TEHNOLOGIJATEHNOLOGIJAS O D ES O D E

NatrijumNatrijum--karbonat karbonat Na Na22COCO33

Pripremio: Varga IPripremio: Varga Ištvanštvan

HEMIJSKO-PREHRAMBENA SREDNJA ŠKOLAHEMIJSKO-PREHRAMBENA SREDNJA ŠKOLA

ČOKAČOKA

vvarga.iarga.i@neobee.net@neobee.net

Osobine i značaj sodeOsobine i značaj sode

Osobine:Osobine: Bezvodni natrijumkarbonat je beo kristalni prah Bezvodni natrijumkarbonat je beo kristalni prah

gustine 2,53 g/cmgustine 2,53 g/cm3 3 ;; Temperatura topljenja je 853 Temperatura topljenja je 853 ooC;C; U vodi se rastvara uz oslobađanje toplote;U vodi se rastvara uz oslobađanje toplote; Rastvorljivost bezvodnog natrijumkarbonata na Rastvorljivost bezvodnog natrijumkarbonata na

0 0 ooC je 7,1 g dok na 100 C je 7,1 g dok na 100 ooC 45,5 g/100 g vode.C 45,5 g/100 g vode. Vodeni rastvor reaguje alkalno zbog hidrolize.Vodeni rastvor reaguje alkalno zbog hidrolize.

Iz rastvora, ispod 32 Iz rastvora, ispod 32 ooC kristališe kao dekahidrat C kristališe kao dekahidrat NaNa22COCO33 x 10 H x 10 H22O;O;

Iznad 32 Iznad 32 ooC prelazi u monohidrat C prelazi u monohidrat NaNa22COCO33xHxH22O ;O ;

Zagrevanjem iznad 107 Zagrevanjem iznad 107 ooC prelazi u anhidrovanu C prelazi u anhidrovanu supstancu – supstancu – NaNa22COCO33 (kalcinisanu sodu). (kalcinisanu sodu).

Značaj :Značaj :

Soda je jedan od osnovnih hemijskih proizvoda.Soda je jedan od osnovnih hemijskih proizvoda.

Svetska proizvodnja premašuje 100 miliona tona godišnje.

Nalaženje u prirodi i upotreba sodeNalaženje u prirodi i upotreba sode

Soda se u prirodi nalazi u sodnim jezerima u Kaliforniji i Soda se u prirodi nalazi u sodnim jezerima u Kaliforniji i istočnoj Africi. Ukupna količina sode u ovim jezerima istočnoj Africi. Ukupna količina sode u ovim jezerima procenjuju na oko 250 miliona tona.procenjuju na oko 250 miliona tona.

Upotreba:Upotreba: Industrija stakla;Industrija stakla; Za proizvodnju sapuna i drugih sredstava za pranje;Za proizvodnju sapuna i drugih sredstava za pranje; U proizvodnji celuloze i hartije;U proizvodnji celuloze i hartije; U proizvodnji glinice (U proizvodnji glinice ( Al Al22OO33); );

U industriji šećera, kože i tekstila;U industriji šećera, kože i tekstila; U proizvodnji hrane, farmaceutskih proizvoda; U proizvodnji hrane, farmaceutskih proizvoda;

U metalurgiji;U metalurgiji; Za omekšavanje vode;Za omekšavanje vode; Za proizvodnju vodenog stakla, mineralnih boja;Za proizvodnju vodenog stakla, mineralnih boja; Kao sredstvo za neutralizaciju;Kao sredstvo za neutralizaciju; Za prečišćavanje petrohemijskih produkata, itd.Za prečišćavanje petrohemijskih produkata, itd.

Proizvodnja sodeProizvodnja sode

Industrijski se soda može dobiti:Industrijski se soda može dobiti:

1.1. Leblankovim postupkom (Leblankovim postupkom (poznat od 1791.godinepoznat od 1791.godine););

2.2. Solvejevim postupkom (Solvejevim postupkom (primenjuje se od 1860.g.).primenjuje se od 1860.g.).

Danas se isključivo primenjuje Solvejev takozvani Danas se isključivo primenjuje Solvejev takozvani amonijačni postupak.amonijačni postupak.

Leblancov postupak dobijanja sodeLeblancov postupak dobijanja sode

Sirovine su bile:Sirovine su bile:• Kuhinjska so;Kuhinjska so;• Sumporna kiselina;Sumporna kiselina;• Krečnjak iKrečnjak i• Ugalj.Ugalj.

Osnovni procesi dobijanja sode po ovom postupku Osnovni procesi dobijanja sode po ovom postupku zasnivaju se na sledećimzasnivaju se na sledećim reakcijama:reakcijama:

2 NaCl + H2 NaCl + H22SOSO4 4 Na Na22SOSO44 + 2 HCl + 2 HCl

NaNa22SOSO44 + 2 C Na + 2 C Na22S + 2 COS + 2 CO22

NaNa22S + CaCOS + CaCO33 NaNa22COCO33 + CaS + CaS

Nedostaci postupka:Nedostaci postupka: Veliki utrošak goriva i sumporne kiseline;Veliki utrošak goriva i sumporne kiseline; Mnogo otpadnih proizvoda;Mnogo otpadnih proizvoda; Nedovoljno čista soda;Nedovoljno čista soda; Zagađivanje okoline.Zagađivanje okoline.

ALI ALI zahvaljujući ovom postupku, razvijeni su zahvaljujući ovom postupku, razvijeni su mnogi aparati u hemijskoj industriji, kao što su mnogi aparati u hemijskoj industriji, kao što su na primer:na primer:

Rotacione peći,Rotacione peći, Sulfatne mufolne peći,Sulfatne mufolne peći, Telenove tave za uparavanje lugova sode itd.Telenove tave za uparavanje lugova sode itd.

Amonijačni postupak dobijanja sodeAmonijačni postupak dobijanja sodeE.E. Solvay (1860. g.)Solvay (1860. g.)

Sirovine su:Sirovine su: Kuhinjska so (NaCl);Kuhinjska so (NaCl); Krečnjak (CaCOKrečnjak (CaCO33) i) i

Amonijak (NHAmonijak (NH33).).

Kuhinjska so i krečnjak se međusono ne Kuhinjska so i krečnjak se međusono ne reaguju. reaguju.

Uloga amonijaka je da stvori međuproizvode koji Uloga amonijaka je da stvori međuproizvode koji će omogućiti reagovanje kuhinjske soli i COće omogućiti reagovanje kuhinjske soli i CO22 iz iz

krečnjaka, što vodi ka stvaranju krečnjaka, što vodi ka stvaranju sode.sode.

Faze amonijačnog postupkaFaze amonijačnog postupka

Pečenje krečnjaka radi dobijanja COPečenje krečnjaka radi dobijanja CO22 i CaO; i CaO;

Priprema vodenog rastvora kuhinjske soli;Priprema vodenog rastvora kuhinjske soli; Uvođenje amonijaka u slani rastvor (apsorpcija);Uvođenje amonijaka u slani rastvor (apsorpcija); Uvođenje COUvođenje CO22 u slani amonijačni rastvor i u slani amonijačni rastvor i

taloženje NaHCOtaloženje NaHCO3 3 (karbonizacija);(karbonizacija);

Ceđenje i ispiranje NaHCOCeđenje i ispiranje NaHCO33;;

Prevođenje NaHCOPrevođenje NaHCO33 u Na u Na22COCO33 (kalcinisanje) (kalcinisanje) ii

Regenerisanje amonijaka.Regenerisanje amonijaka.

Pečenje krečnjaka radi dobijanja COPečenje krečnjaka radi dobijanja CO22 i CaO i CaO

Pečenje krečnjaka vrši se Pečenje krečnjaka vrši se JAMASTIM i ROTACIONIMJAMASTIM i ROTACIONIM pećima na temperaturi od oko 1000 pećima na temperaturi od oko 1000 ooC.C.

Termičko razlaganje krečnjaka se vrši prema reakciji:Termičko razlaganje krečnjaka se vrši prema reakciji:

CaCOCaCO33 (s) CaO (s) + CO (s) CaO (s) + CO22 (g) (g)

JAMASTEJAMASTE peći su zatvorene, visoke oko 20 m i rade peći su zatvorene, visoke oko 20 m i rade kontinualno.kontinualno.

Krečnjak krupnoće 50-120 mm, meša se sa koksom ili Krečnjak krupnoće 50-120 mm, meša se sa koksom ili antracitom i peče uz uduvavanje vazduha.antracitom i peče uz uduvavanje vazduha.

Izlazni gas sadrži od 30-40 zapreminskih % COIzlazni gas sadrži od 30-40 zapreminskih % CO22..

Nakon prečišćavanja gasa u elektrostatičkim Nakon prečišćavanja gasa u elektrostatičkim filtrima, vrši se hlađenje i uvođenje u karbonizer.filtrima, vrši se hlađenje i uvođenje u karbonizer.

CaOCaO kao drugi proizvod pečenja krečnjaka se gasi vodom kao drugi proizvod pečenja krečnjaka se gasi vodom u rotacionim bubnjevima dužine oko 15 m i prečnika oko u rotacionim bubnjevima dužine oko 15 m i prečnika oko

2,5 m.2,5 m.

Količina vode podešava se tako da koncentracija Količina vode podešava se tako da koncentracija Ca(OH)Ca(OH)22

u krečnom mleku bude oko u krečnom mleku bude oko 290 g / litar.290 g / litar.

Reakcija gašenja kreča je Reakcija gašenja kreča je jako egzotermnajako egzotermna i može se i može se prikazati: prikazati:

CaO (s) + HCaO (s) + H22O (l) Ca(OH)O (l) Ca(OH)22 (aq) (aq)

KKrečno mlekorečno mleko se koristi u procesu regenerisanja se koristi u procesu regenerisanja NHNH33..

Priprema vodenog rastvora NaClPriprema vodenog rastvora NaCl

Za proces je potreban zasićen rastvor soli koji Za proces je potreban zasićen rastvor soli koji treba da sadrži oko treba da sadrži oko 300 g NaCl /1 L vode.300 g NaCl /1 L vode.

Rastvor se priprema rastvaranjem kamene soli.Rastvor se priprema rastvaranjem kamene soli.Kad god je mogućno, koristi se i voda slanih Kad god je mogućno, koristi se i voda slanih

izvora, koja radi zasićenja koncentruje izvora, koja radi zasićenja koncentruje zagrevanjem i isparavanjem.zagrevanjem i isparavanjem.

Prirodni slani rastvori sadrže i rastvorene primese Prirodni slani rastvori sadrže i rastvorene primese soli soli kalcijuma, magnezijuma i gvožđakalcijuma, magnezijuma i gvožđa. Njihovo . Njihovo uklanjane se vrši taloženjem pomoću krečnog uklanjane se vrši taloženjem pomoću krečnog

mleka i sode.mleka i sode.

Uvođenje NHUvođenje NH33 u slani rastvor - apsorpcija u slani rastvor - apsorpcija

Amonijak je potrebno uvesti u slani rastvor Amonijak je potrebno uvesti u slani rastvor prepre COCO2 2 jer se COjer se CO22 slabo rastvara u čistom rastvoru slabo rastvara u čistom rastvoru

NaCl.NaCl.

Amonijak reaguje s vodom prema reakciji:Amonijak reaguje s vodom prema reakciji:

NHNH33 (g) + H (g) + H22O (l) NHO (l) NH44OH(aq)OH(aq)

Reakcija je povratna i egzotermna.Reakcija je povratna i egzotermna.

Temperatura treba da je između 30 – 40 Temperatura treba da je između 30 – 40 ooC, jer u C, jer u suprotnom dolazi do gubitaka.suprotnom dolazi do gubitaka.

Najbolji prinos se postiže kada se NHNajbolji prinos se postiže kada se NH33 uvede u količini, da uvede u količini, da

odnos odnos NaCl : NHNaCl : NH33 = 1 : 1,06 mol = 1 : 1,06 mol

Višak amonijaka je potreban zbog njegove velike Višak amonijaka je potreban zbog njegove velike isparljivosti.isparljivosti.

Tehničko izvođenje apsorpcije NHTehničko izvođenje apsorpcije NH33

Apsorpcija Apsorpcija se vrši u kolonama sa podovima izrađenih od se vrši u kolonama sa podovima izrađenih od livenog gvožđa, visoke oko 20 m i rade kontinualno na livenog gvožđa, visoke oko 20 m i rade kontinualno na principu suprotnih tokova:principu suprotnih tokova:

Slani rastvor se preliva sa poda na pod preko prelivnih Slani rastvor se preliva sa poda na pod preko prelivnih cevi, dok u suprotnom smeru, sa dna kolone dovodi se cevi, dok u suprotnom smeru, sa dna kolone dovodi se gasoviti NHgasoviti NH33..

AmonijakAmonijak prolazeći kroz centralne otvore na podovima prolazeći kroz centralne otvore na podovima meša se sameša se sa rastvoromrastvorom, pri čemu se odigrava , pri čemu se odigrava apsorpcijaapsorpcija..

Radi održavanja Radi održavanja optimalne temperatureoptimalne temperature u donjoj polovini u donjoj polovini kolone-apsorbera između podova nalaze sekolone-apsorbera između podova nalaze se hladnjaci hladnjaci

kroz koje protiče hladna voda. kroz koje protiče hladna voda.

Uvođenje COUvođenje CO22 - karbonizacija - karbonizacija

Pod karbonizacijom podrazumevamo zasićivanje slanog Pod karbonizacijom podrazumevamo zasićivanje slanog amonijačnog rastvora ugljendioksidom.Pri ovoj amonijačnog rastvora ugljendioksidom.Pri ovoj hemijskoj hemijskoj apsorpcijiapsorpciji odigravaju se sledeće reakcije: odigravaju se sledeće reakcije:

2 NH2 NH44OH (aq) + COOH (aq) + CO22 (g) (NH (g) (NH44))22COCO33 (aq) + H (aq) + H22O (l)O (l)

(NH(NH44))22COCO33 (aq) + H (aq) + H22O + COO + CO22 (g) 2 NH (g) 2 NH44HCOHCO33 (aq) (aq)

NHNH44HCOHCO33 (aq) + NaCl (aq) (aq) + NaCl (aq) NaHCONaHCO33 (s) (s) + NH + NH44Cl (aq)Cl (aq)

Pored koncentracije reaktanata na prinos NaHCOPored koncentracije reaktanata na prinos NaHCO3 3 utiče i utiče i temperatura rastvora.temperatura rastvora.

Optimalna temperatura je između 40 – 60 Optimalna temperatura je između 40 – 60 ooCC,što je povoljno ,što je povoljno za stvaranje krupnijih kristala NaHCOza stvaranje krupnijih kristala NaHCO33,koji se lako cede i ,koji se lako cede i

ispiraju i teže rastvaraju u vodi. ispiraju i teže rastvaraju u vodi. Na kraju se suspenzija hladi do 25 Na kraju se suspenzija hladi do 25 ooC radi postizanja većeg C radi postizanja većeg

prinosa. prinosa.

0 20 40 60 80 100

6

8

10

12

14

16

18

20

22

24 NaHCO3

g/10

0 g

H2O

Temperatura [ oC]

0 20 40 60 80 100

30

40

50

60

70

80NH

4Cl

g/ 1

00 g

H2O

Temperatura [ oC ]

Dijagrami rastvorljivosti NaHCO3 i NH4Cl

Pošto je rastvorljivost NH4Cl mnogo veća od rastvorljivosti NaHCO3 hlađenjem rastvora dolazi do kristalizacije natrijum-hidrogenkarbonata dok NH4Cl sa ostalim amonijačnim solima ostaje u rastvorenom obliku.

Tehničko izvođenje karbonizacijeTehničko izvođenje karbonizacije

Karbonizacija se odvija u Karbonizacija se odvija u Solvejevim kolonamaSolvejevim kolonama sa kosim sa kosim podovima.podovima.

Kolona je izrađena od livenog gvožđa i visoka je oko 20 m.Kolona je izrađena od livenog gvožđa i visoka je oko 20 m.

Amonijačni rastvor se dovodi sa vrha kolone i sliva se kroz Amonijačni rastvor se dovodi sa vrha kolone i sliva se kroz centralne otvore na podovima u susret COcentralne otvore na podovima u susret CO22

Koncentracija COKoncentracija CO22 je oko 70 % a pritisak oko 0,3 MPa je oko 70 % a pritisak oko 0,3 MPa

Pošto rastvor i gas prolaze kroz iste otvore, ali u Pošto rastvor i gas prolaze kroz iste otvore, ali u suprotnom smeru, dobro se mešaju i karbonizacija je suprotnom smeru, dobro se mešaju i karbonizacija je

efikasna.efikasna.

U donjoj polovini kolone nalaze se ugrađeni hladnjaci za U donjoj polovini kolone nalaze se ugrađeni hladnjaci za održavanje optimalne temperature.održavanje optimalne temperature.

KristaliKristali NaHCO NaHCO33 zajedno sa rastvorom klize niz podove do zajedno sa rastvorom klize niz podove do

dna kolone odakle se odvode na ceđenje. dna kolone odakle se odvode na ceđenje.

Odvajanje i ispiranje NaHCOOdvajanje i ispiranje NaHCO33

Talog se cedi u rotacionim vakuum filtrima ili centrifugama.Talog se cedi u rotacionim vakuum filtrima ili centrifugama.

Kapacitet vakuum filtra iznosi Kapacitet vakuum filtra iznosi 200 – 500 tona sode dnevno200 – 500 tona sode dnevno..

Ispiranje taloga se vrši radi odstranjivanja zaostalih soli Ispiranje taloga se vrši radi odstranjivanja zaostalih soli kao što su kao što su NaCl, NHNaCl, NH44Cl i NHCl i NH44HCOHCO33 , jer pri kalcinisanju , jer pri kalcinisanju

reaguju sa NaHCOreaguju sa NaHCO33 i time smanjuju prinos sode. i time smanjuju prinos sode.

NHNH44Cl + NaHCOCl + NaHCO33 NaCl + NH NaCl + NH33 + CO + CO22 + H + H22OO

NHNH44HCOHCO33 NH NH33 + CO + CO22 + H + H22OO

Pošto se NaHCOPošto se NaHCO3 3 dobro rastvara u vodi, prilikom ispiranja dobro rastvara u vodi, prilikom ispiranja

dolazi do gubitaka od oko dolazi do gubitaka od oko 10 %.10 %.Ovi gubici su manji Ovi gubici su manji ukoliko se ispiranje vrši ukoliko se ispiranje vrši hladnom vodom zasićenom COhladnom vodom zasićenom CO22..

Ispran talog sadrži od Ispran talog sadrži od 8 – 18 % vode.8 – 18 % vode.

Kalcinisanje NaHCOKalcinisanje NaHCO33

Pod Pod kalcinacijom kalcinacijom se podrazumeva prevođenje NaHCOse podrazumeva prevođenje NaHCO33 u u

sodu – Nasodu – Na22COCO33 zagrevanjem, pri čemu se pored zagrevanjem, pri čemu se pored

nevezane oslobađa i vezana voda.nevezane oslobađa i vezana voda.

Razlaganje natrijumbikarbonata Razlaganje natrijumbikarbonata počinje napočinje na 120 120 ooCC, a , a potpuno se potpuno se završava na 170 – 180 završava na 170 – 180 ooCC..

Pri kalcinisanju odvija se sledeća reakcija:Pri kalcinisanju odvija se sledeća reakcija:

2 NaHCO2 NaHCO33 NaNa22COCO33 + CO + CO22 + H + H22O O

Kalcinisana soda sadrži oko Kalcinisana soda sadrži oko 99 %99 % NaNa22COCO33. Ona je vrlo . Ona je vrlo

rastresita i laka, zato se kvasi vodom i time prevodi u rastresita i laka, zato se kvasi vodom i time prevodi u tešku sodu (tešku sodu (NaNa22COCO33 x H x H22OO).).

Kalcinisanje se vrši u Kalcinisanje se vrši u rotacionim pećimarotacionim pećima..

Tehničko izvođenje kalcinisanja Tehničko izvođenje kalcinisanja u rotacionim pećimau rotacionim pećima

Rotacione pećiRotacione peći su valjkastog oblika dužine oko 20 m. su valjkastog oblika dužine oko 20 m.

Zagrevaju se indirektno (preko zida peći) po principu istih Zagrevaju se indirektno (preko zida peći) po principu istih smerova ( soda i topli gasovi kreću se kroz peć u istom smerova ( soda i topli gasovi kreću se kroz peć u istom

smeru).smeru).

NaHCONaHCO3 3 se unosi na se unosi na najtoplijem najtoplijem delu peći,a delu peći,a NaNa22COCO33

izbacuje na suprotnom kraju,gde je temperatura najniža.izbacuje na suprotnom kraju,gde je temperatura najniža.

Prenošenjem pužastim transporterom soda se potpuno Prenošenjem pužastim transporterom soda se potpuno ohladi i može se odmah pakovati.ohladi i može se odmah pakovati.

COCO22 iz peći se odvodi i ponovo se koristi u procesu pri iz peći se odvodi i ponovo se koristi u procesu pri

karbonizaciji.karbonizaciji.

Šema rotacione peći za kalcinisanjeŠema rotacione peći za kalcinisanje

Na2CO3

NaHCO3

Ložište

CO2

Vreli gasovi

Regenerisanje amonijakaRegenerisanje amonijaka

RastvorRastvor (matični lug) posle ceđenja NaHCO (matični lug) posle ceđenja NaHCO33 sadrži sav sadrži sav NHNH33

koji je unet u proces.koji je unet u proces.

Amonijak se nalazi u obliku:Amonijak se nalazi u obliku:

• NHNH44Cl oko 75 %;Cl oko 75 %;

• NHNH44HCOHCO33 i (NH i (NH44))22COCO33 oko 25 %. oko 25 %.

Pored ovih soli rastvor sadrži i neiskorišćenog NaCl.Pored ovih soli rastvor sadrži i neiskorišćenog NaCl.

Pošto je Pošto je amonijak najskuplja sirovina u procesuamonijak najskuplja sirovina u procesu proizvodnje proizvodnje sode, vrši se njegova sode, vrši se njegova regeneracija destilacijomregeneracija destilacijom uz uz

dodatak krečnog mleka ( dodatak krečnog mleka ( Ca(OH)Ca(OH)22).).

Pri tom se oslobađa iz svojih soli prema reakcijama:Pri tom se oslobađa iz svojih soli prema reakcijama:

2 NH2 NH44Cl + Ca(OH)Cl + Ca(OH)22 2 NH2 NH3(g)3(g) + CaCl + CaCl22 + H + H22OO

NHNH44HCOHCO33 NHNH3(g)3(g) ++ COCO2(g)2(g) + H+ H22OO

(NH(NH44))22COCO33 2 NH2 NH3(g)3(g) + + COCO2(g)2(g) + H + H22OO

NH3(g) i CO2(g)

Matični lug

Vodena

para

Krečno mleko

CaCl2(aq)

Kondenzator

Uprošćena šema tornja

za destilacijuUnutar tornja nalaze se podovi sa prelivnim cevima za tečnu fazu i centralnim otvorima sa zvonastim i tanjirastim barboterima za oslobođene gasove.

Najviši i najuži deo tornja je kondenzator u kome se kondenzuje vodena para.

Pri proizvodnji 1 tone sode nastaje oko 9 m3 rastvora CaCl2.

Uprošćena šema proizvodnje sode po SolvejuUprošćena šema proizvodnje sode po Solveju

NaCl(s)

H2O

Prečišćavanje

Ca(OH)2

CaOH2O

CO2

CaCO3

NaCl(aq)

Kalcinisanje

Na2CO3

NaHCO3

NH4Cl (aq)

NH3

CO2

CaCl2 (aq)

NaCl (aq) + NH4OH

NaHCO3

NH4Cl

A

P

S

O

R

B

E

R

K

A

R

B

O

N

I

Z

E

R

Peć

Kol

ona

za

re

gene

risan

je N

H3

Vakuum

filtar

Vodena

para

Slani rastvor Apsorber Karbonizer

Krečnjak

Gašenje kreča

Pečenje krečnjaka Vakuum filtar

Regenerisanje NH3

Destilacija

CaCl2

Kalcinisanje

Soda

NaCl NaCl + NH3

CO2

CaO

Ca(OH)2

NH4Cl

NH3

NaHCO3

NH4Cl

NaHCO3

CO2

NatrijimNatrijim--hidrogenkhidrogenkarbonat NaHCOarbonat NaHCO33

Nastaje kao međuproizvod u procesu proizvodnje sode Nastaje kao međuproizvod u procesu proizvodnje sode po Solvejevom postupku. Pošto nije čist ne može se po Solvejevom postupku. Pošto nije čist ne može se odmah upotrebiti.Sadrži nešto amonijačnih soli pa miriše odmah upotrebiti.Sadrži nešto amonijačnih soli pa miriše na NHna NH3 3 ..

Da bi se dobio čist i upotrebljiv proizvod, soda-bikarbona Da bi se dobio čist i upotrebljiv proizvod, soda-bikarbona se rastvara u vodi temperature od se rastvara u vodi temperature od 65 – 8065 – 80 ooCC, filtrira i , filtrira i pod pritiskom zasićuje COpod pritiskom zasićuje CO22. Iz ohlađenog rastvora . Iz ohlađenog rastvora

kristališe čist NaHCOkristališe čist NaHCO33, koji se suši na , koji se suši na 45 45 ooCC u atmosferi u atmosferi

COCO22. .

Upotrebljava se:Upotrebljava se: U medicini kao slaba alkalija;U medicini kao slaba alkalija; U tekstilnoj industriji a najviše U tekstilnoj industriji a najviše Za proizvodnju Za proizvodnju praškova za pecivopraškova za pecivo..