TE Kostolac EIA 18.02.2010 - Posle Izmena

K O N Z O R C I J U M :

UNIVERZITET U BEOGRADU MAŠINSKI FAKULTET

UNIVERZITET U BEOGRADU RUDARSKO- GEOLOŠKI FAKULTET

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu: ODSUMPORAVANJE DIMNIH GASOVA TE KOSTOLAC B

TE KOSTOLAC B

POSTROJENJE ZA ODSUMPORAVANJE DIMNIH GASOVA

STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

Beograd, februar 2010. godine





INVESTITOR:

JP Elektroprivreda Srbije

Carice Milice 2

11000 Begrad, Srbija

EVIDENCIONI BROJ UGOVORA 823/1 od 22.09.2006. – MFB

II-1055/7 od 22.09.2006. – JP EPS

EVIDENCIONI BROJ IZVEŠTAJA: 541-3/MF/2008

NAZIV PROJEKTA:

INVESTICIONO TEHNIČKA

DOKUMENTACIJA ODSUMPORAVANJA

DIMNIH GASOVA TE „KOSTOLAC B“

Naziv izveštaja Studija

o proceni uticaja na životnu sredinu

Rukovodilac studije Prodekan za naučno-istraživački rad

Dr Aleksandar Jovović, v. prof. Prof. dr Vojkan Lučanin

Beograd, februar 2010. godine





Spisak učesnika

Stručni tim

Mašinski fakultet Univerzitet u Beogradu

InSitu d.o.o, preduzeće za usluge u oblasti zaštite životne sredine

dr Aleksandar Jovović, v. prof. – rukovodilac studije Branislav Sekulović, dipl.ing.geol.

dr Miroslav Stanojević, v.prof. Maja Simov, dipl.ing.org.nauka Prof.dr Željko Tomanović, biolog

dr Dejan Radić, docent Marko Obradović, dipl. inž.maš. Dušan Todorović, dipl. inž. maš.

Saradnici na izradi studije dr Dragoslava Stojiljković, v.prof. Prof. dr Goran Jankes mr Vladimir Jovanović, dipl.maš.inž. Nebojša Manić, dipl.maš.inž. Prof. dr Miroljub Adžić Prof. dr Miloš Nedeljković Prof. dr Miroslav Benišek Prof. dr Zoran Petković Prof. dr Srđan Bošnjak dr Nikola Dondur, van.prof. Ostali saradnici Dr Ivan Matić, v.prof. Rudarsko-geološki fakultet, Beograd Dr Miroslav Tanasković Gradski zavod za javno zdravlje, Beograd

WorleyParsons

Đurica Tankosić, Vice President WP Lynn Rubow – Project Manager Lulin Spasov – Engineering Manager Christopher Jackson – Project Engineer Georgi Ignatov – Process Engineer Pavel Stoynov – Electrical Engineer Bill Thompson - Electrical Engineer Edward Brown – Civil Engineer Galina Dimitrova - Civil Engineer

Jay White – Mechanical Engineer Pavel Manolev – Mechanical Engineer Michael Young - I&C Engineer Lyly Dimitrova - I&C Engineer Marco Botti – Planning Engineer Miroslav Methodiev - Planning Engineer William McMahon – Financial Expert Ivaylo Mirchev - Financial Expert

Energoprojekt-Entel

mr Đorđina Milovanović, dipl.inž.el. Dragica Stevanović, dipl.inž.el. mr Sanja Petrović, dipl.maš.inž. Svetlana Radovanović. dipl.inž.građ.





Sadržaj:

1. UVOD - PODACI O NOSIOCU PROJEKTA .................................................................................... 9 2. OPIS LOKACIJE NA KOJOJ SE PLANIRA IZVOĐENJE PROJEKTA ......................................... 10 2.1. Lokacija predmetnog projekta ........................................................................................................ 10 2.2. Istražni prostor ............................................................................................................................... 11 2.3. Usklađenost predmetnog projekta sa prostorno-planskom dokumentacijom ................................ 13 2.4. Geomorfološke karakteristika terena ............................................................................................. 13 2.5. Hidrološke karakteristike ................................................................................................................ 16 2.6. Geološke karakteristike terena ...................................................................................................... 20 2.7. Pedološke karakteristika terena ..................................................................................................... 25 2.8. Hidrogeološke karakteristika terena .............................................................................................. 26 2.9. Seizmološke karakteristike terena ................................................................................................. 31 2.10. Klimatske karakteristike ................................................................................................................. 31 2.11. Izvorišta vodosnabdevanja ............................................................................................................ 33 2.12. Flora i fauna ................................................................................................................................... 35 2.13. Pejzaž ............................................................................................................................................ 44 2.14. Nepokretna kulturna dobra ............................................................................................................ 46 2.15. ArheološkI lokalitet Viminacijum .................................................................................................... 46 2.16. Naseljenost i demografske karakteristike ...................................................................................... 51 2.17. Privredni objekti i objekti infrastrukture .......................................................................................... 51 3. OPIS PROJEKTA .......................................................................................................................... 53 3.1. Kratak prikaz postojeće termoelEktrane Kostolac B ...................................................................... 53 3.2. Opis fizičkih karakteristika projektovanog postrojenja za odg ....................................................... 56 3.3. Opis tehnološkog procesa odsumporavanja dimnih gasova ......................................................... 58

3.3.1. Generalne napomene .............................................................................................................. 58 3.3.2. Opšti prikaz tehnologije ODG .................................................................................................. 58 3.3.3. Projektovani tehnološki POSTUPAK ....................................................................................... 59

3.4. Sirovine i produkti .......................................................................................................................... 69 3.4.1. Krečnjak ................................................................................................................................... 69 3.4.2. Dimni gas ................................................................................................................................. 70 3.4.3. Procesna voda ......................................................................................................................... 72 3.4.4. ODG gips ................................................................................................................................. 73

3.5. Procena vrste i količine očekivanih otpadnih materija i emisija ..................................................... 75 3.5.1. Emisije u vazduh ...................................................................................................................... 75

3.6. Otpadne vode ................................................................................................................................ 79 3.6.1. Otpadne vode iz procesa odsumporavanja dimnih gasova ..................................................... 79 3.6.2. Otpadne vode sa deponije suspenzije gipsa ........................................................................... 81 3.6.3. Atmosferske otpadne vode ...................................................................................................... 82 3.6.4. Sanitarne otpadne vode ........................................................................................................... 82

3.7. Otpad ............................................................................................................................................. 82 3.7.1. Gips iz procesa odsumporavanja ............................................................................................ 83 3.7.2. Lokacija ODLAGANJA ODG gipsa .......................................................................................... 83 3.7.3. Mulj iz procesa tretmana otpadnih voda .................................................................................. 86 3.7.4. Ostali tipovi otpada .................................................................................................................. 86

3.8. Prikaz vrste i količine potrebne energije i energenata i vode ........................................................ 87 3.8.1. Vodosnabdevanje i potrošnja vode u procesu ......................................................................... 87 3.8.2. Potrošnja električne energije ................................................................................................... 87

3.9. Proizvodnja buke, vibracije, svetlosti, toplote i elektromagnetnog zračenja .................................. 87 3.10. Kumulativni efekti sa postojećim ili planiranim aktivnostima na lokaciji ........................................ 88 3.11. Direktni uticaj projekta na ljudsko zdravlje ..................................................................................... 88 4. PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE JE NOSILAC PROJEKTA RAZMATRAO ................... 89 4.1. Poređenje varijantnih rešenja ........................................................................................................ 90 4.2. Odabrana rešenja .......................................................................................................................... 92 5. PRIKAZ STANJA ŽIVOTNE SREDINE NA LOKACIJI I BLIŽOJ OKOLINI ................................... 93





5.1. Kvalitet vazduha ............................................................................................................................. 93 5.2. Kvalitet zemljišta ............................................................................................................................ 96 5.3. Kvalitet površinskih voda ............................................................................................................... 96 5.4. Kvalitet podzemnih voda ................................................................................................................ 97 5.5. Jonizujuće zračenje ....................................................................................................................... 99 5.6. Zdravstveno stanje stanovništva ................................................................................................... 99 6. OPIS MOGUĆIH ZNAČAJNIH UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU ........................ 102 6.1. Primenjena metodologija za ocenu uticaja .................................................................................. 102 6.2. Preliminarna identifikacija mogućih uticaja .................................................................................. 104 6.3. Uticaj na kvalitet vazduha ............................................................................................................ 108

6.3.1. Emisija SO2 i NOx .................................................................................................................. 108 6.3.2. Emisija suspendovanih čestica .............................................................................................. 113 6.3.3. Emisija ugljendioksida ........................................................................................................... 115

6.4. Uticaj na kvalitet voda .................................................................................................................. 115 6.4.1. Zahvatanje površinskih voda ................................................................................................. 115 6.4.2. Upuštanje otpadnih voda u reku Mlavu ................................................................................. 115

6.5. Uticaj na kvalitet zemljišta i podzemnih voda .............................................................................. 116 6.6. Uticaj na ekosistem ...................................................................................................................... 119 6.7. Uticaj na nepokretna kulturna dobra ............................................................................................ 122 6.8. Uticaj na nivo buke, vibracija, toplote i zračenja .......................................................................... 123 6.9. Uticaj na izgled predela ................................................................................................................ 124 6.10. Uticaj na klimatske karakteristike ................................................................................................. 125 6.11. Uticaj na socio-ekonomske činioce .............................................................................................. 126 6.12. Uticaj na zdravlje stanovništva .................................................................................................... 126 7. PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU U SLUČAJU UDESA ........................................ 132 7.1. Mogućnost pojave akcidentnih situacija ...................................................................................... 132 7.2. Prikaz opasnih materija ................................................................................................................ 132 8. OPIS MERA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE ............................................................................... 134 8.1. Osnovne mere predviđene projektom postrojenja za ODG ......................................................... 134

8.1.1. Mere zaštite vazduha ............................................................................................................. 134 8.1.2. Mere upravljanja otpadnim vodama ...................................................................................... 134 8.1.3. Mere zaštite zemljišta i podzemnih voda ............................................................................... 134

8.2. Dodatne mere predviđene ovom studijom ................................................................................... 134 8.2.1. Mere zaštite vazduha ............................................................................................................. 134 8.2.2. Mere upravljanja otpadnim vodama ...................................................................................... 135 8.2.3. Mere upravljanja opasnim otpadom ...................................................................................... 135 8.2.4. Mere zaštite podzemnih voda ................................................................................................ 136 8.2.5. Mere u procesu skladištenja i rukovanja opasnim materijama .............................................. 136 8.2.6. Mere koje će se preduzeti u slučaju udesa ........................................................................... 136 8.2.7. Mere zaštite prilikom gradnje (izvođenja radova) .................................................................. 137 8.2.8. Mere zaštite arheološkog lokaliteta Viminacijum ................................................................... 138 8.2.9. Mere zaštite od buke ............................................................................................................. 138

9. PROGRAM PRAĆENJA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU ...................................................... 139 9.1. Utvrđivanje stanja životne sredine pre početka funkcionisanja projekta ..................................... 139 9.2. Parametri, način i učestalost praćenja uticaja na životnu sredinu ............................................... 139 10. NETEHNIČKI REZIME ................................................................................................................. 145 11. PODACI O TEHNIČKIM NEDOSTACIMA ................................................................................... 146 12. LITERATURA ............................................................................................................................... 147





Sadržaj tabela:

Tabela 3.1-1 Osnovni podaci o radu TE Kostolac B ....................................................................................... 53 Tabela 3.1-2 Projektne karakteristike kotlovskog postrojenja TE-KO B .......................................................... 53 Tabela 3.1-3 Projektni parametri elektrofiltarskih postrojenja TE-KO B .......................................................... 54 Tabela 3.1-4 Referentni kvalitet uglja za budući period rada TE-KO B ........................................................... 56 Tabela 3.3-2 Projektni parametri procesa ODG .............................................................................................. 63 Tabela 3.3-3 Granične vrednosti emisija SO2 za postojeća postrojenja na čvrsto gorivo, u skladu sa regulativom EU o velikim ložištima .................................................................................................................. 64 Tabela 3.4-1 Projektne karakteristike krečnjaka ............................................................................................. 70 Tabela 3.4-2 Projektovana potrošnja krečnjaka u TE Kostolac B ................................................................... 70 Tabela 3.4-3 Karakteristike dimnih gasova na ulazu u postrojenje za ODG (po bloku) .................................. 71 Tabela 3.4-4 Karakteristike dimnih gasova na izlazu iz postrojenja za ODG .................................................. 71 Tabela 3.4-5 Projektni kvalitet napojne vode .................................................................................................. 72 Tabela 3.4-6 Osnovni podaci o proizvodnji gipsa u TE Kostolac B (po jednom bloku) ................................... 73 Tabela 3.4-7 Karakteristike prirodnog i ODG gipsa ......................................................................................... 73 Tabela 3.4-8 Kvalitet gipsa dobijenog kao nus-produkt u procesu odsumporavanja ...................................... 74 Tabela 3.5-1 Emisija SO2 iz TE-KO B sa i bez postrojenja za ODG (ugalj srednjeg kvaliteta) ....................... 75 Tabela 3.5-2 Koncentracija SO2 u dimnom gasu pre i posle absorbera ......................................................... 75 Tabela 3.5-3 Granične vrednosti emisije SO2 propisane EU Direktivom o velikim ložištima .......................... 76 Tabela 3.5-4 Koncentracija pepela u dimnom gasu pre i posle absorbera ..................................................... 76 Tabela 3.5-5 Granične vrednosti emisije čestica propisane EU Direktivom o velikim ložištima ..................... 76 Tabela 3.5-6 Koncentracija HCl i HF u dimnom gasu pre i posle absorbera .................................................. 77 Tabela 3.5-7 Procenjena količina emitovanih čestica sa otvorenog skladišta krečnjaka ................................ 78 Tabela 3.7-1 Osnovni podaci o proizvodnji gipsa u TE Kostolac B (po jednom bloku) ................................... 83 Tabela 4.1-1 Razmatrane varijante sistema za dopremu krečnjaka i pripremu suspenzije ............................ 91 Tabela 4.1-2 Razmatrane varijante sistema za odlaganje ODG gipsa ........................................................... 91 Tabela 5.1-1 Ukupne taložne materije - srednja godišnja vrednost (mg/m2/dan) ........................................... 93 Tabela 5.1-2 Ukupne taložne materije - procenat prekoračenja na mesečnom nivou .................................... 93 Tabela 6.1-1 Tipovi karaktera uticaja ............................................................................................................ 102 Tabela 6.1-2 Opis uticaja koji definišu njegov ukupni karakter ..................................................................... 103 Tabela 6.2-1 ”Leopoldova matrica” za preliminarnu identifikaciju uticaja rada projektovanog postrojenja za ODG na životnu sredinu ................................................................................................................................ 104 Tabela 6.2-2 ”Leopoldova matrica” za preliminarnu identifikaciju uticaja na u fazi izgradnje objekata postrojenja za ODG na životnu sredinu ......................................................................................................... 106 Tabela 6.3-1 Uporedna procena smanjenja količine zagađujućih materija iz dimnog gasa kada postrojenje za ODG bude u radu .......................................................................................................................................... 108 Tabela 6.3-2 Parametri korišćeni za analizu imisija SO2 pri radu postrojenja za ODG ................................. 109 Tabela 6.3-3 Granične vrednosti imisije SO2 definisane Pravilnikom (Sl. Glasnik RS, br. 54/92) ................ 110 Tabela 6.3-4 Zakonske norme propisane za maksimalne vrednosti imisija SO2 .......................................... 110 Tabela 6.3-5 Granične vrednosti imisije NOx definisane Pravilnikom (Sl.Glasnik RS, br. 54/92) ................ 111 Tabela 6.3-6 Uporedni prikaz maksimalno dozvoljenih vrednosti imisije NOx (Srbija, EU, SZO) ................. 112 Tabela 6.3-7 Udaljenost od izvora emisije [km] na kojoj se javljaju maksimalne prizemne 1-časovne koncentracije SO2 .......................................................................................................................................... 112 Tabela 6.3-8 Granične vrednosti imisije suspendovanih čestica utvrđenih odgovarajućim Pravilnikom ...... 114 Tabela 6.12-1 Stopa inhalacije za muškarce, žene i decu sa stepenom aktivnosti, m3/h ............................. 128 Tabela 6.12-2 Izbor važnih zdravstvenih efekata povezanih za odabrane zagađujuće materije u vazduhu 128 Tabela 6.12-3 Neki od štetnih efekata sumpordioksida udruženog sa čvrstim suspendovanim česticama . 129 Tabela 6.12-4 Neki od štetnih efekata sumpordioksida udruženog sa čvrstim suspendovanim česticama . 130 Tabela 9.2-1 Osnovni elementi režima praćenja uticaja na životnu sredinu ................................................. 140





Sadržaj slika:

Slika 2.1-1 Geografski položaj Kostolca .......................................................................................................... 10 Slika 2.2-1 Područje istraživanja ..................................................................................................................... 11 Slika 2.2-2 Prostor u okviru TE Kostolac B predviđen za izgradnju osnovnih objekata postrojenja za odsumporavanje .............................................................................................................................................. 12 Slika 2.2-3 Područje obuhvaćeno modelom zagađenja vazduha u zoni od 50 km ......................................... 12 Slika 2.4-1 Osnovni geomorfološki elementi na istražnom području ............................................................... 14 Slika 2.4-2 Šematska karta savremenih morfoloških oblika nastalih kao posledica rada rudnika i termoelektrana ................................................................................................................................................. 14 Slika 2.4-3 Pogled na spoljno odlagalište otkrivke uglja u okviru PK Drmno .................................................. 15 Slika 2.5-1 Hidrografska karta šireg istražnog područja .................................................................................. 16 Slika 2.5-2 Tok Dunava u zoni pepelišta i TE Kostolac B ............................................................................... 17 Slika 2.5-3 Pogled na Dunavac sa nasipa koji razdvaja Dunavac na Donji i Srednji ...................................... 17 Slika 2.5-4 Tok Dunava u zoni pepelišta i TE KO B ........................................................................................ 18 Slika 2.5-5 Reka Mlava .................................................................................................................................... 18 Slika 2.5-6 Kanal hladne vode ......................................................................................................................... 19 Slika 2.5-7 Reka Mlava u zoni termoelktrane Kostolac B. Mesto izliva tople vode iz cevovoda .................... 20 Slika 2.6-1 Lesne naslage u otkrivenom litološkom profilu na PK Drmno ....................................................... 24 Slika 2.7-1 Pedološka karta šireg istražnog područja ..................................................................................... 26 Slika 2.8-1 Šematizovani litološki profil preko PK Drmno u pravcu jug-sever, do Dunava ............................. 27 Slika 2.8-2 Obaranje nivoa podzemnih voda pomoću mreže drenažnih bunara ............................................ 30 Slika 2.8-3 Površinski kop Drmno. Nivo podzemnih voda otkriven na dnu kopa ............................................ 30 Slika 2.9-1 Seizmološka karta Srbije ............................................................................................................... 31 Slika 2.10-1 Promene temperatura (prosečna temperatura) u toku godine na istraživanom području (meteorološka stanica RAM) ........................................................................................................................... 32 Slika 2.10-2 Raspodela vetra po pravcima (levo) i raspodela vetra po brzinama (desno) .............................. 33 Slika 2.12-1 Barski puž, Viviparus sp. ............................................................................................................. 37 Slika 2.12-2 Alburnus alburnus (uklija) ............................................................................................................ 37 Slika 2.12-3 Hrčak (Cricetus cricetus) ............................................................................................................. 39 Slika 2.12-4 Siva čaplja (Ardea cinerea**) ....................................................................................................... 40 Slika 2.12-5 Stepski smuk (Coluber caspius**) ............................................................................................... 40 Slika 2.12-6 Žbunaste biljne zajednice prisutne duž toka reke Mlave ............................................................. 41 Slika 2.13-1 Izgled predela u užoj okolini TE-KO B – poljoprivredne površine ............................................... 45 Slika 2.13-2 Izgled predela u široj okolini TE-KO B – površinsko iskopavanje uglja ...................................... 45 Slika 2.14-1 Crkva Svetog Georgija u Starom Kostolcu .................................................................................. 46 Slika 2.14-2 Manastir Rukumija u selu Drmno ................................................................................................ 46 Slika 2.15-1 Rimsko kupatilo (terme) udaljeno je oko 2 km istočno od lokacije TE-KO B .............................. 48 Slika 2.15-2 Položaj arheoloških iskopina Viminacijuma unutar granica lokacije TE-KO B ............................ 48 Slika 2.15-3 Dve memorije .............................................................................................................................. 49 Slika 2.15-4 Memorija sa sarkofazima ............................................................................................................. 50 Slika 2.15-5 Arheološka iskopina u zoni prostora predviđenog za postrojenja za ODG ................................. 50 Slika 3.1-1 Termoelektrana Kostolac B i prostor predviđen za ODG .............................................................. 55 Slika 3.3-1 Dijagram toka procesa ODG ......................................................................................................... 60 Slika 3.3-2 Tok procesa vlažnog mlevenja krečnjaka ..................................................................................... 61 Slika 3.3-3 Tehnološka šema transporta i deponovanja suspenzije gipsa ...................................................... 67 Slika 3.4-1 Položaj otvorenog skladišta krečnjaka .......................................................................................... 69 Slika 3.6-1 Shema procesa tretmana otpadnih voda ...................................................................................... 81 Slika 3.6-2 Postrojenje za biološki tretman sanitarnih otpadnih voda u okviru TE KO B ................................ 82 Slika 3.7-1 Šematski prikaz odlaganja suspenzije gipsa u okviru kopa “Drmno ............................................. 85 Slika 3.7-2 Pogled na zapadnu zonu unutrašnjeg odlagališta kopa Drmno .................................................... 86 Slika 5.1-1 Prostorna raspodela srednjodnevnih vrednosti koncentracija SO2 za postojeće stanje, μg/m3 ... 95 Slika 6.3-1 Model raspodele godišnjih prizemnih koncentracija SO2 [g/m3] bez postrojenja za ODG ........ 109 Slika 6.3-2 Model raspodele godišnjih prizemnih koncentracija SO2 [g/m3] pri radu postrojenja za ODG .. 109 Slika 6.3-3 Model raspodele godišnjih prizemnih koncentracija NOx [g/m3] bez postrojenja za ODG ........ 111





Slika 6.3-4 Model raspodele godišnjih prizemnih koncentracija NOx [g/m3] pri radu postrojenja za ODG . 111 Slika 6.5-1 Položaj objekata podzemnog odvodnjavanja (prema: Studija 2. faze dogradnje P.K. "Drmno" za kapacitet od 9×106 t uglja godišnje, [8]) ........................................................................................................ 118 Slika 6.6-1 Degradirano stanište na prostoru budućeg postrojenja za ODG ................................................ 120 Slika 6.7-1 Arheološka iskopina na prostoru budućeg postrojenja za ODG ................................................. 123 Slika 6.9-1 Izgled predela na lokaciji budućeg projekta ODG ....................................................................... 125





Strana 9 od 148

1. UVOD - PODACI O NOSIOCU PROJEKTA

Usvajanjem seta zakona iz oblasti zaštite životne sredine u Srbiji je intenziviran proces usaglašavanja lokalne regulative sa regulativom Evropske Unije (EU). Jedan od najvažnijih segmenata ovog procesa odnosi se na mere zaštite vazduha smanjivanjem emisija zagađujućih materija na izvoru zagađenja. S obzirom da je doprinos termoelektrana ukupnoj emisiji zagađujućih materija u vazduh dominantan, očekuje se da će se prvi zahtevi EU u ovom domenu odnositi na termoenergetske objekte Elektroprivrede Srbije (EPS) pri čemu će, u narednom periodu, aktivnosti koje se odnose na smanjenje emisija sumpornih oksida kod postojećih TE imati prioritet.

Prema zahtevima Zakona o zaštiti životne sredine (Sl. Glasnik RS br 135/04) Elektroprivreda Srbije i nadležno Ministarstvo, dali su predlog mera za smanjenje emisija sumpornih oksida na postojećim blokovima, a do 2015. godine će usaglasiti rad svojih objekata sa zahtevima zakonske regulative sa aspekta smanjenja emisija štetnih materija u vazduh (Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagadjenja, Sl. Glasnik RS br. 135/04).

U okviru Nacionalnog programa zaštite životne sredine Republike Srbije, koji je donet u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine, planirane su mere za održivi razvoj i upravljanje životnom sredinom u Republici Srbiji za narednih 10 godina. Jedan od prioritetnih ciljeva zaštite životne sredine u sektoru energetike, u periodu 2006 - 2015 godina, je smanjenje emisije sumpornih oksida iz velikih postrojenja za sagorevanje kao što je TE Kostolac B, a u cilju usaglašavanja sa zahtevima regulative EU (Direktiva 2001/80/EC za velika ložišta).

U cilju sagledavanja mogućih rešenja odsumporavanja TE EPS-a urađena je Studija ″Pravci optimalnog smanjenja emisije sumpornih oksida iz termoelektrana Elektroprivrede Srbije″ koja je predložila tehnička rešenja za smanjenje emisije sumpornih oksida iz postojećih termoelektrana. Prema rezultatima ove Studije TE Kostolac B je određen kao prvi objekat na kome bi izgradnja postrojenja za odsumporavanje dala najbolje rezultate u pogledu smanjenja emisija.

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova TE Kostolac B predstavlja sastavni deo investiciono-tehničke dokumentacije za nivo idejnog projekta. Izrada Studije ima za cilj da prikaže stanje životne sredine na predmetnom području, da sagleda i analizira pozitivne i negativne uticaje na životnu sredinu do kojih će doći izradom ovog postrojenja. Studija takođe daje prikaz tehničkih i organizacionih mera predviđenih u cilju sprečavanja i smanjenja značajnih efekata rada pogona na životnu sredinu, posebno u odnosu na rešenja prikupljanja i odlaganja čvrstog i tečnog otpada, zaštite zemljišta i podzemnih voda, upravljanje otpadnim vodama, i dr.

Studija je urađena u svemu u skladu sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. Glas. RS, Br.135/04) i Pravilnikom o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. Glas. RS, Br.69/2005).

Investitor i nosilac projekta instalacije postrojenja za odsumporavanje je JP Elektroprivreda Srbije, Direkcija za strategiju i investicije, Vojvode Stepe 412, Beograd.





Strana 10 od 148

2. OPIS LOKACIJE NA KOJOJ SE PLANIRA IZVOĐENJE PROJEKTA

2.1. LOKACIJA PREDMETNOG PROJEKTA

TE Kostolac B nalazi se na desnoj obali Dunava (udaljena oko 5 km od obale) u oblasti varošice Kostolac koja broji oko 14.000 stanovnika i na čijoj teritoriji se nalazi i TE Kostolac A. Udaljena oko 100 km od Beograda u pravcu istok-severoistok, lokacija termoelektrane pripada teritoriji opštine Požarevac, koji je sa 50.000 stanovnika najveće naseljeno mesto u okolini.

Slika 2.1-1 Geografski položaj Kostolca





Strana 11 od 148

2.2. ISTRAŽNI PROSTOR

Istražni prostor može se posmatrati u širem i užem smislu, u zavisnosti od vrste uticaja koji se analizira ovom Studijom. Područje od interesa za sagledavanje prirodnih karakteristika (opštih geoloških, geomorfoloških, hidrogeoloških, klimatskih, hidroloških), kao i potencijalnih uticaja predmetnog projekta na medije životne sredine predstavlja prostor tzv. Kostolačkog rudarsko-energetskog basena. Analizirani tehnološki proces kao i prirodne karakteristike terena (geološke karakteristike, hidrološki režim koji je pod uticajem rudarskih radova) ukazuju da se potencijalni uticaji na životnu sredinu mogu javiti u okvirima ovog prostora. To je područje severno od Požarevca, do Dunava i u morfološkom smislu predstavlja zaravan ograničenu sa 2 grebena (Požarevačka greda na zapadu i Boževačka kosa na istoku). Položaj istražnog područja prikazan je na slici br. 2.2-1.

Slika 2.2-1 Područje istraživanja

Istražni prostor u užem smislu je područje same TE Kostolac odnosno deo pripadajućeg ograđenog prostora termoelektrane okvirne veličine 1,7 ha na kome je planirana izgradnja budućeg postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova (Slika 2.2-2). Studijom se, takođe, obrađuju i dislocirani delovi budućeg postrojenja za ODG predviđeni za odlaganje gipsa.





Strana 12 od 148

Slika 2.2-2 Prostor u okviru TE Kostolac B predviđen za izgradnju osnovnih objekata postrojenja za odsumporavanje

(Foto: www.viminacium.org.yu [13])

Istražni prostor u najširem smislu obuhvata područje pokriveno primenom simulacionog modela uticaja na kvalitet vazduha koji je predstavljen u okviru ove Studije. Model analizira raspored koncentracije SO2 u vazduhu na različitim rastojanjima od dimnjaka termoelektrane u zoni od 0-50 km (Slika 2.2-3).

Slika 2.2-3 Područje obuhvaćeno modelom zagađenja vazduha u zoni od 50 km





Strana 13 od 148

2.3. USKLAĐENOST PREDMETNOG PROJEKTA SA PROSTORNO-PLANSKOM DOKUMENTACIJOM

Prostornim planom Republike Srbije područje Kostolačkog basena (na kome se nalaze energetski i rudnički objekti) definisano je kao područje posebne namene.

Skupština opštine Požarevac donela je Odluku o usvajanju i sprovođenju prostornog plana područja termoelektrane „Drmno“ 28.09.1982. godine (Sl. gl. opštine Požarevac, 13/82). SO Požarevac donela je 31.10.2006. godine Odluku o primeni Prostornog plana područja Termoelektrane „Drmno“, kojom se utvrđuje da Prostorni plan područja termoelektrane „Drmno“ (Sl. gl. opštine Požarevac, 13/82) ostaje da važi u celosti.

2.4. GEOMORFOLOŠKE KARAKTERISTIKA TERENA

Šire područje Kostolačkog rudarsko-energetskog basena je ravničarsko, sa niskim razuđenim pobrđem terasnog karaktera. Ističu se ravnice Stig, Podunavlje i Donje Pomoravlje i dva grebena – Požarevačka greda i Boževačka kosa. Grebeni se pružaju pravcem sever-jug, skoro paralelno.

Zapadni greben (Požarevačka greda) je niži i uži, a nalazi se u centru predmetnog područja1 U okviru ovog grebena ističu se visovi Leštar istočno od Kostolca (175 m) i Čačalica (200 m) na istočnom obodu grada Požarevca.

Istočni greben (Boževačka kosa) nalazi se na istoku područja i predstavlja istočnu granicu Kostolačkog ugljonosnog basena. Od sela Kličevca i Rečice postepeno se uzdiže i pruža prema jugu ka sve širem pobrđu. Na samim grebenima erozijom je usečeno (uglavnom u lesu) više većih i manjih jaruga («prokopa»), sa subvertikalnim stranama visine i do 20 m.

Ravnica Stig prostire se između Boževačke kose i Požarevačke grede, koja je oko Mlave i Mogile, u pojasu širine do 10 km, sa kotama terena pretežno ispod 100 m. Preko kose Klepečka prelazi u aluvion Dunavca i Dunava. Zapadno od Požarevačke grede je takođe ravnica, sa kotama terena ispod 100 m, koja se uz Dunav tretira kao Podunavlje, a južnije kao Pomoravlje (sl. 2.4-1).

1 Na različitim geološkim kartama i u geološkoj literaturi sreću se različiti nazivi za ovu kosu, koja se pruža od severa ka jugu, sa postepenim

povećanjem visine i širine. Na OGK 1:100.000, prema tumaču i karti za list Bela Crkvaza (Rakić, 1980 1-2) to je Kostolačka greda, a prema tumaču i karti za list Požarevac (Malešević i dr., 1978.1-2) to je Požarevačka greda. Prema O. Miletić-Spajić (1960) u južnim delovima je Sopotska greda.





Strana 14 od 148

Slika 2.4-1 Osnovni geomorfološki elementi na istražnom području (na osnovu GoogleEarth prikaza)

Postojeća morfologija terena znatno je izmenjena usled dugogodišnje površinske eksploatacije uglja na površinskim kopovima (PK) “Drmno”, PK “Klenovnik” i PK“Ćirikovac” sa pratećim odlagalištima otkrivke kao i velikim odlagalištima šljake i pepela, iz termoelektrana Kostolac A i Kostolac B. Prostorni položaj navedenih savremenih, veštački nastalih, morfoloških oblika prikazan je na Slici 2.4.2.

Slika 2.4-2 Šematska karta savremenih morfoloških oblika nastalih kao posledica rada rudnika i termoelektrana (www.viminacium.org.yu [13])





Strana 15 od 148

Slično je i sa promenama reljefa u prvobitno ravnom Stigu – južno i istočno od Drmna (PK “Drmno”, sa odlagalištima otkrivke uglja). Pogled na spoljno odlagali[te otkrivke uglja PK Drmno prikazano je na slici 2.4-3.

Slika 2.4-3 Pogled na spoljno odlagalište otkrivke uglja u okviru PK Drmno (Foto: Mašinski Fakultet, 2008.)

Velika Morava, a delom i Mlava bila su tipične ravničarske reke sa čestim promenama korita, velikim brojem meandara, mrtvaja i starača Savremena morfologija u tom delu terena je izmenjena, kao posledica regulacije korita i usled eksploatacije šljunka.





Strana 16 od 148

2.5. HIDROLOŠKE KARAKTERISTIKE

Hidrografska mreža je veoma razvijena. Osnovno obeležje hidrografskoj mreži istražnog područja čini reka Dunav sa Dunavcem, i pritokama Velikom Moravom i Mlavom (slika 2.5-1).

Slika 2.5-1 Hidrografska karta šireg istražnog područja

Dunav je na području Kostolca širok oko 1200 m. Na njemu je nekoliko ostrva: Dubovska ada, Stojkova Ada, Žilovo, Čibuklija, Zavojska. Dubina Dunava u koritu kreće se od 7 do 17 m. Izgradnjom HE "Đerdap" nivo Dunava je podignut, dubina je veća, a kota nivoa kreće se od 69,5 do 70 m. Prosečan godišnji proticaj Dunava iznosi 5.490 kubnih metara u sekundi, sa specifičnim oticajem do 10,4 litara u sekundi po kvadratnom kilometru. Desna obala Dunava je niska i često je bivala plavljena. Zbog podizanja nivoa Dunava posle izgradnje HE "Đerdap" izgrađen je sistem nasipa kojima je se vrši zaštita obala Dunava od visokih voda i poplava.





Strana 17 od 148

Slika 2.5-2 Tok Dunava u zoni pepelišta i TE Kostolac B

Dunavac (ili Mali Dunav) je ranije bio desna otoka Dunava, oko ostrva dugog 21 km i širokog do 4 km, na kome se u uzvodnom delu (severno od Dubravice i Petke) nalazi naselje (selo) Ostrovo. U novijoj literaturi Mali Dunav se imenuje kao Dunavac i deli na Gornji, Srednji i Donji (slika 2.5-3).

Gornji Dunavac (Pečanski Dunavac) u dužini od 8 km, odvojen je od Dunava i Srednjeg Dunavca nasipima. Režim vode u Gornjem Dunavcu regulisan je crpnom stanicom i održava se na koti 67,20 m.

Srednji Dunavac u dužini od 1700 m, povezan je Kanalom (takođe dužine 1700 m) sa Dunavom od koga mu zavisi nivo vode. Na slici 2.5-3 prikazani su Donji Dunavac i Srednji Dunavac.

Slika 2.5-3 Pogled na Dunavac sa nasipa koji razdvaja Dunavac na Donji i Srednji Slika levo - Donji Dunavac, desno - Srednji Dunavac i kostolačke termoelektrane u pozadini





Strana 18 od 148

Donji Dunavac, od ušća reke Mlave do Kličevca u dužini od 12 km praktično je isušen pri nižem vodostaju. Njegovo korito služi kao recipijent površinskih i podzemnih voda sa okolnog terena, a nivo se reguliše crpnom stanicom kod Rama.

Mlava nastaje iz Vrela u oblasti Žagubice. Nizvodno od Petrovca pri višim vodostajima bila je vodoplavna. Istočno od Požarevca od Mlave se odvaja leva otoka Orlovača, koja se nizvodno naziva Mogila. Mlava je danas regulisana od Petrovca nizvodno. Novim koritom uvedena je u Dunav u blizini termoelektrane Kostolac B (Slike 2.5-4 i 2.5-5). Na desnoj obali izgrađen je zaštitni nasip koji je uklopljen u sistem zaštite od Dunava.

Slika 2.5-4 Tok Dunava u zoni pepelišta i TE KO B

Slika 2.5-5 Reka Mlava slika levo – nekoliko stotina metara uzvodno od termoelktrane,

desno – „Topla Mlava“, nakon uliva zagrejane vode





Strana 19 od 148

Mlava je ispod Petrovca degradirana reka promenjenih organoleptičkih osobina sa povećanim sadržaja materija organskog porekla. Kiseonični režim je poremećen zbog velikog opterećenja kanalizacionim sadržajem i voda odgovara 4. klasi kvaliteta. Sliv Mlave najvećim delom pripada brdsko-planinskom području koje se odlikuje vodotokovima sa relativno velikim podužnim padovima. Na slivnom području uzvodno od Gornjaka, sve vodotoke karakterišu vrlo velike razlike između ekstremno velikih i malih voda, pa na nekim vodotokovima odnos Q max i Q min dostiže vrednost i hiljadu. Na najnizvodnijem profilu (Mogila), koji obuhvata 1749km2 ili 96% teritorije sliva Mlave, srednji godišnji proticaj iznosi 12,9 m3/s.

Kanali hladne i tople vode - TEKO-B koristi velike količine rashladne vode iz Dunava (2 x 25.650 m3/h) po bloku, što je ukupno 102.600 m3/h (slika 2.5-6).

Slika 2.5-6 Kanal hladne vode

Posle hlađenja ova voda se preko sistema cevovoda (kanala povratne rashladne vode) ispušta u reku Mlavu (slika 2.5-7). Ove vode su termički opterećene. U zimskim mesecima zbog povišene temperature vode ovaj deo Mlave na ušću u Dunav postaje stanište brojnim vrstama ribe.





Strana 20 od 148

Slika 2.5-7 Reka Mlava u zoni termoelktrane Kostolac B. Mesto izliva tople vode iz cevovoda

Velika Morava uliva se u Dunav kod sela Dubravice. Tipična je ravničarska reka, pre regulacije sa čestom promenom korita, velikim brojem meandara, mrtvaja i starača. Pri višim vodostajima postaje brza i u Dunav unosi velike količine mulja, peska i šljunka. Zbog nepravilnog toka i čestog plavljenja plodne nizije, izvršena je regulacija korita. Reka Velika Morava se odlikuje površinom sliva od 37.444 km2, srednjim godišnjim proticajem od 257 m3/s i specifičnim oticajem do 6,7 l/s/km2. Najmanji registrovani proticaj iznosi 25 m3/s, a maksimalni 2.350 m3/s. Tok Velike Morave prati ozbiljan problem istaložavanja nanosa (priblližno 8.735x103 tona godišnje).

2.6. GEOLOŠKE KARAKTERISTIKE TERENA

Termoelkrana Kostolac B nalazi se u jugoistočnom delu tzv. ugljonosnog basena Kostolac. Ovaj basen, u užem smislu, zahvata teren severno od Požarevca. Zapadnu granicu basena čini reka V. Morava, severnu granicu reka Dunav, na istoku granica se proteže duž zapadnog oboda Boževačke kose, a južna granica je oko 5 km severno od Požarevca.

Teren je izgrađen od sedimenata tercijarne i kvartarne starosti. Najznačajnije istraživanje geoloških karakteristika tretiranog područja vezana su za istraživanja uglja u okolini Kostolca i za izradu listova OGKJ 1:100.000 Bela Crkva (L34–115) i Požarevac (L34–127). Na Slici 2.6-1 dat je prikaz regionalnog geološkog stuba terena. Na Slici 2.6-2 prikazana je geološka karta terena. U nastavku teksta dat je kratak tekstualni prikaz osnovnih litoloških jedinica koji sačinjavaju istraživani teren:

Panon (M31). – Prisustvo sedimenata panonske starosti na površini terena u ležištu Drmno i

neposrednoj okolini nije utvrđeno sa sigurnošću. Međutim, na osnovu paleontoloških ispitivanja jezgra iz bušotina u zapadnom i istočnom delu Kostolačkog ugljenog basena određeni su sedimenti panonske starosti.

Sedimenti panona izgrađeni su od glina, laporaca, peskova, alevrita, šljunkova, ugljevitih glina i uglja.





Strana 21 od 148

Pont (M32). – Pontske naslage u području istražnog prostora, kontinualno se nastavljaju na

panonske naslage, a usled velike litološke sličnosti (glinovito-peskoviti sedimenti) i odsustva paleontološkog materijala, ne može se sa sigurnošću utvrditi njihova granica, odnosno preciznije vertikalno rasprostranjenje. U okviru pontskih naslaga izdvojene su tvorevine donjeg ponta (1M3

2) (glinovito-peskovita serija) i gornjeg ponta (2M3

2) (glinovita serija sa tri sloja uglja).

Pliocen (Pl1). – Donji pliocen (Roman) zastupljen je na delu istražnog prostora između ponta i kvartarnih lesnih naslaga. Izgrađen je od klastičnih sedimenata (šljunak, pesak, alevrit i glina) dostižući maksimalno 120 m debljine.





Strana 22 od 148

Slika 2.6-1 Geološki stub terena (prema V. Matić, Institut za ILMS Rudarsko-Geološkog Fakulteta Univerziteta u Beogradu)





Strana 23 od 148

LEGENDA:

ap aluvijum, facija povodnja:peskovi i alevriti dpr Kličevačka serija: šljunkovi, peskovi, alevriti i bigar

am aluvijum, facija starača: barki peskovi i alevriti p Eolski pesak

a Aluvijum, facija korita: šljunkovi i peskovi t1 Aluvijalna terasa (7-12m): šljunkovi, peskovi, alevriti

at Aluvijum: terasa (3-5 m), aleriti i peskovi l Eolski pesak

lt Lesna terasa (25-35 m): šljunkovi i lesoidni elvriti

lp Eolski lesoidni peskovi

pt Proluvijum: šljunkovi, peskovi i alevriti Pl1 Peskovi, gline i ugalj

d Deluvijum: lesoidni alevriti i peskovi

Slika 2.6-2 Geološka karta šireg istražnog područja

(na osnovu OGK SFRJ 1:100.000)

Pleistocen (Q1). - Lesne i lesoidne naslage (l), deponovane u močvarno-baraskim sredinama i na kopnu, prekrivaju najveći deo terena i dostižu debljinu od 6 do preko 20 m. U dolinama Dunava, Dunavca i Mlave delimično su ili potpuno erodovane. U podinskom delu profil facije lesa počinje lesom barskog porekla, debljine do 2 m, sa povišenim sadržajem glinovite komponente i strukturom atipičnom za les. Naviše se javlja les tipičnog granulometrijskog sastava i strukture (sa vertikalnom poroznošću), što ukazuje da je nastao nanošenjem vetrom prašinastog i prašinasto-peskovitog materijala i taloženjem na kopnu. Pojedine partije u lesu su izrazito peskovite, dok su





Strana 24 od 148

druge bogate konkrecijama – lesnim lutkicama. Lesne naslage u otkrivenom litološkom profilu PK Drmno prikazane su na slici 2.6-3.

Slika 2.6-1 Lesne naslage u otkrivenom litološkom profilu na PK Drmno (Foto: www.viminacium.org.yu [13])

Aluvijalna terasa (at) dostiže debljinu od 5 do 15 m i prostire se između kopa Drmna i Bradarca i prema severoistoku, a izgrađena je od šljunkova (geološka karta na Slici 2.6.-2). Prema jugu i istoku šljunkovi prelaze u peskove, a njihova debljina se smanjuje. Prema severu sloj šljunkova se prostire sve do Dunava. U dolini Mlave debljina peskova i šljunkova raste ali se u njima povećava i udeo glinovite komponente.

Holocen (Q2). – Holocenu pripadaju naslage eolskog peska (na prelazu pleistocen – holocen), zatim deluvijalni, proluvijalni i aluvijalni sedimenti. Eolski pesak (p) je morfološki neuobličen: javlja se u aluvijalnoj ravni Dunava, ima osobine eolskih nanosa, a genetska povezanost sa aluvijalnom podinom je očigledna. Debljine je od 1 do 5 m. Deluvijalni zastor (d), u okolini Kličevca, izgrađen je od alevrita i peskova lesoidnog habitusa, a proluvijalne konuse plavina (pr) izgrađuju uglavnom peskovi i alevriti, sa slabom sortiranošću zrna. Aluvijum reke Dunav izgrađuju: šljunkovi, i peskovi facije korita, zatim peskovi i alevriti facije povodnja (ap), kao i sočiva peskova i alevriti.





Strana 25 od 148

2.7. PEDOLOŠKE KARAKTERISTIKA TERENA

U pedološkom pogledu, najrasprotranjenije tipove zemljišta na širem području basena Kostolac predstavljaju aluvijalne ritske crnice, černozem, gajnjače, smonice i metamorfne smonice, koje spadaju u grupu klimatogenih i topogenih zemljišta. Za područje predmetne lokacije karakteristično je rasprostranjenje smonice i metamorfne smonice.

Aluvijalna i diluvijalna zemljišta čine oko 15% teritorije i nalaze se na najnižim delovima terena pored reka i potoka. Od dužine reke i širine njene doline zavisi i zakonitost taloženja pojedinih čestica nošenih vodom. Po svojim fizičko-hemijskim karakteristikama aluvijalna i diluvijalna zemljišta su pogodna za gajenje svih ratarskih, tj. povrtarskih kultura.

Livadska zemljišta zauzimaju oko 40% teritorije i predstavljaju najrasprostranjeniji tip zemljišta na ovom području. Černozem i degradirani černozem zauzimaju i do 1/3 teritorije, dok ostali tipovi zemljišta zauzimaju oko 10%. Černozem spada u zemljišta sa A-AC-C profilom. Boja humusnog sloja je smeđa, dok je struktura ovog tipa zemljišta sitnogrudvičasta sa izraženim ćoškovima, ili je usled obrade raspršena. Po svom postanku, izluženi (opodzoljeni) černozem nastaje ispiranjem kreča i adsorbovanih baza iz zemljišta. Morfološki izgled izluženog černozema sličan je izgledu karbonatnog, ali se izvesne razlike mogu uočiti u zbijenosti dubljih slojeva A horizonta ili u strukturi. Profil je u celini uglavnom nešto dublji od onog karakterističnog za karbonatni černozem. Prema mehaničkom sastavu, černozem u podunavlju spada u ilovaču i laku ilovaču, sa gotovo konstantnim procentom gline po dubini. Usled manje količine humusa i njenog bržeg opadanja sa dubinom, boja ovog černozema je otvorenija, a menja mu se i potencijalna plodnost u poređenju sa dubokim černozemom u Panonskoj niziji. Černozem je najpogodniji za gajenje poljoprivrednih kultura, dok su ostali tipovi zemljišta, kao i gajnjača najpovoljniji za gajenje ratarskih kultura.

Gajnjače predstavljaju sekundarnu pedološku tvorevinu, nastalu transformisanjem drugih zemljišta, a na prvom mestu černozema. Morfološki, gajnjača se odlikuje profilom A-(B)-C tipa. Po sastavu je ilovača ili teža ilovača, stabilne mrvične i sitnogrudvaste strukture. Količina humusnih materija u orničnom horizontu ovog zemljišta kreće se između 2-4%. Gajnjača prema svojim vodno-fizičkim osobinama spada u zemljišta veće proizvodne sposobnosti.

Slično černozemu, smonice spadaju u zemljišta A-AC-C tipa. U morfološkom pogledu, smonica ima dobro razvijene horizonte, gde je u dubljim slojevima prisutan i G horizont. Humusni A horizont je intenzivno crne boje i dubok je 40-70 cm. Po mehaničkom sastavu smonica spada u tešku ilovaču, laku ili srednju glinušu gde frakcija gline znatno nadmašuje frakciju peska. Težak mehanički sastav, osobine gline i humusa čine da smonica ima nepovoljne fizičke osobine. Dovoljna zastupljenost humusa, kao i veliki udeo gline daju ovom tipu zemljišta potencijalnu plodnost.

Pedološka karta šireg istražnog područja prikazana je na slici 2.7-1.





Strana 26 od 148

Slika 2.7-1 Pedološka karta šireg istražnog područja (na osnovu Regionalne Pedološke karte Zapadne i Centralne Srbije)

2.8. HIDROGEOLOŠKE KARAKTERISTIKA TERENA

Kostolački ugljeni basen predstavlja u hidrogeološkom i hidrodinamičkom pogledu složen basen. Dosadašnjim istraživanjima, vršenim pre svega u cilju sagledavanja ovodnjenosti površinskog kopa Drmno, uglavnom je definisan prostorni položaj vodonosnih horizonata dok je u manjoj meri proučen režim podzemnih voda i njihova hidraulička veza sa površinskim tokovima Mlave i Dunava.

Analizirajući podatke i rezultate geoloških istražnih radova do kojih se došlo u prethodnom periodu, sagledani su generalni hidrogeološki uslovi ovog područja.

Stenske mase na ležištu Drmno se, na osnovu vrednosti parametra vodopropusnosti, dele na stenske mase sa funkcijom hidrogeološkog kolektora, ili sa funkcijom hidrogeološkog izolatora, odnosno na stenske mase u kojima se formira izdan i na vodonepropusne stenske mase.

Hidrogeološke kolektore, posmatrano od površine terena, predstavljaju:

− les,





Strana 27 od 148

− šljunak, šljunkoviti pesak i pesak,

− pesak,

− pesak sitnozrno prašinasti

Šematizovani prikaz litološkog profila preko PK Drmno u pravcu sever-jug prikazan je na slici 2.8-1.

Slika 2.8-1 Šematizovani litološki profil preko PK Drmno u pravcu jug-sever, do Dunava (iz Projekta geoloških istraživanja na PK Drmno, RGF Univerziteta Beograd, 2004)

U okviru istražnog prostora, u široj zoni termoelktrane formirani su sledeći tipovi izdani

(i) Izdan formirana u aluvijonu reka Mlave i Dunava

Reka Mlava na zapadu i reka Dunav na severu predstavljaju granice izdani formirane u aluvijalnim sedimentima. Debljina aluvijalnih šljunkova u arealu reka je od 0,5 do 30 m. Nivo izdani je na dubini 2 - 3 m od površine terena i u direktnoj je hidrauličkoj vezi sa dubljom izdani koja je formirana u šljunkovito peskovitim sedimentima lеžišta Drmno, čineći sa njom tzv. ”Drmsku izdan”. Infiltracija voda reke Mlave, Dunava i voda izdani u aluvionu predstavlja glavni izvor prihranjivanja voda “Drmske izdani”. Hidrogeološki parametri aluvijalnih šljunkova, dobijeni na osnovu rezultata granulometrijskih analiza uzoraka, u sledećim su granicama:

− koeficijent filtracije (K) u m/s: 9,5 × 10-5 – 1,6 × 10-2

− koeficijent vodoprovodnosti (T) u m2/s: 6,8 × 10-6 – 1,6 × 10-1





Strana 28 od 148

− specifična izdašnost (μ) 0,032 – 0,32.

(ii) Izdan u lesu

Les je rasprostranjen na čitavom ugljonosnom području, sem u aluvionu reke Mlave i Dunava. Debljine je od 1 do 40 m, sa padom podinske površi od jugoistoka ka severozapadu. Razbijena izdan formirana u lesu nema poseban značaj u ukupnoj problematici odvodnjavanja površinskog kopa “Drmno” i nije ni tretirana posebno pri snižavanju nivoa podzemnih voda radi izvođenja rudarskih radova. Koeficijent filtracije lesnih naslaga je od 1,4 × 10-9 do 2,7 × 10-5 m/s (na osnovu rezultata granulometrijskih analiza), koeficijent vertikalne filtracije za površinske partije lesa iznosi od 1,12 × 10-6 do 1,5 × 10-3 m/s. Ova izdan je sa slobodnim nivoom i hrani se isključivo padavinama, koje se akumuliraju na granici les - barski les.

(iii) Izdan formirana u šljunkovima i peskovima (“Drmska izdan”)

Najveći značaj za eksploataciju uglja ima izdan formirana u pliocenskim peskovima i šljunkovima. Granica ove izdani na istočnoj strani prati Boževačku gredu. Prema zapadu Drmska izdan, ili povlatni vodonosni horizont III ugljenog sloja Kostolačkog ugljenog bazena, ima rasprostranjenje na pojedinim mestima do aluviona Morave, ali uglavnom je ima i na Požarevačkoj gredi (PK «Ćirikovac»), a na severozapadu ide i ispod Dunava (prati II ugljeni sloj prema Kovinu). Horizontalno rasprostranjenje peskova je kontinuirano, dok šljunka nedostaje u centralnom delu ležišta Drmno. Debljina peskova i šljunkova je od 5 do 125 m. Glavna karakteristika geometrije izdani je kontinuiran pad podinske površi od istoka prema zapadu, odnosno od juga prema severu. Nivo izdani je subarteski u prirodnim uslovima, dok je u uslovima odvodnjavanja u zoni oko površinskog kopa “Drmno” sa slobodnim nivoom. Hidrogeološki parametri sedimenata, u kojima je formirana ova izdan, su u sledećim granicama:

− koeficijent filtracije (K) m/s: 2,7 × 10-7 – 1,8 × 10-3

− koeficijent vodoprovodnosti (T) m2/s: 8,8 × 10-9 – 1,1 × 10-3

− specifična izdašnost (μ): 0,04 – 0,22.

(iv) Izdan u peskovito prašinastim naslagama povlate III ugljenog sloja

U podini šljunkovito peskovitih naslaga, a u povlati III ugljenog sloja, javlja se prašinasto peskoviti sloj, debljine na severozapadu oko 45 m. Idući prema jugoistoku PK «Drmno», ovaj sloj isklinjava, a ugalj na tim prostorima direktno leži ispod šljunkova. Dokazana je visoka heterogenost u vertikalnom rasprostranjenju ovih peskovito prašinastih naslaga. U okviru prašinasto peskovitog horizonta, formirana je izdan sa subarteskim nivoom, koja je u direktnoj hidrauličnoj vezi sa izdani formiranoj u gornjim sedimentima. Hidrogeološki parametri sedimenata ove izdani (dobijeni na osnovu rezultata granulometrijskih analiza) su sledećim granicama:

− koeficijent filtracije (K) m/s 1,4 × 10-8 – 9,0 × 10-6

− koeficijent vodoprovodnosti (T) m2/s 4,2 × 10-8 – 2,7 × 10-5






Strana 29 od 148

(v) Izdan u peskovito prašinastim naslagama u podini 3. ugljenog sloja

Prema literaturi, u podini III ugljenog sloja, diskontinuirano je razvijen prašinasto-peskoviti horizont, debljine od 3 do 5 m, raslojen mestimično proslojcima sivo plave gline. Izdan je na dubini od 90 do 100 m (subarteska) sa pritiscima 5 - 8 bar. Lokalno pojavljivanje ovakve izdani u pojedinim delovima površinskog kopa Drmno nameće potrebu za rasterećenjem pritiska u tim zonama, kako bi se obezbedila stabilnost podine kopa i budućeg unutrašnjeg odlagališta.

Hidrogeološki parametri ove izdani (dobijeni na osnovu rezultata granulometrijskih analiza) su u sledećim granicama:

− koeficijent filtracije (K) m/s 1,5 × 10-6 – 1,9 × 10-4

− koeficijent vodoprovodnosti (T) m2/s 4,5 × 10-6 – 9,5 ×10-4


Vodonepropusne stenske mase

U relativno vodonepropusne stenske mase ubraja se barski les, a kao vodonepreopusne, peskovite gline Mlave i Dunava, zatim gline u neposrednoj podini i povlati uglja kao i II i III ugljeni sloj. Barski les je podinski izolator lesu deponovanom na suvom terenu, kolektoru slobodne izdani. Debljina barskog lesa je do 2 m, nema cevastu poroznost i razlikuje se od povlatnog lesa i po većem sadržaju glinovite komponente. Ima koeficijent filtracije od 4,1 × 10-11 do 2,5 × 10-8 m/s.

Ugalj čini podinu prašinasto peskovitom kolektoru, a u jugoistočnim delovima ležišta direktnu podinu peskovito šljunkovitom kolektoru.

Režim podzemnih voda

Režim podzemnih voda na širem prostoru termoelktrane formira se pod uticajem sledećih faktora:

− površinskih tokova (Dunav, Mlava), koji su prirodne granice ležišta uglja Drmno i koji su sa Dunavcem glavni izvori prihranjivanja izdani, formirane u dubljim šljunkovito peskovitim sedimentima. Korito reke Mlave je regulisano u zoni termoelektrane Kostolac B i površinskog kopa “Drmno”. Hipsometrijski je više od starog korita i duž desne obale ima izgrađen nasip, dimenzionisan na 100 godišnje vode

− vertikalnog bilansa (infiltracija padavina, isparavanja, evapotranspiracije)

− intenzivnog odvodnjavanja povlatnih naslaga uglja drenažnim bunarima (Slika 2.8.-2)

− isticanja podzemnih voda po delovima kontura površinskog kopa Drmno.

Pod uticajem navedenih faktora, podzemne vode se formiraju i osciluju na različitoj dubini od površine terena. Na osnovu osmatranja nivoa podzemnih voda u bunarima i pijezometrima u različitim vremenskim periodima, može se izvesti zaključak da nivoi podzemnih voda fluktuiraju uglavnom u okviru hidrogeološkog kolektora, izgrađenom od sitnozrnog peska. Šljunkoviti hidrogeološki kolektor je većinom izdreniran i nivo podzemnih voda u njemu se registruje





Strana 30 od 148

isključivo u istočnom delu površinskog kopa (duž baraže bunara ŠLA, slika 2.8.-3). Nivoi podzemnih voda u povlatnom sloju osciluju tokom vremena, u zavisnosti od veličine uticaja pojedinih od navedenih faktora.

Slika 2.8-2 Obaranje nivoa podzemnih voda pomoću mreže drenažnih bunara (Foto: Mašinski fakultet, 2008.)

Slika 2.8-3 Površinski kop Drmno. Nivo podzemnih voda otkriven na dnu kopa (Foto: Mašinski fakultet, 2008.)





Strana 31 od 148

2.9. SEIZMOLOŠKE KARAKTERISTIKE TERENA

Na osnovu seizmičke karte Srbije (Slika 2.9-1) ovo područje pripada seizmičkom intenzitetu 7. stepena MCS skale (Mercall-Cancani-Sierberg skala). Ovom stepenu odgovara sledeći opis manifestacija: teškoće pri stajanju; lomi se nameštaj; neznatna štete na objektima dobro projektovanim i izvedenim; mala do srednja oštećenja na solidno-građenim građevinskim strukturama; značajna oštećenja na loše građenim ili neadekvatno projektovanim objektima; pojedini odžaci slomljeni; primetan osobama dok upravljaju motornim vozilima.

Slika 2.9-1 Seizmološka karta Srbije (Regionalna karta Zajednice za seizmologiju SFRJ, Beograd, 1987.)

2.10. KLIMATSKE KARAKTERISTIKE

Područje ležišta Drmno i Kostolačkog rudarsko-energetskog basena, kao deo južnog oboda Panonskog basena odlikuje se umereno kontinentalnom klimom u kojoj su naglašeni stepsko–kontinentalni klimatski uticaji susednog Banata. Odlike ove klime su hladnije zime i toplija leta. Relativna blizina ulaza u Đerdapsku klisuru utiče da košava, čija brzina ponekad prelazi 90 km/h, ima znatno dejstvo na klimu.





Strana 32 od 148

Podaci o klimatskim uslovima prikazani u nastavku zasnovani su na višegodišnjim merenjima sprovedenim od strane Republičkog Hidrometeorološkog Zavoda Srbije na meteorološkim stanicama Veliko Gradište (25 km istočno od termoelektrane), Kostolac (2 km jugo-zapadno od termoelektrane) i Ram (13 km severo-istočno od termoelektrane).

Temperatura

S obzirom da ovo područje ima umereno kontinentalnu klimu, odlikuje se toplim letima i relativno hladnim zimama.

Srednja godišnja temperatura je oko 10,9 °C, a srednja godišnja amplituda kolebanja temperature iznosi 21,3 °C. Najhladniji mesec je januar sa srednjom mesečnom temperaturom oko 0,1 °C, a najtopliji je mesec jul sa srednjom temperaturom od 21,1 °C. Prelaz iz letnjeg vremena ka zimskom odvija se znatno brže nego što je prelaz iz zimskog ka letnjem .

Srednja mesečna prolećna temperatura je nešto ispod 11 °C dok je jesenja oko 10,5 °C. Temperature ispod 0 °C javljaju se od septembra do maja, a u periodu od novembra do marta, srednja mesečna minimalna temperatura je oko –8 °C. Prvi mrazevi se javljaju sredinom oktobra, a poslednji početkom aprila.

Slika 2.10-1 Promene temperatura (prosečna temperatura) u toku godine na istraživanom

području (meteorološka stanica RAM) Vlažnost i magla

Isparavanje i vlažnost vazduha tokom godine, uglavnom prate promene temperature. Isparavanje je najintenzivnije u vegetacionom periodu i iznosi 76% vrednosti a u periodu jun april 46,9%. Prosečna relativna vlažnost je oko 70% u prizemnim slojevima pa se zato ovo područje ubraja u umereno vlažna. Broj dana sa maglom, koja traje duže od jednog dana, je u proseku 19. U trajanju više od dva dana magla se pojavljuje, prosečno jedanput u pet godina.

Magla se najčešće javlja u jesen.





Strana 33 od 148

Padavine

U okviru PK "Kostolac" od 1987 godine funkcioniše merna stanica za registrovanje padavina i temperature. Prema podacima sa ove stanice, prosečna godišnja količina vodenog taloga iznosi 600–640 mm. Najbogatiji padavinama je mesec maj sa 120 l/m2, a najsiromašnjiji septembar sa 40 l/m2.

Karakteristike podneblja su i vrlo suve zime sa malo snežnih padavina. Zemljište je u proseku pokriveno snegom oko 35 dana godišnje, sa visinom snežnog pokrivača od 15 do 30 cm, a maksimalno od 60-100 cm.

Vetar

Na Slici 2.10-2, data je srednja godišnja ruža vetrova i srednje vrednosti brzine vetra. Na području merne stanice Ram dominantan pravac vetra je jug-jugoistok i jugoistok, a zatim vetrovi zapadnog i zapadno-severozapadnog pravca. Najjači su vetrovi iz pravca jug-jugoistok (27%), sa srednjim vrednostima brzine iznad 4 m/s i iz pravca jugoistoka (18%) sa prosečnom brzinom od 3,9 m/s.

Najmanje brzine ovih vetrova su u junu i julu (oko 2,5 m/s) a najviše u februaru i martu (od 5,8 do 6,1 m/s), a zatim u oktobru i novembru (od 5,4 do 5,5 m/s).

Slika 2.10-2 Raspodela vetra po pravcima (levo) i raspodela vetra po brzinama (desno)

2.11. IZVORIŠTA VODOSNABDEVANJA

TE Kostolac B za obezbeđenje pijaće vode i tehnološke vode (za potrebe postrojenja HPV) koristi lokalno izvorište (4 bunara) locirano u neposrednoj blizini termoelektrane, severozapadno od glavnog objekta.

Na istražnom području, okosnicu vodosnabdevanja predstavlja vodovodni sistem grada Kostolac koji se zasniva na eksploataciji podzemnih voda iz aluvijalne izdani Dunava.





Strana 34 od 148

Grad Kostolac snabdeva se iz izvorišta „Lovac“ koje je locirano u samom gradu u neposrednoj blizini termoelektrane Kostolac A odnosno FIO „Minel“. U neposrednoj blizini prolazi i kanalizacioni cevovod Ø600 mm. Glavni vodozahvatni objekat je stari nemački bunar KB-1 (1942. godina) dubine 22 m. Ovaj bunar je zarušen na dubini od 22-16 m. Drugi bušeni bunar BB-1, izgrađen je 1968. godine ali zbog smanjenja izdašnosti isključen je iz upotrebe. 1998. godine izgrađen je novi bunar BB-2, u neposrednoj blizini a 2001. godine izgrađen je još jedan novi bunar.

Na udaljenosti od oko 1 km od izvorišta „Lovac“ u blizini fudbalskog stadiona, izgrađen je još jedan bunar ali je isti krajem 90-tih godina isključen iz sistema zbog povećane koncentracije nitrata, (iznad MDK). Na ovo izvorište priključeni su: grad Kostolac sa TE Kostolac A, Stari Kostolac, selo Drmno, selo Klenovnik i kop Ćirikovac.

Vodovodni sistem Bradarac koristi se za vodosnabdevanje kopa Drmno i sela Bradarac (oko 250 domaćinstava). Izvorište je izgrađeno u istočnom delu naselja, i sastoji se od 2 bunara dubine oko 20 m, kojima se kaptira reka izdan koja je u hidrauićkoj vezi sa rekom Mlavom. Zona neposredne zaštite izvorišta je ograđena.

Izvorište Zabela; Krajem 1994. godine KPD „Zabela“ za potrebe sopstvenog nezavisnog snabdevanja izgradio je u neposrednoj blizini KPD, eksploatacioni bunar B1. U toku vegetacionog perioda, u kompleksu Zabele, za potrebe navodnjavanja koristi se i bunar B6.

Potencijalno izvorište Petka. Na desnoj obali Dunavca, na udaljenosti od oko 700 m od naselja Petka, locirano je potencijalno izvorište „Petka“. Istražnim radovima 1981-1983 godine i 1985-1987 godine izvorište „Petka“ je definisano kao budući lokalitet za vodosnabdevanje grada Kostolca i okolnih naselja. Vodozahvatni objekti bi kaptirali izdan formiran u okviru aluvijalnih šljunkovito-peskovitih naslaga Velike Morave.

Potrebno je istaći da je režim podzemnih voda na ovoj lokaciji pod dominantnim uticajem vodostaja Dunavca, odnosno režima rada crpne stanice „Kalište“. Ovom crpnom stanicom vodostaj u regulisanom koritu Dunavca održava se na koti 76 mnm ±0,5 m. S obzirom na ovakav režim rada crpne stanice i značajno više nivoe podzemnih voda u području, Dunavac praktično predstavlja dren ka kome gravitiraju vode izdani sa šireg prostora.

Analiziranjem vode iz istražnih bunara, pijezometara i individualnih kopanih bunara u naselju Petka (ovi bunari kaptiraju istu izdan koju bi kaptirali i bunari na izvorištu „Petka“) utvrđeno je prisustvo, preko maksimalno dozvoljenih koncentracija propisanih Pravilnikom za vodu za piće (Sl. list SRJ br. 42/98), mangana, magnezijuma, nitrata i organske materije. Stoga se izvorište „Petka“ u doglednom periodu neće moći aktivirati za potrebe vodosnabdevanja stanovništva Ukoliko se ne predvidi adekvatan tretman voda sa jedne strane, odnosno sa druge strane ne utiče generalno na širem prostoru na poboljašnje kvaliteta podzemnih voda. I jedno i drugo zahteva izuzetno ozbiljan pristup rešavanju problema i velika investiciona ulaganja.

Požarevac svoje vodosnabdevanje bazira na izvorištima „Meminac“ i „Ključ“, dok se kostolački vodonosni sistem oslanja na izvorište „Lovac“. Zahvaćena podzemna voda se nakon hlorisanja isporučuje potrošačima bez ikakvog dopunskog tretmana. Kvalitet isporučene vode redovno kontroliše Zavod za zaštitu zdravlja Požarevac i ista je zadovoljavajućeg kvaliteta.





Strana 35 od 148

Izvorište „Meminac“ locirano je na samom ulasku u grad Požarevac u neposrednoj blizini tzv. industrijske zone. Udaljeno je oko 2,5 km od reke Velike Morave odnosno oko 300 m od magistralnog puta Ljubičevo-Požarevac sa desne strane. Izvorište je u eksploataciji od 1962. godine i na njemu je izvedeno 10 bunara (B-1 do B-10). Iz bunara voda se transportuje u sabirni rezervoar a odatle u distributivnu mrežu uz prethodno hlorisanje. Bunari na ovom izvorištu kaptiraju izdan u okviru šljunkovitih naslaga koje se nalaze na dubini 5-15 m. Nivoi podzemnih voda u užoj zoni izvorišta su oko kote 70,5 mnm (kota terena oko 79,0 mnm). Neposredna zona zaštite izvorišta je propisno ograđena.

Izvorište „Ključ I“ formirano je u periodu 1982-1985. godine. Izvorište ima 11 bunara. Najbliži bunar udaljen je od vodotoka V. Morave 600 m. Bunari kaptiraju šljunkoviti vodonosni sloj debljine 9-12 m. Statički nivo podzemnih voda u periodu izgradnje i testiranja bunara (1983) bio je oko kote 73-74 mnm dok je kota terena oko 78,5-80,0 mnm. Izvorište je povezano sa gradskom mrežom preko čeličnog cevovoda i na njega su priključeni pored grada Požarevca selo Ćirikovac i naselje i vojna postaja Zabela. Neposredna zona zaštite izvorišta izdvojena je od okolnog područja žičanom ogradom.

Izvorišta pijaće vode na šire istraživanom području zasnovana su na eksploataciji podzemnih voda iz plićih vodonosnih horizonata, oformljenih u aluvijalnim naslagama u neposrednoj blizini tokova površinskih voda Mlave, Dunavca, Dunava i Velike Morave. Sva navedena izvorišta nalaze se na značajnoj udaljenosti od lokacije predmetnog projekta (Termoelektrana Kostolac B sa pratećim odlagalištima gipsa) i imajući u vidu očekivanu strujnu sliku koja je pod direktnim uticajem odvodnjavanja kopa Drmno, ne mogu biti neposredno ugroženi radom predmetnog projekta.

S druge strane, regionalno gledano, vodosnabdevanje istraživanog područja zasnovano je na eksploataciji voda iz plićih delova podzemne sredine i stoga se generalno mora prihvatiti kao opravdano da se prilikom planiranja, projektovanja i izgradnje predmetnog projekta, moraju predvideti i sprovesti takve mere zaštite podzemnih voda da aktivnosti projekta ne mogu uticati na pogoršanje postojećeg stanja.

2.12. FLORA I FAUNA

Prostor na kome će biti izgrađeno postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova se nalazi u okviru kompleksa TE Drmno, koja radi više od 20 godina, pa je u potpunosti antropogeno izmenjen i degradiran, kao i neposredno okruženje u granicama kompleksa. Razumljivo je da na ovom vegetacija svedena samo na najotpornije ruderalne vrste, a fauna na sinantropne vrste. Na prostoru TE nema zaštićenih biljnih ili životinjskih vrsta ili posebno vredne dendro flore i biljnih zajednica.

Šire okruženje, južno od Dunava, obuhvata prostor naselja: Drmno, Kostolac, Bradarac, Maljurevac i Klenovik, a severno delove Specijalnog prirodnog rezervata Deliblatska peščara i Ramsarskog područja Labudovo okno.





Strana 36 od 148

Napominjemo da je područje Dubovac-Ram proglašeno za posebno IBA područje-YU 34 SE, kao jedno od najznačajnijih staništa, odmorišta i zimovališta migratornih močvarica u Evropi.

Deliblatska peščara, Labudovo okno i IBA područje Dubovac-Ram su pod posebnim režimom zaštite i u njima postoje i brojne zaštićene biljne i životinjske vrste na koje je uticala dosadašnja emisija čestica i dimnih gasova sa prostora TE Drmno, ali procena negativnog uticaja nije vršena.

Sadašnja vegetacija je rezultat delovanja geoloških, orografskih, klimatskih, hidroloških, edafskih i veoma izraženih antropogenih uticaja.

Posmatrano šire okruženje, obzirom da je neposredno okruženje devastirano, nastanjuje niže navedena veoma raznovrsna flora i fauna.

Akvatična fauna

Makrozoobentos. Kvalitativna analiza zajednica makroinvertebrata obalskog dela Dunava u nivou Termoelektrane Kostolac B, Dunavca i okolnih bara, kao i dela toka reke Mlave na ušću u Dunav pokazala je prisustvo 11 najvažnijih makroinvertebratskih grupa: Turbellaria (trepljasti crvi), Diptera (dvokrilci), Chironomidae, Oligochaeta (člankovite gliste), Hirudinea (pijavice), Isopoda (račići), Heteroptera (stenice), Odonata (vilini konjici), Ephemeroptera (vodeni cvetovi), Coleoptera (tvrdokrilci), i Mollusca (mekušci).

Najznačajnije vrste ključnih makroinvertebratskih zajednica su:

Turbellaria Planaria sp. Diptera Atherix marginata Limnophila sp. Tabanus sp. Chironomidae Chironomus spp. Oligochaeta Tubifex spp. Limnodrilus sp. Stylaria sp Hirudinea Hirudo medicinalis Hellobdela sp. Isopoda Asellus aquaticus Heteroptera Nepa sp. Gerris sp. Notonecta sp.

Odonata Libellula depressa Onychogomphus forcipatus Calopteryx splendens Calopteryx virgo Anax imperator Gomphus spp. Ephemeroptera Caenis spp. Ephemerella sp. Coleoptera Hydrophilus sp. Gyrinus sp. Dytiscus marginalis Potamophilus sp. Mollusca Unio sp. Lymnaea peregra Planorbis spp. Viviparus sp. (Slika 2.12-1)

Najbrojnije makroinvertebratske zajednice priobalnog dela Dunava, Dunavca i ušća Mlave su larve različitih grupa insekata (Diptera, Chironomidae, Heteroptera), Oligochaeta (člankovite gliste) i Mollusca (mekušci), koje se ujedno odlikuju i najvećim masenim udelom. Dominantna zastupljenost navedenih taksona u neposrednoj oklini TE Drmno, je uslovljena, facijesom dna, sadržajem organskih i neorganskih mikropolutanata u sedimentu i kvalitetom vode.





Strana 37 od 148

Slika 2.12-1 Barski puž, Viviparus sp.

(Foto: fond Biološkog fakulteta)

Pisces (ribe)

U širem okruženju mogu se izdvojiti dve vrste biotopa (reke, bare i kanali) sa različitim ribljim fondom. Naglašavamo da je izgradnjom HE Đerdap i formiranjem istoimene akumulacije došlo do značajnog uspora na ovom sektoru Dunava, što je zbog pojačane sedimentacije i promene facijesa dna rezultiralo promenom u sastavu populacije riba.

Na Dunavu i Mlavi nizvodno od TE dominiraju autohtone ciprinide Alburnus, alburnus-uklija (Slika 2.12-2), Rutilus rutilus-bodorka, Leuciscus idus-jaz, Aspius aspius-bucov, Abramis brama-deverika, Abramis ballerus-kesega, Cyprinus carpio-šaran. Od grabljivica sreću se Perca fluviatilis-grgeč, Stizostedion lucioperca-smuđ, Esox lucius-štuka i Silurus glanis-som. Ređi su: Gymnocephalus schraetzer-šrac, Blicca bjoerkna-krupatica.

Slika 2.12-2 Alburnus alburnus (uklija) (Foto: fond Biološkog fakulteta)





Strana 38 od 148

Karakteristično je da se zbog izgradnje brana u Đerdapu, na ovom sektoru Dunav više ne sreću predstavnici migratornih vrsta Acipenseridae (Huso huso-moruna, Acipenser nudiventris-sim, Acipenser stellatus-pastruga), dok je zbog promena faciesa dna i Acipenser ruthenus-kečiga, sve ređa.

U srednjem toku Mlave, sve do uliva tople vode, prisutni su pored pojedinih napred navedenih vrsta i: Leuciscus cephalus-klen, Chondrostoma nasus-skobalj, Barbus barbus-mrena i Barbus peloponnesius- potočna mrena.

Okolni kanali i bare su dominantna staništa vrsta: Scardinus erythrophthalmus-crvenperka, Tinca tinca-linjak, Carasius carasius-karaš. Redak je nalaz Misgurnus fossilis-čikov, koji je zaštićena vrsta.

Od alohtonih vrsta dominiraju: Carasius auratus-babuška, Lepomis gibossus-sunčica, Ictalurus nebulosus-cverglan, Arystichthys nobilis-sivi tolstolobik, Hypophthalmichthys molitrix-beli tolstolobik, Ctenopharyngodon idella-beli amur.

Amphibia (vodozemci). Miran tok Mlave na ušću u Dunav, kanal Dunavac u neposrednoj blizini kao i obala Dunava sa okolnim baricama pogoduju zajednicama vodozemaca, među kojima su najbrojnije zelene žabe (Rana ridibunda) i crvenotrbi mukač (Bombina bombina**). Karakteristično je prisustvo podunavskog mrmoljka (Triturus dobrogicus**) kao i malog mrmoljka (Triturus vulgaris**). U malobrojnim žbunastim i travnim zajednicama je registrovano prisustvo zelene kreketuše (Xyla arborea**). Konstatovano je i prisustvo dve vrste krastača – zelene krastače (Bufo viridis**) i obične krastače (Bufo bufo**).

Terestrična fauna

Mammalia (sisari). U selima oko TE Drmno među sisarskim taksonima dominiraju sinantropne vrste Mus domesticus-domaći miš i Rattus norvegicus-sivi pacov. Na okolnim agrofitocenozama, i livadama sreću se uglavnom sitni glodari i bubojedi koji su dobro adaptirani na kultivisane predele. Najčešći su: Cricetus cricetus-hrčak (Slika 2.12-3), Microtus arvalis-poljska voluharica, Apodemus flavicollis-žutogrli miš, Apodemus sylvaticus-poljski miš. Od zaštićenih vrsta sreću se: Mustela nivalis-lasica, Crocidura leucodon-poljska rovčica i Talpa europea-obična krtica.

Obronci Deliblatske peščare ka Dunavu su staništa brojnih vrsta od kojih su zaštićene: Spermophylus citellus-tekunica, Tulpa europea-obična krtica, Felix slivestris-divlja mačka i Myoxus glis-obični puh.

Od lovne divljači na desnoj obali Dunava prisutan je zec (Lepus europaeus), dok su na levoj obali u „Dragića hatu“ brojne duvlje svinje (Sus scrofa), srne (Carpeolus carpeolus) i jeleni (Cervus elaphus), što ima određenog ekonomskog značaja.





Strana 39 od 148

Slika 2.12-3 Hrčak (Cricetus cricetus) (Foto: fond Biološkog fakulteta)

Aves (ptice). Podaci o ornitofauni su uglavnom dobijeni observacijom terena u više navrata i od eksperata Prirodnjačkog muzeja.

Za ornitofaunu, imajući u vidu cilj ove Studije, posebno su značajna područja Dunavca na desnoj obali Dunava, delovi Deliblatske peščare, Labudovog okna i IBA područja Dubovac-Ram, koji su pod uticajem TE Drmno.

Na delovima Dunavca gnezde se Nycticorax nycticorax-gak i Areda cinerea-siva čaplja (2.12-4), dok se na lesnim odsecima leve obale Dunava nalazi jedna od najvećih kolonija na Balkanu vrste Riparia riparia-bregunica, a u delu Dubovačkog rita su kolonije: malog vranca (Phalacrocorax pygmeus) i male bele čaplje (Egretta garzetta).

Najbrojnije populacije među zaštićenim vrstama su: Riparia riparia-bregunica, Hirudo rustica-seoska lasta, Merops apiaster-pčelarica, Larus ridibundus-rečni galeb, Phalacrocorax pygmeus-mali vranac, Vanelus vanelus-vivak, Ciconia ciconia-bela roda, Areda cinerea-siva čaplja, Gavia immer-veliki gnjurac, Nycticorax nycticorax-gak.

Među grabljivicama dominiraju: Falco tinunculus-vetruška, Falco vespertinus-siva vetruška, Falco subbuteo-soko lastavičar, Buteo buteo-mišar, Accipiter nisus-kobac, Accipiter gentilis-jastreb kokošar i Haliaetus albicillia-orao belorepan.

Područje Labudovog okna je jedno od najvećih odmorišta i zimovališta za brojne migratorne vrste pataka (Anas sp.) i gusaka (Anser sp.). Prema rezultatima zimskog brojanja povremeno ima i nekoliko desetina hiljada jedinki.





Strana 40 od 148

Slika 2.12-4 Siva čaplja (Ardea cinerea**) (Foto: fond Biološkog fakulteta)

Reptilia (gmizavci). Fauna gmizavaca šireg područja Termoelektrane Kostolac B je relativno siromašna i uslovljena je velikim procentom degradiranih staništa. Registrovano je prisustvo tri vrste zmija: stepski smuk (Coluber caspius**, Slika 2.12-5), kao i dve vrste vodenih zmija – belouška (Natrix natrix**) i ribarica (Natrix tesselata). Najčešće vrste guštera su: zidni gušter (Podarcis muralis), zelembać (Lacerta viridis), livadski gušter (Lacerta agilis) i slepić (Anguinus fragilis). U barama pored Dunava i u nivou Dunavca česte se barske kornjače (Emys orbicularis**), kao i šumska kornjača (Testudo hermani**).

Slika 2.12-5 Stepski smuk (Coluber caspius**) (Foto: fond Biološkog fakulteta)





Strana 41 od 148

Insecta (insekti). Sastav insekatske faune je uslovljen relativno slabom stanišnom raznovrsnosti, kao i strukturom samih staništa (dominantni agroekosistemi i degradirana staništa u okolini Termoelektrane Kostolac B). Najbrojnije insekatske grupe kao što su Coleoptera (tvrdokrilci), Hymenoptera (opnokrilci), Lepidoptera (leptiri) i Diptera (dvokrilci) su uglavnom prisutne u trofičkim zajednicama gajenih biljnih kultura (agroekosistemi), najčešće kao štetočine. U okolnim vodenim basenima česte su i različite grupe vilinih konjica (Agriidae, Aeshnidae, Gomphidae) i komaraca Aedes spp. i Culex spp.

Flora i vegetacija

Autohtona šumska vegetacija, koja se nekada razvijala na prostoru bližeg okruženja TE Drmno, zamenjena je livadama sa travnim zajednicama bogatim ruderalnim formama, koje su kasnije pretvorene u agrofitocenoze čiji sastav diktiraju plodored, potrebe stanovništva i zahtevi tržišta. Autohtoni floristički sastav ostao je sačuvan samo u rudimentarnim oblicima u delu međa, na zabarenim i neplodnim terenima.

Na obalama Mlave, Dunava i kanala sreću se od drvenastih formi: Populus nigra-crna topola, Alnus glutinosa-crna joha i Salix alba-bela vrba i Salix fragilis-krta vrba, dok je znatno ređa Populus alba-bela topola. Na plavnim, vlažnim delovima uz samu obalu posebno duž kanala i bara dominiraju: Phragmites communis-trska i Typha latifolia, a od zeljastih biljaka, na ovim staništima mestimično srećemo: Ranunuculus repens-vodeni ljutić, Agrostis sp-rosulja i Pastinaca sativa-divlji paštrnak. Na Slici 2.12-6 prikazana je žbunasta biljna vegetacija duž toka reke Mlave.

Slika 2.12-6 Žbunaste biljne zajednice prisutne duž toka reke Mlave (Foto: Mašinski Fakultet, 2008.)

U vodi okolnih kanala i bara među submerznim biljkama dominiraju Ceratophyllum demersum, Elodea canadensis, Myriophyllum spicatum i više vrsta iz roda Potamogeton. Od flotantnih





Strana 42 od 148

makrofita najčešće su: Polygonum amphibium, a od emerznih makrofita: Scripus lacustris i Butomus umbellatus.

U delovima Labudovog okna (Dubovački rit, Čibuklija, Dolnice) srećemo Nymphea alba-beli lokvanj i Nuphar lutea-žuti lokvanj, koji su zaštićene vrste.

U međama između poljoprivrijednih parcijela od žbunaste vegetacije najčešće srećemo Crategus monogyna-glog, a znatno ređe Cornus sanguinea-svib. Duž puteva i u međama ruderalna i korovska vegetacija je dominantan vid zeljaste vegetacije. Najčešće vrste su: Cichorium intybus, Sonchus arvensis, S. olearaceus, Eryngium campestre, Arctium lappa, Artemisia vulgaris, Urtica dioica, Cirsium arvense, Carduus acanthoides, Crepis biennis, Stenactis annua, Symphytum officinale, Chenopodium album, Linaria vulgaris i druge. Sve navedene vrste se brzo šire u staništima, jer su veoma otporne i prilagođene na antropogene uticaje.

Na pepelišta i degradirana staništa najbolje su adaptirane od jednogodišnjih korovskih biljaka: Polygonum aviculare, Polygonum persicaria, Chenopodium album, Chenopodium botrys, Sisymbrium orientale, Erigeron canadensis, Artemisia scoparia i Pycreus glomeratus. Od višegodišnjih, zeljastih, monokarpnih vrsta biljaka dominantne su: Daucus carota i Verbascum phlomoides, a sreću se i Tussilago farfara i Calamagrotis epigeios.

U dijelovima kopa gde je prisutna stagnacija vode pojavile su se Phragmites communis-trska i Alnus glutinosa-joha, kao pionirske vrste.

Šume Deliblatske peščare su nastale inetnzivnom sadnjom radi zaustavljanja peska „vejača“ uglavnom monokultura bagrema (Robinia pseudoacacia) i crnog bora (Pinus nigra). Na dinskom reljefu sa očuvanim delovima stepe od zaštićenih vrsta sreću se: Adonis vernalis-gorocvet, Helychrisum arenarium-peščarsko smilje, Stipa pulcherrima-kovilje i Iris arenaria-peščarska perunika.

Na desnoj obali Dunava u okruženju TE Drmno prisutne su i galerijske šume i fragmentarna šumska i žbunasta staništa. Pojedinačno se javljaju stabla i žbunovi kao što su: jablan (Populus nigra var. italica), bagrem (Robinia pseudoacacia), brest (Ulmus campestris), lipa (Tilia cordata), javor (Acer pseudoplatanus), glog (Crataegus monogyna), dren (Cornus mas), zova (Sambucus nigra).

Dominantne biljne zajednice u okolnim nekultivisanim predelima su: Polygono-Chenopodietalia, Phragmition communis i Salicion albe.

Tipovi staništa

Evidentiranjem postojećeg stanja na terenu ocenjeni su tipovi staništa ocenama od 0-5, a u skladu sa Prilozima i direktivama o staništima (The Council Directive 92/43/EEC on the Conservation of Natural Habitats and of Wild Fauna and Flora – “The Habitat Directive“) koje u Evropi treba da se zaštite.

Vrednosti navedene u tabeli 2.12-7 odnose se samo na okolinu Termoelektrane Kostolac B.





Strana 43 od 148

Tabela 2.12-7 Tipovi staništa u okolini TE-KO B

Šifra Tip staništa Vrednost (0-5)

24 Tekuće vode

24.15 Rečni tok 4

24.5 Rečne obale sa nanosima mulja

3

22.13 Stalna eutrofna jezera, bare i lokve

4

4 Šume

41.8 x 83.324 Mešane listopadne šume x šumske grupacije bagrema

3

31.8D Žbunasta vegetacija 2

8 Poljoprivredna i kultivisana zemljišta *

82.11 Njive 1

85.32 Vrtovi 1

85.4 Zelene površine između kuća 1

86.3 Aktivna industrijska područja 0

87.2 Ruderalne zajednice 1

ZGRADE1 Zbijene stambene površine i pojedini objekti

0

ULICA1 Asfaltirane ulice i druge asfaltirane i betonske površine

0

PUT1 Neasfaltirane ulice, makadamske površine

0

* Preovlađujući stanišni tip.

1 Označene kategorije su površine koje se sreću na terenu, a koje se na osnovu vegetacije i tipologije habitatnih tipova ne mogu klasifikovati unutar postojećeg sistema, pa su ovde za njih upotrebljene opšte oznake (Zgrade, Ulica, Put).





Strana 44 od 148

Navedene vrednosti različitih stanišnih tipova na terenu evidentiraju trenutno stanje. Više vrednosti za određene stanišne tipove ukazuju na njihov veći značaj za zaštitu prirode.

Retke ili ugrožene vrste

Saglasno Uredbi o zaštiti prirodnih retkosti Republike Srbije, objavljene u “Službenom glasniku RS“, br. 50/93 u 93/93, sve biljne i životinjske vrste zaštićene navedenom Uredbom su u tekstu označene sa **.

Zaštićeni predeli

Sa aspekta zaštite prirodne i kulturne baštine, uže i šire područje Termoelektrane Kostolac B nije na listi zaštićenih predela.

2.13. PEJZAŽ

Područje istraživanja pripada ruralnom tipu predela. Reljef je ravničarskog tipa što predeo čini nisko dinamičnim. Pejzažnim karakteristikama dominiraju elementi vegetacije i poljoprivrednih površina sa objektima rudarske i industrijske aktivnosti. Jedinu dinamiku izgledu predela daje rečni tok Mlave. Izgled predela je niskog kvaliteta i niske osetljivosti.

Površina terena istražnog prostora i ležišta Drmno, pre izgradnje površinskog kopa lignita i TE Kostolac B, bila je tipična za bogati ravničarski poljoprivredni Stig, sa pretežnim površinama oranica zasejanih pšenicom, kukuruzom i drugim kulturama, sa oazama vinograda i šumaraka, i naseljima koja čine više zgrada i vrtova za svako domaćinstvo. Sada su vidljivi značajni tehnogeni «ožiljci» i sledeći markantni objekti:

- udubljenje površinskog kopa, delimično zapunjeno unutrašnjim odlagalištem otkrivke iz koje se, sa manjim ili većim intenzitetom, vije dim nastao pri endogenim požarima, odnosno sagorevanju neotkopanih delova ugljenog sloja ili primesa lignita u odloženoj masi otkrivke (Slika 2.13-1);

- uzvišenje spoljnog odlagališta otkrivke, koje je delimično rekultivisano;

- kompleks TE Kostolac B sa deponijom uglja kapaciteta do 600.000 t i drugim infrastrukturnim objektima (Slika 2.13-2);

- bageri, odlagači i druga mehanizacija u radu na otkopavanju otkrivke i uglja i na odlaganju jalovine.

Objekti odvodnjavanja – linije bunara, cevovodi i dr., manje su markantni, ali ipak čine uočljive nove sadržaje površine terena iznad ležišta uglja Drmno.

Na površini terena teže su uočljive posledica antičke antropogene aktivnosti, kao što je udubljenje u domenu Svetinje, odnosno kapelice Sv. Petke.





Strana 45 od 148

Slika 2.13-1 Izgled predela u užoj okolini TE-KO B – poljoprivredne površine (Foto: Mašinski fakultet, 2008.)

Slika 2.13-2 Izgled predela u široj okolini TE-KO B – površinsko iskopavanje uglja (Foto: Mašinski fakultet, 2008.)





Strana 46 od 148

2.14. NEPOKRETNA KULTURNA DOBRA

Na širem području oko TE Kostolac B evidentirani su sledeći lokaliteti kategorisani kao nepokretna kulturna dobra:

- Crkva Svetog Georgija iz 1924. nalazi se u Starom Kostolcu, oko 1,8 km severozapadno od lokacije TE-KO B (Slika 2.14-1)

- Rukumija – arheološki objekat iz bronzanog doba i manastir. Današnji manastir je iz vremena kneza Miloša Obrenovića (1852 god.) i nalazi se u blizini sela Bradarac, 5 km južno od objekta TE Kostolac B (Slika 2.14-2).

Na užem području termoelektrane nalazi se Viminacijum – lokalitet u blizini sela Stari Kostolac i Drmno – koji predstavlja staro vojno i civilno naselje iz rimskog perioda.

Slika 2.14-1 Crkva Svetog Georgija u Starom Kostolcu

(Foto: Masinski fakultet, 2008.)

Slika 2.14-2 Manastir Rukumija u selu Drmno

(Foto:www.tekostolac.co.yu)

2.15. ARHEOLOŠKI LOKALITET VIMINACIJUM

U neposrednoj blizini granica lokacije TE Kostolac B i prostora predviđenog za izgradnju postrojenja za ODG nalazi se ograđeni prostor arheološkog lokaliteta Viminacijum. Istočna granica lokacije TE Kostolac B predstavlja jugozapadnu granicu lokaliteta.

Viminacijum je jedno od najznačajnijih arheoloških nalazišta na teritoriji Srbije, pod zaštitom države od 1949. godine, kao spomenik kulture - arheološko nalazište. Godine 1979, Skupština Srbije proglasila je Viminacijum kulturnim dobrom od izuzetnog značaja (Sl. Glasnik SRS 14/79).

Prostor nekadašnjeg rimskog grada i vojnog logora Viminacijuma obuhvata područja sela Stari Kostolac i Drmno. Jezgro lokaliteta je smešteno na potezu Čair, gde su krajem XIX veka otkriveni ostaci rimskog vojnog logora i naselja iz druge polovine I veka [13].





Strana 47 od 148

Sa početkom izgradnje TE Kostolac B na teritoriji južnih nekropola Viminacijuma, 1977. godine, vršeni su obimni istraživački radovi zaštitnog karaktera. Površinski kop uglja Drmno napreduje u pravcu logora i gradskog naselja i dalje uslovljava zaštitne arheološke radove, istočnije od vojnog logora i naselja [12].

Na širokom prostoru u ravnici, na desnoj, ali i na levoj obali Mlave, nedaleko od njenog ušća u Dunav, nalazi se niz drugih manjih naselja, nekropola i fortifikacija iz antičkog i ranovizantijskog perioda. Brojni arheološki nalazi, otkriveni tokom više od stoleća istraživanja, svedoče o izuzetno dugom vremenskom rasponu ljudske aktivnosti na ovom prostoru, od XII veka p.n.e. do XVII veka n.e.

Viminacijum se prostire na površini od oko 450 ha, ispod oraničnih površina. Predmeti i fragmenti predmeta iz rimskog perioda rasuti su u oraničnim brazdama i stoga ugroženi poljoprivrednim aktivnostima na parcelama. Takođe, lokalitet je postao ugrožen daljim širenjem površinskog kopa „Drmno“ što je uzrokovalo izmeštanje delova iskopina (akvadukta) [12].

Iz istorijskih izvora je poznato da je Viminacijum bio značajno vojno uporište u kome je bila stacionirana rimska legija. Arheološkim iskopavanjima u poslednjoj četvrtini dvadesetog veka utvrđeno je da je bio i grad, koji je u svojoj istoriji, dugoj šest vekova, imao dinamičan razvoj. Viminacijum je bio glavni grad rimske provincije Gornje Mezije, koji je svoj procvat doživeo od početka III veka, za vreme vladavine Septimija Severa, do hunskih razaranja 441. godine. U tom periodu je dobio status kolonije, pravo na kovanje novca, a postaje i episkopsko sedište. Lokalitet se sastoji od tri centralna objekta: (1) rimskog grada, glavnog grada rimske provincije Gornje Mezije (Moesia Superior) od I do VI veka, (2) vojnog logora i (3) velike nekropole.

Manji deo lokaliteta je istražen dok se veći deo još uvek nalazi prekriven poljoprivrednim površinama. U poslednjih trideset godina obavljena su istraživanja Viminacijuma i otkriveno je više od 13500 grobova. Istraživanja nalazišta su u toku. Objekti koji su konzervirani na lokalitetu su rimski akvadukt, bazilika, grobnica, mauzolej, memorije, terme, severna kapija logora i trikonhalna crkva [13].

Istočno od TE Kostolac B nalaze se dva lokaliteta: rimsko kupatilo (terme) na udaljenosti od oko 2 km od lokacije termoelektrane (Slika 2.15-1) i severna kapija logora (porta pretorija), na udaljenosti od oko 3 km.





Strana 48 od 148

Slika 2.15-1 Rimsko kupatilo (terme) udaljeno je oko 2 km istočno od lokacije TE-KO B (Foto: Mašinski fakultet, 2008.)

U okviru granica TE Kostolac B, nalaze se konzervirane tri memorije na dve lokacije i jedna manja arheološka iskopina na trećoj lokaciji. Položaj iskopina u odnosu na termoelektranu prikazan je na Slici 2.15-2.

(Foto: www.viminacium.org.yu [13]) Slika 2.15-2 Položaj arheoloških iskopina Viminacijuma unutar granica lokacije TE-KO B





Strana 49 od 148

Memorija označena kao G-4816 je jedan od najreprezentativnijih objekata te vrste na nekropolama Viminacijuma. Radi se o krstoobraznoj memoriji sa 11 grobnih mesta. Orijentisana je sever – jug sa devijacijom od 35 stepeni severnim delom ka zapadu. Ulaz u memoriju je sa južne strane. Građena je od opeke vezane krečnim malterom. Ulazilo se kroz ulaz dužine 5 m od čega su samo stepenice u dužini 3,70 m. Ovim vrlo strmim stepenicama silazilo se na dubinu od oko 3 m na kojoj se nalazio pod objekta. Pretpostavljena niveleta prvog stepenika bi odgovarala niveleti temena krstastog svoda nad centralnim prostorom. Širina ulaza je 0,95 m. Očuvana su samo poslednja dva stepenika dok su ostali uništeni radom mehanizacije. Centralni prostor je kvadratnog oblika. Zidovi su bili omalterisani krečnim malterom sa primesama tucane opeke. Malter je fresko oslikan. Očuvani su mestimično tragovi zelene boje, dok ivice grobnih pregrada prati crvena bordura. Pod memorije pokriva sloj maltera koji je i vezivao leptiraste podne pločice koje su danas očuvane samo u centralnom delu. Na opekama stepenica i podnim pločicama uočavaju se izlizane ivice od stalnog korišćenja – odnosno hodanja tokom dužeg perioda prilikom poseta preminulim članovima porodice.

Na 1,5 m od jugoistočnog ugla memorije G-4816 locirana je druga memorija G-4815 sa devet grobnih mesta. Ona je orijentisana u pravcu sever – jug sa devijacijom 36 stepeni severnim delom ka zapadu. objekat je u većoj meri oštećen pljačkom i vađenjem građevinskog materijala. Memorija je građena od opeke vezane krečnim malterom. Zidovi su omalterisani iznutra i na njima se uočavaju tragovi crvene, zelene i plave boje. Posmrtni ostaci pokojnika nisu nađeni sem pojednih sitnih fragmenata dislociranih kostiju [13].

Dve memorije su udaljene oko 300 m severozapadno od prostora predviđenog za postrojenje za ODG. Položaj memorija i njihovih izgled prikazana su na Slikama 2.15-3 i 2.15-4.

Slika 2.15-3 Dve memorije (Foto: Mašinski fakultet, 2008.)





Strana 50 od 148

Prilikom arheoloških iskopavanja 1985. otkrivena je memorija sa sarkofazima. Grobnica je pravougaone osnove, orijentisana u pravcu zapad – istok, sa ulazom na zapadu. Memorija se nalazi oko 200 m severozapadno od lokacije budućeg postrojenja za ODG i prikazana na Slici 2.15-4.

Slika 2.15-4 Memorija sa sarkofazima (Foto: www.viminacium.org.yu [13])

U centralnom delu prostora budućeg postrojenja za ODG nalazi se manja arheološka iskopina, prikazana na Slici 2.15-5.

Slika 2.15-5 Arheološka iskopina u zoni prostora predviđenog za postrojenja za ODG (Foto: Mašinski fakultet, 2008.)





Strana 51 od 148

U februaru 2008. Ministarstvo kulture Srbije objavilo je plan detaljne regulacije Viminacijuma sa ciljem dugoročne zaštite lokaliteta. U periodu od narednih šezdeset do osamdeset godina planirana je generalna regulacija Viminacijuma, u tri faze, od trajne zaštite arheološkog lokaliteta, preko njegove arhitektonske rekonstrukcije, do izgradnje novih objekata za razne prateće sadržaje.

2.16. NASELJENOST I DEMOGRAFSKE KARAKTERISTIKE

Termoelektrana Kostolac B nalazi se na području Opštine Požarevac (Braničevski okrug) koja zauzima teritoriju od 491 km2 i i karakteriše se znatnom gustinom naseljenosti (172 stanovnika po km2). Danas na ovoj teritoriji živi oko 90 000 stanovnika od čega oko 45 000 u gradu Požarevcu, a u naselju Kostolac oko 11 000. Na teritoriji opštine se nalaze dva gradska naselja i 24 sela.

Najbliža naseljena lokacija u odnosu na TE-KO B predstavlja dvadesetak struktura (baraka) neposredno uz zapadnu granicu lokacije objekta elektrane.

Grad Kostolac udaljen je 3 km zapadno od lokacije termoelektrane.

Najbliže naselje TE Kostolac B je selo Drmno sa 1041 stanovnika (popis iz 2002.), udaljeno oko 1.5 km jugoistočno od lokacije. Ostala naselja u blizini termoelektrane su Stari Kostolac (udaljeno 1.3 km zapadno od elektrane), Brodarac, Klenovik, Petka, Ostrovo i Kličevac.

Prema Popisu iz 2002. godine udeo stanovnika sa 65 i više godina u ukupnom broju stanovnika za Braničevski okrug iznosi 21,6%, što pokazuje da populacija koja živi na teritoriji okruga pripada staroj populaciji (udeo starih sa 65 i više godina preko 10%).

Indeks starenja stanovništva za teritoriju Braničevskog okruga iznosi 1,3 što je pokazatelj starenja nacije (indeks preko 0,40).

Indeks funkcionalnog/zavisnog stanovništva za Braničevski okrug iznosi 0,6 što je pokazatelj socijalno ekonomskih posledica starenja, odnosno disharmoničnosti starosne strukture stanovništva.

Na teritoriji okruga u 2006. godini beleže se niske stope nataliteta (manje od 11,0 / 1000), dok je stopa opšteg mortaliteta visoka (od 12,0 do 15,0 promila).

Za ovo područje karakteristična je stalna migracija mlađeg stanovništva u gradove ili inostranstvo. Zato se beleži stalan porast broja stanovnika u Požarevcu i Kostolcu, a istovremeno broj stanovnika u selima stagnira ili opada.

2.17. PRIVREDNI OBJEKTI I OBJEKTI INFRASTRUKTURE

Pored TE Kostolac B (2 x 345 MW), na posmatranom području se nalazi i TE Kostolac A (100 + 210 MW) kao i sadašnja deponija pepela za obe termoelektrane, Srednje kostolačko ostrvo, površine 246 ha.

U neposrednoj blizini TE Kostolac B, na rastojanju na oko 5 km u pravcu istoka, nalazi se površinski kop Drmno, a u pravcu juga na rastojanju od oko 6 km površinski kop Ćirikovac. U





Strana 52 od 148

pravcu jugozapada na rastojanju od oko 3 km nalazi se površinski kop Klenovnik na kome je završena eksploatacija uglja.

Na rastojanju od oko 10 km, prema jugu, nalaze se tri naftno-gasna polja, na kojima se vrše istražni radovi i to: Maljurevac-Babušinac, Bradarac-Maljurevac i Ostrovo.

Sa ovog područja postoje vrlo dobre komunikativne veze sa ostalim mestima u Republici Srbiji i to preko drumskih, rečnih i železničkih saobraćajnica. Kroz ovo područje prolazi više drumskih saobraćajnica sa asfaltnom podlogom od kojih su najznačajnije : Požarevac-Veliko Gradište, kojim se povezuje sa Đerdapskom magistralom, Požarevac-Petrovac-Bor, koja vezuje područje sa istočnom Srbijom i pravac Požarevac-Vranovo koji vezuje ovo područje sa auto-putem Beograd – Niš.

Kroz središte područja prolazi pruga normalnog koloseka, Požarevac-Kostolac, preko koje je područje povezano sa celom zemljom.

Područje je preko kanala povezano sa Dunavom i svim pristanišnim mestima na njemu.

.





Strana 53 od 148

3. OPIS PROJEKTA

3.1. KRATAK PRIKAZ POSTOJEĆE TERMOELEKTRANE KOSTOLAC B

TE Kostolac B se sastoji od dva bloka, B1 i B2, instalisanog kapaciteta 2x348,5 MW (slika 3.1-1). Blokovi su pušteni u rad 1988. i 1989. godine, respektivno. Termoelektrana se snabdeva ugljem iz površinskog kopa Drmno, koji se nalazi 1 km istočno od elektrane. Isporučeni ugalj je lignit niske toplotne moći, relativno visokog sadržaja vlage i pepela i sa sadržajem ukupnog sumpora od oko 1,3%. U tabeli 3.1.-1 prikazani su neki od osnovnih parametara o radu TE Kostolac B.

Tabela 3.1-1 Osnovni podaci o radu TE Kostolac B

Jedinica Blok 1 Blok 2 Ukupno iz TE-KO B

Prosečno proizvedena električna energija GWh 1.756 1.691 3.447

Udeo u neto proizvodnji električne energije iz TE EPS

% 7,9 7,6 15,5

Prosečna emisija SO2 t/god. 51.549 49.466 100.815

Prosečan doprinos ukupnim emisijama SO2 % 13,9 13,4 27,3

Specifična emisija SO2 g/kWh 29,3 29,3 29,3

Kao pomoćno gorivo za startovanje blokova termoelektrane koristi se mazut. Pomoćna para za startovanje obezbeđuje se iz obližnje TE Kostolac A putem približno 6 km dugog parovoda.

Osnovne projektne karakteristike kotlovskog postrojenja TE Kostolac B prikazane su u tabeli 3.1-2.

Tabela 3.1-2 Projektne karakteristike kotlovskog postrojenja TE-KO B

Parametar Jedinica Opis Isporučilac opreme SES Tlmače (konstrukcija

Sulzer−Winthertur); sistem za loženje uglja MINEL, Beograd

Tip kotla jednocevni

Broj kotlova 2 Instalisana snaga, po bloku MW 348,5 Efektivna snaga, po bloku MW 330 Projektno gorivo lignit Projektna donja toplotna moć uglja (Hd): - za kotao / za mlinove kJ/kg

7.325 / 6.061

Maksimalna trajna produkcija pare t/h 1.000 Pritisak na izlasku iz pregrejača pare bar 186 Pritisak na izlasku iz dogrejača pare bar 43,7 Temperatura na izlasku iz pregrejača pare °C 540





Strana 54 od 148

Parametar Jedinica Opis Temperatura na izlasku iz dogrejača pare °C 540 Tip promajnog sistema bilansni Temperatura vazduha na usisnoj strani ventilatora °C 20 Protok dimnih gasova na ulazu u zagrejač vazduha m3N/h 1 604 000 vlažni Protok dimnih gasova na izlazu iz zagrejača vazduha m3N/h 1 710 000 vlažni Potrošnja goriva t/god. 1 650 000 Temperatura dimnih gasova na izlasku iz kotla °C 150 Stepen korisnosti kotla % 87,0

(Izvor: Idejni projekat: Odsumporavanje dimnih gasova TE Kostolac B, 2008 [16])

Termoelektrana se snabdeva rashladnom vodom iz reke Dunav, putem prokopanog kanala kroz koji se voda usmerava ka pumpnoj stanici. Postrojenje za hemijsku pripremu vode snabdeva se svežom vodom iz četiri bunara ukupnog kapaciteta oko 150 m3/h. Voda iz ovih bunara takođe se koristi i za proizvodnju pitke vode u količini od 90 m3/h.

Sirova voda potrebna za proizvodnju demi-vode prepumpava se u bazene sirove vode ukupne zapremine 2x210 m3, odakle se dalje odvodi ka postrojenju za demineralizaciju. Pre ulaska u postrojenje za demineralizaciju, voda se zagreva parom u izmenjivačima toplote.

TE Kostolac B opremljena je elektrofiltarskim postrojenjima za kontrolu emisija čestica. Dimni gasovi iz svakog od blokova termoelektrane prolaze kroz dva paralelna elektrofiltarska postrojenja. Projektni parametri ovih postrojenja prikazani su u Tabeli 3.1-3.

Tabela 3.1-3 Projektni parametri elektrofiltarskih postrojenja TE-KO B

Parametar Jedinica Blok B1/B2

Broj elektrofiltarskih jedinica kom. 2

Broj elektro polja po elektrofiltarskoj jedinici kom. 4

Proizvođač Research Cottrell &

Minel

Protok vlažnih dimnih gasova po jednoj elektrofiltarskoj jedinici ( 0˚C, 1013 mbar ) m3/h 855 071

Masena koncentracija čvrstih čestica na ulazu u elektrofiltar, vlažni gas, normalni uslovi

g/ m3 50,31

Stepen izdvajanja čestica pri 100 % kapaciteta % 99,70

Garantna koncentracija čvrstih čestica na izlazu iz elektrofiltarske jedinice, vlažni gas, normalni uslovi

mg/ m3 150

(Izvor: Idejni projekat: Odsumporavanje dimnih gasova TE Kostolac B, 2008, [16])





Strana 55 od 148

Slika 3.1-1 Termoelektrana Kostolac B i prostor predviđen za ODG

Ispitivanja realnog stanja rada elektrofiltarskog postrojenja pokazala su da se koncentracije čestica dimnih gasova bloka B2 kreću oko 200 mg/ m3 (na osnovu podataka kontinualnih merenja vršenih nakon rekonstrukcije kotla bloka B2), ali sa povremenim prekoračenjima čak i do 700 mg/m3. Ispitivanja rada elektrofiltarskog postrojenja bloka B1 pokazala su da se izmerene koncentracije u dimnim gasovima na izlasku iz elektrofiltra ovog bloka kreću u opsegu 150-250 mg/m3. Izmerena temperatura dimnih gasova iznosi oko 170°C. Postojeći planovi uključuju aktivnosti na rekonstrukciji postojećeg elektrofiltarskog postrojenja, koja bi se obavila pre instalacije ODG sistema, sa ciljem postizanja koncentracije čestica do 50 mg/m3.

Prvobitnim projektom termoelektrane nisu bile predviđene mere smanjenja emisija sumpornih oksida. Iz tog razloga postojeće emisije sumpor dioksida u dimnim gasovima razmatrane termoelektrane višestruko premašuju maksimalne dozvoljene vrednosti definisane kako u domaćoj, tako i u regulativi Evropske Unije. Izmerene vrednosti emisija sumpor dioksida kreću se u opsegu 5000-7000 mg/Nm3, sa specifičnim emisijama od 30 kg/MWh.

Dimni gasovi se u atmosferu ispuštaju kroz dimnjak koji je zajednički za oba bloka. Dimnjak je zidani, sa unutrašnje strane obložen kiselootpornom opekom, visine 250 m i izlaznim prečnikom od 9,8 m.

Na osnovu podataka o osnovnim karakteristikama uglja za naredni period i analiza uglja koji je korišćen u prethodnom periodu, izvršena je procena parametara kvaliteta referentnog uglja (parametri elementarne analize) koji će se koristiti za dalje proračune ODG postrojenja. Ovi parametri prikazani su u Tabeli 3.1-4.





Strana 56 od 148

Tabela 3.1-4 Referentni kvalitet uglja za budući period rada TE-KO B

Parametar uglja Ugalj lošijeg kvaliteta Ugalj srednjeg kvaliteta

Donja toplotna moć, Hd (kJ/kg) 6589 7673 Pepeo [%] 23,7 23,5 Vlaga [%] 44,4 41,5 Ukupni sumpor [%] 1,34 1,10 Ugljenik [%] 20,0 22,4 Kiseonik [%] 8,0 8,5 Vodonik [%] 1,87 2,0 Azot [%] 0,96 1,1


3.2. OPIS FIZIČKIH KARAKTERISTIKA PROJEKTOVANOG POSTROJENJA ZA ODG

Predviđeni postupak odsumporavanja dimnih gasova je vlažni krečnjak/gips postupak, čije su osnovne karakteristike detaljno opisane u Poglavlju 3.3 - Opis tehnološkog procesa.

Postrojenje za vlažno odsumporavanje dimnih gasova na TE Kostolac B predviđeno je da bude smešteno u pravcu istok-severoistok, u prostoru između postojećeg elektrofiltarskog postrojenja, postojećeg mosta za transport uglja i budućeg mosta za transport uglja. Pomenuta oblast definisana je realnim geografskim koordinatama N 44°43′59″; N 44°43′57″ E 21°12′39″; E 21°12′ 51″. Približno zahtevani prostor za realizaciju projekta na predmetnoj lokaciji je oko 14.000 m2.

Apsorber sistema za odsumporavanje dimnih gasova projektovan je za rad pri maksimalnom trajnom opterećenju blokova i 8760 sati rada godišnje, uz sagorevanje projektnog goriva tj. uglja donje toplotne moći 6285 kJ/kg. Skladište krečnjaka i sistemi za manipulaciju krečnjakom, kao i vrećasti filter koji se čisti pulsirajućim mlazem projektovani su za rad pri maksimanom opterećenju u nužnom pogonu, 8760 sati rada godišnje i sagorevanje projektnog goriva. Kako je postrojenje predviđeno za rad bez obilaznog, by-pass, kanala dimnih gasova, svi sistemi moraju biti projektovani za rad u svim režimima rada kotla (startovanje, zaustavljanje, vršno opterećenje, kontinulano opterećenje itd.). Projektovani sistem za odsumporavanje dimnih gasova biće u mogućnosti da nesmetano radi za neograničen broj startova i gašenja kotla tokom godine.

U sklopu projekta predviđeni su sledeći sistemi:

- Sistem za transport dimnog gasa;

- Sistem za apsorpciju sumpor dioksida;

- Sistem za pripremu krečnjaka;

- Sistem za manipulaciju, transport i odlaganje produkta odsumporavanja (gipsa)

- Sistem napajanja objekata i opreme električnom energijom;

- Sistem tretmana otpadnih voda,





Strana 57 od 148

- Sistem snabdevanja procesnim i regulacionim vazduhom,

- Sistem upravljanja postrojenjem.

Projektom je predviđena izgradnja sledećih građevinskih objekata:

Zgrada Pumpne stanice (PS) je ujedno i zgrada za smeštaj merno-upravljačke opreme. To je trospratna građevina, dimenzija 50 m/20 m / H = 15 m.

Zgrada Postrojenja za pripremu i distribuciju oksidacionog vazduha biće izgrađena kao dvospratna građevina, dimenzija 13,0 m/15,0 m / H = 8+4 m.

Zgrada Postrojenja za ugušćenje suspenzije gipsa (UG) biće trospratna građevina dimenzija 27,0 m / 30,0/ 20 m, koja će ujedno služiti i kao skladišta gipsa.

Zgrada Postrojenja za mlevenje krečnjaka (MP) biće zgrada dimenzija 25 m/33/10 m.

Novi dimnjak biće 200 m visok, sa izlaznim prečnikom od 20,0 m i debljinom omotača od 30 cm.

Projektovana prostorna dispozicija objekata prikazana je na Slici 3.2-1.





Strana 58 od 148

3.3. OPIS TEHNOLOŠKOG PROCESA ODSUMPORAVANJA DIMNIH GASOVA

3.3.1. GENERALNE NAPOMENE

Vlažni postupak krečnjak-gips predstavlja najšire primenjivanu tehnologiju odsumporavanja dimnih gasova, sa oko 80 % svetskog tržišnog učešća. Krečnjak se u procesu koristi kao sorbent, i predstavlja povoljno rešenje sa aspekta dostupnosti i cene u odnosu na druge materijale kao potencijalne sorbente.

Snabdevanje krečnjakom je planirano da se vrši iz rudnika krečnjaka Kovilovača (DP Aleksinac). Transport krečnjaka do termoelektrane bi se vršio kamionima. U okviru TE predviđeno je otvoreno skladište krečnjaka. Za prečišćavanje dimnih gasova iz svakog bloka predviđen je poseban absorber. Tip absorbera je suprotnostrujni, sa recirkulacijom suspenzije krečnjaka na više nivoa. Odlaganje ugušćene suspenzije gipsa predviđeno je na posebnoj deponiji u okviru kopa Drmno. Snabdevanje procesnom vodom bi se vršilo se iz reke Dunav.

Postrojenje je projektovano za rad u svim režimima rada kotla (startovanje, zaustavljanje, vršno opterećenje, kontinualno opterećenje itd.), pri maksimalnom trajnom opterećenju blokova od 8760 sati rada godišnje, uz sagorevanje projektnog goriva tj. uglja donje toplotne moći 6285 kJ/kg. Projektovani sistem za odsumporavanje dimnih gasova biće u mogućnosti da nesmetano radi za neograničen broj startova i gašenja kotla tokom godine. Ekvivalentno radno vreme postrojenja za ODG iznosi 6500 časova godišnje.

Cilj sistema ODG je smanjenje emisija SO2 za 94%, postižući na taj način izlazne koncentracije SO2 niže od 400 mg/m3N (6% O2, suv gas) i to pri punom opterećenju bloka i pri sagorevanju uglja najlošijeg očekivanog kvaliteta.

3.3.2. OPŠTI PRIKAZ TEHNOLOGIJE ODG

Opšti pregled tehnologije odsumporavanja krečnjak-gips prikazan je u Tabeli 3.3-1.

Tabela 3.3-1 Osnovni elementi tehnološkog postupka vlažnog odsumporavanja [1]

Tehnologija

Smanjenje emisije

SO2

Neki od radnih parametara Napomena

Parametar Vrednost

Vlažni postupak krečnjak-

gips

90 –95 %

Radna temperatura

50 – 80 oC Vlažni postupak odsumporavanja se koristi u 80% postrojenja za ODG. Oko 72% postrojenja koristi krečnjak, 16% koristi kreč, dok 12% koristi druge reagense.

Tretman SO2 je efikasniji što je veća koncentracija kalcijum karbonata u krečnjaku a što je manje Al, F i Cl.

Gubici energije potrebne za zagrevanje dimnog gasa su veći nego kod postrojenja za ODG suvim postupkom.

Sorbent Krečnjak

Potrošnja energije (kao % ukupnog

kapaciteta) 1-3%

Odnos Ca/S 1,1 – 1,6

Pouzdanost 95 – 99 %

radnog veka

Nus-proizvod Gips

Čistoća gipsa 90 – 99 %





Strana 59 od 148

Tehnologija

Smanjenje emisije

SO2

Neki od radnih parametara Napomena

Parametar Vrednost

Stepen uklanjanja SO3

< 50 % Otpad koji nastaje u procesu zahteva zbrinjavanje

Zahteva potrošnju značajne količine vode

Usled značajne potrošnje energije postrojenja za ODG, ukupna efikasnost termoelektrane se smanjuje.

Stepen uklanjanja HCl

98 – 99 %

Stepen uklanjanja HF

98 – 99 % u absorberu

Stepen uklanjanja čvrstih čestica

> 50 % u zavisnosti od

veličine čestica

(Izvor: Best available techniques for large combustion plants – European Comission, 2006, [1])

Proces ODG se bazira na jednostavnom principu: nakon što je pepeo u najvećoj meri odstranjen iz izlazne struje dimnih gasova, sorbent kiselog karaktera koji uglavnom predstavlja vodeni rastvor krečnjaka (kalcijum karbonata CaCO3) biva raspršen u izlaznu struju dimnih gasova. Sorbent reaguje sa SO2 u struji gasa formirajući nusprodukt koji je sulfitnog ili sulfatnog karaktera. Kalcijum sulfit ili sulfat se iz pomenutog produkta taloži, dok se većina vode reciklira. U zavisnosti od vrste oksidacije koja je primenjena u postupku odsumporavanja proces će rezultirati dobijanjem sulfitnog ili sulfatnog nus-proizvoda [1].

Navedeno se može predstaviti sledećim hemijskim reakcijama:

SO2 + H2O → H2SO3 (1)

CaCO3 + H2SO3 → CaSO3 + CO2 + H2O (2)

U vlažnom postupku odsumporavanja sa prinudnom oksidacijom koriste se ventilatori kojima se dovodi dodatna količina kiseonika u ceo proces, tako da je dobijeni proizvod kalcijum sulfat dihidrat CaSO4 • 2H2O tj. gips.

Prinudna oksidacija se može predstaviti sledećom hemijskom reakcijom:

CaSO3 + ½O2 + 2H2O → CaSO4 • 2H2O (3)

Proces rezultuje oksidacijom (kristalizacijom) kalcijum sulfita u kalcijum sulfat. Odstranjivanje vlage se najčešće postiže hidrociklonima ili kaišnim filter presama nakon čega se kao krajnji produkt dobija ODG gips. Prelivna voda iz hidrociklona se vraća natrag u absorber i ceo proces odsumporavanja se ponavlja.

3.3.3. PROJEKTOVANI TEHNOLOŠKI POSTUPAK

Projektovani tehnološki postupak sastoji se iz sledećih osnovnih tehnoloških faza:

- doprema i skladištenje krečnjaka

- priprema i doprema suspenzije krečnjaka

- odsumporavanje dimnog gasa

- ugušćenje suspenzije gipsa

- transport suspenzije gipsa ili osušenog gipsa na odlagalište





Strana 60 od 148

Prikaz toka procesa odsumporavanja dimnih gasova dat je dijagramom toka na Slici 3.3-1.

Slika 3.3-1 Dijagram toka procesa ODG

(Izvor: Best available techniques for large combustion plants – European Commission, 2006, [1])

U daljem tekstu daje se detaljniji prikaz svake od faza procesa.

3.3.3.1. DOPREMA I SKLADIŠTENJE KREČNJAKA

Predviđeno je da se na lokaciju termoelektrane doprema drobljeni krečnjak, prijemne veličine granula do 19 mm i odlaže na otvoreno skladište kapaciteta 12.200 t dovoljnog za dvonedeljni rad postrojenja pri sagorevanju srednjeg uglja. Krečnjak se utovara preko presipne sipke na trakasti transporter, opremljen metal detektorom i razdvajačem i dalje usmerava ka dnevnim silosima krečnjaka. Predviđena su dva dnevna silosa krečnjaka, kapaciteta 500 t svaki (Dispozicija objekata ODG).

3.3.3.2. PRIPREMA I DOPREMA SUSPENZIJE KREČNJAKA

Reagens u procesu vlažnog odsumporavanja dimnih gasova je suspenzija gipsa. Sistem pripreme i snabdevanja suspenzijom je predviđen da se nalazi u zajedničkoj zgradi (Dispozicija objekata ODG).

Mlevenje drobljenog krečnjaka

Krečnjak se iz dva dnevna silosa, kapaciteta 500 t svaki, vodi do reverzibilnih trakastih transportera koji, preko odgovarajućih trakastih dodavača, transportuju krečnjak do jednog od dva kuglična mlina. Svaki od silosa može isporučivati krečnjak za bilo koji od radnih mlinova i za rezervni mlin.





Strana 61 od 148

Za mlevenje je predviđena izgradnja postrojenja za mlevenje koje se sastoji od tri zatvorena, horizontalna sistema kugličnih mlinova, po jedan za svaki apsorber i jedan rezervni. Svaki od sistema obuhvata vlažni kuglični mlin kapaciteta 18,5 t/h. Svaki od mlinova opremljen je elektromotorom, sistemom za podmazivanje kapaciteta 416 l ulja, sitom na izlazu iz mlina i mlinskim rezervoarom suspenzije sa mešačima.

Sistem svakog mlina obuhvata hidrociklonsku grupu za klasiranje u koju se pumpama dovodi suspenzija iz mlinskog rezervoara. Sistem za klasiranje razdvaja krečnjak na izlazu iz mlina na dve frakcijske grupe, jedna koja sadrži čestice zahtevane veličine i druga sa česticama dimenzija većih od željene. Čestice zahtevane veličine, spremne za korišćenje u procesu, gravitaciono se vode do rezervoara suspenzije krečnjaka sa mešačima, dok se preostale čestice većih dimenzija vraćaju u kuglični mlin. Tipičan ciklus procesa vlažnog mlevenja prikazan je na Slici 3.3-2.


Slika 3.3-2 Tok procesa vlažnog mlevenja krečnjaka

Predviđena su tri zatvorena sistema mlevenja krečnjaka, dva radna i jedan rezervni, kojima će se ostvarivati mlevenje krečnjaka za potrebe obrazovanja suspenzije željene gustine i veličine čestica.

Sistemi mlevenja su projektovani tako da proizvode mleveni krečnjak granulacije u kojoj najmanje 95% čestica prolazi kroz sito (80% prolazi kroz 24 μm otvor), a da gustina suspenzije bude sa 30% udela čvrste materije.





Strana 62 od 148

Doprema suspenzije krečnjaka

Potrebna količina suspenzije krečnjaka varira u zavisnosti od količine SO2 koju treba ukloniti, što zavisi od sadržaja sumpora u uglju i režima rada elektrane. Takva situacija kao posledicu može imati pojavu malih brzina suspenzije u cevovodima i njihovo začepljenje u slučajevima kada sistem potražuje malu količinu suspenzije krečnjaka.

Kako bi se sprečila navedena pojava, predviđena je instalacija zatvorenog sistema tj. petlje sa stalnom cirkulacijom suspenzije krečnjaka. Ovaj sistem započinje i završava se u rezervoaru suspenzije krečnjaka i radi sa skoro konstantnim protokom.

Dodavanje suspenzije krečnjaka u reakcioni bazen svakog od apsorbera kontroliše se na osnovu ulaznog opterećenja SO2 i dodatno fino podešava putem pH vrednosti suspenzije u reakcionom bazenu. Dozirana količina krečnjaka propušta se u ulazni mlinski kanal, zajedno sa proporcionalnom količinom procesne vode. Suspenzija krečnjaka proizvedena u kugličnom mlinu skuplja se zajedno sa vodom za razblaživanje (tehnološka voda) u bazenu suspenzije za mlevenje, koji je opremljen mešačima, i potom pumpama transportuje ka mlinskom sistemu za klasiranje.

Otok mlinskog sistema za klasiranje reciklira se nazad u kuglični mlin, na ponovno mlevenje, dok se preliv iz pomenutog sistema vodi u bazen suspenzije krečnjaka i dalje do apsorbera. Voda za razblaživanje kontrolisano se dodaje u bazen suspenzije za mlevenje u cilju ostvarivanja željene gustine suspenzije.

3.3.3.3. ODSUMPORAVANJE DIMNOG GASA

Nakon prolaska kroz elektrofilter, ventilatore dimnog gasa i buster ventilatore, struja dimnog gasa iz svakog od blokova termoelektrane ulazi u apsorber i to neposredno iznad nivoa tečne faze u reakcionom bazenu. Nakon ulaska u bazen, struja dimnog gasa kreće se u smeru na gore, ka vrhu absorbera, pri čemu dolazi u kontakt sa finim kapljicama recirkulacione suspenzije koje apsorbuju SO2 iz dimnog gasa. Prečišćen dimni gas nakon toga prolazi kroz dvostepeni eliminator kapljica koji iz istog uklanja kapljice suspenzije i vode, a potom se kroz dimni kanal na vrhu apsorbera usmerava u novoizgrađeni dimnjak i ispušta u atmosferu.

Reakcioni bazen apsorbera je projektovan tako da obezbedi dovoljno vreme za odvijanje svih procesnih reakcija u okviru postupka odsumporavanja. Na taj način minimizuje se opasnost od obrazovanja naslaga na eliminatoru kapljica u apsorberu. Relativno niska pH vrednost suspenzije u reakcionom bazenu apsorbera rezultuje malom količinom viška krečnjaka i visokom čistoćom dobijenog gipsa. Kako bi se pH vrednost držala konstantnom, suspenzija krečnjaka se kontinualno uvodi u reakcioni bazen, zamenjujući krečnjak upotrebljen za apsorpciju SO2. Osim pH vrednosti, važne procesne parametre predstavljaju i sadržaj čvrste materije i koncentracija hlorida. Odvodom dela suspenzije iz apsorbera na ugušćenje, sadržaj čvrste materije u suspenziji održava se na ~20%. Izbistrena voda iz preliva hidrociklona kontroliše čistoću gipsa i koncentraciju hlorida. Čistoća gipsa mora se održavati iznad 95%, dok se nivo hlorida mora kontrolisati kako bi se održao ispod 15.000 ppm.

Osnovni projektni parametri procesa ODG prikazani su u Tabeli 3.3-2.





Strana 63 od 148

Tabela 3.3-2 Projektni parametri procesa ODG

PROCESNI PARAMETRI Ugalj lošijeg kvaliteta

Uklonjeni sumpor-dioksid (za oba bloka) t/h 21,708

Potrošnja procesne vode (za oba bloka) m3/h max. 386

Potrošnja krečnjaka t/dan max. 924

Suspenzija gipsa na izlazu iz absorbera (~ 15% koncentracije čvrste materije)

m3/h 231,6

Povratna voda iz hidrociklona suspenzije gipsa (~ 4% koncentracije čvrste materije)

m3/h 188,2

Količina suspenzije gipsa (~ 50% koncentracije čvrste materije)

m3/h ~ 43,35

Koncentracija hlorida u filtarskoj masi ppm do 100


Sistem distribucije sigurnosne vode

Sistem sigurnosne vode, koji koristi procesnu vodu, instaliran je u ulaznom kanalu dimnog gasa i služi za sprečavanje oštećenja apsorbera u slučaju skoka temperature ulaznog gasa ili otkaza recirkulacionih pumpi apsorbera. Za potrebe rada ovog sistema voda se uzima direktno iz rezervoara napojne vode. Sistem sadrži dve pumpe sa 100% kapaciteta, zaustavnih ventila i sistema za raspršivanje. Ventili se aktiviraju kada temperatura na ulazu ili na izlazu iz apsorbera nadmaši određenu vrednost ili kada su u apsorberu aktivna manje od dva nivoa raspršivanja.

Stepen odsumporavanja dimnih gasova

Imajući u vidu granične vrednosti emisija SO2, NOx i čestica za postojeća postrojenja definisane regulativom Evropske Unije u Direktivi 2001/80/EC, koncentracija SO2 u dimnom gasu na izlazu iz postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova mora se smanjiti na 400 mg/m3 (normalni uslovi, 6% O2, suv gas) ili niže.

Granične vrednosti emisije SO2 u skladu sa regulativom EU prikazane su u Tabeli 3.3-3.

Cilj sistema ODG je smanjenje emisija SO2 za više od 94%, postižući na taj način da izlazne koncentracije SO2 budu niže od 400 mg/m3N (6% O2, suv gas) i to pri punom opterećenju bloka i pri sagorevanju uglja najlošijeg očekivanog kvaliteta.





Strana 64 od 148

Tabela 3.3-3 Granične vrednosti emisija SO2 za postojeća postrojenja na čvrsto gorivo, u skladu sa regulativom EU o velikim ložištima

Vrsta goriva 50 – 100 MW 100 – 500 MW > 500 MW

Čvrsto 2000 2000 do 400 (linearna

zavisnost) 400

Napomena: U slučajevima kada gore definisane granične vrednosti emisija ne mogu biti postignute usled karakteristika korišćenog goriva, kod postrojenja čija je snaga manja ili jednaka 100 MW mora se ostvariti stepen odsumporavanja od najmanje 60%, kod postrojenja snage veće od 100 MW i manje ili jednake 300 MW od 75% i 90% kod postrojenja snage veće od 300 MW. Za slučaj postrojenja čija je snaga veća od 500 MW minimalni stepen odsumporavanja mora iznositi 94%.

U termoelektrani Kostolac B instalisana su elektrofiltarska postrojenja čije projektne karakteristike omogućavaju postizanje izlazne koncentracije čestica letećeg pepela od 150 mg/mN za vlažni gas i projektni ugalj. S obzirom na to da stvarne emisije čestica premašuju projektnu vrednost, planirana je rekonstrukcija postojećih elektrofiltera kako bi izlazne koncentracije čestica svela na vrednost od 50 mg/m3.

Prilikom projektovanja sistema za odsumporavanje dimnih gasova smatrano je da će prethodno pomenut, poboljšan rad elektrofiltarskih postrojenja biti ostvaren van granica projekta postrojenja za odsumporavanje i da je učinak koji se zahteva od ODG postrojenja u pogledu smanjenja emisija čestica definisan nultim doprinosom ulaznoj koncentraciji. Takođe, mere kontrole emisija azotnih oksida nisu uključene u ovu Studiju.

3.3.3.4. UGUŠĆENJE SUSPENZIJE GIPSA

Primarno ugušćenje suspenzije gipsa

Koncentracija čvrste materije u recirkulacionoj suspenziji održava se na vrednosti od ~20% putem oduzimanja dela suspenzije iz bazena apsorbera i njenog odvoda u sistem za ugušćenje suspenzije. Sistem za ugušćenje suspenzije sastoji se od hidrociklona, po jednog za svaki od apsorbera koji vrše odvodnjavanje suspenzije gipsa do oko 50%.

Deo preliva iz hidrociklona odvaja se i propušta kroz dodatni hidrociklon otpadne vode u cilju razdvajanja čvrstih čestica i otpadne vode. Otok hidrociklona otpadne vode vraća se u reakcioni bazen apsorbera, dok preostali deo preliva hidrociklona odlazi u rezervoar otpadne vode.

Izbistrena voda preliva hidrociklona sa malim udelom rastvorene čvrste materije (~4%) vraća se u apsorber. U cilju kontrole koncentracija hlorida i finih suspendovanih materija u gipsu, kao i njihovog održavanja u dozvoljenom opsegu, jedan deo preliva hidrociklona se odvaja kao otpadna voda i šalje ka hidrociklonu otpadne vode. Otok hidrociklona otpadne vode vraća se u reakcioni bazen apsorbera, dok se preliv istog gravitaciono usmerava ka rezervoaru otpadne vode. U rezervoaru se vrši stalno mešanje kako bi se sprečilo taloženje.

Sekundarno ugušćenje suspenzije gipsa

Kao moguća opcija budućeg procesa ODG projektovano je i rešenje sekundarnog ugušćenja suspenzije gipsa u cilju dobijanja suspenzije gipsa sa sadržajem vlage do 10%.





Strana 65 od 148

U slučaju sekundarnog ugušćenja, otok svakog od hidrociklona ide u horizontalni trakasti vakuum filtar. Predviđena su tri filtra, po jedan za svaki apsorber i jedan rezervni.

Svaki filtar podeljen je na tri radne zone.

1. Zona ugušćenja: radna materija dolazi u prvu zonu, zonu ugušćenja, gde se formira filtarske mase određene debljine i dolazi do inicijalnog ugušćenja.

2. Zona ispiranja: druga zona, zona ispiranja, je zona u kojoj se ispiranjem svežom servisnom vodom smanjuje koncentracija rastvorenih nečistoća u tečnoj fazi filtarske mase do dozvoljenog nivoa.

3. Zona sušenja: finalno ugušćenje do zadatog nivoa sadržaja vlage obavlja se u trećoj zoni filtra, zoni sušenja.

Svaki filtar sadrži svoj zatvoren vakuum sistem koje se sastoji od vakuum prijemnika, vakuum pumpe sa zaptivnim prstenom formiranim od tečne faze, separatora, bazena za ispiranje filtarske mase, pumpe bazena za ispiranje filtarske mase i zagrejača isprane filtarske mase.

Vakuum pumpe povlače filtrat kroz procedni filtarski materijal i preko dve vakuum komore i filtarskog kolektora šalju isti ka vakuum prijemniku. Prijemnik razdvaja filtrat od vakuumiranog vazduha. Pumpa filtrata šalje filtrat od prijemnika ka bazenu filtratske vode i isti se vraća u proces. Struja vakuumiranog vazduha ugušćenog filtrata ide u vakuum pumpu koja ga ispušta u atmosferu preko separatora. Tehnološka voda za zaptivanje i održavanje vakuuma, koja se dovodi do vakuum pumpe, u separatoru se odvaja i potom skuplja u bazenu za ispiranje filtarske mase. Voda od ispiranja filtarske mase se uz pomoć pumpe šalje preko filtarskog zagrejača u zonu ispiranja filtra. Zagrejač povećava temperaturu vode isprane materije do nivoa koji je potreban da bi se postigla željena suvoća filtarske mase.

Isprana i osušena filtarska masa ispušta se preko trakastih transportera do privremenog skladišta gipsa. Sistem transporta omogućava odvojeno skladištenje dobijenog proizvoda.

Sekundarnim ugušćenjem suspenzije gipsa dobio bi se praškast materijal koji može imati različitu komercijalnu primenu. Ova faza procesa uslovljena je mogućnošću daljeg tržišnog plasmana gipsa, koja je još nedefinisana. Ukoliko se ukaže potreba za plasmanom 10% suspenzije gipsa, sistem sekundarnog ugušćenja će biti takođe izgradjen.

3.3.3.5. ODLAGANJE SUSPENZIJE GIPSA

Transport i deponovanje suspenzije gipsa

Predviđeni proces odsumporavanja dimnih gasova obuhvata dvostepeno odvodnjavanje suspenzije gipsa, i to: primarno odvodnjavanje u hidrociklonima do masene koncentracije od 50% čvrstog, i sekundarno odvodnjavanje na tračnom filteru do sadržaja vlage ispod 10%. «Suvi» gips, ili filter kolač, se transportnom trakom odlaže na privremeni zatvoreni sklad, a odatle utovara u kamione i plasira za široku potrošnju.

Deo gipsa koji nema plasman se u formi suspenzije sa 50% čvrstog transportuje i odlaže na otvorenu deponiju gipsa u otkopanom prostoru PK Drmno. U prethodnoj studiji opravdanosti sa





Strana 66 od 148

Generalnim projektom razmotrene su tri varijante odlaganja gipsa, a usvojena je varijanta da se na kraju procesa odsumporavanja pesak hidrociklona sa 50% masenog učešća gipsa prihvati, transportuje i odloži na deponiju u vidu suspenzije. Kako se pretposatvlja da će gips, nastao u porcesu odsumporavanja dimnih gasova, naći svoje mesto na tržištu i da će se njegova valorizacija u bliskoj budućnosti ostavriti, deponija gipsa je projektovana za količinu gipsa koja će se proizvesti u prvih 7 godina rada ovog postrojenja sa mogućnošću nadogradnje deponije za prihvat gipsa za još 8 godina.

Opis tehnološkog procesa transporta i deponovanje suspenzije gipsa

Proces transporta i deponovanja suspenzije gipsa se odvija po tehnološkoj šemi prikazanoj na slici 3.3-3. Pesak obe baterije hidrociklona usmerava se gravitacijski do prihvatnog suda (poz. 1) centrifugalnih muljnih pumpi za transport suspenzije gipsa. Prihvatni sud je zapremine oko 15 m3 i ima agitator za mešanje. Na prihvatni sud su povezane dve centrifugalne muljne pumpe (poz. 3) ispred kojih su ugrađeni ovalni zasuni sa ručnim pogonom (poz. 4). Jedna pumpa je u radu, a druga u rezervi. Obzirom da predviđeni sistem mora permanentno transportovati suspenziju gipsa na deponiju (osim kada se vrši filtriranje), pumpe se dimenzionišu za transport stalne količine suspenzije gipsa. Sve varijacije u produkciji gipsa u različitim radnim uslovima, kao što su rad jednog bloka, promena kvaliteta uglja i sl., uticaće samo na masenu koncentraciju gipsa u suspenziji. Zbog toga se nivo u prihvatnom sudu kontinualno meri ultrazvučnim meračom nivoa (poz. 2) koji je u merno-regulacionom krugu sa elektromotornim regulacionim ventilom na dovodnoj liniji tehnološke vode (poz. 16) u prihvatni sud, a stalni protok se obezbeđuje potrebnom dopunskom tehnološkom vodom iz rezervoara filtrata zapremine 1000 m3 cevovodom (poz. 18). Detaljni crtež je dat u okviru grafičke dokumentacije.

Za transport do deponije gipsa postavljaju se dva cevovoda (poz. 5) DN 150, NP 16 (radni i rezervni) od GRE (epoksidne smole sa staklenim vlaknima). Najveća dužina transporta iznosi oko 2,3 km. Cevovodi će se postaviti na fiksnim i klizećim osloncima na niskim betonskim temeljima sa međusobnim rastojanjem od 6 m. Cevovod će se postaviti pod stalnim usponom tako da se dreniranje cevovoda vrši u krugu termoelektrane u betonski bazen zapremine oko 40 m3. Na cevovodu se od armature postavljaju samo temperaturni kompenzatori između fiksnih oslonaca. Situacija je data u grafičkoj dokumentaciji.

Deponovanje se odvija direktnim isticanjem suspenzije gipsa sa oboda deponije ili pregradnog nasipa između kaseta. Obe kasete povezane su drenažnim sistemom u zajedničku drenažnu šahtu u kojoj su postavljene tri paralelno vezane vertikalne pumpe (poz. 10), od kojih su jedna ili dve u radu. Pumpe evakuišu drenažnu vodu iz deponije i vrađaju je u postrojenje za FGD u proces transporta gipsa do deponije. Situacija je data u okviru grafičke dokumentacije.





Strana 67 od 148

nazad u proces

deponija suspenzije gipsa

drenazni sistem

povr

atna

vod

a

površinski kop Drmno

hidrociklon

preliv

pesakhidrociklona

sanduk pumpe - kondicioner

prem

a d

epo

niji

gip

sa

ulaz ulaz

dodatna voda

max

min

1

3

13em 2

3 44

5

67

8

9

10

12

11

14

15

16

17

18

19

Slika 3.3-3 Tehnološka šema transporta i deponovanja suspenzije gipsa





Strana 68 od 148

Sabdevanje transportnih linija suspenzije gipsa dodatnom vodom vrši se iz prijemnog suda povratne vode sa deponije (poz. 13), u koji se pored povratne vode sa deponije gipsa dovodi i dodatna voda iz rezervoara filtrata. U slučaju kada je količina povratne vode veća od potrebne doadtne vode za transport suspenzije, regulacioni ventil (poz. 18) potpuno zatvra adotok vode iz rezervoara filtrata, a višak vode iz prihvatnog usda se preko gornjem prelivnog ispusta odvodi i spaja sa prelivom hidrociklona.





Strana 69 od 148

3.4. SIROVINE I PRODUKTI

Osnovni ulazni materijali neophodni za vlažni postupak krečnjak-gips su: (1) krečnjak, (2) dimni gas i (3) procesna voda. Glavni produkt procesa je tzv. ODG gips.

3.4.1. KREČNJAK

Krečnjak (kalcijum karbonat) spada u grupu sedimentnih stena sa primesama minerala kalcita i aragonita. Sive je ili bele boje, bez mirisa. Nije zapaljiv niti toksičan i slabo se rastvara u vodi. Ležište krečnjaka najbliže TE-KO B je površinski kop Kovilovača.

Krečnjak će biti skladišten na otvorenom kružnom prostoru u obliku kupe prečnika 45 m i visine 18 m. Ukupna površina skladišta će biti oko 1.500 m2, kapaciteta 12.200 t, što će predstavljati dvonedeljnu zalihu za rad postrojenja za ODG (3.4-1).

Slika 3.4-1 Položaj otvorenog skladišta krečnjaka Projektne karakteristike krečnjaka prikazane su u Tabeli 3.4-1.





Strana 70 od 148

Tabela 3.4-1 Projektne karakteristike krečnjaka

Parametar Jedinica Stanje gipsa

Gips koji se odlaže

Gips za proizvodnju gips-kartonskih

ploča Slobodna vlaga % mase Prijemno ≤ 5,0 ≤ 5,0

Kalcijum karbonat, ukupni kao CaCO3

% Suv ≥ 89,0 ≥ 94,0

Magnezijum karbonat, ukupni kao MgCO3

% Suv ≤ 4,0 ≤ 3,0

Nerastvorene materije uključujući silicijum dioksid

(kisele nerast. mat.) % Suv ----

Silicijum dioksid kao SiO2 % Suv ≤ 5,0 ≤ 3,0

Oksidi gvožđa kao Fe2O3 % Suv --- ≤ 0,8

Ukupne inertne materije (uključujući MgCO3)

% tež. Suv ≤ 11,0 ≤ 6,0

Distribucija veličine čestica mm Suv < 19 < 19

Bondov indeks kWh/t Prijemno ≤ 10,8 ≤ 10,8

(Izvor: Idejni projekat: Odsumporavanje dimnih gasova TE Kostolac B, 2008, [16], na osnovu podataka U.S. Energy Corp, elektroenergetske kompanije)

Projektovana potrošnja krečnjaka definisana je zahtevanim nivoom odsumporavanja dimnih gasova i budućim angažovanjem TE Kostolac B, što je prikazano u Tabeli 3.4-2.

Tabela 3.4-2 Projektovana potrošnja krečnjaka u TE Kostolac B

BLOK TE Potrošnja

CaCO3 Potrošnja krečnjaka

t/h t/h t/dan t/god

Blok B1 17,33 18,439 442,5 88.507

Blok B2 17,33 18,439 442,5 88.507

UKUPNO/prosečno 34.66 36,878 885 177.014


3.4.2. DIMNI GAS

Dimni gas je produkt sagorevanja goriva i predstavlja smešu gasova (sumpordioksida, azotnih oksida, ugljenmonoksida, fluorida i hlorida) čija koncentracija zavisi od karakteristika samog goriva. Osim gasovite komponente, dimni gas sadrži i čvrste čestice koje su produkt nepotpunog sagorevanja goriva (čađ) i prisustva mineralnih komponenti u gorivu (pepeo).

Sumporni oksidi nastaju u procesu sagorevanja kada dolazi do oksidacije sumpora prisutnog u gorivu i formiranja sumpordioksida (SO2) i sumportrioksida (SO3). Više od 97% sumpornih oksida u dimnom gasu čini SO2.

Očekivane karakteristike dimnih gasova na ulazu u ODG postrojenje izračunate su na osnovu kvaliteta referentnog uglja i usvojenih parametara sagorevanja, kao što su:





Strana 71 od 148

- usvojena temperatura dimnih gasova od 170°C,

- koeficijent viška vazduha od λ=1,6, koji odgovara sadržaju O2 u dimnom gasu od 8% i,

- usvojenog stepena emisije sumpora od 0,8.

Dobijeni rezultati navedeni su u Tabeli 3.4-3.

Tabela 3.4-3 Karakteristike dimnih gasova na ulazu u postrojenje za ODG (po bloku)

Parametar Jedinica Ugalj srednje toplotne moći

Ugalj niže toplotne moći

Toplotna moć uglja kJ/kg 7673 6589

Temperatura dimnog gasa C 170 170

Količina dimnog gasa na ulazu u postrojenje za ODG (vlažni, 1.013 mbar, 0°C)

m3/h 2.010.600 2.149.560

Protok dimnog gasa (realni) m3/s 906,3 969

Protok dimnog gasa (suv, 0C, 1013 mbar) m3/s 458,9 479.2

Sadržaj vlage u dimnom gasu % 17,83 19,75

Sadržaj kiseonika u dimnom gasu % 8 8

Koncentracija čestica u dimnom gasu (suvi, 0C, 6% O2) mg/m3 50 50

Emisija SO2 g/s 2235 3182

Koncentracija SO2 u dimnom gasu (suvi, 0C, 6% O2) mg/m3 5619 7661

Koncentracija HCl u dimnom gasu (suvi, 0C, 6% O2) mg/m3 50 50


Očekivane karakteristike dimnih gasova na izlazu iz postrojenja prikazane su u Tabeli 3.4-4.

Tabela 3.4-4 Karakteristike dimnih gasova na izlazu iz postrojenja za ODG

Parametar Jedinica Ugalj srednje toplotne moći

Ugalj niže toplotne moći

Količina dimnog gasa na izlazu iz absorbera (vlažni, 1013 mbar, 0°C)

m3/h 2.192.392 2.346.299

Temperatura dimnog gasa na izlazu iz absorbera °C 64 66

Koncentracija SOx na izlazu iz absorbera (suvi, 1013 mbar, 0°C, 6% O2)

mg/m3 363 428

Koncentracija čestica letećeg pepela na izlazu iz absorbera (suvi, 1013 mbar, 0°C, 6% O2)

mg/m3 25 25

Koncentracija HCl na izlazu iz absorbera (suvi, 1013 mbar, 0°C, 6% O2)

mg/m3 5 5






Strana 72 od 148

3.4.3. PROCESNA VODA

Procesna voda će se iz Dunava putem kanala rashladne vode uvoditi u proces ODG. Projektni kvalitet napojne vode u postrojenju za odsumporavanje dimnih gasova prikazan je u Tabeli 3.4-5. Navedeni parametri dati su na osnovu podataka o kvalitetu vode reke Dunav.

Projektovana potrošnja procesne vode po bloku je 143,4 m3/h (za ugalj srednjeg kvaliteta).

Tabela 3.4-5 Projektni kvalitet napojne vode

Parametar Jedinica Vrednost

pH 7,9

Elektroprovodljivost μS/m 7,9

HPK mg/l 3,6

Rastvorene čvrste materije mg/l 12

Ukupna tvrdoća mg/l 207

Cl mg/l 16,5

Ca2+ mg/l 54

SO4 2- mg/l 21,4

SiO2 mg/l 7

Na+ mg/l 11,19

K+ mg/l 1,81

Mg2+ mg/l 17

Gvožđe mg/l 0,18


Procesna voda će se iz napojnog rezervoara delom prebacivati do postrojenja za vlažno mlevenje krečnjaka dok će se drugi deo usmeravati ka absorberu. Gubitak ispravanja, zajedno sa gubicima slobodne vode i vode iz finalnog nus-proizvoda, gipsa, nadoknađuje se servisnom vodom koja se ubacuje u apsorber preko ispiranja eliminatora kapljica i ubacuje u sistem pripreme suspenzije krečnjaka. Oduzimanja vode, preliv hidrocikona i filtratska voda kruže u sistemu odsumporavanja dimnih gasova i ne utiču na ukupni bilans voda.

Razređena suspenzija gipsa iz reakcionog bazena svakog od apsorbera pumpama se usmerava ka hidrociklonskoj grupi u kojoj se vrši prvostepeno odvodnjavanje suspenzije. Predviđeno je postavljanje tri hidrociklonske grupe (jedna rezervna). Jedan deo vode iz hidrociklona vraća se u apsorbere a drugi deo se odvaja od glavne struje i pumpa ka hidrociklonu otpadnih voda. Preliv sa hidrociklona otpadnih voda dalje recirkuliše u sistemu, dok se talog sa dna usmerava se ka centalnom postrojenju za tretman otpadnih voda.





Strana 73 od 148

3.4.4. ODG GIPS

Tehnološke karakteristike ODG gipsa odgovaraju osobinama prirodnog gipsa. ODG gips obično ima viši sadržaj kalcijum sulfat dihidrata i ravnomerniji raspored čestica u poređenju sa prirodnim gipsom. Boja ODG gipsa je konstantna za jednu termoelektranu u okviru konstantnih uslova rada i uglavnom je određena žućkastim nečistoćama u materijalu korišćenom kao sorbent. Pomenute nečistoće u ODG gips unose elemente kao što su jedinjenja gvožđa ili mangana ili se odnose na ostatke procesa sagorevanja kao što su pepeo ili ugljenik.

Procenjene količine suspenzije gipsa u TE Kostolac B prikazane su u tabeli 3.4-6.

Tabela 3.4-6 Osnovni podaci o proizvodnji gipsa u TE Kostolac B (po jednom bloku)

Proizvodnja suspenzije gipsa srednji ugalj lošiji ugalj

Količina suspenzije gipsa sa 50% čvrstog, t/h

Količina suspenzije gipsa sa 50% čvrstog, m3/h

Količina suspenzije gipsa sa 50% čvrstog, m3/god

41,76

29,94

271.440

60,47

43,35

Gustina suspenzije gipsa sa 50% čvrstog, t/m3 1,2


Očekivana vrednost koncentracije hlorida u suspenziji gipsa je 5280 do 7020 ppm.

Tabela 3.4-7 daje poređenje prirodnog i ODG gipsa u pogledu sastava i nekih njihovih osobina. Svojstva ODG gipsa prikazana u tabeli data su samo kao ilustracija, data od strane nemačke kompanije STEAG Entsorgungs-GmbH (SEG).

Tabela 3.4-7 Karakteristike prirodnog i ODG gipsa

Karakteristika Jedinica Prirodni gips ODG gips* Čistoća gipsa % 95,3 98,2 pH % 7,0 6,5 Udeo normativne boje % 83 77 Miris % neutralan neutralan MgO % 0,02 0,02 Na2O % 0,01 0,02 K2O % 0,02 0,01 Hlor ppm 20 60 Kalcijum sulfit % 0 <0,01 Ugljenične komponente % 0 0,01 Aluminijum oksid % 0,1 0,03 Gvožđe (III) oksid % 0,1 0,03 Silicijum dioksid % 1,2 0,2 Ca i Mg karbonat % 2,7 0,3 Gustina g/dm³ 1020 1000 D50 μm 43 33 > 90 μm % 32,9 0,2 > 32 μm % 59,3 53,5






Strana 74 od 148

ODG gips se ne nalazi na listama otpada OECD jer se smatra nus-produktom.

Američka agencija za zaštitu životne sredine (EPA) takođe klasifikuje ODG gips kao nus-produkt za koji je utvrđeno da nije opasan (detaljnije u poglavlju 3.7.1).

Tipičan kvalitet koji se u Sjedinjenim Američkim Državama zahteva za gips dobijen u sistemu za odsumporavanje dimnih gasova prikazan je u Tabeli 3.4-8.

Metoda testiranja označena u Tabeli 3.4-8 sa (1) je Procedura za određivanje curenja toksičnih materija, metoda testiranja 1311, navedena u “Metode testiranja za procenu otpada, fizičke/hemijske metode”, Agencija za zaštitu životne sredine, Publikacija SW-846 (engl. “Test Methods for Evaluating Solid Waste, Physical/Chemical Methods”, EPA, SW-846).

Tabela 3.4-8 Kvalitet gipsa dobijenog kao nus-produkt u procesu odsumporavanja

Parametar Gr. vrednost Metodologija ispitivanja

Vlaga 10% max. ASTM C471

CaSO4 • 2H2O 95% min. (1) ASTM C471 ili EPRI metod L4 za ukupni

S korigovan za ukupne sulfite

CaSO3 • ½ H2O 0,50% max. ASTM C471 ili EPRI metod M2 za SO3

Leteći pepeo 1,5% max. SEM SiO2 1,5% max. ASTM C471 i ICP ili ASTM C25 za SiO2 CaCO3/MgCO3 5,0% max. ASTM C471 Fe2O3 0,4% max. ASTM C471 ili ICP Cl 100 mg/kg max. ASTM C471 Na 100 mg/kg max. AA - EPRI metod H1 ili ICP Mg 75 mg/kg max. AA - EPRI metod H1 ili ICP K 100 mg/kg max. AA - EPRI metod H1 ili ICP Ukupne rastvorene soli 600 mg/kg max. zbir Cl + Na + Mg + K pH 6 – 8 max. pH proba Min. veličina čestica 20% max. < 10 µm Laserska difrakcija (npr. Microtrac) Prosečna veličina čestica (2) 30 -75 µm Laserska difrakcija (npr. Microtrac) Max. veličina čestica 90% max. < 100 µm Laserska difrakcija (npr. Microtrac) Ugljenik 1.000 mg/kg max. Modifikovana ASTM C471 As 5,0 mg/l max. 1 Ba 100 mg/l max. 1 Cd 1,0 mg/l max. 1 Cr 5,0 mg/l max. 1 Pb 5,0 mg/l max. 1 Hg 0,2 mg/l max. 1 Se 1,0 mg/l max. 1

Ag 5,0 mg/l max. 1






Strana 75 od 148

3.5. PROCENA VRSTE I KOLIČINE OČEKIVANIH OTPADNIH MATERIJA I EMISIJA

3.5.1. EMISIJE U VAZDUH

Osnovni cilj izgradnje postrojenje za vlažno odsumporavanje dimnog gasa je da kontroliše i drastično smanji količinu SO2 koja se emituje u atmosferu. Radom postrojenja potrebno je osigurati da ambijentalne koncentracije i drugih zagađujućih materija ostanu ispod maksimalno dozvoljenih vrednosti.

Na vrednost koncentracija zagađujućih materija u prizemnom ambijentalnom vazduhu utiču mnogobrojni faktori među kojima su i visina dimnjaka emitera, izlazna temperatura dimnog gasa, izlazna brzina i protok dimnog gasa, koncentracija štetnih materija i meteorološke i topografske karakteristike terena u okolini lokacije. Navedeni faktori u različitoj meri utiču na stepen disperzije štetnih materija u okolnom vazduhu pre početka njihovog efektivnog delovanja na životnu sredinu, što uključuje stanovništvo, živi svet i građevinske objekte u okruženju.

Za proračun visine vlažnog dimnjaka korišćen je Gausov model disperzije dimnog gasa. Na osnovu izvedenog proračuna dobijena je optimalna visina budućeg vlažnog dimnjaka postrojenja za ODG, koja treba da bude 200 m.

3.5.1.1. EMISIJA SUMPORNIH OKSIDA

Radom postrojenja za ODG, emisije SO2 će biti značajno umanjene. Cilj sistema ODG je smanjenje emisija SO2 za 94%, postižući na taj način izlazne koncentracije SO2 od 393 mg/ m3N (6% O2, suv gas) i to pri punom opterećenju bloka i pri sagorevanju uglja najlošijeg očekivanog kvaliteta.

U tabelama 3.5-1 i 3.5-2 prikazano je poređenje količine emisije SO2 bez postrojenja za ODG i kada postrojenje bude bilo u radu.

Tabela 3.5-1 Emisija SO2 iz TE-KO B sa i bez postrojenja za ODG (ugalj srednjeg kvaliteta)

Jedinica Emisija SO2

Emisija SO2 iz TE-KO B (bez postrojenja za ODG) kg/h 8046

Emisija SO2 iz TE-KO B (sa postrojenjem za ODG) kg/h 483


Tabela 3.5-2 Koncentracija SO2 u dimnom gasu pre i posle absorbera

Koncentracija SO2 Jedinica Ugalj srednjeg kvaliteta

Koncentracija SO2 u dimnom gasu na ulazu u absorber (vlažni, 1.013 mbar, 0°C, 6% O2)

mg/m3 5619

Koncentracija SO2 u dimnom gasu na izlazu iz absorbera (suvi, 1.013 mbar, 0°C, 6% O2)

mg/m3 363






Strana 76 od 148

Tabela 3.5-3 Granične vrednosti emisije SO2 propisane EU Direktivom o velikim ložištima

Vrsta goriva 50 – 100 MW 100 – 500 MW > 500 MW

Čvrsto 2000 2000 do 400 (linearna zavisnost) 400

Napomena: U slučajevima kada gore definisane granične vrednosti emisija ne mogu biti postignute usled karakteristika korišćenog goriva, kod postrojenja čija je snaga manja ili Jednaka 100 MW mora se ostvariti stepen odsumporavanja od najmanje 60%, kod postrojenja snage veće od 100 MW i manje ili jednake 300 MW od 75% i 90% kod postrojenja snage Veće od 300 MW. Za slučaj postrojenja čija je snaga veća od 500 MW minimalni stepen odsumporavanja mora iznositi 94%.

3.5.1.2. EMISIJA ČESTICA DIMNOG GASA

Projektovana tehnologija postrojenja za ODG će omogućiti dodatno značajno smanjenje emisije suspendovanih čestica. Dimni gas, nakon prolaska elektrofiltarskog postrojenja, ulazi u apsorber u kome dolazi do vlaženja dimnog gasa i dodatnog spiranja čestica. Vlažnim odsumporavanjem se koncentracija suspendovanih čestica u dimnom gasu redukuje za više od 50% (Reference document on Best Available Techniques for Large Combustion Plants, July 2006, [1]).

U tabeli 3.5-4 prikazana je proračunata razlika u koncentraciji pepela u dimnom gasu bez postrojenja za ODG i kada je postrojenje u radu.

Tabela 3.5-4 Koncentracija pepela u dimnom gasu pre i posle absorbera

Jedinica Ugalj srednjeg kvaliteta

Koncentracija pepela u dimnom gasu na ulazu u absorber (pri 6% O2)

mg/m3 50

Koncentracija pepela u dimnom gasu na izlazu iz absorbera (pri 6% O2)

mg/m3 25


Koncentracija čestica u dimnom gasu TE-KO B još uvek nije usaglašena sa Direktivom EU o velikim ložištima (Tabela 3.5-5). Postojeći planovi uključuju aktivnosti na rekonstrukciji postojećeg elektrofiltarskog postrojenja, koja bi se obavila pre instalacije ODG sistema, sa ciljem postizanja koncentracije čestica do 50 mg/m3.

Tabela 3.5-5 Granične vrednosti emisije čestica propisane EU Direktivom o velikim ložištima

Vrsta goriva Termička snaga (MW) Granična vrednost emisije čestica

(mg/m3N, 6%O2, suv gas)

Čvrsto ≥ 500 < 500

50 100





Strana 77 od 148

3.5.1.3. EMISIJA HALOGENIH ELEMENATA

Emisija kiselih komponenti dimnog gasa (HCl i HF) je posledica hemijskog sastava goriva koje u određenim koncentracijama sadrži i elementarni hlor i fluor. Procesom odsumporavanja dimnog gasa efikasno se redukuje i emisija kiselih gasova. Primarni mehanizam za uklanjanje ovih gasova iz dimnog gasa prikazan je sledećim hemijskim reakcijama:

2HCl + CaCO3 → CaCl2 + CO2 + H2O

2HF + CaCO3 → CaF2 + CO2 + H2O

HCl i HF su izrazito reaktivni pa je stepen uklanjanja ovih gasova iz dimnog gasa vrlo visok, slično uklanjanju SO2 (Tabela 3.5-6).

Tabela 3.5-6 Koncentracija HCl i HF u dimnom gasu pre i posle absorbera

Jedinica Ugalj srednjeg

kvaliteta

Koncentracija HCl u dimnom gasu na ulazu u absorber (vlažni, 1.013 mbar, 0°C, 6% O2)

mg/m3 50

Koncentracija HCl u dimnom gasu na izlazu iz absorbera (suvi, 1.013 mbar, 0°C, 6% O2)

mg/m3 2

Koncentracija HF u dimnom gasu na ulazu u absorber (vlažni, 1.013 mbar, 0°C, 6% O2)

mg/m3 30

Koncentracija HF u dimnom gasu na izlazu iz absorbera (suvi, 1.013 mbar, 0°C, 6% O2)

mg/m3 3


3.5.1.4. EMISIJA UGLJENDIOKSIDA

S obzirom na to da postrojenje za ODG zahteva značajnu potrošnju energije, ukupna efikasnost termoelektrane se smanjuje što za rezultat ima nešto povišenu emisiju CO2. Dodatna emisija CO2 nastaje usled formiranja ovog gasa tokom reakcije suspenzije krečnjaka i sumpordioksida iz dimnog gasa. Ukupno povećanje od rada postrojenja za ODG iznosi nešto više od 1,5%.

3.5.1.5. EMISIJA ČESTICA IZ SISTEMA KREČNJAKA I GIPSA

Promena u pogledu potencijalnog pogoršanja kvaliteta vazduha u odnosu na stanje bez postrojenja za ODG ogledaće se u dodatnoj difuznoj emisiji čestica sa predviđenog otvorenog skladišta.

Radom sistema krečnjaka koji podrazumeva dopremu, istovar, skladištenje i pripremu suspenzije kao osnovne sirovine postrojenja za ODG ostvarivaće se emisija prašine (čestica prečnika maneg od 10 µm). Emisija čestica (prašine) tokom ciklusa rada otvorenog skladišta krečnjaka može se očekivati iz sledećih izvora:





Strana 78 od 148

1. Istovar šarži drobljenog krečnjaka iz kamiona na otvoreno skladište

2. Kretanje vozila u zoni otvorenog skladišta

3. Raznošenje čestica sa skladišta putem vetra (eolska erozija)

4. Utovar krečnjaka preko presipne sipke na trakasti transporter do dnevnih silosa

Zagađujuće materije koje će se javiti iz navedenih izvora su čestice prečnika manjeg od 10 µm (PM10). Za proračun količina emitovanih čestica korišćen je dokument Agencije za zaštitu životne sredine SAD (EPA) AP-42, Kompilacija emisionih faktora zagađujućih materija (Compilation of Air Pollutant Emission Factors,) deo 11.19.2, [6] i Eksploatacija i obrada kamena i drugih mineralnih sirovina (Crushed Stone Processing (8/2004), [5]. Emisioni faktori za otvoreno skladište krečnjaka usled istovara i manipulacije određeni su primenom empirijske jednačine date u AP-42, deo 13.2.4, Manipulacija i skladištenje nasutih materijala (1/95) (Aggregate Handling and Storage Piles(1/95)) [6].

Opšta jednačina za izračunavanje emisija je sledeća:

E = A x EF x (1-ER/100)

gde su:

E = količina emitovane zagađujuće materije;

A = aktivnost izvora emisije (npr. broj sati rada u godini)

EF = emisioni faktor,

ER = efikasnost smanjenja emisije usled primene neke od mera zaštite, %

Uzimajući u obzir sledeće parametre:

(1) srednja brzina vetra za Kostolac od 4 m/s,

(2) prosečna vlažnost drobljenog krečnjaka od 0.7%,

(3) godišnja potrošnja krečnjaka 165156 t/god,

(4) broj radnih sati godišnje 6 000 h/god,

utvrđene su sledeće količine emitovanih čestica prikazane u tabeli 3.5-7:

Tabela 3.5-7 Procenjena količina emitovanih čestica sa otvorenog skladišta krečnjaka

Čestice Emisija čestica

[g/h] Emisija čestica

[t/god]

PM2.5 50 0,27

PM10 150 0,86

Ukupne čestice 340 1,81

Emisija čestica iz sistema za odlaganje suspenzije ODG gipsa nije značajna. Gips će se transportovati na deponiju sistemom cevovoda. Usled tiksotropnog svojstva gipsa, nakon





Strana 79 od 148

kraćeg perioda suspenzija očvršćava i formira se kora na površini te se stoga ne očekuje značajna emisija suspendovanih čestica sa deponije.

3.5.1.6. EMISIJA AZOTNIH OKSIDA

Postojeća koncentracija azotnih oksida u dimnom gasu (suvi, 1.013 mbar, 0°C, 6% O2), za ugalj srednjeg kvaliteta iznosi 455 mg/m3 . Nakon ugradnje postrojenja za ODG, emisija azotnih oksida će ostati nepromenjena, tj. postrojenje za ODG svojim radom neće uticati na koncentraciju NOx u dimnom gasu na izlazu iz absorbera.

Bitno je napomenuti da je Evropska Unija već preduzela mere u pogledu usvajanja strožijih propisa kojima bi se propisala maksimalno dozvoljena emisija NOx i ista smanjila sa trenutno dozvoljenih 500 mg/m3N na vrednost od 200 mg/m3N, počevši od januara 2016. godine. Trenutne emisije azotnih oksida TE Kostolac B bile bi više od novopostavljene granične vrednosti. Mere kontrole emisija azotnih oksida nisu uključene u projekat postrojenja za ODG.

3.6. OTPADNE VODE

Tokom rada postrojenja za ODG, nastajaće sledeći tokovi otpadnih voda:

(1) tehnološke otpadne vode, iz procesa odsumporavanja

(2) procedne otpadne vode sa deponije suspenzije gipsa

(3) atmosferske otpadne vode

(4) sanitarne otpadne vode

3.6.1. OTPADNE VODE IZ PROCESA ODSUMPORAVANJA DIMNIH GASOVA

Nastanak otpadne vode; U vlažnom postupku odsumporavanja dimnih gasova, koristi se velika količina vode u procesu rada apsorbera (143,4 m3/h po bloku). Najveći deo ove vode kruži u zatvorenom sitemu.

Kao rezultat rada apsorbera nastaje razređena suspenzija gipsa. Ova suspenzija se transportuje i odlaže na deponiji. Pre transporta i deponovanja, suspenija se pumpama usmerava ka hidrociklonskoj grupi gipsa u kojoj se vrši prvostepeno odvodnjavanje suspenzije. Preliv iz hidrociklona gipsa vraća se u apsorbere (128,58 m3/h po bloku), dok se talog sa dna (29,81 m3/h po bloku) usmerava ka hidrociklonu otpadnih voda. Na ovom hidrociklonu odvaja se otok hidrociklona (14,23 m3/h po bloku) koji se vraća nazad u apsorber i nastaje otpadna voda koja se upućuje u rezervoar otpadnih voda i dalje ka centralnom postrojenju za tretman otpadnih voda.

Kvalitet otpadne vode; Usled „ispiranja“ dimnog gasa u postupku odumporavanja, kiseline sadržane u gasu (HCl, H2SO4, HF, HNO3) se rastvaraju što otpadnu tehnološku vodu čini





Strana 80 od 148

kiselom i sa sadržajem rastvorenih metala (Hg, Cd, Fe, As, Zn i Mn), [3]. Pored toga, rastvorene čestice, prvenstveno hloridi i fluoridi, poreklom iz uglja koji se sagoreva u termoelektrani, kao i fine inertne čestice iz suspenzije krečnjaka, imaju tendenciju akumulacije u reakcionom bazenu apsorbera. Ukoliko se ne drži pod kontrolom, koncentracija hlorida može dostići nivo koji utiče na smanjenje stepena otklanjanja sumpor-dioksida i može izazvati koroziju unutrašnjih elemenata apsorbera. Kako bi se koncentracije rastvorenih čestica održavale ispod zahtevanih vrednosti, deo procesne suspenzije mora se redovno uklanjati iz procesa.

Tretman otpadne vode; Ovako nastala otpadna tehnološka voda mora se pre ispuštanja u životnu sredinu adekvatno tretirati. Generalnim projektom postrojenja za ODG predviđeno je da će se otpadna voda upuštati na centralno postrojenje za tretman otpadnih voda (jedinstveno za celu termoelektranu). Parametri postrojenja, kao i oprema i način rada, predstavljaju predmet zasebnog seta projektne dokumentacije, koja je u izradi. Izgradnja centralnog postrojenja za tretman otpadnih voda u TE-KO B je jedan od visokoprioritetnih projekata EPS-a, finansiran od strane EAR-a i njegova realizacija je u toku. Situacioni crteži dati u okviru Generalnog projekta predviđaju prostor za smeštaj tipičnog postrojenja koje se obično koristi u SAD i Evropi za tretman otpadnih tehnoloških voda iz vlažnog ODG postupka sa prinudnom oksidacijom.

Na Slici 3.6-1 dat je prikaz rada tipičnog postrojenja preuzetog iz BREF Dokumenta za velika ložišta (BREF – Best Available Technique For Large Combustion Plants, Jul 2006, [1])

Obrada ovog tipa otpadnih voda zasniva se na hemijskom tretmanu koji se odvija u četiri stepena:

(i) najpre se u dva agitatora vrši neutralizacija (korekcija pH vrednosti), dodavanjem rastvora kreča ili NaOH, prilikom čega dolazi do taloženja teških metala.

(ii) zatim otpadna voda dalje uliva u recirkulacioni bazen u kome se vrši dodavanje gvožđe(III)hlorida i polielektrolitičkog rastvora koji podstiču taloženje suspendovanih materija.

(iii) nakon flokulacije, otpadna voda se može upustiti u recipijent. U slučaju da je pH vrednost viša od 9, pre konačnog upuštanja vrši se dodavanje kiselog sredstva, npr. HCl. Deo suspenzije iz recirkulacionog bazena se vraća u prvi agitator u cilju podsticanja taloženja hidroksida teških metala a deo odlazi u rezervoar suspenzije.

(iv) iz rezervoara se suspenzija šalje na filter presu na kojoj se proceđuje i tako dobijen mulj se zatim skladišti do konačnog odlaganja.





Strana 81 od 148

Slika 3.6-1 Shema procesa tretmana otpadnih voda (prema BREF – Best Available Technique For Large Combustion Plants, Jul 2006, [1])

Razmatrana vrsta postrojenja uklanja rastvorene metale i čestice ali ne uklanja hloride iz otpadnih voda. Procesi za uklanjanje hlorida su skupi i složeni, sa malo procesnih alternativa. Jedna od alternativa je reverzna osmoza. Druge mogućnosti obuhvataju korišćenje postupaka elektrodijalize, destilacije i jonskog izmenjivača sa jakom bazom, koji predstavlja deo dvostubnog dejonizatora.

Medjutim, najverovatnije rešenje koje će se u budućnosti koristiti je upotreba otpadnih voda iz procesa ODG za transport pepela na deponiju pepela.

3.6.2. OTPADNE VODE SA DEPONIJE SUSPENZIJE GIPSA

Procedna (povratna) voda sa deponije suspenzije gipsa se biti vraćana u proces odsumporavanja. Drenažni sistem će se sastojati od dva odvojena cevovoda, dužine 320 m svaki, koji će se spajati u sabirnom šahtu (betonski bazen povratne vode zapremine 40 m3). Dve pumpe će biti postavljene u ovaj šaht, svaka kapaciteta 40 m3/h, pomoću kojih će se sakupljena procedna voda vraćati u proces odsumporavanja [16].





Strana 82 od 148

3.6.3. ATMOSFERSKE OTPADNE VODE

Atmosferske otpadne vode su vode koje u obliku atmosferskih padavina - kiše, snega i leda, dospevaju na površinu lokacije termoelektrane. Ove vode mogu biti zagađene u zavisnosti od materija koje se tokom padavina spiraju na lokaciji i kao takve se ne mogu upustiti u prirodni recipijent bez prethodnog tretmana.

Atmosferske vode sa otvorenog skladišta krečnjaka mogu biti opterećene visokim sadržajem suspendovanih materija. Potrebno je da pre njihovog upuštanja u atmosfersku kanalizaciju prođu primarni tretman tokom koga bi se izvršila sedimentacija suspendovanih materija.

3.6.4. SANITARNE OTPADNE VODE

Sanitarne otpadne vode nastajaće u sanitarnim čvorovima. Opterećene su mineralnim i organskim materijama i mikroorganizmima. Količina ovog tipa otpadnih voda se može proceniti na oko 75 l/dan po radniku. Termoelektrana Kostolac B poseduje instaliran uređaj za biološki tretman sanitarnih otpadnih voda (Slika 3.6. 2.) nakon čega se voda upušta u reku Mlavu.

Slika 3.6-2 Postrojenje za biološki tretman sanitarnih otpadnih voda u okviru TE KO B

3.7. OTPAD

Tokom rada projektovanog postrojenja za ODG nastajaće sledeći tipovi otpada:

- Gips – nusproizvod procesa odsumporavanja (oko 290674 t/god)

- Mulj iz procesa tretmana otpadnih voda

- Ostali tipovi otpada





Strana 83 od 148

3.7.1. GIPS IZ PROCESA ODSUMPORAVANJA

Procenjeno je da će TE Kostolac B u svom eksploatacionom veku (period 2011-2025. godina) proizvesti oko 4 069 000 tona gipsa. Nakon ugradnje i početka rada postrojenja za ODG na TE Kostolac B proizvodnja gipsa će 2012. godine dostići svoj maksimalni godišnji kapacitet od 393062 tone (generisanje suspenzije gipsa u količini od 60,471 t/h u trajanju od 6500 sati godišnje).

ODG gips se ne nalazi na listama otpada OECD jer se smatra nus-produktom. Nus-produktom se smatra materijal ili materija koja je dobijena kao rezultat izabranog tehnološkog postupka procesa proizvodnje nekog proizvoda, gde primarni cilj pomenute proizvodnje nije dobijanje tog materijala ili materije čija će se primarna ili ponovna upotreba odvijati bez dalje prerade.

Američka agencija za zaštitu životne sredine (EPA) takođe klasifikuje ODG gips kao nus-produkt za koji je utvrđeno da nije opasan.

Osnovni podaci o proizvodnji suspenzije gipsa kao i oni vezani za produkciju pepela i šljake posle rekonstrukcije, dati su u Tabeli 3.7-1.

Tabela 3.7-1 Osnovni podaci o proizvodnji gipsa u TE Kostolac B (po jednom bloku)

Proizvodnja suspenzije gipsa srednji ugalj

Količina suspenzije gipsa sa 50% čvrstog, t/h

Količina suspenzije gipsa sa 50% čvrstog, m3/h

Količina suspenzije gipsa sa 50% čvrstog, m3/god.

41,76

29,94

271.440

Gustina suspenzije gipsa sa 50% čvrstog, t/m3 1,2


ODG gips ima širok raspon mogućih primena u oblasti građevinarstva i poljoprivrede. Osnovna primena i oblast korišćenja ODG gipsa jeste korišćenje istog kao zamene za prirodni gips, usled sličnosti osobina pomenutih materijala, prvenstveno njihovog hemijskog sastava i sadržaja mikroelemenata (elemenata u tragovima). Iako su rezerve prirodnog gipsa dovoljne da zadovolje zahteve u bliskoj budućnosti, navedena sličnost svojstava prirodnog i sintetičkog gipsa povećava mogućnost ranije pomenute zamene jednog materijala drugim.

3.7.2. LOKACIJA ODLAGANJA ODG GIPSA

Projektom je predviđeno da se odlaganje gipsa dobijenog ODG postupkom vrši u otkopani prostor površinskog kopa Drmno, koji se nalazi približno 2 km jugoistočno (SE) od TE Kostolac B (Slika 3.7-1). Deponija gipsa biće obrazovana u unutrašnjem odlagalištu otkrivke, sa obodnim stranama nagiba 1:3, formiranim upotrebom odgovarajuće građevinske mehanizacije.





Strana 84 od 148

Dno deponije nalaziće se na koti +52,5 m i imaće nagib od 1% za potrebe dreniranja. Krajnji nivo deponije biće obrazovan na koti +75,5 m.

Površina osnove deponije iznosiće oko 19,75 ha, dok će konačna površina deponije biti oko 33,12 ha. Visina odložene mase gipsa iznosiće približno 23 m. Celokupna oblast deponije biće okonturena otkrivkom čime će se obezbediti bolja zaštita životne sredine.

Predviđen prostor deponije gipsa biće u mogućnosti da primi 6.080.050 m3 gipsa, što je više nego što je predviđeno radom postrojenja za odsumporavanje.

Priprema lokacije deponije gipsa obuhvatiće postavljanje i sabijanje sloja peska debljine 109 mm, na koji će se potom postavljati hidroizolaciona folija debljine 1,5 mm, kako na dnu, tako i na stranama deponije.

Preko hidroizolacione folije biće postavljen drenažni sistem i to paralelno dužoj strani deponije, na suprotnoj strani od mesta istakanja suspenzije.

Za potrebe prikupljanja i odvođenja viška vode sa deponije predviđa se postavljanje drenažnog sistema.

Drenažna cev DN 200 mm biće postavljena sa nagibom od 4o/oo u peščano-šljunkoviitom sloju ispune debljine 4-16 mm i obavijena geotekstilom.

Drenažni sistem imaće dva odvojena cevovoda, svaki dužine 320 m, koji će biti direktno povezani na sabirnu jamu. Sabirna jama biće napravljena od predfabrikovanih betonskih elemenata DN 2000 mm, dužine 1 m, i postavljenih na armirano betonsku temeljnu ploču dimenzija 2,6x2,6m i debljine 30 cm. Sama ploča nalaziće se na sloju šljunka debljine 15 cm. U sabirnoj jami biće instalisane dve pumpe kapaciteta 40 m3/h svaka koje će prikupljenu vodu usmeravati nazad u ODG proces.

Nakon izlaska termoelektrane iz pogona, deponija gipsa biće rekultivisana korišćenjem standardnih postupaka za razmatranu namenu.





Strana 85 od 148

Slika 3.7-1 Šematski prikaz odlaganja suspenzije gipsa u okviru kopa “Drmno

Pogled na zapadnu zonu unutrašnjeg odlagališta kopa Drmno prikazan je na slici 3.7-2.





Strana 86 od 148

Slika 3.7-2 Pogled na zapadnu zonu unutrašnjeg odlagališta kopa Drmno

3.7.3. MULJ IZ PROCESA TRETMANA OTPADNIH VODA

Tokom tretmana otpadnih voda, deo formirane suspenzije se izdvaja iz recirkulacionog bazena i šalje na filter presu radi ugušćenja. Nakon proceđivanja na filter presi dobija se kompaktna otpadna masa - mulj koji se mora posebno skladištiti do konačnog odlaganja. Mulj sadrži jedinjenja kalcijuma ali i teške metale nataložene tokom tretmana otpadne vode.

Količina otpadnog mulja biće poznata nakon završnog definisanja tehnologije i projektovanja postrojenja za tretman otpadnih voda. U Srbiji još uvek ne postoji adekvatno sistemsko rešenje za tretman i odlaganje ovog tipa otpada (opasnog otpada). Dok se na državnom nivou ne reši ovo značajno pitanje biće neophodno iznalaziti privremena rešenja za bezbedno skladištenje ove vrste otpada u okviru samog kompleksa ili razmotriti mogućnosti komercijalne primene.

3.7.4. OSTALI TIPOVI OTPADA

Pored osnovnih tipova otpada karakterističnih za sam tehnološki proces u postupku rada postrojenja za ODG nastajaće još neke dodane količine ostalih tipova otpadnih materija (ambalažni otpad, zauljeni pucval i drugi zauljeni sitan otpad, otpadno ulje, komunalnog otpada i dr.).

Ovaj tip otpada nastajaće u uobičajenim manjim količinama i postupak njegovog prikupljanja i odlaganja treba objediniti sa postojećom praksom upravljanja otpadom u TE KO B.





Strana 87 od 148

3.8. PRIKAZ VRSTE I KOLIČINE POTREBNE ENERGIJE I ENERGENATA I VODE

3.8.1. VODOSNABDEVANJE I POTROŠNJA VODE U PROCESU

Snabdevanje sirovom vodom postrojenja za ODG predviđeno je cevovodom koji će biti priključen na glavni potisni cevovod rashladne vode TE Kostolac B, iz reke Dunav.

Procesna voda će se u postrojenju za vlažno odsumporavanje dimnih gasova trošiti na:

- Proces isparavanja;

- Slobodnu vlagu iz dobijenog gipsa;

- Izdvajanje otpadne vode.

Za potrebe nadoknade gubitaka vode usled hlađenja dimnog gasa, isparavanja i gubitaka vode iz finalnog nus-proizvoda, gipsa, u sistem odsumporavanja mora se kontinualno dodavati voda. Najveći deo servisne vode se u sistem dodaje preko ispiranja eliminatora kapljica i sistema za pripremu suspenzije krečnjaka. Male količine vode dospevaju u sistem i putem vlaženja oksidacionog vazduha i ispiranja dobijene gipsane mase. Oduzimanja vode, preliv hidrocikona i filtratska voda kruže u sistemu odsumporavanja dimnih gasova i ne utiču na ukupni bilans voda.

Projektovana potrošnja procesne vode u procesu odsumporavanja (po bloku) je oko 192.9 m3/h [16].

3.8.2. POTROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE

Postojeća elektro oprema TE-KO B ne može zadovoljiti potrošnju ODG postrojenja. Stoga je potrebno sistem ODG napajati preko novih transformatora. Osnovno i rezervno napajanje obezbediće se iz razvodnog postrojenja 110 kV preko dva transformatora 110 kV/6,6 kV/6,6 kV.

Postojeće razvodno postrojenje 110 kV uz TE će biti prošireno za dva nova trafo polja iz kojih će se preko dva 110 kV nadzemna voda napajati pomenuti transformatori.

Procenjena potrošnja električne energije potrebne za proces odsumporavanja (za oba bloka) iznosi:

- 13.000 kWh/h (ugalj srednjeg kvaliteta) i

- 11.000 kWh/h (ugalj lošijeg kvaliteta)

3.9. PROIZVODNJA BUKE, VIBRACIJE, SVETLOSTI, TOPLOTE I ELEKTROMAGNETNOG ZRAČENJA

Postrojenje za ODG će tokom svog rada predstavljati dodatni kontinualni izvor buke uzrokovan radom tehnološke opreme: buster ventilatora, ventilatora dimnog gasa, ventilatora vazduha za oksidaciju, različitih pumpi i motora. Literaturni podaci ukazuju da pojedinačne komponente postrojenja emituju buku od oko 85 dB(A) na udaljenosti od 1 m. Kako se pojedinačni izvori





Strana 88 od 148

buke nalaze u međusobnoj blizini, ukupna emisija buke od rada celog postrojenja za ODG procenjuje se na oko 95 dB(A) u neposrednoj blizini postrojenja.

Mlevenje krečnjaka na lokaciji će takođe predstavljati kontinualan izvor buke. Jedan mlin za mlevenje emituje buku od oko 85 dB(A) u neposrednoj blizini. Kako su projektom predviđena tri mlina, njihov istovremeni rad emitovaće buku od oko 90 dB(A).

Isti elementi koji u postrojenju proizvode buku proizvode i vibracije. One se prenose na čeličnu konstrukciju ili preko temelja i tla utiču na druge elemente.

Još jedan izvor buke predstavljaće kretanje teretnih vozila (kamiona) za dopremu krečnjaka na lokaciju termoelektrane. Krečnjak će biti dovožen šest dana nedeljnom tokom obe dnevne smene. U proseku će oko 25-35 kamionskih dovoza dnevno saobraćati ka termoelektrani i vraćati se u suprotnom smeru nakon isporuke krečnjaka.

Istovar krečnjaka iz kamiona i rad konvejera na otvorenom skladištu predstavljaće periodičan izvor buke. Ne očekuje se da ovaj tip buke bude značajno viši od postojećeg nivoa buke na lokaciji.

3.10. KUMULATIVNI EFEKTI SA POSTOJEĆIM ILI PLANIRANIM AKTIVNOSTIMA NA LOKACIJI

Izgradnja i rad projektovanog postrojenja za ODG neće proizvesti negativne kumulativne efekte sa postojećim aktivnostima na lokaciji. Na lokaciji TE KO B planirane su aktivnosti remonta elektrofiltarskih postrojenja koje će prethoditi izgradnji postrojenja za ODG, kao i centralnog postrojenja za tretman otpadnih voda, što će kumulativno doprineti značajnom unapređenju uslova zaštite životne sredine.

3.11. DIREKTNI UTICAJ PROJEKTA NA LJUDSKO ZDRAVLJE

Rad postrojenja za odsumporavanje predstavlja konvencionalni tehnološki postupak koji po svojoj prirodi spada u zatvoreni tip tehnoloških procesa sa savremenim automatskim procesima upravljanja i kontrole. Radom postrojenja ne ostvaruju se direktni uticaji na ljudsko zdravlje zaposlenih. Postupak rada sa hemikalijama u procesu tretmana otpadnih voda spada u red uobičajenih manipulacija koja su kontrolisana primenom radnih postupaka.

Efekti rada ovog postrojenja po zdravlje stanovništva u širem regionu opisani su u poglavljima 5.6 i 6.12.





Strana 89 od 148

4. PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE JE NOSILAC PROJEKTA RAZMATRAO

Izbor tehnike, tj. tehnološkog procesa ODG na TE Kostolac B razmatran je u okviru Studije Pravci optimalnog smanjenja emisija sumpornih oksida iz termoelektrana EPS-a, Energoprojekt Entel a.d., jun 2006 [7]. Analize su obuhvatile različite procese koji se primenjuju za postupak ODG, i koje bi se mogle koristiti u TE Kostolac B, a u zavisnosti od karakteristika uglja, same termoelektrane, prostornih i resursnih karakteristika. Takodje, analizirana je i zastupljenost pojedinih procesa u termoenergetskim postrojenjima širom sveta. Posebna pažnja i pri izrade ove studije, a pogotovo pri izradi Generalnog projekta, usmerena je na analize i smernice prikazane u Reference document on Best Available Techniques for Large Combustion Plants, European Comission, jul 2006 [1].

Može se videti da se u zemljama EU od tehnika koje su primenjuju za odsumporavanje dimnih gasova u postrojenjima na mrki ugalj i lignit, najzastupljenije tehnike tzv. vlažnog odsumporavanja i ubrizgavanja krečnjaka (u procentima od ukupnih kapaciteta sa ODG):

Zemlja Tehnika

odsumporavanja 2000 2005 2010 2015 2020

Austrija ubrizgavanje krečnjaka 6 6 6 6 6 vlažni postupak 94 94 94 94 94

Češka ubrizgavanje krečnjaka 45 45 45 10 10 vlažni postupak 55 55 55 90 90

Estonija ubrizgavanje krečnjaka 10 50 50 50 50 Finska ubrizgavanje krečnjaka 0 100 100 100 100 Francuska ubrizgavanje krečnjaka 100 100 100 100 100 Nemačka vlažni postupak 100 100 100 100 100

Grčka ubrizgavanje krečnjaka 25 25 0 0 0 vlažni postupak 0 0 80 80 100

Mađarska vlažni postupak 36 36 75 75 75 Irska ubrizgavanje krečnjaka 0 0 100 100 100 Italija vlažni postupak 0 0 80 80 80 Poljska vlažni postupak 40 45 50 50 60 Slovačka vlažni postupak 70 90 90 90 90 Slovenija vlažni postupak 49 50 100 100 100 Španija vlažni postupak 0 0 80 80 100 Švedska vlažni postupak 100 100 100 100 100

Ostala tehnološka rešenja, uglavnom ili nisu na komercijalnom industrijskom nivou ili se u manjoj meri primenjuju na postrojenjima manjih snaga, a znatno manjih od snage TE Kostolac B ili nisu u skladu sa BAT [1],.

Na osnovu prethodnih zaključaka i zaključaka studije [7] Nosilac projekta je pristupio izradui generalnog projekta.





Strana 90 od 148

Generalnim projektom je razmatrano osam varijantnih projektnih rešenja.

Razmatrana varijantna rešenja bila su sledeća:

- Bazna Varijanta: novi vlažni dimnjak, vlažno mlevenje krečnjaka, postojeći ventilatori dimnog gasa, novi buster ventilatori.

- Varijanta 1: gasno-gasni izmenjivač toplote sa postojećim, ali novoobloženim dimnjakom, vlažno mlevenje krečnjaka, postojeći ventilatori dimnog gasa, novi buster ventilatori.

- Varijanta 2: novi vlažni dimnjak, isporuka samlevenog krečnjaka, postojeći ventilatori dimnog gasa, novi buster ventilatori.

- Varijanta 3: gasno-gasni izmenjivač toplote sa postojećim, ali novoobloženim dimnjakom, isporuka samlevenog krečnjaka, postojeći ventilatori dimnog gasa, novi buster ventilatori.

- Varijanta 4: novi vlažni dimnjak, vlažno mlevenje krečnjaka, novi ventilatori dimnog gasa.

- Varijanta 5: gasno-gasni izmenjivač toplote sa postojećim, ali novoobloženim dimnjakom.

- Varijanta 6: novi vlažni dimnjak, isporuka samlevenog krečnjaka, novi ventilatori dimnog gasa.

- Varijanta 7: gasno-gasni izmenjivač toplote sa postojećim, ali novoobloženim dimnjakom, isporuka samlevenog krečnjaka, novi ventilatori dimnog gasa.

4.1. POREĐENJE VARIJANTNIH REŠENJA

Varijantna rešenja predstavljala su različite kombinacije ugradnje tehnološke opreme sa ciljem pronalaženja najprikladnijeg rešenja u pogledu procesnih parametara i ekonomskih aspekata projekta. Sa stanovišta zaštite životne sredine u okviru razmatranih alternativa projekta postrojenja za ODG od značaja je bila analiza pet od ukupno osam prikazanih varijanti, i to u odnosu na:

- različite varijante dopreme krečnjaka (tabela 4.1-1):

VARIJANTA 1.1: Vlažno mlevenje drobljenog krečnjaka na lokaciji

VARIJANTA 1.2: Mlevenje krečnjaka van lokacije i isporuka krečnjačkog praha

i

- različite varijante odlaganja gipsa (tabela 4.1-2):

VARIJANTA 2.1: Gips komercijalnog kvaliteta - privremeno odlaganje u kop „Drmno“

VARIJANTA 2.2: Odlaganje suspenzije gipsa u prostor površinskog kopa „Drmno“

VARIJANTA 2.3: Odlaganje u vidu suspenzije pepela i gipsa na deponiju pepela “Ćirikovac”





Strana 91 od 148

Tabela 4.1-1 Razmatrane varijante sistema za dopremu krečnjaka i pripremu suspenzije

Uticaj na životnu sredinu Varijanta 1.1:

Vlažno mlevenje drobljenog krečnjaka na lokaciji

Varijanta 1.2: Mlevenje krečnjaka van

lokacije i isporuka krečnjačkog praha

Emisije u vazduh

Emisija čestica tokom dopreme krečnjaka kamionima, usled razvejavanja na otvorenom skladišnom prostoru i tokom transporta u silose

Emisija čestica iz silosa, značajno manja nego u Varijanti 1.1

Generisanje otpadnih voda Atmosferske otpadne vode opterećene suspendovanim materijama

Nema

Nastanak otpada Nema Nema

Uticaj na floru i faunu Prašenje putem emisije suspendovanih čestica, mali uticaj

Nema

Zauzimanje zemljišta Otvoreno skladište krečnjaka, dva dnevna silosa, tri mlina za mlevenje

Dvanaest silosa za krečnjak

Uticaj na zaštićena prirodna dobra Nema Nema

Uticaj na nepokretna kulturna dobra Nema Nema

Uticaj na izgled predela Zanemarljiv Zanemarljiv

Nastanak buke i vibracija Buka od kamiona, buka usled rada mlinova

Buka od cisterni

Tabela 4.1-2 Razmatrane varijante sistema za odlaganje ODG gipsa

Uticaj na životnu sredinu

Varijanta 2.1: Gips komercijalnog

kvaliteta; privremeno odlaganje u prostor

kopa “Drmno”

Varijanta 2.2: Odlaganje suspenzije

gipsa u prostor površinskog kopa

“Drmno”

Varijanta 2.3: Odlaganje u vidu

suspenzije pepela i gipsa na deponiju pepela “Ćirikovac”

Emisije u vazduh

Emisija čestica tokom transporta i usled razvejavanja sa deponije gipsa

Emisija čestica znatno manja nego u varijanti 2.1

Emisija čestica znatno manja nego u varijanti 2.1

Generisanje otpadnih voda

Potreban tretman celokupne količine otpadnih voda

Potreban tretman otpadnih voda, količina znatno manja nego u varijanti 2.1. Drenaža procednih voda sa deponije suspenzije gipsa.

Nije potreban tretman otpadnih voda na lokaciji. Drenaža procednih voda sa deponije suspenzije pepela i gipsa.

Nastanak otpada

Gips komercijalnog kvaliteta koji se privremeno skladišti na lokaciji kopa do prodaje. Otpadni mulj od tretmana otpadnih voda

Suspenzija gipsa Otpadni mulj od tretmana otpadnih voda.

Suspenzija gipsa i pepela, koja nema komercijalnu upotrebu





Strana 92 od 148

Uticaj na životnu sredinu

Varijanta 2.1: Gips komercijalnog

kvaliteta; privremeno odlaganje u prostor

kopa “Drmno”

Varijanta 2.2: Odlaganje suspenzije

gipsa u prostor površinskog kopa

“Drmno”

Varijanta 2.3: Odlaganje u vidu

suspenzije pepela i gipsa na deponiju pepela “Ćirikovac”

Uticaj na floru i faunu Nema Nema Nema

Zauzimanje zemljišta Ne zauzimaju se nove površine zemljišta, već postojeće u okviru kopa

Ne zauzimaju se nove površine zemljišta, već postojeće u okviru kopa

Ne zauzimaju se nove površine zemljišta, već postojeće u okviru kopa

Uticaj na zaštićena prirodna dobra

Nema Nema Nema

Uticaj na nepokretna kulturna dobra

Nema Nema Nema

Uticaj na izgled predela Kaseta za gips, površine oko 12 ha u okviru kopa

Kaseta za gips, površine oko 20 ha u okviru kopa

Nova deponija pepela i gipsa

Nastanak buke i vibracija

Buka od rada kamiona Zanemarljiva Zanemarljiva

4.2. ODABRANA REŠENJA

Nakon razmatranje ekonomskih i tehničkih i aspekata zaštite životne sredine svih varijanti, izabrana su sledeća rešenja:

1. Preporučuje se razrada Bazne Varijante projektnog rešenja koje obuhvata izgradnju dva apsorbera, novi vlažni dimnjak, sistema dimnog gasa (dimni kanali i noseće konstrukcije), zadržavanje postojećih ventilatora dimnog gasa, postavljanje novih buster ventilatora, vlažni sistem mlevenja krečnjaka, odlaganje suspenzije gipsa i izgradnju svih pomoćnih zgrada i konstrukcija i instalacija delova opreme potrebnih za normalan rad ODG postrojenja.

2. Preporučuje se primena vlažnog mlevenja krečnjaka na lokaciji termoelektrane, u skladu sa aktuelnom komercijalnom praksom. Iako je u okviru projekta razmatrana i opcija isporuke već samlevenog krečnjaka na lokaciju, došlo se do zaključka da bi takvo rešenje imalo visoki ekonomski uticaj na projekat i da bi zahtevalo dodatna ekonomska razmatranja.

3. Predlaže se razrada rešenja odlaganja suspenzije gipsa, uz razmatranje mogućnosti budućeg postavljanja vakkum filtera za potrebe proizvodnje gipsa komercijalnog kvaliteta postrojenja za ugušćenje suspenzije gipsa u cilju dobijanja gipsane mase.





Strana 93 od 148

5. PRIKAZ STANJA ŽIVOTNE SREDINE NA LOKACIJI I BLIŽOJ OKOLINI

Sadašnje stanje životne sredine na ovoj lokaciji u značajnoj meri predstavlja posledicu uticaja rada industrijskih objekata i to: TE Kostolac A sa dva bloka snage 110 odnosno 210 MW, TE Kostolac B sa dva bloka snage 348,5 MW svaki, površinskih kopova lignita Drmno, Ćirikovac i Klenovnik i deponije pepela i šljake „Srednje Kostolačko ostrvo“.

Na ovom području godišnje se otkopa i sagori oko 7 miliona tona uglja i odloži oko 2 miliona tona pepela.

5.1. KVALITET VAZDUHA

Kvalitet vazduha prati se sistematskim merenjima ukupnih taložnih materija i koncentracije sumpor dioksida.

U tabeli 5.1-1 date su srednje godišnje vrednosti, a u tabeli 5.1-2 procenat prekoračenja mesečnih vrednosti (GVI = 450 mg/m2/dan, Pravilnik o graničnim vrednostima imisije, Sl. glasnik R.S: br. 54/92) za određena merna mesta po godinama.

Tabela 5.1-1 Ukupne taložne materije - srednja godišnja vrednost (mg/m2/dan)

Mesto uzorkovanja Godina 2000.god. 2001.god. 2002.god. 2003.god. 2004.god. 2005.god.

Bradarac, T1 258,45 988,50 656,60 1291,13 1374,46 191,42 Drmno-Georad, T2 476,41 773,77 728,12 1129,86 737,86 314,49 Stari Kostolac,T3 669,21 937,63 851,28 1510,48 925,3 540,07 Kostolac-Prim,T4 622,39 838,51 880,94 1369,37 1761,02 655,65

GVI = 200 mg/m2/dan

Tabela 5.1-2 Ukupne taložne materije - procenat prekoračenja na mesečnom nivou

Godina Merno mesto [%]

BRADARAC-T1 DRMNO-

GEORAD T2 STARI

KOSTOLAC T3 KOSTOLAC-

PRIM.T4 KLENOVNIK

2000 20,0 50,0 71,4 80,0 2001 100,0 100,0 100,0 90,0 2002 90,0 90,0 90,0 90,0 2003 100,0 100,0 100,0 100,0 2004 71,4 60,0 71,4 100,0 2005 0,0 0,0 57,1 71,4

2006 za 9 meseci

Nije mereno 40,0 37,5 87,5

Uzrok ovako visokih koncentracija UTM je u prvom redu posledica odlaganja pepela i šljake tehnologijom retke hidromešavine (pepeo : voda = 1 : 10/15) na deponiju Srednje Kostolačko ostrvo, pri čemu dolazi do segregacije i taloženja krupnih čestica pepela na deponiji, dok najsitnije frakcije ostaju na površini. U periodu kada duvaju vetrovi (područje je inače vetrovito, dominantan pravac duvanja vetra je jugoistok-severozapad), dolazi do erozije površine deponije i podizanja i nošenja sitnih frakcija pepela.





Strana 94 od 148

Na povećanu koncentraciju UTM utiče i emisija čestica iz dimnjaka termoelektrana ali u manjoj meri zbog visine dimnjaka. Da dominantan uticaj na kvalitet vazduha (povećanu koncentraciju UTM) ima deponija vidi se i iz činjenice da su najveća prekoračenja graničnih vrednosti imisije za UTM u mestima Stari Kostolac i Kostolac, koja su najbliža deponiji.

Sadržaj sumpordioksida u vazduhu analiziran je u periodu od 2000-2006. god. U periodu 2000.- 2001. god. koncentracija SO2 je merena na mernim mestima u Ostrovu i Bradarcu, 2002.- 2004. god. dodato je još jedno merno mesto u Kostolcu, 2005. god. dodato je i merenje u selu Drmno. Od februara meseca 2006. god., merenja vrši Rudarski institut Beograd i to u Klenovniku, Starom Kostolcu i Drmnu.

Analiziranjem podataka može da se konstatuje da u periodu od 2000.-2004. god. nije bilo prekoračenja GVI ni za 24 časovne koncentracije, kao ni srednja godišnja vrednost (GVI za 24 časovnu koncentraciju je 150 μg/m3, a za srednju godišnju vrednost 50 μg/m3, Sl. Gl. RS. broj 04.08.) na mernom mestu u Ostrovu (222,23 μg/m3). Srednje godišnje vrednosti su ispod GVI na svim mernim mestima.

Merenja iz 2005. god. pokazuju da je GVI za godišnju vrednost prekoračen na mernom mestu u Ostrovu (68,15 μg/m3 – merenje vršeno samo 6 meseci) i prekoračene su 24 časovne koncentracije 8. i 9. februara. Na ostalim mernim mestima nije bilo prekoračenja GVI.

Za osam,odnosno devet meseci u 2006. god. izmeren je veći broj prekoračenja za 24 časovne koncentracije na mernom mestu u Bradarcu (1. februara, 2. marta, 2. aprila, 5. juna, 2. jula i 1. avgusta).

U 2006.god. zabeleženo je i po jedno prekoračenje GVI na mernom mestu u Drmnu i to: 2.02. (188,8 μg/m3) i 1.03. (198,5 μg/m3).

Merenje koncentracije čađi vrši se na tri merna mesta i to: Klenovnik, Kostolac i Drmno, počevši od februara 2006.god. Rezultati merenja u periodu februar-septembar pokazuju da je samo jednom došlo do prekoračenja GVI za 24 časovnu koncentraciju (50 μg/m3) i to 2.02. na mernom mestu u selu Drmno.

Na osnovu navedenih podataka može se konstatovati da je na svim mernim mestima prekoračena GVI za ukupne taložne materije na godišnjem nivou (GVI=250 mg/m2/dan, Pravilnik o graničnim vrednostima imisije, Sl. gl. R.S: br. 54/92), izuzev na mernom mestu u Bradarcu u 2005.god.

Procenat prekoračenja GVI mesečnih vrednosti je, najveći u Starom Kostolcu i Kostolcu (merna mesta T3 i T4, Tabela 5.1-2.). Maksimalna mesečna koncentracija UTM od 5019,41 mg/m2/dan, zabeležena je u mesecu avgustu 2004. god. na mernom mestu u Bradarcu.

Najveći uticaj na zagađenje vazduha, a prema proračunima rasprostiranja emisije sumpornih oksida, je u okolini TE Kostolac A i B, na udaljenosti od oko 10-12 km od izvora u pravcu dominantnog vetra, dok u iznosu do 100 μg/m3; ovi nivoi koncentracija čine oko 2/3 dozvoljenih imisionih vrednosti (GVI za sumpor dioksid je 150 μg/m3 za srednjodnevne vrednosti imisije) (slika 5.1-1). Ukoliko bi pravac vetra bio ka gradu Požarevcu, imajući u vidu da je u njemu prisutan određeni fon zagađenja koji se superponira sa uticajem posmatranih termoelektrana, moglo bi se očekivati i prekoračenje dozvoljenih imisionih vrednosti. Povećanim nivoima





Strana 95 od 148

zagađenja bila bi izložena i okolna manja naseljena mesta: Kostolac, Ćirikovac, Bradarac, Klenovik, Petka.

Slika 5.1-1 Prostorna raspodela srednjodnevnih vrednosti koncentracija SO2 za postojeće stanje, μg/m3 (Energoprojekt Entel, 2006)

Mehanizam širenja čestica unetih u atmosferu zavisi od prostorne raspodele niza meteoroloških elemenata, a najizrazitije od prostorne raspodele temperature i vetra.

U slučaju TE Drmno prisutni su visoki tačkasti, kontinuirani izvori (dimnjak TE) i površinski izvori (otvorena odlagališta krečnjaka, pepelišta i deponija gipsa). Dimnjaci su značajan izvor emisije pepela, bez obzira na visoku efikasnost elektrofiltera, pošto preostale čestice imaju veoma finu granulaciju, često ispod 10 mikrona, pa su time opasnije za živi svet. Ovako emitovane čestice imaju daleko veći domet nego čestice podignute sa pepelišta i otvorenih odlagališta, koje uglavnom zagađuju bližu okolinu.

Transport stranih primesa u atmosferi vrši se putem vazdušnih struja, a osnovni uzrok širenja oblaka tih primesa je turbulentna difuzija. Merilo turbulentne difuzije je promenljivost smera vetra, pa je moguće da i u područjima sa slabim vetrom postoje dobri uslovi za širenje aerozagađenja. Potrebno je samo da vetar, makar i slab, značajno menja smer.

Vertikalna raspodela temperature, odnosno vertikalna stratifikacija, predstavlja merilo stabilnosti atmosfere, a to je jedan od glavnih elemenata koji diktiraju disperziju primesa. Drugi bitan





Strana 96 od 148

element je vetar. Na lokalitetima koji su slabo provetreni, što u Drmnu nije slučaj, čestice se duže zadržavaju i koncentracije su veće.

5.2. KVALITET ZEMLJIŠTA

Pre puštanja u rad TE Kostolac B, 1988. godine, Institut za zemljište Beogad, analizirao je kvalitet zemljišta na četiri lokacije (Ostrovo, Kličevac, Stig i Majlovac), koje se nalaze na pravcima dominantnih vazdušnih strujanja, i na petoj kontrolnoj lokaciji, koja se nalazi izvan ove zone (Požarevac).

Rezultati ispitivanja pokazali su da količine teških metala (Pb, Cd, As) uglavnom ne prelazi dozvoljene (podnošljive) vrednosti za biljni svet. Jedino je sadržaj kadmijuma na nekim lokalitetima (Ostrovo, Kličevac, Stig) bio nešto veći od 1 ppm. Ova količina se prema kriterijumima Kicku (1981) ne može tolerisati dok prema kriterijumima Kloke toleriše se koncentracija do 3 ppm.

Količina ukupnog olova u ispitanom zemljištu je dosta ujednačena i daleko je ispod dozvoljene vrednosti koja iznosi 100 ppm.

Ukupan arsen varira u dosta širokim granicama, koje se kreću u intervalu od 0,083-7,07 ppm.

Način poljoprivrednog iskorišćavanja ima uticaja na količinu arsena. Najmanji sadržaj arsena registrovan je na slabo đubrenoj privatnoj oranici u koju se unosi organska materija (stajnjak). No, na zemljištima ovih lokacija utvrđene količine ukupnog arsena su daleko ispod dozvoljenog nivoa koji iznosi 20 ppm.

Sadržaj mikroelemenata, bora i cinka, u svim ispitanim profilima je na nivou srednje obezbeđenosti. Na ove elemente treba obratiti pažnju, posebno na lokacijama koje su pod direktnom udaru dominantnih vetrova. Razvejavanjem letećeg pepela moguće je njihovo prekomerno nagomilavanje. U svim ispitanim zemljištima sadržaj pristupačnog bakra je nizak pa u dogledno vreme ne postoji i opasnost od njegove suficijencije.

Nekoliko meseci posle puštanja u rad prvog bloka TE Kostolac B, 1989. godine, izvršena su ponovna ispitivanja sa nešto izmenjenim programom rada. Zbog mogućnosti nagomilavanja metala na biljkama i u zemljištu analiziran je leteći pepeo i na osnovu konstatovanih elemenata utvrđen je sadržaj metala čija akumulacija treba da se prati.

5.3. KVALITET POVRŠINSKIH VODA

Reka Dunav Uredbom o kategorizaciji vodotoka (Sl. glasnik SRS 5/68) na celom toku kroz Srbiju svrstan je u vodotok čija voda treba da odgovara II klasi boniteta prema Uredbi o klasifikaciji voda (Sl. glasnik SRS 5/68).

Republički hidrometeorološki zavod prati kvalitet voda Dunava, između ostalih, i na profilima Smederevo i Banatska Palanka, koji su najbliži predmetnoj lokaciji. Kako je profil Smederevo uzvodno od istoimenog naselja, železare i ušća Morave, rezultati ispitivanja nisu relevantni za kvalitet vode na sektoru TE Drmno. Profil Banatska Palanka nalazi se oko 11km nizvodno od TE Drmno i obzirom da između nema drugih izvora zagađivanja potpuno je relevantan za kvalitet vode i na sektoru TE Drmno.





Strana 97 od 148

Ispitivanja obuhvataju određivanje parametara definisanih navedenom Uredbom i Pravilnikom o opasnim materijama u vodama (Sl. glasnik SRS 31/82), što podrazumeva: osnovne fizičko-hemijske parametre, pokazatelje kiseoničkog režima, mineralizacije, nutrijente, teške i toksične metale, organohlorne insekticide, triazinske herbicide, pesticide na bazi hlorfenoksi karbonskih kiselina, policiklične aromatične ugljovodonike i polihlorovane bifenile. Takođe se vrše propisana radiološka, mikrobiološka i hidrobiološka ispitivanja sa odrđivanjem indeksa saprobnosti po Pantle-Buck-u.

Prema rezultatima sistematskih ispitivanja za period 1997-2006, (koja su vršena 1 mesečno), o kvalitetu vode Dunava na sektoru TE Drmno može se konstatovati sledeće:

Kvalitet vode Dunava uglavnom je nešto lošiji od zahtevanog i kreće se u granicama II-III do III klase rečnih voda. Najčešće se odstupanja registruju u mikrobiološkom pogledu i kod sadržaja suspendovanih materija, što je posledica erozionih procesa u slivu. Povremeno je poremećen kiseonički režim, pa se detektuje smanjen stepen saturacije kiseonikom ili povećana petodnevna biohemijska potrošnja kiseonika. Nešto ređe registruju se minimalno povećane koncentracije fenola i.nitrita.

Povoljno je što se u vodi Dunava ne beleže povećane koncentracije deterdženata, mineralnih ulja, cijanida, pesticida, policikličnih aromatičnih ugljovodonika, polihlorovanih bifenila, koji predstavljaju opasne materije, među kojima ima i toksičnih, teratogenih i kancerogenih. Od ispitivanih teških i toksičnih metala (Pb, Cd, Cu, Zn, As, Ni, Cr, Hg) u merljivim koncentracijama su samo Zn, Cu i As, ali su one i nekoliko desetina puta niže od MDK za II klasu rečnih voda.

Voda reke Mlave, kontroliše se jednom mesečno na profilu Petrovac, prema istim parametrima kao i Dunav, a trebalo bi da odgovara u II-a klasi boniteta, prema napred navedenoj Uredbi. Rezultati ovih ispitivanja nisu merodavni za posmatrani sektor jer se profil Petrovac nalazi oko 50 km uzvodno, a nakon kontrolnog profila Mlava protiče kroz nekoliko sela i u nju se ulivaju brojne manje pritoke.

Imajući u vidu da naselja kroz koje Mlava protiče nemaju kanalizaciju i uređaje za tretman otpadnih voda, u nju se sliva značajna količina organskih materija i nutrijenata što dovodi do smanjenja količine rastvorenog kiseonika i povećane biohemijske i hemijske potrošnje kiseonika i intenzivnog mikrobiološkog zagađenja.

Na sektoru TE Drmno Mlava teče regulisanim koritom i prihvata rashladne vode sa blokova TE. Imajući u vidu proticaj Mlave i količinu tople vode koja se u nju ispušta, svakako da je prisutna značajna termalna degradacija koja remeti kiseonički režim, rastvorljivost soli, proces samoprečišćavanja i reproduktivne cikluse hidrobionata u recipijentu.

5.4. KVALITET PODZEMNIH VODA

Za potrebe prikaza kvaliteta podzemnih voda analizirani su i prikazani postojeći podaci o kvalitetu podzemnih voda koje se prate sistematskim analiziranjem kvaliteta vode u osmatračkim bunarima (pijezometrima) koji su postavljeni:

- u neposrednoj blizini deponije pepela (pijezometri EP-1, EP-2, PSK-30 i PSK-31),





Strana 98 od 148

- na staroj deponiji (C1, V1 – kod kasete C, NK4, NK6 kod kasete A)

- u neposrednoj blizini deponije uglja (D4 i D5)

- iz drenažnih baraža sa površinskog kopa Drmno

Kvalitet podzemne vode u okolini deponije pepela;

Za potrebe Studije o proceni uticaja na životnu sredinu rađene za potrebe deponije za odlaganje pepela (Gradski zavod za zaštitu zdravlja, 2005. godina) analizirani su podaci o kvalitetu podzemnih voda u periodu od 2000. do 2005. god. u okolini deponije. Kvalitet ovih voda karakteriše se povećanom mineralizacijom (povećan sadržaj sulfata, kalcijuma, tvrdoće vode), povećanim sadržajem čvrstih supstanci, što se moglo i očekivati s obzirom na kvalitet otpadne vode sa deponije (drenažne i prelivne). Koncentracija ovih supstanci veća je u prijezometrima EP-1, EP-2 i C1, V1, NK-4 i NK-6, nego u pijezometrima PSK-30 i PSK-31, što je logično s obzirom na pravac strujanja podzemnih voda. Naime, i ako ne postoje detaljne informacije o pravcu strujanja podzemnih voda, činjenica je da ove vode struje prema Dunavu sa blagim pravcem prema severoistoku. Koncentracija arsena nalazi se ispod MDK za vodu za

piće odnosno 10 g/m3.

Kvalitet podzemnih voda na prostoru same termoelektrane odnosno deponije uglja;

Projektnim rešenjem bilo je predviđeno da se zauljene vode iz termoelektrane bacaju na deponiju uglja i potom zajedno sa ugljem sagorevaju. U cilju praćenja uticaja ovakvog načina rada postavljeni su pijezometri u neposrednoj blizini deponije uglja. Analiziranje sadržaja mineralnog ulja, u ovim vodama, pokazalo je da dolazi do enormnog zagađenja ovih voda i prestalo se sa izbacivanjem zauljenih voda na deponiju. Od tada dolazi do pada koncentracije mineralnih ulja u ovim pijezometrima. Međutim, pojedina merenja pokazuju znatno povećanje koncentracije mineralnih ulja u pijezometru D4, što ukazuje na mogućnost da je ipak došlo do nekakvog nekontrolisanog prosipanja zauljenih voda (ulja) na deponiju uglja.

Inače, sadržaj mineralnih ulja u svim pijezometrima je vrlo često iznad MDK, što je posledica neadekvatnog tretiranja otpadnih zauljenih voda odnosno ne postojanja postrojenja za prečišćavanje ovih voda. Predviđena je izgradnja ovog postrojenja (sredstva obezbeđena iz donacije EAR-a), a projektno-tehnička dokumentacija trenutno je u fazi pripreme.

Kvalitet podzemnih voda na prostoru površinskog kopa Drmno;

Na osnovu izvršenih analiza uzoraka vode uzetih iz drenažnih baraža sa površinskog kopa Drmno bunara tokom 1992. i 1997. godine, dobijeni su sledeći rezultati:

Radi se o podzemnoj vodi blago alkalnog karaktera (prosečna pH vrednost 7,72), umereno mineralizovanoj (suvi ostatak oko 400 mg/l) i tvrdoće koja je skoro karbonatnog tipa (oko 18° dH). Sadržaj sulfata iznosi do 70 mg/l, prosečno oko 40 mg/l. Sadržaj kalcijuma iznosi do 110 mg/l, prosečno oko 80 mg/l. Sadržaj magnezijuma iznosi do 50 mg/l, prosečno oko 25 mg/l. Sadržaj gvožđa prosečno iznosi oko 0,2 mg/l. Arsen, živa, hrom i kadmijum su u koncentracijama do 1 μg/l. Olovo je sa prosečnom koncentracijom 15 μg/l, sadržaj bakra iznosi prosečno 130 μg/l i cinka 230 μg/l.





Strana 99 od 148

Upoređivanjem podataka iz 1991-1992. godine, sa rezultatima ispitivanja podzemnih voda sa izvorišta TE ”Drmno” iz 1995. godine, može se zaključiti da do većih promena u kvalitetu podzemnih voda nije došlo. Ispitivanja vode obavljena u 1997. godini takođe su pokazala relativno dobar kvalitet voda, uglavnom sa sadržajem štetnih komponenti ispod MDK, koja uz odgovarajuću preradu može da se koristi.

5.5. JONIZUJUĆE ZRAČENJE

Prilikom sagorevanja uglja dolazi do sagorevanja organskih komponenti dok se radionuklidi raspoređuju na pepeo i šljaku usled čega dolazi do povećanja aktivnosti pepela i šljake u odnosu na ugalj.

Ispitivanje radioaktivnosti u okolini TE Kostolac B vrši se više godina. Na osnovu merenja (Institut Vinča, Laboratorija za zaštitu od zračenja i zatitu životne sredine – Beograd, 2006.god) konstatovano je:

»Generalni zaključak, na osnovu svih urađenih analiza u okviru rada na projektu »Kontrola radioaktivnosti radne i životne sredine TE Kostolac, ukazuje na to da nema povećanja radioaktivnosti životne sredine, usled rada termoelektrane Kostolac«.

5.6. ZDRAVSTVENO STANJE STANOVNIŠTVA

Prikaz zdravstvenog stanja stanovništva preuzet je iz zaključaka redovnog godišnjeg Izveštaja Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja iz Požarevca po nazivom „Analiza zdravstvenog stanja stanovništva Braničevskog i Podunavskog okruga u 2006. godini“ [4], objavljenog decembra 2007.godine. Sprovedena analiza zdravstvenog stanja stanovništva Braničevskog i Podunavskog okruga bazirana je na rutinskim podacima demografske i zdravstvene statistike i predstavlja presek zdravstvenog stanja stanovništva u 2006. godini.

- Prema Popisu iz 2002. godine udeo stanovnika sa 65 i više godina u ukupnom broju stanovnika za Braničevski okrug iznosi 21,6% a za Podunavski okrug 16,3%, što pokazuje da populacija koja živi na teritoriji oba okruga pripada staroj populaciji (udeo starih sa 65 i više godina preko 10%).

- Na teritoriji oba okruga u 2006. godini beleže se niske stope nataliteta (manje od 15,0 / 1000), dok je stopa opšteg mortaliteta visoka (od 12,0 do 15,0 promila).

- Stope prirodnog priraštaja u 2006. godini na pomenutim teritorijama su veoma niske sa negativnim vrednostima u svim opštinama, gde je zabeleženo čak -13,6 promila u Malom Crniću, -13,0 promila u Kučevu i -10,8 promila u Petrovcu.

- Prema broju korisnika zdravstvene zaštite na nivou oba okruga (410793 lica) i broja registrovanih oboljenja u ambulantno-dispanzerskim službama u 2006. godini (817807 oboljenja), može se zaključiti da u proseku na jednog stanovnika dolaze po 2 oboljenja.

- Vodeća oboljenja za ambulantno lečena lica za oba posmatrana okruga su Bolesti sistema za disanje, Bolesti sistema krvotoka i Bolesti mokraćno-polnog sistema.





Strana 100 od 148

- Prema broju prijavljenih zaraznih bolesti u 2006. godini, na teritoriji Braničevskog i Podunavskog okruga, vodeće mesto zauzimaju: varičela, dijareja i gastroenteritis infektivne etiologije i alimentarne intoksikacije, skabijes i angina streptococcica.

- Prema podacima prikazanim kao zbir prispelih prijava / odjava hroničnih nezaraznih oboljenja i konstatovanih dijagnoza sa Potvrda o smrti lica koja su bolovala od istih u 2006. godini, ubedljivo prvo mesto zauzima šećerna bolest sa ukupno 23288 ili 5,67% oboljelih od ukupnog broja stanovnika na teritoriji oba posmatrana okruga (410793 stanovnika). Rezultati sprovedene analize pokazuju da je stopa prevalence za HNOB na teritoriji Braničevskog i Podunavskog okruga 8,65 lica, što znači da od 100 stanovnika oba okruga njih skoro 9 boluju od neke hronične nezarazne bolesti. Rezultati analize takođe pokazuju da godišnje od 100 stanovnika prosečno jedna osoba oboli od neke HNOB na posmatranoj teritoriji.

- U 2006. godini bolničko lečenje najviše su koristili lica sa 65 i više godina a osnovni razlog hospitalizacije u bolnicama Braničevskog okruga bile su Bolesti sistema krvotoka, dok u bolnicama Podunavskom okrugu dijagnoza zbog koje je najveći broj ostvarenih hospitalizacija je trudnoća, rađanje i babinje.

- Apsentizam i invalidnost su problemi sa kojima se suočavaju sve opštine Braničevskog i Podunavskog okruga i koji značajno utiče na rezultate analize zdravstvenog stanja stanovništva oba okruga.

- Prosečno trajanje života u Braničevskom okrugu iznosi 73 godine a u Podunavskom okrugu 71 godina. Vodeći uzroci umiranja na teritoriji oba okruga su Bolesti sistema krvotoka i Tumori. Na teritoriji posmatranih okruga muškarci životne dobi od 20 do 49 godina više umiru od žena pomenute životne dobi. U Podunavskom okrugu beleži se visoka stopa mortaliteta odojčadi za 2006. godinu.

- Kod dece predškolskog i školskog uzrasta na teritoriji oba posmatrana okruga u 2006. godini najučestalije su bile bolesti sistema za disanje i to akutna upala grla i krajnika. Zabrinjava činjenica što je određen broj školske dece u oba okruga bio lečen u 2006. godini bez jasno postavljene dijagnoze kao i činjenica da je određen broj školske dece u Podunavskom okrugu bio izložen povređivanju. Sistematskim pregledima školske dece i omladine utvrđen je veliki broj dece sa deformitetima stopala, lošim telesnim držanjem, lošom telesnom uhranjenošću i smetnjama sa vidom i motilitetom.

- Bolesti sistema za disanje predstavlja vodeću grupu bolesti kod odraslog stanovništva registrovanu u službama opšte medicine i medicine rada domova zdravlja Braničevskog i Podunavskog okruga u 2006. godini. Najčešće registrovane dijagnoze u službama opšte medicine oba posmatrana okruga bile su visok krvni pritisak i akutna upala grla i krajnika a u službama medicine rada bile su akutna upala grla i krajnika i druga oboljenja leđa.

- U 2006. godini najveći problem u službi za zdravstvenu zaštitu žena domova zdravlja Braničevskog i Podunavskog okruga bili su upala grlića materice, druga zapaljenja organa male karlice i poremećaji menstruacije. U oba okruga Tumori ženskih polnih organa zauzimaju visoko treće mesto od pet najčešćih grupa oboljenja po MKB-10 registrovanih u službama za zdravstvenu zaštitu žena.





Strana 101 od 148

- Najčešće dijagnoze u stomatološkoj zdravstvenoj zaštiti Braničevskog i Podunavskog okruga u 2006. godini bile su: zubni karijes kao najveći problem svih dobnih grupa, bolesti pulpe i tkiva oko vrha zuba i druge bolesti zuba i potpornog tkiva. Anomalije zuba i kostiju lica sa smetnjama zagrižaja zauzimaju visoko peto mesto od ukupnog broja lečenih dijagnoza u 2006. godini na teritoriji Podunavskog okruga.

- Broj nemedicinskih radnika zaposlenih u primarnoj zdravstvenoj zaštiti za 2006. godini u Podunavskom okrugu bio je iznad definisanog broja nemedicinskih radnika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, prema Pravilniku o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama, dok je taj broj u Braničevskom okrugu bio je u skladu sa pomenutim pravilnikom.

- U Braničevskom okrugu na jednog lekara primarne zdravstvene zaštite dolazi oko 835 stanovnika a u Podunavskom okrugu na jednog lekara dolazi oko 1016 stanovnika.

- U toku 2006. godine u proseku, svaki stanovnik Braničevskog okruga imao je oko 9 poseta primarnoj zdravstvenoj zaštiti a u Podunavskom okrugu svaki stanovnik je u proseku imao oko 7 poseta primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Procenat lica, od ukupne populacije, koji su imali bar jednu posetu primarnoj zdravstvenoj zaštiti u 2006. godini za Braničevski okrug iznosi 168,4% a za Podunavski okrug iznosi 170,4%.

- Najveća opterećenost zdravstvenih radnika u 2006. godini za Braničevski okrug, pre svega lekara bila je u službi medicine rada a ostalih medicinskih radnika u službi opšte medicine a za Podunavski okrug bila je i za lekare i ostale medicinske radnike u službi opšte medicine.

- Obezbeđenost stanovništva bolničkim posteljama u Braničevskom i Podunavskom okrugu je identična, u oba okruga sa po 3,5 postelja na 1000 stanovnika, što je u skladu sa postavljenim standardima od 2,80 do 3,40 postelja na 1000 stanovnika, prema Uredbi o Planu mreže zdravstvenih ustanova.

- Udeo nemedicinskih radnika od ukupnog broja zaposlenih, u opštim bolnicama Braničevskog i Podunavskog okruga je iznad definisanog broja nemedicinskih radnika u sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti, prema Pravilniku o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama.

- U 2006. godini u Braničevskom okrugu bolnički je lečeno oko 106 lica na 1000 stanovnika a u Podunavskom okrugu oko 89 lica na 1000 stanovnika. Prosečna dužina lečenja bila je u skladu sa postavljenim standardima, odnosno ispod 10 dana dok je zauzetost postelja bila niža u svim bolnicama posmatranih okruga.

- Pri otpustu kod većine lica zdravstveno stanje je bilo poboljšano a najveći broj njih je zadovoljan pruženim uslugama u toku bolničkog lečenja. Najveći ukupni letalitet bolnice u 2006. godini bio je u opštoj bolnici Smederevska Palanka, a najveća stopa letaliteta u svim bolnicama posmatranih okruga bila je od cerebrovaskularnog insulta.

- Zavod za javno zdravlje Požarevac preko svojih, Statutom organizovanih osnovnih organizacionih jedinica, odnosno Centara, sprovodi sve mere i aktivnosti na očuvanju, zaštiti i unapređenju zdravlja stanovništva, smanjenju rizika za obolevanje kao i smanjenje trajanja bolesti i posledica od istih, na teritoriji Braničevskog i Podunavskog okruga tokom cele godine.





Strana 102 od 148

6. OPIS MOGUĆIH ZNAČAJNIH UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU

6.1. PRIMENJENA METODOLOGIJA ZA OCENU UTICAJA

S obzirom na to da jedinstvena metodologija za procenu uticaja projekta na životnu sredinu ne postoji, već da se ona slobodno modifikuje u zavisnosti od vrste i složenosti konkretnog projekta, uzeto je u obzir da postrojenje za ODG predstavlja projekat značajnog industrijskog kapaciteta. Obzirom na značaj i veličinu samog projekta, činjenicu da se isti realizuje na već postojećoj i namenski formiranoj industrijskoj lokaciji kao i prirodu i vrstu ostvarenih uticaja na životnu sredinu, primenjenom metodologijom identifikovani su i analizirani samo uticaji karakteristični za projektovanu tehnologiju.

Ocena značajnosti uticaja predmetnog projekta na životnu sredinu izvršena je u dva koraka:

(1) Izvršena je preliminarna identifikacija mogućih uticaja na životnu sredinu primenom tzv. modifikovane Leopoldove matrice.

(2) Svaki identifikovani uticaj na životnu sredinu je zatim opisan i procenjen sa aspekta karaktera uticaja i osetljivosti životne sredine.

Identifikovani uticaji na životnu sredinu svrstavani su u nekoliko osnovnih tipova uticaja koji tako definisani određuju karakter uticaja. Karakteri uticaja preuzeti su iz Pravilnika o sadržini zahteva o potrebi procene uticaja i sadržini zahteva za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. Glasnik RS, br. 69/2005). Tipovi karaktera uticaja prikazani su u Tabeli 6.1-1:

Tabela 6.1-1 Tipovi karaktera uticaja Karakter uticaja

1. Direktan Indirektan

2. Niske verovatnoće Srednje verovatnoće Visoke verovatnoće

3. Neposredan (Primaran)

Posredan (Sekundaran) Kumulativan Sinergetski

4. Stalan Povremen

5. Kratkoročan Srednjoročan Dugoročan

6. Pozitivan Negativan

7. Lokalni Regionalni Prekogranični

Detaljniji opis karaktera uticaja dat je u Tabeli 6.1-2.





Strana 103 od 148

Tabela 6.1-2 Opis uticaja koji definišu njegov ukupni karakter

Karakter uticaja Opis uticaja

Neposredan Uticaj uzrokovan konkretnom aktivnošću, koji se javlja u isto vreme i na istom mestu kada i konkretna aktivnost (primarni uticaj)

Posredan Uticaj uzrokovan konkretnom aktivnošću, koji se javlja kasnije tokom vremena i na mestu različitom od mesta odvijanja konkretne aktivnosti (sekundarni uticaj)

Kumulativan

Uticaj jedne aktivnosti koji u kombinaciji sa istim uticajem druge aktivnosti dovodi do njihovog zbirnog uvećavanja (usled npr. postojanja izvora zagađenja u neposrednoj blizini što dovodi do zbirnog efekta)

Sinergetski Uticaj koji zajedno sa nekim drugim uticajem proizvodi, treći, potpuno novi efekat

Potencijalan Uticaj koji trenutno ne postoji ali za čiju se mogućnost javljanja može utvrditi određena verovatnoća

Kratkoročan Uticaj uzrokovan konkretnom aktivnošću koji traje u kratkom vremenskom periodu nakon završetka te aktivnosti

Dugoročan Uticaj uzrokovan konkretnom aktivnošću koji traje u dugom vremenskom periodu nakon završetka te aktivnosti

Povremen Uticaj uzrokovan konkretnom aktivnošću koji ima ograničeno trajanje u vremenu, nakon završetka aktivnosti prestaje a predmet uticaja se vraća u prvobitno stanje

Stalan Uticaj uzrokovan konkretnom aktivnošću koji traje i nakon završetka te aktivnosti a predmet uticaja se više ne vraća u prvobitno stanje

OSETLJIVOST RECEPTORA (medija životne sredine kao što su lokalna izdan podzemnih voda, površinski tokovi, zemljište, vazduh) ocenjena je kvalitativno kao (1) visoka, (2) srednja ili (3) niska u odnosu na prirodne karakteristike tih medija (receptora).





6.2. PRELIMINARNA IDENTIFIKACIJA MOGUĆIH UTICAJA

Preliminarna identifikacija uticaja urađena je za projekat postrojenje za ODG, analizirajući tehnološki postupak, predviđen projektnom dokumentacijom (tabele 6.2-1 i 6.2-2). Identifikacija i analiza potencijalnih uticaja na životnu sredinu vršena je uz pretpostavku da se primenjuju zaštitne mere predviđene projektnom dokumentacijom, tokom redovnog rada projekta.

Tabela 6.2-1 ”Leopoldova matrica” za preliminarnu identifikaciju uticaja rada projektovanog postrojenja za ODG na životnu sredinu

Zauzimanje zemljišta

Potrošnja prirodnih resursa

Kvalitet vazduha

Kvalitet i režim

podzemnih voda

Kvalitet i režim

površinskih voda

Kvalitet zemljišta

Biljni i životinjski

svet

Prirodna i

kulturna dobra

Nastanakotpada

Nastanak otpadnih

voda

Buka i vibracije

Mirisi

RAD OBJEKTA TOKOM PROIZVODNOG PROCESA

Transport i doprema krečnjaka

Manipulacija na

otvorenom skladištu

krečnjaka i utovar u

silose

Vlažno mlevenje krečnjaka

Snabdevanje sistema

ODG tehnološkom

vodom





Zauzimanje

zemljišta


Kvalitet vazduha

Kvalitet i režim

podzemnih voda

Kvalitet i režim

površinskih voda

Kvalitet zemljišta


svet

Prirodna i

kulturna dobra

Nastanakotpada

Nastanak otpadnih

voda

Buka i vibracije

Mirisi

Rad apsorbera

Prikupljanje i transport

suspenzije gipsa

Odlaganje suspenzije gipsa na deponiji

Prikupljanje i transport

ODG gipsa

Odlaganje ODG gipsa na deponiji

Prikupljanje i tretman otpadnih voda iz

apsorbera

Prikupljanje i odlaganje otpadnog





Zauzimanje

zemljišta


Kvalitet vazduha

Kvalitet i režim

podzemnih voda

Kvalitet i režim

površinskih voda

Kvalitet zemljišta


svet

Prirodna i

kulturna dobra

Nastanakotpada

Nastanak otpadnih

voda

Buka i vibracije

Mirisi

mulja iz postrojenja za tretman otpadnih

voda

U nastavku je prikazana i preliminarna identifikacija uticaja na životnu sredinu koji mogu nastati u fazi izgradnje samih objekata potrojenja.

Tabela 6.2-2 ”Leopoldova matrica” za preliminarnu identifikaciju uticaja na u fazi izgradnje objekata postrojenja za ODG na životnu sredinu

Zauzimanje

zemljišta


Kvalitet vazduha

Kvalitet i režim

podzemnih voda

Kvalitet i režim

površinskih voda

Kvalitet zemljišta


svet

Prirodna i

kulturna dobra

Nastanakotpada

Nastanak otpadnih

voda

Buka i vibracije

Mirisi

IZGRADNJA POSTROJENJA ZA ODG

Fizičko postojanje

objekta

Raščišćavanje postojećeg zemljišta,

vegetacije, iskop temelja

Građevinski radovi





Zauzimanje

zemljišta


Kvalitet vazduha

Kvalitet i režim

podzemnih voda

Kvalitet i režim

površinskih voda

Kvalitet zemljišta


svet

Prirodna i

kulturna dobra

Nastanakotpada

Nastanak otpadnih

voda

Buka i vibracije

Mirisi

Transport materijala

(personala) za gradnju i

pogon

- Uticaj aktivnosti na životnu sredinu (svaki uticaj - stvaran ili potencijalan, pozitivan ili negativan)





Strana 108 od 148

6.3. UTICAJ NA KVALITET VAZDUHA

Svrha ugradnje postrojenja za ODG je poboljšanje kontrole emisija SO2 iz TE-KO B. Stoga će osnovni doprinos projekta kvalitetu vazduha nesumnjivo biti pozitivan i za rezultat će imati poboljšanje kvaliteta vazduha u pogledu koncentracije sumpornih oksida, što za posledicu ima čitav niz pozitivnih efekata po životnu sredinu kroz smanjenu mogućnost nastajanja kiselih atmosferskih taloga. Proces vlažnog odsumporavanja dimnih gasova ostvariće pozitivan uticaj i kroz smanjenje količine emitovanih čvrstih čestica i kiselih gasovitih komponenata (HCl i HF).

Upotreba velikih količina drobljenog krečnjaka u procesu ODG za rezultat će imati povećan obim transporta i manipulacije krečnjakom što će uticati na stvaranje novog difuznog izvora emisije suspendovanih čestica u vazduh.

U cilju prikaza pozitivnih efekata rada postrojenja za ODG u Tabeli 6.3-1 daje se uporedni pregled smanjenja koncentracija zagađujućih materija u dimnom gasu, na izlasku iz absorbera.

Tabela 6.3-1 Uporedna procena smanjenja količine zagađujućih materija iz dimnog gasa kada postrojenje za ODG bude u radu

SO2 NOx Suspendovane čestice

HCl i HF CO2 CO

smanjenje od 94,03%

bez promene smanjenje do 70% smanjenje od 90% do 96%

povećanje od 1,6% do 1,7%

bez promene

U daljem tekstu ovog poglavlja detaljno je prikazan uticaj rada postrojenja na kvalitet ambijentalnog vazduha.

6.3.1. EMISIJA SO2 I NOX

Sa ciljem utvrđivanja uticaja budućeg postrojenja za ODG na kvalitet vazduha u užoj i široj okolini lokacije urađen je model zagađenja vazduha. Sprovedena analiza zasnovana je na ispitivanju uticaja različitih scenarija emisija štetnih materija iz blokova B1 i B2 TE Kostolac B na kvalitet vazduha u centralnoj Srbiji.

Modelom je izvršeno poređenje uticaja emisija iz 200 m visokog vlažnog dimnjaka (rad TE Kostolac B sa postrojenjem za ODG koje obuhvata ispuštanje dimnih gasova kroz novi vlažni dimnjak) i 250 m visokog dimnjaka (rad TE Kostolac B bez postrojenja za ODG uz ispuštanje dimnih gasova kroz postojeći 250 m visok dimnjak). Izračunate su prizemne koncentracije SO2 (sumpor-dioksida) i NOx (azotnih oksida) na različitim udaljenostima od termoelektrane u opsegu od 0 do 50 km, pri čemu se na udaljenosti od 0 km nalazi izvor imisija tj. dimnjak, dok je 50 km maksimalna udaljnost koja je u analizi razmatrana.

U sprovedenoj analizi blokovi B1 i B2 TE Kostolac B razmatrani su kao jedini izvori zagađenja.

U analizi je korišćen opšte poznati Gausov model disperzije sa Brigsovim modelom oblaka dimnog gasa, uz Pasquill – Gifford klasifikaciju stabilnosti atmosfere koja identifikuje šest klasa stabilnosti i to počevši od klase A (veoma nestabilan) do F (veoma stabilan). Takođe, SCREEN3 model





Strana 109 od 148

definisan od strane Američke Agencije za Zaštitu Životne Sredine - EPA (Environmental Protection Agency) korišćen je za dodatne uporedne analize.

U Tabeli 6.3-2 prikazani su parametri korišćeni za analizu imisija SO2 pri radu postrojenja za ODG.

Tabela 6.3-2 Parametri korišćeni za analizu imisija SO2 pri radu postrojenja za ODG

Parametar Oznaka/ Jedinica

Vrednost u odsustvu ODG

Vrednost pri radu ODG

Visina dimnjaka H, m 250 200

Izlazni prečnik dimnjaka (za oba bloka) Ds, m 9,8 9,9

Brzina dimnog gasa na izlasku iz dimnjaka Vs, m/s 25,7 18,3

Temperatura dimnog gasa ts, °C 170 66

Nivo emisija iz izvora (za oba bloka) Q, g/s 6364 334

Maseni bilans dimnog gasa (po bloku) za slučaj sagorevanja uglja lošijeg kvaliteta

kg/h 11455 602


Gausov model disperzije oblaka dimnog gasa

Na slikama 6.3-1 i 6.3-2 su prikazani modeli raspodele godišnjih koncentracija SO2 pri meteorološkim uslovima navedenim u poglavlju 2.10 Klimatske karakteristike.

Slika 6.3-1 Model raspodele godišnjih prizemnih koncentracija SO2 [g/m3] bez

postrojenja za ODG

Slika 6.3-2 Model raspodele godišnjih prizemnih koncentracija SO2 [g/m3] pri

radu postrojenja za ODG





Strana 110 od 148

Dobijeni rezultati pokazuju da će prizemne koncentracije SO2 koje se emituju iz TE Kostolac B ostati ispod propisanih graničnih vrednosti i u slučaju novog dimnjaka, visokog 200 m.

Na osnovu prikazanih rezultata proračuna srednjodnevnih koncentracija SO2 iz dimnih gasova može se zaključiti da će srednje godišnje vrednosti njihovih imisija u vazduh na posmatranom

području biti ispod dozvoljene granične vrednosti od 50 g/m3 za sumporne okside.

U Tabeli 6.3-3 prikazane su granične vrednosti imisije SO2 utvrđene Pravilnikom o graničnim vrednostima, metodama merenje imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka (Sl.Glas RS 54/92)

Tabela 6.3-3 Granične vrednosti imisije SO2 definisane Pravilnikom (Sl. Glasnik RS, br. 54/92)

Nenastanjena područja Nastanjena područja

Zagađujuća materija Period

Srednja koncentracija

(µg/m3) Period


(µg/m3)

SO2 24 h 100 24 h 150 1 h 150 1 h 350

1 godina 50 1 godina 50

U Tabeli 6.3-4 uporedo su prikazane granične vrednosti imisije utvrđene domaćim Pravilnikom, Direktivom EU 1999/30/EC i smernice Svetske zdravstvene organizacije.

Tabela 6.3-4 Zakonske norme propisane za maksimalne vrednosti imisija SO2

Period usrednjenja

Maksimalno dozvoljene vrednosti imisija, Sl. Glasnik RS br. 54/92

Direktiva 1999/30/EC od 22. aprila 1999. godine

Svetska Zdravstvena Organizacija – Smernice za kvalitet vazduha

10 minuta - - 500 g/m3 1 čas - 350 g/m3 - 24 časa 150 g/m3 125 g/m3 20 g/m3 1 godina 50 g/m3 20 g/m3 -

Na osnovu Gausovog modela disperzije može se konstatovati da će srednje godišnje prizemne koncentracije SO2 biti niže od graničnih vrednosti imisije utvrđenih Pravilnikom 54/92. U odnosu na postojeće stanje može se konstatovati da će postrojenje za ODG ostvariti pozitivan uticaj na unapređenje kvaliteta ambijentalnog vazduha na predmetnom području.

Raspodela NOx

Postrojenje za odsumporavanje dimnog gasa vlažnim postupkom smanjuje emisije SO2 i ne utiče na stepen emisije NOx. Ipak, postupak vlažnog odsumporavanja menja sastav i temperaturu dimnog gasa, što kao posledicu ima tendenciju smanjenja disperzije dimnog gasa i vodi ka povećanju prizemnih koncentracija NOx. Kako bi se osiguralo da prizemne koncentracije NOx ostanu ispod maksimalno dozvoljenih vrednosti i nakon implementacije vlažnog ODG postupka, sprovedena je disperziona analiza. Pri modeliranju disperzije NOx korišćeni su isti ulazni podaci i





Strana 111 od 148

pretpostavke kao pri analizi disperzija koncentracija SO2. Rezultati proračuna prikazani su u okviru Generalnog projekta.

Na slikama 6.3-3 i 6.3-4 su prikazani modeli raspodele godišnjih koncentracija NOx pri istim meteorološkim uslovima.

Slika 6.3-3 Model raspodele godišnjih prizemnih koncentracija NOx [g/m3] bez

postrojenja za ODG

Slika 6.3-4 Model raspodele godišnjih prizemnih koncentracija NOx [g/m3] pri

radu postrojenja za ODG

Dobijeni rezultati pokazuju da će prizemne koncentracije NOx koje se emituju iz TE Kostolac B ostati ispod propisanih graničnih vrednosti i u slučaju novog dimnjaka, visokog 200 m.

Na osnovu prikazanih rezultata proračuna srednjodnevnih koncentracija NOx iz dimnih gasova može se zaključiti da će srednje godišnje vrednosti njihovih imisija u vazduh na posmatranom

području biti ispod dozvoljene granične vrednosti od 60 g/m3 za azotne okside.

U Tabeli 6.3-5 prikazane su granične vrednosti imisije NOx utvrđene Pravilnikom o graničnim vrednostima, metodama merenje imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka (Sl.Glas RS 54/92).

Tabela 6.3-5 Granične vrednosti imisije NOx definisane Pravilnikom (Sl.Glasnik RS, br. 54/92)




(µg/m3) Period


(µg/m3)

NOx (NO2) 24 h 70 24 h 85 1 h 85 1 h 150






Strana 112 od 148

U Tabeli 6.3-6 je dat uporedni prikaz maksimalno dozvoljene vrednosti imisija NOx utvrđenih domaćom regulativom, Direktivom EU i SZO.

Tabela 6.3-6 Uporedni prikaz maksimalno dozvoljenih vrednosti imisije NOx (Srbija, EU, SZO)

Period usrednjenja

Maksimalno dozvoljene vrednosti imisija, Sl. Glasnik RS br. 54/92

Direktiva 1999/30/EC od 22. aprila 1999. godine

Svetska Zdravstvena Organizacija – Smernice za kvalitet vazduha

1 čas 150 g/m3 200 g/m3 200 g/m3 24 časa 85 g/m3 - - 1 godina 60 g/m3 40 g/m3 40 g/m3

Na osnovu Gausovog modela disperzije može se konstatovati da će srednje godišnje prizemne koncentracije NOx biti niže od graničnih vrednosti imisije utvrđenih Pravilnikom 54/92. U odnosu na postojeće stanje može se konstatovati da neće biti značajne promene u kvalitetu ambijentalnog vazduha na predmetnom području uzrokovane radom postrojenja za ODG.

Model SCREEN 3

Model Američke Agencije za zaštitu životne sredine SCREEN 3 koristi se za uporednu analizu tj. poređenje uticaja koji na kvalitet vazduha (srednje 1-časovne koncentracije) ima jedinstveni izvor, ali pri različitim uslovima rada npr. rad termoelektrane sa radom postrojenja za ODG i novim vlažnim dimnjakom i rad termoelektrane bez izgrađnog postrojenja za ODG i sa ispuštanjem dimnih gasova kroz postojeći dimnjak.

Poređenje je rađeno za šest klasa stabilnosti atmosfere i dve ambijentalne temperature – srednju godišnju temepraturu od 11,26°C i najgori scenario ambijentalne temperature od 30°C.

U svim razmatranim simulacijama disperzije SO2, oblak dimnog gasa koji izlazi iz 200 m visokog dimnjaka rezultuje nižim 1-časovnim koncentracijama i manjim uticajem na kvalitet vazduha nego u slučaju dimnog gasa koji se ispušta kroz 250 m visok dimnjak. Prisustvo postrojenja za ODG dramatično snižava maksimalnu imisionu koncentraciju SO2. Koncentracija zagađujuće materije uvek je funkcionalno vezana za odgovarajuću brzinu vetra.

Udaljenosti od izvora emisije [km] na kojoj se javljaju maksimalne prizemne jednočasovne koncentracija SO2 izračunate modelom SCREEN 3 prikazane su u tabeli 6.3-7.

Tabela 6.3-7 Udaljenost od izvora emisije [km] na kojoj se javljaju maksimalne prizemne 1-časovne koncentracije SO2

Udaljenost od izvora emisije na kojoj se javljaju maksimalne prizemne koncentracije SO2

Klasa stabilnosti atmosfere Bez postrojenja za ODG Sa postrojenjem za ODG

A (veoma nestabilna) 1,6 – 2,3 km 1,2 - 1,8 km

B (umereno nestabilna) 6,4 – 16,3 km 3,9 - 9,4 km





Strana 113 od 148

Udaljenost od izvora emisije na kojoj se javljaju maksimalne prizemne koncentracije SO2

Klasa stabilnosti atmosfere Bez postrojenja za ODG Sa postrojenjem za ODG

C (blago nestabilna) 10,2 – 16 km 5,5 - 10,9 km

D (neutralna) 69 - 74 km 27 – 74 km

E (slabo stabilna) 74 km 50 -69 km

F (umereno stabilna) 74 km 74 km

U simulacijama disperzije NOx, maksimalne koncentracije NOx su bitno više za slučaj ispuštanja dimnog gasa kroz 200 m visok dimnjak. Prisustvo postrojenja za ODG neće uticati značajno na vrednosti izračunatih maksimalnih koncentracija NOx. Za sve klase stabilnosti atmosfere, maksimalne koncentracije NOx javljaju se na istim udaljenostima od izvora emisija kao i maksimalne koncentracije modelovane disperzije SO2 (Tabela 6.3-7).

Uticaj emisija NOx sa aspekta rada postrojenja za ODG je malog značaja imajući u vidu da će vrednosti imisionih koncentracija NOx biti u zakonom dozvoljenim granicama. Smanjenje emisije NOx iz dimnog gasa je izvan granica projekta postrojenja za ODG.

6.3.2. EMISIJA SUSPENDOVANIH ČESTICA

Pozitivan uticaj postrojenja za ODG biće ostvaren u vidu dodatnog smanjenja emisije (do 70%) suspendovanih čestica, usled njihovog spiranja tokom procesa vlažnog odsumporavanja dimnog gasa.

Negativan uticaj na kvalitet ambijentalnog vazduha biće ostvaren u vidu povećane emisije suspendovanih čestica usled difuznih izvora iz sistema transporta, istovara, skladištenja i manipulacije drobljenog krečnjaka.

Drobljeni krečnjak koji će se dopremati na lokaciju biće prijemne veličine granula do 19 mm. Projektom je predviđeno da otvoreno skladište krečnjaka radi 5000 sati godišnje (dve smene u trajanju od osam sati, šest dana nedeljno). Raznošenje čestica tokom istovara krečnjaka, kretanja vozila u zoni skladišta, razvejavanja vetrom i utovara na trakasti transporter rezultiraće povećanjem prizemnih koncentracija suspendovanih čestica u užoj okolini TE-KO B.

U Tabeli 6.3-8 date su granične vrednosti imisije suspendovanih čestica utvrđenih odgovarajućim Pravilnikom o graničnim vrednostima, metodama merenje imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka (Sl.Glas RS 66/91).





Strana 114 od 148

Tabela 6.3-8 Granične vrednosti imisije suspendovanih čestica utvrđenih odgovarajućim Pravilnikom




(µg/m3) Period


(µg/m3)

Suspendovane čestice

24 h 70 24 h 120 1 h - 1 h -


Literaturni podaci (AP- 42 deo 13.2.4, Manipulacija i skladištenje nasutih materijala (1/95), [6]) ukazuju da je smanjenje emisije čestica iz silosa koji imaju filtere na odušku oko 95%. Korišćenje automatskog sistema sprinklera za prskanje otvorenog skladišta vodom redukuje emisije za oko 70%. Primena teleskopskih slagača smanjuje difuzne emisije i do 50%. Transport kamionima po putu koji je asfaltiran umanjuje emisiju čestica i do 90% u odnosu na put koji nije asfaltiran.

Nastajanje difuznih imisija iz sistema za dopremu i skladištenje krečnjaka moguće je relativno uspešno kontrolisati i održavati u prihvatljivim granicama uz punu primenu odgovarajućih zaštitnih mera. Literaturni podaci (AP- 42 deo 13.2.4, Manipulacija i skladištenje nasutih materijala (1/95), [6]) ukazuju da je smanjenje emisije čestica iz silosa koji su opremljeni filterom na ventilacionom otvoru (odušku) može biti do 95%. Korišćenje automatskog sistema sprinklera za prskanje otvorenog skladišta vodom redukuje emisije za oko 70%. Upotreba teleskopskih slagača u procesu istovara (nasipanja skladišta) smanjuje difuzne emisije i do 50%. Transport kamionima po putu koji je asfaltiran umanjuje emisiju čestica i do 90% u odnosu na put koji nije asfaltiran.

Emisija suspendovanih materija iz sistema krečnjaka smatra se uticajem srednjeg značaja, povremenog karaktera, i ograničenog na lokaciju TE-KO B kao i linijsku zonu uz putne pravce kojima će krečnjak biti dopreman. Uticaj je potrebno pratiti i u slučaju da vrednosti prizemnih koncentracija prelaze propisane granične vrednosti, potrebno je primeniti dodatne mere za kontrolu emisije, navedene u poglavlju 8.1.1 Mere zaštite vazduha.

Odlaganje nus-proizvoda procesa odsumporavanja (u zavisnosti od stepena vlage u suspenziji gipsa) može uticati na dodatnu difuznu emisiju suspendovanih čestica, pre svega usled razvejavanja putem vetra.

U slučaju odlaganja gipsa u formi suspenzije sa 50% vlage, gips će se transportovati na deponiju sistemom cevovoda. Usled tiksotropnog svojstva gipsa, nakon kraćeg perioda suspenzija očvršćava i formira se kora na površini te se stoga ne očekuje značajna emisija suspendovanih čestica sa deponije.





Strana 115 od 148

6.3.3. EMISIJA UGLJENDIOKSIDA

Doprinos postrojenja za ODG emisiji CO2 biće nešto više od 1,5% postojeće emisije ovog gasa što u poređenju sa postojećom emisijom CO2 usled sagorevanja goriva predstavlja zanemarljivu dodatnu količinu.

6.4. UTICAJ NA KVALITET VODA

Uticaji na kvalitet površinskih voda ostvarivaće se na dva načina:

(1) Zahvatanjem voda za potrebe rada apsorbera iz Dunava .

(2) Upuštanjem otpadnih voda u recipijent – reku Mlavu

6.4.1. ZAHVATANJE POVRŠINSKIH VODA

Servisna voda se u postrojenju za vlažno odsumporavanje dimnih gasova troši na:

• Proces isparavanja;

• Slobodnu vlagu iz dobijenog gipsa;

• Izdvajanje otpadne vode.

Za potrebe nadoknade gubitaka vode u prethodno navedenim procesima, u sistem odsumporavanja mora se kontinualno dodavati voda. Najveći deo servisne vode se u sistem dodaje preko ispiranja eliminatora kapljica i sistema za pripremu suspenzije krečnjaka. Male količine vode dospevaju u sistem i putem vlaženja oksidacionog vazduha i ispiranja dobijene gipsane mase.

Snabdevanje vodom predviđeno je cevovodom koji će se priključiti na glavni potisni cevovod rashladne vode TE Kostolac B. Termoelektrana se snabdeva rashladnom vodom iz reke Dunav, putem prokopanog kanala kroz koji se voda usmerava ka pumpnoj stanici. TE KO-B u postojećem režimu rada koristi velike količine rashladne vode iz Dunava (oko 2x 25000 m3/h) po bloku, što je ukupno oko 100000 m3/h. Posle hlađenja ova voda se zagrejana ispušta u reku Mlavu.

Zahvatanje dodatnih količina vode predstavljaće povećanje od svega 0,2 % u ukupnom bilansu eksploatacije površinskih voda. Imajući u vidu da je resurs za vodosnabdevanje reka Dunav čija je osetljivost u pogledu hidrološkog režima veoma niska (srednji godišnji proticaj od oko 5500 m3/sec) ovaj uticaj se može oceniti kao uticaj od malog značaja.

6.4.2. UPUŠTANJE OTPADNIH VODA U REKU MLAVU

Postrojenje za ODG generisaće otpadne vode u količini od oko 240 m3/dan. Projektom postrojenja za ODG predviđeno je da će se otpadna voda nakon primarnog odvajanja mulja na hidrociklonu upuštati na centralno postrojenje za tretman otpadnih voda (jedinstveno za celu termoelektranu) u kome će se nakon višestepene obrade (neutralizacija, taloženje teških metala, taloženje suspendovanih materija, flokulacija) upuštati u recipijent - reku Mlavu (kanal tople vode).





Strana 116 od 148

Najznačajniju karakteristiku toka otpadnih voda nakon izvršenog tretmana predstavljaće povišena koncentracija hlorida (oko 5 do 7 g/l). Procesi za uklanjanje hlorida su skupi i složeni, sa malo procesnih alternativa i nije finansijski održiva instalacija njihovog uklanjanja.

U pogledu osetljivosti receptora, reka Mlava prihvata otpadne vode elektrane u svom najnizvodnijem segmentu toka, na oko 3,6 km pre uliva u reku Dunav i u ovom delu ne koristi se kao resurs za javno vodosnabdevanje. U tom delu toka Mlava predstavlja vodotok koji po svojim hidrološkim i hidrografskim karakteristikama ima odgovarajući autopurifikacioni potencijal (srednji godišnji proticaj iznosi 12,9 m3/s) da prihvati prerađene otpadne vode postrojenja za ODG (0,008 m3/s) kao sastavni deo voda elektrane.

Imajući u vidu relativno nisku osetljivost recipijenta kao i predviđene mere zaštite (postrojenje za tretman) i karakteristike efluenta - uticaj na površinske vode može se oceniti kao uticaj od malog značaja.

6.5. UTICAJ NA KVALITET ZEMLJIŠTA I PODZEMNIH VODA

Rad projektovanog postrojenja za ODG neće predstavljati značajan rizik po zagađenje zemljišta ili podzemnih voda.

Deo tehnološkog postupka koji bi u najvećoj meri potencijalno mogao uticati na promenu kvaliteta zemljišta i podzemnih voda jeste postupak odlaganja suspenzije gipsa na deponiji, odnosno postupak odlaganja gipsa na deponiji formiranoj u otkopanom prostoru PK Drmno.

Kao što je detaljno opisano u poglavlju 3.8.2 jedno od mogućih usvojenih tehničkih rešenja predviđa izgradnju sistema za tretman i deponovanje suspenzije gipsa koje će se primenjivati u slučaju da se ne obezbedi komercijalna prodaja sušenog gipsa. Sistem se sastoji iz postrojenja za prvostepeno odvodnjavanje suspenzije gipsa, sistema za transport suspenzije do deponije i deponije gipsa.

Transport suspenzije gipsa vršiće se nadzemnim cevovodom prečnika 150 mm, dužine 2000 m. Ugušćena suspenzija gipsa (sa sadržajem suve materije od 50 %) biće deponovana u pripremljene kasete na novoformiranoj deponiji gipsa formiranoj u okviru unutrašnjeg odlagališta PK Drmno.

Deponija će biti okonturena odloženom otkrivkom, sa stranama koje se šire i imaju kosinu od 1:3. Osnova deponije je predviđena da se nalazi na koti 52,50 mnm, sa nagibom od 1% ka drenaži Najviši sloj deponije je predviđen da bude na koti 75,50 mnm. Površina osnove deponije će biti oko 19,75 ha, a završnog površinskog sloja oko 33,12 ha. Visina deponije će biti oko 23 m [16].

U cilju zaštite zemljišta i podzemnih voda na lokaciji, u postupku pripreme deponije predviđeno je nanošenje i sabijanje sloja peska, debljine 109 mm i postavljanje hidroizolacione folije debljine 1.5 mm po osnovi i zidovima deponije, uz neophodno preklapanje (zavarivanje) slojeva folije na ivicama.

U cilju prikupljanja i odvođenja procednih voda sa deponije, predviđeno je da se preko izolacione folije, podužno sa jedne strane postavi drenaža od drenažnih cevi u peščanom i šljunčanom





Strana 117 od 148

filterskom sloju debljine 4 – 16 mm, obavijenih geotekstilom. Drenažni sistem će se sastojati od dva odvojena cevovoda, dužine 320 m svaki, koji će se spajati u sabirnom šahtu (rezervoaru povratne vode). Dve pumpe će biti postavljene u rezervoar, svaka kapaciteta 40 m3/h, putem kojih će se sakupljena procedna voda vraćati u proces odsumporavanja.

Uticaj na podzemne vode može se ostvariti isključivo u slučaju nepredviđenih okolnosti dospevanja prelivnih voda u podzemnu sredinu.

Druga, i povoljnija mogućnost predviđa dvostepeno odvodnjavanje gipsa gde se u drugoj fazi odvodnjavanje gipsa vrši na tračnom filteru iza koga filter kolač predstavlja gips sa oko 10% vlage. Ovaj materijal je praškast i može se koristiti za različite namene. Obzirom da je predviđena mogućnost filtriranja ukupne proizvodnje gipsa sa nedefinisanom mogućnošću daljeg plasmana, ovom varijantom razmotrena je mogućnost deponovanja dela ili ukupne količine filtriranog gipsa u otkopani prostor PK Drmno

Transport gipsa vršiće se kiper kamionima na deponiju udaljenu maksimalno 2 km. Ugušćena suspenzija gipsa (sa sadržajem suve materije od 10 %) biće deponovana u pripremljene kasete na novoformiranoj deponiji gipsa formiranoj u okviru unutrašnjeg odlagališta PK Drmno. Za pripremu deponije tokom odlaganja otkrivke grubo će biti formiran prostor sa osnovom na koti 75-80 mnm koji će biti okonturen otkrivkom do kote oko 100 mnm. Osnova deponije je površine oko 12 ha, i širi se prema površini sa stranama koje imaju kosinu od 1:3 [16]. Osnovne tehničke karakteristike deponije detaljno su prikazane u poglavlju 3.7.2.

Odlaganje deponije počinje sa višeg okolnog terena zapunjavanjem prostora ispred odlagačke trake. Odlagačka traka pomeraće se sukcesivno u pravcu zapunjavanja deponije. Prednost ovakog načina rada je da se hidroizolaciona folija fazno postavlja za određeni period rada čime se dozvoljava da se atmosferska voda odvodi u odlagalište ili sakuplja u suprotnom kraju deponije odakle se prema potrebi može povremeno prepumpati u sabirni kolektor na dnu kopa. Na površini gde je završeno odlaganje gipsa može se izvršiti završno prekrivanje deponije, tako da je otvorena površina na deponiji gipsa minimalna.

Uticaj na podzemne vode prilikom ovakvog tehničkog rešenja je zanemarljiv i može se ostvariti isključivo u slučaju nepredviđenih okolnosti dospevanja prikupljenih drenažnih voda u podzemnu sredinu.

Režim podzemnih voda u zoni površinskog kopa Drmno strogo je kontrolisan i direktno je uslovljen radom na velikom broju bunara u cilju regionalnog obaranja nivoa podzemnih voda.

Zaštita površinskog kopa “Drmno” od voda sprovodi se kroz dva nezavisna sistema odvodnjavanja: (1) za odvođenje površinskih voda, i (2) za odvođenje podzemnih voda.

Površinske vode predstavljaju vode od padavina, koje se ne infiltriraju u podzemlje, nego površinskim putem pristižu u zonu kopa, ili su to vode, koje se pojavljuju na kosinama etaža, kao rezultat isticanja podzemnih voda. Ove vode se prikupljaju kanalima i vodosabirnicima, odakle se pumpnim stanicama i potisnim cevovodima odvode van područja površinskog kopa do reke Mlave.





Strana 118 od 148

Unutar površinskog kopa «Drmno», na najnižoj koti je lociran glavni vodosabirnik VS-1 koji predstavlja recipijent za sve vode istekle iz kosina etaža, prikupljene interventnim vodosabirnicima i sprovedene drenažnim kanalima.

Iz ovog vodosabirnika voda se transportuje cevovodima prečnika 400 i 300 mm do magistralnog odvodnog cevovoda OLC-6 i dalje u reku Mlavu na dva ulivna punkta:

− preko glavne odvodne linije (GOL-1) severozapadno od eksploatacionog polja, i

− preko prelivne pumpne stanice zapadno od eksploatacionog polja.

Na prvom ulivnom punktu voda se ne ispušta direktno u Mlavu već se iz glavne odvodne linije uvodi u bazen rashladne vode TE-KO B i koristi u rashladnom sistemu termoelektrane.

Transport vode magistralnim cevovodima izvan područja površinskog kopa je gravitacioni. Shematski prikaz položaja objekata površinskog odvodnjavanja prikazan je na slici 6.5-1.

Slika 6.5-1 Položaj objekata podzemnog odvodnjavanja (prema: Studija 2. faze dogradnje P.K. "Drmno" za kapacitet od 9×106 t uglja godišnje, [8])

Za odvodnjavanje povlatnih slojeva uglja i zaštitu od priliva podzemnih voda u radno područje kopa, na površinskom kopu “Drmno” su od objekata odvodnjavanja primenjeni vodonepropusni ekran i drenažni bunari.





Strana 119 od 148

Za sprečavanje filtracije podzemnih voda iz aluvijalnih naslaga Mlave u konturu površinskog kopa duž južne i jugoistočne granice eksploatacionog polja, u toku 1984. godine je urađen ekran dužine oko 2200 m i dubine 12 do 30 m.

Drenažni bunari su locirani u vidu linijskih baraža oko granica površinskog kopa i ispred otkopnog fronta. Rastojanje između baraža bunara je od 450 m do 650 m. Svaka baraža bunara se sastoji od dve linije bunara koje su na rastojanju od 50 m, izuzev baraže ŠLA koja je sa jednom linijom bunara. Bunari u linijama su udaljeni jedni od drugih od 75 do 150 m.

Imajući u vidu projektom predviđene mere zaštite podzemnih voda na deponiji gipsa, kao i činjenicu da je potencijalni receptor (podzemna sredina u zoni PK Drmno) u režimu strogog odvodnjavanja (crpenja), uz mešanje velikih količina podzemnih voda i njihov transport do Mlave, može se zaključiti da se potencijalni uticaj na kvalitet i režim podzemnih voda može klasifikovati kao uticaj od malog značaja.

6.6. UTICAJ NA EKOSISTEM

Reka Dunav Uredbom o kategorizaciji vodotoka (Sl. glasnik SRS 5/68) na celom toku kroz Srbiju svrstan je u vodotok čija voda treba da odgovara II klasi boniteta prema Uredbi o klasifikaciji voda (Sl. glasnik SRS 5/68).

Republički hidrometeorološki zavod prati kvalitet voda Dunava, između ostalih, i na profilima Smederevo i Banatska Palanka, koji su najbliži predmetnoj lokaciji. Kako je profil Smederevo uzvodno od istoimenog naselja, železare i ušća Morave, rezultati ispitivanja nisu relevantni za kvalitet vode na sektoru TE Drmno. Profil Banatska Palanka nalazi se oko 11km nizvodno od TE Drmno i obzirom da između nema drugih izvora zagađivanja potpuno je relevantan za kvalitet vode i na sektoru TE Drmno.

Ispitivanja obuhvataju određivanje parametara definisanih navedenom Uredbom i Pravilnikom o opasnim materijama u vodama (Sl. glasnik SRS 31/82), što podrazumeva: osnovne fizičko-hemijske parametre, pokazatelje kiseoničkog režima, mineralizacije, nutrijente, teške i toksične metale, organohlorne insekticide, triazinske herbicide, pesticide na bazi hlorfenoksi karbonskih kiselina, policiklične aromatične ugljovodonike i polihlorovane bifenile. Takođe se vrše propisana radiološka, mikrobiološka i hidrobiološka ispitivanja sa odrđivanjem indeksa saprobnosti po Pantle-Buck-u.

Prema rezultatima sistematskih ispitivanja za period 1997-2006, (koja su vršena 1 mesečno), o kvalitetu vode Dunava na sektoru TE Drmno može se konstatovati sledeće:

Kvalitet vode Dunava uglavnom je nešto lošiji od zahtevanog i kreće se u granicama II-III do III klase rečnih voda. Najčešće se odstupanja registruju u mikrobiološkom pogledu i kod sadržaja suspendovanih materija, što je posledica erozionih procesa u slivu. Povremeno je poremećen kiseonički režim, pa se detektuje smanjen stepen saturacije kiseonikom ili povećana petodnevna biohemijska potrošnja kiseonika. Nešto ređe registruju se minimalno povećane koncentracije fenola i.nitrita.

Povoljno je što se u vodi Dunava ne beleže povećane koncentracije deterdženata, mineralnih ulja, cijanida, pesticida, policikličnih aromatičnih ugljovodonika, polihlorovanih bifenila, koji predstavljaju





Strana 120 od 148

opasne materije, među kojima ima i toksičnih, teratogenih i kancerogenih. Od ispitivanih teških i toksičnih metala (Pb, Cd, Cu, Zn, As, Ni, Cr, Hg) u merljivim koncentracijama su samo Zn, Cu i As, ali su one i nekoliko desetina puta niže od MDK za II klasu rečnih voda.

Voda reke Mlave, kontroliše se jednom mesečno na profilu Petrovac, prema istim parametrima kao i Dunav, a trebalo bi da odgovara u II-a klasi boniteta, prema napred navedenoj Uredbi. Rezultati ovih ispitivanja nisu merodavni za posmatrani sektor jer se profil Petrovac nalazi oko 50 km uzvodno, a nakon kontrolnog profila Mlava protiče kroz nekoliko sela i u nju se ulivaju brojne manje pritoke.

Imajući u vidu da naselja kroz koje Mlava protiče nemaju kanalizaciju i uređaje za tretman otpadnih voda, u nju se sliva značajna količina organskih materija i nutrijenata što dovodi do smanjenja količine rastvorenog kiseonika i povećane biohemijske i hemijske potrošnje kiseonika i intenzivnog mikrobiološkog zagađenja.

Na sektoru TE Drmno Mlava teče regulisanim koritom i prihvata rashladne vode sa blokova TE. Imajući u vidu proticaj Mlave i količinu tople vode koja se u nju ispušta, svakako da je prisutna značajna termalna degradacija koja remeti kiseonički režim, rastvorljivost soli, proces samoprečišćavanja i reproduktivne cikluse hidrobionata u recipijentu.

Slika 6.6-1 Degradirano stanište na prostoru budućeg postrojenja za ODG (Foto: Mašinski fakultet, 2008)

Rad postrojenja (odsumporavanje) imaće nesumnjivo pozitivan uticaj na ekosistem, jer će se smanjiti emisija, pa time i imisione koncentracije sumpornih oksida koji menjaju pH padavina (kisele kiše) ali i pri suvoj depoziciji dovode do oštećenja vegetacije i zakišeljavanja zemljišta, kao i voda u barama i kanalima.

Nema podataka da je proučavan dosadašnji uticaj TE Drmno na Specijalni prirodni rezervat Deliblatska peščara, Ramsarsko područje Labudovo okno i IBA područje Dubovac-Ram, ali na osnovu svetskih iskustava iz drugih TE, a u skladu sa rezultatima proračuna prema modelu SCREEN 3 za TE Drmno, (poglavlje 6.3.1), verovatno je da ovakvih uticaja ima. Posebno, jer već





Strana 121 od 148

pri umereno nestabilnoj i blago nestabilnoj atmosferi (klasa stabilnosti B i C), maksimalne prizemne koncentracije javljaju se na napred navedenim prostorima, koji su udaljeni od 5-15km od izvora zagađivanja.

Naglašavamo da Svetska zdravstvena organizacija za okside sumpora preporučuje kao prosečne godišnje kritične nivoe koji dovode do oštećenja vegetacije:

- 30g/m3, za poljoprivredne kulture

- 20 g/m3, za šume i prirodnu vegetaciju

- 10g/m3, za lišajeve

Povećana koncentracija sumpornih oksida dovodi do: oštećenja listova, gubitka hranljivih materija izbiljnih organa, smanjene otpornosti prema bakterijama, ubrzavanja erozije voska sa površine listova, usporavanja raspadanja biljnih ostataka, smanjenja formiranja populjaka, povećanog propadanja semena i pojačane kumulacije teških metala.

Pri koncentracijama sumpornih oksida većim od 1 ppm nastaje nekroza lista kao znak akutnog oštećenja, a u najtežim slučajevima i defolijacija. Boja nekrotičnih promena zavisi od vrste biljke. Kod javora (Acer sp.) dolazi do promene oblika i uvrtanja lista. Intenzitet nekroze direktno je proporcionalan koncentraciji, a pri dugotrajnoj ekspoziciji koncentracijama nižim od akutno toksičnih javlja se hloroza, crvena pigmentacija, kao i usporenje rasta.

Kod četinara mlade iglice pokazuju znake hloroze i slabu razvijenost. Starije iglice menjaju boju od žute, peko crvene do braon i nekrotizuju. Nekroza najčešće kreće od vrha iglice.

Padavine i suva depozicija dovode do smanjenja pH vrednosti u vodi kanala i bara u neposrednom okruženju i Labudovom što ima za posledicu promene u produkciji fitoplanktona, a to se nepovoljno odražava na kvalitativni i kvantitativni sastav zooplanktona i drugih hidrobionata. Sa porastom kiselosti vode raste rastvorljivost teških i toksičnih metala i njihova koncentracija u vodi. Uključivanje teških metala u lance ishrane u ovom staništu rezultira biokumulacijom u organizmima bližim vrhu trofičke piramide. Posljedice su pojava čitavih populacija oslabljenih organizama podložnih oboljevanju i parazitiranosti.

U barama i kanalima u neposrednoj blizini pepelišta i na sektorima najizraženije depozicije čestica iz dimnjaka, dolazi do taloženja čestica i promena facijesa dna. Ovo rezultira propadanjem reofilnih zajednica perifitona i bentosa na primarnoj podlozi. U takvim izmijenjenim ekološkim nišama javljaju se samo pojedinačni predstavnici bentosnih organizama.

Predviđeno postrojenje za ODG treba da eliminiše sve napred navedene negativne efekte sumpornih oksida, jer će doći do drastičnog smanjenja prizemnih koncentracija.

Transport krečnjaka kamionima neće dovesti do promena koje će se manifestovati na ekosistemskom nivou.

Buduće odlagalište gipsa, zbog velike površine, izloženosti vazdušnim strujanjima i veoma sitnih čestica, biće izvor značajne emisije taložnih materija ukoliko se ne budu preduzele adekvatne mere zaštite.





Strana 122 od 148

Pri povećanoj koncentraciji taložnih materija u vazduhu dolazi do njihove depozicije na listovima biljaka, što dovodi do smanjenja fotosinteze i posledičnog umanjenja rasta, ukoliko je izloženost hronična. Takođe nastaje smanjenje respiracije, jer dolazi do zapušenja stoma. Ukoliko se radi o veoma sitnim česticama može doći i do prodiranja u list i inglobiranja. Kada su čestice nosioci teških metala može doći i do njihove biokumulacije.

Na okolnim agrofitocenozama, kod tzv „kulturnih biljaka“ (žitarice, krmno bilje, povrće i voće) povećan stepen zagađenosti vazduha može dovesti do smanjenja prinosa, a na šumskim ekosistemima do redukcije rasta drveća i produkcije drvne mase.

Otpadne vode koje će se sa postrojenja za ODG, nakon prečišćavanja na centralnom postrojenju upuštati u recipijent, neće bitnije uticati na vodu Mlave i prisutne hidrobionte, jer je količina ovih voda nekoliko stotina puta manja od minimalnog proticaja reke i neće ugroziti njen ekološki kapacitet.

Negativni uticaj na terestričnu i akvatičnu faunu je manje izražen, jer se radi o vrstama koje će u slučaju nepovoljnih uslova migrirati tražeći povoljnije stanište, a stvorenu ekološku nišu zauzeće manje osetljive vrste.

6.7. UTICAJ NA NEPOKRETNA KULTURNA DOBRA

Jedino zaštićeno kulturno dobro koje bi moglo biti pod uticajem izgradnje i rada postrojenja za ODG je arheološko nalazište Viminacijum (kulturno dobro od izuzetnog značaja). Uticaj na ovaj arheološki lokalitet prvobitno je učinjen krajem sedamdesetih godina 20. veka prilikom izgradnje TE-KO B, koja se nalazi na prostoru južnih grobova Viminacijuma. Građevinski radovi na izgradnji termoelektrane inicirali su i arheološka istraživanja kojom prilikom su otkrivene i konzervirane memorije, danas izložene u krugu objekta termoelektrane.

Prostor predviđen za buduće postrojenje za ODG predstavlja ravan teren, pretežno prekriven vegetacijom, površine oko 1,4 ha. Na prostoru postoji arheološka iskopina (Slika 6.7-1). Ukoliko navedena nepokretnost ima status kulturnog dobra, biće neophodno izvršiti njeno izmeštanje pre započinjanja građevinskih radova.





Strana 123 od 148

Slika 6.7-1 Arheološka iskopina na prostoru budućeg postrojenja za ODG (Foto: Mašinski fakultet, 2008)

U procesu raščišćavanja terena i zemljanih radova u sklopu pripreme lokacije za izgradnju, može doći do pronalazaka novih arheoloških predmeta koji pripadaju Viminacijumu. Rad građevinske mehanizacije mogao bi uništiti ili oštetiti arheološke predmete i neophodno je da Elektroprivreda Srbije, Zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo i arheološke institucije izvrše koordinaciju građevinskih radova i arheoloških istraživanja.

Realizacija projekta postrojenja za ODG neće imati uticaj na postojeće konzervirane objekte Viminacijuma – memorije jer se nalaze na udaljenosti od oko 300 m severozapadno od lokacije i adekvatno su zaštićene.

6.8. UTICAJ NA NIVO BUKE, VIBRACIJA, TOPLOTE I ZRAČENJA

Literaturni podaci ukazuju na pretpostavku da ukupna buka postrojenja za ODG na rastojanju od 1 m može iznositi oko 95 dB(A). Uzimajući u obzir da se intenzitet zvuka smanjuje sa širenjem talasnog fronta (povećanjem rastojanja između izvora i receptora) i prolaska zvučnog talasa kroz medijum (vazduh), može se proceniti nivo zvuka koji će se javljati kod receptora koji su najbliži lokaciji termoelektrane, tokom redovnog režima rada postrojenja za ODG.

Najbliži receptor lokaciji budućeg projekta predstavlja dvadesetak struktura (baraka) na udaljenju od oko 500 m od prostora budućeg postrojenja za ODG, neposredno uz zapadnu granicu lokacije TE-KO B.

Druga dva receptora predstavljaju selo Drmno udaljeno oko 1.5 km jugoistočno od lokacije termoelektrane i selo Stari Kostolac, udaljeno oko 1.3 km zapadno od objekta termoelektrane.

Nivo zvuka za dato rastojanje od izvora izračunava se na osnovu sledeće jednačine (Acoustics – Leo Beranek, 1986, [17]):

Lp = Lw + DI – 20log(r) - Ae - 11





Strana 124 od 148

gde je:

Lw - nivo zvuka na izvoru (dB)

DI – faktor širenja talasnog fronta (za širenje u svim pravcima, DI = 9)

r – udaljenost izvora zvuka od receptora (m)

Ae – slabljenje nivoa zvuka usled apsorpcije u vazduhu (konzervativna vrednost je Ae = 0)

Proračunom nivoa zvuka za sva tri identifikovana receptora, dobijaju se sledeće vrednosti:

- očekivani nivo zvuka kod receptora udaljenog 500 m od lokacije (barake) iznosi 39 dB(A);

- očekivani nivo zvuka kod receptora udaljenog 1.3 km od TE-KO B (selo Stari Kostolac) iznosi 30.8 dB(A);

- očekivani nivo zvuka kod receptora udaljenog 1.5 km od TE-KO B (selo Drmno) iznosi 29 dB(A);

Proračunate vrednosti nivoa zvuka ukazuju da rad novog postrojenja neće uticati na promene nivoa buke kod navedena tri receptora.

Dodatni izvor buke predstavljaće kretanje teretnih vozila (kamiona) za dopremu krečnjaka po pristupnim saobraćajnicama. Krečnjak će biti dovožen na lokaciju šest dana nedeljno tokom obe dnevne smene. U proseku će oko 25-35 kamionskih dovoza („tura“) dnevno saobraćati ka termoelektrani i vraćati se u suprotnom smeru nakon isporuke krečnjaka. Buka koju emituje jedno teretno vozilo iznosi od 88 dB(A) pri brzinama manjim od 56 km/h odnosno do 96 dB(A) pri većim brzinama. Procena je da na udaljenosti od 25 m od saobraćajnice ukupan nivo buke neće prelaziti zakonom dozvoljene vrednosti (65 dB(A) za dan i 55 dB(A) za noć). Ipak, ukoliko buka uzrokovana povećanim saobraćajnim opterećenjem izazove žalbe lokalne zajednice trebalo bi primeniti neke od mera za ublažavanje ovog uticaja (na primer, tzv. zelene ili druge zvučne barijere - prikazano u poglavlju Mere zaštite životne sredine).

Istovar krečnjaka iz kamiona i rad konvejera na otvorenom skladištu predstavljaće periodičan izvor buke. Ne očekuje se da ovaj tip buke značajno doprinese povećanju postojećeg nivoa buke na lokaciji.

Na osnovu navedenih procena, može se konstatovati da projekat postrojenja za ODG neće doprineti značajnoj promeni postojećeg nivoa buke na lokaciji.

6.9. UTICAJ NA IZGLED PREDELA

Objekat termoelektrane vidljiv je na udaljenosti od oko 5 km sa jugozapadne strane i oko 5 km sa istočne. S obzirom na dominantnost objekta termoelektrane Kostolac B, izgled predela je niskog kvaliteta i niske osetljivosti (Slika 6.9-1). Projektovano postrojenje za ODG će predstavljati samo dodatni element već postojeće industrijske celine i po svom izgledu će se uklopiti u ambijent postojeće tehnološke opreme na lokaciji.





Strana 125 od 148

Slika 6.9-1 Izgled predela na lokaciji budućeg projekta ODG (Foto: Mašinski fakultet, 2008.)

Uticaj predloženog projekta na postojeći kvalitet predela biće malog značaja. Vidljivost (zona vizuelnog uticaja) projekta postrojenja za ODG je gotovo ista kao i vidljivost postojećeg objekta termoelektrane i stoga neće dodatno uticati na postojeće ili nove receptore. Jedini značajan vizuelni dodatak postojećem objektu biće toranj absorbera. Nešto veći uticaj (privremeni) na izgled predela javiće se tokom izgradnje projektovanog postrojenja, usled prisustva kranskih dizalica i istovremene vidljivosti i postojećeg i novog dimnjaka.

6.10. UTICAJ NA KLIMATSKE KARAKTERISTIKE

Kao posledica emisije SO2 i NOx u atmosferu i hemijske reakcije ovih polutanata sa vodenom parom u vazduhu i atmosferskim padavinama, dolazi do stvaranja kiselih jedinjenja odnosno kiselih atmosferskih taloga. Padavine sa pH vrednošću nižom od 5,6 predstavljaju tzv. kiseli atmosferski talog ( tzv. "kisele kiše").

Termin kiseli talog obuhvata celokupnu kiselu precipitaciju koja obuhvata gasove, čestice kao i tečnu fazu tako da se u kiselom talogu nalaze sve kisele supstance iz atmosfere. Zato se trivijalni pojam „kisele kiše“ sve više zamenjuje mnogo pravilnijim „atmosferski talog“ koji obuhvata sve kisele supstance kao i sve druge zagađivače koji se nalaze u atmosferi. Atmosferski talog podrazumeva zagađenje vazduha koje uključuje i sve kompleksne reakcije različitih supstanci u vazduhu koje daju kao produkat kisela jedinjenja u atmosferi [11].

Tokom rada na Studiji nisu bili dostupni zvanični podaci o broju dana sa kiselim padavinama za Kostolac i okolinu. Imajući u vidu postojeće koncentracije emitovanih sumpornih oksida, sa velikim stepenom verovatnoće može se zaključiti da se na širem području Kostolca, u određenom periodu, javljaju kisele atmosferske padavine. Prema navodima Dr Zoricе Rogozarski iz Zavoda za javno zdravle Požarevac merenja koja je ovaj zavod vršio ukazuju da se kiseli talog izlučuje 5-7 meseci





Strana 126 od 148

godišnje i to u zimskom periodu [10]. Pojava kiselog taloga može bit posledica kumulativnog uticaja više postojećih termoenegretskih i industrijskih objekata na području Braničevskog i Podunavskog regiona, uključujući i TE-KO B, te stoga direktan uticaj TE-KO B na pojavu ovih padavina nije moguće tačno utvrditi.

Imajući u vidu značajno smanjenje emisije SO2 (manje od 400 mg/m3) koje će omogućiti instalacija projektovanog postrojenja, može se konstatovati da će budući doprinos TE-KO B stvaranju kiselog atmosferskog taloga biti značajno umanjen.

U cilju vrednovanja direktnog pozitivnog uticaja budućeg postrojenja na sprečavanje kiselog taloga nakon ugradnje postrojenja za ODG biće potrebno pratiti broj dana sa kiselim padavinama i prosečnu pH vrednost padavina na predmetnom području. Dobijene rezultate će biti potrebno uporediti sa odgovarajućim podacima registrovanim pre ugradnje postrojenja za ODG.

6.11. UTICAJ NA SOCIO-EKONOMSKE ČINIOCE

Izgradnja i rad postrojenja za ODG će imati pozitivan uticaj na socio-ekonomske činioce, pre svega na povećanje zaposlenosti i prihoda lokalne zajednice.

Predviđeno je da izgradnja postrojenja za ODG traje dve godine (2010-2011.). Tokom perioda najintenzivnije izgradnje biće angažovano od 200 do 250 radnika. Isporučioci opreme za ODG će u velikoj meri nabavljati dobra i usluge od lokalnih dobavljača što će imati pozitivan uticaj na razvoj lokalne industrije. Ukupni investicioni troškovi postrojenja za ODG procenjeni u okviru Prethodne studije izvodljivosti iznose oko 145 miliona EUR [18]. S obzirom na to da su pojedine komponente postrojenja za ODG specifične i da se ne proizvode u Srbiji, značajan deo investicionih ulaganja neće završiti na lokalnom nivou. Ipak, iskustva iz prakse i procene iz sličnih projekata ukazuju da se od 10% do 20% ukupne investicije (od 14,5 miliona EUR do 29 miliona EUR) utroši na lokalnom tržištu za nabavku dobara i usluga za postrojenje za ODG [19]. Na ovaj iznos treba dodati i bruto prihod koji će biti ostvaren angažovanjem radne snage (oko 8 miliona EUR) za period od dve godine.

Za potrebe rada i održavanja postrojenja za ODG biće zaposleno od 30 do 40 novih radnika, u periodu od narednih petnaest godina (do kraja radnog veka TE-KO B). Rad i održavanje postrojenja zahtevaće nabavku dodatnih količina pomoćnog materijala (npr. hemikalija za tretman otpadnih voda) i različitog potrošnog materijala što može imati pozitivan uticaj na razvoj lokalne industrije.

Potrošnja značajne količine krečnjaka (690000 t/god) kao osnovne sirovine, značajno će povećati eksploataciju ove sirovine.

Gips koji će nastajati kao nus-proizvod procesa odsumporavanja (300000 t/god) može imati komercijalnu primenu (proizvodnja gips-kartonskih ploča, ili proizvodnja cementa) a njegov plasman može uticati na dalji razvoj tržišta gipsa koje je u Srbiji relativno nerazvijeno.

6.12. UTICAJ NA ZDRAVLJE STANOVNIŠTVA

Instalacija projektovanog postrojenje za ODG predstavlja savremenu tehnologiju (tehničku meru) zaštite vazduha smanjivanjem emisije zagađujućih materija na izvoru zagađenja. Osnovni cilj





Strana 127 od 148

instalacije postrojenja jeste smanjenje emisije sumpornih oksida iz termoelektrane Kostolac B a što će imati nesumnive pozitivne efekte na globalnom i lokalnom nivou.

Osim rezultate redovnih medicinskih praćenja i statistika a čiji rezultati za predmetno područje su prikazani u poglavlju 5.6 na predmetnom području nisu vršena namenska medicinska istraživanja koja bi dovela u direktnu vezu izloženost populacije šireg predmetnog područja sa postojećim koncentracijama SO2 u ambijentalnom vazduhu.

Većina opasnosti (faktori rizika) prisutnih u životnoj sredini kojoj je populacija izložena, je na niskom nivou u odnosu na normative („low-level exposure“), ali pojam izloženost se odnosi na čitav životni vek. Iako se na osnovu nekih podataka zna ili se pretpostavlja da je i izloženost niskom nivou štetna po zdravlje, nije jednostavno dokazati kliničke ili fiziološke efekte ovakve izloženosti na nivou populacije. Često postoji dugo vreme inkubacije između prve izloženosti i kliničkih efekata i zato se nailazi na nisku stopu incidence kod izloženih. Pogotovu ako je mali deo populacije bio izložen u ranim godinama određenom agensu, oštećenje zdravlja može biti neotkriveno više godina.

Hemijske zagađujuće materije koje izazivaju štetne zdravstvene efekte podeljene su u pet širokih grupa u zavisnosti od efekata koji mogu prouzrokovati i to na:

– toksične (akutni i hronični efekti),

– alergene,

– teratogene,

– mutagene materije,

– kancerogene

Štetno delovanje agenasa iz zagađene životne sredine, odnosno promene koje nastaju u njoj, mogu dovesti do porasta negativnih uticaja na zdravlje ljudi i to na više načina:

– intenzivna izloženost štetnim ili toksičnim materijama može uzrokovati akutne zdravstvene efekte;

– izloženost niskim koncentracijama štetnih materija kroz duži vremenski period može dovesti do hroničnih oboljenja;

– izloženost štetnim materijama koje mogu izazvati genetske promene;

– smanjenje imunološke sposobnosti organizma;

– izazivanje subkliničkih iritacija i neprijatnih osećanja i

– uticaji na pogošanje postojeće bolesti.

Veličina izloženosti organizma u zavisnosti je od:

– količine agensa (koncentracija zagađujuće materije u vazduhu, vodi, zemljištu);

– toksičnosti zagađujuće materije (prema klasifikaciji);

– puta unošenja (udisanjem, hranom, koža);





Strana 128 od 148

– vremena izloženosti i zdravstvenog stanja.

Stopa inhalacije za muškarce, žene i decu u odnosu na stepen njihove aktivnosti prikazana je u tabeli 6.12-1.

Tabela 6.12-1 Stopa inhalacije za muškarce, žene i decu sa stepenom aktivnosti, m3/h

Odmor Laka

aktivnost Srednja

aktivnost Težak rad

Odrastao muškarac 0,6 1,3 2,8 7,1

Odrasla žena 0,6 1,3 2,4 4,9

Prosečan odrasli 0,6 1,3 2,6 6,0

Dete – 6 godina 0,4 1,4 2,1 2,4

Dete – 10 godina 0,4 1,7 3,3 4,2

Štetni efekti zagađenog vazduha na zdravlje manifestuju se kao funkcionalni poremećaji ili patološka lezija koja može uticati na funkciju organizma kao celine, ili koja doprinosi smanjenju sposobnosti da se uspešno reaguje na ove napore.

Osnov mehanizma delovanja odvija se na alveolarnoj površini pluća koju čini oko 150 m2 nežne, vulnerabilne membrane između krvi i vazduha. Veća zagađenja vazduha ometaju rad cilijarnog epitela i mehanizam fagocitaze i na taj način onesposobljavaju pluća da odstrane i detoksikuju štetne materije.

U opštoj populaciji izdvajaju se subgrupe koje su označene kao vulnerabilne ili su izložene visokom riziku od prisutnih zagađujućih materija u vazduhu i to su: deca, stari ljudi, ljudi sa određenom bolesti.

Deca su svrstana u vulnerariblnu grupu u populaciji i izložena su visokom riziku od štetnih efekata zagađenog vazduha zbog nekoliko faktora koji određuju ovaj rizik. U tabelama 6.12-2. i 6.12-3 prikazani su ti faktori.

Tabela 6.12-2 Izbor važnih zdravstvenih efekata povezanih za odabrane zagađujuće materije u vazduhu

Zagađujuća materija

Efekti povezani za kratkotrajnu izloženost

Efekti povezani za dugotrajnu izloženost

Suspendovane čestice

– zapaljenska reakcija pluća – simptomi od strane

respiratornog trakta – štetni efekti na

kardiovaskularni system – povećano korišćenje lekova – povećan broj prijema u

bolnicu – porast smrtnosti

– povećanje simptoma u donjem respiratornom traktu

– smanjenje funkcije pluća kod dece

– povećanje hronične opstruktivne bolesti pluća

– smanjenje očekivanog životnog veka, usled smrtnosti uzrokovane kardio pulmonarnim bolestima, i verovatno raka pluća





Strana 129 od 148

Tabela 6.12-3 Neki od štetnih efekata sumpordioksida udruženog sa čvrstim

suspendovanim česticama

SO2 Efekti na zdravlje

μg/m3 ppm

2000 0,7 Srednja 24-časovna vrednost udružena sa česticama povećava mortalitet

1000 0,35 Srednja 24-časovna vrednost udružena sa 750 μg/m3 čađi povećava stopu

smrtnosti dnevnu Srednja 24-časovna udružena sa česticama povećanje bolesti za ljude

preko 54 godina 24-časovna sa 380 μg/m3 dima pokreće simptome bolesti pluća

500 0,175 Srednja 24-časovna sa česticama povećanje mortaliteta Srednja 24-časovna sa česticama povećan broj bolničkih slučajeva

200 0,07 Srednja godišnja udružena sa 185 μg/m3 čađi povećana frekvenca

respiratornih simptoma i bolesti pluća Srednja godišnja koncentracija udružena sa 100 μg/m3 čađi povećava

respiratorne infekcije kod dece 100 0,035

Srednja godišnja koncentracija udružena sa 160 μg/m3 čađi povećava mortalitet kod bronhitičara i mogućnost karcinoma pluća

50 0,0175

Stepen funkcije pluća je jedan od najjačih preduslova za smrtnost odrasle populacije. Faktori koji utiču na razvoj funkcije pluća kod dece potencijalno su veoma važni u određivanju funkcije pluća kad ova deca rastu. Istraživanja funkcije pluća kod dece sugerišu da:

– ukoliko žive u područjima sa visokim koncentracijama zagađujućih materija izloženi su smanjenju funkcije pluća;

– dugotrajna izloženost zagađenom vazduhu utiče na razvoj funkcije pluća;

– smanjenje zagađenosti vazduha (boravak u čistim područjima) poboljšava funkciju pluća i stepen rasta pluća;

– akutna izloženost visokom stepenu zagađenosti vazduha udružena je (naverovatnije sa reverzibilnom) deficitom funkcije pluća.

Ispitivanje stepena zagađenosti vazduha spoljne sredine posebno uzimajući u obzir suspendovane čestice manje od 10 mikrona, azot dioksid, sumpor dioksid i ozon, dala su podatke da je povećanje frekvence i težine kliničkih simptoma gornjih i donjih respiratornih puteva kod dece udruženo sa povećanim zagađenjem vazduha. Mnogi od efekata povezani su sa infekcijama, jer su ispitivanjima dobijeni podaci o interakciji između izloženosti zagađenom vazduhu i infekcijama. Relativno povećanje u registrovanju infekcija je malo, ali broj dece zahvaćen u populaciji je visok. Dugotrajna izloženost povećanom stepenu zagađenosti vazduha može dovesti do povećavanja oboljevanja od bronhitisa i kašlja i pogoršati stanje astme.





Strana 130 od 148

Ograničeni su podaci da zagađen vazduh ima značajnu ulogu u praćenju povećanja incidence astme, alergijskog rinitisa ili atopičnog ekcema.

Dugotrajna izloženost postojećim koncentracijama može usloviti smanjenje očekivanog životnog veka, koja je uslovljena, pre svega, zbog povećanja smrtnosti izazvane kardio-pulmonarnim uzrocima i rakom pluća.

Projekat Globalno opterećenje bolestima proširilo je svoju analizu o uticaju svakodnevnih faktora rizika za zdravlje i na faktore rizika prisutne u životnoj sredini. Procenjuje se da izloženost finim česticama prisutnim u vazduhu spoljne sredine dovodi do 100000 smrti godišnje u Evropi i gubitku 725000 godina života. Veoma čvrsti podaci o efektima nastalim usled izloženosti suspendovanim česticama su o smrti usled kardiovaskularnih i kardiopulmonarnih uzroka, dobijeni iz kohort istraživanja. Američko udruženje za rak ustanovilo je izvesnu vezu između izloženosti sulfatima i mortalitetu. U gradovima u kojima su izvršena merenja PM 2,5 ovaj parametar je pokazao najjaču vezu sa mortalitetom. Isto je potvrdila ponovna analiza od strane Instituta za istraživanje zdravstvenih efekata, sulfati i PM 2,5 su dokazani da su u vezi sa kardiopulmonarnim i kardiovaskularnim smrtnostima.

Sve više je podataka da je dugotrajna izloženost niskim koncentracijama mikročestica u vazduhu udružena sa mortalitetom i drugim hroničnim efektima kao što su povećana stopa bronhitisa i smanjenje funkcije pluća. Dve studije sprovedene u SAD sugerišu da očekivani životni vek može biti skraćen više od godinu dana u naseljima izloženim visokim koncentracijama u poređenju sa onim izloženim niskim koncentracijama.

Klasifikacija efekata na zdravlje u slučaju zagađenosti vazduha stepenovana je na osnovu poremećaja, odnosno odgovora na prisutnu dozu (koncentraciju), od strane respiratornog trakta. U tabeli 6.12.-4 prikazane su reakcije plućne funkcije, simptomi i drugi znaci izloženosti zagađenom vazduhu.

Tabela 6.12-4 Neki od štetnih efekata sumpordioksida udruženog sa čvrstim suspendovanim česticama

Koncentracija (μg/m3) Efekti na zdravlje

Klasifikacija efekata po

stepenu reakcije Sumpor Dioksid

Mikročestice čađ

200 200

Malo, prolazno smanjenje plućne funkcije (PVC, FEV1) kod dece i odraslih koje može trajati 2-4 nedelje. Intenzitet je reda veličine 2-4% od srednjeg uzorka

Umereni

250 250 Povećanje morbiditeta kod hroničnih bolesnika i verovatnoća kod dece

Umereni

400 400 Dalje povećanje u respiratornom morbiditetu

Teški

500 500 Povećanje mortaliteta kod starih hroničnih bolesnika

Teški

Danas se u inostranoj literaturi mogu naći rezultati nekoliko namenskih medicinskih i ekonomskih studija koje su pokušale da izraze i kvantifikuju korist po zdravlje stanovništva nakon instalacije sistema za odsumporavanje. Kao ilustraciju navode se rezultati jednog studijskog istraživanja





Strana 131 od 148

sprovedenog na Thailandu [14]. U zaključku ove Studije konstatuje se da je nakon instalacije postrojenja za odsumporavanje, na jednom 300 MW bloku, zabeleženo (prosečno na godišnjem nivou) 16 slučajeva manje akutne smrtnosti, 12 slučajeva manje respiratonih ili kardio-vaskularnih bolničkih prijema, i skoro 354000 dana manje sa akutnim respiratornim simptomima. Ekonomska valorizacija ovako izražene koristi više nego duplo nadmašuje godišnje troškove investicije i održavanja jednog ovakvog postrojenja. (izvor: Assessing health benefits of controlling air pollution from power generation: the case of a lignite-fired power plant in Thailand, Planning & Economic Studies Section, Department of Nuclear Energy, International Atomic Energy Agency, Vienna, Austria) [14].





Strana 132 od 148

7. PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU U SLUČAJU UDESA

7.1. MOGUĆNOST POJAVE AKCIDENTNIH SITUACIJA

Tokom rada budućeg postrojenja za ODG, rizik po životnu sredinu bi se mogao javiti u slučaju (I) ispada postrojenja (otkaza neke od kritičnih komponenti sistema), (ii) izlivanja opasne materije ili (iii) požara.

(i) Ispad postrojenja za ODG uzrokovao bi emisiju SO2 u atmosferu bez redukcije. Koncentracija SO2 u neprečišćenom dimnom gasu (postojeće stanje) iznosi oko 6590 mg/m3 ali bi, s obzirom na postojanje postrojenja za ODG, bila emitovana kroz novi dimnjak, 50 m niži od postojećeg, što bi uticalo na drugačiju disperziju prizemnih koncentracija SO2.

Kao posledica ispada postrojenja za odsumporavanje došlo bi do pojave maksimalnih jednočasovnih vrednosti prizemnih koncentracija SO2 na manjoj udaljenosti nego što je slučaj sa dimnjakom visokim 250 m. Može se pretpostaviti da bi jednočasovne i 24-časovne vrednosti koncentracija SO2 u toku posmatranog dana premašile maksimalno dozvoljenu vrednost od 350

g/m3 odnosno 125 g/m3, respektivno. Ipak, ovaj tip udesa bio bi ograničenog trajanja (kratkoročan) i reverzibilan – što znači da bi srednje mesečne i srednja godišnja vrednosti prizemnih koncentracija ostala u granicama dozvoljenih vrednosti.

(ii) U postupku tretmana otpadnih voda koriste se baze i kiseline. Pri udesu direktnog curenja kiseline iz creva za pretakanje. na otvorenom prostoru, istekla tečnost razlila bi se po istakačkom platou do slivanja u postojeće šahtove. Pri tom bi postojali uslovi za zagađenje vazduha koji su posledica delimičnog isparavanja gasova, pri čemu bi se formirao oblak toksičnog gasa, koji bi se transportovao u atmosferu. Prostiranje ovog oblaka zavisilo bi od više parametara vezanih za meteorološke uslove u trenutku prosipanja i neposredno posle njega.

Količine opasnih materija koje će se koristiti u postrojenju za ODG biće znatno manje od količina opasnih materija koje se već koriste u TE-KO B.

Imajući u vidu da se postrojenje za ODG dodatno ugrađuje na već postojeći objekat termoelektrane, postupci za reagovanje u slučaju udesa na postrojenju treba da budu integrisani u postojeće postupke reagovanja koji postoje za već ranije identifikovane udesne situacije.

(iii) Tehnološki proces odsumporavanja ne nosi visoki stepen rizika od požara i eksplozija. Redovni rizici nastanka požara predmet su zasebne planske dokumentacije zaštite od požara.

7.2. PRIKAZ OPASNIH MATERIJA

Opasne materije koje će se koristiti tokom rada postrojenja za ODG su kisela i bazna sredstva za tretman otpadnih voda. U praksi se obično koriste: (1) natrijum hidroksid ili (2) kreč, (3) natrijum sulfid, (4) gvožđe(III)hlorid, (5) hlorovodonična kiselina.

Natrijum hidroksid je jako korozivno sredstvo, u čvrstom stanju je u obliku belih kuglica. Nema miris. Nije zapaljiv. Nije kompatibilan sa kiselinama i organskim halogenim jedinjenjima (npr. tri hlor





Strana 133 od 148

etilen). U slučaju povišene koncentracije u vodi može imati toksično dejstvo na akvatične organizme.

Kalcijum hidroksid (kreč) je jako korozivno sredstvo, u čvrstom stanju je u obliku belog praha ili kristala. Nema miris. Nije zapaljiv. Kao jako alkalno sredstvo, nije kompatibilan sa kiselinama. U slučaju povišene koncentracije u vodi može imati toksično dejstvo na akvatične organizme.

Natrijum sulfid je jako korozivno sredstvo, u čvrstom stanju je u obliku belih kristala. Nije zapaljiv ali je vrlo reaktivan. Sa vodom formira jak bazni rastvor. Pod uticajem toplote, vlage ili kiseline oslobađa otrovan i zapaljiv gas – vodonik sulfid koji sa vazduhom formira eksplozivne smeše. Ima toksično dejstvo na akvatične organizme.

Gvožđe(III)hlorid je jako korozivno sredstvo, u čvrstom stanju je u obliku tamno žutih kristala. Nije zapaljiv. U potpunosti se rastvara se u vodi i formira jak kiseo rastvor, oštrog mirisa. Nije kompatibilan sa jedinjenjima natrijuma i kalijuma. Prilikom izlaganja svetlosti i toploti oslobađa hlorovodonik. Ima toksično dejstvo na akvatične organizme.

Hlorovodonična kiselina je jako korozivno sredstvo, tečnost svetlo žute boje i oštrog mirisa. Nije kompatibilna sa bazama i oksidima metala. Prilikom izlaganja svetlosti i toploti oslobađa hlorovodonik. Ima toksično dejstvo na akvatične organizme.

Imajući u vidu da se postrojenje za ODG dodatno ugrađuje na već postojeći objekat termoelektrane, skladištenje i rukovanje opasnim materijama biće organizovano za celu TE KO B.





Strana 134 od 148

8. OPIS MERA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

Opis mera za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje svakog značajnijeg štetnog uticaja na životnu sredinu obuhvata mere koje će se preduzeti za uređenje prostora, tehničko-tehnološke, sanitarno-higijenske, biološke, organizacione, pravne, ekonomske i druge mere.

8.1. OSNOVNE MERE PREDVIĐENE PROJEKTOM POSTROJENJA ZA ODG

8.1.1. MERE ZAŠTITE VAZDUHA

- U cilju zaštite kvaliteta vazduha, određena je optimalna visina novog, vlažnog dimnjaka, od 200 m koja će omogućiti disperziju zagađujućih materija tako da vrednosti prizemnih koncentracija SO2 i NOx ne prelazi propisane granične vrednosti.

- Za mlevenje krečnjaka predviđen je tzv. vlažni postupak, tj. mlevenje uz korišćenje vode čime se sprečava emisija suspendovanih čestica iz mlinova

8.1.2. MERE UPRAVLJANJA OTPADNIM VODAMA

- Projektom je predviđena ugradnja postrojenja za tretman tehnoloških otpadnih voda opterećenih hlordima i teškim metalima, koje će predstavljati sastavni deo centralnog postrojenja za tretman otpadnih voda (za celu termoelektranu). Nakon tretmana voda će se upuštati u reku Mlavu.

8.1.3. MERE ZAŠTITE ZEMLJIŠTA I PODZEMNIH VODA

- Odlaganje suspenzije gipsa predviđeno je da se vrši na unutrašnjem odlagališu otkrivke površinskog kopa Drmno, na udaljenosti od oko 2 km istočno od TE-KO B.

- Deponija na koju će se odlagati suspenzija gipsa predviđeno je da bude adekvatno tehnički opremljena i obložena hidroizolacionim materijalom čime će se onemogućiti prodiranje procednih voda u zemljište i podzemne vode.

- Odlaganje ODG gipsa predviđeno je da se vrši na unutrašnjem odlagališu otkrivke površinskog kopa Drmno, na udaljenosti od oko 2 km istočno od TE-KO B.

- Deponija na koju će se odlagati ODG gips predviđeno je da bude adekvatno tehnički opremljena i obložena hidroizolacionim materijalom čime će se onemogućiti prodiranje procednih voda u zemljište i podzemne vode.

- U cilju prikupljanja i odvođenja procednih voda sa deponije, predviđeno je da se na deponiji postavi drenaža kojom će se prikupljena voda sa deponije sistemom povratne vode vraćati u tehnološki proces.

8.2. DODATNE MERE PREDVIĐENE OVOM STUDIJOM

8.2.1. MERE ZAŠTITE VAZDUHA

- U slučaju povišene emisije suspendovanih čestica tokom istovara i manipulacije na skladištu, izgraditi prekriveno skladište krečnjaka ili skladište ograditi sa tri strane.





Strana 135 od 148

- Ukoliko je skladište krečnjaka otvoreno, u periodima bez atmosferskih padavina, vršiti automatsko prskanje skladišta primenom sistema sprinklera u cilju redukcije količine emitovanih suspendovanih čestica.

- Na kamionima za dopremu krečnjaka na lokaciju moraju se koristiti cirade.

- Uspostaviti prostor za pranje točkova kamiona (pralište) koji nakon istovara krečnjaka napuštaju lokaciju TE-KO B u cilju smanjenja raznošenja čestica prilikom odlaska sa lokacije

- Trakasti konvejeri za transport krečnjaka do dnevnih silosa treba da budu pokriveni.

- Upotrebljavati teleskopske slagače prilikom istovara krečnjaka na skladište.

- Dnevni silosi krečnjaka moraju biti opremljeni sistemom za otprašivanje (filtri na odušku) tako da emisija i imisija suspendovanih čestica ne prelaze maksimalne vrednosti utvrđene odgovarajućim pravilnicima.

- U saradnji sa nadležnim javnim preduzećima za održavanje puteva obezbediti poboljšanje pristupnih puteva (zamena sloja asfalta, proširenja, bezbedonosne mere u naseljenim mestima) i njihovo buduće redovno održavanje.

- Ukoliko se na deponiju odlaže gips u praškastoj formi (do 10% vlage) vršiti automatsko prskanje aktivne kasete na deponiji primenom sistema sprinklera u cilju smanjenja količine emitovanih čestica usled razvejavanja putem vetra.

- Izraditi i primenjivati program biološke rekultivacije na deponiji gipsa u cilju zaštite površine odlagališta od erozije vetrom.

8.2.2. MERE UPRAVLJANJA OTPADNIM VODAMA

- Drobljeni krečnjak skladištiti na asfaltiranoj površini sa nagibom, sa koje se kontrolisano prikupljaju nastale atmosferske vode.

- Obezbediti primarni tretman atmosferskih voda (sedimentaciju) sa skladišta krečnjaka s obzirom na to da iste imaju visok sadržaj suspendovanih materija. Nakon sedimentacije atmosferske otpadne vode se mogu konačno upustiti u recipijent.

- Na cevovodu iza postrojenja za tretman otpadnih voda predvideti ugradnju merača protoka otpadnih voda koje se ispuštaju u recipijent.

8.2.3. MERE UPRAVLJANJA OPASNIM OTPADOM

- U slučaju da se utvrdi odgovarajućom karakterizacijom da je otpadni mulja opasan otpad, za izdvojeni mulj iz postrojenja za tretman otpadnih voda neophodno je obezbediti adekvatno opremljeno privremeno skladište. Manipulaciju, transport i odlaganje opasnog otpada, obavljati u skladu sa Pravilnikom o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija (“Sl. gl. RS”, br. 12/95).





Strana 136 od 148

- Izvršiti karakterizaciju i kategorizaciju otpadnog mulja u skladu sa Pravilnikom o uslovima i načinu razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina (Sl. glasnik RS, br. 55/01).

8.2.4. MERE ZAŠTITE PODZEMNIH VODA

- Izvršiti instalaciju mreže osmatračkih bunara (8-10) lociranih u zoni odlagališta gipsa, tako da zahvataju izdanske vode i u uslovima obaranja nivoa u cilju odvodnjavanja kopa. Vršiti uzorkovanje i analizu ciljanih kvalitativnih parametara na mreži osmatračkih bunara u skladu sa opisom datim u poglavlju 9. Program praćenja uticaja na životnu sredinu.

8.2.5. MERE U PROCESU SKLADIŠTENJA I RUKOVANJA OPASNIM MATERIJAMA

- Utovar i istovar opasnih materija (utovar, utakanje, pretovar, pretakanje, istovar, istakanje, čuvanje i druge manipulacije u vezi sa utovarom ili istovarom) vršiti samo na posebno određenim mestima na kojima se ne ugrožavaju život i zdravlje ljudi, životna sredina ili materijalna dobra, odnosno bezbednost saobraćaja.

- Predvideti da mesto na kome se vrši utovar ili istovar opasnih materija bude snabdeveno propisanim uređajima i opremom i na vidljivom mestu označeno odgovarajućom oznakom opasnosti.

- Skladištenje opasnih materija vršiti u skladu sa uputstvima proizvođača, u prostorima posebno namenjenim za to, opremljenim betonskom podlogom i sistemom za prikupljanje i odvođenje otpadne vode do postrojenja za tretman.

- Prostori za skladištenje opasnih materija moraju biti opremljeni odgovarajućim sistemom kontrolisane lokalne / opšte ventilacije.

- Opasne materije skladištiti na paletama sa sekundarnim dnom za prihvat prosutih tečnosti, vodeći računa o razdvajanju nekompatibilnih hemikalija.

- Uputstva za rukovanje sa opasnim materijama moraju biti postavljena na vidnom mestu na svim mestima na kojima se vrši rukovanje opasnim materijama.

- Na mestima skladištenja i upotrebe opasnih materija obezbediti sorbente (npr. burad sa peskom) za sakupljanje hemikalije u slučaju izlivanja.

8.2.6. MERE KOJE ĆE SE PREDUZETI U SLUČAJU UDESA

Osnovna preventivna mera za smanjenje verovatnoće udesa je poštovanje projektnih mera zaštite i uspostavljanje sistema upravljanja udesima u skladu sa zahtevima važeće regulative iz ove oblasti.

- Izvršiti procenu rizika od udesa za rešenja koja će biti predviđena glavnim projektom i u skladu sa procenom definisati operacije koje će biti dokumentovane i opisane u odgovarajućim postupcima za rad (operativnim procedurama).





Strana 137 od 148

- Za sve identifikovane udesne situacije utvrditi postupak reagovanja koji će definisati koje se akcije preduzimaju, koje eksterne institucije se obaveštavaju o udesu i kako se saniraju posledice udesa.

- Reagovanje u slučajevima udesnih situacija na postrojenju za ODG integrisati u već postojeće postupke reagovanja u slučaju ostalih udesa na objektu termoelektrane.

- Za gašenje požara predvideti odgovarajuću opremu, i to mobilnu vatrogasnu opremu i protivpožarne hidrante.

- U zonama opasnosti ne smeju se nalaziti materije i uređaji koji mogu izazvati požar i eksploziju ili omogućiti njihovo širenje

- Nosilac projekta je dužan da vatrogasnu opremu održava u ispravnom stanju i da zaposlene upozna sa njihovim korišćenjem

- U slučaju izlivanja hemikalija, izliveni sadržaj sakupiti pomoću sorbenta.

8.2.7. MERE ZAŠTITE PRILIKOM GRADNJE (IZVOĐENJA RADOVA)

- Izvođač radova je obavezan da uradi poseban elaborat o uređenju gradilišta i radu na gradilištu.

- Gradilište ograditi gradišnom ogradom i propisno obeležiti.

- Pre početka izvođenja radova potrebno je izvršiti pripremne radove, obezbediti lokaciju i izvesti druge radove kojima se obezbeđuje život i zdravlje ljudi i bezbedno odvijanje saobraćaja.

- Prilikom rasčišćavanja terena u zoni izvođenja radova moraju se poštovati svi propisi o zaštiti i sigurnosti rada i sprečiti bilo kakvi negativni uticaji na životnu sredinu i neposredno okruženje lokacije.

- Pre početka izvođenja zemljanih radova pribaviti podatke o tačnom položaju postojećih infrastrukturnih objekata (podzemni električni kablovi, cevovodi i sl.) kako ne bi došlo do njihovog oštećenja.

- Radove izvoditi prema tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje je izdato odobrenje za izgradnju, odnosno prema tehničkim merama, propisima, normativima i standardima koji važe za izgradnju ovakve vrste objekata.

- Na lokaciji predvideti adekvatno mesto skladištenja (deponiju) materijala koji se koristi prilikom izvođenja radova.

- Neophodno je preduzeti sve potrebne mere za sigurnost radnika, postrojenja, susednih objekata i saobraćaja, kao i zaštite neposredne okoline lokacije.

- Na predmetnoj lokaciji je, tokom izvođenja radova, zabranjeno pretakanje i skladištenje naftnih derivata, ulja i maziva za građevinske mašine. Obezbediti zatvoren prostor na gradilištu za uskladištenje i pripremu materijala.

- U slučaju prekida radova iz bilo kog razloga, potrebno je obezbediti objekat i okolinu.





Strana 138 od 148

8.2.8. MERE ZAŠTITE ARHEOLOŠKOG LOKALITETA VIMINACIJUM

- Ako se u toku građevinskih i drugih radova naiđe na arheološka nalazišta ili arheološke predmete, izvođač radova je dužan da odmah, bez odlaganja prekine radove i obavesti Zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo i da preduzme sve mere da se nalaz ne uništi i ne ošteti i da se sačuva na mestu i u položaju u kome je otkriven.

- Ako postoji neposredna opasnost oštećenja arheološkog nalazišta ili predmeta, Zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo privremeno mora obustaviti radove dok se ne utvrdi da li je odnosna nepokretnost ili stvar kulturno dobro ili nije.

8.2.9. MERE ZAŠTITE OD BUKE

- Sprovesti početno merenje nivoa buke na granicama lokacije u periodu od dva meseca nakon početka rada postojenja za ODG. Ukoliko izmereni nivoi buke prelaze dozvoljene, poboljšati zvučnu izolaciju delova objekta u kojima se nalaze izvori buke ili primeniti druge mere zaštite receptora.

- Ukoliko buka uzrokovana povećanim saobraćajnim opterećenjem na pristupnim putevima za transport krečnjaka izazove žalbe lokalne zajednice trebalo bi izvršiti namenska merenja buke i po potrebi primeniti neke od mera za ublažavanje ovog uticaja (na primer, tzv. zelene ili druge zvučne barijere).

- Kao projektni kriterijum za isporučioce opreme navesti obavezu zaštite od buke do zakonom propisanog nivoa.





Strana 139 od 148

9. PROGRAM PRAĆENJA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

9.1. UTVRĐIVANJE STANJA ŽIVOTNE SREDINE PRE POČETKA FUNKCIONISANJA PROJEKTA

Pre otpočinjanja rada postrojenja za ODG potrebno je izvršiti utvrđivanje tzv.“nultog stanja“ životne sredine. Ovaj proces podrazumeva (1) prikupljanje i sistematizaciju postojećih podataka o merenjima medija životne sredine u zonama uticaja budućeg postrojenja kao i (2) vršenje dodatnih namenskih uzorkovanja i analiza medija životne sredine u zonama uticaja novoizgrađenog postrojenja.

Kako projektovano postrojenje za ODG predstavlja integralni deo energetskog sistema termoelektrane Kostolac B, utvrđivanje stanja životne sredine pre otpočinjanja rada ovog postrojenja predstavljalo bi istražni rad usaglašen sa postojećim sistematskim merenjima koja sprovode nadležne službe za zaštitu životne sredine EPS – Kostolac B.

Rezultate analiza kvaliteta vazduha zemljišta, podzemnih voda, površinskih voda recipijenta, kvaliteta otpadnih voda potrebno je obraditi u vidu tzv. Studije nultog stanja životne sredine (engl. Environmental Baseline Assessment) i dobijene rezultate predstaviti nadležnom Ministarstvu kao osnovu za praćenje daljeg uticaja.

9.2. PARAMETRI, NAČIN I UČESTALOST PRAĆENJA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

U ovom poglavlju daje se predlog režima praćenja uticaja rada postrojenja za ODG na životnu sredinu. Potrebno je naglasiti da se uticaj rada ovog postrojenja može i treba pratiti u integrisanom sistemu monitoringa, zajedno sa ostalim uticajima na životnu sredinu koji se ostvaruju radom Termoelektrane Kostolac B.

U tabeli 9.2-1 dati su osnovni elementi režima monitoringa koji se odnose na praćenje sledećih medija životne sredine:

- emisije štetnih materija u vazduh iz dimnjaka,

- imisije (kvaliteta vazduha) na mernim mestima u široj zoni termoelektrane kojima se prati efekti rada postrojenja za odsumporavanje,

- kvaliteta površinskih voda (reka Mlave, „kanal tople vode“), kao recipijenta otpadnih voda,

- kvaliteta otpadnih voda iz postrojenja za ODG (efluenta) na mestu ispusta,

- kvaliteta podzemnih voda u osmatračkim bunarima (pijezometrima) u zoni odlagališta gipsa.





Strana 140 od 148

Tabela 9.2-1 Osnovni elementi režima praćenja uticaja na životnu sredinu

Medij životne sredine

Vrsta i tip merenja Parametri za praćenje Zakonska regulativa /

standardi

Učestalost merenja

Vazduh

Merenje emisije

Projektom je predviđena ugradnja sistema za kontinualni monitoring emisije

- čestice,

- SO2,

- NOx,

- Ugljen monoksid – CO

- CO2,

- O2,

- HCl, HF

- temperatura,

- pritisak i

- protok dimnih gasova

- Pravilnik o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranju podataka („Sl.glasnik RS” br. 30/97, 35/97)

- Direktiva 2001/80/EC - ograničenje emisije štetnih materija u vazduh iz velikih ložišta

Kontinualni monitoring

Merenje imisije

Praćenje kvaliteta vazduha potrebno je nastaviti i uskladiti sa postojećim sistematskim merenjima ukupnih taložnih materija i koncentracije sumpordioksida

Uzimanje uzoraka vazduha potrebno je vršiti na mernim mestima koja nisu direktno izložena uticaju izvora zagađivanja vazduha na visini od 1,5 do 10 m od nivoa tla.

- Ukupne taložne materije (mg/m2/dan)

- Azotni oksidi izraženi kao NO2

- Ugljen monoksid – CO

- Sumporni oksidi izraženi kao SO2)

- Gasovita neorganska jedinjenja fluora izražena kao HF

- Gasovita neorganska jedinjenja hlora izražena kao HCl

- Praškaste materije

Pravilnik o graničnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka ("Službeni glasnik RS", br. 54/92, 30/99)

2 puta godišnje





Strana 141 od 148



standardi

Učestalost merenja

Površinske vode

Praćenja kvaliteta površinskih voda prijemnika – reke Mlave - Kanala tople vode, nakon uliva otpadnih voda.

Uzorkovanje je potrebno je vršiti na 3 merna mesta: uzvodno pre mesta upuštanja otpadnih voda u recipijent, u zoni upuštanja, i nizvodno od mesta upuštanja

Lista parametara (biće definisana i novom vodoprivrednom dozvolom nakon instalacije sistema za tretman otpadnih voda), i uključiće neophodnu listu parametara. Ove je data okvirna lista parametre za površinske vode koji su od značaja za praćenje: - temperatura vode, - prisustvo i vrsta mirisa, - mutnoća, - boja vode-opisno, - specifična provodljivost, - rastvoreni kiseonik, - pH, - suvi ostatak, - suspendovane materije, - sedimentne materije, - HPK, - utrošak KMnO4, - BPK5, - olovo (Pb), - gvožđe (Fe), - mineralna ulja, - benzen, - toluen, - ksilen, - etil benzen - hloridi

Zakon o vodama („Sl.glasnik SRS” br. 46/91) Pravilnik o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda („Sl.glasnik SRS” br. 47/83) Uredba o kategorizaciji vodotoka („Sl.glasnik SRS” br. 5/68, 33/75) Pravilnik o opasnim materijama u vodama („Sl.glasnik SRS”, br.31/82)

4 puta godišnje, (jednom u tri meseca), odnosno u skladu sa zahtevom vodoprivredne dozvole





Strana 142 od 148



standardi

Učestalost merenja

Otpadne vode (efluent)

Praćenja kvaliteta otpadnih voda (efluenta) pre mešanja sa vodama prijemnika

Na osnovu dvočasovnog kompozitnog uzorka potrebno je analizirati:

a) Opšti parametri - Količine ispuštenih otpadnih voda, - hemijska potrošnja kiseonika

(bihromatna metoda), - suspendovane materije, - biohemijska potrošnja kiseonika

(petodnevna), - pH vrednost, - temperatura vode, - ukupan broj koliformnih organizama, - suvi ostatak - ukupni azot i ukupni fosfor, - promena boje, - vidljive otpadne materije, - prisustvo i vrsta mirisa, - temperatura vazduha, b)specifični parametri - teški metal (Hg, Cd, Fe, As, Zn, Mn) - hloridi (Cl)

Pravilnik o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda („Sl.glasnik SRS” br. 47/83)

4 puta godišnje (jednom u tri meseca)





Strana 143 od 148



standardi

Učestalost merenja

Podzemne vode

Vršiti uzorkovanje i analizu ciljanih kvalitativnih parametara na mreži osmatračkih bunara (8-10) lociranih u zoni odlagališta gipsa, instaliranim tako da zahvataju izdanske vode i u uslovima obaranja nivoa u cilju odvodnjavanja kopa.

Nivo podzemnih voda, uz prateće podatke o režim odvodnjavanja kopa u vreme uzorkovanja

a)osnovni fizičko-hemijski parametri: temperatura °C, boja, miris, mutnoća, pH, utrošak KMnO4 mg/l kao O2, specifična provodljivost, pH, suvi ostatak, suspendovane i sedimentne materije, HPK, BPK5

b) specifični parametri

hloridi

Ne postoji specifična zakonska regulativa u Srbiji koja bi se odnosila na kontaminaciju zemljišta i podzemnih voda i kriterijumi za sprovođenje remedijacionih aktivnosti. Postoje samo standardi kvaliteta vode za piće i Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodama za njihovo ispitivanje (Sl. glasnik RS, br.23/94), kojim je regulisan kvalitet zemljišta po pitanju dozvoljenog sadržaja hemijskih supstanci koje imaju svojstvo opasnih materija.

Jednom godišnje

Atmosferski talog Vršiti uzorkovanje i analizu atmosferskog taloga u cilju identifikacije pojave kiselih taloga

vrednost pH broj dana sa kiselim talogom

- Kontinualno

Buka Izvršiti početno merenje buke po ustaljivanju rada postrojenja za

nivo buke (dB) Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini

Jedan put po ustaljivanju rada





Strana 144 od 148



standardi

Učestalost merenja

odsumporavanje u zoni izvora kao i u zoni prvih receptora

(„Sl.glasnik RS“, br. 54/92) sistema a kasnije u slučaju potrebe (povišene buke u zoni recipijenta), po nalogu inspekcije i sl.





Strana 145 od 148

10. NETEHNIČKI REZIME

Netehnički rezime pripremljen je kao zaseban dokument u prilogu ove Studije.





Strana 146 od 148

11. PODACI O TEHNIČKIM NEDOSTACIMA

Tokom rada na izradi Studije nisu ustanovljeni značajni tehnički nedostaci koji bi uticali na proces procene uticaja.

Studijom su jasno definisani izlazni parametri otpadnih voda iz postrojenja za ODG i prikazana je savremena praksa tretmana otpadnih voda iz procesa ODG. Izbor odgovarajuće tehnologije tretmana otpadnih voda biće definisan u sklopu izrade projektne dokumentacije za centralno postrojenje za tretman otpadnih voda TE-KO B. Izgradnja centralnog postrojenja za tretman otpadnih voda u TE-KO B je jedan od visokoprioritetnih projekata EPS-a, finansiran od strane EAR-a i njegova realizacija je u toku.





Strana 147 od 148

12. LITERATURA

[1] European Comission - Reference document on Best Available Techniques for Large Combustion Plants, jul 2006 [2] European Comission – Emissions from storage, jul 2006 [3] E.ON UK – Water treatment for fossil fuel power generation, januar 2006 [4] Zavod za javno zdravlje Požarevac – Analiza zdravstvenog stanja stanovništva Braničevskog i Podunavskog okruga u 2006. godini, decembar 2006 [5] Environmental Protection Agency - AP 42 Compilation of Air Pollutant Emission Factors, Section 11.19.2 Crushed Stone Processing, avgust 2004 [6] Environmental Protection Agency - AP 42 Compilation of Air Pollutant Emission Factors, Section 13.2.4 Aggregate Handling and Storage Piles, januar 1995 [7] Energoprojekt Entel a.d. - Pravci optimalnog smanjenja emisija sumpornih oksida iz termoelektrana EPS-a, jun 2006 [8] Rudarsko geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu - Projekat geoloških istraživanja ležišta uglja „Drmno“, 2004 [9] Rudarsko geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu - Studija o mogućnostima snabdevanja krečnjakom za potrebe odsumporavanja dimnih gasova TE Kostolac B, TE Nikola Tesla A i TE Nikola Tesla B i novog termo kapaciteta na kolubarski lignit približne snage 700 MW, jul 2007 [10] Dr Zorica Rogozarski - Uticaj termoenergetskog kompleksa Kostolac na kvalitet vazduha u okolnim naseljima, Zavod za javno zdravlje Požarevac, 2006 [11] Prof Dr Ivan Gržetić - Atmosferski talog i kisele kiše, Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu [12] EU Joint Programme on the Integrated Rehabilitation Project Plan/Survey of the Architectural and Archaeological Heritage (IRPP/SAAH) - Preliminary technical assessment of the architectural and archaeological heritage in South-East Europe – Viminacium, Kostolac, januar 2007 [13] www.viminacium.org.yu [14] Faculty of Economics Maejo University, Costs and Benefits Of Flue Gas Desulfurization For Pollution Control At The Mae Moh Power Plant, Thailand [15] Izveštaji o merenju imisije (2000-2006) na mernim mestima Drmno, Klenovik, Bradarac, Ostrovo [16] Konzorcijum RGF Beograd, Energoprojekt Entel, Worley Parsons, Masinski Fakultet Beograd, Idejni projekat: Odsumporavanje dimnih gasova TE Kostolac B, 2008 [17] Acoustics – Leo L. Beranek, American Institute of Physics 1986





Strana 148 od 148

[18] Konzorcijum RGF Beograd, Energoprojekt Entel, Worley Parsons, Masinski Fakultet Beograd, Prethodna studija opravdanosti: Odsumporavanje dimnih gasova TE Kostolac B [19] The Department of Natural Resources of Maryland, Power Plant Research Program - Environmental Review of the Air Pollution Control Project at the Morgantown Generating Station, 2007

TE Kostolac EIA 18.02.2010 - Posle Izmena

Documents

Transcript of TE Kostolac EIA 18.02.2010 - Posle Izmena