Panevropski Univerzitet

Banja LukaFakultet sportskih nauka

smer - pedagoško nastavni

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

MENADZMENT SPORTSKIH OBJEKATA I DOGAĐAJA

TEMA RADA:

PRIKAZ ORGANIZOVANJA TAKMIČENJA U FITNESU

Doc.dr Mirko Tufegdžija Pavlović Anitabr.indeksa: 84-10/DSN 2010

Beograd05.01.2014. godine

SADRŽAJ:

1. Uvod 22. Pojam fitness..................................................................................................... 33. Sportski događaj.................................................................................................4

3.1. Karakteristike sportskog događaja u fitnesu...............................................5 3.2. Organizovanje sportskog događaja.............................................................6 3.3. Organizaciona struktura sporta...................................................................74. Prikaz organizovanja takmičenja u fitnesu........................................................8 4.1. Program delatnosti......................................................................................8 4.2. Sredstva potrebna za organizaciju takmičenja............................................9 4.3. Razdoblje izvedbe modela..........................................................................9 4.4. Nabavka opreme i materjalnih sredstava....................................................9 4.5. Lokacija i potrebno osoblje.......................................................................10 4.6. Prihod od prodaje......................................................................................10 4.7. Prihod od prodaje ulaznica, prehrambenih proizvoda, pića, promo materijala, po osnovu sponzorstva ili donacija.........................................11 4.8. Troškovi poslovanja..................................................................................115. Pripreme takmičara za takmičenje.....................................................................126. Zaključak ...........................................................................................................147. Literatura ...........................................................................................................15

1

1.UVOD

Savremeni sistem sporta u svetu doživljava neprekidne, duboke, kvalitativne, kvantitativne i strukturalne transformacije, koje proističu iz sve novijih društvenih, ekonomskih, političkih i tehnoloških uslova razvoja društva. Sve bolji sportski rezultati koji se poslednjih godina postižu u raznim sportovima, u znatnoj su meri promenili shvatanja i karakter rada u sportu i postavili nove zahteve za rešavanje niza aktuelnih zadataka na integralnoj osnovi.

Da bi se postigao vrhunski kvalitet u sportu, neophodno je kreirati, modifikovati, organizovati i kontinuirano operacionalizovati tekuće i završne pripreme vrhunskih sportista, i uporedo s tim, raditi na pronalaženju najpogodnijih organizacionih oblika, metoda i sadržaja rada u pripremanju vrhunskih sportista reprezentativnog nivoa za najveća sportska ostvarenja. U tu svrhu neophodno je posebnu pažnju posvetiti izradi optimalnog takmičarskog plana, prije svega, određivanjem najvažnijih nastupa i postizanja vrhunskih sportskih rezultata na domaćim i međunarodnim takmičenjima, kao i utvrđivanjem kriterijuma i merila za finansiranje priprema kandidata za velika takmičenja.

Fitness kao pojam uvrstio se u našem jeziku. Najčešće ga koristimo kao sinonim za vežbanje na spravama, te se često čuje: "Idem na fitness 2x nedeljno". "Tamo je dobar fitness instruktor". "Znam dobar fitness centar u blizini svoje kuće". Fitness je puno više od toga ili, bolje rečeno, fitness je pojam za sve što nas čini fit. Označava stanje dobrog telesnog i mentalnog zdravlja, dobre telesne kondicije nastale kao rezultat redovnog telesnog vežbanja i pravilne ishrane.

2

2. POJAM FITNESS

Fitness je pojam koji označava stanje dobrog fizičkog i mentalnog zdravlja, dobre fizičke kondicije nastale kao rezultat redovnog telesnog vežbanja i pravilne prehrane, kao i sposobnost za obavljanje bilo koje vrste profesionalnih i dnevnih aktivnosti bez osećaja preopterećenja.Visoki stepen zdravlja doprinosi kvalitetnom životu u celini kao i uspešnoj borbi protiv stresa. Svakodnevne, redovne i kontinuirane aktivnosti doprinose poboljšanju našeg zdravstvenog i telesnog fitnessa, te nas čine fit.Osoba koja je fit ne mora nužno postizati vrhunske, takmičarske rezultate, ali se podrazumeva da ima dobar stepen izdržljivosti, mišićne snage, fleksibilnosti, ravnoteže i koordinacije.

Slika br.1

Odgovarajuća telesna težina, dobra krvna slika, genetska predispozicija, prehrambene navike, te način života i rada samo su još neki od razloga koji doprinose dobrom stanju organizma.Prirodni oblici kretanja kao što su hodanja, trčanja i planinarenja, aktivnosti kao što su vožnja bicikla, veslanje, plivanje i sl., vežbanje na simulatorima kretanja (ergometri, steperi, trake za trčanje i sl.) predstavljaju aerobni trening. S vežbanjem ipak ne treba preterivati jer se nakon sat vremena vežbanja potrošnja masnoće povećava za beznačajnih 10% dok opasnost od povreda drastično raste. Metabolizam tela je ubrzan još neko vreme nakon vežbanja te i dalje ima povećanu potrebu za energijom. Iz tog razloga dobro je kretati se kad god je moguće bez obzira da li imate problema s telesnom težinom ili ne, čak i 10-15 minuta je više nego ništa.

3

3. SPORTSKI DOGAĐAJ

Sportski događaj može da bude bilo koji događaj, projekat ili atrakcija - privlačno zbivanje izvan svakodnevnog toka aktivnosti u sportskom objektu. Takav događaj može da bude međunarodnog, nacionalnog, regionalnog ili lokalnog karaktera, može da bude takmičarski, namenjen prikupljanju finansijskih fondova, zadovoljavanju socijalnih ciljeva ili jednostavno namenjen dobroj zabavi. Za sportskog menadžera je to važan događaj i ima velik značaj. Podstiče uspavane potencijale, pokreće poslovne inicijative, daje šansu menadžerima sklonim inovacijama i pruzimanju rizika.

Slika br.2

Sportski događaji okupljaju vrhunske takmičare i izvođače, otvaraju perspektivu produbljavanja i podizanja kvaliteta sportskog programa. Događaji nameću menadžerima da unaprede programe i sopstvene izvođačke karakteristike. Oni zahtevaju određene stilove i metode menadžmenta. To su dobra koordinacija, preciznost, rokovi i brzo odlučivanje. Svaki važan sportski događaj mora da prati finansijski plan s tim što taj plan zavisi od vrste događaja i od postavljenih ciljeva. Svaki događaj zahteva odgovarajući personal. Neposrednom zbivanju događaja (utakmice, turnira,...) mora da prethodi detaljno planiranje. Detaljno planiranje ostvaruje se uz pomoć mrežnog planiranja, izradom dijagrama toka aktivnosti, kalendara i datuma. Svi događaji zahtevaju dobro planiranje i organizovanje. To znači da menadžer sportskog objekta u kojem se događaj organizuje mora da usmerava organizatore događaja prema osnovnim principima planiranja i organizovanja.Organizovanje događaja obuhvata planiranje, uspostavljanje organizacione strukture i razvijanje radnih odnosa i metoda kojima se dostižu ciljevi. Organizaciona struktura obuhvata lance komandovanja, raspone kontrole i zasebne jedinice, timove ili radne grupe koje se bave različitim područjima rada. Struktura mora da obuhvati najširu lepezu poslova i zadataka u vezi sa događajem.

4

3.1. Karakteristike sportskog događaja u fitnesu

Sportski događaj predstavlja jedan od najosnovnijih stubova ali i resursa bilo kog sportskog društva, kluba, organizatora takmičenja ili bilo kog sportiste i trenera. Suština sportskog događaja i njegovog organizovanja predstavlja vrlo složen kompleks različitih dejstava, u kome učestvuju svi koji su bliski na bilo koji način fitnesu kao što su:

kompletne organizacione strukture, sportisti,

treneri,

menadžeri,

sponzori,

sredstva masovnog informisanja,

neposredni gledaoci i

široki sportski auditorijum.

Posmatrano iz ugla teorije sporta, sportski događaj predstavlja mesto i aktivnost na kome se u odnosu na protivnika određuje mera sopstvene vrednosti. Sportski događaj predstavlja ogledalo efikasnosti ne samo sportskog treninga i priprema sportista, već i drugih funkcija sportske organizacije i sporta uopšte, uključujući efikasnost menadžmenta i njegove uloge u ostvarivanju ciljeva sportske organizacije. Sportski događaj takođe možemo posmatrati i kao zbir karakteristika, koje su prisutne u praksi organizovanja događaja. Razmotrićemo osnovne karakteristike sportskog događaja:

Sportsko-takmičarska karakteristika - u kojoj se ostvaruje cilj veezan za sportski rezultat. Takmičenje određuje pobednika i pobeđenoga. Neizvesnost sportskog ishoda i merenje sopstvenih vrednosti u odnosu na protivnika daje sportskom takmičenju neophodnu draž i smisao ostvarenja sportske misije i duha u njemu.

Ekonomsko-marketinška karakteristika - u kojoj organizatori događaja traže mogućnosti i načine organizacije sportskog događaja sa finansijskim efektima, koji će u isto vreme dati odgovor kojim putevima može i treba da ide komercijalizacija događaja radi pokrivanja bilansnih rashoda i ostvarivanja profita.

5

Edukativna karakteristika - u kojoj sportisti i klubovi neposredno i posredno utiču na sportsko i etičko obrazovanje (edukaciju) sportskog auditorijuma.

3.2. Organizovanje sportskog događaja

Ovakvi događaji zahtevaju dobro planiranje i organizovanje. To znači da menadžer sportskog objekta u kojem se događaj organizuje mora da usmerava organizatore događaja prema osnovnim principima planiranja i organizovanja. Pristup organizovanju događaja zavisi od posebnih okolnosti ali je postupanje prema sledećih deset etapa planiranja u životnom ciklusu važnog događaja značajno za uspešan menadžment takvih događaja.

1. Formulacija politike2. Studija izvodljivosti i donošenje odluke 3. Utvrđivanje ciljeva4. Imenovanje organizacionog komiteta ikoordinacije načelnika jedinica5. Budžetiranje i finansijski plan6. Struktura organizacije 7. Štabski personal8. Detaljno planiranje9. Prezentovanje događaja, uključujući pripremanje, zatvaranje i pospremanje

10. Vrednovanje, povratne informacije i modifikovanje za buduće događaje

Slika br.3

Pri organizaciji sportskog događaja treba jasno i nedvosmisleno postaviti ciljeve kao merljive mete. U formulaciju ciljeva treba uključiti sva glavna

6

područja i jedinice programa. Treba utvrditi datume, vremena trajanja aktivnosti, posebne rokove i kritične datume u vezi sa etapama planiranja.

3.3. Organizaciona struktura sporta

Organizaciona struktura sporta predstavlja bazičnu vrednost u sistemu sporta, jer sadrži njene dve komponente, koje su od posebne važnosti, a to su s jedne strane, organizaciona struktura globalnog sistema sporta, a s druge strane, upravljačka funkcija niza relevantnih organizacionih subsistema, od kojih prioritetnu važnost imaju selekcija sportista, organizacija i eksploatacija sportskih objekata i organizacija sportskih takmičenja. Globalna organizaciona struktura sistema sporta sadrži generalne, parcijalne i pojedinačne projekcije ciljeve unutar određenih komponenata, elemenata, njihovim sadržajima i funkcijama, međusobnim vezama, kao i uređivanja, koordinisanja i vođenja svih delova celine. Prilikom organizacije sistema selekcije sportista neophodno je voditi računa o dosadašnjim saznanjima, s jedne strane, da do danas ni praksa ni nauka nisu još dali objektivnije i preciznije odgovore na pitanje kako se u sportu otkrivaju talenti i vrši selekcija, a s druge strane, da je na osnovu tradicionalnih, iskustvenih i pragmatičnih saznanja dobro poznato da se talenat najviše aktivira u procesu konkretne praktične aktivnosti, uz prisustvo odgovarajućih urođenih sposobnosti, izrazitog interesa i velike marljivosti.

Slika br.4

Izgradnji, adaptaciji, rekonstrukciji i eksploataciji sportskih objekata na osnovama validnih sportskih kriterijuma, prostornih i urbanističkih planova i zakonskih normativa potrebno je posvetiti posebnu pažnju, a uporedo s tim, i nabavci i korišćenju što savremenije sportske opreme, koja spada u osnovne materijalne resurse sportske organizacije.

7

Kreiranju, usavršavanju i utvrđivanju kriterijuma organizacije domaćih i međunarodnih sportskih takmičenja potrebno je pokloniti posebnu važnost, jer ona postaju iz dana u dan sve složenija, s obzirom da postoje velike razlike u njihovim oblicima i sadržajima, učešću ljudstva, broju sportista i korišćenju sportskih informacija, pri čemu je potrebno imati u vidu da su se, pored globalne organizacije, počeli formirati parcijalni i pojedinačni modeli, kao posebni informacioni i komunikacioni sistemi.

4. PRIKAZ ORGANIZOVANJA TAKMIČENJA U FITNESU

Kao predmet ovog rada navodim suštinu jednog sporta kao što je fitness, njegovu ulogu kroz razvoj čovečanstva, ali i mogućnosti koje pruža, kako učesnicima, tako i onima koji vole da prate samu igru, kao jednu od čari koje pruža. Predmet ovog rada jeste organiziranje sportskog takmičenja, odnosno fitnessa, te na koji način se jedan takav događaj može podići na svetski nivo.

Problem ovog rada se bavi elementima i segmentima organizovanja takvog turnira, počevši od planiranja kao prve i najvažnije aktivnosti, zatim aktivnosti organiziranja, aktivnosti u toku samog turnira i na kraju aktivnostima po završetku turnira, a sve u cilju kako bi se isti što uspešnije realizovao.

Slika br.5

4.1. Program delatnosti

Program delatnosti u ovome modelu je vezan za sve mogućnosti organizacije

fitnessa. Te aktivnosti se mogu podeliti na:

aktivnosti planiranja

aktivnosti organizovanja

8

aktivnosti u toku i nakon samog odvijanja turnira

Tokom planiranja i organizovanja takmičenja potrebno je izračunati koliko je potrebno finansijskih sredstava za organizaciju jedne takve manifestacije i odakle bi se ona mogla dobiti, određivanje i priprema mesta ge će se takmičenje održati, kao i isplanirati marketinsku kampanju. Aktivnosti u toku samog turnira, uključuju aktivnosti vezane za sportski deo, prodaja ulaznica, proglašenje pobednika, dodela nagrada. Nakon završetka, potrebno je analizirati postignute rezultate.4.2. Sredstva potrebna za organizaciju takmičenja

Osnovna sredstva koja su potrebna za organizaciju fitnessa jesu prostor, oprema i sprave za vežbanje. Pored toga, potrebno je obezbediti i štampane flajere sa trodnevnim programom fitnessa, na kojima će svi zainteresovani naći potrebne informacije.Takođe, potrebno je obezbediti štand sa hranom i pićem, namenjen isključivo za učesnike fitnessa, dok za posetioce trebaju da se pobrinu sponzori ili druge firme koje žele da ponude ovakvu vrstu usluga.

Slika br.6

4.3. Razdoblje izvedbe modela

Početak modela počinje pripremnim radnjama, a na prvom mestu je formiranje organizacionog tela koje broji 12 članova. Da bi se sve stiglo isplanirati i obezbjediti, a tu se prije svega misli na finansijska sredstva poželjno je početi sa pripremnim radnjama dva do tri mjeseca pre početka takmičenja. Dalju dinamiku modela moguće je pratiti kroz: planiranje, implementaciju predviđenog, samu izvedbu fitnessa za koje je predviđeno 1 dan, pa sve do neke završne faze tj. sumiranje konačnih rezultata.

9

4.4. Nabavka opreme i materijalnih sredstava 

Za održavanje fitnessa potrebna je velika sala ili prostor (dvorana). Kao i u svakom sportu potrebna je oprema za svakog takmičara u kojoj će nastupiti na fitnessu, a koju će svaki takmičar doneti za sebe. Pošto je ovo takmičenje koje se organizuje jednom godišnje i koji ne zahteva posebna ulaganja u infrastrukturne objekte i preuređenja kao ni nabavku nove opreme, tako da najveći do osnovnih sredstava već postoji, te je potrebno samo standardno uređenje kao što je postavka tribina za gledaoce, te organizovanje parking mesta.

4.5. Lokacija i potrebno osoblje

Takmičenje se izvidi u zatvorenom prostoru, salama, halama, dvoranama...

Prilikom organizacije fitnessa, osoblje koje je potrebno jeste:

Četiri sudije

Jedan voditelj/komentator

Dva prodavača na štandovima

Jedna osoba za deljenje promotivnih flajera

Slika br.7

4.6. Prihod od prodaje

Prihod od prodaje ima sledeće vrste prihoda:

1. Prihodi od ulaznica;

2. Prihodi od kotizacija;

10

3. Prihodi od prodaje prehrambenih artikala i suvenira.

4. Prihodi po osnovu donacija, sponzorstva i sl.;

4.7. Prihod od prodaje ulaznica, prehrambenih proizvoda, pića,

promo materijala, po osnovu sponzorstva i donacija

Srbija Open takmičenje u fitnesu je bio besplatan za posetioce, tako da prihoda od ulaznica nije bilo. Jedini prihod od prodaje jesu bili štandovi sa hranom i pićem, te prodajom promotivnog materijalom, kao što su majice i kape sa logom. Najveći prihod koji organizatori imaju jeste upravo sponzorstvo. Iz godine u godinu ovaj prihod raste. Sponzorstvu treba da se prvenstveno posvete organizatori Srbija Open-a. Finansiranje sporta je osnovi preduslov koji determiniše mogući razvoj sporta, masovnost i kvalitet sportskih rezultata. Način finansiranja sportske delatnosti u Srbiji se odvija po tzv. kombinovanom modelu gde u finansiranju učestvuju učesnici u sportu, organizacije u sportu, društvena zajednica i privredni sektor.

Slika br.8

4.8. Troškovi poslovanja

Troškovima poslovanja „Srbija Open“ se podrazumjevaju tekući troškovi

koji su vezani za samu izvedbu turnira kao što su:

11

troškovi štampanja plakata i flajera,

troškovi za rekvizite,

troškovi vezani za nabavku pića i hrane,

troškovi angažovanja potrebnog osoblja

troškovi za nagrade,

ostali troškovi.

5. PRIPREME TAKMIČARA ZA TAKMIČENJE

Pripreme za takmicenje mogu potrajati 12do 16 nedelja.To moze biti duze ili krace, zavisi iz koje se pozicije startuje(koliko masnog tkiva imate). Dnevni unos kalorija treba postepeno smanjivati iz sedmice u sedmicu vrlo oprezno. Smanjivanje kalorija terba da se odnosi jedino kroz smanjenje unosa masti  uljenih hidrata, niposto proteina. Smanjenje unosa ugljenih hidrata moze se i mora konpezovati povecanim unosom proteina. Ubacivanjem aerobnog treninga ubrzavamo dodatno metabolizam. Najcesca varijanta je postepeno kretanje sa aero vezbama, npr krene se sa 2puta sedmicno po 30min na sobnom biciklu, povecavamo postepeno dok ne dodjemo i na to da aero vezbe radimo svaki dan, kod nekih vise kod nekih manje, no sve u zavisnosti od individue. Ima i onih kojima aero vezbe nisu potrebne, ali redji su. Poslednja sedmica pred takmicenje je najkriticnija i tada gotovo svi imaju svoju metodu praznjenja i popune glikogena. I tada svaka nepromisljena radikalna varijanta moze da vam upropasti ceo visenedeljni trud. Sve ovo predstavlja veliki test snage tela i psihe, svi koji su to iskusili znaju koliko je tesko ali lepo spremiti se za takmicenje.

Slika br.9

Sto se tice treninga treba obratiti paznju na to da misice ne treba sagoreti, vec

12

se truditi da sto vise misica ostane. Najcesca metoda je nastaviti rad sa osnovnom vezbama i treninzima i smanjenjem odmora izmedju vezbi. Znaci jedina razlika izmedju vansezonskog rada u teretani i treningu za pripremu takmicenja bi trebala biti u skracenju odmoraU predhonom delu je pomenuta vaznost aero vezbi, a tu mozemo uvrstiti sobni bicikl, lagano trcanje, brzo hodanje i sl… Na samom takmicenju desava se da takmicari budu izvanredno pripremljeni ali da ne upevaju da to prikazu. Takvoj pojavi ‘kumuje’ neuvezbavanje potrebnog pozinga. I zaista nije lepo videti bildera na bini koji nezna da pozira.

Na takmicenju sudije zovu takmicare na prikaz osnovnih stavova, spreda, odpozadi, sa obe strane,…Sudije ocenjuju spremnost, simetriju, estetiku, velicinu ,gustinu misica. Nakon sto cela konkurencija takmicara prikaze osnovne stavove, pristupa se usporednom poziranju. Sudije nakon toga ako je potrebno naknadno posebno ponaoosob pozivaju neke takmicare na naknadna uporedjivanja kako bi doneli odluku. Naravno moguce ja da to svaki sudija poonaosob trazi. U toku takvog uporedjevanja svaki takmicar bi trebao da drzi pozu konstantno jer opustenost u odnosu na druge moze kostati plasmana, a ujedno pored estetike ovo i prikazuje kondiciju takmicara.

Slika br.10

Sve ovo treba dobro uvezbavati predhodnih nedelja pre takmicenje.Nakon svega ovoga za finaliste idu slobodni nastupi. Svaki takmicar prikazuje svoj program najboljih poza uz muziku. Ceo program takodje treba dobro uvezbati kako bi sto atraktivnije izgledalo. Znaci pokazati sve ono sto je najbolje a izbeci pokazivanje svojih slabosti. No ipak treba napomenui da u ovom krugu takmicenja nema znacajnih promena u bodovanju. Lepo je izaci na takmicenje spreman, i to pokazuje zaista jedan

13

iskren pristup prema takmicarskoj dijeti, treningu, i spremnosti na velika odricanja, sto telesna, sto fizicka, i naravno materijalna.

6. ZAKLJUČAK

Osećati se dobro u vlastitoj koži, biti zdrav i sposoban za obavljenje svakodnevnih zadataka, biti fit, cilj je svakog pojedinca. O pozitivnom uticaju telesne aktivnosti na zdravlje govore mnogobrojni značajni radovi, te se pojavio i termin zdravstvenog fitnessa (health-related fitness) kojim su označene one sastavnice fitnessa na koje telesna aktivnost može povoljno ili nepovoljno uticati, pa se time i odraziti na zdravstveni status. Visoki stepen zdravlja doprinosi kvalitetnom životu u celini kao i uspešnoj borbi protiv stresa. Svakodnevne, redovne i kontinuirane aktivnosti doprinose poboljšanju našeg ukupnog zdravstvenog i telesnog fitnessa. Osoba koja je fit ne mora nužno postizati vrhunske, takmičarske rezultate, ali se podrazumeva da ima dobar stepen izdržljivosti, mišićne snage i fleksibilnosti, a nisu zanemarene niti ravnoteža i koordinacija. Odabir aktivnosti zavisi o sklonostima, sposobnostima, znanju, željama i mogućnostima svakog pojedinca. S obzirom na klimatske uslove, godišnja doba i ponude mesta u kojem se živi, dobro je kombinovati više oblika telesne aktivnosti. Aerobna izdržljivost koju nazivamo i kondicija, jedna je od najvažnijih sposobnosti za očuvanje zdravlja.Aerobni trening je bilo koji oblik telesne aktivnosti koji se izvodi aktiviranjem velikih mišićnih grupa, najmanje 20 minuta u kontinuitetu. Cilj ovog rada jeste upoznavanje sadašnjih i budućih menadžera, sportista i publike koja prati ovakve događaje, sa načinom organizovanja sportskog turnira, raspodelom prihoda i rashoda na samom turniru, i svih propratnih sadržaja koji daju jednoj takvoj manifestaciji mnogo veći značaj. Zadatak rada jeste taj da se svim sportskim menadžerima ukaže na to o čemu sve trebaju da vode računa prilikom organizacije fitnessa i na eventualne probleme sa kojima se mogu susresti.

14

7. LITERATURA

Doc.dr Mirko Tufegdzija-Odnosi s’javnošću i sportsko propagandni menadzment, Banja Luka,2011god

Tomić, M.“Menadžment u sportu“, Mitenko. Beograd: (1995).

Marija Anđelković,Sanja Canepa,dr Nenad Dikić-Metabolički fitnes,2013

Prof. dr Velimir Vukajlović, Prof. dr Pane Mandić, mr Dragan Vukajlović, mr spec. med. dr Nataša Zelinčević-Vukajlović, Fitnes i aerobic ,Panevropski univerzitet Apeiron, Banja Luka, godina 2013.

http://www.besplatniseminarskiradovi.com/SPORT%20I%20MENADZMENT%20U%20SPORTU/OrganizovanjeTakmicenjaFitnes.htm

http://www.savremenisport.com/Menadzment_Organizovanje_sportskog_dogadjaja.html

http://www.savremenisport.com/Menadzment_Menadzment_sportskog_dogadjaja_index.html

http://www.exyu-fitness.com/forum/bodybuilding-and-fitness-web-citaonica/pripreme-za-takmicenje-i-takmicenje/

http://miskopolomac.blogspot.com/2011/08/pripreme-za-takmicenje-i-takmicenje.html

http://www.vss.edu.rs/nastavnici/jsurbatovic/upload/VIII%20Menad%C5%BEment%20sportskih%20dogaaja.pdf

http://studenti.rs/skripte/menadzment/menadzment-sportsko-rekreativnih-takmicenja/

http://studenti.rs/skripte/menadzment/menadzment-sportskih-dogadjaja/

http://www.fms-tivat.me/predavanja3god/Menadzment_u_sportu_pred_do_II_kol.pdf

http://www.savremenisport.com/Menadzment_Menadzment_sportskog_dogadjaja_index.html

15

http://www.besplatniseminarskiradovi.com/SPORT%20I%20MENADZMENT%20U%20SPORTU/OrganizovanjeTakmicenjaFitnes.htm

http://www.savremenisport.com/Menadzment_Pojam_sportskog_dogadjaja.html

http://www.savremenisport.com/Osnove-Sportski-dogadjaj.html

16