Tajna zaledjenih mamuta, Dr Dzozef Dilou

8/2/2019 Tajna zaledjenih mamuta, Dr Dzozef Dilou

1/40

TAJNA ZALEENIH MAMUTADr. Joseph C. Dillow

Zapaanja Aleksandra Solenjicina u svom poznatom &Gulag arhipelagu&&podseaju sve istraivae istorije prirode na jednu od najkomplikovanijih misterija koja

se nalazi u tundrama na severu Zemlje - postojanje hiljade zaleenih ivotinjskihostataka:

1949. god. neki moji prijatelji i ja zapazili smo lanak vredan panje u magazinu&Nature&&, magazinu Akademije Nauka. On iznosi sitnim slovima da su tokomiskopavanja kod reke Kolyma otkrivena soiva leda koja oigledno predstavljajuzaleeni tok - i da su tu pronaeni primerci praistorijske faune stari nekoliko desetinahiljada godina. Bilo da su to ribe ili salamandre, one su sauvane u tako sveem stanju,kako izvetava nauni dopisnik, da im se izvade iz leda mogu da se jedu na licumesta.#1##

Ne postoji, moda, u celoj istoriji prirode, fascinantnijeg pitanja nego to je pitanjezaleenih ostataka. Od naroitog interesa su leevi mamuta pronaeni u Sibiru i na

Aljasci. I decu i naunike zbunjuje kada itaju kako su u neplodnom i negostoljubivomsevernom Sibiru, gde ni drvee ni bunje ne raste, gde je hiljade kilometara zemlje

prekriveno sa jedva neto malo mahovina i cvea tokom dva meseca, a tokom ostatkagodine je sve pod snegom i ledom, gde samo najizdrljivije polarne ivotinje mogu da

preive - polarne lisice i polarni medvedi - tu su pronaene ogromne koliine kostijusurlaa i drugih ivotinja iji apetiti zahtevaju odgovarajue snabdevanje hranom. Naeinteresovanje se uzdiglo do najvie take kada smo uoili da ova ogromna groblja nisusamo prepuna sveih kostiju i predivnih kljova, ve i leevima i mumijama ovihogromnih ivotinja, koji su tako dobro sauvani u veito zaleenom tlu, da ga medvedii vukovi, pa ak i ljudi u nekim sluajevima, mogu jesti. U februaru 1976. je objavljenoda ruski lovci na lisice esto koriste meso od mamuta kao mamac u svojimzamkama.#2## O ovome su dugo priali i drugi pisci.#3##

Lydekker je konstatovao da su u mnogim sluajevima, kao to se dobro zna,kompletni leevi pronaeni zatrpani, sa dlakom, koom i mesom, tako svei, kao to suzaleene ovce u brodovima sa Novog Zelanda. Psi koji vuku sanke, kao i sami ljudi izYakutsa, esto su imali dobar obrok sa mesom od mamuta starim hiljade godina.#4##

Kao to emo pokazati u daljem tekstu, fenomen kao to je ovaj ukazuje nakatastrofu kontinetalnih razmera, koja je ubrzala naglo duboko zamrzavanje, a

podudara se sa misterioznim pleistocenskim izumiranjem. Mada se ovde govori okontinentalnoj katastrofi, mehanizmi neophodni da je izazovu zajedno sa atmosferskimi meterolokim fenomenima su nezamislivi, poto su svi u zagrljaju mnogih

uniformistikih koncepata. Kako je mogue da se klima naglo promeni sa takorapidnom stopom koja je potrebna da se zamrznu mnoge ivotinje, druge da se zatrpaju,i da se trajno promeni klima na celom kontinentu od umerene do klime sa otrimreimom? Kao to predvia kreacionistiki model, kondenzacija vodenog omotaa kojise nekada nalazio iznad atmosfere daje potrebne mehanizme koji odgovaraju nazagonetku pleistocenskog izumiranja.

$1$GROBLJA MAMUTA IROM SVETAIzvanredan izvor informacija o ostacima surlaa, nalazi se u monumentalnoj knjizi

&The Mammoth and the Flood&& (Mamuti i Potop), koju je napisao Sir Henry HoyleHoworth. Ova knjiga koja je teko dostupna, objavljena 1887.god., okuplja veinu

postojee geoloke literature, spajajui podatke iz prve ruke u vrste dokaze za globalni

Potop. Howorth je imao odbojan stav prema biblijskim hrianima#5## i nije biomotivisan eljom da dokae Potop, ali je bio primoran da veruje u Potop na osnovu


2/40

geolokih dokaza. Na alost, mnogi dananji istraivai koji se bave pitanjem mamutazanemaruju Howorthov rad, i kao rezultat, iznose teorije da je sam Howorth odbaciogeoloke dokaze pre skoro sto godina, kao odgovor na razumne apele.#6##

Najverodostojniji odnos prema ovom pitanju sa nekatastrofikog aspekta imao jeTolmachoff, koji je opseno citiran od strane Howortha.#7## Veina literature iz prve

ruke po pitanju mamuta, na alost, nalazi se u Rusiji, tako da jo nije potpuno dostupna.Mamuti su bliski roaci sa dananjim slonovima Indije. Neki su bili istih dimenzija,

visoki oko 3 metra u ramenima,#8## sa 8,5 cm debelim slojem sala ispod koe.#9##Kraljevski mamut je bio visok oko 4,2 metra u ramenima.#10##Ono to je neobino u vezi sa ovim ivotinjama, jeste da su njihovi ostaci pronaeni

svuda u severnim tundrama, i u Sibiru i na Aljasci, najvie severno od Severnog pola.Na ovom terenu tropski slonovi Indije bi brzo uginuli. Zaleeni

leevi mamuta otkriveni su u Kini vekovima pre nego to su otkriveni uEvropi.#11## Prvo spominjanje mamuta nalazimo u starim kineskim knjigama iz 4.veka pre Hrista.#12## U etiri sluaja naune ekspedicije su oigledno bile na mestu

pre nego to je le istrulio ili je bio pojeden od strane divljih ivotinja:#13## Adamov

mamut (1806. god.) u delti reke Lena, Herzov mamut u reci Beresovka (1901.god.),#14## Stenbock-Fermorov mamut sa ostrva Great Lyakhov (1906. god.), iVollosovichev mamut iz reke Sanga-Yurakh (1907).

Howorth dokumentuje brojne nalaske leeva mamuta gde su meki delovi bili sveesauvani.#15## Ovi nalasci obuhvataju celo podruje Sibira i uglavnom su u bliziniSevernog Pola.#16## On takoe citira nalazak lea nosoroga koji je sada prepariran iizloen u Lenjingradskom Zoolokom Muzeju.

Bilo bi korisno grupisati ova otkria na geografska podruja - Sibir, Evropa iSeverna Amerika.

$2$MAMUTI U SIBIRUTokom vekova izvetaji o kostima i mesu mamuta dolaze iz Sibira. Mnogobrojni

nalasci su oigledno otkriveni od strane naunika, a veina od njih je bila naena naNovom Sibirskom Ostrvu i unutar 160 Km obale Arktikog Okeana.#18##

Dugo vremena su leevi mamuta privlaili panju Barona G. Cuviera, koji jezapisao:

U severnim regionima nalaze se leevi velikih etvoronoaca koji su obuhvaeniledom, i takvi su sauvani ak do dananjih dana, sa svojom koom, svojom dlakom isvojim mesom. Ako oni nisu bili zaleeni ubrzo nakon to su uginuli, oni bi bilirazloeni truljenjem. Sa druge strane, ovaj veiti mraz nije prethodno zauzimao

podruje gde su oni uhvaeni, zato to oni nisu mogli da ive na takvim

temperaturama.#19##Drugim reima, kako su ovi giganti mogli biti uhvaeni u vrstom veitom ledu?Zemlja je morala biti meka da bi oni mogli upasti u nju, to ukazuje na toplu klimu;

ali, ako je preovlaivala topla klima, kako je onda moglo njihovo meso biti sauvano odtruljenja? Ovo je glavni problem po pitanju ovih ostataka i nikada se na njega nijeadekvatno odgovorilo. Kondenzacija vodenog omotaa moe dati reenje za ovaj

problem. Veina mamuta u Sibiru je pronaena u sedimentima koji su datirani do10.500 godina (pretpostavljajui da su metode datiranja validne).#20##

Od 1712. do 1715. god. kineski ambasador je prolazio Sibirom na svom putu doVolge, pokuavajui da nagovori Torgutse, Kalmutsko pleme, koje je htelo da se tunaseli pod ruskom zatitom, da se vrati na svoja stara ognjita u kinesku pograninu

oblast. Komentariui stanovnike i mamute u Yeniseysku, kineski izaslanik Tu Li Shin


3/40

kae: Meso ivotinja je u dobro zaleenom stanju, i jede se kao lek za groznicu. Stranoime za ove ivotinje je Ma-men-tu-va (to jest, mamut); mi smo ih zvali Kiu.#21##

1706. god. u pismu koje je napisao carski ambasador kineskom imperatoru, kae se:U leto, kada puca led u rekama, on je noen u tako velikoj koliini i sa takvom snagomod strane istopljene vode, da ona esto nosi velike blokove ispred, i otkida vrhove brda

koji padaju dole, otkrivajui ove ivotinje cele, ili samo zube, skoro zaleene u zemlji,koji se otopljavaju postepeno.#22##

Tlo na ostrvu Maloi je skoro potpuno sastavljeno od fosilnih mamutovih kostiju,prema vladinom izvetaju o merenju zemlje iz 1755.god.; ovi blokovi pokazuju novekosti pri svakoj oluji.#23## Na ostrvima Novog Sibira neke od ovih kostiju su odnosoroga i mousnog goveeta, kao i slonovae, i esto se nalaze tako svee i bele kaoone u Africi. Takva je mnogobrojnost mamutskih ostataka u tlu ostrva Lyakhov, daSannikof opisuje da izgleda da je celo tlo na ostrvu sastavljeno od njih.#24## Lovcikau da kada se more povlai pod uticajem istonih vetrova, svee zalihe mamutskihkostiju uvek bivaju isprane na obalu. Hidrografska ekspedicija arktikog okeana na elusa kapetanom B. A. Vilkitzkom, pronala je zaleeni le mamuta u fjordu Haffner na

Taymyr Peninsula, ne severnoj geografskoj irini od 76#o## 30#,## i istonojgeografskoj duini od 116#o## 15#,##.#25## Ovo podruje danas ima najotriju klimuna Zemlji. Nepojmljivo je da bi surlai ikad preiveli ovde.

1787. god. u blizini delte reke Alazeya, koja se uliva u Arktiki Okean, pronaen jemamut sa telom, koom i dlakom - potpuno sauvan. Bio je u uspravnom poloaju u

pukovini leda.#26##1972. god. Boris Rusanov i Pyotr Lazarev uli su za jo jedan nalazak mamuta na

obali reke Shandrin.#27## Kada su ga isprali vodom, videli su da je komletan, osimkljova, koje su bile odseene od strane nekih lovaca. Ovaj mamut je oigledno bio star,to se pokazalo odsustvom njegovih zadnjih kutnjaka. Ono to je od naroitog interesa,

jeste da su unutranji organi bili skoro netaknuti, mada su bili u poluraspadnutomvrstom zaleenom bloku teine 250 Kg, ukljuujui stomak, creva i ostale unutranjeorgane. Semenje i trava u crevima ukazuju da je mamut uginuo u jesen.

Skoranji interesantni nalazak bio je u udaljenim planinama provincije u SevernomSibiru.#28## Perfektno sauvanu bebu mamuta, koja je nazvana Dima od stranenjenih pronalazaa, pronaao je tim volontera - tragaoca za zlatom, du obale male rekeKitgilyakh, koja je pritoka reke Kolyma, koja se uliva u Arktiki Okean. U junu 1977.god. tragai za zlatom su buldoerom iskopali poligonalni blok muljevitog leda koji jesadravao udnu tamnu masu, koja kada je bila isprana i otopila se, pokazala jemamutov le.

Dima je imao kestenjasto obojenu dlaku duine oko 110 cm, male ui i 55 cm dugu

surlu sa dva odvojena prsta na svom kraju, to ukazuje na mnoge crtee u peinamaStone Age. Uginuo je kada je imao 6 meseci. Ovaj mamut je prepariran i izloen uZoolokom Institutu na Lenjingradskom Univerzitetu. Nemaki magazin &Bunte&& jeizvestio povodom Dime: Svi njegovi unutranji organi, ak i krv, sauvani sekompletni i nepromenjeni sve do danas. Zato profesor Zaitsev sa LenjingradskogUniverziteta smatra ovaj nalazak jednim od najvanijih koji e nam dati noveinformacije.#29##

Ne samo da su u Sibiru pronaeni ostaci mamuta, nego i zaleeni ostaci nosoroga.Nosorog &tichorhinus&& je pronaen u peini na 68#o## 30#,## severne

geografske irine.#30## Nosorog danas ivi u tropskim predelima.Kao to je izneseno ranije, Howorth je izneo mnogobrojne nalaske dobro sauvanih

leeva mamuta.#31## Povodom toga on kae:


4/40

Ovo je kompletan spisak takozvanih mumija velikih debelokoaca ija su otkriaopisana. Poto se oni javljaju u takvim veoma udaljenim i negostoljubivim predelima,koja se retko poseuju osim od strane domaih polarnih naroda, verovatno da ovi

primeri predstavljaju samo desetak od onih koji su se pojavili u zadnja dva veka, a kojinisu zabeleeni.#32##

Drugim reima, izuzetno neverovatna podudarnost pronalaenja toliko leevaukazuje da je na hiljade leeva ostavljeno da se nae. Ako bismo skoili na stog sena iredovno nalazili igle, mi bi normalno zakljuili da tu mora da postoje milioni igala, da

bi svaka od njih imala verovatnou za nalaenje.&Beresovka mamut&&. Jedan od najintrigantnijih nalazaka predstavlja mamut

Beresovka koji je otkriven 1901. god. u reci Beresovka. Na tom mestu, perfektnosauvan ceo le iskopan je 100 Km od Severnog Pola i 3.000 Km severno od dananjeg

podruja gde ive slonovi.#33## Ekspediciju koja je iskopala mamuta vodio je Dr. OttoF. Herz, zoolog muzeja Ruske Akademije Nauka, M. E. V. Pfizenmayer, zoolog

preparator iz muzeja iste Akademije, i M. D. P. Sevastianov, geolog ekspert saYurievsk Univerziteta. Mamut je pronaen zaleen na obali reke Beresovka, koja je

pritoka reke Kolyma, 300 Km severoistono od Srednekolymska i 1.600 Km zapadnood Beringovog Moreuza. Mamut se nalazio u sreditu odrona, ali ne na mestu gde jeuginuo.#34## Tokom vremena naunici su dolazili tu, a vei deo lea koji je bio izloentokom dve godine bio je pojeden od strane vukova i ostalih lokalnih strvinara. On je

prvobitno bio izloen za vreme letnjeg otopljavanja kada su bujice otopljavale obalu nakojoj je on bio zaleen. Za neke delove njegovog tela bilo je potrebno dva leta da seodlede i ponu da trule pre nego to bi bili otkriveni od strane naunika.

Jedna frapantna stvar vezana za ovog mamuta jesu dobro sauvani delovi hrane kojisu pronaeni u njegovim ustima i meu zubima.#35## To moe jedino znaiti da seivotinja susrela sa naglom smru i da ak nije imala vremena da proguta svoj zadnjiobrok. Istraivai su napravili kuicu pored mamuta i poeli su da ga otopljavaju.Smrad od strane raspadnutih delova je bio tako veliki, da je poetak rada bionepodnoljiv.#36##

Dalji pokazatelji za naglu smrt pronaeni su u krvi koja je bila sakupljena u velikimkoliinama i izlivala se. Ona je bila u tako dobrom stanju sauvana da bi se lako moglauporediti sa krvlju dananjih ivotinja. ak je bilo mogue uspostaviti vezu sa krvljuslonova Indije.#37## Mnotvo raspadnute hrane bilo je pronaeno u stomaku, a njegovizidovi su bili slabo raspadnuti.#38## Ovakvo raspadanje zidova stomaka pokazuje dase desilo kada je mamut bio razderan od strane divljih ivotinja; vitalni organi bili su

pojedeni. On je sa takvim stomakom leao izloen skoro dva leta pre nego to sunaunici doli.

Jednog jutra, leva pleka se odvojila od tela, a onda su naunici zapisali poetnazapaanja:Meso ispod pleke je vlaknasto i masivno sa salom, tamno-crvene je boje i izgleda

svee kao dobro zaleeni biftek od konjskog mesa. Ono izgleda tako ukusno da smo sepitali jedno vreme da li da ga probamo. Ali niko od nas se nije uputao u takvuavanturu, i naoj konjetini smo dali prednost. Psi su jeli meso od mamuta koliko god biim bacili.#29##

Oigledno je da su neki delovi mamuta istrulili zbog izloenosti na suncu, dok sudrugi delovi, koji nisu bili izloeni, ostali svei u onom obliku u kom je ivotinjauginula, a meso je, prema Herzovim reima, izgledalo svee kao da je za jelo.Pfizenmayer dodaje: Kada je uskoro istrulilo, ovo meso je potpuno izmenilo svoj

izgled. Ono je postalo mlitavo i sivo, i isparavalo je sa odvaratnim mirisom koji sesvuda irio.#40##


5/40

Meso i salo desnog stopala je takoe bilo dobro sauvano.#41## Komadii zaleenekrvi koji su pronaeni kada su zapaljeni, pretvorili su se u prljave, tamne crvene mrlje;ovakve pojave najee ukazuju na naglu smrt. Sledea interesantna i neoekivanakarakteristika, bio je poloaj polnog organa u stanju erekcije.#42## Ovo se standardnoobjanjava kao smrt izazvana guenjem, koja se deava prilikom utopljenja.#43##

Kada je stomak bio otvoren, mnotvo neverovatnih stvari je otkriveno. Naunici supronali 11 Kg biljne hrane u njemu. Mada je veina biljaka bila raspadnuta, neke suoigledno bile u izuzetno sauvanom stanju.#44## Mnoge od tih biljaka jo uvek rastu idanas u Sibiru - meutim, samo u leto. Ostale se mogu nai samo daleko na jugu, toukazuje da je klima morala biti mnogo toplija kada su mamuti iveli. Na primer, obiniljutii su bili pronaeni u stomaku.#45## U stvari, ostaci su bili tako dobro sauvani da

je oigledno bilo mogue razdvojiti ih po vrstama. To ukazuje da se temperaturastomaka snizila za relativno kratko vreme.

ivotinja je, prema Herzovom miljenju, upala u pukotinu iz koje se nije moglasama izvui. Kada je upala, ona je bila zarobljena odronom zemljita, a zatim i leda, itako zatrpana. Ovo objanjenje je delimino potvreno injenicom da je karlina kost

bila prelomljena, kao i desna prednja noga.#46## Meutim, postoji dvoznanoobjanjenje za ovakvu geoloku pojavu kao to su pukotine, i ovakvo miljenje se inineverovatnim za smrt koja je uzrokovala tako dobru ouvanost ostataka u stomaku kojizahtevaju veoma nisku temperaturu. Izgleda da Sandersonovo zapaanje da slomljeno

bedro pokazuje da je neka velika sila delovala na njega ili pre ili posle smrti - takoeizgleda verovatno.#47##

Ova ivotinja je sada izloena u Zoolokom Muzeju Lenjingradske Akademije kaopreparirana ivotinja, sa odvojeno izloenim skeletom pored nje.#48## Zaleena koaje oiena, omekana i preparirana, i ivotinja sada izgleda kao savremenietvoronoci, a postavljena je u poloaju u kojem je uginula. Koa glave i uiju jevetaka, a dodata je i osnova surle.#49##

Zakljuci na osnovu ove ivotinje su oigledni. U prvo vreme, izgleda da je ovaogromna ivotinja mirno pasla travu i bilje, a onda je zateena naglim zamrzavanjemusred leta. Ostaci biljaka u stomaku Beresovka mamuta ukazuju da je ivotinja uginulakrajem jula ili poetkom avgusta. Pored toga, ivotinja je zamrznuta dovoljno brzo da jesardaj stomaka ostao u dobro sauvanom stanju, a ak se i neki delovi tela mogu jesti.

&Svee meso&&. Posebna karakteristika izvetaja o mamutima dolazi iz sibirskepustinje, i iz tundri sa Aljaske, gde se kae da je svee meso bilo konzumirano od straneljudi. Ovo je esto ismevano od strane istorijskih geologa, ali samo na osnovu toga toni jedan naunik nije zaista bio tamo i jeo to meso.#50##

Meutim, postoji tradicija u ovome koja je oigledna, i ovde e biti razmotrena.

Stari renik Manchu iznosi da je biftek od mamuta smatran veoma zdravim ustaroj Kini.#51## Kineski imperator Kanghi (1662-1722) je napisao studiju o fizici iistoriji prirode, koju je preveo jezuita Cibot. On je pisao o mamutima koje je nazivaoFyn Shu:

Hladnoa je prekomerna i skoro neprestana na obalama Severnog Mora iza TaiTuung Kianga. Tu je pronaena ivotinja Fyn Shu, koja izgleda kao pacov, ali je velikakao slon... Njeno meso je veoma hladno i odlino za rashlaivanje krvotoka... Njenomeso je veoma ukusno za one koji su se previe zagrejali.#52##

Pfizenmayer citira magazin &Mirror of the Manchu Speech&& (izaao 1771.) ukojem se nalazi izjava: Ledeni pacov, ili planinski pacov, ivi u zemlji ispod leda usevernim predelima. &Njegovo meso je jestivo.&& Njegova dlaka je desetak

centimetara dugaka i koristi se za tkanje materijala koji titi od vlage.#53##


6/40

Ve smo izneli izjavu iz 1712. u kojoj je kineski ambasador kazao da se mesomamuta obino jede kao lek protiv groznice.#54## 1809. god. slubenik pri ruskojvladi Hedenstrom, pronaao je mamuta na Novim Sibirskim Ostrvima. Kada je odneonjegove kosti kui da bi pravio parfem od njih, zapazio je da je mast isticala iz njihkada ih je grejao na vatri. Bio je iznenaen da kotana sr, uprkos svojoj starosti, nije

isputala pokvaren miris.#55## Drugim reima, one se nisu raspale i bile su svee, kaoto se kae i za meso. 1857. god stanovnici ostrva Mostakh pronali su le:

Koa je, prema tvrdnji stanovnika, debela oko 5 cm, i tako je dobro sauvana da juje mogue koristiti za izradu kaieva za uprezanje pasa. Salo je bilo malo ukasto napovrini, ali sneno belo u dubini. Ono se koristilo od strane stanovnika zapodmazivanje njihovih malih amaca zvanih nietka. Meso je bilo ruiasto napovrini, a svetlo crveno u dubini. Stanovnici nisu pokuavali da jedu to meso.#56##

1877. god. mamut je pronaen u junom Sibiru, a izvetaj je dat od strane seljaka:ovek je uporno tvrdio da je zaista jeo ono za ta je pretpostavljao da je koa, alidodaje: Ako se zaini sa puterom, moe se jesti.#57## Drugim reima, zainjenomoe uiniti nejestivo jestivim.

Dr. Leopold von Schrenck, upravnik Carske Akademije Nauka u Petrogradu (1869.),obiao je provinciju Samoyede i objavio je sledei izvetaj: Mamut prema miljenjuovdanjih stanovnika je gigantska zver koja ivi duboko u zemlji, koja sama prokopava

put, i hrani se na zemlji. Oni objanjavaju to to se njen le nalazi tako sve i dobrosauvan, time to ta ivotinja jo postoji.#58##

Pfizenmayer izvetava da su ga stanovnici pitali da li je on jeo meso Beresovkamamuta.#59## To ukazuje da je jedenje mamutovog mesa njima bilo poznato.

Stanovnici su bili upoznati sa sveim mamutskim biftekom, pa ak i ako naunicinisu bili prisutni sve vreme, oni su sedali i uivali u obroku. Pfizenmayer koji je bio naiskopavanju Beresovka mamuta, kasnije kae: Salo i elastii jastuci miia i tkiva natabanima su bili tako dobro sauvani, i po boji i po vrstini, da se ni na jedan nain nemoe razlikovati od tek ubijene ivotinje.#60##

Charles Hapgood navodi lini razgovor sa Josephom Barnesom, bivim dopisnikom&New York Herald Tribune&&, u kojem Barnes komentarie ukusan miris nekogmamutskog mesa koje mu je servirano za doruak u Akademiji Nauka u Moskvi 1930.god.#61##

Nakon pregleda dokaza za svee mamute, Howorth je zakljuio sledee:Ne samo da je zaleena zemlja sauvala meso pohranjeno u nju, ve je sasvim

jasno da meso ne moe ostati netaknuto na ovakav nain, osim ako nije trajno zaleeno,i sledi neizbean zakljuak da su tela mamuta i drugih ivotinja, koja su danas naenaitava u tundrama Sibira, morala biti zaleena odmah nakon smrti, i ostala zaleena od

kada su bila prvi put sahranjena. Da su bili izloeni naizmeninim procesimasmrzavanja i topljenja prilikom promena godinjih doba, oni bi se odavno raspali. Mi senismo bavili ivotinjskim materijalom koji je nataloen i promenjen u takva organska

jedinjenja kao to je adipocere, ve sa sveim i nepromenjenim koji ima sve osobineivotinja koje danas umiru i koji se ispituju pod mikroskopom, koji brzo biva pojedenod strane divljih ivotinja koje ive u tundri. Meso je svee kao ono koje se nalazi uskladitima stanovnika Esquimauxa ili u podzemnim boksovima mesa stanovnikaYakuta.#62##

$2$MAMUTI U EVROPISibir nije jedino mesto gde su pronaeni ostaci gigantskih debelokoaca. U stvari,

dokazi za iroka groblja mamuta u Evropi su impresivni. Meutim, u ovim naslagamasamo su retko nalaeni sauvani meki delovi. To se, naravno, i oekivalo poto je


7/40

sadanja srednja temperatura iznad take smrzavanja, i oni su jednostavno istrulili. Topokazuje, meutim, da je otkrie kompletnog skeleta dokaz ga da je ista vrsta katastrofezatrpala, kao i pronaene zaleene leeve:

Potpuno je jasno da je nalazak itavog skeleta sa svim kostima na svom mestu, podtakvim uslovima, jednak nalasku lea, i pokazuje da je takav skelet bio, kada je zatrpan,

isti kao i leevi u severnom Sibiru, i da je jedino odsustvo potrebne hladnoeporemetilo da se kompletno sauva.#63##

Howorth iznosi obimnu dokumentaciju skeleta mamuta pronaenih irom celeEvrope koji su zatrpani na takav nain koji ukazuje da su bili pregaeni vodomPotopa.#64## Neverovatno je, da su u istim slojevima sa mamutima pronaeni peinskimedved, nosorog, hijena, konj, jelen, govedo, bizon, crveni jelen, irvas, antilopa,magarac, jazavac, ris, lisica, vuk, kozorog, mrmot, leopard i nekoliko vrsta ptica. Onkae: Nabrojati svaku pronaenu poznatu vrstu isto je to i skicirati skoro svakikvadratni kilometar zemlje.#65## On dokumentuje nalaske mamuta irom cele Evrope- od Urala do Poljske, od Belog Mora do Crnog, Nemake, Francuske, Maarske iAlpa, od Beringovog Moreuza daleko na zapad, do Pirineja i Rima u Italiji. Nosorog i

nilski konj (koji danas ive samo u Africi i Indiji), pronaeni su zajedno sa ostacimamamuta, tokom celog mediteranskog podruja.#66## To ukazuje da je mamut bioivotinja koja je ivela u toplim klimama i nije bila prilagoena na hladnou, kao to seesto misli.

Skoranji rad sadri mnogo mamutskih nalaza u junoj vedskoj. Svi nalasci su biliu nanosima ljunka. Mada se u lanku iznosi slaganje sa tim da je ivotinja zatrpana itransportovana spiranjem vode od gleera koji se topio, njeno prisustvo u nanosu nammoe samo ukazati na njeno zatrpavanje u sedimentima Potopa. Delovi fosila su ostaliu prirodnom stanju i neoteeni.#67##

Kako su nastala ova ogromna leita mamutskih skeleta? Ovakva ogromna grobljakoja prekrivaju ceo kontinent ukazuju na Potop, katastrofu kontinentalnih razmera.

$2$MAMUTI U SEVERNOJ AMERICISkoro bilo gde da se okrenemo na severoamerikom kontinentu, sreemo se sa

istom priom. Ukupno 217 pojedinanih mamutskih leeva pronaeno je u tresetimamovara samo u dravi New York.#68## Ponovo se moramo okrenuti ka vrednomHoworthu i njegovoj veoma obimnoj arhivi u vezi mamuta u Severnoj Americi. On daje

podatke na skoro 40 strana o nalascima irom Aljaske i Severne Amerike koji odlinoodgovaraju vrstama depozita pronaenih u Evropi i Sibiru.#69## Osim mamutskihostataka pronaen je i bizon severno od zaliva Eschscholtz (66#o## severne geografskeirine), iako oni danas ne idu na sever dalje od 62#o## severne geografske irine.#70##

Od naroitog su interesa nalasci konja pronaeni iznad 66#o## geografske geografskeirine, koji danas nikada ne idu na sever dalje od 49#o## u Severnoj Americi.#71## Onzakljuuje: Ostaci mamuta i ostalih ivotinja pronaeni su na Aljasci i daleko na severdo Point Barrow-a, pod istim zimskim uslovima kao to su oni u Aziji.#72## PointBarrow se nalazi na 73#o## severne geografske irine i on je najseverniji deo Aljaske.Otkrie ostataka mamuta na ovom lokalitetu je zapanjujue.

Mnoge druge ivotinja pronaene su u ogromnim grobljima na Aljasci, zajedno saostacima mamuta. Flint navodi medvede, vukove, lisicu, jazavca, deravca, sabljastogtigra, jaguara, risa, mamuta, mastodona, dva konja, kamilu, antilopu, etiri bizona,severnog jelena, losa, lenjivca i nekoliko glodara, koji su svi otkriveni. On kae: Broj

primeraka je toliko veliki da njihovo zajedniko uklapanje bi se moglo uklopiti &radije

u dui vremenski period&&. Ogromne make i lenjivac mogu nam se initi


8/40

iznenaujuim, ali njihov znaaj &mora ostati neobjanjen&& dok njihov stratigrafskipoloaja ne bude bolje upoznat.#73##

Gornji citat je interesantan zbog toga to otkriva nain rezonovanja onih koji &apriori&& prihvataju velike vremenske periode. Umesto zakljuka da su sve oveivotinje ivele zajedno u isto vreme, kao to injenice ukazuju, oni forsiraju, na

osnovu svoje evolucione pretpostavke, njihovu akumulaciju tokom dugog vremenskogperioda. Mi normalno moemo zakljuiti da takav ogroman niz fosilizovanih ivotinjaukazuje na zajedniku katastrofu kontinentalnih razmera koja ih je iznenada pregazila.Poto ovo ne mogu da priznaju, pretpostavljaju postepenu akumulaciju fosila tokomdugog vremenskog perioda.

Meutim, kada ponu da objanjavaju kako su tropski sabljasti tigrovi preivljavali utundrama Arktika, oni kau da to mora ostati neobjanjeno dok njihov stratigrafski

poloaj ne bude bolje upoznat. To se moe perfektno objasniti ako elimo da verujemoda je klima jednom bila dovoljno topla da bi odrala ove ivotinje, da su one ivelezajedno sa mamutima, i da su sve bile na jednaput pregaene katastrofom. Objanjenjeda stratigrafski poloaj nije dobro poznat se navodi zbog toga to se kontinentalna

katastrofa, koju Howorth u potpunosti dokumentuje, ne moe desiti; to naruavametafiziku uniformizma.

1908. god. ostaci mamuta su pronaeni na litici kod Elephant Point-a, iznad zalivaEscholtz, Aljaska (66#o## severne geografske irine), odmah ispod SevernogPola.#74## Delovi mekog tkiva i tetiva jo su se nalazili na skeletu koji je naen.Prouavanje ovog podruja ubedilo je Quackenbusha, vou ekspedicije, da ivotinjanije upala u movaru.#75## Ispod mamuta oni su nali stabljike trave koje su jo uvek

bile izuzetno zelene. Blizu glave, mali tanki list savakane trave koji preseca zaleenipeani mulj, blizi donje vilice, jasno je zelen kao i onog dana kada je rastao.#76## Iovde, kao i u sluaju Beresovka mamuta, vidimo da je ivotinja morala biti u procesuvakanja svog poslednjeg obroka i nije imala vremena ak ni da proguta hranu pre negoto je bila naglo ubijena.

injenica da je trava bila zelena ukazuje da je smrt dola iznenada, jer se vegetativnidelovi brzo transformiu posle odvajanja od korena, osim ako se proces ne zaustavizaleivanjem. Oigledno da ova trava ne bi mogla kao otopljena biti zatiena na liticitokom hiljada godina, dok bi mamut bio izloen truljenju ili bi bio pojeden od stranestrvinara.

Sledei interesantan nalaz na susednom brdu u istim slojevima bilo je rastue drvokoje je prolazilo kroz slojeve:

Ravasto stablo drveta prenika 15 cm, pronaeno utisnuto vertikalno na litici blizulednika, ukazuje da je raslo na obali reke... Panj drveta je naen iskopavanjem iz

zaleenog mulja i njegovo razgranato korenje pratilo je stablo u duini od 1,2 m; koraje opkoljavala stablo ispod linije zaleavanja, i prema svemu to se moe videti, drvo jeraslo na tom mestu.#77##

Ovakav nalaz je siguran dokaz za naglo taloenje sedimenata. Ovo nam moeukazati da je mamut bio savladan brzim zatrpavanjem. Osim toga, postojanje takvogdrveta ukazuje na mnogo umereniju klimu od one koja je danas tamo.

ak ni mladunci mamuta nisu uspeli da izbegnu sudbinu krda. 28. avgusta 1948.,beba mamuta je isprana iz zaleene zemlje od strane Fairbanks ExplorationCompany.#78## Koa koja je prekrivala lice i surlu, i desna prednja noga sa netomesa, bili su jo prisutni, zajedno sa nekoliko kostiju. Ovo je danas izloeno uAmerican Museum of Natural History. U istoj zaleenoj zemlji pronaeni su ogronma

maka nalik na lava, kamila i konj.#79## Ove ivotinje nikada ne bi preivele dananjuklimu. Ovo je jo jedan primer u kojem su mamuti i druge ivotinje iz umerenih klima


9/40

pronaeni zajedno, to ponovo ukazuje da su mamuti bili ivotinje toplih klima i danisu bili adaptirani na hladnou, ba kao i dananji konji, lavovi ili tigrovi.

$1$BROJ ZALEENIH ORGANIZAMAWilliam Farrand je pokuao da odbaci injenice o zaleenim leevima. On je

naroito reagovao na izjavu Ivana Sandersona da je neverovatno ogroman brojorganizama ubijen i zaleen na stravian nain.#80## On je, bez sumnje, bio jo vieiznenaen od strane antropologa Charlesa Hapgooda koji je zapazio da arktika pustazemlja je pretrpana hiljadama i hiljadama mamuta, kosmatom vrstom surlaa, danasizumrlih, i izgleda da su uginuli pre 10.000 godina i bili brzo duboko zamrznuti, negdesredinom leta. Tela zamrznutih mamuta naena su perfektno sauvana, tako da jenjihovo meso ukusno skoro kao dananji biftek.#81##

Farrand je svestan da su samo 39 mamutska lea pronaena od strane naunika.Nekoliko jo je pronaeno nakon njegovog rada (1961.). Bazirano na koliini kljova

iskopanih u Sibiru, on procenjuje da je ukupna populacija mamutskog krda brojala oko50.000.#82## Onda je izneo, ini nam se, pogrean zakljuak:

Odnos zaleenih primeraka (oko 39) sa verovatnom ukupnom populacijom(50.000) je u skladu sa brojem kopnenih sisara koji su sluajno zatrpani. Osim toga,

pojava skoro potpunih leeva je ekstremno retka (samo etiri ili pet ih je naeno),uprkos istraivanju brojnih tragaoca fosilnih kljova i drugih iskopavanja u severnomSibiru.#83##

Naravno, precizniji i suprotan zakljuak je mogu, i moda e biti dat. Leevimamuta su uglavnom bili izloeni na obalama reka. Za vreme prolea otopljavanje reke

je poinjalo i korito se irilo, ispirajui time velike koliine sedimenata. Kada se todogaalo, sve vie i vie ivotinja se pojavljivalo, izbacivajui fosilne slojeve iotopljavajui ih na prolenom suncu. Ovakvo pojavljivanje bi izazvalo truljenje ovihivotinja mnogo bre, i pre nego to bi bilo uoeno od strane retkih ljudskih posetilaca.U stvari, mnogo je verovatnije da su takve ivotinje isprane sa obala i raspale se prenego to bi ljudsko oko videlo njihove kosti, nego da traperi ikada vide njihove sveedelove odmah nakon pojavljivanja na obalama reka.#84## Neprijatni miris tundre u

Novim Sibirskim Ostrvima snano ukazuje da je zemlja puna raspadnutog mesa, aliipak, 99% tih ostataka nikada nije vieno od strane ljudskih oiju.#85## Dakle, nairokom podruju kao to su Sibir i Aljaska, otkrie 39 leeva neoborivo upuuje da jenormalno pretpostaviti da ih tu mora biti na hiljade.

Statistiki prorauni, kao to je ovaj, izazivaju veliku ljutnju od strane evolucionihgeologa. Farrand je uradio statistiki komentar u kojem je eleo da uspostaviobjektivniju matematiku osnovu za analizu fosilnih ostataka. Jedan od prvih

objavljenih prouavanja ovog predmeta bio je 1967.#86## U njemu Farrandjednostavno iznosi svoj subjektivni stav bez ijedne ozbiljne injenice mogunosti takoneeg.

Pored toga, u vezi sa leevima Farrand upuuje na naunike koji su ve &jasnoizvrili ispitivanje&&. Oigledno, Farrand eli da verujemo da samo ova ispitivanjaleeva od strane naunika mogu biti uzeta kao legitimni nalasci. ta emo saizvetajima u zadnjih 2.000 godina koje dobijamo ak i iz stare Kine?

Kao to je izneseno ranije, pronalaenje mamuta na milionima kvadratnih kilometarazaleenog tla je kao nalazak igle u plastu sena, ali moe se li nalazak 39 od njihobjasniti sluajnou? Zar to ne ukazuje na postojanje hiljade drugih nalazaka? Ovo seini kao korektan zakljuak iz vie razloga.

Prvo, ljudska populacija je mala u arktikom regionu. Poto malo ljudi ivi u ovojotroj klimi vrlo je neverovatno da se istraiva sluajno saplete na le mamuta.


10/40

Drugo, region je prepun velikih groblja kljova. Svuda irom ovih tundra ogromnomnotvo kljova je pronaeno. Osborn komentarie:

Prerada kljova u Sibiru koja postoji jo iz davnih vremena, navodi nas na pomisao oranijem postojanju velikog broja mamuta koji su otkriveni (ili jo zatrpani) u zaleenomtlu Sibira, koji se procenjuje od strane Middendorfa (1885) na 20.000 u zadnja dva

veka, a od strane Nordenskiolda (1882) na mnogo veu cifru. Najvea procena iznosi46.750 ivotinja otkrivenih za proteklih 2,5 veka; paralelna procena kae da je 250

primeraka otkrivano godinje.#87##Nalasci mamutskih kljova bili su jo u vreme Aleksandra Velikog (330. god. pre

nove ere). Stari Kinezi su ih koristili. Arapski trgovci su u 9. i 10. veku uspostavilitrgovaka putovanja od Sibira do Persije, a trgovina kljovama je cvetala. Veinaiskopanih kljova u sedimentima Evrope je bezvredna zbog ieznua najveeg delaivotinjske materije. injenica koja se esto preskae prilikom razmatranja ostatakamamuta u Sibiru je da su kljove esto odlino sauvane i da ivotinjska materija nijeoteena:

Kljove mamuta u tundrama Sibira koje se nalaze kao odlino sauvani primerci,

zadrale su celokupnu prvobitnu ivotinjsku materiju, i osim kada su umrljane od straneinfiltracije zemljita, pogodne su u svrhu izrade odlinih proizvoda kao da su odafrikih slonova... zatrpavanje, ili bar zamrzavanje, mora da se desilo relativno brzo, jer

bi izlaganje prirodnim uslovima brzo pokvarilo kvaliteta kljova.#88##Ne samo da postojanje 39 leeva ukazuje na iznenadno brzo zamrzavanje, ve i

prisustvo skoro 50.000 zuba. Mamutske kljove su morale biti brzo zamrznute ili biizgubile svoj ivotinjski materijal, ali kljove mamuta uglavnom imaju veoma dobrosauvanu ivotinjsku materiju (sr) u sebi. Ako se ona ne bi sauvala od truljenja,otetila bi se i bila bi nepodesna za rezbarenje. Kljove afrikih slonova moraju se danasslino uvati od kontakta sa raspadajuim mesom ili e brzo izgubiti svoju vrednost.

U zemlji gde se godinje sakupi kljova od bar 250 ivotinja, najvei deo je izzaleene zemlje, a &broj bi se poveao hiljadama i hiljadama puta kada bi bilo mogueregistrovati sve sluajeve u kojima su meki delovi pronaeni zajedno sa kostima&&.Izobilje ostataka ovih ivotinja pokazan je injenicom da se blizu litica gde su leevinalaeni obino oseao pokvaren miris, iako nije bilo mogue videti raspadnuteostatke.#89##

Dakle, doli smo u suprotnost sa vie od 50.000 leeva, a ne samo sa 39. ModaSandersonov podatak o ogromnom mnotvu nije preuvelian, na kraju krajeva.

Tree, postoji esto znaajno odlaganje u primanju izvetaja. Digby kae:Obino, dok izvetaj procuri, taliko dugo vremena protekne da su velike anse da

e se le raspasti na letnjem suncu, ili e biti razderan od strane vukova i lisica.#90##

Problem unitenja od strane strvinara je naroito veliki.Pfizenmayer naglaava da svaki nalazak koji ima veliko oteenje, nastao je naivotinji od strane drugih ivotinja, pre nego to su naunici bili u mogunosti da tudou.#91## A kada se le mamuta otkrije, moe protei nekoliko godina dok veststigne od stanovnika do naunih autoriteta. Za vreme tog perioda le se najeeraspadne.

etvrto, postoje razliiti razlozi zbog kojih su stanovnici neodluni da objave nalazeo mnogobrojnim leevima mamuta koje su videli. Jedan od razloga je loe iskustvo kojesu imali sa prethodnim naunim ekspedicijama, kao i razliita sujeverja koja gaje o zlukoje e zadesiti one koji dotaknu meso mamuta. Tolmachoff kae:

Sasvim je sigurno da je samo mali deo ovih otkria uzet za objavljivanje.

Sujeverje i strah od nesrea povezani su sa dolaskom ekspedicija i ueem unjihovom radu (koje je za lokalne stanovnike esto bilo prinudno), malom ansom za


11/40

dobijanje nagrade, itd., obino vode nalazae da se zadovolje linim sakupljanjem zubamamuta, ostavljajui le neoteenim, ako bi ga nali.#92##

Peto, tekoe prisutne ak i u izvetavanju o nalascima su ogromne. Ekspedicijaorganizovana da iskopa Beresovka mamuta 1901. prela je vie od hiljadu kilometarana sankama i konjima.#93## Osim toga, to je bilo samo za vreme leta kada su

istraivai mogli da iskopavaju, a i u to vreme je putovanje skoro nemogue. PonovoTolmachoff, koji prihvata nekatastrofistiko objanjenje, uoava:

Za vreme leta, kada ima najvie pogodnog vremena za otkrivanje zaleenih leeva,svako putovanje bilo koje duine je praktino zaustavljano, osim putovanja uz pomoamaca, rekama i jezerima ili du morskih obala... Sve ovo ukazuje da anse otkrivanjadobrih primeraka zaleenih mamuta ili nosoroga jo postoje, i mogle su se poveatiracionalnijom organizacijom naunih ekspedicija u severnom Sibiru.#94##

esto, otkrie delova mesa ima isti znaaj kao i otkrie kompletnog lea. Tamo gdepostoji deo mesa ostao tokom godina topljenja i razmrzavanja, tu je morao biti nekada ikompletan le zaleen u zemlji. Tolmachoff priznaje:

Ouvanost celog lea, ili nekoliko delova kostiju, ili delova koe, je potpuno isti

fenomen zavisan od istih specijalnih uslova, koji se objanjavaju na isti nain.Iz tog razloga, otkria vie ili manje kompletnog lea mamuta, ili izolovanog i malog

mekog dela, tretiraju se na slian nain.#95##Poto je oigledno da postoji hiljade sveih ostataka, i poto se svei ostaci moraju

objanjavati na isti nain kao i kompletni le, nije neverovatno da groblja u tundramasadre hiljade kompletnih leeva koji su jo zaleeni; u stvari, to izgleda skoro sigurno.

Konano, verovatno su od strane stanovnika bili izneseni zaleeni ostaci samo usluaju kada bi imali finansijsku korist. To suava polje za mamutske kljove. Stogahiljade drugih ostataka nije objavljeno ako je bilo uoeno. Kao to Tolmachoff kae,leevi ostalih ivotinja, kao to su mousno govee, konj, govee itd., mora da su vrloesti u zaleenom tlu Sibira, ali lokalno stanovnitvo obino nije obraalo nanjih.#96##

Ovi faktori odreuju da je zaista verovatno da je ogromno mnotvo i ak hiljadehiljada zaleenih ostataka ipak bilo otkriveno. Pfizenmayer, voa Beresovkaekspedicije, zapaa da je ogroman broj njih morao iveti u arktikom regionu tokomhiljada godina Deluvijalne Ere, moemo biti sigurni na osnovu broja telesa koja suizala na svetlo od kada je Sibir doao pod rusku upravu - to jest od poetkasedamnaestog veka - koji &mora da je mnogo vei nego to moemo i dazamislimo&&.#97##

Ovaj zakljuak je totalno suprotan onom koji je dao William Farrand.

$1$KLIMA U SIBIRU I NA ALJASCI U VREME MAMUTAOd presudne vanosti za adekvatno teorijsko objanjenje sluaja izumiranja mamutaje odgovar na pitanje: Kakva je vrsta klime preovlaivala za vreme njihovog ivota?Potrebno je rei da filozofski stavovi u pravcu mogunosti katastrofikog izumiranja ili

postepenog izumiranja, pokazuju naine kako se podaci mogu interperetirati. Oni kojisu skeptini prema katastrofistikom objanjenju pokuavaju da priblie odstupanjaizmeu klime u starom i modernom Sibiru. Oni koji ele da vide katastrofistikoobjanjenje tee da proire ova odstupanja. Problem se izgleda svodi na sledee: ako sumamuti iveli u umerenoj klimi, onda se takav kontinentalni preokret klime moraodesiti zajedno sa njihovim zatrpavanjem. Sa druge strane, ako je klima bila slinadananjoj, onda veoma postepeni i danas posmatrani procesi mogu objasniti njihove

zaleene ostatke. Ako je klima u to vreme bila topla, onda su mamuti morali bitizaleeni brzo nakon njihovog zatrpavanja, ili bi se raspali i meki delovi se ne bi


12/40

pronali u tundrama. Tako bi topla klima ukazivala na iznenadnu katastrofu u kojoj sumamuti bili zatrpani i trajno zaleeni klimatskim preokretom od tople do veoma hladneklime. Poto fiziki mehanizmi potrebni da proizvedu takav fenomen su nepoznati umeteorologiji, i sigurno se danas ne mogu posmatrati, tendencija je da se u mnogojliteraturi po pitanju mamuta naglaava slinost nekadanje i dananje temperature.

U nastavku ovog rada elimo da pokaemo da mamuti sigurno &nisu&& biliadaptirani na hladnu klimu i da bi uginuli odmah da je temperatura bila slinadananjoj. Pored toga, u kondenzaciji Zemljinog vodenog omotaa mi nalazimo fizikimehanizam za kontinentalni preokret klime koji zahteva katastrofiko objanjenje.Tako pitanje glasi: Da li su mamuti u Sibiru bili adaptirani na hladnu klimu kao to jeova danas?

$2$ADAPTIRANOST MAMUTA NA HLADNOUU pogledu injenice da su meki delovi mamutskih leeva pronaeni daleko na

severu, ak do Taymyr poluostrva u centralnom severnom Sibiru,#98## presudno jepitanje:

Kako su mamuti mogli da preive takvu klimu? Ovo podruje, duboko unutakarktikog kruga, danas je okarakterisano jednom od najotrijih klima na Zemlji. Ustvari, arktike tundre, gde su ovi leevi pronaeni, praktino su naputene od straneraznih ivotinja. Neki mogu videti mousno govee, usamljenog medveda, ali tokomveeg dela godine tundra ostaje prava pusto, prazna i surova.#99##

Nordenskjord iznosi kakva je dananja klima u Sibiru:#100##Januar -49#o##CFebruar -47#o##CMart -40#o##CApril -13#o##CMaj 0#o##CJun 13#o##CJul 16#o##CAvgust 12#o##CSeptembar 2#o##COktobar -14#o##C

Novembar -38#o##CDecembar -45#o##C

Najnia temperatura ikad zabeleena u tundrama je -70#o##C kod Verkhoyanska,ispod june ivice sibirske tundre, 2400 Km od Severnog Pola.#101## Ove suve, vetru

izloene ravnice, sa snanim meavama i hladnoom koja see, teko bi mogle bitidobro stanite za surlae. Kako su oni mogli da preive takvu neverovatnu klimu? To jelako reiti, neki e rei, zato to injenice ukazuju da su mamuti bili jedinstvenoadaptirani na takve uslove, tako da nije potrebno postavljati toplije uslove od onih kojisu danas. Ove injenice o adaptaciji mamuta na hladnou su petostruki.

&Sloj sala&&. Dobro je poznato da su naunici otkrili 9 cm debeo sloj sala ispoddebele koe Beresovka mamuta.#102## To se esto iznosi kao dokaz da su mamuti bilidobro zatieni protiv hladnoe, zato to je salo slab provodnik toplote.

Meutim, za ivotinju veliine takvog surlaa, 9 cm bi bila nedovoljna debljina salakoja bi pruala relativno malu zatitu. Pored toga, sloj sala je danas poznat kaoindikator korienja velike koliine hrane, a ne kao adaptacija na hladnou. Hapgood

citira lini razgovor sa Dr. Charles P. Lymanom, profesorom zoologije na Hrvardu, ukojem Lyman kae:


13/40

Istina je da mnoge ivotinje postaju gojazne pre zime, ali je najverovatnije da seone debljaju zato to u jesen imaju obilje hrane, pre nego da su oni stimulisanihladnoom da se snabdeju i nataloe salom. Hladnoa obino poveava stopumetabolizma svake ivotinje to znai da ona sagoreva vie goriva da bi odrala svojunormalnu teina, a da ne govorimo nita o dodavanju teine u formi sala. Iznos miine

aktivnosti u svakodnevnom ivotu bilo koje vrste surlaa je sigurno isto toliko vanakao i stimulans na hladnou kad je u pitanju taloenje zaliha masti.#103##

Hapgood zakljuuje:Glavni zakljuak fiziologa se suproti pogledu da se skladite sala ivotinja meri

samozatitom protiv hladnoe. Saglasnost je, nasuprot tome, da velika akumulacija salapokazuje mogunost snabdevanja hrane, koji se moe dobiti bez mnogo napora, kao toje sluaj sa ljudima. Fiziolozi se slau da je otpornost na hladnou glavna osobina stopemetabolizma, pre nego izolacija sa salom.#104##

Ako nita drugo, veliki sloj sala ukazuje da je topla klima pogodnija za produkcijuvelike i lako uoljive koliine hrane, pre nego hladna klima.

Takoe emo pokazati da neke tropske ivotinje imaju danas slojeve sala ispod svoje

koe. Nosorog, na primer, ima oko 5 cm. Sloj sala kod ovih ivotinja teko da jepovezan sa hladnom klimom.

Takoe, mujaci irvasa i severnog jelena imaju malo ili nimalo sala zimi.#106## Topokazuje da prisustvo ili odsustvo sloja sala slabo utie u adaptaciji na hladnou. 1950.god. biolozi P. F. Scholander, V. Walters, R. Hock i L. Irving testirali su izolaciju telanekih arktikih ivotinja kod Point Barrow-a, najsevernije take Aljaske na ArktikomOkeanu. Tokom zime, oni su te godine testirali krzno od rovice, grizli medveda,

polarnog medveda, kune, lasice, bele lisice, crvene lisice, eskimskog psa, ovce, vuka,tuljana, lenjivca, dabra, leminga, zeca, irvasa i severnog jelena. Oni su zakljuili:

Osim termiki beznaajnog jastuia sala na zadnjici irvasa i severnog jelena,nijedan od sisara (osim tuljana) nema nikakav znaajan sloj potkonog sala ili masti.&Potkono salo je nepodesan i slab izolator u poreenju sa sa krznom i ne pokazujenikakvu ulogu, po svemu, u izolaciji kopnenih arktikih ivotinja.#107##

Tako mamutima sloj sala nije pruao pomo u adaptaciji na hladnu klimu.&Krzneni prekriva&&. Mamuti su bili dobro snabdeveni sa krznenim prekrivaem

i vunenom zimskom pokrovom 25 cm dugim.#108## To se obino koristi kao dokaz dasu mamuti bili dobro adaptirani na hladnou.#109## Meutim, prisustvo krzna ili dlakene mora da predstavlja zatitu od hladnoe. Razmotrimo, na primer, dlakavog

planinskog slona Malezije koji danas ivi u tropskom regionu.#110##Sumatranski slon sa Burme, &R. lasiotis&&, ima debeli dlakavi prekriva na svom

stomaku i nogama, dlakav rep i ekinje na krajevima svojih uiju.#111## U stvari,

debelo krzno ne znai nita, jer mnoge ivotinje u dunglama ekvatora, kao tigrovi,imaju debelo krzno.Sve ovo, meutim, je samo blizu problema. Vana injenica, prvi put objavljena

1919. god. od strane francuskog zoologa i dermatologa H. Neuville-a, esto sezanemaruje u savremenim studijama o mamutima. Neuville je izvrio uporednemikroskopske studije na delovima koe mamuta i indijskog slona, i pokazao da su one

bile identine po debljini i strukturi. tavie, obe ivotinje nemaju lojne lezde u koi.Odsustvo ovih lezdi ini nemoguim da je ivotinja mogla da preivi hladnu klimu.

Nakon prouavanja nekih dobro ouvanih delova koe mamuta uzetih iz Laboratorijeza Uporednu Anatomiju Muzeja u Parizu i koe Stenbok-Fermor mamuta, Neuville jezakljuio: Kod mamuta, kao i kod slona, dlaka pokazuje odsustvo svog uobiajenog

dodatka, lojne lezde.#112## Nakon iznoenja da su koa mamuta i tropskog slonaAfrike i Indije, potpuno jednake, on uoava:


14/40

Mi imamo, dakle, dve ivotinje zooloki vrlo blisko povezane - mamuta i slona -jednu koja je ivela u otroj klimi, dok je druga danas ograniena na neke delovearkog pojasa. Mamut je, kau, bio zatien od hladnoe svojim krznom i debljinomsvoje koe. Ali njegova koa, kao to sam rekao, kao to je ilustrovano pokazano, jeidentina u ova dva sluaja. Bilo bi, stoga, teko pripisati jednu specijalnu adaptivnu

funkciju koi mamuta.#113##On nastavlja:Ovo vrlo jedinstveno salo mamuta tako daje samo nesigurnu zatitu od hladnoe,

zatiti koja je analogna onoj koju imaju dananji sisari u tropskom pojasu.Njegova koa je bila, to je istina, veoma debela, ali ne vie od one koju imaju

dananji slonovi. To mi ukazuje da je nemogue, na osnovu anatomske analize koe,dati ijedan argument u prilog adaptaciji na hladnou.#114##

Ovo odsustvo lojnih lezdi je potvreno brojnim skoranjim studijama.#115##Obino se smatra da prisustvo sala proizvedenog od strane lojnih lezda predstavlja

dobru otpornost na hladnou. Sisari su lieni lojnih lezdi vrlo retko. Dvoprsti lenjivaciz Centralne i June Amerike i zlatna krtica iz Afrike su primeri, i dobro je poznato da

je lenjivac naroito osetljiv na hladnou i vlagu.#116##Potreba za prisustvom lezda koje lue loj u koi i pruaju otpornost ka hladnoi bila

je slikovito viena skoro u Zapadnoj Virdiniji. Lokalno stanovnitvo je bilozapljusnuto kosovima, koji su unitavali useve i uopte inili ivot nepodnoljivim.

Nekoliko metoda unitavanja je bilo pokuano, i svaka od njih se pokazalabezuspenom. Konano, odlueno je da naredne hladne noi avioni ponesu deterdentkojim e poprskati celu populaciju kosova. Svrha deterdenta je bila da uniti masnouu perju ovih ptica i tako uniti njihovu zatitu od hladnoe.

Slina procedura je koritena protiv kuge kosova u Alabami (u januaru 1977.).Masnoa u dlaci spreava prolaz vlage, i tako titi kou od hladnoe. Tako izgleda

nemogue da su mamuti na bilo koji nain bili adaptirani na hladnou.Digby je reagovao na Neuville-ovu analizu: Ova teorija, sa ili bez kutikularnih

lezda, neodriva je osim ako se iznese razlog da vrsta nije migrirala iz Severnog Sibirakada je on postao nepodesan za nju.

Digby-jeva preokupacija gradualizmom ga je vodila da previdi oiglednu stvar:razlog zbog kog mamuti nisu napustili podruje kada se klima promenila je &zato

to oni nisu imali vremena da ga napuste&&; promena je morala biti iznenadna ikatastrofika. Vidi se da je Digby spreamn da odbaci jasno svedoanstvomikroskopskih istraivanja koe, jer je oigledno prihvatio metafiziku koja nedozvoljava kontinentalni klimatski preokret.

Tolmachoff se takoe ne slae sa Neuvilleom u pogledu toga da ivotinjska koa

koju su koristili ljudi protiv hladnoe je odumrla koa, ne samo liena od lezda iluenja, ve paljivo oiena od svake masnoe i vlage. U stvari, stanovnici Arktikaine sve to je mogue da odre svoje krzno koje nose suvim i ne namazanomasnoom.#119## Tolmachoff se izgleda ovde zabunio. Mrtva koa &daje&& zatitu

protiv hladnoe, i oigledno je da u njoj nema lezda koje proizvode masnoe.Ali, ako je ova ista koa bila koa ive ivotinje, odsustvo lojnih lezdi uinie je da

bude bez zatite od hladnoe, i koa e odumreti; a time, naravno, i ivotinja. Koa jemorala da se odri iva svojom zatitom da bi se ivotinja odrala u ivotu. Razlogzato odumrla koa daje zatitu oveku je zbog toga to ona ini neku vrstu toplotnezamke izmeu ljudske koe i koe ivotinje. Ona daje odlinu izolaciju i titi oveka,

bez obzira ta se deava sa krznom (do odreene granice). Odumrloj koi nije potrebna

zatita od hladnoe, ali ivoj koi jeste.


15/40

Najnovija istraivanja u britanskoj vunarskoj industriji (British Wool IndustryResearch Association) potvruju Neuvilleove teze: Izgleda razumno, dakle,

pretpostaviti da je masnoa vune odgovorna ne samo za davanje zatite od hladnoe,nego takoe i za odravanje vune u urednom i time u efikasnom stanju.#120## Takoizgleda da je dlaka mamuta, liena masnoa, davala slabu zatitu protiv vlage u

arktikoj meavi.Ne samo da koa mamuta nije imala lojne lezde, nego nije imala ni miie dizae.

Bez ovih miia, sposobnost bilo kog krznenog omotaa da titi od hladnoe je veomaumanjena. Kada ivotinja kao to je vuk, na primer, osea hladnou, ona podie svojekrzno uz pomo ovih miia dizaa. To stvara efekat vie vazdunih depova, a time i

bolju izolaciju. To je slino kao kad mi obuemo deblji demper. Meutim, koamamuta nije imala ove miie dizae,#121## iako ih sve danas poznate ivotinjeArktika imaju.#122##

&Rep obloen masnoom&&. Kada je Beresovka mamut otkriven, kratki iroki repje odlino pokrivao analni otvor koji je otkriven na leu. Ovo pokrivanje analnimpoklopcem uzeto je kao dokaz da je ivotinja bila adaptirana na hladnou.#123##

Meutim, masnorepa ovca koja ivi u centru tropske Afrife, ima isti takav masnirep.#124##

Pored toga, tropski slonovi danas imaju potpuno istu vrstu analnog pokrivanja kaoto su imali mamuti.#125## U stvari, kada su naunici u Nacionalnom Muzeju IstorijePrirode (National Museum of Natural History) u tutgartu, Nemaka, merili analni

poklopac velikog mujaka afrikog slona ustreljenog u Tanzaniji, ispostavilo se da jenjegova irina 18 cm,#126## potpuno onakva kao kod Beresovka mamuta.#127## Akoslon koji danas ivi u tropskom predelu ima analni poklopac veliine kao i kosmatimamut, kako onda moe analni pokopac kosmatog mamuta dokazivati adaptaciju naarktiku hladnou?

&Severni jelen i los.&& esto se tvrdi da nema problema u pretpostavci da sumamuti iveli u hladnoj klimi, zato to severni jelen i los preivljavaju dananjuarktiku zimu. Harold Anthony, kurator Muzeja Istorije Prirode (Museum of NaturalHistory), kae: I severni jelen i los preivljavaju dananju zimu na Aljasci uprkosvelikom snegu i niskoj temperaturi. Izgleda da je veoma potrebno da postoji umerenaklima da bi mamuti mogli da preive, a umerena klima bi smanjila verovatnou da sele zaledi i odri itav tokom hiljada godina.#128##

Ali, severni jelen i los imaju lojne lezde i miie dizae u svojoj koi, koji imobezbeuju odbranu od hladnoe na Arktiku.

&Ostaci hrane&&. Jedan od najiznenaujuih podataka prilikom istraivanjaBeresopvka mamuta (1901. god.) bilo je otkrie ostataka mnogobrojnog bilja razliitih

vrsta u stomaku lea. Mnoge od tih biljaka pronalaze se kako rastu u tundrama i danasza vreme leta. Na osnovu toga je zakljueno da je ondanja klima bila ista kao danas.Digby, na primer, tvrdi: Sve ove nekadanje biljke, iji su ostaci pronaeni u zubima istomaku Beresovka mamuta, rastu u ovom regionu i danas, to ukazuje da nekadanjaklima nije bila ni hladnija ni toplija od one danas.#129##

Mi emo napraviti detaljno prouavanje o znaaju ovih biljnih ostataka u sledeempoglavlju. U ovom trenutku, meutim, elimo da istaknemo da gornje razmiljanjeozbiljno izvre injenice. Prvo, mada je istina da dosta tog bilja koje je pronaeno ustomaku mamuta jo uvek prekriva pejsa Sibira, ove iste biljke su pronaene i dalekona jugu. Na primer, iste vrste itarica pronaene u stomaku mamuta su takoe

pronaene i u Velikim Ravnicama (Great Plains) Severne Amerike.#130## Isti ljuti,

pronaen u stomaku, koji se prostire svuda u tundri severno od Rta Roga (Cape Horn),cveta takoe i na Floridi.#131## &Alopecurus alpinus&&, prema ruskim ekspertima


16/40

koji su prvobitno prouavali mamutske ostatke, je blisko povezana sa varijetetompronaenim na jugu tundre i danas je tamo nema.#132 Sukachev u pogledu&Agropyron cristatum (L) Bess&& kae:

Ostaci ove biljke su veoma brojni u sadraju stomaka. Oni su tako dobro sauvanida nema sumnje da se radi o toj vrsti. Pronalaenje ovih biljaka je od veoma velike

vanosti. Ne samo to se o njima jedva neto zna u arktikom regionu, nego ak imnogo dalje gde sam ja istraivao - veoma su retke takoe u oblasti Yakutsk... To su

biljke ravnica... Opte rasprostiranje ovih biljaka ukljuuje junu Evropu.#133##Botanista Case, nakon analize Sukachevih podataka, kae: Biljke navedene u pismu

od Jody Dillow su uglavnom biljke sline drveu, koje su ivele u zadnjem ledenomdobu, i njihovo rasprostiranje je od Aljaske do Zaliva Hudson, i na jug do MeksikogZaliva ili ak do Meksika.#134##

Postojanje u stomaku mamuta biljaka koja jo uvek rastu danas, nije dokaz da jeklima nekada bila ista kao sada. To samo dokazuje da postoji uporedna klima za vremeleta sa onom na Floridi, Mediteranu, ili ak Meksiku, poto su iste biljke pronaene utim regionima danas. ak Farrand forsira zakljuak da flora povezana sa Beresovka i

Mamontova mamutima ukazuje na klimu neznatno topliju od one danas.#135## Reidpozitivno izjavljuje da biljke pronaene kod mamuta nisu karakteristika hladnihuslova.136##

Od naroitog je interesa istai da injenica da veina nesvarenih ostatakaposlednjeg obroka Beresovka mamuta ima privreno seme za sebe, pokazuje da jeivotinja uginula u jesen.#137## Sukachev se slae: Otkrie sveih plodova aa,trava i drugih biljaka ukazuje da su mamuti uginuli za vreme druge polovine jula ili

poetkom avgusta.#138##Ovo se slae (unutar 80 dana) sa biblijskim izvetajem da je Potop poeo

sedamnaestog dana drugoga meseca (1.Knjiga Mojsijeva 7,11). To se generalno slaesa drugim mesecom koji upuuje na Hevan (oktobar - novembar) u jevrejskomkalendaru.#139## Tako, prema biblijskom kalendaru Potop je poeo oko22.oktobra.#140##

Razmatranje injenica o mamutovoj specijalnoj adaptaciji na hladnou vodi kazakljuku da, u stvari, oni na nju nisu bili dobro adaptirani. Pored toga, ovo izgleda kaoubedljiv dokaz u prilog teze da je klima u severnom Sibiru morala biti mnogo toplija oddananje.

$2$DOKAZI ZA TOPLU KLIMUNekoliko faktora ukazuje da je umerena klima nekada preovlaivala u severnom

Sibiru, pre nego dananja otra klima.

&Mamuti nisu bili adaptirani na hladnou.&& Kao to je istaknuto gore, mamutiSibira nisu bili vie adaptirani na hladnou od slonova Indije.&Flora i fauna blagih klima.&& Zajedno sa ostacima mamuta na Aljasci i Sibiru,

pronaeno je mnotvo primera biljaka i ivotinja koji ne bi mogli preiveti ako jenekadanja klima bila otra kao ona danas. Koliko je onda dobro tvrditi da su mamuti

bili adaptirani na hladnou kada je nemogue to tvrditi u sluaju nekoliko drugihivotinja? Na primer, Baron Toll, arktiki istraiva, pronaao je ostatke sabljastog tigrai 3 metra dugo stablo ljive sa zelenim liem i zrelim plodovima na njenim granama,2.000 Km severno na Arktikom Krugu u Novim Sibirskim Ostrvima.#141## Danas

jenina vegetacija koja tamo raste je 2,5 cm visoka vrba. U stvari, nema takvog vrstogdrvea da raste danas bilo gde unutar 3.200 Km ovog ostrva:

Pored toga, klima je morala biti mnogo drugaija kada je ono (drvee) bilozatrpavano; molim da zapazite, da ono ne bi moglo biti zatrpano u zaleenom tlu koje


17/40

je vrsta stena, niti bi moglo zadrati svoje lie ako bi bilo isprano daleko na severstrujama tople klime. Ono je moralo rasti otprilike tu, i klima je morala biti ne samodovoljno topla, nego je bio potreban i dovoljno dug period rastenja na letnjem suncu da

bi ono prolistalo i dalo plodove.#142##Toll komentarie oskudnost hrane i prisustvo iglica bora i listova topole zaleenih u

zemlji.#143## Ove analize ukazuju i na toplu klimu nekada i na nedovoljnost hranedanas koja bi snabdela velika mamutska krda. Pored drvea voki, Toll je pronaao iostatke dlakavog nosoroga, mamuta i konja. Nilski konj, ivotinja toplih klima, takoe

je pronaena u zaleenom tlu tundre.#144##Podruje u kojem je Beresovka mamut bio otkriven je pravo groblje tipova ivotinja

umerenih klima. Pomeani u istom odronu u kojem je Beresovka mamut otkriven, bilisu ostaci bizona i divljeg konja. Pfizenmayer kae: Teko da postoji mesto na obalamareka i jezera u oblasti Yakutsk u kojima meu ostacima praistorijskih ivotinja nemaskeletnih fragmenata divljih konja.#145## U stvari, ostaci celog zaleenog lea konjasu objavljeni.#146##

Nordenskjold kae da su ostaci mamuta pronaeni na podruju tundre koje je danas

kompletno zaleeno i pomeano sa nanetim drveem koje potie iz perioda mamuta.Ruski stanovnici u Sibiru zovu ovo drvo Nojevo drvo. Ovakvo drvee ne bi dugo

preivelo u ovom podruju.#147## Sannikof je pronaao na ostrvu Kotelnoi lobanje ikosti konja, bizona, goveda i ovaca u takvom izobilju, da ove ivotinje mora da suranije ivele ovde u velikim krdima. Danas, meutim, ledena pustinja ne proizvodi nitato bi moglo biti za hranu, niti postoji mogunost za njih da bi preiveli takvu klimu.Sannikof zakljuuje da je umerena klima morala ranije preovlaivati ovde, i da su oveivotinje mogle, dakle, biti savremenici sa mamutima, iji ostaci su pronaeni nasvakom delu ostrva. Sledea okolnost koja ukazuje na promenu klime, jeste esto

prisustvo ovde, kao i na Novim Sibirskim Ostrvima, velikog drvea odvojenofosilizovanog.#148##

Pria je ista i na Aljasci. Svuda su ostaci mamuta pomeani sa ovim vrstamaivotinja umerenih klima. Otkriven je lav u zaleenoj tundri Aljaske;#149## ovaivotinja je esta samo u tropskim predelima danas. Na Slonovoj Taki (ElephantPoint), desno od Arktikog Kruga, pronaeni su ostaci mamuta, bizona i konja; mnogokonja je pronaeno dalje na severu.#150## Quackenbush izvetava o nalasku enkedabra blizu nalaska mamuta kod Slonove Take.#151## Moffit je pronaao enku dabrau mulju reke Old Glorz Creek blizu Deeringa.

Drvo glodano od strane dabra naeno je u regionu Kougarok, zatrpano uledu.#152## Severno rasprostiranje amerikog dabra podudara se sa linijom uma, aliove enke dabra i delovi oglodanog drvea pronaeni su u zaleenom tlu iza sadanje

linije uma. Ove injenice su navele naunike iz &U.S.Geological Survey&& dazakljue da je pleistocenska klima bila neto toplija od one danas, to se dokazujeinjenicom da su ogromna drvea pronaena zajedno sa ostacima konja i mamuta udepozitu zaleenog tla, u regionu koji je danas bez ijednog drveta.#153## Kao to jeistaknuto ranije, nikada nije uoeno da divlji konji danas odlaze iznad 49#o## severnegeografske irine, dok su ovi depoziti lokalizovani severno od 66#o##.#154##

Dr Jack A. Wolfe je skoro u magazinu &U.S.Geological Survey Report&& kazao daje Aljaska nekada vrvela od tropskog bilja. On je pronaao dokaze za mangrove, drveapalme i grupu drvea koje danas proizvodi oraie u ulje Macassar.#155##

U pogledu ovih injenica izgleda beznaajno sluati beskrajne tvrdnje da su mamutibili adaptirani na hladnou, dok konj, nilski konj, lav, sabljasti tigar i nosorog nisu.


18/40

&Snabdevanje hranom.&& Da bi se snabdela hranom ogromna krda mamuta, klimaje morala biti toplija nego tokom dananjih zima u tundri. Howorth govori o ovojtekoi:

Da li je mogue da su ove velike ivotinje mogle da ive pod uslovima koji danaspreovlauju u tundrama? Ja mislim da mogu rei bez ustruavanja da nema istraivaa,

niti prouavaoca ovog pitanja, koji je ili sam bio u Sibiru, ili koji zna kakvi su klimatskiuslovi u Severnom Sibiru, koji bi ikada na ovo pitanje potvrdno odgovorio. Pallas,Meddendorf, Bear, Brandt, Schmidt, Schrenk i dr., svi se slau da velika krda mamuta iostalih ivotinja ne bi mogla da ive u Severnom Sibiru pod sadanjimuslovima.#156##

ak i za vreme kratkih leta od 13. jula do 5. avgusta deluju stalni severni vetrovi inoni mrazevi. Wrangel kae: Vegetacija u leto je oskudnija vie nego borba zaopstanak.#157## Veina dananjih tundri u severnom Sibiru su puste divljine, i imamalo rastinja za vreme zime. Tu je konstantno brisanje od strane stranih ledenihvetrova, i prekrivanje mahovinom i nekolicinom skromnih biljaka.

Na terenu sa takvom hranom, fiziki je nemogue, kao to je ve dobro zapaeno,

da surlai i nosorozi mogu preiveti.#158## Dananji slonovi preivljavajuprvenstveno zahvaljujui liu i malim granicama drvea (koji rastu u visini ramena udunglama i koritima afrikih reka), i oni bi verovatno umrali od gladi na panjacimagde je trava niska. Ovo je danas tako, i to u leto. Ali u zimu, koja u severnom Sibirutraje deset meseci svake godine, i u vreme kada je zemlja prekrivena dubokim snegom ioiena stranim severnim vetrovima, samo nekoliko izdrljivih ivotinja, kao to sugavran, snena sova, polarna lisica i polarni medved (mesojedi, ne biljojedi), mogu da

preive. Najnovija geoloka literatura se izgleda slae sa tezom da mamuti ne bi moglipronai dovoljno hrane zimi na 77#o## severne geografske irine, ako je klima bilaotra kao to je danas.#159## ak i Lyell (osniva savremene geologije) je bio

prinuen da prizna, kada je video ove injenice, da bi bilo nemogue da krda mamuta inosoroga preive danas kroz celu godinu.#160##

Neverovatno, Digby se jo dri stava da su velika krda mogla tu da ive za vremezime. Odgovor je, kae on, da su oni jednostavno stajali u blizini nekoliko grupadrvea. Mamuti su se drali susednog drvea kao zatite od prodornih zimskih vetrovai zaslepljujuih meava, i u blizini svojih zimskih zaliha.#161## Meutim, mi tekomoemo zamisliti hiljade hiljada mamuta, nosoroga i ostalih ivotinja uurenihzajedno u oskudnoj zatiti od nekoliko drvea, da su mogli, sluajno, da preivearktiku zimu.

Veina ivotinjskih ostataka pronaena je daleko iznad dananje linije drvea, amnogo njih u Novim Sibirskim Ostrvima gde nema nijednog drveta.#162## Veiti led

dri zemlju stalno zaleenom stotinama metara duboko. Svake godine gornjih nekolikometara se topi, dozvoljavajui rast arktike vegetacije, ali ovo topljenje se ne probijadovoljno duboko da bi podstaklo korenje drvea, i uva samo nekoliko zakrljalihspecijalizovanih formi.#163## Tako juna granica veitog leda oznaava liniju gornjegranice svetskih uma.#164## Sledi da mamuti koji su pronaeni zatrpani u veitomledu nisu mogli da preivljavaju blizu drvea, poto ono ne raste u veitom ledu, osimako veiti led nije tada postojao, u kom sluaju je klima morala biti mnogo toplija.

Pored toga, koliina vegetacije, koja bi bila potrebna za hranjenje takvih krda, jeastronomska. Dananji uhvaeni slon jede 230 Kg sena dnevno.#165## U divljini, onioigledno potrebuju bar dve tone nedeljno i 120 litara vode dnevno.#166## Prosenekoliine kie, na veini podruja u kojima su mamuti pronaeni, su manje od 25 cm

godinje.#167## To su godinje koliine kie u pustinji Sahara. Poto je isparavanje


19/40

neznatno, kako je hiljade hiljada mamuta, od kojih svaki potrebuje 120 litara vodednevno, moglo da preivi u pustinji sisajui sneg?

Prisustvo ovih ogromnih krda zahteva ogromno snabdevanje hrane, koja zatimzahteva mnogo vie umereniju, humidniju klimu od one koja danas preovlauje utundrama.

&Slinosti sa slonovima Indije.&& Histoloka ispitivanja mamutskih kostiju,#168##uporedno-morfoloka ispitivanja koe mamuta i onih kod modernih slonova,#169## iseroloka ispitivanja krvi Beresovka mamuta#170##, ukazuju da su mamuti i slonoviIndije izuzetno blisko povezani. Poto slonovi Indije ne bi mogli da preive natemperaturama blizu nule, moe se pretpostaviti da bliska povezanost na koju ukazuju

potpuno ista koa i kosti, ukazuje na istu mogunost preivljavanja kod obe ivotinje.Ove slinosti ukazuju da su mamuti, dakle, iveli u umerenim klimama kao to su one ukojima ive njihovi indijski roaci.

&Zaleeno tlo.&& Moda najdirektniji dokaz da je klima u severnom Sibiru moralabiti topla za vreme postojanja mamuta, pronaen je u zemljitu u kojem su mamutizatrpani. Zaleeno tlo je zemljite vezano vodom. Kada se ovo zaleeno tlo topi, dobija

se uasan, i esto nepodnoljiv miris meavine neeg lepljivog sa muljem, peska,ljunka i krupnog kamenja, esto sa masom sauvane, poluraspadnute ili potpunoraspadnute biljne i ivotinjeske materije. Pogled na kartu sveta pokazao bi nam daovakvo tlo postoji samo u niskim ravnicama ili ravnim terenima. Ipak, prema ruskimnaunicima koji imaju najvei deo teritorije pokriven ovim materijalom, na nekimmestima oni su kopali u dubinu od 1.200 m i jo nisu dospeli do vrste stene.#171## Tozahteva zakljuak da je zemlja danas prekrivena materijalom koji je morao, u nekovreme, biti mnogo vii od povrine mora, tako da je ovo tlo moglo biti nataloeno unjega, ili da je nekadanji nivo mora bio 1.200 m nii. U pogledu injenice da je ovo tlovezano vodom, sa razbacanim biljnim i ivotinjskim ostacima ravnomerno na tojdubini, da li bi to mogao biti dokaz za katastrofiko taloenje? Zatrpavanje ovihivotinjskih ostataka zahteva rapidno taloenje kakvo se danas ne deava. Neki ovdenalaze dokaze da je poplava bila praena trajnom klimatskom promenom, i da se tlo

postepeno zaledilo do dubine od 1.200 m. Ali, ako je dananja klima preovlaivala, nepostoji shvatljiv nain kako su mamuti mogli da se zatrpaju.

Danas se veiti led prua do dubine preko 300 m, i jasno je da zaleeni ili nezaleenileevi ne bi mogli da dospeju u zaleenu zemlju. Sigurno da postojanje miliona kostiju imekih delova zatrpanih u tlu ukazuje, da nekada veiti led nije postojao, i da je, dakle,klima bila mnogo toplija. Howorth konstatuje:

Danas ne postoji nama poznati fiziki proces pomou koga bi mogli da razumemokako su mogli meki delovi da budu zatrpani u zemlju, dok je ona tako smrznuta i vrsta

kao kremen, a da se ne raspadnu. Mi ne moemo gurnuti telo surlaa u masu vrstogleda ili tvrdog zaleenog ljunka i gline, a da kompletno ne unitimo fine zglobove i nepretvorimo svu masu u ele, ili da u veem delu ne naruimo tok procesa. Kada se mi,dakle, sretnemo sa velikim leevima mamuta i njihovim veoma delikatnim tkivima,njihovim oima, surlama i nogama, fenomenalno sauvanim kako lee nekoliko metara

pod zemljom u vrstom, zaleenom i neporemeenom ljunku i glini, mi ne moemopobei od zakljuka da kada su leevi bili zatrpani, zemlja je bila meka inekonsolidovana. Poto postoje veoma vane i neizbene razlike izmeu onoga toimamo i od ega ne moemo pobei, i onoga to tvrdi uniformizam doktrina koja jedanas prihvaena, moramo biti veoma hrabri. injenice nas prisiljavaju da priznamo dakada su mamuti bili zatrpani u Sibiru zemlja je bila meka, a klima, paraleno tome

umerena i blaga, a odmah zatim je ista zemlja postala zaleena i ista klima je postala


20/40

arktika, i tako su ostali do danas, a to se nije zbilo postepeno u skladu sa laganimneprekidnim astronomskim i kosmikim promenama, ve naglo.#172##

Quackenbush, nakom prouavanja istog fenomena u zaleenom tlu Aljaske, izneo jeslino zapaanje: Postojanje movara uzima se kao dokaz da su neki delovi povrine

bili nesmrznuti do znatne dubine... tako nije danas jer se topljenje deava samo

nekoliko metara u dubinu. Tako ovo ukazuje na blagu umerenu klimu.#173##Ovim su kompletirana istraivanja o zaleenim gigantima. injenice pokazuju

potvrdu stava da su oni iveli u vreme kada je klima u severnom Sibiru bila znatnotoplija nego danas. Zbog nekog nepoznatog razloga sve ove ivotinje su bile unitene,mnoge od njih su kasnije zaleene u tlu tundre, a ostale zatrpane, ostavljajui za sobomsvoje skeletne ostatke. Kako se ovo kontinentalno izumiranje moe objasniti? Ovo jezagonetka zaleenih giganata.

Dve kole miljenja interpretiraju ove podatke. Ovo su dve suprotne teorije na kojeemo sada usredsrediti nau panju.

Nau panju emo sada uputiti direktno prema pitanju: Da li su pleistocenski mamutiizumrli naglo ili postepeno? Potrebno je rei da je tradicionalna geologija uvek oseala

potrebu za traenjem gradualistikog reenja.

$1$GRADUALISTIKE TEORIJESadanja literatura po pitanju mamuta ima svoje naine kako da demantuje

katastrofike stavove po pitanju pleistocenskog izumiranja. Richard Flint u svom radu ogeologiji pleistocena kae: U Sibiru samo, oko 50.000 mamutskih zuba je sakupljeno i

prodato u trgovini kljovama, i retke su pojave celih ivotinja sauvanih u zaleenojzemlji. Ovi nalazi su izazvali mnoge prie o velikoj katastrofi koja nije poduprtadokazima.#174## William Farrand samopouzdano uverava svoje itaoce: Sveinjenice, danas dostupne, podupiru zakljuke ranijih istraivaa da nikakavkatastrofiki dogaaj nije odgovoran za smrt i ouvanost zaleenih dlakavih mamuta.Smrt ovih ivotinja je u skladu sa uniformistikim konceptima.#175##

Farrand kae da je napisao svoj lanak da bi ga osavremenio taj predmet i da bi uisto vreme snabdeo naunike uopte sa informacijama kojima e pobijati dananjekvazi-naunie teorije.#176## U pogledu injenica, veina ranijih istraivaaobjanjavala je ovu pojavu katastrofiki,#177## a ranije razmatranje ovde baca ozbiljnusumnju na to, da li se smrt ovih ivotinja ikada moglo uklopiti sa uniformistikimkonceptima. Razmatranje koje sledi e odbaciti svaku preostalu sumnju.

Razlika se esto pravi izmeu unitenja jednog mamuta i izumiranja celevrste.#178## To znai da neki smatraju da trebamo biti oprezni prilikom razmatranjanekih znaajnih katastrofikih aspekata u pogledu smrti pojedinih mamuta, i

ekstrapolacijom toga na kompletno pleistocensko izumiranje. Sa druge strane, kada brojpojedinanih nalazaka pokazuje takvu jedinstvenost koja se ne moe uklopiti utradicionalne koncepte, mi neemo stalno biti na stanovitu lokalnih katastrofa za svesluajeve, kada jedna opta katastrofa moe jednako dobro, ili ak mnogo bolje, daobjasni injenice.

Ako je istina da su prisustvo zaleenog mesa ili celih mamuta u zaleenom tlu bilisamo retki primeri, onda je zaista drsko govoriti o kontinentalnoj katastrofi. Meutim,mi smo izneli u prethodnom razmatranju da injenice jasno ukazuju na prisustvo hiljadehiljada, pa ak i milione mamutskih ostataka, ukljuujui cele leeve, kao i bezbrojne

primere ouvanih mekih delova. Howorth insistira da su meki delovi pronaeni nairokom prostranstvu, i oprezno iznosi svoje injenice na takav nain, da svi koji imaju

vremena mogu proveriti:


21/40

Dakle, kao to sam rekao, primeri mekih delova koji su sauvani nisu samo lokalnii sporadini, ve oni formiraju lanac primera du celog Sibira, od Urala do zemljeChukchisa, tako da treba ovde da se bavimo jednim stanjem stvari koje preovlauje, imeteorolokim uslovima koji vladaju celim kontinentom.

Kada smo nali takvu iroku raznolikost ostataka sauvanih na isti nain, i da svi oni

ukazuju na naglu promenu klime od vrlo umerene do veoma otre, mi ne moemopobei od zakljuka da su svi oni svedoci istog dogaaja. Mi ne moemo uvestiodvojene klimatske kataklizme za svaki pojedinani sluaj i svaki pojedinani lokalitet,i zato forsiramo zakljuak da je sadanja zona veitog leda u Aziji postala zaleena uisto vreme i zbog istih uzroka.#179##

Pored toga, ova rairenost mekih delova irom kontinenta dokumentovana od straneHowortha i priznanje Tolmachoffa zahteva, prema ovom izvetaju, da se primeriouvanosti mekih delova trebaju tretirati na isti nain kao i primeri ouvanosti celoglea. Slini klimatski uslovi su potrebni u oba sluaja. Tolamachoff insistira:

Ouvanost kompletnog lea, ili nekoliko ligamenata noge ili delova koe, supotpuno isti fenomeni, zavisni od istih posebnih uslova, koji se trebaju objasniti na isti

nain. Na taj nain, otkrie vie ili manje kompletnog lea mamuta, ili izolovanih imalih ostataka mekih delova, trebaju se tretirati podjednako.#180##

Svrha ove gornje digresije je da se predvide neke od premisa koje stoje iza razvojamnogih nekatastrofinih teorija o ieznuu i istrebljenju (da uporebimo termine kojekoristi Tolmahoff) koje e biti razmatrane u daljem tekstu. Okreui panju na moguagradualistika objanjenja smrti etiri cela lea, neki geolozi smatraju da je potrebnovraanje katastrofikim teorijama kada su u pitanju mamuti uopte.

Meutim, kao to Tolmachoff iznosi, ove teorije se nisu razvile na osnovu etiriprimera, ve na osnovu hiljade hiljada kod kojih su meki delovi bili sauvani.

Tako ovaj opti pravac ne-katastrofikih dokaza ima slabu vrednost.Konano, pitanje izumiranja i pitanje ouvanja ostataka nakon izumiranja, blisko su

povezana. Vie nego esto se ova pitanja razmatraju odvojeno. Na primer, Tolmachoffe se sloiti da je Beresovka mamut morao uginuti u leto, propadanjem u mulj iguenjem. Ali na drugim mestima, on tvrdi da svee sauvani delovi bilo koje od ovihivotinja mogu se objasniti injenicom da kitovi koji ugibaju u zimu esto imaju sveesalo na sebi mesecima. Ali, Beresovka mamut nije uginuo u zimu. Isti mehanizamzatrpavanja mamuta mora da je na neki nain doprineo njihovom ouvanju.Uspostavljanje dva odvojena mehanizma - zatrpavanje u mulju u leto i zaleavanje uledu u zimu - previe komplikuje problem i, u stvari, kao to emo videti u narednomizlaganju, bar je za Beresovka mamura termodinamiki nemogue. Mi emo pokazatina kraju izlaganja da je drastian i nagli pad temperature jedino mogue objanjenje bar

za neke od ostataka. Poto je potpunije razmatranje ovog predmeta rezervisano zakasnije, ovaj poslednji dokaz samo e aludirati na odgovore, za gradualistikeargumente, koji slede u daljem tekstu.

Dananja literatura po pitanju mamuta je postavila ne manje nego pet razliitihteorija da bi objasnila bilo smrt pojedinih mamuta bilo izumiranje vrste. Ostaci dobroouvanih delova se objanjavaju procesima koje danas moemo posmatrati.

$2$UNITENJE OD STRANE OVEKAPozivajui se na paralele sa unitenjem amerikih bizona od strane oveka, Digby

smatra da nema nieg neobinog u povezivanju toga sa unitenjem mamutskih krda.Oigledno je da su kremeni noevi pronaeni blizu jednog zatrpanog skeleta.#181##

U pogledu zaleenih ostataka koji su razbacani po Novim Sibirskim Ostrvima uArktikom Krugu, Digby pretpostavlja da ih je strah od ljudi doveo ak ovde. Tada se


22/40

desio zamljotres koji je odvojio ova ostrva od azijskog kopna, i mamuti su se smrznulido smrti na zimskoj hladnoi.#182## Meutim, ako je tadanja klima bila kao danas(kao to to Digby tvrdi), zato bi mamuti doli ak do ovde beei od oveka, da bi setu smrzli do smrti u nepodnoljivoj arktikoj zimi? Pored toga, zaista izgledaneverovatno da je ljudska populacija severnog Sibira mogla biti dovoljna da zaplai

mamute. Dananja populacija ljudi na ovom podruju broji jednog oveka na kvadratnikilometar.#183## Takoe, postoje podjednako velika groblja mamuta daleko na jug od

Novih Sibirskih Ostrva, to pokazuje da mamuti nikada nisu beali na sever, i bili supodjednako rasprostranjeni na celom ovom podruju.

Tolmachoff se slae da je koncept izumiranja od strane oveka potpunoneprihvatljiv. On uoava da je na ovom podruju ljudska populacija bila toliko mala, dasu nekadanji ljudi bili slabo naoruani, i da je istrebljenje bizona bilo od strane&belih&& ljudi sa pukama, a ne od Indijanaca koji su iveli mirno sa bizonima tokomhiljada godina.#12##

Takoe, ako je na Novim Sibirskim Ostrvima klima bila ista kao danas, onda je tonajnepovoljnije mesto na Zemlji za mamute ako bi pokuali da pobegnu od oveka.

Konano, kao to je Howorth istakao mnogo ranije, dananja plemena ljudi sigurnone izazivaju smanjenje broja irvasa koje mogu lako uhvatiti i ubiti kada prelaze reke,

poto se irvasi vraaju ponovo svake godine u istom broju.#185##

$2$IZUMIRANJE ZBOG LOE ADAPTACIJE NA USLOVE SREDINENeuville smatra, zastupajui postepenu promenu klimatskih uslova, da su mamuti

jednostavno potroili hranu, i poto se snabdevanje hranom smanjilo, krda mamuta suizumrla.#186## Digby je ispravno odbacio mogunost da su mamuti bili tako glupi da

bi jednostavno legli dole i umirali od gladi u ledenoj tundri. Mnogo je verovatnije da bioni migrirali, kao to to ostale ivotinje danas ine, ako bi potroile hranu.#187## Poredtoga, ne postoji dokaz koji bi ukazivao na lou adaptaciju, poto su stomaci otkrivenihivotinja bili uvek puni. U stvari, Adamov mamut je bio tako debeo da je njegovstomak visio ispod njegovih kolena.#188## Sve ove ivotinje su uginule manje ili vieistovremeno, i loa adaptacija jednih ne moe objasniti smrt drugih.

$2$UNITENJE ZBOG ZATRPAVANJA MULJNIM TOKOVIMAZa vreme letnjih otopljavanja, stvaraju se tokovi mulja u renim koritima kako

proletnji tokovi bujaju. Neki smatraju da su se mamuti zaboli u lepljivu podlogu i takose sruili. Kao rezultat, telo mamuta je moglo da formira neku vrstu muljne brane, imulj bi se gomilao i zatrpao bi ga.#190## Moda je ovako moglo da se zatrpa nekolikoleeva. Varijacija ovoga je teorija movare. Ona pretpostavlja da su mamuti pasui

blizu reka bili uhvaeni u moavni deo i jednostavno se potopili, ili su propali krozpoplavne nanose u ravnice ili kroz tanak led i udavili se.#191##Kao to je izneseno ranije, injenice jasno ukazuju da je otkriveno hiljade celih

leeva i sveih ostataka u zaleenom tlu. injenica da je 39 leeva otkriveno uprkosneverovatno maloj ansi za to, ukazuje na prisustvo mnogo igala u plastu sena. Dakle,izgleda uzaludno pokuavati da se objasni nekoliko leeva na ovaj nain, kada, u stvari,smo u mogunosti da iznesemo hiljade takvih sluajeva koji su takoe neverovatni.Pored toga, to se tie pretpostavke da je klima tada bila slina dananjoj, prisustvoveitog leda bi uinio da bi dubina movare ili mulja mogla biti oko pola metra, to jenedovoljno mulja da napravi ozbiljniju branu, a dubina movare bi bila nedovoljna dasahrani mamuta. Ako su mamuti bili zatrpani u mulju ili movari, to bi zahtevalo da je

klima bila mnogo toplija. Ako su oni bili zatrpani u tokovima mulja tokom kratkog leta,onda se pojavljuje problem njihovog ouvanja.


23/40

Ako je temperatura bila dovoljno topla da mulj moe da se kree, ona je sigurno biladovoljno topla da destruktuira mamute, a ipak hiljade celih leeva se nalaze u tlu iodreen broj njih je otkriven. Takoe, kako moe ova teorija objasniti opti fenomen dasu mamuti pronaeni u stojeem poloaju?#20## Ne postoji ni jedan nalaz na Aljasci iliSibiru gde su mamutski ostaci zatrpani u tresetu movara ili u muljnim tokovima.

Konano, kao to Tolmachoff priznaje, bilo gde da su pronaeni leevi mamuta inosoroga, oni su bili zatrpani blizu gornje povrine, obino na priblino istim visinskimtakama, na vrhovima litica, itd.#193## Mnogo ranije Wrangel je izneo isto zapaanje:Najbolje mamutske kosti, kao i njihov najvei broj, pronaeni su na istoj dubini ispod

povrine obino na glinovitim brdima, mnogo ree nego u crnom zemljitu.Ako je glina vra, kosti e se bolje sauvati. Iskustvo nam takoe pokazuje da je

veina nalaza pronaena na visinama blizu visokoh brda, pre nego du niskih obalaravnih tundri.#194##

Ove injenice se pokazuju fatalnim za tezu da su mamuti upali u movare ili su sezaglavili u muljnim tokovima, koji se nalaze samo u blizini niskih podruja du pliakareka ili du obala, a ne u blizini viih brda. udno je da Farrand odbacuje ove dokaze i

tvrdi da najbolje studije o mamutima dolaze od renih obala.#23## Relevantnosttermina najbolje studije je dvosmislena. Verovatno Farrand misli na 4 lea koja sedanas spominju u naunim analizama. ta emo sa bezbrojnim nalascima sveih delovai skeletnih ostataka pronaenih u viim terenima irom junog, centralnog i severnogSibira i Aljaske?

$2$PROMENJENI KLIMATSKI USLOVIIdeja da su mamuti izumrli zbog promene klimatskih uslova bila je prihvaena

tokom mnogo godina, ali je danas odbaena od mnogih. Howorth, naravno, se zalae zato, kao i Neuville i Lydekker u 20. veku. Tolamchoff odbija ovu ideju iz razloga da seona moe primeniti samo na Nova Sibirska Ostrva.#196## Meutim, ova primedba

previa oigledno razmatranje &uzroka&& promene klime. Ako bi uzrok promeneklime u reginu severnog Sibira (od umerene do otre) mogao takoe objasniti i

pleistocensko izumiranje u centralnom Sibiru i Evropi, onda bi taj uzrok biorazmatran. Na alost, uzrok koji bi bio potreban da izazove takvu vrstu efekta zahtevakontinentalnu katastrofu i meteoroloke fenomene koji su danas nepoznati; drugimreima, to bi prekrilo osnovni princip uniformizma. I mi se ovde susreemo sa pravimotporom moderne geologije prema nagloj promeni klimatskih uslova kao objanjenju za

pleistocensko izumiranje. Tolamchoff iskreno priznaje: Promena klime je mogla iisamo veoma postepeno i polagano, i to bi uticalo na ivotinje koje bi imale dovoljnovremena da ponu da se prilagoavaju na nove uslove, ili da migriraju na jug i nau

uslove sline njihovom ranijem stanitu.#197##ta znai to da je promena klime mogla ii samo veoma postepeno i polagano?Kao to emo pokazati kasnije, nagla promena klime nudi razumno objanjenje

injenica.Neuville je bio u nevolji sa istim problemo:Ako bi bilo mogue pobei pre naleta hladnoe i doi do podruja sa umerenom ili

toplom klimom, moda bi mamuti mogli da preive kao dananji slonovi, sa kojimasami pokazuju da su generalno bliski roaci. Ali oni verovatno nisu imali sposobnostadaptacije koju mi vidimo kod dananjih slonova i koju mi moemo prouiti u nekimvanim detaljima. Nije mogue, &iz razloga koji ja ne mogu nai&&, ostaviti podrujakoja su postala nepristupana za njih, a moda su mamuti bili izloeni efektu hranjenja

koji se sve vie i vie oteavao postepenim osiromaivanjem vegetacije. U bilo kom


24/40

sluaju, oni su bili izloeni specijalnom neumoljivom nainu delovanja hladnoe protivkoje su bili slabo zatieni.#198##

Razlog zbog kog Neuville ne moe nai obrazloenje za beanje mamuta moe bitizbog toga to su za njega neprihvatljivi termini vezani za katastrofu. Da moda mamutinisu pobegli od promene klime jednostavno zato to nisu imali vremena za to? Ona se

desila previe brzo.

$2$IZUMIRANJE ZBOG DOBRO POZNATIH FENOMENANakon izuavanja i odbacivanja gornje etiri teorije o izumiranju mamuta,

Tolmachoff je svojoj teoriji dao ime dobro poznati fenomeni izumiranja.#199##Pod tim on misli na istu vrstu dogaaja koja je unitila ogromne gmizavce. On se

pozvao na gmizavce i doao do sisarske misterije.#200## On kae da su paleozojska imezozojska mora vrvela od trilobita i oni su izumrli bez nekog posebnograzloga.#201## On onda kae da je ovo izumiranje tako maglovito da mi znamomanje o njemu nego o mamutima i nosorozima.#202##

To izgleda kao da je neka vrsta varke ovde prisutna. Prvo, Tolamchoff odbacuje

katastrofiko objanjenje na neki svoj nain, govorei da se smrt mamuta moeobjasniti mehanizmima dobro poznatih fenomena izumiranja; ali onda, sa drugestrane, on priznaje da su ti mehanizmi misteriozni, bez nekog posebnog razloga, u

pogledu naina izumiranja mamuta o kojima mi znamo manje nego o mamutima.Ovakva prirodna smrt pomou nepoznatih mehanizama kontradiktorna je sviminjenicama. Howorth je o tome govorio mnogo pre: Istraivai ovog problema sakojima sam razgovarao, bilo iz Evrope ili Singaleze, slau se u svojim uveravanjima danikada nisu nali ostatke surlaa koji je uginuo prirodnom smru.#203##

Ako je njihova smrt bila na neki nain prirodna na podruju na kome znamo dahijene i drugi strvinari lutaju danas u leto, da li bi leevi ostali neraspadnuti, kao to

jesu, dok su njihove kosti neoglodane i njihovo meso nepojedeno? Dananji srtvinari suizuzetno marljivi. Konano, injenica da su pronaene mase pomeanih ostatakarazliitih vrsta koje sve pokazuju isti nivo ouvanosti, ne samo da pokazuju manje ilivie istovremenu smrt, nego su potpuno fatalne za teoriju koja objanjava njihove

poslednje dane mirno, u potpuno normalnim uslovima.

$1$DOKAZI ZA KONTINENTALNI POTOPNeadekvatnost gradualistikih teorija da objasne bilo koju od injenica, Tolmachoff

je priznao jo mnogo ranije:Na alost, mi smo nemoni da zamenimo ove teroije novim koje bi mogle da

harmonizuju sve sakupljene podatke i da odole kritici sa raznih strana, ali moraju biti

zadovoljavajue za manje ili vie verovatne pretpostavke. Problem je izuzetno teak.Mi moramo objasniti izumiranje ivotinja koje su ivele u velikom broju, oiglednoveoma uspeno, na velikom prostranstvu, u promenama fiziko-geografskih uslova nakoje su bili dobro prilagoeni, i koji su izumrli za veoma kratko vreme, geolokireeno.#204##

Tolmachoffove tekoe bi bilo znatno smanjene kada bi on prihvatio naglu klimatskipromenu, od umerene do otre, izazvanu Potopom.

Izumiranje pleistocenskih sisara je opte svetska pojava. Darvin je bio impresionirantim kada je posmatrao fosilni zapis u Junoj Americi na koji je naiao prilikom svog

putovanja &Biglom&&, 1845. god.:Prva misao neodoljivo navodi na verovanje da se desila neka ogromna katastrofa.

Tako, unitenje ivotinja, i velikih i malih, u Junoj Patagoniji, Brazilu,Kordiljerima, Junoj Americi, sve do Beringovog Moreuza, navodi nas da moramo da


25/40

promenimo na celokupni pogled na prirodu. Sigurno je da nema tako iznenaujuihinjenica u celoj istoriji sveta kao to je veliko izumiranje ovih organizama.#205##

Darvinov savremenik, Alfred R. Wallace, izneo je slino zapaanje:Mi ivimo u zooloki osiromaenom svetu, u kojem su sve velike, surove i

neobine forme ieznule... Ipak, to je tako fascinantna injenica, da se neki teko mogu

zadrati na njoj, jer nagli nestanak veine v

Tajna zaledjenih mamuta, Dr Dzozef Dilou

Documents

Transcript of Tajna zaledjenih mamuta, Dr Dzozef Dilou