. mihael>\ burdo vajednonogaIzdajničke*Naslov originalaMichaela Burdová Poselství jednorož^ Zrádné hory DragorPreveo sa češkog Darko Jovanetićobrada: Lenawww. balkandownload. orgMihaela BurdovaIzdajničke planine DragoraDrugi deo trilogije „ Svet jednoroga ”Drugu knjigu opet posvećujem svojoj dragoj porodici i zahvaljujem joj na razumevanju i neizmernoj ljubavi, kojom me obasipaju čitav moj život, kao i na tome što sam njihovom zaslugom ovakva kakva jesam.I svojim voljenim drugaricama na nepokolebljivom strpljenju jer sam ih mučila molbama za pomoć ili ih zapostavljala.UvodPočetak rataValos ni izdaleka nije bio pun života kao nekada. Ulicama je tek retko promicao pokoji čovek. Ljudi su bili zatvoreni u svojim kućama, preplašeni i očajni. Bilo je pitanje vremena kada će kralj poslati čitav narod iz Valosa u sklonište u podzemlju Santijela. Rat se već bližio, a strah među ljudima je rastao svakog dana.Atmosfera je bila sve teskobnija, a napetost i beznađe u čitavoj zemlji su sve više rasli. Rat veka samo što nije počeo, a gradove i sela su neprekidno napadali kirlopi, dok su stvorenja tame polako počinjala da se pojavljuju iz osame i svojih skrovišta. Osećali su kako zlo raste...Lilandgariju su obuzimali panika i očaj. Svet Dobra se polako rušio... nada je svakim danom gasnula, skoro niko više nije verovao u odbranu sveta. Opasnost je vrebala na svakom koraku...- Moj gospodaru - oglasio se uznemireni Tevlop.- Tu smo, dakle - zaključio je kralj po njegovom zabrinutom glasu. Stajao je na terasi svoje sobe u najvišoj kuli Eleanor i gledao na Valos, koji su zalili jutarnji sunčevi zraci. Padali su i na

Bliznakinje - dve kule koje su se naslanjale na Eleanor. Bleštavotirkizne Bliznakinje su veličanstveno svetlucale zlatastim sjajem.- Da, moj gospodaru - snuždeno je klimao Tevlop dok je stajao kralju iza leđa.Leoden je još jedom prešao pogledom preko svog grada. Sa bezbroj starinskih veličanstvenih belih i plavih kuća, nanizanih u savršenim redovima, Valos je bio najveći i najlepši grad u Lilandgariji. Ali i najstariji. Ogromne, visoke, kamene zidine iza grada sijale su od kristala i sunčevih zraka, okružujući tri kule. Pogled na dve od njih, Bliznakinje, bio je očaravajući. Sve kule su bile spojene sa dva Plava mosta i jednim mostom koji je pružao iz najviše kule - Eleanor.Naposletku se kralj obratio svom vernom savetniku. Lice mu je bilonaborano, ne zbog starosti, već zbog strahova i briga. Ipak, na licu mu se videla odlučnost i smirenost.- Pričaj, Tevlope, koliko je velika Valgarova vojska? - podstrekivao ga je Leoden, spreman na sve.- Kralju - polako je počeo Tevlop - ogromna je... Naši vojnici su je videli kako maršira po obodu Zerovske šume. Vojnici su juče prošli kraj sela Lusi i Nebel, koja su se pre dva dana uspešno odbranila od napada jedne skupine kirlopa, uništivši do poslednjeg... Gospodaru, ne idu ovamo samo kirlopi već i noksozi. Ka nama maršira saveznička vojska od petnaest hiljada čudovišta.- Petnaest hiljada?! - uzviknuo je kralj uplašeno. - To nije moguće! Toliko... toliko zla je Valgar uspeo da namnoži...- Da, ali to nije sve, moj kralju - snuždeno je nastavio Tevlop. - On je... on je probudio i takrove.- Takrove? - šaputao je kralj u neverici dok mu se lice krivilo od užasa.- Znaš li o čemu pričaš, Tevlope? Imaš li pojma šta to znači? Da se nisi prevario?- Siguran sam - potvrdio je verni savetnik zureći u vrhove svojih čizama.Kralj samo što se nije srušio. Malo se zateturao, da bi se potom odgegaodo svoje sobe i seo na raskošni tron.

- Koliko? - upitao je za trenutak.- Dvadeset, moj gospodaru - oprezno je odgovorio Tevlop.- Dvadeset takrova? Srušiće nam grad kao kulu od karata! - povikao je Leoden i umalo skočio sa trona. Nije se tome nadao. Za trenutak je zavladala tišina. Tevlop je stajao ispred svoga gospodara, oborenog pogleda, i čekao.- Ali ne smemo gubiti nadu - nastavio je konačno Leoden sada već mirnijim glasom. - Kako znamo i umemo, moramo odbraniti Santijel. I uspećemo. Imamo tri hiljade obučenih i sposobnih vojnika. Još četiri hiljade vojnika čuva narod u oblasti reke Lilije. To znači da imamo tri hiljade ljudi, a na putu još pet hiljada elfskih vojnika. Nismo tako loši. Računam da će Valgarova vojska ovamo stići tek za nedelju dana, možda ranije. A elfovi će doploviti već za tri dana. Imamo dovoljno vremena da se pripremimo. Ne znamo koliko dugo će trajati taj rat, zato pripremite podzemne odaje zaljude iz Valosa, da tamo mogu da ostanu bar nedelju dana. Vodu, hranu, posteljinu...- Razumem, moj kralju. A kada ćete o tome da obavestite svoj narod? Kada ćete stanovnike skloniti u podzemne odaje Santijela? - zanimalo je Tevlopa, koji se malo uspravi te se tako učini viši nego što je bio, i prođe prstima kroz crnu, prosedu kosu. U glasu mu se naziralo olakšanje pošto mu se činilo da se kralj malo sabrao.- Ima vremena. Videćemo - odgovorio mu je zamišljeno Leoden. - Zasad neka počnu da se pripremaju za borbu.- Naravno, kralju. Dozvolite da se udaljim.- Da, da... - promumlao je kralj odsutno, podupirući glavu rukom.Tevlop je načinio kratak naklon i krenuo napolje, ali ga je kralj u tomtrenu zaustavio: - Sačekaj!Tevlop je stao i okrenuo se ka svome vladaru: - Da, moj gospodaru?- O princezi Aranis i mom sinu nema nikakvih novosti? - jedva je prozborio kralj iako je već znao odgovor.- Nažalost, nema, moj gospodaru. Jedine vesti koje smo dobili bile su o bici u selu Inas. Tamo su

viđeni poslednji put. Pomogli su seljacima i našim ljudima da oteraju kirlope, gospodaru.- Da, da, znam... - uzdahnuo je kralj i nastavio: - Sela Inas, Sentur, Astol, Runus i Lada su odbranjena. A potom su se navodno zaputili u Zerovsku šumu, prema planu... da li su već našli Svetog jednoroga? I da li su svi dobro? Da li je moj sin još uvek živ?- Sigurna sam da Falijena niko ne može tek tako poraziti, oče - razlegao se po sobi slatki devojački glas.Kralj je podigao pogled i spazio kako mu se približava sitno devojče talasaste plave kose, u prelepo ukrašenoj tamnoplavoj haljini. U kosi joj je sijala srebrna dijadema s dragim kamenjem. Blago se osmehivala kralju i čim mu je prišla, poljubila ga je u obraz.Odmah potom u prostoriju je ušla još jedna devojka. Na prvi pogled se videlo da je starija i iskusnija nego prethodna. Nosila je blistavu krunu, a sa temena joj je padala tamnokestenjasta pletenica, dok su joj dva crna uvojka nemirno uokvirivala lice. Prišla je kralju odlučnim i ponosnim korakom, u tamnocrvenoj haljini prošivenoj ružičastim koncem i poljubila ga u drugiobraz.- Kako ste, moj kralju? - upitala ga je.Zvučala je smireno i sigurno.- Ima li šta novo?- Tata strahuje za Falijena, Kasandra - odgovorila joj je umesto kralja svetlokosa devojka.- Opet se brinete? - upitala ga je pomalo prekorno Kasandra.- Znate da vam to ne pristaje. Nema potrebe da strahujete. Osim toga, koliko poznajem svog verenika, on će ići do samog kraja. Neće tek tako pustiti da ga ubiju.- Svi se brinemo za Falijena, tatice - oglasila se opet plavokosa devojka i zagrlila oca. - Međutim, sigurna sam da su svi dobro.- Ah, deco moja. Vi tešite mene, umesto da ja ohrabrim vas - uzdahnuo je kralj.- Nije to ništa, moj gospodaru, znamo koliko briga sada imate - umirila ga je Kasandra.Izgledala je kao visprena, ali i veoma odlučna i

hrabra žena. - GovorimVvam već ko zna koji put da možete uvek da računate na mene. Sto se tiče kraljevstva, imam podjednako iskustva kao i Falijen.- Da, znam da hoćeš da mi pomogneš, Kasandra, i veruj, već si mi pomogla. Zaista. Samo se, molim te, i dalje brini o Nelil - kao do sada.Kasandra se osmehnu u znak slaganja, ali su joj oči ostadoše hladne. Potom se okrenula Tevlopu, koji se odmah naklonio.- Možeš da ideš, Tevlope. Mi ćemo biti uz kralja.Tevlop se još jednom blago naklonio i otišao.- Koliko puta treba da ti ponovim, tatice, da sam već dovoljno velika da se staram o sebi? - protestovala je svetlokosa, pridržavajući dugu haljinu kako bi prišla ocu.Kralj se sa puno ljubavi nasmejao, a potom je odlučio da devojkama saopšti neprijatne vesti:- Rat se bliži, moje princeze. Za nedelju dana ovamo će stići ogromna vojska stvorenja tame - kirlopa i noksoga. A s njima će doći i takrovi...Nelil je pri poslednjoj izgovorenoj reči zajecala, a Kasandra je uznemireno podigla obrve.Kralj je pak polako nastavio. - Kada doplove elfovi, naša vojska će brojati trinaest hiljada vojnika, dok Valgarovu čini petnaest hiljada kirlopa iVnoksoga. Moramo da se spremimo za borbu. Cim počne rat, želim da se zajedno s ljudima iz Valosa sakrijete u podzemnim odajama.- To nikako, moj gospodaru. Ja ostajem sa vama! - odlučno je uzviknula Kasandra.- Ja takođe! - u trenu joj se pridružila i Nelil.- Ni u kom slučaju! Na Santijelu neće ostati niko. U dvorcu ne sme ostati niko. Ja idem u rat, a vi ćete biti na sigurnom, u podzemnim odajama.Kasandra je uzdahnula:- Kako želite, moj kralju.- Obećaj mi, dete moje, da ćeš paziti na moju kćer. Da nećeš napustiti Nelil - navaljivao je kralj sav očajan. Kasandra je istog trena klimnula glavom.- Svakako. To vam obećavam.- Ali ja želim da ostanem sa tobom, tatice! - zapištala je Nelil. - I nema potrebe da me stalno

čuva ta... ta Kasandra. Umem sama da se brinem o sebi!- Dosta! - odlučno je povikao kralj ošinuvši pogledom kćer. - Sakrićete se u podzemne odaje, svidelo vam se to ili ne. Makar ću zbog nečega biti miran.- Ali...- Rekao sam šta sam imao - oštro ju je prekinuo.- Poslušaj oca, Nelil! - odlučno joj je doviknula Kasandra.- Dobro. Kako hoćete - obrecnula se Nelil, prkosno podigla bradu i uvređeno izašla iz prostorije. Koraci su joj odjekivali čitavom odajom. Stražari su za njom zalupili ogromna vrata.Kralj je glasno uzdahnuo i umorno protrljao čelo. - Ne brinite za nju. Proći će je već - umirivala ga je Kasandra videvši njegov zabrinuti izraz lica.- Idem i ja. Na celom dvorcu vlada neviđena pometnja. Idem malo da se odmorim u svojoj sobi.- Idi, dete... - izustio je kralj i poljubio joj ruku.Znao je da će Kasandra biti odlična kraljica. Pametna je, pravična,uverljiva, odvažna i savršeno poznaje kraljevstvo. Iako je Kasandra pomalo hladna i stoga, Falijen nije mogao da izabere bolju od nje. Kralj Leoden je bio siguran da pod vlašću njegovog sina i Kasandre kraljevstvo može samo da procveta. U dubini duše se nadao da će se jednog dana ponovo uspostaviti mir i harmonija kao što je to bilo za Eoglinove vladavine. Za vladavine prvog kralja, jedinog čoveka koji je govorio sa zmajevima.Kasandra je izašla iz kraljeve sobe, koja je bila na najvišem spratu kule Eleanor. Na samom vrhu kule bila je još samo tamnica i mučionica, koja skoro da se nije ni koristila.

Devojka se zaputila prema kamenom stepeništu na kraju hodnika s desne strane. Sišla je niz hladno i mračno stepenište jedan sprat niže, gde su bile njene i Neliline odaje. Išla je ponosno, uzdignute glave, hodnikom mimo mermernih kipova elfova, zatim prešla istočnom stranom na Plavi most, koji je vodio u jednu od Bliznakinja. Zaustavila se tek kod visokih dvokrilnih vrata od ebanovine. Odlučnim pokretom ih je otvorila i ušla unutra.

V- Sta hoćeš? - povikala je na nju ljutito Nelil,

koja je sedela na ogromnom krevetu, prekrivenim pamučnom i svilenom posteljinom. Krevet je bio nasuprot vratima, skroz do zida na kojem su bili veliki prozori s ružičastim zavesama. Kasandra je za sobom zalupila vrata, otmeno prišla jednom od prozora kod Nelilinog kreveta i izložila se toplim sunčevim zracima, koji su kroz prozor obasjavali čitavu sobu.

-Danas će biti divan dan - napokon je progovorila.

-Da, ali sigurno nisi došla da bi mi samo to rekla - prosiktala je Nelil i pridigla se uz zlatasti naslon svog kreveta s ružičastim cvetovima.

-Naravno - odgovorila je Kasandra i okrenula se k njoj. - Nije mi se dopalo kako si se danas ponašala prema svome ocu. Ima toliko briga i samo mu trebaju još i tvoji hirovi.

-Hirovi? - povikala je Nelil. - Htela sam samo da budem s njim dok ne počne rat! Neću da budem negde tamo zatvorena, i to sa tobom! Da mi ti naređuješ! - branila se.

-Starija sam od tebe četiri godine, Nelil. Normalno je da pazim na tebe, a ti moraš da me slušaš. Ja sam Falijenova verenica i postaću kraljica.Nelil se gordo nacerila. - Da, ali kralj će biti Falijen, a ne ti. On će vladati Lilandgarijom.- Naravno. Kralj će biti Falijen, kad se vrati - potvrdila je Kasandra mirno i prekrstila ruke.- Svakako. Kad se vrati, zar ne? - smeškala se Nelil sumnjičavo. - Naravno, ti bi volela da se moj brat nikada ne vrati i da ti sama vladaš.- Ne govori koješta, Nelil - opomenula ju je Kasandra, ni trena se ne uzbuđujući.- Ipak je to istina. Uvek si čeznula za tronom!- Da. Ali vladar će biti tvoj brat i ja znam da će biti odličan kralj. A ja ću uvek biti uz njega kao žena koja ga voli.V- Ti si licemer. Ne moraš tu preda mnom da glumiš. Zelela bi da se Falijen više nikada ne vrati - nije se dala Nelil, a iz očiju joj je sevala mržnja.- Dosta više! Sada se zaista ponašaš kao malo

dete. Da je tvoj brat ovde, stavio bi te u kućni pritvor.- A zašto ti to ne učiniš? Znaš da tebe neću poslušati, zar ne? - izazivala ju je i dalje princeza, otrovno se cerekajući.- Uvek si se samo njega plašila. Istina je da samo on može da te obuzda. Da je sad ovde, dobila bi nekoliko šamara. I te kako si ih zaslužila - odgovorila joj je Kasandra hladnim glasom.- Svakako! Vas dvoje ste se uvek držali zajedno! Ali mom braci nikad nije palo na pamet da je jedino do čega ti je ikada bilo stalo upravo njegovVtron. Uvek je bio nepoverljiv, ali tebi uvek veruje. Sto stvarno ne razumem. Samo on ne vidi koliko si proračunata.Kasandra ništa nije govorila, samo je odmerila Nelil ljutitim pogledom i bez reči krenula prema vratima. Zalupila ih je uz tresak i uputila se ka svojoj sobi, koja je bila odmah iza ugla. Otvorila je vrata, ista onakava kao na Nelilinoj sobi, i snažno ih za sobom zalupila.Naspram vrata nizali su se prozori kao i kod Nelil, ali su na njima stajale dugačke bele zavese. Duž prozora bile su poređane četiri male fotelje s plavim plišanim presvlakama i jastucima. Na sredini je stajao izrezbareni stočić, a u jednom kraju dugačka sofa s belim prekrivačem. Pored nje je stajao još jedan stočić. Naspram nje, na drugom kraju sobe, ležao je velikikrevet s nebo-plavom posteljinom i svilenim prozirnim prekrivačem s volanima. Pored kreveta stajala su tri velika ormara od hrastovog drveta, a na zidovima su visili pejzaži i slike jednoroga.Potresena, Kasandra je sela na mekani krevet. Zarila je lice u dlanove i sedela tako neko vreme. Zatim je ustala i duboko udahnula, prišla prozoru i zatvorila oči. Pustila je da je greju prijatni, topli sunčevi zraci.Iznenada se napolju začuo zvuk truba, koji je najavljivao nečiji dolazak. Kasandra se naglo trgla. Ko bi u ovo doba užasa i stradanja mogao da dođe u posetu kralju?Brzo je potrčala na hodnik. Kralj je upravo silazio niza stepenice dok su ga pratila tri stražara.

- Kralju! - povikala je Kasandra trčeći pravo prema njemu. Kralj seV Vzaustavio. - Sta se dešava?! Cemu te trube?! - raspitivala se.- Neko nas čeka u dvorištu. Hajde! - kratko je odgovorio Leoden i zajedno s Kasandrom nastavio niz stepenište.Stražari su otvorili ogromna dvokrilna vrata od belog mermera i kralj i Kasandra su sa tamnog stepeništa izašli u prostrano, osunčano dvorište. Na trenutak ih je zaslepila jarka sunčeva svetlost.Kada su im se oči konačno navikle na svetlost, pogledali su oko sebe. Svuda unaokolo uzdizali su se ogromni bedemi, dvorište je bilo popločano kamenom, a prostrane leje su bile prepune najrazličitijeg cveća i žbunja. Na sredini dvorišta, ispred kule Eleanor, stajala je fontana u obliku krilatog konja, kome je iz njuške tekla voda. Tu su bili i prodavci sa svojim tezgama. Po dvorištu su se šetali dvorani i tek nekoliko stanovnika Valosa. Ogromna kapija, kod koje su stražarila dva vojnika, bila je otvorena. Nekoliko vojnika bilo je razmešteno po bedemima.Oboma je odmah bilo jasno zašto su se trube oglasile.Pravo ispred njih, kod glavne kapije, stajalo je veliko stado kentaura. Kralj i izneneđena Kasandra su momentalno i s osmehom pohitali k njima.- Zektore! Stari prijatelju! - radosno je povikao Leoden i krupnom kentauru čvrsto stisnuo dlakavu ruku. Tamnosmeđi kentaur kratakim naklonom pozdravi kralja.- Velika mi je čast, kralju.V- Sta vas dovodi ovamo, na Santijel, u ovaj zao čas, moj prijatelju? -pitao je iznenađeni kralj, potpuno zaboravljajući na Kasandru. Međutim, devojka je uvek umela da se snađe.- Oprostite - ubacila se u razgovor.V V- Zelela bih da izrazim svoje divljenje prema vama, kentaurima. Ćula sam da ste oduvek bili veliki kraljevi prijatelji i odano služili kraljevstvu.

- Ah, da! Oprostite - povikao je kralj izvinjavajući se. - Ovo je Kasandra, verenica moga sina Falijena i buduća kraljica. Kasandra, ovo je Zektor. Vođa kentaura.Kasandra se, držeći svoju haljinu, graciozno poklonila. Zektor joj je uzvratio.- Princ zaista ume da izabere.- To ume - nasmejao se kralj prostodušno.Prvi put posle duže vremena Kasandra je videla kralja kako se smeje. Bilo je očigledno da mu je veoma drago što vidi svog starog prijatelja.- Kralju moj - počeo je pomalo ozbiljnim glasom Zektor. - Sigurno već znaš da vam se približava vojska čudovišta. Zato smo ovde. Ovo je - pokazao je na stado kentaura iza sebe - moja vojska, koja želi da se bori za naše kraljevstvo, za našu zemlju, za Dobro.Kralj se ozario. Pogledao je u stado snažnih kentaura i rekao: - I ne znaš koliko nam vaša pomoć dolazi u pravi čas. Kraljevstvo vam je do neba zahvalno.V- Čast nam je da se pridružimo ljudima u ratu kako bismo odbranili Lilandgariju - ponosito je dodao Zektor.- To je zaista sjajna vest! - nasmejala se Kasandra. - A kolika je tvoja vojska, Zektore?V- Ćetiristo devedeset šest vojnika, moja gospodarice - ponosito je odgovorio kentaur. - I još nešto. Mislim da će vas ova vest još više obradovati: pre pet dana, kada smo se spremali da krenemo na Santijel, imali smo tu čast da sretnemo princa Falijena i njegovu pratnju.- Falijena...? - uzdahnula je Kasandra. - I... i kako je?- Da li je moj sin dobro? I cela družina? - nestrpljivo je pitao kralj.- Da, svi su dobro. Upravo su se borili s noksozima. Mi smo im pritekli u pomoć na vreme i pobili smo sva ta čudovišta. Bilo je to na oko tri dana hoda od sela Ismiresa. Princeza Aranis vam poručuje da će elfovi veomarado pomoći kraljevstvu.- Da. Oni su već na putu - umirivao ga je kralj,

kome je u glasu zatreperilo olakšanje kada je shvatio da su svi iz Falijenove pratnje živi.- Mislili smo da je tako. Reći ću vam, bilo je neopisivo sresti se s elfovima i s kraljicom zemlje. A sada ćemo još i ratovati uz njih.- To svakako - ljubazno se nasmejao kralj. - Ali pre svega, dobro došli na Santijel, prijatelji!RAZUMEVANJESta mislite, koliko još ima? - upitao je Veragin i potapšao Herkula po vratu.

- Možda još jedan dan puta - dopro je sa čela kolone Falijenov glas.

Nebo je izgledalo varljivo, a sunce je prijatno grejalo. Svuda okolo su se prostirale livade i polja, a tu i tamo je pod zelenim prekrivačem štrčalo brdašce sa pokojom bukvom ili brezom. U daljini se i dalje nazirala Zerovska šuma.

Princeza Aranis je jahala na čelu, na svom pastuvu Adelasu, čija se divna crna dlaka presijavala na suncu. Uz nju je jahao princ Falijen na svom pastuvu Kimu. Na konjima su ih pratili Eleas i Lavril, a sasvim pozadi lagano je kasao visoki kestenjastobraon pastuv Herkul, koji je u sedlu nosio Veragina i Sneška. Pored Herkula je išao beli kentaur Temas, a visoko nad njima kružio je soko Donit. Nekoliko stopa od njih, po mekanim brežuljcima obraslim orošenom travom, trčkarao je sjajnobeli jednorog, otelotvorenje čistog Dobra. Prelep i predivan... nadzemaljski lep kao anđeo. Mršavo i skladno telo mu se zatezalo u laganom kasu a dugačka griva i rep su mu talasali kao da su od čistog srebra.

Svi su se polako navikavali na njega, ali je svakako bilo neobično imati otelotvorenje Dobra pokraj sebe. Svi su ga jasno osećali; lepota i toplina u srcu - umirujući i podsticajan dodir jednorogove snage. Sve u njegovoj blizini dobijalo je živu boju a cveće i ostalo rastinje su bujali kako je pokraj njih prolazio.

Međutim, najčudnije od svih se osećala Aranis. Od spajanja s njegovom moći i dušom, kao da su joj se razbistrila čula i osećanja. Sve joj je sad izgledalo jasnije. Uspevala je da razlikuje na stotine mirisa, osećala je prisustvo svakog živog stvorenja i njegove misli su joj strujale kroz um

jače nego ikada. Osećala se slobodnije i sigurnije nego ranije. Bila je u miru sa svetom i sa svim oko sebe. Iznenada je shvatila sve zakonitosti prirode i razumela sve što ranije nije mogla da razume. A u svemu tome joj je pomagao jednorog. Osećala je njegov um u svom, čak i kada ne bi čula nijednu njegovu misao. Jurcale su joj kroz glavu, ali nije uspevala da ihodgonetne. Doživljavala je njegova osećanja. Jedno drugom su gledali duboko u dušu. Bio je to izvanredan dar...

Ipak se plašila moći koja je dremala u njoj. Moći Dobra. Znala je da je ta moć ogromna i da ona s njom još uvek ne zna kako da se nosi. Nije znala kako da ovlada njome... Kad god je pokušala samo da je dodirne, moć bi se u njoj rasplamsala i pokušavala da izbije, da ovlada njenim mislima i da je proguta. Isto kao i pre nekoliko dana kada se spojila s jednorogom, a potom moćima zemlje i Dobra oterala čarobnjaka koji ih je pratio. Dok je prizivala snagu Dobra, umalo da je umrla. Znala je da mora de se stopi s njom. Ali još uvek nije znala kako.

Kako je govorio Eleas: „Dobro, dakle, jednorozi poseduju ogromnu moć, ali ne mogu da je koriste. Prilično su čisti, prilično miroljubivi da bi svoju moć upotrebili za uništavanje ili ubijanje, čak ni kada bi trebalo sebe da zaštite ili da se suprotstave zlu. Oni su Dobro, a zlo ne shvataju. Međutim, njihovu moć bi mogao da iskoristi čovek ili elf jer je njihov um drugačiji. Međutim, moć Dobra bi nadvladala um čoveka ili elfa jer je on mnogo slabiji i potpuno drugačiji od uma jednoroga. Trudila bi se da ovlada onim ko je nosi, da pokori njegove misli, želela bi da bude slobodna kao što je slobodna u telu jednoroga jer je deo njih samih. Međutim, ako bi ovladala umom onoga ko je nosi, istovremeno bi ga i ubila. Takav čovek ili elf više ništa ne bi imao: ni telo ni misli. Samo svoju dušu, koja bi ostala zatočena u telu dok ne umre.”

Telo običnog čoveka ili elfa je preslabo za takvu moć. Moć Dobra bi njime odmah ovladala i naprosto ga progutala.

Naravno, Aranisini telo i um su drugačiji - ona je kraljica zemlje, kojoj služi i čijim silama vlada, i njeno telo je snažno. Ali i za elfkinju je to veoma

teško, a moć Dobra je osećala svoju prednost i snagu nad njenim telom. Niko nije mogao da ovlada moći Dobra, samo jednorozi, čiji je um bio čist i nevin, koji ne zna za nasilje i zlo. Bili su na višem nivou mišljenja i bivstvovanja, bili su otelotvorenje Dobra. Oni su bili Dobro... Moć Dobra je imala vlastitu volju, koja je pripadala jednorozima, ali i Dobru kao takvom.

Aranis je u sebi nosila delić jednorogove svesti, delić njegove duše i uma, delić njegove snage... Ta snaga je izbijala iz nje jer joj se u slabom telu -iako je ono bilo snažnije od tela čoveka ili elfa - osećala stišnjenom i neiskorišćenom.Ali u telu jednoroga, otelotvorenja Dobra, bila je slobodna. Zato što je moć Dobra bila deo samog Dobra, dakle, pripadala je jednorozima.I kako onda Aranis da porazi crnog čarobnjaka kada ne može da upravlja ni svojim moćima? Poseduje, doduše, svoju snagu zemlje, koja je sada jača nego ranije, ali to nije dovoljno da bi uništila Valgara. To joj je sada zadavalo najveće brige.Ranije se plašila svog zadatka, svog poslanja. Bila je u strahu od susreta s jednorogom i nije znala šta je čeka. Ti strahovi su sada već prošlost. Sada joj je strah ulivala moć sakrivenu u dubini njenog bića...- Krenućemo, dakle, preko sela Nina do Rubinove doline... - naglas je razmišljao Falijen, netremice gledajući u daljinu - a potom u planine Dragora do zmajeva.- Da, samo nam oni mogu pomoći da sačuvamo kraljevstvo. Jedino zmajevi mogu da se sukobe sa takrovima - saopštila je Aranis.- Znate, princezo, počinjem zaista da se plašim... - Falijen je rekao tiše pa je nesigurno pogledao. - Na Santijelu je cela moja porodica, moj narod, kraljevstvo i uopšte... Lilandgarija je meni sve. Ne smem ni da pomislim šta bi bilo kada bi pao Santijel.- To se neće desiti - odgovorila je odlučno Aranis. - Videla sam Santijel. Jak je. Sagradili su ga elfovi za vreme vladavine prvog kralja i utkali u njega sve svoje umeće. Santijel će odoleti neprijateljskim napadima i vojska će ga odbraniti. U to sam sasvim sigurna.

F alij en je duboko uzdahnuo.- Dobro je da moja majka nije doživela sve ovo.- Kako se ona zvala? - ljubazno je upitala Aranis.- Aliesa - nasmejao se Falijen. - Poticala je iz bogate porodice, iz grada Lumina, isto kao prvi kralj Eoglin, koji je bio siromašni zemljoradnik. Njen otac je bio gospodar tamošnje kneževine. Moj otac se zaljubio u nju; kada je tuda prolazio, njena porodica ga je ugostila u svojoj kući. Potom je majku odveo na Santijel i načinio je kraljicom. Kažu da je bila odličnavladarka! Otac je oduvek strastven i osećajan. Međutim, ona ga je savetovala i on ju je slušao i poštovao. Bila je mudra i dobra. A meni i mojoj sestri nesebično je pružala ljubav. Rano je, međutim, umrla... od upale pluća.V- Zao mi je, to je svakako bila izuzetna žena. A šta je sa vašim dekom i bakom?- Oboje su umrli. Nedugo posle majčine smrti. O kneževini se brine majčin brat, moj ujak. Video sam ga tek nekoliko puta... A sada, povrh svega, mora da se suprotstavlja napadima kirlopa, koji haraju gradove i sela u slivu Lilije. Međutim, grad Lumin su zasad zaobišli. Ko će znati kako sada stoje stvari!Iznenada se prinčev konj Kim zaustavio i počeo uznemireno da vrti glavom. Adelas je učinio to isto i lagano se propeo.V- Sta im je? - uznemirila se Lavril videvši uzrujane konje.- Neko nam se približava - ukočeno je prošaptala Aranis.- Da - potvrdio je Temas zamišljeno - osećam kako mi se drma tlo pod nogama.Za nekoliko trenutaka nije se samo osećalo podrhtavanje tla već se

mogaočuti i snažan topot gomile kopita. Odjednom se ispred njih, nazelenombrdu, podigao oblak prašine, a onda je iz njega izjurilo ogromno stado mulova. Stotine velikih životinja sličnih bizonima ili bivolima jurilo je

kao ludo prema Aranis i njenim prijateljima.Mulovi su imali kratku crnu dlaku, samo su im noge bile prekrivene gustim krznom. Na kratkom vratu stajala im je ogromna duguljasta glava sa kovrdžavom grivom. Oči su im bile krupne, a kravlje uši male, što je govorilo da im je čulo vida bilo dobro razvijeno i da su možda imali dobar njuh. Iznad ušiju, izbijao je par dugačkih izvijenih rogova spremnih za borbu. Na čelu su im štrčala još dva kratka roga. Repovi su im bili nalik na konjske.- Svih mu akeltasa... - uzdahnuo je Falijen - jure pravo na nas!Istog trenutka su svi pritegli uzde i okrenuli konje. Dali su se u beg, ali im je sumanuto krdo mulova i dalje bilo za petama. Jednorog je, srećom, bio izvan njihovog dometa.Jedno za drugim, nizala su se brda. Napokon su uspeli da skrenu i spustesa strme padine na livadicu pod viskom stenom. Mulovi su ih prošli za dlaku i nastavili da jure sve dalje i dalje do obale Beskrajnog mora, koje je zapljuskivalo Lilandgariju sve do njenog Severnog rta. Od Demantovog ostrva sve do zemlje Dobra Etelven, prostiralo se Divlje more.- Gospodarice... ovako veliko krdo mulova još nisam video - zbunjeno je promumlao Temas.- Ovde, u blizini Rubinove doline, to je sasvim očekivano - objasnio mu je Falijen, pomalo pometen.- Ovde je zemlja veoma plodna a predeo je pun brda, pašnjaka i ravnica. Kopitarima to odgovara. Tu imaju dovoljno hrane, a ljudi se ovde uglavnom bave stočarstvom, iako njihovim stadima ovde stalno preti opasnost od divljih zveri s planina Dragora.- Ma, nešto je sigurno preplašilo te životinje - zaključila je Lavril, popravljajući svoj rep belih vlasi, raščupan od vetra. Njena kobila Jasmin je počela da pase sočnu travu. - Kao da su morali od nečega da beže, zar ne?- Da - složila se Aranis - osetila sam njihov strah. Nečeg su se uplašili.Veragina je to uznemirilo pa je počeo unezvereno da razgleda okolo.Neprijatelj još uvek može da bude u blizini.- Trebalo bi da krenemo dalje - predložio je na kraju mladić neprekidno posmatrajući okolinu.

- Slažem se - klimnuo je Eleas - osećam opasnost u vazduhu. Bolje da pođemo.Međutim, u tom trenutku prekrila ih je velika, tamna senka. Kada su se okrenuli, na vrhu zelenog brda spazili su ogromnu zver. Zraci sunca padali su joj na leđa i izduživali su joj senku sve do livade.- Pazite! - povikao je Eleas i pokazao na zver koja je gmizala po brežuljku. Nije oklevala ni sekunda i u dugom skoku se bacila na njih.Snažne noge nosile su mršavo telo i spretno poskakivale. Dugački, veliki rep služio je zveri kao kormilo. Glava joj je bila mala a oči drečavožute. Iznad njih su se izdizale šiljate uši, a krzno na glavi je izgledalo grubo, kao da je od čekinja. Iz njuške su joj sevala tri reda oštrih zuba, a vrat joj je obrastao dugačkom oštrom dlakom, kao ona na glavi. Zver je bila svetlosmeđe dlake s nekoliko beličastih šara, jedino je oko očiju i ušiju bilasasvim bela.

Bacila se s brežuljka s neobičnom lakoćom. Svaki njen pokret delovao je veoma skladno i spretno. Moglo se videti kako joj se nabira svaki mišić na telu. Snažne noge su se odrazile od zemlje i zver je u nekoliko preciznih skokova jurnula na Falijena pošto joj je on bio najbliži.

Konji su počeli uplašeno da se propinju, a zver je raširenim kandžama oborila i Falijena i njegovog konja Kima na zemlju. Princ je pao nekoliko koraka od Kima, a mačka se otkotrljala još nekoliko metara iza njih. Kim se odmah pridigao i preplašeno odjurio. Falijen je takođe pokušavao da ustane, ali je zver već stajala iza njega spremna da ga rastrgne na komade, koji bi joj poslužili kao obilna užina.

Princ je posegao za mačem, ali je sa užasom shvatio da je pao predaleko od njega. Utom je s konja skočio Veragin sa već isukanim mačem, spreman za borbu. Svejedno, zver je opet krenula na princa, koji je pokrio glavu rukama.

Skočila je na njega i sa tri reda oštrih zuba ga ščepala za mišice. Veragin je doleteo do njih i krenuo mačem na zver. Ona je, međutim, skočila u stranu, odmah zauzela borbeni stav i glasno zarikala. To je više ličilo na mjauk, ali je to svejedno bio dubok i zastrašujući zvuk. Princ je brzo ustao i spazio svoj mač na korak od te velike

mačke. Lavril je stegla uzde svoje kobile, koja je još uvek bila uznemirena, i spremila luk i strelu.V

Činilo se, međutim, da je zver veoma hitra, i ne oklevajući opet je nasrnula na nenaoružanog Falijena. Bacila ga je na zemlju. Veragin im je napokon pritrčao sa namerom da ubije napadača.

- NE! - iznenada je povikala Aranis da se Adelas blago propeo.

Veragin se u čudu zaustavio, što je zver iskoristila i skočila u stranu.Lavril ipak nije čekala i zategla je luk.

- NE! Lavril! - povikala je Aranis i skočila sa Adelasa. - Sačekaj!V

- Sta radiš to, Aranis? - povikao je Veragin a zver je opet stravično urliknula. Aranis je požurila ka začuđenom, ali i veoma besnom Veraginu i spustila njegov mač.

- Bez obzira na sve, ne smemo da je ubijemo. To je samo nevina životinja- rekla mu je.

- Onda će ona ubiti nas! - brecnuo se razdraženi Veragin na devojku.Aranis je samo odmahnula glavom i bez reči pošla prema besnoj zveri.- Jesi li sišla s uma?! - povikao je uplašeno Veragin i pokušao da je uhvati za ruku, ali mu se Aranis vešto istrgla.- Princezo, pobogu, šta to radite? - rekao je Falijen, zbunjeno je gledajući kako preplašeno ide kroz travu.- Pustite je! - prekinuo ih je Eleas obojicu. - Zna šta čini.Princeza je prišla životinji, koja se zgrčila na zemlji, spremna svakog trena da napadne, i strahovito režala. Elfkinja je klekla ispred nje i zagledala joj se duboko u žute sjajne oči. Bilo joj je teško to da izvede, jer je životinja bila istovremeno preplašena i besna, ali ubrzo su im se umovi spojili i Aranis je pustila svoje misli među njene...Posle nekoliko trenutaka, zver je sela i obavila rep oko tela. Više nije preteći gledala. Elfkinja je pružila sićušnu ruku i pomilovala je po mekoj

njušci.Veragin i Falijen su samo zaprepašćeno posmatrali, a Temas je zinuo od čuda. Zver se za koji trenutak podigla i uz zadovoljno kmečanje odskakutala.Aranis se sa osmehom vratila Adelasu. Potom je pogledala na brežuljak iznad sebe, gde je spazila svetlucavog jednoroga. Umilno mu se nasmejala, a srce su joj preplavila topla osećanja.- Kako ste to učinili? - čudio se Falijen u neverici. - Ta zver je htela da nas ubije...- Da. Samo zato jer je bila gladna. Delovali smo kao lak plen - mirno je odgovorila Aranis.- Ali kako ste to izveli? - Veragin je nestrpljivo ponovio Falijenovo pitanje.- Povezala sam se s njom mislima. Shvatila je da za nju nismo dobar plen. Rekla sam joj da je nećemo povrediti ako ode da potraži neku drugu hranu. Prepoznala je da smo na drugačijem nivou mišljenja nego životinje njene vrste. Bila je veoma razumna. Nosi mlade.- Umalo sam ubila nevinu životinju, a uz to i noseću ženku. Oprosti, Aranis - zažalila je Lavril i od sramote pognula glavu. Aranis joj je samo srdačno klimnula glavom.- To je samo životinja - oglasio se u neverici Falijen - životinja koja nasje napala.- Vi biste je mirno ubili i pošto je noseća? - obratila mu se princeza prekorno.- Nismo znali da je bremenita, a da je stvarno htela da nas ubije, onda bi to svakako učinila. Ipak je to samo glupa životinja, princezo. Nije ni nalik nama ljudima, mi smo ipak mudriji.V- To svakako! Životinje ne liče na ljude! Zato što su mnogo plemenitije! - besno je povikala Aranis, što ih je sve iznenadilo.Zgledali su se u čudu. Veragin je takvu još nikad nije video.V- Životinje su, naime, nevine i miroljubive! Ubijaju samo zbog hrane, kako bi preživele! Ne znaju za mržnju, gordost, oholost, zavist, želju za moći, netrpeljivost. Ne umeju da kuju osvetu, niti ubistvo. A to je njihova vrlina a vaša najveća mana.

Ne shvatate da životinje imaju isto pravo na život kao svi mi. I to su živa bića - osećaju strah, bol, tugu i radost. Svaka je različita, kao i svaki čovek ili elf. U suštini su uzvišenije nego ljudi ili elfovi upravo zato što ne mogu da osete mržnju ili zavist, niti sve ostalo štoVje svojstveno čoveku a što ga odvodi na stranputicu. Staviše, životinje su ovu zemlju nastanile mnogo pre nego vi, tako da imaju sva prava na život ovde, više nego bilo ko drugi. I zbog svega toga elfovi poštuju životinje, ne ubijaju ih niti se njima hrane.Falijen nije znao šta da odgovori. Samo je ćutke podigao svoj mač sa zemlje i sav ponižen pogledao Aranis u oči, koje su ga sada gledale neuobičajeno strogo.- Oprostite... - prošaptao je. - U pravu ste. Ljudi to nikad nisu shvatali. Nisam ni ja. Ali od sada ću to imati na umu. Imam toliko toga da naučim od vas, princezo. Ni Lilandgarija ni život u njoj nisu onakvi kako sam ih zamišljao. Želeo bih da budem dobar vladar, ali moram još mnogo da naučim kako bih bio uzor svom narodu.Aranis je sada delovala smirenije no maločas.- Drago mi je da ste razumeli - rekla je hladno i prišla Adelasu. - Nastavljamo put?- Ja bih se najpre dobro najeo - nesigurno se oglasio Sneško, zavaljen u Herkulovom sedlu. - Vreme je za ručak, zar ne?- Dobro - složila se Aranis, koja je i dalje delovala pomalao razdraženo.

Sve ih je to veoma iznenadilo jer je tako besnu još niko nije video. Uvek je bila veoma srdačna i smirena. U svakom je tražila samo ono dobro i lepo. Povrh svega, sa Falijenom se slagala veoma dobro i oboje su se uzajamno veoma poštovali.

Princ je pregledao torbe pričvršćene na Kimovim leđima. Pošto se Kim stropoštao na zemlju kad je na njega skočila zver, Falijen je strahovao za stvari u rancu. Prvo je zavukao ruku u najmanji od džepova, koji je bio zavezan dvema trakama.

- Ali ne! - oglasio se zabrinuto. Njegovi strahovi su se obistinili: - Bočica sa serumom za vukodlaka je razbijena.V V

- Sta? Ne, samo to ne! - uznemirila se Lavril. - Sta ćemo sad?!V

- Steta je načinjena, ali mi tu ništa ne možemo. A šta je sa bočicom protivotrova od ujeda geftira? - upitao je Eleas. Falijen je još jednom pregledao džep i sa olakšanjem objavio da je, na sreću, sve u redu.

Posle ručka, svi su ponovo seli na svoje konje i zaputili se u selo Nina, a potom u Rubinovu doline. Pred njima se prostirala široka livada prepuna belih cvetova. Visoka trava se talasala na povetarcu i dosezala konjima do pola nogu. Aranis je jahala odostrag i posmatrala jednoroga, koji je trčkarao na nekoliko metara od nje. Pustila je svoje umorne misli u njegov um i prepustila se olakšanju i razumevanju. Snaga jednoroga tekla je njenim žilama i osnaživala joj i dušu i telo. Nije mogla da veruje da se zaista povezala s njim...

- Aranis... - oglasio se Veragin i dokasao na Herkulu do nje. Aranis je zažmurila i odvukla svoj um od jednoroga.

- Da?V

- Zao mi je što sam se malopre onako poneo prema tebi. Nisam shvatao šta si nameravala i zašto mi nisi dozvoljavala da ubijem tu životinju. Ali sada razumem... Oprosti... - izvinjavao se pomalo nespretno.

- Nije to ništa, Veragine. Zaista - nasmejala se. Nakratko je zavladala tišina, a Aranis kao da je odlutala u mislima.

- Kako si? - nesigurno ju je potom upitao Veragin.- U poslednje vreme mi se čini da te nešto...

muči.Princeza se nežno osmehnu i pogleda Veragina pravo

u oči.- Ne znam šta me zapravo muči, Veragine.

Najverovatnije da postajemsvesna onoga što me zaista čeka. Otkako sam pronašla jednoroga i spojila se s njegovom dušom, osećam se nekako... drugačije... I na svet sada gledam drugačije. Imam utisak da sada sve razumem. Kao da sam pronašla smisao života, zemlje... prirode... Osećam se iskusnijom, mudrijom, snažnijom... To je

neobično i potpuno novo osećanje i moram da se naviknem. Povrh svega, brige mi zadaje sila Dobra, koja sada drema u meni. Ne brini za mene, treba mi samo malo vremena.- Verovatno ne mogu ni da zamislim kroza šta sada prolaziš. Sve mi je to veoma zamršeno. Ali ti očigledno uspevaš sve to da razumeš i nosiš se s tim. Ti svakako, Aranis. Nikad nisam sreo nekoga ko ima tako veliko srce kao ti. Zbog toga te, u stvari, i volim...Aranis na to ništa nije rekla. Samo je potišteno pogledala jednoroga. Veragin ju je ipak nežno uzeo za ruku. Njena ručica se u njegovoj snažnoj i muževnoj šaci skoro nije ni videla.- Ehm-ehm! - nakašljao se Sneško, koji je sedeo Veraginu u krilu. - Niste to mogli da ostavite za neku drugu priliku?! Slošilo mi se.- Sad već preteruješ, Snegi! - odbrusio mu je Veragin. - Ne slušaj nas onda ako ti to smeta!- To je nemoguće jer ti sedim pravo ispod nosa - srdito se ogradio Sneško.- Onda putuj sam!- U redu, ali ti blesavi konji strašno jure! Ko može da ih stigne?- Onda ti je bolje da ućutiš i gledaš svoja posla! - Veragin ga je napokon smirio.Aranis se zabavljeno smeškala posmatrajući ih. Izledali su smešno dok su se čarkali.Odjednom joj se na rame spustio Donit. Raširio je srebrnosiva krila pa ih elegantno privio uz telo. Aranis ga je pomilovala po mekanom perju.- Čudno, ali otkako nam je Donit prišao, nisam uspela da povežem misli s njim... - rekla je zamišljeno.- Pa šta onda?! - odbrusio je Sneško.Veragin ga je mrko pogledao i potrudio se da ispravi njegovo neljubazno pitanje.- A šta to znači?- Pa, životinje obično ne uspevaju svesno da zatvore svoj um - objašnjavala je Aranis. - Kada se povežem s njihovim mislima, uvek su čiste i iskrene. Ne lažu niti obmanjuju. I njihov um je otvoren. Ukratko, životinje ne mogu da sakriju misli ni pred kim. Jedino kada su preplašene ili besne, teško je proniknuti im u svest jer su im misli usmerene samo

na ono što ih je toliko preplašilo ili razbesnelo. Um im je obuzet strahom ili besom pa odbijaju da prime bilo šta drugo. Međutim, Donit me do svoga uma ne pušta s namerom. On uspeva da zatvori svoje misli. Oseća kako se spremam da mu uđem u svest. A to mogu da prepoznaju samo čarobna stvorenja... životinje sa posebnom moći ili magijom.Zainteresovano je posmatrala Donita.- Verovatno i ti Sneško. Možda to i ne znaš, ali svoj um preda mnom možeš da zaključaš, a to si već nekoliko puta nesvesno i učinio.- Ja?! To je istina? - iščuđavao joj se Sneško. - A ti si kao već pokušavala da mi uđeš u glavu?- Da. Isprva sam to nekoliko puta pokušala. Ali sad mi je već jasno da mi to ne polazi za rukom. Htela sam samo da komuniciram s tobom pomoću misli.- Aha... Hm, ali radije ne - zaključio je odmah potom mačkorog čim je shvatio koje sve tajne bi Aranis mogla da otkrije u njegovoj glavi.- Kako želiš - nasmejala se devojka.Glas iz prošlostiDan se približavao kraju, a na nebu su se za čitavo popodne pojavili prvi oblaci. U daljini su se razlegle visoke kamene stene, po kojima su jurili triksi - malo stado planinskih koza. Ispred njih se prostiralo široko polje s visokim zlatnobakarnim žitom, na čijem je obodu bilo selo Nina.- Odlično. Dakle, tu smo - zadovoljno reče Falijen.V- Čim prođemo selo, do Rubinove doline moraćemo uzvodno rekom Milije.Kako su se približavali selu Nina, nebo je već sijalo toplom, purpurnom i jarkom svetlošću, gutajući čitavo polje sa zlatnobakarnim žitom, koje je sad izgledalo kao da gori.Već na prvi pogled selo je delovalo veoma siromašno i staro, nasuprot divnom selu Ismires. Nina je delovala veoma zapušteno. Kuće su ovde bile slične kao u Ismiresu ( niske i dugačke, s krovovima obraslim mahovinom), ali je na njima bilo nečeg čudnog. Tek kada su svi oprezno kročili u selo, shvatili su zašto je tako zapušteno i beživotno. Nina je, naime, bila spaljena. Neke su kuće izgorele do temelja. Trava je svuda unaokolo bila spaljena i utabana.

V V- Sta se desilo? - zbunjeno je prošaptao Falijen. - Sta se, svih mu akeltasa, ovde dogodilo?- Neko je spalio selo. Nedavno. Kuće su skoro spaljene - hladno je rekao Veragin i skočio s konja. Ostali su ga pratili, samo je Sneško ostao u sedlu.- Da nisu kirlopi? - palo je Lavril na pamet.- Možda - odgovorio je Eleas. - Međutim, pre bih rekao da je celo selo spaljeno. Ne vidim nikakve tragove borbe.- Ne, od kirlopa nema ni traga - opet se u razgovor uključio Veragin, koji je prepipavao utabanu zemlju.- Ovuda je prošlo mnoštvo ljudi. Ali nikakva velika čudovišta. Ne, kirlopi nisu.- Pa ko je onda? I zašto? I gde su svi ti ljudi? Nemoguće da su svi mrtvi... - strahovao je Temas i posmatrao selo, ali kako se brzo smrkavalo, ništa osim kuća nije ni video.- Princezo, šta je to s vama? - oglasio se iznenada Falijen i dograbio Aranis za mišicu jer se umalo sručila na zemlju.- Zaboga... - prozborila je Aranis, pokušavala da dođe do daha. Oslanjala se o Falijena i pritiskala dlanove na čelo.V- Sta se dešava, Aranis? - brzo joj je pritrčao Veragin.- Ah, bože... ne... - ječala je bespomoćno, dok joj se mutilo pred očima.- Aranis! - zabrinuto je na nju povikao Veragin i sklonio joj ruke kako bi joj video lice.- Smrt... - prošaptala je Aranis, upirući u njega krupne plave oči.- Smrt... svuda okolo je... svuda... svuda ovde... smrt!- Sta?! - nije shvatao Falijen, mršteći se od užasa.Utom joj je priskočio Eleas.- Samo polako, Aranis. Smiri se!- Oseća mrtve - objasnila je Lavril Falijenu i Temasu, spremajući luk.- Svuda su! Gomile mrtvih... - izustila je napokon Aranis, dolazeći sebi.- U redu je - zahvalno je pogledala Falijena,

koji ju je sve vreme pridržavao, a potom oprezno stala na noge.- Osećam je svuda okolo... umrlo je ovde mnogo ljudi.Temas je delovao zbunjeno i istovremeno uplašeno.- Ali kako... Kako to znate?- To je zamršeno! - odbrusila mu je Lavril. - Aranis može da oseti smrt isto kao i život jer je kraljica zemlje!- Hajde, idemo dalje! - smireno ih je pozvao Eleas.Kada ga je Aranis, sva iznurena, uhvatila pod ruku, nastaviše da obilaze selo.- Nadao sam se da ćemo se ovde najesti u kakvoj lepoj krčmi, a umesto toga, zatekli smo samo leševe! To mi se ne dopada! Hajdemo odavde! - zapomagao je drhtavi Sneško. - Veragine, molim te, hajdemo odavde!- Ne, Snegi! Još ne! Moramo da utvrdimo šta se ovde dogodilo. Nažalost, mislim da znam šta se tu dogodilo... - šapnuo mu je Veragin i poveo Herkula sa Sneškom u sedlu dublje u selo, koje je već prekrivala mučna tama, natopljena mirisom smrti. Jedino svetlo bili su im veliki jasni mesec i srebrnasti sjaj jednoroga.- Ovde je jezivo - zamuckivao je Sneško, a od straha su mu cvokotalizubi. - Već sam rekao da mi se ovde uopšte ne dopada? Id... idemo dalje, pre nego što se pojavi nekakvo ču... čudovište i ja budem morao da vas branim!- Nije valjda da se naš hrabri i odvažni Sneško uplašio! - Veragin je počeo da ga zadirkuje, kezeći mu se.- Tiše! - dobacila im je Lavril.- Mislim da smo stigli na nekakav maleni trg. Sve je spaljeno, mislim da su zaista svi mrtvi.Nasred malog sela stajala je mesečevim svetlom obasjana velika kamena česma, iznad koje se uzdizalo visoko hrastovo stablo. Doskora je to bilo mlado i zdravo drvo, međutim, sada je bilo spaljeno i golo, bez grana i lišća. Naspram česme su stajale dve raspadnute klupice. Trg su okruživale spaljene i polusrušene kuće, a u svakom ćošku se izdizalo po jedno snažno stablo.- Gledajte! Tamo na tom drvetu nešto visi! - Temas

je tiho upozorio ostale i pokazao im debeli hrast pored jedne ruševine. Ovo stablo je jedino bilo živo i zdravo. Jedino njega vatra nije ni takla. I zaista je na njemu nešto visilo. Ali iz te daljine u tami, koja je, činilo se, bivala sve gušća i gušća, bilo je teško raspoznati šta je posredi.Svi su, dakle, nesigurnim korakom pošli ka tom drvetu. Međutim, to što su tamo spazili bolje da nikad nisu ni videli.- Ah, zaboga! - povikala je Aranis pre nego što su razaznali šta je obešeno o debelu granu.- Sta se dešava? - upitao je Eleas.- To je strašno... strašno... - uzrujano je rekla elfkinja odstupajući.- Aranis, šta je s tobom? - čudio se Veragin i zabrinuto gledao u Eleasa, koji se takođe zbunio.- Znam šta je to... - šaptala je preplašeno, a onda se utom podigao vetar, donoseći im miris pepela spaljenog drveta. Međutim, osim toga u vazduhu se osećalo još nešto. Prah izgorelog mesa se raspršio i njegov smrad je potisnuo sve ostale mirise.- Svetog mu jednoroga... - zaprepastio se Temas netremice gledajući u drvo. Polagano je dokasao do njega, a onda se umalo zateturao. Okrenuo se ka ostalima s užasom na licu.- To su ljudi. Na toj grani su obešeni ljudi...Svi su utrnuli. Posle nekoliko trenutaka, koliko im je trebalo da se saberu, oprezno su prišli stablu. Aranis se tresla - znala je šta se tamo nalazi.Na velikoj središnjoj grani visila su tri tela sa omčom oko vrata. Na prvi pogled je bilo jasno da im više nema pomoći. Pocrnela tela izgorela su do kosti, ali je bilo očigledno da je reč o mladiću, ženi i verovatno devetogodišnjem dečaku, koji je bio između njih. Bio je to stravičan prizor. Nije bilo jasno da li su najpre izgoreli pa su ih obesili, ili su najpre obešeni a potom zapaljeni. Smrad njihovih izgorelih tela bio je nepodnošljiv.- Povratiću... - zakmečao je Sneško i utonuo još dublje u Herkulovo sedlo.- Ko je mogao da uradi nešto tako okrutno i odvratno? To ne može bitiVčovek... Čovek nije sposoban za takvu okrutnost - zajecala je Aranis, koja je skrhana posmatrala

nevine žrtve.- Osećam, osećam njihov bol, strah i muke u kojima su umirali...Pošto više nije mogao da izdrži, Veragin je skrenuo pogled. Pomilovao je konja po grivi i zagledao se nekud u mrak.Sneško je izronio iz sedla, zagledao se u mladića i spazio kako mu se na licu mešaju mržnja i zloba sa žaljenjem i prekorom.- Veragine, ti znaš čije je ovo delo, je li?- Naravno da znam, Snegi... - tiho je odgovorio Veragin kako ga ostali ne bi čuli. - Tako nešto se ne može zaboraviti. Nije mi teško da pogodim...- Radi to namerno! Hoće da ti oživi prošlost! Ovo je sigurno nekakav znak! Znak za tebe... - šaptao je Sneško dok su mu velike zelene oči isijavale u crnoj tami.- Znam, ali ja neću igrati njegovu igru. Neće mu to poći za rukom - rekao je odlučno Veragin i zagledao se Snešku u oči. - Moram da ga zaustavim. Ovo mora da prestane. Mora da shvati da sam ja već odlučio i da on tu ne može ništa.- Da! Tačno tako! Ako misli da će te ovako naterati na to, onda se vara!- Da, ali moramo ga sprečiti da ponovi ovako nešto.- Ko šta da ponovi? Ti izgleda znaš ko je sve ovo počinio? - začuo se Falijenov sumnjičavi glas. Veragin se hitro okrenuo.- Ne, ne znam. Ali svakako da je neko čudovište u službi Valgara.- Ali kakvo i zašto? - razmišljao je Eleas, pri čemu Falijen nije prestajao da seva pogledom na Veragina.- Za uništenje sela Lilandgarije Valgaru su uvek na raspolaganju kirlopi, ali od njih ovde nema ni traga. Zašto bi onda u jedno obično selo poslao nekog drugog? I zašto je ovde taj neko ostavio ove obešene ljude? Izgleda mi kao da je to namerno. Taj neko je morao da zna da ćemo doći ovamo. Neko je hteo da ovo vidimo...- Ali, zašto? - nije mogla da shvati rastrojena Aranis.- Mora da je to bio onaj muškarac sa dargvukovima - rekla je Lavril zamišljeno. - Ko drugi? Jasno je da nas prati. Sigurno ima zadatak od Valgara da

uhvati jednoroga kako bi oslobodili Golroga. Možda nam ovako ostavlja nekakve znakove. A možda nam se samo podsmeva i negde nas već čeka.- Moguće je... - kolebao se Eleas.- Ali kakvo je to biće kada može da bude tako okrutno i bezosećajno? - nije shvatao Temas.- To je ono najgore - nastavljala je Lavril.- Ne znamo šta je posredi. Ne znamo kakve su mu moći. Ne znamo kakvog neprijatelja imamo, šta od njega možemo da očekujemo. Ne znamoo njemu ništa.- Sigurno je u pitanju nekakav čarobnjak ili vrač - uključila se Aranis u razgovor.- Od mene se odbranio vatrenom kuglom. To znači da ima moći vatre ili je to bila nekakva čarolija. Možda ne vlada nikakvom posebnom moći. Samo koristi razne čarolije. Ili možda...- Tih možda ima previše. Moramo biti spremni na sve - zaključio je Eleas i još jedanput pogledao spaljena tela na grani.- Dakle, možemo li da krenemo? Molim vaaaas! - zavapio je Sneško.- Trebalo bi da ih dostojno sahranimo - predložio je Falijen, a ostali su se, ne baš rado, složili s njim.Veragin se ispeo na stablo i presekao užad. Potom je Aranis zahvaljujući moći zemlje izdubila ispod drveta tri jame, u koje su položili tela i pokrili ih zemljom. Aranis je još pomoću male čarolije napravila na grobovima ljubičaste cvetove elfske biljke ilumijel, koju je, prema legendi, stvorilaptica Feniks iz Ljubičastog plamena posle smrti prve kraljice elfova. Ilumijel je na njenom grobu već vekovima i nikad ne vene. Tako je i postala elfski cvet tuge, koji je rastao na svim njihovim grobovima, kao što je meandra u davnoj prošlosti rasla na grobovima ljudskih vladara. I na grobu prvog kralja Eoglina. Ipak, meandra nije bila tipična biljka tuge kao što je ilumijel. Ljudi su je sadili na grobovima jer nikad nije venula, a njome su ukrašavali i svoje kuće.

Na kraju je ostalo da se kaže nekoliko reči koje se obično govore na pogrebima.

Obred im je uzeo skoro čitavu noć, tako da je, kada su završili, već svitalo. Svi su bili veoma

umorni, ali želeli su jedno: da konačno odu iz tog sela.

Zato su odmah seli na konje i odjahali prema Rubinovoj dolini.Rubinova dolinaGladan sam i spava mi se - režao je razdraženo Sneško. Bili su otprilike dva kilometra iza sela Nina i skoro svi su spavali u sedlu. Samo je Donit uvek bio krepak i tiho im kružio iznad glava.- Ne možemo na trenutak da zastanemo? - skičao je i dalje Sneško.- U pravu je - zaključio je Eleas - treba da se odmorimo i nešto da pojedemo.- Konačno neko da kaže nešto pametno! - obradovao se mačkorog.V V- Čekajte! - prekinula ih je Lavril i uspravila se u sedlu. - Čujete...?- Sta opet? - zacvileo je Sneško i prevrnuo očima.V- Da, to je reka. Čujem huk vode! - razjasnio je odmah Veragin.- Tačno tako! To znači da nismo ni dve milje od izvora reke Milije, iza koje se već nalazi Rubinova dolina. Još malo i možemo tamo da se odmorimo.- Upravo tako. Izdržaćemo još malo - saglasio se i Eleas i svi su poterali konje.- Ne, to nikako ne! Ja umirem od gladi! - jecao je Sneško, ali ga niko nije slušao.Samo je Veragin, koji je sedeo s njim u sedlu, prosiktao:- Ućuti više, Snegi!Svuda okolo, ležala su prostrana polja i ravnice. Predeo se prelivao u svim nijansama zelene, a kako su dalje odmicali, tako su počeli da se nižu gusti žbunovi i aleje listopadnog drveća s ružičastim i zlatastim krošnjama. Na nebu su lenjo promicali snežnobeli oblaci, koji su izgledali kao razigrani zečići.Naglo im se približio jedan veliki oblak i u obliku ogromnog zmaja rasterao zečeve od sebe. Na kraju se taj veliki zmajski oblak rasplinuo na tri oblačića, koji su sada ličili na skakutave veverice.Aranis je pažljivo posmatrala oblake. Iz sve snage je pokušavala da se usredsredi na „veverice”, ali

joj nije išlo. Pred očima su joj neprekidno izranjale slike obešene porodice, i neprestano se pitala gde li je sada onaj što je zapalio selo Nina.

Okrenula se i zaustavila pogled na jednorogu, koji joj je trčkarao s leve strane. Činilo se da se zanosi od vetra. Trčkarao je unaokolo po prostranoj ravnici i uživao dok mu je vetar mrsio grivu. Svaki mišić njegovog skladnog tela napinjao se u razigranom galopu. Duge mršave noge kretale su se spretno dok je sve više ubrzavao. Činilo se da sjajna kopita uopšte ne dodiruju travu, toliko su pokreti bili lagani. Sunce mu se presijavalo u zlatnom rogu, koji je zračio.

Aranis ga je posmatrala s divljenjem. Koliko mu je samo sada zavidela. Kada bi mogla da bude tako slobodna kao on; da se izdigne iznad svih problema i ne oseća ništa drugo sem ljubavi i dobrote.

Pogledala je pored sebe i shvatila da nije jedina koja ga posmatra. I Temas ga je gledao s divljenjem i poštovanjem. Isto kao i Eleas, koji jednoroga nije ispuštao iz vida.

Donit je načinio krug visoko na nebu, a potom se uz glasan pisak spustio iznad jednoroga u trku. Ovaj je samo zabacio glavu u znak pozdrava, a Donit se opet uzneo ka oblacima. Aranis je znala da je Donit više od običnog sokola. Slutila je da ih ne prati bez razloga. Davno je već mogao da ih napusti, ali nije. A činilo se i da nema nameru.

Nije potrajalo dugo i stigli su do izvora reke Milije. Izvor u Zverovskoj šumi je bio mnogo dublji od njega. Ličio je na potok iz kojeg je štrčalo mnoštvo kamenja o koje je udarala mirna izvorska voda. Sunčevi zraci su se ogledali na njegovoj površini, a visoka trava na kraju obale talasala se na laganom povetarcu.

- E, a sad konačno možemo da se najedemo?! - uzviknuo je Sneško odmah čim su se konji zaustavili na obali reke. Herkul je divlje zabacio glavu i lagano se propeo. Sneško je poleteo sa sedla i tresnuo na zemlju kao veliki krompir. Veragin se smejao i umirivao Herkula.

- Sta, dođavola, ta blesava životinja izvodi? - jauknuo je mačkorog iz trave, koja se talasala.V

- Sta hoće, da nas ubije?! Sad mi se zbog njega

izgužvalo krzno!- Verovatno nije mogao da izdrži to tvoje večno

prenemaganje, Snegi - zabavljeno se smeškao Veragin.- Au! - zapištao je najednom Sneško i stao njuškom

da gladi čupavu zadnjicu.- Sta je opet?- Mislim da mi je izrasla čvoruga na zadnjici! Au... Blesavi konj! - zavijao je Sneško, na šta je Veragin samo prevrnuo očima.Eleas je utom sjahao s konja i počeo da prebira po Falijenovoj torbi, prebačenoj preko Kimovih leđa.- A! Ovde je! Mislim da bi ovo moglo da te oraspoloži, hrabri Snegi! - nasmejao se elf i bacio mačkorogu sasušenu ribu.- Bilo je krajnje vreme! - zadovoljno je promumlao Sneško i gladno zagrizao veliku ribu.Veći deo popodneva proveli su kraj reke. Posle obilne užine, koja im je ujedno bila i ručak, svi su se osećali umorno i pospano te su polegali u mirisnu travu i pustili da ih nosi prijatni žubor vode, koji je delovao na sve kao uspavanka posle dugačkog i teškog dana. Tako se ubrzo svima spustiše kapci. Samo je Aranis još neko vreme posmatrala beloplavo nebo i pustila da je glade i miluju nežne vlati trave. Potom je i nju savladao umor.Prvi se probudio Falijen, pogledao je u nebo, a zatim probudio i ostale.- Hajde, brzo, ustajte! Prilično smo se zadržali! Sunce je već nisko, moramo da nastavimo put kako bismo do Rubinove doline stigli pre mraka.- Falijen je u pravu - pospano se složio Eleas i skočio. - Dosta smo spavali.- Morali smo da se odmorimo i prikupuimo snagu kako bismo nastavili put - smirivala ih je Aranis, kojoj je u međuvremenu pritrčao Adelas, koji je pasao malo dalje.V- Teško bismo se suprotstavili neprijatelju iscrpljeni i umorni. Staviše, i konjima je trebao odmor. Do Rubinove doline ćemo stići na vreme, pre mraka, ne bojte se, Falijene. Već za koji dan bićemo u planinama Dragora, a zmajevi će sigurno priteći kraljevstvu u pomoć.Falijen je skočio Kimu u sedlo i pritegao uzde.- Verovatno ste u pravu, princezo. Ali sad je vreme

da krenemo!I potrčao je u hladnu reku. Voda se pod Kimovim kopitima razletela na sve strane, a odmah za njim su u reku uleteli i ostali konji sa svojim gospodarima.

-A! Hej! To je ledeno! - pištao je Sneško u Herkulovom sedlu dok ga je voda prskala po licu. - Gospode, pa biću sav mokar!

-Sad ćeš videti šta znači biti potpuno mokar ako ne umukneš! - zarežao je na njega Veragin, ali su mu rubovi usana zaigrali.

-Evo, već ćutim.Kada su konji prešli reku, što im se očigledno

mnogo dopalo, našli su se na blagoj padini, odakle su gledali na predivnu zelenu dolinu. Svuda je raslo raznobojno drveće, bezbroj žutih, crvenih, ružičastih i belih krošnji, koje su se presijavale na zalazećem suncu. U daljini je vijugalo mnoštvo tamnih puteljaka, poput smeđih uvijenih traka koje su delila žuta i smeđa polja i zeleni torovi sa stokom. Ovde su izgleda najviše pasle ovce, koje su sa ove padine izgledale kao bele, žute ili plavičaste tačke. U nekim torovima ležale su i krave s neobičnim modroljubičastim šarama. Daleko usred širokih polja i ravnica mogao se videti i svetlucavi izvor reke Nire, koja je vijugala kao zmija. Dolinu su opkoljavala zelena brda, a iza njih, daleko iza vidokruga koji je tamneo, ocrtavali su se tamni obrisi planina Dragora.

Nije im trebalo mnogo da se spuste s brda i stignu do reke Nire. Sunce je gotovo zašlo, a priroda se kupala u rubinovom sjaju. Ubrzo je sunce nestalo iza crnih planina i nebo je uranjalo u uobičajeno večernje mastilo-plavo ruho. Reka Nira bila je mirna; činilo se kao da u njenoj nema nikakvih struja i da stoji u mestu. Obale su joj bile strme i kamenite.V

Kada su prišli drugoj obali, spazili su gomilu ljudi. Činilo se da nekud žure, kao da su se selili; svi su bili pretovareni vrećama i zavežljajima. Bilo je i porodica sa mnogo dece, ali i starih i usamljenih putnika.V

-Sta se ovde dešava? - pitao se naglas Falijen dok su prolazili kroz gomilu u žurbi.

Na licima ljudi se ocrtavao umor, ali i strah i beznađe. Kada su među pridošlicama na konjima spazili elfove, sa čuđenjem su piljili u njih i proučavali ih. Neki su se čak i zaustavljali i u neverici upirali prst u njih. Još se, međutim, nije bio pojavio jednorog. On je trčkarao negde u blizini po brežuljcima. Možda je tako bilo i bolje, pomislila je Aranis. Niko ne zna kako bi obični ljudi reagovali kada bi videli otelotvorenje sveopšteg Dobra, za koje su znali samo iz priča i bajki.Aranis je pak s jednorogom neprestano bila u kontaktu mislima i dušom kako bi bila sigurna da mu slučajno ne preti kakva opasnost.Falijen je skočio s konja i stao da posmatra zabrinutu gomilu. Neki ljudi su prolazili mimo njega kao bez duše, drugi su ga obilazili u širokom luku, ali većina se zaustavljala i kradom zurila u elfove. Princ se trudio da ne obraća pažnju na njih. Onda je upitao jednog seljaka šta se dešava. Bio je to krupan čovek s dugačkom bradom, koga su pratile pogrbljena žena i ćerka.- Izvinite, gospodaru, ali najpre sam morao da se povratim od ovog iznenađenja. Uistinu ovde stojim lice u lice s princem i čuvenim elfovima? Jeste li vi ona družina što je krenula na put kako bi odbranila naš svet?- Da - nasmejao se Falijen, a utom su sa sedala sjahali i Aranis i ostali.- Neverovatno... - čudio se muškarac gledajući ih netremice.- Recite nam šta se ovde dešava? - Falijen je nestrpljivo ponovio pitanje.- Ah, da, naravno, izvinjavam se. Svi ovi ljudi su iz sela Samar. Ljudi iz Rubinove doline se, naime, sele ka jezeru Alanta, u staro utvrđenje Enbir. Jedino se tamo možemo skloniti od gomile kirlopa koji su nam za petama.- Kirlopi?! - jeknuo je Falijen i stisnuo penice. - To ne! Ne opet!- Tako je. Hoće da sravne dolinu sa zemljom, gospodaru. Priča se da nam je kraljevska vojska pošla u pomoć, ali je upola manja nego kirlopska. Zato svi napuštamo svoja ognjišta i odlazimo u utvrđenje Enbir. Ali većinu stvari, čak i stoku i

živinu, morali smo da ostavimo kod kuće. Uzeli smo samo ono najpotrebnije. Tvrđava je mala i veoma oronula, ali tamo imamo veće šanse da preživimo nego kada bismo ostali u svojim kućama i čekali napad. Nadamo se da će se kirlopi zaputiti ka tvrđavi i jezeru, a da će našeVselo ostaviti na miru. Čak i ako postoji samo mala nada da ćemo se odbraniti.U međuvremenu se oko muškarca, Falijena, Aranis i njihovih prijatelja stvorila manja grupa radoznalih posmatrača, koji su ih napeto slušali, šuškali, šaptali i zurili u družinu razrogačenih očiju. Polagano je gužva oko princa i elfova rasla.V- Sada stvari stoje drugačije - nastavljao je seljak. - Čuli smo da se selo Inas odbarnilo uz vašu pomoć. Morate pomoći i nama! Molimo vas! S vama i kraljicom zemlje imamo veće šanse!Iz gomile se začuše povici u znak odobravanja i molbe.- Hm... pa... - počeo je uzrujano Falijen - to bi nas prilično zadržalo, a mi zaista žurimo... i... - pogledao je u prijatelje.- Trebalo bi da pomognemo ovim ljudima - oglasio se Veragin, a ostali su ga znatiželjno pogledali.- Tatice, tatice - zacvilela je ćerka ovog muškarca vukući ga za pamučnu košulju. Muškarac se sagao k njoj i uzeo je u naručje.- Ja sam ovog gospodina već videla, tatice.U tom trenutku se Veraginu sve srušilo. Kako je moguće da ga taVdevojčica poznaje? Sta ako se sad sve otkrije?- Stvarno?! - sumnjičavo je upitao Falijen ne mogavši da se obuzda. Devojčica je klimnula u znak odobravanja i gurnula palac u usta. Falijen je uputio Veraginu pobedonosni pogled kao da mu stavlja do znanja da ga je konačno otkrio i ponovo se okrenuo ka devojčici.- A gde si ga to videla, malena?- U selu - odgovorila je devojčica s palcem u ustima.- U selu? - nestrpljivo je ponovio Falijen.- A šta je tamo radio? I kada je to bilo? Sećaš li

se?Devojčica je pak samo tupo gledala u Falijena i neprestano sisala palac.- Hajde, Amanda, prestani da sisaš taj palac i odgovori gospodinu - navaljivao je otac.- To je bilo stlasno davno - počela je da priča devojčica. Jedva su je razumeli pošto joj je falilo dosta zuba, a još je i tepala. - Bio je kod naš u šelu i švađao še š velikim želenim čudovištem.- Molim?! - Falijen nije shvatao.- Ah, da! - uzviknula je iznenada žena. Glas joj je bio slab, ali piskav, govorila je tiho i delovala tako krhko kao da će svakog trenutka pasti u nesvest.- Sećam se toga dana. Ovaj gospodin je posetio naše selo upravo kada nam je upao trol. Verovatno da je sišao s planina Dragora i zalutao kod nas. Mogu vam reći, gospodaru, da smo svi bili veoma preplašeni. Ali ovaj mladić se hrabro suprotstavio trolu i na kraju ga oterao nazad u planine. Da, kažem vam, to je mogao samo neko veoma hrabar. Sećaš se toga, Henriče?- okrenula se sramežljivo prema svom suprugu.- Da, da. Sećam se. U pravu si. To je zaista bio ovaj mladić..Falijen je u tom trenutku prestao da se smeje.Ali se zato sada Veragin pobedonosno nasmejao. Dobro se seća tog događaja i pao mu je kamen sa srca što nije posredi nešto drugo. Aranis mu se s divljenjem osmehnula i položila mu dlan na rame.- Eh, aha... - mrzovoljno je promrmljao Falijen - ali to sad nije važno, zar ne?- Nije - umešao se Eleas - ali se slažem s Veraginom. Trebalo bi da im pomognemo.- Da - priključila im se i Aranis.- Ne možemo ipak ove nevine ljude ostaviti na milost i nemilost kirlopima.- Ali imamo drugi zadatak! Zar si zaboravio?! - odlučno je rekla Lavril. - Povrh svega, vojska čudovišta se približava Santijelu. Kraljevstvu treba pomoć zmajeva, i to što pre!- Nisi u pravu. Po mom mišljenju, Valgarova armada će stići tek za nedelju dana, što je sasvim dovoljno vremena, a mi bismo u planinama mogli da budemo već za tri dana. To znači da imamo dosta vremena. A

zmajevi bi na Santijel doleteli za manje od tri dana. To znači da bismo mogli da im pomognemo - obrazložio je Temas.Lavril je ga je gledala mrko i s nevericom.- Sta ti imaš da se mešaš u naše razgovore i planove?! I otkud znaš koliko će ta bitka da potraje?!- Kao prvo, sestrice - odlučno ju je prekinuo Eleas - Temas može da učestvuje u planiranju kao i svi ostali, jer je i on kao mi član družine. A kao drugo: ne možemo ove ljude ostaviti na milost i nemilost krvoločnim zverima. Ako kirlopi uspeju da osvoje tvrđavu Enbir, a potom sravne čitavu dolinu sa zemljom, to znači da će Valgar biti korak bliže pobedi. Poći će mu za rukom, dakle, da uništi još jedan deo kraljevstva. A to sve vreme, između ostalog, i pokušava. Da uništi kraljevstvo pre nego što mi uspemo da dovedemo jednoroga do Etelvena. Pa ako i uspemo u tome, naša bi pobeda bila delimična. Kraljevstvo bi, naime, bilo uništeno. A to ne smemo da dozvolimo.Gomila se na te Eleasove reči uskomešala.- Znači li to, dakle, da ćete nam pomoći? - upitao je posle nekoliko trenutaka tišine muškarac kojeg je žena oslovila sa Henrik.Eleas je pogledao u Aranis, a ona opet u Falijena.- Da, pomoći ćemo - klimnula je konačno uz osmeh elfkinja, a ljudi su momentalno počeli da im kliču. Žene su, sve srećne, grlile svoje muževe i decu a na licima im se jasno videla nada...Ljudima su se oči caklile dok su s divljenjem posmatrali veličanstvene elfove - čuvene rodonačelnike Lilandgarije, o kojima su slušali samo iz predanja. Za obične seljake bilo je pravo čudo da vide elfa.Zahvalivši junacima, ljudi stadoše da se razilaze, a onda se svi zajedno zaputiše ka jezeru Alanta.Jezerska tvrđavaPut do tvrđave Enbir na obali jezera Alanta trajao je čitavu noć. Ljudi su bili umorni i iscrpljeni. A kada su u praskozorje opazili tvrđavu i iza nje ogromnu sjajnu površinu vode, uz osmehe i olakšanje, jurili su u susret novoj nadi, verovatno i spasenju.V

Čim je Aranis stigla do obale, odmah ju je očaralo

jezero Alanta. Bilo je ogromno. Nije mu se video kraj. Zraci izlazećeg sunca razlivali su se po njegovoj divovskoj površini kao tečno zlato i na trenutke su je zaslepljivali. Bio je to sjajan prizor. Površina je ljeskala dok su se mirni talasi poigravali u ritmu laganog vetrića. S desne strane jezero je opkoljavalo drveće bujnih krošanja, prostrane ravnice i tamnozelena brda. Njegovu levu obalu oivičavale su masivne planine Dragora, čije su padine bile obrasle gustom, nepristupačnom šumom. Delovale su zaista zastrašujuće. Vrhovi planina su sjali od jutarnjeg sunca, ali su na tamnu šumu pod njima padale crne senke. U daljini, pod planinama, nazirala se i reka Leo; njen crni pramen je vijugao u seni planina. Nira je izvirala iz jezera Alanta i pružala se oko sela Lis i Unis.

Tvrđava Enbir se uzdizala na obali jezera. Oko nje se skupilo mnoštvo ljudi iz svih sela Rubinove doline. Gomilali su se oko njenih oronulih zidina, sedeli na obali i odmarali se od dugog i napornog puta. Skidali su remenje i torbe kako bi opustili bolna leđa. Deca su, začudo, bila mirna. Držala su se majki, a oči upirala na sjajnu površinu jezera, ka maglovitim vrhovima planina Dragora ili na graciozne figure elfova.

Na prvi pogled Enbir uopšte nije izgledao čvrsto. Bila je to kružna građevina visoka jedva deset metara, sa zidovima od granitnog kamena. Tvrđava je bila veoma stara. Oronuli i trošni zidovi su izgledali kao da će se svakog trenutka raspasti, a ponegde su zevale duboke pukotine. Povrh svega, za ovoliko ljudi, tvrđava je bila premala.

-Dakle, ovo je Enbir? - upitala je Lavril pomalo razočarano.

-A kako, zaboga, mislite sve te ljude da smestite u ovu ruševinu?

Henrik se ispravio, posmatrajući obalu.-Veoma je stara, moja gospodarice. Ljudi iz

doline su je sagradili predvesta godina, za vreme vladavine Avrola II, mnogo posle izgradnje Jezerske tvrđave, kako bi se zaštitili od opasnosti koja vreba s planina. Ni do dana današnjeg nije otkriveno ko i šta tamo živi. Međutim, jedno je sigurno - tamo ima zmajeva. A ljudima iz doline Enbir je trebalo da služi kao

utočište ako bi ih nekakva vojska planinskih čudovišta ili čak zmajeva napala.

-U tom slučaju, vaši ljudi nisu dobro procenili - oglasio se Temas. - Sagradili su premalu tvrđavu i u nju ne bi mogli da stanu svi ljudi iz Rubinove doline.

-U to vreme, ovde su postojala sela En, koje je danas zove Rur, i Lin, sada Thera, gospodaru. Tvrđava je sagrađena za onoliko ljudi koliko ih je bilo u tim selima. Samar i Unis su nastala kasnije nego Rur i Lin - rekao je i okrenuo se ka Lavril: - Znam da Enbir ne izgleda ni izbliza dobro niti sigurno, ali ipak je bolje i to nego da se grčimo u svojim drvenim kućicama i čekamo smrt, moja gospodarice. Ovde ćemo koliko-toliko biti bezbedni, a i veće su nam šanse da se odbranimo.

-Imate pravo - dodao je Eleas razgledajući okolinu. Voda se na nekoliko metara od tvrđave izlivala na peščanu plažu, a svuda okolo su leteli galebovi.

-Svejedno, ali u tvrđavi neće biti mesta za sve.-Sedeće jedni drugima na glavi, a o prostoru za

borbu da ne govorim. Moramo nešto da smislimo. Plan i strategiju - pre nego stignu kirlopi - odlučno je kazao Falijen posmatrajući umorne i zabrinute ljude iz doline, koji su se odmarali na obali nedaleko od tvrđave. Svako je sa sobom poneo samo najpotrebnije, pre svega hranu, piće i oružje - krampove, motike, vile, sekire i ostalo zemljoradničko oruđe.

-Pa šta da radimo, gospodaru? Ljudi su došli ovamo jer veruju da će sakriti svoje porodice u tvrđavi - očajnički je odmahnuo Henrik dok je s mukom gledao oko sebe.

-Možda bismo žene i decu mogli da sakrijemo negde drugde - oglasila se bojažljivo njegova sićušna ženica. Svi su se istog trena okrenuli k njoj, uključujući i zbunjenog Henrika.

-Tvrđava u jezeru, sećaš se, Henriče?-Da, da, svakako! - iznenada je povikao njen muž,

činilo se da mu jesinulo. Žena je odmah stala da objašnjava. Govorila je skoro nečujno šetajući pogledom od jednog do drugog stranca.- Pre mnogo vekova, kada jezero još uvek nije imalo ime a ljudi tek počeli da naseljavaju dolinu,

preko reke Nire ovamo je doputovala morska princeza Alanta.Pričalo se da joj je život u moru dosadio i da je volela da posmatra ljude na morskoj obali. I tako je jednog dana odlučila da povede svoj narod u druge vode kako bi se približila ljudima. Neki ljudi iz morskog kraljevstva su je smatrali ludom. Većina njih se ne pokazuje rado običnim ljudima, a kamoli da s njima komunicira ili da živi zajedno.Aranis se odmah setila Tanije, morske vile koja ju je spasla od davljenja kada ju je vođa harpija bacila u more. Utom je Henrikova sitna žena nastavljala da pripoveda o davnom događaju.- Međutim, princeza je istrajala u svome i povela je svoj narod do ovog jezera, koje je dobilo ime po njoj. I tako su morski ljudi počeli da žive u jezerima i zbližili su se sa običnim ljudima.Pre nekoliko godina, mnogo posle smrti princeze Alante, živeo je u jezeru kralj za čije vladavine su se ljudi iz Rubinove doline sprijateljili sa sada već jezerskim ljudima. A kako su odnosi među njima bili veoma složeni i zategnuti, kralj je odlučio da izgradi Jezersku tvrđavu kao dokaz prijateljstva između jezerskih ljudi i ljudi iz doline.- Jezersku tvrđavu? - začudio se Temas.- Hoćete da kažete da ovde u ovom jezeru postoji još jedna tvrđava?

Aličemu to ako je pod vodom?- Tvrđava je nekada služila kako bi zbližila dva naroda. Kralj jezera je, naime, vladao iznad vode. Jednim pokretom ruke uspevao je da naredi vodi da se povuče i tako napravi suvi put do podvodne tvrđave. Tako su obični ljudi mogli lako da komuniciraju s ljudima iz jezera.Naravno, kako bi naši ljudi kročili u tvrđavu, voda bi se opet vraćala uVprvobitno stanje. Čitava tvrđava bila je zaštićena nevidljivom podvodnom kupolom, tako da su ljudi u njoj mogli lako da se kreću i dišu. I da na miru razgovaraju sa jezreskim ljudima.- Pa to je odlično! - oglasila se radosno Lavril.- Pa onda možemo da sakrijemo decu i žene u

podvodnu tvrđavu!

Staviše čekamo?!- Tako je bilo pre mnogo godina. Sada je drugačije, moja gospodarice. Jezerski kralj je umro bez naslednika, a niko drugi od jezerskih ljudi ne ume da naređuje vodi. Od tada sa jezerskim ljudima razgovaramo veoma retko - tužno je objasnila Henrikova žena.- Ne, to nikako ne! - povikao je Falijen i besno podigao ruke. - Samo se vrtimo ukrug.- Možda bih mogla da probam - javila se Aranis nesigurno. - Ništa ne garantujem, ali moglo bi da uspe. Ja služim moći zemlje, a voda je njen sastavni deo, trebalo bi da me posluša.Eleasu su zasijale oči od sreće. - Svakako! Siguran sam da ćeš uspeti, Aranis, moćnija si nego ikada. Uspeće ti!Aranis i prijatelji su se zajedno sa Henrikom, njegovom ženom i ćerkom premestili kraj jezera. Henrik i njegova porodica bili su veoma napeti iščekujući šta li će se desiti. Aranis je zatvorila oči i polako ispružila ruke prema jezeru.- To je neće povrediti? - tiho je upitao Veragin Eleasa.- Ne boj se, ranije bi je to možda i iznurilo, ali sada, posle spajanja sa moći jednoroga, to će za nju biti dečja igra - umirio ga je Eleas stisnuvši ga za rame.Aranis se mislima povezala s jednorogom, koji je pasao nedaleko odatle, i polako upijala njegovu energiju. Okrenula je dlanove nagore, kao da je na njima držala nevidljivi teret, i počela da prikuplja moć zemlje. Voda je u tom trenutku počela da se razdvaja. Bilo joj je teško, kao da je pokušavala da pomeri ogromno brdo. A onda su joj sa usana pokuljale čudne elfske reči: - Ett hallaos li, alkarios della, an ett teeselis ied.I uspela je! Voda u jezeru proključa i pljuskajući i hučeći poče polako da se povlači. Pravo ispred Aranis ukaza se stazica s ogromnim vodenim zidovima koja je vodila daleko u jezero Alanta, sve do tvrđave.Ljudi iz cele Rubinove doline posmatrali su tu divotu bez daha i iskolačenih očiju. Bio je to zaista neverovatan prizor! Niko nije pustio glasa,

niti se pomakao.Aranis je spustila ruke i otvorila oči. Ponosno i srećno pogledala je tvrđavu u daljini i na licu joj se pojavio zadovoljni osmeh. Takvu građevinunije videla u životu. Tvrđava, obasjana sunčevim zracima, imala je oblik polumeseca. Pod joj je bio gladak i sjajan, providan, kao da je od stakla. Zapravo je čitava građevina delovala kao da je staklena iako od stakla nije bila napravljena. Sa poda su se izdizali masivni stubovi, na kojima je ležao ravni, polumesečasti svod, isti kao pod. Stubovi su bili prozirni s raznim ornamentima i sitnim biserima. Bili su napunjeni vodom i mnoštvom biljaka i morskih zvezdica. Prostor između stubova bio je prazan kako bi tuda moglo da se prolazi. Unutar tvrđave, duž stubova, stajale su lavice od belog brušenog kamena. Pred lavicama se nalazio mali okruglasti ribnjak, čije se dno činilo veoma dubokim. Bio je pun školjki, zvezdica, algi i morske trave i šarenih ribica.- Ovo je predivno... predivno... - izgovorio je Henrik, kome priđoše i ostali. Usnuli i začuđeni uzdasi odjekivali su čitavom obalom.- Sjajan posao, Aranis - pohvalila ju je Lavril.V- Čudim se koliko su jezerski ljudi zaista bili vešti.Klimnula je zadivljeno glavom i oprezno iskoračila na kraj staze koja je vodila do Jezerske tvrđave. Ispitivački je pogledala Aranisin vodeni zid i onda ga pažljivo dodirnula prstima. Nije naišla ni na kakav zid, prsti su joj lagano prošli kroz vodu kao da je brčnula ruku u malom ribnjaku.- Zanimljivo... - izdahnula je tiho i radoznalo posmatrala vlažne prste.- To je samo voda - nasmejala se Aranis - neće te povrediti.Potom se okrenula ka ljudima iza sebe: - Ovaj vodeni zid i staza ka tvrđavi biće ovde dok ih ja ne uništim. Nemojte da se plašite. Put je bezbedan.Gomilom se razlegao žamor.- Sada će sve žene i deca da se sakriju u Jezerskoj tvrđavi - odlučno je objavio Falijen. - Uzmite svoje stvari. Sve osim oružja. Njega ostavite muškarcima, koji će krenuti u tvrđavu Enbir. I

požurite!Trajalo je skoro čitavo popodne dok su se spremili za napad kirlopa. Veragin je odjahao s Herkulom na visoko brdo iznad reke Milije, gde se završavala Rubinova dolina. Odatle je imao odličan pogled na okolinu iza jezera, u slučaju da se pojave kirlopi, ali i vojnici.

Pomalo ga je uznemiravalo to što je ovamo trebalo da dođe kraljevska vojska. Molio se da ga nijedan od vojnika ne prepozna i zato je navukao kapuljaču i čekao.

Svi vojno sposobni muškarci bili su već spremni u tvrđavi Enbir i raspoređeni na zidinama. Umesto lukova imali su kamenje, a napetost je iz časa u čas rasla. Svi su bili preplašeni, ali uprkos tome držali su se hrabro. Možda je zbog toga što su uz njih bili elfovi, princ i snažni ratnik koji je nekada iz sela Samar oterao trola.

Međutim, Aranis je bila sigurna da njihova hrabrost proizilazi iz straha za porodicu. Iako su njihovi bližnji bili na bezbednom, u jezeru, tamo svakako nisu mogli ostati zauvek ukoliko tvrđava i Rubinova dolina padnu. I tako su seljaci i ratari, kovači i stolari, mesari i tkači čvrsto stezali krampove, vile, sekire i motike, i uzlupanog srca iščekivali katastrofu.

Konji su bili vezani u Enbiru, a Falijen, Temas, Eleas i Lavril već su, zajedno sa ostalima, čekali na zidinama na Veraginov znak da se kirlopi približavaju.

Aranis je još kod jezera nadgledala žene sa decom koje su poslednje ulazile u Jezersku tvrđavu. U srce su joj se uvukli nemir i strah. Neteremice je posmatrala ljude kako se opraštaju, žene kako plaču prateći muževe u borbu sa strašnim čudovištima. Ti ljudi nisu mogli ni da zamisle kakva je to borba. Setila se sela Inas. I tamo su se ljudi borili sa okrutnim kirlopima. Tada je čitavo selo palo u očaj. A Aranis je osećala njihov strah, samo što ga je ovde osećala snažnije nego ikad. Sada je mogla dublje da oseti svet oko sebe. Potpuno je razumela ove žene - morale su da budu zatvorene u podvodnoj tvrđavi i da čekaju ishod bitke, strepeći u neznanju šta se desilo s njihovim muževima. A šta ako ne odbrane Enbir i kirlopi ih sve ubiju? One će sa

svojom decom zauvek ostati u tvrđavi? Ne, to Aranis ne bi dozvolila. Poslaće tamo i jednoroga, pa će se kasnije po njega vratiti.

Plašila se za njega. Gde se toliko zadržao? Neprekidno je osećala njegovo prisustvo, tako da je znala da je blizu, ali već dugo ga nije videla. Nije se pojavio čitave noći, niti danas po podne. Obuzimao ju je strah.

Potom je osetila jezu u nogama i instinktivno pogledala na brdo, na kojem je stražario Veragin. Pored njega se pojavilo nešto belo i sjajno i Aranis je odmah spao kamen sa srca. Jednorog se graciozno ispravio i zavrteoglavom. Duga sjajna griva lepršala mu je i mrsila mu se ispred umilnih modrih očiju. Veragin ga je posmatrao netremice i umalo je zaboravio na stražu. Jednorog ga je dugo gledao u lešnik-smeđe oči a potom se rastrčao niz padinu prema obali, sve do Aranis. Mišići njegovog skladnog tela su se zatezali dok je neverovatnom brzinom jurio nizbrdo. Aranis se činilo kao da leti, uzdizao se kao ptica.

Svi su odmah primetili oslepljujući sjaj kako se uz topot spušta s brda. Muškarci na zidinama su uperili pogled ka obali i opčinjeni posmatrali jednoroga. Katkad bi se začuo povik divljenja i niko nije mogao da veruje sopstvenim očima. Muškarci su se naginjali preko kamenih zidina, zabezeknuto posmatrali ne mogavši da dođu sebi. Sve ih je preplavila beskrajna sreća i lepota. Ljudi su se osmehivali, upirali prstima i radosno klicali. Osećali su se snažnije i spremnije za borbu. U njihovim srcima se rodila nova nada, koju je posejao Sveti jednorog, za koga su znali samo iz legendi i bajki. Otelotvorenje čistog Dobra.

Jednorog je pritrčao Aranis i nežno je gurnuo njuškom. Elfkinja je odmah osetila beskrajnu sreću i zadovoljstvo. Osećala se kao da lebdi među oblacima. Slobodna i nesputana.

Poslednjih osam žena sa decom, koje su bile na pola puta do tvrđave, istog trena su se zaustavile i u čudu posmatrale sjajnog jednoroga. Za to vreme su se i u tvrđavi svi nagnuli ka stubovima kako bi ga bolje videli. Deca su počela radosno da podvriskuju, a žene su im, očarane, pritiskale ruke na usta.

Aranis je požurila poslednju seljanku s decom da

uđe u tvrđavu, a s njima i jednoroga sa Sneškom i Donitom, a potom zapljeskala, na šta su se vodeni zidovi srušili. Tako je površina jezera Alanta ponovo bila mirna i ravna. Od tvrđave nije bilo ni traga.Aranis je pre toga svima objasnila da će se oko tvrđave, čim se jezero vrati u prvobitan oblik, stvoriti jedna prozirna kupola puna vazduha, koja će ih štititi od vode i omogućiti im da dišu.

Naposletku je još jednom pogledala u mirnu površinu, sada već tamnoplavu jer je sunce počelo da se skriva iza oblaka.Bitka na obali jezera AlantaAranis je istrčala na zidine i pogledom prešla po okolini. Reka Nira je vijugala pred njom, blešteći na sunčevim zracima koji su se probijali kroz guste oblake. Vrhovi planina Dragora bili su gotovo nadohvat ruke, magloviti i nejasni, izdizali su se među sivim oblacima i mrko gledali na nezvane goste. Sunce se sakrilo iza velikog tamnog oblaka i odbijalo da ponovo izađe. Kao da nije želelo da gleda ono što će uslediti.- Jednorog je sa ženama i decom u Jezerskoj tvrđavi. Tamo će biti bezbedan - objavila je Aranis kada se vratila prijateljima.- Odlično - klimnuo je Eleas i pripremio luk i strelu.- Kad pogledam tamo u te planine, pomislim da će nam trebati manje od tri dana do tamo - odsutno se oglasio Falijen zureći u tamne padine.Eleas se pravio kao da ga nije ni čuo.- Imaćemo dosta sreće ako kirlopi ne osvoje Enbir. Mislim da nemaju pojma da ovde postoji tvrđava. To bi mogla da bude naša prednost.Lavril je potvrdno klimnula. Bila je potpuno usredsređena samo na borbu i Eleasove reči.- Ali, ako osvoje tvrđavu, moraćemo s njima da se borimo - strahovala je Aranis.- Imamo dosta ljudi. Pobedićemo ih - uključila se u razgovor Lavril, koja je sve vreme mislila samo na borbu.- Najvažnije je da verujemo! Ako sada sve otpišemo, nikada nećemo pobediti! - odlučno je povikao Temas, a Lavril ga je po prvi put pogledala bez prezira i mržnje.

- To su mudre reči, Temase - pohvalio ga je Eleas, a Lavril se čak i letimice nasmejala, u šta Temas nije mogao da poveruje.- Već dugo čekamo! - iznenada je progovorio Falijen.Na njemu se moglo videti da polako postaje nervozan. - Trebalo bi već da su ovde.- Nije valjda da im se raduješ, prinče? - nasmejao se Temas u nadi da ćeopustiti prijatelje. Falijen ga je samo pogledao i gorko se nasmejao.- POGLEDAJTE! - povikao je jedan od muškaraca i pokazao ka brdu, gde je stajao Veragin. U međuvremenu, on je na Herkulu punom brzinom jurio k njima.- Veragin se vraća, to znači da dolaze - rekao je Falijen, namrštio se pa zapovedio: - Svi na mesta! Pripremite kamenje!Veragin je dokasao na Herkulu do kapije, koja se odmah otvorila, te su uleteli unutra.- Dolaze! - doviknuo je Falijenu, skočio sa Herkula i potrčao preko kamenih stepenica ka zidinama do ostalih.- Koliko su blizu? - upitao ga je Falijen sjurivši se niz stepenice.- Video sam ih iza brda! Ima ih dosta! Preko trista!- Nas ima oko dve stotine - razmišljao je Falijen - u velikoj su prednosti...- Prednost nije sve, Falijene - odgovorio je Eleas. - Hrabrost i srčanost mogu više nego horda krvožednih čudovišta.Prošlo je još neko vreme pre nego što su se kirlopi pojavili na vrhu brda. I zaista. Bilo ih je mnogo - oko trista ogromnih čudovišta. Napredovali su spuštenih glava, glasno hropćući. Njihovi oklopi i oružje strahovito su zvečali, a ispod crnih šlemova sevalo je bezbroj praznih očiju. Valjali su se kao crni talas, koji ne nanajavljuje ništa drugo nego užas i smrt. Međutim, to nije bilo sve. Na čelu horde bio je visoki muškarac u crnom plaštu, a pored njega su se vukla dva dargvuka.- Ne, to nije moguće! - jeknuo je Falijen. - To je opet onaj čarobnjak! I to sa dargvukovima.- Samo nam je još to trebalo - zabrujala je

Lavril. - Bar su te spodobe opet normalne veličine.Falijen se besno okrenuo ka Veraginu: - Nisi mogao da nam kažeš da ih vodi taj čarobnjak s dargvukovima?!- Bili su daleko kad sam ih opazio. Nisam primetio da je s njima - branio se Veragin dok mu je Falijen već besno okretao leđa.Muškarci su postajali nervozni, naročito zbog toga što im se približavao nepoznati čarobnjak sa ogromnim vukovima. Nikada nisu ratovali niti ubijali, niti su znali šta znači prolivati krv. Bili su to obični preplašeniseljaci, ratari, kovači i zanatlije. Jedino što im je ulivalo hrabrost i sprečavalo ih da se daju u beg bila je odlučnost da se bore za svoje kuće i porodice. Da brane svoje živote. Znali su da bekstvo ne bi imalo smisla. Sada je već kasno za to. A tako bi i zlo pobedilo.

Osvojilo bi njihovu dolinu tako lako, što oni neće dozvoliti. Imali su, doduše, malo vremena da se pripreme za borbu, ali važno je bilo prikupiti hrabrost i snagu. Ništa im drugo ne preostaje. Jedina uteha bilo im je to što se uz njih bore elfovi i princ iz Eoglinovog kraljevskog roda.

Odjednom je Aranis primetila nešto veoma uznemirujuće. Poslednja dva reda kirlopa nosila su dva ogromna kamena, koja bi svakako mogla da im posluže za probijanje tvrđave. Osim toga, nekoliko čudovišta je na glavama nosilo dugačke čudne merdevine.

-Dođavola! - jauknuo je Falijen. - Taj ludi, šta god da je, mora da je prolazio ovuda, sigurno je razgledao i zapazio tvrđavu Enbir. Palo mu je na pamet da će se tu ljudi sakriti. Ovi kirlopi su se pripremili za borbu.

Kirlopi sa tajanstvenim muškarcem i dargvukovima na čelu zaustavili suVse ispred tvrđave. Čudovišta su besno i alavo frktala i mumlala, lupala ogromnim nogama, stežući u šapama zašiljene kratke crne mačeve. Bila su to odvratna stvorenja, za glavu-dve viša od običnog čoveka, s ogromnim dlakavim telima, vučjim ušima, svinjskim repom, dugim kljovama. Izgledala su zaista opasno. Nosili su šlemove od crnog kovanog gvožđa sa

znakom lava u crnom plamenu, iz kojih su štrčali savijeni rogovi, a telo im je bilo prekriveno čudnim bodljikavim oklopima.

Tajanstveni muškarac je iskoračio pred zidine i široko se nacerio: - Kakva je ovo dobrodošlica?! Zar nećete da nas pustite unutra?!

-Idite i ostavite narod Rubinove doline na miru! - povikao je Falijen, ali muškarac se samo zlokobno nasmejao. Od njegovog smeha ledila se krv u žilama, a u kosti su se uvlačili strah i hladnoća.

-Žao mi je, prinče, ali to se mom svemoćnom gospodaru ne bi svidelo. Mi moramo Rubinovu dolinu da oslobodimo ovih ubogih stvorenja koja sebe nazivaju ljudima. Zato ćemo ubiti sve te ljude. A s njima i vas, naravno, osim princeze Aranis. Vas, kraljice zemlje, moj gospodar hoće živu. Rado će uživati u sporoj smrti one koja hoće da ga uništi.

Veragin nije izdržao pa je povikao: - Odlazi ili ti se zaklinjem da ćešumreti!

-Svakako, Veragine! Nije valjda da bi mi to učinio? Vidim da si prilično nezahvalan! A i nerazuman i glupav kao i uvek! Dokazaću ti da sam u pravu. Ipak ćeš na kraju promeniti mišljenje - nacerio se muškarac i okrenuo se ka svojoj vojsci.

Ubrzo je odjeknulo zastrašujuće: - U NAPAD!Lavril i Eleas su spremili luk i strele, a Falijen

je naredio seljacima: - Pripremi kamenje za paljbu!Ljudi su dohvatili nekoliko težih kamenova i

čekali Falijenovu naredbu. Ruke su im drhtale dok su, premrli od straha, zurili u redove čudovišta pod sobom. Najpre se na zidine bacila poslednja linija - čudovišta koja su nosila merdevine. Odmah za njima krenula je sledeća, uz zaglušujuću viku koja je ledila krv u žilama. Besno su mahali mačevima, neki i maljevima, a ogromne šape su im u trku uranjale u vlažni pesak. Drugih šest kirlopa ciljalo je na kapiju maljevima. Muškarac sa dargvukovima je stajao malo dalje sa dva reda kirlopa spremnih da gađaju iz drvenih crvenkastih lukova, koji su se završavali šupljim rogovima.

Nebo su prekrili crni oblaci, ne dozvoljavajući svetlu da prodre. Počeli su divljački da se talasaju i jure, pretvarajući se u zlokobnu rulju.

Utom je snažno zagrmelo i počela je kiša, sve jače

i jače, a onda se pretvorila u stravičan pljusak, čiji su teški kaiševi udarali u jezero i uzburkavali ga. Bitka je počela.

Merdevine su uranjale duboko u mokri pesak dok su ih oslanjali o zidine. Seljaci su sa zebnjom piljili u njihove oštre šiljke, koji su se usecali u oronulo utvrđenje. Odmah potom po merdevinama su počele da se penju i dlakave nemani. Peli su se brže nego što bi iko pretpostavio, napredovali su žestoko dok su im se odvratne sline cedile niz oštre kljove.

Falijen nije oklevao. Izdao je naređenje. Muškarci su počeli da bacaju kamenje. Nekolicina je neprestano pokušavala da pogodi merdevine. Ali uzalud. Bile su teške i čvrsto zaglavljene u žlebovima i pukotinama u zidinama. Eleas i Lavril nisu prestajali da gađaju strelama, a kirlopi su padali na zemlju kao kruške. Strelci su gađali čudovišta pravo u oči, a kamenje ih je udaralo uglavnom u glavu ili u grudi.

Ali i pored toga, kirlopi se nisu dali. Vukli su se uz zidine i dospevali navrh. Ljudi su pokušvali da ih odgurnu i neumorno ih obasipali kamenicama. Jedan od kirlopa se približavao vrhu rokćući. Spremni seljak nije oklevao pa ga je zviznuo velikom kamenicom u glavu. Kirlop je zaskičao i zaljuljao se, ali je ostao na merdevinama. Seljak je ponovo zamahnuo i svom snagom ga udario posred čela. Krv je briznula na sve strane, kamen je probio lobanju a kirlop se sručio na zemlju. Seljak je odahnuo i obrisao s lica odvratnu crnu kirlopovu krv, dok mu se u želucu prevrtalo.

-Ne dajte im da prilaze zidinama! Ne smeju doći ovamo! - naređivao je Falijen dok mu se pred očima mrsila kosa mokra od kiše.

U tom trenutku čarobnjak je dao znak preostalim kirlopima te oni odapeše strele. Kiša strela se sruši na ljude u tvrđavi. Neki od pogođenih seljaka su se stropoštali sa zidina u tvrđavu, a neki su pali sa spoljne strane na obalu, nestajući pod ogromnim nogama kirlopa.

-Sakrijte se! Sakrijte se iza zidina! - uzvikivao je Falijen, na šta su se svi brzo zgrčili iza kamenih zidova. Temas je iznenada strčao niza stepenice kako bi se sakrio jer zidine nisu mogle da

pruže dovoljno dobar zaklon telu kentaura. Nad glavama branilaca tvrđave fijukali su crni šiljci, a oni su se pribijali što su više mogli u nadi da će čudovišta uskoro potrošiti strele. Međutim, naleti nisu posustajali, a kirlopi su polako izbijali na utvrđenje. Odjednom su se sa kapije začuli teški udarci. Čudovišta su pokušavala da je razvale deblom i uđu u tvrđavu.

-Sta ćemo sad?! - očajavala je Aranis i grčila se na zemlji.

Kiša je padala sve jače, a na nebo su parale munje. Potoci vode slivali su se na zemlju, a nebo je, iz minuta u minut, bivalo sve crnje. Svet je obavijala zloslutna senka.

-Ako ovako nastave, bićemo u grdnoj nevolji. Nećemo moći da ih oteramo sa zidina niti da se borimo sve dok nas budu obasipali strelama! Osim toga, kapija je stara, brzo će je probiti!

-Moraće jednom da ostanu bez strela! - povikao je Veragin.

-Jedna grupa mora na kapiju!Falijen se složio i poslao nekoliko muškaraca na

kapiju. Utom su se već tri kirlopa popela na tvrđavu. Besno su režali, jednom rukom preteći vitlali malim zakrivljenim mačevima, a drugom mahali teškim maljevima i bacali zgrčene i prestravljene muškarce na sve strane. Seljani su se razbežali, anekoliko njih je palo sa zidina. Maljevi kirlopa su se bojili ljudskom krvlju.

Iznenada je kiša strela prestala.-Nestalo im je strela! - povikao je Veragin i

pridigao se.V V

-Čekaj! - uhvatila ga ja Aranis za ruku. - Sta ako je to zamka? - Utom su se već pridigli i ostali; međutim, kirlopi nisu odapeli nijednu strelu.

-Kao što vidiš, nije zamka! - povikao je Veragin i potrčao u pomoć muškarcima koji su se borili sa tri velika kirlopa. Međutim, kirlopi nisu prestajali da se penju uza zidine Enbira, a sa kapije su i dalje dopirali zastrašujući udarci.

Jedan kirlop s odsečenim desnim rogom nemilosrdno je komadao čoveka. Pritrčala su mu dva seljanina s vilama. Kirlop je, međutim, dohvatio vile slobodnom rukom i bacio ih preko zidina. Potom je zamahnuo

maljem i rasterao napadače. Dok su padali, oborili su još dva seljanina s krampom, kopljem i motikom. Jedan od njih bio je i Henrik. Kirlop im je pritrčao i bezVrazmišljanja jednom od njih smrskao glavu. Siknula je crvena krv, a telo muškarca se još uvek trzalo. Ostala trojica počela su očajnički da vrište, pokušavajući da se pridgnu sa zemlje. Krilop, međutim, nije imao milosti i iz sve snage je raspalio maljem sledećeg pravo u rebra, koja su odmah popucala. Obogaljeni čovek je zakrkljao i ostao da leži na leđima; borio se za dah i naposletku izdahnuo.

Henrik, koji je ležao pokraj ubijenog čoveka, nije izdržao te je drhtavim rukama nabio koplje u kirlopovu dlakavu butinu. Kirlop je urliknuo i besno se razmahao kladivom. Samo što je Henrik na jedvite jade uspeo da se odmakne od čudovišta, iza leđa nemani se pojavio Veragin, skočio i ubo ga mačem u nezaštićeno grlo. Stvorenje je jezivo zaurlalo od bola i zateturalo se, ispuštajući malj, dok su svi prestravljeno posmatrali kako mu se teško telo stropoštava na zemlju.

-Brzo! Ustajte! - naredio je Veragin seljanima koji su drhtali, bledi kao kreč. - Hajde, brzo, pokrenite se!

Preostala dva seljanina počela su zbunjeno da se pridižu i uskoro su ponovo čvrsto držala svoje oružje. Veragin im je klimnuo glavom ohrabrujući ih a onda krenuo da pomogne ostalima. Kirlopa je sada bilo na sve strane. Henrik je još jednom dobacio Veraginu: - Hvala! - On ga je samo pogledao i potrčao ka sledećem čudovištu koje je preskakalo zidine.

- Ima ih sve više! - povikala je Lavril kad je Eleas probo kirlopa kojeg je ona dohvatila za vrat.

- Uskoro će probiti kapiju! - doviknuo im je Temas odozdo iz tvrđave. U celom tom metežu jedva da se išta moglo čuti.

- Više ne možemo da zaustavimo kirlope - izrekao je Falijen i požurio ka Eleasu i Lavril.

- Moramo na kapiju! - rekao je na kraju i pogledao u Eleasa. Ovaj je klimnuo, a Falijen je naredio ljudima: - Na kapiju! Svi na kapiju!

Aranis se borila na drugoj strani tvrđave i upravo je bila zarila mač kirlopu koji se penjao uz meredevine pravo među oči. Lobanja je odvratno prasnula, a kirlop se istog trena srušio na zemlju.

Aranis je sklonila mokru kosu sa čela; vratila je mač u korice, oslonila se na zid, pokušavajući da dođe do daha. Oko nje su trčali seljani dok su se uz merdevine pele dlakave nemani. Mnoga čudovišta su već uveliko jurila po zidinama i ubijala nevine ljude.

Mračno nebo i jaka kiša smanjivali su vidljivost, sa kamenih zidina su se slivali potoci vode, a bare od kišnice su se mešale s ljudskom i kirlopskom krvlju.

Aranis je iznenada iza leđa začula glasno sipljivo disanje i šmrktanje. Hitro se okrenula i ispred sebe zatekla kirlopa od dva metra. Telom joj je prošla jeza, a kolena su joj zaklecala. Čudovište je izbacilo oštre kljove i zamumlalo od sreće, kao da se sprema da ubije svoj plen. Potpuno je zaboravilo na naredbu svoga gospodara da mu princezu mora dovesti živu. Aranis je pomislila da kirlop uopšte i ne zna kako izgleda princeza. U ruci je stezao nazubljeni mač sa crvenim šiljcima. Aranis je umalo srce stalo od straha kad je to odvratno smrdljivo stvorenje počelo da joj se približava. Bilo je za tri glave više od nje i izgledalo je gladno. Aranis, međutim, primeti još nešto osim kljova - na bodljikavoj kacigi se sijao grb lava u crnom plamenu. Bila je sigurna da je taj znak negde videla, ali gde?

Kirlop se spremao da napadne. Aranis je skupila hrabrost, odrazila se o zidove i žestokim udarcem mu izbila mač iz šape. Kirlopa je to iznenadilo. Tako nešto sigurno nije očekivao. Aranis je iskoristila trenutak zbunjenosti,izvukla mač i zamahnula k njemu. Oružje je udarilo o debeli oklop, tako da je kirlopa tek malo ogrebala. Čudovište je zamahnulo, istrglo joj mač i bacilo ga. Potom ju je uhvatilo nezgrapnim šapama za ramena i podiglo je. Aranis je zajecala i bespomoćno zamlatarala nogama. Međutim, kirlop nije dugo čekao i bacio ju je preko zidina.- NE!! ! - zaurlao je Veragin nekoliko metara od njih.

VOdsekla su mu se kolena, a u želucu mu se prevrnulo. Čvrsto je stegao mač i pojurio ka ogromnom čudovištu koje je upravo bacilo Aranis sa zidina. Trčeći kao mahnit, stigao je do čudovišta, koje mu je bilo okrenuto leđima. Onda se odrazio što je više mogao i skočio mu do glave, zamahujući mačem. Kirlopova glava se otkotrljala na zemlju, a nepokretno telo se sručilo pored nje. Iz presečenog vrata bez prestanka je šikljala crna krv, mešajući se s mutnim baricama.Veragin je hitro pogledao preko zidina i spazio Aranis kako se jedva drži za ivice. Izgledalo je da neće još dugo izdržati.- Aranis! Izdrži! - povikao joj je, istog trenutka se nagnuo što je mogao više preko ogromnog zida i uhvatio je za ruku. - Izvući ću te!- Požuri!Veragin je pokušavao da izvuče devojku, ali su mu njene mokre ruke isklizavale iz dlanova.- Veragine! Molim te! - očajavala je elfkinja.Momak ju je čvrsto uhvatio za zglobove i iz sve snage je povukao. Kiša im je još više otežavala, ali je Veragin na kraju uspeo. Aranis se pribila uz njega s olakšanjem. I Veragin je odahnuo.- Kako si? - upitao ju je, dišući isprekidano.Aranis je podigla glavu i odgovorila mu: - Zahvaljujući tebi... dobro sam.Veragin je uze za ruku pa zajedno potrčaše prema kapiji. Kirlopi koji su dospeli iza tvrđave pobili su seljane. Međutim, još jedna gomila kirlopa se zaputila naviše. Kapija je delovala jadno. Već je bila napukla i moglo se očekivati da će je još koji udarac balvana uskoro probiti. Seljani su se, doduše, trudili da je zaštite, ali bezuspešno. Kirlopi su se napadali tvrđavu i odozgo i odozdo, dok su se ljudi skupili u dnu tvrđave i čekali.- Moramo da bežimo! - viknuo je Veragin posle nekog vremena.- Molim?! - Falijen se okrenuo prema njemu, vraćajući mač u korice.- Ovde više nemamo šanse. Kirlopi će nas sve pobiti! Moramo napolje! - nije odustajao Veragin. Falijen je delovao kao da razmatra druge mogućnosti, ali mu nijedna nije padala na um.- Veragin je u pravu - složila se s mladićem pokisla

Lavril.- Moramo ove ljude da izvedemo iz tvrđave na obalu. Tamo ćemo imati veće šanse. Tvrđava Enbir je praktično osvojena.- Moramo da se probijemo napolje - rekao je Veragin. - Nema nam druge. Otvorićemo kapiju i baciti se na njih. Eleas i Lavril će zajahati konje, a čim otvorimo i napadnemo, neka počne paljba iz strela.- To bi moglo da upali - konačno je pristao Falijen, zamišljeno gladeći bradu.- Nema nam druge - ponovio je Veragin.Falijen ga je pogledao, a potom izjavio:- Ipak, moram nešto da ti priznam, Veragine. Nekada imaš odlične ideje.Veragin se samo nasmejao. Znao je da je to od Falijena veliko priznanje.Iako se nikad nisu previše voleli, poštovali su se. Veragin je znao da je Falijen dobar vođa i ratnik. A Falijen je, s druge strane, bio svestan da je Veragin pametan i pronicljiv, a uz to snažan i istrajan ratnik. Zapravo, dobro bi se slagali kad Falijen prema Veraginu ne bi bio uvek tako nepoverljiv i kad bi Veragin prema Falijenu bio odmereniji.I pored toga, Veragin je osećao da princ polako počinje da mu veruje.- Dobro... Onda brzo, idemo... - pozvao je Falijen prijatelje i povikao seljanima da se okupe pred kapijom.On je sa Aranis, Veraginom i Temasom stao na čelo. Eleas i Lavril su skočili na konje, pripremili lukove i jašući na začelju, iza jedva stotinak seljana, krenuli na kapiju.Falijen je naredio da je otvore. Trojica muškaraca su joj nesigurno prišla. Do njih su i dalje dopirali potmuli udarci, od kojih se kapija tresla. Bilo je jasno da neće izdržati još dugo. Muškraci su skinuli rezu i munjevito se udaljili. Kapija se otvorila uz stravičan lom i pred njima se ukazaše iznenađeni kirlopi sa dva balvana na ramenima.- NAPRED!!! - naredio je Falijen i svi su pohitali napolje.Iznenađeni, kirlopi su ispustili balvan i ostali zabezeknuto da zure u

kapiju. Seljani su jurnuli na njih kao stado razularenih bikova. Pokretala ihje želja da se bitka što pre okonča i nada da će ih napolju nadjačati.Lavril i Eleas nisu oklevali, zategli su strele i ispalili. Kao i uvek, bili su nepogrešivi. Pogađali su kirlope pravo u glavu i oni su padali kao pokošeni. Na kraju su svi branioci izašli iz tvrđave, na obalu, gde je otpočela nova bitka.Kirlopi koji su se penjali uz merdevine počeli su da se vraćaju, dok su oni sa obale već napadali seljane. Bitka se nastavljala a pesak na obali se bojio krvlju.Iako se vojska kirlopa poprilično smanjila, kao što je to bio slučaj s vojskom branilaca, ona je i dalje bila brojnija. Iscrpljeni od penjanja na zidine, razjareno su se bacali na ljude i iskaljivali svoj bes.„Izašli su napolje...”, razmišljao je tajanstveni muškarac u crnom plaštu. Posmatrao je bitku s velike daljine.V- Zene i deca su sigurno još u tvrđavi. A i jednorog! - rekao je glasno kako bi ga dargvukovi čuli. Jedan od njih sedeo mu je kraj nogu dok mu je crno krzno sa crvenim prugama bilo slepljeno od kiše. S rundavog krzna oko vrata slivala mu se voda. Dargvuk je upro krvave oči u svoga gospodara.- Gde je Drikor? - odsečno ga je upitao muškarac, izgubivši iz vida drugog dargvuka.- Išao sam malo da se protegnem - zarežao je Drikor i skočio pravo pred tajanstvenog muškarca. Zahvaljujući snažnim zadnjim nogama, dargvukovi su bili odlični skakači.- E, sada ćeš dovoljno da se protegneš - zadovoljno se nacerio muškarac.- Idite u tvrđavu Enbir i ubijte sve žene i decu koje tamo zateknete. Rastrgnite, prožderite - radite šta hoćete, ali mi jednoroga dovedite živog - naglasio je poslednje reči.Međutim, ni sam nije verovao da će dargvukovi uspeti sami da ga uhvate. Jednorog je mogao da postane nevidljiv i muškarac je znao da, ako želi da ga uhvati, najpre mora da zarobi kraljicu zemlje. Jednorog ju je svuda pratio. Pa i u same dubine

tame. On nije shvatao zlo. A to je Valgar dobro znao.Međutim, muškarac je danas ovde morao da ispuni dva zadatka: ne samo da uhvati elfkinju i jednoroga već i da uništi Rubinovu dolinu.

Dargvukovi su zadovoljno zarežali i krenuli ka tvrđavi. Jurili su pravo posred bojnog polja i dugačkim skokovima rušili ljude ispred sebe. Jedan dargvuk je skočio na dva seljanina, sa zadovoljstvom im zario grozne kandže u tela i zadovoljno počeo da zavija. Drugi dargvuk se na to zaustavio i okrenuo se k njemu. Njuške izdužene u čudan i zastrašujući osmeh, laganim koracima se zaputio ka bratu. Prestrašeni seljani, izbezumljeni, sklanjali su mu se s puta. Takva stvorenja su viđali samo u najcrnjim noćnim morama.

Dargvuk je prišao bratu, koji je stajao na dvojici bespomoćnih muškaraca, s kandžama zarivenim u njihove grudi. Muškarci su izbezumljeno vriskali i otimali se. Međutim, dargvuk je bio nemilosrdan; zadovoljno je zacvileo i zagrizao. Krici su odmah prestali. Drikor mu je odmah prišao sa slašću i obojica su se bacili na ukusnu, krvavu užinu. Posle nekih pet minuta odskočili su od rastrgnutih tela i uputili se ka tvrđavi Enbir.- Krepaj, beštijo! - povikala je Lavril, koja je sedela kirlopu na ramenu. Kirlop je poskakivao u mestu, pokušavajući da je otrese. Besno je urlao i režao, divljački mlatio glavom u nameri da rogovima povredi Lavril. Ali elfkinja nije posustajala. Potom je izvukla mač i zabola mu ga među lopatice. Čudovište je zasiktalo, zateturalo se i sručilo na zemlju. Lavril se sigurno dočekala na noge, ispravila se i odskočila.

Utom su se pojavila još četiri kirlopa. Izgledali su zaista strašno. Krzno im je bilo mokro, a niz crne oklope im se slivala kišnica pomešana s ljudskom krvlju. Jedan od njih je bez oklevanja jurnuo na nju sa krvavom sekirom. Ostala tri su je opkolila. Lavril nije imala vremena da razmišlja, čudovište sa sekirom se bacilo na nju u žestokom trku i smrtonosno oružje samo što je nije zakačilo. Brzo se okrenula ka kirlopu koji joj je stajao iza leđa i spretno mu se popela na snažnu ruku u kojoj je držao mač. Odmah potom se brzinom svetlosti

odrazila i skočila mu na ramena. Začuđeni kirlop je krenuo mačem na nju, ali utom mu se u stomak zabola oštra sekira drugog čudovišta, koje nije stiglo da se zaustavi.

Lavril je elegantno skočila na rame sledećeg čudovišta. Ono je počelo preplašeno da krklja i maše mačem dok je drugo s teškom mukompokušavalo da izvuče sekiru iz svog mrtvog druga. Lavril mu je stajala na ramenima i pridržavala se za njegove dugačke rogove. Utom mu je prišlo poslednje čudovište kako bi mu pomoglo da se oslobodi elfkinje. Ona je, međutim, okretno skočila kirlopu s leđa i noge su joj se tek lagano zabole u vlažni pesak. Tromi kirlopi su pokušavali da joj se približe, ali se iznenada pojavio Temas. Pružio je Lavril ruku i ona mu se uspela na leđa.- Drži se! - naredio joj je, a Lavril ga je čvrsto uhvatila za opasač. Temas se silovito propeo i snažnim kopitima bacio sva tri kirlopa na zemlju. Lavril nije oklevala, zategla je luk i odapela strelu u nakaze koje su se previjale na zemlji. Odapela je još dve strele i pobila preostale kirlope.- Gospodarice, to je zaista bilo neverovatno, kako si ih samo sve nadmudrila! - veselo ju je pohvalio Temas i isukao mač iz korica zadenutim za kožni kaiš, opasan oko bokova.Lavril se takođe nasmejala i ponosno dodala: - Znam.- Samo se nadam da se nećeš opet razbesneti što sam ti pomogao - obešenjački joj se nasmejao.- Ovaj put neću.Nebom su mahnito jurili teški crni oblaci i niko nije primetio da je već odavno palo veče. Kiša nije prestajala, a nebo su parale stravične munje. Začula se zaglušujuća grmljavina i tajanstveni muškarac je pogledao u nebo. Kapi kiše su mu tekle niz lepo lice. Potom se njegov pogled, okrutan i zloban, zaustavio na dargvukovima, koji su mu trčali u susret.- Dakle - izleteo je nestrpljivo - izvršili ste moju naredbu? Jesu li mrtvi? A gde je jednorog?Dargvukovi su se zabrinuto pogledali i oborili glave: - Tamo nema nikoga. Nikoga nismo našli.- Šta?! - zagrmeo je muškarac, a iz očiju su mu šiknuli plamenovi. - Kako nema nikoga?!

Dargvukovi nisu odgovarali. Samo su piljili u zemlju.- Morali su se negde sakriti! - Stao je grozničavo da razmišlja, uzrujano se šetajući tamo-ovamo. - U bici imamo prednost. Uskoro ćemo ih nadvladati. Ali Valgar hoće da istrebi celu dolinu. Niko ne sme da preživi.Moramo naći te žene i tu decu. I jednoroga, svakako!- Sigurno su se sakrili u planinama. Nigde drugde ne bi mogli... - brundao je neprekidno sam za sebe, da bi na kraju naredio: - Trčite u planine Dragora i nađite te nesrećnike! I kao što sam već rekao: dovedite jednoroga, ljude pobijte. Jasno?!- Jasno. Naći ćemo ih - zabrundao je Drikor.- Sta onda čekate?! Idite! - zagrmeo je muškarac i dargvukovi su potrčali ka planinama.Potom je mrzovoljno pogledao u kirlope, koji su se borili sa seljanima. S te daljine izgledali su mu kao pokretne fleke na tamnoj kiši. Odjednom se, međutim, desilo nešto što nije očekivao. S leve strane jezera, iz maglovite tmine, s brda se sjurilo stotinak jahača.Jurnuli su u borbu kao vihor. Uz besne povike, mahali su mačevima, razbijali redove čudovišta i preplavili obalu novom snagom i odlučnošću. Iscrpljeni kirlopi su jedan za drugim padali na zemlju. Kraljeva vojska je došla da pomogne u odbrani tvrđave Enbir.- Ne, samo to ne! - povikao je mušarac i uhvatio se za glavu. - Ovo nije moguće! Prokletstvo! Prokletstvo!Besno je isukao mač s rukohvatom od dragog kamenja i crvenomVoštricom. Čvrsto ga je stegao u desnoj ruci i krenuo u borbu.Kada je Falijen video kako vojnici ubijaju trome kirlope, srce mu je preplavilo olakšanje. Bitka je dobijena. Ljudi iz Rubinove doline su spaseni.Vojnici u bronzanim oklopima su napadali vešto. Kirlopi su bili iznenađeni pojačanjem svojih protivnika, a povrh svega, bili su prilično iscrpljeni, tako da su za odlučne vojnike pune energije bili lak plen. SeljaniV

kao da su s dolaskom vojske dobili snagu. Žestoko su se bacali na iznenađena čudovišta.- Malčice kasno! - nasmejao se Falijen vojnom zapovedniku.Visoki, mršavi muškarac širokih ramena, sa ogromnim oklopom i šlemom koji je s prednje strane imao imitaciju roga jednoroga, široko se osmehnuo Falijenu. Na grudima mu je sijao znak krilatog jednoroga, simbolkraljevstva - dobro i ravnoteža sveta.- Rekao bih da smo stigli baš na vreme. Drago mi je da vas vidim, prinče.- Stvarno ste stigli u pravi čas. Rubinova dolina je spasena zahvaljujući vama - umorno se nasmejao Falijen, posmatrajući kako se plaža i dalje puni leševima kirlopa. Ubrzo je video i da mu ostali prijatelji dolaze u susret, očigledno bez teških povreda.- Mora da ste srećni! - oglasio se iznenada hladan, podrugljiv glas.VSest prijatelja, uključujući i kapetana vojske, hitro se okrenulo i uperilo pogled u muškarca s plaštom, koji im se približavao. Večernja tama i istrajni pljusak odevali su ga u mračne senke, koje su povremeno obasjavale munje sa tamnog neba.- Sta više hoćete?! - povikala je Aranis. - Vaša vojska je poražena. Napustite Rubinovu dolinu.- Da. Možda ste dobili bitku, ali rat još nije gotov - odbrusio je muškaraci tajanstveno se nasmejao. Glas mu je bio probojan kao hiljade noževa, dok mu je u očima sevala vatra.- Tebe, kraljeviću - pokazao je prstom na Falijena, koji je delovao previše iznenađeno - lično ću da ubijem. A ti, princezo, krenućeš sa mnom.Svi su zadrhtali od straha.- Ovog puta ti jednorog neće pomoći. Znam da se krije negde daleko odVtebe. Sta bi volela sad da upotrebiš protiv mene? Misliš da će ti pesak pomoći? Ili trava? - ismevao ju je pružajući ruke. Ubrzo mu se na dlanovima pojavila užarena crveno-crna vatrena kugla, koja je počela da raste sve dok nije poprimila veličinu ljudske glave.

Aranis nije ni pretpostavljala kakvoj sili se suprotstavlja, ali nije se obeshrabrivala. Bila je iscrpljena, mokra i malaksala zbog smrti toliko ljudi. Osećala je odlazak svake nevine duše koju su kirlopi ubili. Sa svakim takvim gubitkom srce joj je obuzimala teskoba... kao oštro probadanje, silovito i neočekivano u utrobi. Ali i dalje je osećala snagu jednoroga i topao izvor moći. Bili su to, doduše, samo slabi drhtaji, ali davali su joj snagu i hrabrost.- I trava je dobar pomoćnik, ali vetar, gromovi i munje bi danas mogli da mi budu najbolji prijatelji - odgovorila je muškarcu i probola ga oštrim pogledom svojih dubokih, kristalnoplavih očiju.- Ostavi je, Maksarele! - povikao je na muškarca Veragin i pritrčao Aranis. - Izazivam te na dvoboj!Aranis je iskolačila oči: - Šta to radiš, Veragine?!- Ne znaš koliko je jak, Aranis. Osim toga, u pravu je. Jednorog sada nije sa tobom kako bi ti pojačavao snagu.- Porazići ga pomoću vetra!- Ne!Aranis se, molećivo gledajući kao da traži savet, okrenula prema Eleasu. Ali Eleas je samo zavrteo glavom.Zabrinutog lica, opet se okrenula Veraginu:- Budi oprezan, Veragine, molim te... - prošaptala je i primakla se Eleasu.Svi su se skupili oko Veragina i tajanstvenog muškarca, kojeg je Veragin oslovio sa Maksarel. Vojnici su pobeđivali poslednje kirlope, a oko suparnika su počeli da se skupljaju i seljani kako bi bolje videli to što je upravo trebalo da se odigra.- Dakle, prihvataš li? - upitao je Veragin Maksarela i spustio ruku na dršku svoga mača. - Ili se možda plašiš?Maksarelu oči zlokobno blesnuše i on se tiho nasmeja:- Znaš da me nećeš poraziti, Veragine.- Mnogo toga se promenilo, Maksarele.- Zaista? Dakle, promenio si i svoju odluku.- Nikada je neću promeniti - beskompromisno je odgovorio Veagin i isukao mač.- Dvoboj bez magije. Samo mačevi. Pobediću te, a

ti ćeš dolinu ostaviti na miru..- Kako hoćeš. Ali moja ponuda još uvek važi. Još imaš vremena, Veragine. Ako ja pobedim, moraš je prihvatiti.- Nećeš pobediti - prošaptao je Veragin i krenuo u napad.DVOBOJNapokon je prestala kiša. Crni oblaci su počeli da se razilaze, otkrivši za sobom jasni, svetlucavi mesec. Nebo je bilo mastilo-plavo, čak ljubičasto, a mesečevi zraci su padali na površinu jezera Alanta. Svuda unaokolo se osećao miris kiše pomešan sa zadahom krvi i smrti.

Veragin je zadao težak udarac svom protivniku. Maksarel mu je odmah uzvratio i ustremio mu se na glavu. Veragin je zamahom mača odbio udarac, ali je Maksarel tu njegovu odbranu iskoristio da bi ga laktom udario u nezaštićen stomak. Veragin je ustuknuo i uhvatio se za bolno mesto. Maksarel se pobedonosno smejao prebacujući mač iz jedne u drugu ruku.

Veragin je potrčao k njemu s uperenim oružjem, ali je Maksarel hitro sekao po njemu svojim mačem. Baš to je, međutim, Veragin i čekao. Kleknuo je i posekao napadača po nogama. Maksarel se sručio na zemlju, a Veragin se vešto postavio na noge. Maksarel nije oklevao te je i sam ubrzo ustao. Međutim, Veragin mu nije dao da dođe do daha te ga je dvostrukim udarcem u lice opet oborio na zemlju.

- Predaješ se? - nakezio se Veragin dok su seljani radosno zažagorili.

- Samo ti pružam mali predah. Deluješ mi već umorno - suprotstavljao se Maksarel.

Ustao je s lakoćom i opet krenuo u napad. Stil borbe oba muškarca bio je veoma sličan. Udarci su bili precizni, a pokreti siloviti i brzi.

Nekoliko trenutaka su se mačevali da bi Maksarel iznenada odskočio pa se odrazio o Veraginovo telo, okrenuvši se u vazduhu. Veragin je odleteo skoro dva metra i uz težak pad se zaustavio na zemlji.

- E, sad je dosta - zabrundao je, jedva ustajući iz mokrog peska. Prošao je prstima kroz dugu mokru kosu, zbacio kožni plašt i potrčao ka Maksarelu, koji je s podignutim mačem već čekao napad.

Veragin je preleteo protivniku iznad glave,

načinivši dvostruki salto, i dočekao mu se iza leđa pa ga vešto ščepao za vrat. Maksarel ga je uhvatio za mišicu koja mu je stezala grlo i žestoko ga prebacio preko ramena, udarivši njime o zemlju. Veragin je ostao da leži na boku, držeći se za rame.Maksarel je stao iznad njega: - Znam tvoje trikove, Veragine - prošaptao je i podsmešljivo frknuo.- Ali kladim se - zarežao je Veragin - da ovaj ne znaš... - i istom ga udario u lice tako da mu je slomio nos. Maksarel je zaurlao i povukao se, slobodni dlan je držao na krvavomn licu, dok je drugom rukom i dalje stezao mač.Veragin je ustao i zavrteo ramenom, u kojem je nešto gadno puklo. Maksarel je dohvatio svoj slomljeni nos i jako trgnuo ispravivši ga uz glasno krckanje. Potom je polako otro krv s lica, ne ispuštajući pritom Veragina iz vidika.- Dobio si moju poruku? - upitao ga je posle nekoliko trenutaka, zlokobno se osmehujući.- Da, nažalost - odgovorio je Veragin oporo.- Hteo sam samo da te podsetim na dobra stara vremena - rekao je Maksarel kao bajagi skrušeno. - Baš nam je bilo zabavno. A ono sa selom Nina mi je uspelo, zar ne?- Odvratan si, Maksarele. Uzalud pokušavaš.- Ne možeš zauvek bežati od svoje sudbine - odbrusio mu je. - Moraš je prihvatiti, Veragine.- Siguran sam da moja sudbina nije to što misliš.- Dobro znaš da nisi u pravu - nije odustajao Maksarel.- Ti si želeo da odrediš moju sudbinu, da mi nametneš nešto pogrešno. Nisi mi davao mogućnost izbora. Sada je sve drugačije.- Za sve je krivo kraljevstvo, Veragine! Zar ne shvataš?! - povikao je Maksarel iznenada. - Santijel! Valos! Kralj! I ti sada ratuješ za njih!- Ratujem za Dobro! - sada je već urlao Veragin. Ali su se opet stišali: - Tako je želeo...- Bio je lud! Tako kao ti! Verovao je u Dobro, a kako je prošao? !- Umukni! Ne govori tako o njemu! - zaurlao je Veragin i besno se bacio na njega.- Na kraju ćeš proći kao on! I on nije hteo da prihvati svoju sudbinu! - nastavljao je Maksarel, jedva odbijajući njegove udarce.

Veragin je bio izvan sebe od besa: - Kunem se da ću te ubiti ako ne ućutiš! - režao je.Ubrzo su svom žestinom ukrstili mačeve, tako da su im lica bila udaljena svega nekoliko centimetara.V- Sta rade oni tamo? - napeto je pitao Temas. Svi su stajali podaleko od mesta gde se odigravao dvoboj, tako da nisu mogli da razaznaju ni reči.- Svađaju se - suvo je izustio Falijen.- Kažem vam da Veragin poznaje tog čarobnjaka! Zna mu ime! Zna ga, a ništa nam nije rekao!- Ne donosite nagle zaključke, Falijene. Sigurno će nam to objasniti - branila je Aranis Veragina iako je i sama osećala da je Falijen u pravu.- Najpre bi morao da pobedi kako bi nam sve to objasnio - oglasila se Lavril, koja je stajala pored Temasa. - Ovaj tajanstveni muškarac je zaista dobar. Stil borbe mu je veoma sličan Veraginovom.- Veragin će ga poraziti. Znam to... on će uspeti... - šaptala je Aranis zamišljeno, ne sklanjajući pogled sa borbe. Eleas je primetio kako joj se tresu ruke, pa ih je stavio među dlanove da je umiri.- Mora da pobedi - naposletku se ozbiljno oglasio Falijen.- Bitku smo već dobili, ali ako taj Maksarel porazi Veragina, krenuće na vas, princezo. A iz nekog razloga će, tako se bar čini, krenuti i na mene. Jedina razlika je što je mene rešio da ubije.Seljani su bivali nestrpljivi. Neizvesnost dvoboja nije im dozvoljavala da se raduju pobedi. Neki među njima najverovatnije toga nisu ni bili svesni. Bili su umorni, iscrpljeni i mokri. Neki su bili i ranjeni. Mnogo muškaraca je palo za odbranu svoga doma. Ali njihova smrt nije bila uzaludna. Naprotiv.Veragin je odgurnuo Maksarela. Ovaj se malo zaljuljao, ali je ostao na nogama. Priskočio je opet Veraginu i udario ga rukohvatom mača u bradu. Veragin se malo zateturao, a onda se besno okrenuo i zaustavio se na nekoliko stopa od Maskarela, koji je shvatio da Veragin nešto smera i brzo namestio mač kako bi se odbranio.- Hajde, da te vidim... - prošaptao je, dok su mu oči plamtele.Veragin se ponosno uspravio i podigao mač. Potom je

potrčao i samonekoliko metara od njega počeo da vitla mačem, tako da Maksarel nije bio siguran iz kog će ugla da napadne. Veragin mu je uperio mač prema levom boku, ali Maksarel je uspeo da se odbrani. Međutim, Veragin se savio i tako izbegao njegov udarac, našao mu se iza leđa i posekao ga po desnom boku. Maksarel je jauknuo od bola i odmah se uhvatio za ranu koja je krvarila. Veragin je iskoristio njegovu uzrujanost i izbio mu oružje iz ruke. Maksarel nije stigao ni da se sabere, a Veragin ga je brzim udarcem u slepoočnicu ponovo oborio na zemlju. Maksarel je ostao da leži, držeći se za glavu, koja je pucala od bola. Veragin se pobedonosno ispravio i stavio mu mač ispod grla.Gomilom su se prolomili zaglušujući povici dok su ljudi bacali okrvavljene lopate, vile i krampove. Konačno se završilo. Rubinova dolina je spasena.Aranisino lice se ozarilo. Sve se dobro završilo.- Ubij ga, Veragine! Šta čekaš?! - Lavril je pokušavala da nadglasa radosnu gomilu.- Ne možeš da me ubiješ, Veragine, to dobro znaš... - siktao je Maksarel dok mu je pogled zlobno sevao.Veragin je teško i isprekidano disao gutajući Maksarela pogledom punim mržnje. Ruka mu je drhtala, ali je čvrsto stiskao mač. Hteo je da ubijeVMaksarela. Zeleo je to. Međutim, nije mogao.- Nećeš to uraditi - jezivo se cerio Maksarel.- Dogovorili smo se - izustio je na kraju Veragin i povukao mač. - Pobedio sam te. Sada odlazi iz Rubinove doline! I ne vraćaj se više!Maksarel se nasmejao. - Ne brini, održaću reč - zapištao je i s mukom se pridigao sa zemlje. Mokra crna kosa bila mu je puna peska, i plašt takođe. Otresao se i podigao mač. Potom je pogledao Veragina u oči. - Popravio si se... - okrenuo se da ode.Veragin je s olakšanjem pogledao u nebo. Izlazeće sunce je okupalo čitavu dolinu crvenozlatnim sjajem. Maksarel ga je pogledao još jednom, a onda ga je sasvim progutala sunčeva svetlost.- Nadam se da znaš da se ne vidimo poslednji put... - i nestao je.Veragin je podigao svoj plašt i otresao pesak. Mač

je vratio u korice ipogledao ka tvrđavi Enbir. Muškarci su vrveli unaokolo i trudili se dapomognu ranjenima. Bili su srećni. Njihovi domovi su odbranjeni. Sada mogu da se vrate svojim kućama.Aranis mu je odmah potrčala u susret. S takvom radošću mu se obisnula oko vrata da ga je to iznenadilo. Kada ju je nežno zagrlio, osetio je kako mu telom struji nova snaga.- Uspeo si... - prošaptala je - nikad nisam videla ratnika kao što si ti.Veragin se samo iscrpljeno i zadovoljno nasmešio i pomilovao jeizranjavanim rukama po glatkom licu, mokrom od kiše.- Odlično - pohvalila ga je Lavril - zaslužuješ sve pohvale.- Borio si se hrabro - umešao se i Eleas i zahvalno ga potapšao po ramenu.- Hvala... - izustio je umorno Veragin.Potom je prišao Henrik sa još pet starijih muškaraca, iznurenih od borbe.- Beskonačno smo vam zahvalni, uzvišeni elfovi, prinče i moćni ratniče - poklonio se Henrik, a s njim i ostali.- Bez vas ovu bitku ne bismo preživeli. Ne bismo pobedili. Hvala vam!- Pobeda je vaša. Izborili ste je svojom hrabrošću i odlučnošću! - rekao je Eleas ljubaznim glasom.- A šta ćete sada? - upitao je Temas seljane.- Najpre ćemo da zagrlimo svoje bližnje, da oplačemo pale i sahranimo ih kako dolikuje. Potom ćemo da se vratimo u svoja sela.- Moji vojnici će se pobrinuti za tela kirlopa - ponudio je kapetan.- Spalićemo njihove leševe čim shranimo poginule seljake.Falijen je klimnuo. Svi su se razišli. Aranis je krenula da pusti žene i decu iz Jezerske tvrđave. Veragin je, sav iscrpljen, seo i oslonio se o zidine tvrđave Enbir. Bio je iznemogao, bez trunke snage. Prišao mu je Eleas pa su zajedno posmatrali obalu natopljenu krvlju i prekrivenu mrtvim telima. Taj stravičan prizor su osvetljavali zlatasti zraci jutarnjeg sunca, koje se polagano dizalo na bledom, još uvek sumornom nebu, koje se postepeno

razvedravalo.Falijen je razgovarao s kapetanom, a vojnici su pomagali ranjenim muškarcima. Lavril je prelazila prstima preko svog dugačkog repa od mokrih belih vlasi i možda po prvi put se veselo i bezbrižno zabavljala s Temasom. Jeste da su se sve vreme čarkali, ali Lavrilina zloba irazdražljivost gotovo da su iščezle.Aranis je stajala na ivici jezera Alanta, a nekoliko muškaraca ju je zadivljeno posmatralo. Zatvorenih očiju, polako je širila ruke. Osećala je prijatnu toplotu kako joj struji telom dok se sunce dizalo iznad jezera. Potom je voda počela da se talasa i polako razdvaja, sve dok se nije ukazala suva staza do Jezerske tvrđave.V

Zene su stiskale svoju decu u naručju, preplašeno iščekujući da saznaju ishod bitke. Jednorog je stajao između njih, ulivajući im makar malo nade i mira. Kako su spazile stazu i elfsku princezu na drugom kraju, radosno su potrčale. Dok su prolazile pored Aranis, ona im je uz osmeh saopštavala vesti o pobedi. Na kraju je izleteo i Donit pa od radosti nastavio da kruži nad njihovim glavama.

Aranis je stajala pored vodene stene i posmatrala žene kako s ljubavlju grle svoje muževe. Mnogo porodica je ponovo bilo na okupu i ljudi su mogli da se vrate kući. Srce im je ispunjavala milina pred tim prizorom. Ali bilo je tu i žena koje će kući morati da se vrate bez muževa. Očajne, oplakivale su svoje muževe, očeve svoje dece, koji su ležali na obali.VRadost i tuga. Zivot i smrt. Sve je to Aranis osećala. Srce joj je divljački lupalo dok je pokušavala da savlada bol zbog odlaska toliko mnogo nevinih duša. Smrt ju je preplavljivala i slabila.

Osećala je, međutim, i veliku želju za životom svih ljudi unaokolo. Zelju kod onih koji su preživeli bitku i koji se vraćaju kući sa svojim porodicama. Pokušavala je da pomoću nje prebrodi bolne rane od smrti.

Odjednom, kao da je sav taj bol zbog gubitka nevinih života prestao. Više nije osećala zadah smrti oko sebe, već samo čistotu Dobra i toplotu

ljubavi. Okrenula se, a ispred nje, na stazi među vodenim zidovima, stajao je jednorog. Osunčan i lep kao uvek. Jedan pogled na njegove umilne i iskrene oči... i sva slabost i teskoba bi iščeznule.

-Jezero je zahvaljujući njemu oživelo! - začuo se iznenada veseli glas.

Aranis se okrenula prema vodenom zidu i iznenađeno zatreptala kada jespazila jezersku vilu.

- Dugo smo svi živeli u jezeru sumornim i dosadnim životom -nastavljala je vila. - Međutim, kada se u našoj tvrđavi pojavio Sveti jednorog, sve se promenilo. Doneo je radost i sreću čitavoj Alanti! Jezerski ljudi su opet dobili volju za životom. Isto kao i ostali stanovnici jezera. Želimo da uživamo i živimo kao nekada! I da obnovimo prijateljstvo s ljudima Rubinove doline!Aranis je zadivljeno gledala u vilu, a njene su joj reči pričinjavale veliko zadovoljstvo. Odmah se setila Tanje. Ova vila joj nije nimalo sličila. Riblji rep joj ni izdaleka nije bio tako šaren i raskošan kao kod Tanije. Krljušti su joj bile sivosmeđe, a odozdo su joj virila dva mala peraja. Delovala je mladoliko, ali joj je lice bilo bledo i ispijeno. Kosa joj je bila tamnozelena, s nekoliko upletenih algi.- Divno je što ste tako odlučili! Kako se zoveš? - nasmešila se Aranis, a vila se zakikotala. Stasom je bila veoma slična Taniji.- Ja sam Lilijan. A ti? Ti nisi čovek?- Ne budi luda! Naravno da nije čovek! - povikao je mladić, koji se upravo pojavio kraj nje. Bio je to jedan naočit jezerski vilenjak - svetle puti, s dugom ljubičastocrnom kosom, koja mu je lebdela u vodi. Oči su mu bile krupne, čudnjikave smaragdne boje. Oko vrata mu je visila resasta tračica sa žutom školjkom. Telo mu je bilo mišićavo a riblji rep isti kao kod Lilijan.- To je elfkinja! Zar ne vidiš?!- Ozbiljno? - začudila se Lilijan. - Zaista je elfkinja?- Da, zovem se Aranis. Ja sam kćer kraljice elfova, Aestisina kćer.Lilijan je iskolačila oči i u čudu prekrila usta

dlanovima.- Gospodarice - izgovorio je vilenjak - u školi smo iz istorije Lilandgarije učili najviše o elfovima.Aranis se nasmejala. Ovaj razgovor ju je zabavljao, posebno što o njenom rodu ljudi uče u školama.- Ja sam uvek imao peticu, elfovi su me veoma zanimali! Zato Lilijan istorija nikad nije baš išla, zar ne, Lili? - zasmejao se i gurnuo devojku laktom. Ona se samo cinično nasmejala i dodala: - Pa šta?! Istorija mi nikad nije ulazila u glavu! Ali zato sam dobra u biolomagiji. Volim da učimo životinjama i magičnim stvorenjima!- Bože, koga to zanima? - ispalio je vilenjak, a Lilijan ga je pljesnula ugrudi. - Ovde smo zbog nečeg drugog. Treba nešto da vam saopštimo.V- Šta je posredi? I kako se zoveš? - zanimalo je Aranis.- Ja sam Kal - namrštio se vilenjak dok je Lilijan prevrtala očima.Aranis to podseti na Lavril. To ju je zabavljalo.- Želeli bismo samo da preneseš ljudima iz doline da im naš narod nudi mesto da sahrane svoje mrtve. Kada završe pogrebne obrede, onda mogu da pošalju tela nama u jezero, a mi ćemo ih sahraniti na našem groblju. Jezerski ljudi misle da bi vama, dvonošcima, to odgovaralo jer tako ne biste svoje mrtve morali da spaljujete ili da ih nosite u sela.- To je veoma plemenito od vas. Sigurna sam da će ljudi Rubinove doline to prihvatiti s velikom zahvalnošću - odgovorila je Aranis.- Onda smo se dogovorili - obradovao se Kal i otkačio sa trake tamnožutu školjku.- Nek ljudi upotrebe ovu školjku kad god požele da se s nama vide. Dovoljno je da dunu u nju i mi ćemo se pojaviti - objasnio je i dodao školjku Aranis kroz vodeni zid. Ona ju je ispitivački pogledala i obećala da će je predati ljudima.- Dobro - klimnuo je Kal.- Dakle, budi dobro, Aranis, kćeri Aestasina. Zbogom! - povikao je, učinio dvostruki okret, zamahnuo repom i nestao u dubinama. Lilijan je samo mahnula i nestala.

Elfkinja je još nekoliko trenutaka gledala u školjku, a potom se spremila da zatvori vodenu površinu.VUtom se začuo glasan jecaj: - NEEE! ČEKAJ!!! - Aranis je zadrhtala. Iz jezerske tvrđave je zadihano trčao Sneško.- Sneško!- Oh, da... ja sam valjda zaspao - frktao je zadihano a onda se prosuo kraj njenih nogu. Jednorog ga je znatiželjno posmatrao.- Imaš sreće da si se na vreme probudio, upravo sam se spremala da vratim jezeru prvobitni oblik.- Da... da, znam... - stenjao je Sneško pokušavajući da dođe do daha. - Da, a kako vidim, ta čudovišta su dobila po turu, zar ne?- Hm... da... može se reći - dodala je Aranis nesigurno, razmišljajući da li je Sneškove reči ispravno protumačila. - A sad se, molim te, skloni.- Sta... Ah, da, jasno! - shvatio je Sneško i skočio sa staze na obalu pokraj jednoroga. Aranis je pljesnula i vodeni zidovi su se rasplinuli i spojili.Princeza je predala Kalovu jezersku školjku Henriku i sve mu objasnila. Svi su užurbano pripremali pogreb, noseći svoje mrtve bliže jezeru, gde je trebalo da se izvrši obred. Naša družina, međutim, nije mogla da ostane. Bez obzira na umor, morali su da nastave ka planinama Dragor.- Shvatamo da ne možete više da se zadržavate - rekao je Henrik, držeći u naručju svoju ćerku, koja je opet sisala palac.- Još bih samo želeo da vam zahvalim, gospodaru Veragine. Spasli ste život meni i mojim prijateljima od kirlopa na zidinama. Do smrti ću vam biti zahvalan.- Drage volje sam vam pomogao.- Dobro. Moramo da idemo - objavio je Falijen i uzjahao Kima. - Samo da porazgovaram još s kapetanom.- Vojnici su pozadi, kod jezera. Spremaju leševe kirlopa za spaljivanje - obrazložio je Henrik.- Dobro, onda, doviđenja!- Nikad vas nećemo zaboraviti. Sresti elfove i Svetog jednoroga nešto je što ćemo pamtiti dok smo

živi - nasmešio se Henrik pokorno i poklonio se.- Zbogom - oprostila se Aranis i uzjahala Adelasa.- Nek vas Dobro prati - poželeo je Eleas Henriku te svi krenuše prema planinama. Pošto je još jednom proverila da li ih Donit prati, i Aranis je bila spremna da krene. Najpre su se, međutim, zaustavili kod kraljevih vojnika, koji su na obali vukli leševe kirlopa na gomilu i spremali se da ih zapale.- Već odlazite, prinče? - upitao je Falijena kapetan vojske.- Da. Vraćate se na Santijel?- Na Santijel se ne vraćamo, moj gospodaru - odgovorio je kapetan Falijenu. - Moramo da odemo do sela i gradova kod reke Lilije i odbranimo naš narod. Kirlopovi neprekidno napadaju. Nekoliko grupa vojnika se trudi iz sve snage da zaštiti narod, a mi, po kraljevom naređenju, moramo da im se priključimo - objasnio je kapetan. - Zato, nažalost, nećemo moći nikralju da prenesemo da smo vas sreli.- Svakako - nesrećno je prozborio Falijen.Nevolje koje su zadesile kraljevstvo veoma su ga mučile.- Mi sad idemo ka planinama Dragora da se povežemo sa zmajevima. Samo će oni pomoći Santijelu u borbi sa takrovima koji su krenuli k njemu zajedno s vojskom čudovišta.- To je veoma opasan zadatak, prinče. Da se povežete sa zmajevima! Ne znamo šta od njih možemo da očekujemo.V- Čitav naš put je jedna velika opasnost, kapetane. Ako nam zmajevi ne pomognu, Santijel neće moći da se odbrani od napada takrova.- Verovatno ste u pravu, prinče - dodao je kapetan.- Rat u Santijelu se bliži, moj gospodaru. Želeo bih da ratujem za naše kraljevstvo, ali je vaš otac naredio da zaštitimo narod kod reke Lilije - uzdahnuo je kapetan.- I pored toga, velika mi je čast da ratujem za naš narod i ispunjavam kraljevo naređenje.- Moramo da idemo. Nadajmo se da ćemo uspeti da ubedimo zmajeve i da će oni doći do Santijela na vreme - završio je Falijen razgovor i klimanjem glave se pozdravio sa kapetanom.

Put u planinePut je vijugao duž obale jezera Alanta, oko izvora reke Njire, pa duž reke Leo. Na kraju su sišli s njega i okrenuli na sever, pravo prema planinama Dragor. Njene strme i mračne stene zlokobno su se uzdizale pred njima zajedno sa ogromnim zelenim i šumovitim bregovima, a njihovi vrhovi, prekriveni snežnim pokrivačem, cakleli su se na suncu.

Brda su bila sve viša i viša, obrasla borom i smrekom. Čitav pejzaž je mamio na pustolovinu, a vazduh je bio tako svež i hladan kao nigde drugde. Međutim, osećala se i napetost, a opasnost kao da se skrivala iza svake stene, iza svakog brežuljka i krivine. Kao da su planine nepoverljivo pratile svaku pridošlicu i čekale najbolji trenutak da napadnu.

Jednorog je mirno kaskao pored Adelasa i Aranis, koja je svuda naokolo osećala brojne titraje energije. Točak života je ovde strujao u svakoj biljci, u svakom kamenu, u svakom živom stvorenju. Vladala je velika, neopisiva skrivena sila. Bila je to sila zmajeva. Ogromna sila koja je strujala planinama.

-Osećate to? - upitala je Lavril, duboko udahnuvši planinski vazduh. - Tu vlada nešto veliko i snažno...

-O, da - složila se omamljena Aranis. - Snaga i moć zmajeva vladaju svuda unaokolo. Osećaju se iz svakog parčeta zemlje, iz svakog semena, iz svakog pa i najmanjeg živog bića koje nas ovde posmatra.

Veragin je posle Aranisinih reči počeo unezvereno da razgleda okolinu. Ali nigde ništa nije video, nikakve životinje ili druga bića. Jeste osećao nekakvu čudnu silu, ali nije uspevao da je raspozna kao elfovi.

-Ni na jednom mestu se nije ovako osećao život - nastavila je Aranis usnulo. - Ta moć je ogromna. I daje snagu stanovnicima planina. Ali, istovremeno, ovde vlada još nešto. Nešto tajanstveno i mračno. Moć Dobra ovde slabi. Ne struji tako slobodno kao u drugim mestima Lilandgarije. Osećam i moć zla, ali ni ona ne vlada ovde. Sile su ovde izjednačene. Ovde niko nije ni na čijoj strani.

-Planine Dragora odvajaju Rubinovu dolinu od Tamne šume - rekao je Falijen i pokazao na vrhove

planina.- Nastanilo se ovde mnoštvo bića iz Tamne šume. Planine Dragora suV Vopasne kao i Suma duhova. Moramo biti oprezni. Čim nađemo zmajeve, put ćemo morati da nastavimo kroz Tamnu šumu. Tamo će nas čekati mnoštvo zamki.- A kako zapravo mislite da nađete zmajeve? - upitao je Temas, kome se to dugo motalo po glavi.- Pa, ja... u stvari, ne znam - priznao je Falijen, uznemireno pogledavši u Aranis. - Niko ne zna gde tačno u planinama žive zmajevi.- Računam na to da će oni nas pronaći - počela je da objašnjava Aranis.- Zmajevi u Zemlji sverođenja strogo čuvaju svoju teritoriju. Pretpostavljam i nadam se da zmajevi u Lilandgariji čine to isto, tako da će doći da provere zašto smo došli na njihove planine.- To mi se uopšte ne dopada! - zakukao je Sneško, skočio sa Herkula naVzemlju i protegnuo leđa. - Sta ako ti ogromni gušteri ne budu hteli da razgovaraju s nama? Pustićemo da nas pojedu?- Ostaje nam da se nadamo da se to neće desiti - kratko je odgovorila Aranis i slegla ramenima.- Ali ja ne želim da završim u stomaku nekakvog bodljikavog čudovišta! Još sam mlad, a čim se sve ovo završi, želim samo da se valjam, da jedem i opet da se valjam.V- Čitav život i ne radiš ništa drugo, Snegi - zasmejao se Veragin, a i svi ostali s njim.- Mislim da je vreme za odmor i ručak - predložio je Eleas s osmehom.- U planinama smo, a to nam je i bio cilj. Sad možemo malo da se odmorimo. Od bitke u Rubinovoj dolini nismo se zaustavili niti smo šta jeli.- S tim se potpuno slažem - odmah se oglasio Sneško.Falijen je takođe klimnuo glavom: - Ali najpre moramo da nađemo odgovarajuće mesto.Pred njima se prostirala zelena poljana. Sa svih strana su je opkoljavale planine i guste, nepristupačne šume. Poljana je zadirala duboko u

planine, gubeći se među drvećem koje je pokrivalo ogromne planinske padine.- Zaustavićemo se ovde - odlučila je Lavril i skočila sa konja.Stajali su pored velike stene koja se pružala nekoliko stopa duž ivice planine. Potom je sledio dubok i prostran kanjon, na čijem je dnu bilalivadica s planinskim cvećem i gustom tamnozelenom šumom. Usred livadice izvirao je bistri, planinski potočić, koji je sa te visine izgledao kao tanka vijugava traka koja je ljeskala na suncu kao da je od zlata.Lavril se laganim pokretima popela na stenu od tamnog peščanika i posmatrala divlju prirodu. Bio je to veličanstven pogled. Ispod nje je bila provalija s tamnom šumom. Nad njom se nadnosila sumorna senka planina poput strogih i tajanstvenih stražara. Njihovi tamnobraon grebeni okruživali su ne samo kanjon već i čitavu široku poljanu i šumovite strane. Iza njih su štrčale još više planine, sa snežnim vrhovima koji su se gubili u beličastim oblacima. Planinske padine bile su veoma strme i dugačke. Lavril je pomislila da bi, kada bi pala odatle, na mestu ostala mrtva. Posmatrala je šumarak ispod sebe, koji je sa te visine izgledao samo kao ogromna mračna fleka na tamnozelenoj površini, a krivudavi bistri potok je čas bio srebrnast čas zlatast. Nebo je bilo vedro, sa tek pokojim lenjim belim oblakom koji bi katkad zaklanjao sunce, tako da su se neprestano smenjivali sunčev sjaj i senke.- Vidiš nešto zanimljivo, sestrice? - doviknuo joj je Eleas dok je pripremao hranu.Ostali su se smestili u zavetrini pored stene, ali na sunčaonj strani. Duvao je hladan, probojan vetar, i bivalo je sve hladnije iako je bilo sunčano.Aranis je pustila konje da se napasaju planinskom travom dok je jednorog radosno trčkarao po livadi.- Ako stanete na ivicu, ugledaćete ogromnu provaliju! - odgovorila je Lavril dok joj je vetar duvao pravo u lice. - Sa svih strana smo okruženi planinama. Neće nas pustiti da odemo.- Ali, i pored toga, ovde je predivno - dodala je sanjivo Aranis, uživajući u milovanju svežeg povetarca. Zatvorila je oči i pustila hladne nalete vetra da joj mrse zift-crnu kosu.

- Ta sloboda... nesputanost...Lavril je skočila sa stene i u jednom potezu se našla odmah pokraj nje.- Da, ovde vlada sloboda, ali mi ćemo postati robovi. Planine nas neće tek tako pustiti da odemo. Ako nas zmajevi ne saslušaju, s nama je gotovo.- Saslušaće nas, veruj mi.- Dobro onda! Hajde, ručajte, trebaće vam snage za put! - ponudio jeEleas elfkinje.Falijen je dobacio Veraginu parče suvog mesa i jabuku. Ponudio je i Temasa, ali je ovaj izabrao svežu planinsku travu. Eleas je izvukao iz torbe osušene komadiće jabuke i nekog čudnog loptastog tamnoplavog voća. Pružio je jelo Lavril i Aranis pa se sa slašću bacio na svoj deo.- Nestaje nam mesa - uznemireno je objavio Falijen pošto je proverio namirnice u svojoj torbi. - Vode, srećom, imamo dovoljno.- I naše zalihe su sve manje - dodao je Eleas. Međutim, u njegovom glasu nije bilo ni naznake nemira. Njega, Aranis i Lavril to kao da uopšte nije uzbuđivalo.- Zar ne brinete što vam ponestaje hrane? - čudio se Falijen gledajući ih iznenađeno, kao i Veragin, koji je takođe čekao odgovor.- Elfovi, naime, mogu da izdrže bez hrane danima, nekad čak i nedeljama- pokušavala je Aranis da im objasni.- Elfovi mogu da žive više od pet hiljada godina. Ako bi budućnost donela nevolje i ne bude bilo dovoljno hrane za sve, naša tela će to moći da izdrže. Zalihe bismo mogli dati onima kojima su potrebnije nego nama.- Hm... to je sjajno! - Falijen se zaprepastio.- Da, ali to je loše za vas - nadovezao se Eleas. - Koliko vam je hrane ostalo?- Imamo mesa otprilike za pet dana. Potom ćemo morati da idemo u lov. Bar dok ne stignemo do nekog sela. Tamo će nam valjda prodati nešto mesa- razmišljao je Falijen i grickao svoj komad šunke.Veragin je primetio da je Falijenov odgovor malo uznemirio Aranis.- Mi nemamo pravo da vam zabranimo da lovite životinje u vašoj zemlji - počela je razborito. -

Jedino bih htela da vas zamolim da ne lovite u našem prisustvu. Mogli biste da probate da se hranite kao mi. Makar dok ne dođemo do Zapadnih sela.- Bili bismo vam zaista zahvalni - dodao je Eleas. - Ovde u planinama ima mnogo jestivih plodova i oni bi stvarno mogli da vas zasite. Naravno, ne primoravamo vas ni na šta. Sami odlučite.Falijen je duboko udahnuo i zamišljeno izdahnuo. Veragin je razmišljao koliko je ljudima teško da se odreknu mesa. On bi bez njega mogao bez problema. Isto kao i elfovi. I tako ne bi stradale nevine životinje. Međutim,ljudi su pokvareni i probirljivi. Zašto se odreći ukusne hrane kada je nadohvat ruke? Zbog života obične životinje? Da, rekla bi Aranis i čitav njen narod bi se s njom nepokolebljivo složio. A narod elfova uopšte nije mali. Elfovi su mudri i uzvišeni. Oni dobro znaju zašto ne jedu meso. Za njih svaki život jednako vredi. I možda se upravo zbog toga toliko razlikujuVod ljudi. Elfovi poštuju svačiji život, svako parče zemlje i prirode. Žive u saglasju sa okolnim svetom i ne izdižu se iznad ostalih stanovnika planete. Ljudi to nikada neće moći.- Slažem se - rekao je Veragin - i potpuno vas razumem. Ja neću loviti.Aranis se sva ozarila. - Zahvaljujemo, Veragine.- Ni ja, naravno, neću ni ja. Ako tako želite - kazao je Falijen da ne ispadne kako jedino on ne može da se odrekne mesa. Da jedan princ ne može da odgovori na jednostvnu želju elfske princeze?! To nije dolazilo u obzir.- Cenimo to - odgovorila je Aranis iskreno.- Ni meni to ne predstavlja nikakav problem - oglasio se na kraju i Temas, koji je žvakao vlat trave. - Mirno ću da pasem ovu travu od jutra do večeri. Izvrsna je!- Bar nam je neće zafaliti - Lavril nije odolela da doda pakosnu primedbu.Posle ručka su se svi opet pridigli i polako spremali da nastave put. Falijen je pričvršćivao svoju torbu Kimu na leđa i proveravao džepove.- Steta što nam se razbila bočica sa vukodlačjim serumom - oglasio se najednom nekako potišteno. - U

Tamnoj šumi bi nam dobrodošao.- Desilo se. To ne možemo da promenimo - povikala je Lavril pokušavajući pritom da što više zategne svoj luk ukrašen kristalom.Eleas je na svom konju zaobišao Falijena, koji je stajao pored Kima, i položio mu ruku na rame: - To nije bila tvoja greška.Aranis je stajala po strani i sneno posmatrala jednoroga, koji je trčkarao po zelenoj poljani i izgledao kao predivni sjajni anđeo: tako nevin, tako umiljat i bezbrižan... Nasmejala se i podigla ruku k nebu. Donit je načinio krug među oblacima i spustio joj se na mišicu. Protegao je makana krila i pogledao je u oči. U poslednje vreme stalno je nekud odlazio. Vraćao im seVposle nekoliko dana. Niko nije znao kuda je i zašto neprekidno leteo. Čakni Aranis.- Zašto me ne pustiš da ti priđem? - prošaptala je za sebe Aranis, čvrstoVgledajući sokola u oči boje ćilibara. - Sta kriješ od mene? - Potom je pogledala u Veragina. On je stajao malo dalje od prijatelja, koji su se spremali na put. Oslonio se na stenu pored Herkula, koji se napasao. Senka ga je obavijala u tamno ruho koje su tek pomalo probijali sunčevi zraci.- Hajde, leti - pustila je Donita i soko je uzleteo prema vedrom nebu. Nekoliko trenutaka ga je još posmatrala kako lagano lebdi među oblacima, a potom se okrenula ka Veraginu.- Ne znaš koliko cenim što si se zbog nas odrekao mesa, Veragine - progovorila je ljubaznim glasom kada mu je prišla.- Ma to je samo na nekoliko dana - slegao je Veragin ramenima. - Mada razmišljam o tome da ga se zauvek odreknem - dodao je zamišljeno, a Aranis ga je začuđeno pogledala.Veragin ju je sneno pogledao i rekao: - Mnogo sam se promenio zbog tebe. Nisam to želeo, ali šta je - tu je. Promenila si me. Promenila si moj pogled na svet i odnos prema životu.Aranis se oslonila na stenu pokraj njega i nastavila da ga gleda u tajanstvene kestenjastosmeđe oči.

Veragin se nagao k njoj, sklonio kosu s lica i nastavio: - Zahvaljujući tebi, više cenim život oko sebe. Cenim ono što imam. Ranije nije bilo tako. Zahvaljujući tebi, po prvi put sam srećan. Konačno osećam da negde pripadam, da znam ko sam...Aranis je delovala zbunjeno. - Zašto tako govoriš? Da si po prvi put u životu srećan... da znaš ko si... ništa ne shvatam. Volela bih da ti pomognem, da te razumem, ali ne znam kako... Kada bi mi samo više rekaoo sebi. Zar mi posle svega što smo zajedno proživeli ne veruješ, Veragine?- tužno je uzdahnula i skrenula pogled.- Naravno da ti verujem, Aranis! Nemaš predstavu koliko mi značiš, koliko si mi važna. Ti si meni sve... I baš zbog toga ne mogu ništa da ti otkrijem. Zasad ne... - mučio se da joj objasni. - Mrzela bi me... - zabrinuto je prošaptao na kraju i spustio glavu.Aranis mu je pak položila dlan na obraz i nežno ga pogledala u oči. - To se nikad neće dogoditi, Veragine. Uvek ću te voleti.Veragin ju je uzeo za ruku i uputio joj osmeh pun ljubavi.Jednorog je dotrčao do stene kod ostalih. Lavril je razgovarala sa Falijenom i pokazivala mu ka šumi iza njih, ispod zastrašujuće padine. Eleas je sedeo na svom krupnom belcu i brižno posmatrao Aranis i Veragina.Odrastao je sa Aranis i Lavril. Aranis je mu je bila kao sestra. A za sve ovo vreme kako putuju do Etelvena, veoma se zbližio s Veraginom. Bilo mu je teško da ih gleda kako pate zbog ljubavi.- Nešto sam propustio ovde? - oglasio se Temas iza Eleasa. Eleas se okrenuo, a Temas je već stao pokraj njega.- Ne znam, valjda se ne varam, ali već duže vreme između princeze i Veragina primećujem ljubavnu napetost...- Ne, ne varaš se - odgovorio mu je mirno Eleas i ponovo se zagledao u Aranis i Veragina.- Zaljubili su se još na početku našeg putovanja. Lavril i ja smo to odmah primetili. Samo je princ Falijen slep. Ili bolje rečeno, pravi se da ne vidi.- Postoji neki problem? - nije shvatao Temas.

- Elfski zakoni zabranjuju ljubav između elfkinje i čoveka - objasnio je pomalo snuždeno Eleas. - Taj zakon je veoma star. Prastar. Potiče još iz vremena kada ova zemlja nije imala ni ime i kada Dobro u njoj nije postojalo. Tada nikome nije padalo na pamet da bi između elfova i ljudi mogla da se rodi ljubav. A taj zakon se uzima zdravo za gotovo. Tek po osnivanju Lilandgarije i prvih ljudi elfovi su počeli strogo da poštuju taj zakon.- To je besmislen zakon - rekao je Temas ogorčeno.- Da, jeste. A iskreno se nadam da će ga uskoro promeniti - složio se Eleas. - Srcu se ne može naređivati. Kada bismo mogli da biramo u koga ćemo se zaljubiti, život bi bio lak i ljubav bi se pretvorila u prazninu, koja bi uništila svu neizvesnost, strast i osećanja. Na kraju bi ljubav potpuno iščezla. A šta bismo bili bez ljubavi? Ništa. Postali bismo sumorna i zla bića... Zašto? Zato što samo zlo ne zna za ljubav. A pritom ne mislim samo na ljubav između muškarca i žene, nego i na ljubav prema porodici, zemlji, prema Dobru, i mnogo čemu. Zlo ne zna šta znači voleti. I upravo zatouništava živote. Zato što mu nije stalo ni do koga i ni do čega. Zato što ne zna za ljubav...

Ta ljubav je osnova Dobra. Bez ljubavi ono ne bi postojalo. Zašto je onda zabranjivati?

Kako sam već rekao, ovaj elfski zakon, koji nama zabranjuje ljubav sa svakim ko nije našeg roda, veoma je star. I nije smišljen s lošom namerom. Kada su ga doneli, elfovi nisu mogli ni da zamisle da će se ikada sresti s ljudima. Zato taj zakon mora da se ukine. Bilo bi glupo da elfovi zabranjuju ljubav. Ali i pored toga, Aranis i Veragin ne mogu da budu zajedno. Aranisina sudbina je odavno određena - da vrati zlo među senke i tako spase zemlju Dobra a zatim da se vrati u Zemlju sverođenja, gde će preuzeti vladavinu nad našim narodom. I tako se zauvek oprosti od Veragina.

- Ja mislim da niko unapred ne zna svoju sudbinu, pa ni elfovi. A ko zna kuda će sudbina odvesti princezu? Na kraju krajeva, sve je moguće - nasmejao se Temas ostavivši Eleasa da razmišlja o tome što mu je upravo rekao.- Dakle, kuda ćemo? - upitala je Lavril Falijena dok

su gledali u padine ispod sebe. Falijen se na trenutak zamišljeno zagledao u planine, a potom iz torbe izvadio izgužvanu mapu Lilandgarije. Razvukao ju je ispred sebe, na šta su se svi načičkali oko njega.

- Hm - kašljucnuo je i zbunjeno se zagledao u kartu.

- Da kažem pravo, ovaj, nisam baš siguran. Sve planine u Lilandgariji su takoreći neistražene. Snežne planine su prilično strme, tajanstvene i nesigurne. A skoro cele godine su pod snegom. Mesečeve planine, s druge strane, pripadaju patuljcima, bar se tako priča. A u planinama Dragora je sedište zmajeva, stvorenja sa kojima čovek nikada ne može biti načisto. Niko ne zna na čijoj su strani. O njima ne znamo skoro ništa. S ljudima nikad nisu razgovarali, a jedini čovek koji je uspeo da progovori s njima bio je prvi kralj Eoglin - zaćutao je.

- Tako da sada nisam siguran kuda dalje.- Ne, to nikako ne! - Lavril je uzrujano zavrtela

glavom.-Zmajevi najverovatnije ne znaju kome treba da

veruju. Vaš narod nikada nisu napali niti su se priključili zlu, iako su imali priliku, zar ne? Kada biste se samo malo odvažili i razgovarali s njima, sigurno bi stali na stranu Dobra i shvatlili da mogu da vam veruju. A mi ne treba da se premišljamo kojim putem da pođemo!

-Nažalost, Falijene, moram da se složim sa Lavril - javio se Eleas.

-Ljudi prosto nisu kao elfovi! - branio se ogorčeno Falijen. - Mi nismo tako nepromišljeni da se upustimo u razgovor sa tako opasnim stvorenjima, za koje ne znamo hoće li nas radije saslušati ili proždrati!

-Vi ljudi imate jedan veliki problem - nije se dala Lavril. - U svemu oko sebe vidite pretnju i najradije biste je se što pre otarasili ili je napali pre nego pokušali da otkrijete da li ima opasnosti. Na kraju ćete uvideti i to da ste najveća pretnja i šteta po svet vi sami.

-Sta time želiš da kažeš?! - grubo joj je rekao Falijen.

-Dosta više! Prestanite! - Aranis je pokušavala

da ih smiri.Ali bilo je već kasno. Lavril je oduvek govorila

to što misli i ponekad je bila okrutno iskrena. I u mirnom razgovoru lako bi se uvredila, ali uglavnom ju je to brzo puštalo. Ponašala se onako kako je mislila da treba. A svojim osećanjima je puštala na volju, iako je uglavnom uspevala da se drži po strani.

Elfovi nisu prihvatali poraz. Previše su ponosni da bi pustili nekog drugog da pobedi. Ali ako ih na kraju i pobede, taj poraz umeju da podnesu dostojanstveno.

-Zelim samo da kažem - nastavljala je Lavril trudeći se da utiša glas, ali je pogledom nastavljala da podbada Falijena - da će ljudi, zbog želje za moći i sebičluka, na kraju sami sebe uništiti, ali i čitav svet oko sebe. Vi samo znate da uništavate i uzimate. A nikada da stvarate i dajete. Priroda zbog vas trpi sve više i više, a jednoga dana će vam se osvetiti. A ta osveta će biti stravična. Ljudi nisu naučili od elfova ništa od onoga čemu smo se nadali kada smo Lilandgariju ostavili u vašim rukama.

Na ovo Falijen nije umeo da odgovori. U dubini duše je znao da je Lavril u pravu. Toliko je želeo da to promeni. Da zemlja u njegovim rukama procveta. Onako kako je to bilo za vreme elfova i prvih kraljeva. Međutim, dobro je znao da ljudi misle samo na sebe. I da će prirodu sve više i višeiskorišćavati za ličnu korist i da će je s vremenom potpuno zanemariti.- Molim vas, nema smisla da se svađate - Aranis je pokušavala da ih umiri.- Ali Lavril je u pravu - snuždeno je naposletku priznao Falijen. - Ljudi su takvi.- Da - dozvolila je Aranis - ali nikad nije kasno za promenu.- Ne želim da se svađam, Falijene. Niti sam htela da ti sve ovo zvuči kao prebacivanje - rekla je na kraju Lavril mirno.- Znam. Oprosti što sam sve to rekao.- Oprosti i ti meni.Falijen je klimnuo, a Lavril se nasmejala.- Elfovi su prosto navikli da kažu ono što misle. Čak i kada je u pitanju najokrutnija istina -

pomirljivo je dodao Eleas. - Dakle, kuda ćemo?- Mislim da bi sve vreme trebalo da idemo samo pravo. Trebalo bi da nas ova ravnica odvede u planine pred nama, a tamo ćemo videti kuda dalje - razmatrao je Falijen.Široka i prostrana poljana vodila je sve više i više u planine. Duboki ambis pod njima skrivao se iza visokih stabala koja su pokrivala strane i sezala do samog dna provalije. Levo od putnika, ravnica se protezala daleko do gustih šuma. Pred njima je polako počinjala da se oblikuje visoravan, čija je padina vodila do krajolika okruženog tajanstvenim stenama i veoma visokim grebenima, koji su postepeno prelazili u planine. Sada već ne bi mogli da pobegnu. Planine su bile svuda... Na sve strane, kuda god bi pogledali.- Ovo ovde je kao jedna velika zamka, kojoj se nepovratno približavamo- odsutno je dobacio Veragin, koji je razgledao divljinu.Aranis je pogledala ka belom svodu, gde je kružio prelepi soko. - Samo što ćemo mi izaći iz te zamke. Ako bude trebalo, Donit će nam pokazati put.I Falijen je pogledao k nebu, ali ga je sunčev sjaj oslepio. Sklonio je pogled i pogledao prijatelje na konjima.- Kratko i jednostavno: put preko planina biće težak. I moramo dobro dapazimo jer će sigurno biti i opasan. Osim toga, što se više budemo peli, veća zima nas čeka.- Svakako - klimnuo je Eleas.A sada bismo možda mogli da razmotrimo to što sam hteo još na početku- počeo je Falijen i ozbiljno pogledao u Veragina.- Otkud znaš ime onog čarobnjaka? Ko je on i zašto nam ništa nisi rekao?- I mene to zanima - dodala je Lavril.- Znaš li ko je on, Veragine?Sneško je glasno progutao knedlu i iskolačio oči.- Ne znam ko je on - pokušao je da objasni Veragin. Iako ga je Falijenovo pitanje iznenadilo, delovao je sasvim smireno. - Sreo sam ga jednom. Borili smo se. To je sve. Ne znam ko je on.- Ali zašto nam to nisi rekao? - nije shvatala Aranis.

- Ne znam... mislio sam da nije važno.- Molim?! - povikao je Falijen. - Mislio si da nije važno? Iako smo se svi pitali šta je posredi? Lupali smo glavu o tome ko je taj muškarac! A ti si ćutao!- Pa opet vam ne bih pomogao, jer o njemu ne znam ništa! Znam samo kako se zove. A osim toga, znao sam da bi me ti odmah okrivio ko zna za šta, da sam vam rekao.- To je smešno! - branio se Falijen sevajući pogledom na Veragina.Ovaj mu je uzvraćao.- S jedne strane, Veragin me ne iznenađuje - rekla je s osmehom Lavril.- Ne misliš to valjda ozbiljno?! - kazao je zapanjeno, istovremeno i ljutito Falijen.Lavril je samo odmahnula rukom.- Stalno ga okrivljuješ za nešto.- Sada je dosta - u razgovor se umešao Eleas. - Veragin nam je objasnio otkud mu ime tog muškarca. Na kraju će nam i taj Maksarel sam reći ko je on zapravo.- Niste mu valjda poverovali?Eleas ga je samo hladno pogledao a onda se okrenuo ka planinama, stavljajući do znanja da o tome više ne želi raspravlja. Falijen je začuđeno pogledao u Aranis, očekujući od nje nekakav odgovor. Elfkinja je zabrinutopogledala u njega pa u Veragina i na kraju se ćutke priklonila Eleasu. Falijen je bio povređen i namrgođen, s pogledom uprtim ispred sebe.Lavril se priklonila Eleasu. - Nekada je bolje prećutati, što mi elfovi rado činimo. Podeliti sa nekim tišinu i zajedno uživati u miru, to je zaista divno i opuštajuće.- Ali i veoma teško - nasmejao se Temas. - Mi kentauri bar imamo stalnu potrebu da pričamo. Da pričamo bilo šta samo kako razgovor s tim drugim ne bi nestao u tišini.- A tišina je pritom nekada lepša nego gomila reči, a i ćutke je moguće tom drugom reći mnogo toga.- Elfovi su prosto izvanredna i zadivljujuća bića... - sanjivo je kazao Temas, a Lavril se u sedlu ponosno ispravila.

Otkad joj je Temas pomogao protiv kirlopa tokom bitke u Rubinovoj dolini, na njega gledala prijateljski. Spazila je da je zaista mio i zabavan i odlučila da mu da šansu. Potom ju je, međutim, Temas uhvatio za podlakticu i pošaptao. - Sačekaj! Uspori malo, treba nešto da mi objasniš.Lavril je izvila levu obrvu i usporila malo svoju kobilu, tako da su se ona i Temas našli na kraju kolone, sasvim pozadi.- Da li bi mogla da mi objasniš šta se to dešava između Veragina i princaVFalijena. Cini mi se da među njima postoji netrpeljivost.Lavril je uzdahnula: - Da, Veragin je sa nama još od početka našeg putovanja i zna sve ono što je trebalo da ostane u najstrožoj tajnosti. Sada za to verovatno zna celo kraljevstvo, kao i to zašto su elfovi posle nekoliko hiljada godina opet doplovili u Lilandgariju. Međutim, na početku, o svemu tome su znali samo kralj i kraljica Aestis i elfovi iz najviših redova. I naravno, princeza Aranis, Eleas i ja, kao njena lična straža, ali i princ Falijen.A Veragin nam je rekao da je sve o bekstvu Valgara i oslobođenju Golroga čuo u razgovoru dvojice kirlopa. Ali Falijen mu to ne veruje... U stvari, ništa mu ne veruje. Veragin nam o sebi skoro ništa nije rekao. Samo to da je putnik i da hoće da nam pomogne. I sam si verovatno video kako se bori i koliko je sposoban. To nije mogao sam da nauči. A i dosta je mlad da bi stekao iskustvo u tome. Ne, sigurno je vežbao odmalena.- Ovaj... A ti... vi ostali mu verujete?

Lavril se na trenutak zamislila. Razmišljala je kako da mu sve objasni.

-Znaš, ja mu ne verujem da je sve saznao od kirlopa, ali mu verujem kao čoveku.

Temas ju je gledao ne shvatajući, što je Lavril odmah primetila. - Slušaj, ja nisam mnogo dobra govornica, niti mislilac. Mudre reči mi nikad nisu bile jača strana. Ratnica sam i princezin čuvar. I to ću uvek biti.

Moji roditelji su u Kraljičinim redovima. Otac je plemenite krvi, ali majka nije, morala je, dakle, da se izbori za to važno mesto. Prošla je dugu i tešku

obuku kako bi postala elfska ratnica, a potom čak i kraljičina stražarka. Tek tada je stekla pravo na članstvo u Kraljičinim redovima, s najvišim elfovima plemenite krvi.

Eleas i ja smo kao deca prošli obuku kako bismo mogli da budemo elfska straža. Naposletku smo se tako izvežbali da smo dobili priliku da služimo princezi, s kojom smo odrastali. A sve zato što naš narod ne pravi razlike među sobom. Svako ima pravo da postane član Kraljičinih redova, ali najpre mora da stekne određeno iskustvo i znanje, jer ti elfovi odlučuju o sudbini celog sveta i njihove odluke nikada ne smeju da budu pogrešne ili donesene pod prisilom. A za to je potrebna snaga duha. Elfovima sa plemenitom krvlju nije potrebna nikakva obuka jer su se već rodili kao uzvišeni, bezgrešni, mudri i tome slično.

Među elfovima ne postoji mržnja, zavist niti nasilje ili čak ubistva. Zato deca plemenitih elfova mogu da rastu s decom običnih elfova. Tako smo princeza, Eleas i ja odrastali zajedno - nasmejala se Lavril.

-Eleas i ja smo, međutim, nasledili plemenitu krv samo po ocu. Zato moramo da prođemo obuku za Red najviših elfova. Majka i otac nas podstiču na to, a i Eleas to namerava čim se vratimo u Zemlju sverođenja. U stvari, ako se vratimo... A ja ne želim u Red najviših elfova. I mislim da ne bih ni mogla. Ne umem da razmišljam kao oni... Kao moj brat. Ja sam stražarka i to želim da ostanem.

-Vaš svet je neverovatan... Tako je... tako... ne znam šta da kažem... Imam utisak da je tako čist, neiskvaren - uzdahnuo je Temas.

-Da, a ja sam potpuno skrenula s teme - nasmejala se Lavril, zadovoljna što se tako lepo ispričala s Temasom. Elfovi baš i ne umeju da se zabavljaju... Moraju da rešavaju mnogo problema u svetu, pa se na zabavunekako zaboravilo. Radije provode dane u tišini i samoći u šumi ili na mirisnoj livadi nego zbijajući šale ili gosteći se na zabavama i igrankama. I to im odgovara.- Htela sam samo da kažem da nam je Veragin već bezbroj puta dokazaoV

na čijoj je strani. Sta god da skriva iz svog života, iz svoje prošlosti, ja sam sigurna da nas neće razočarati. I Eleas i Aranis mu veruju.- I ja mu verujem. Istina je da je tajanstven i da malo priča, ali mislim da je častan čovek - kazao je Temas uverljivo.- Da... A po mom mišljenju, u dubini duše, i Falijen. Jedino je malo nepoverljiv i stalno na oprezu. Ali u suštini njih dvojica se vole.POJAČANJESunce je izašlo i zalilo čitavo Beskrajno more zlatastim sjajem. Svetlucavi talasi su se lagano njihali na jarkom suncu a penušava voda je zapljuskivala Istočnu obalu. Grane i lišće drveća lagano su treperile na svežem jutarnjem vetriću a zelena trava se vragolasto povijala dok su se kapljice rose na njoj sjajile kao biseri. Bio je to izvanredan prizor.Kralj Leoden je sanjivim pogledom posmatrao tu divotu. Stajao je na obali u sjajnom kraljevskom čeličnom oklopu ukrašenom zlatom. Tevlop je stajao nedaleko od njega ogrnut dugačkim sivim plaštom sa tamnoplavim linijama. Sa kraljeve leve strane ponosno je stajao ozbiljni kentaur Zektor, dok je iza njih bilo poređano deset kraljevskih stražara. Elfovi su konačno stigli u kraljevstvo.- Konačno... - prošaptao je kralj prigušeno. - Posle tri hiljade godina nam se vraćaju... tvorci Lilandgarije...- Priznajem, kralju - počeo je uzbuđeno Zektor - ja sam zbog toga malo nervozan.- Kralj se nasmejao, a Tevlop je počeo da trlja ruke.V- I ja sam pomalo nemiran. Čitava elfska vojska, moj gospodaru. Doplovljavaju kako bi zajedno s nama ratovali i umirali. Zajedno sa uzvišenim narodom ratovaćemo za Dobro sveta.- Verujem da ćemo s elfovima na našoj strani biti u značajnoj prednosti - rekao je kralj nepokolebljivo.- Ali ni to nam neće pomoći protiv takrova, gospodaru - sumorno je odahnuo Tevlop. Kralj ga je samo zabrinuto pogledao i uzdahnuo. Zektor se namrgodio i prekrstio ruke na grudima.

- Pogledajte! - najednoom je Leoden oduševljeno povikao i pokazao ka moru, koje je ljeskalo pod jutarnjim zracima. Nestrpljivi, Zektor i Tevlop su se zagledali u morsku površinu. U sjajnoj jutarnjoj magli ocrtavale su se siluete ogromnih brodova.Na kraljevom licu zasijao je široki osmeh. Ne dišući, posmatrao je kako se elfska flota približava.Iz magle je postepeno istupalo preko četrdeset lađa. A bile su zaistapredivne i kralj takve još nikad nije video. Sve su bile od belog i azurnoplavog kristala, a na trupovima su im bili izgravirani i smaragdima ukrašeni cvetovi i listovi. Presijavale su se na suncu, a njihova lepota je ostavljala bez daha sve koji su bili na obali. Kako su se polako približavali, kralj je razaznavao tipične elfske ornamente. Na pramcu je bila izrezbarena kristalna glava jednoroga, čije su oči i rog bili od smaragda. Ograda oko palube bila je bogato ukrašena. Ponegde je iz nje štrčalo poneko smaragdno vreteno s listovima. Nasred palube su se uzdizali ogromni jarboli sa srebrnim svilenim jedrima, na kojima se bilo mnoštvo elfskih znakova i slova.

Lađe su plovile preko talasa nesputano i s lakoćom. U zategnuta jedra udarao je vetar, a čitava flota se presijavala na suncu. Bio je to magičan prizor. Lađe su se usidrile gotovo stotinak metara od obale i sa palube su počeli da se spuštaju kristalne lađice. Prilike su se spuštale u duguljaste lađice, koje su se polako kretale ka obali. Plovile su same, bez vesalača, kao da ih je nosio vetar ili nekakva čarolija...

-O, moj kralju! Ovaj pizor je vredan svih lepota kraljevstva! - očaran je bio Zektor, koji je netremice posmatrao elfske lađe. Leoden je samo klimnuo glavom u znak odobravanja i zadivljeno gledao u elfove koji su izlazili iz čamaca. Pokraj njega je stajao Tevlop, koji se tresao od uzbuđenosti. Među vojnicima iza kraljevih leđa čuli su se zadivljeni uzdasi.

Elfska vojska, pet hiljada elfova, polako se poređala duž obale. Elfovi su bili u mastilo-plavim tunikama sa srebrnim vezom, a preko njih su nosili srebrne oklope. Imali su tamnoplave kapuljače sa

srebrnastim šarama, a preko ramena i leđa plaštove iste boje. Na rukama su imali bleštave štitnike, koji su im prekrivali ruke i prste. Svaki od njih imao je oko pojasa veliki srebrni opasač sa dva mača, a preko leđa elegantni luk od belog drveta i tobolac sa strelama.

Kralj je zaprepašćeno gledao elfsku vojsku i posmatrao svetla lica i mudre oči elfova. Najednom, elfska vojska se brzim pokretom razdvojila praveći prolaz za jednu od predivnih lađa. Jedan od elfova je zatrubio u rog, koji je proizveo divan visoki ton. Kralj je očarano posmatrao. Iz lađe su izašla dva elfa i ponosnim, uzvišenim korakom iskoračila k njemu.

Oboje su bili umotani u nežne, svilene, čistobele plaštove, ukrašenesrebrnim slovima. Na lice su im bile navučene kapuljače.Prišli su kralju i poklonili mu se. Potom su skinuli kapuljače i pogledali kralja pravo u oči. On se takođe poklonio.Pred njim je stajao visoki, mršavi elf prefinjenih crta lica i kosih, staklenozelenih očiju. Imao je prodoran pogled. Duga crna kosa bila mu je svezana u rep, koji mu je padao preko ramena. Pored njega je stajala prelepa elfkinja s magičnim, tirkiznim očima. Njeno divno i mudro lice odmah je očaralo kralja. Beličastosrebrnasta kosa bila joj je iznad šiljatih ušiju uhvaćena smaragdnom šnalom u obliku lista, a dva pramena su joj nemirno padala.Tevlopu su oči zasijale od divljenja. Poklonio se zajedno sa Zektorom.- Dobro došli... Dobro došli u Lilandgariju, u Leodensko kraljevstvo! Dobro došli, stvaraoci sveta - s ushićenjem im je kralj poželeo dobrodošlicu. Elfkinja se ljubazno nasmejala i progovorila staloženim glasom, tihim i pevljivim, koji ih je sve omađijao.- Zahvaljujemo, kralju Leodene, kralju Lilandgarije. Mi smo najviši elfovi iz Redova kraljice Aestis, vladarke elfova, i dolazimo da pomognemo kraljevstvu u borbi protiv zla. Dolazimo da se borimo za Dobro sveta.Potom je elf uzeo reč: - Ja sam Adrim a ovo je moja supruga Eliven. Mi smo jedni od najmoćnijih najviših

elfova i zajedno sa našim mudracima gledamo u Anlidi-liru - izvor slika.Kralj je znao da je velika čast gledati u Anlidi-liru i videti šta se dešava u svetu. Stajao je, dakle, pred najznačajnijim elfovima.- Ovo je velika čast i za mene i za kraljevstvo. Ovo - pokazao je na kentaura pored sebe - ovo je Zektor, vođa kentaurske vojske, a ovo je moj najmudriji savetnik, Tevlop.Elfovi su blago klimnuli glavama u znak pozdrava, a kralj je i dalje govorio: - A sad, molim vas, dobro došli u Santijel, sedište prvog kralja.Adrim se nasmejao, ali su mu oči i dalje ostajale hladne i mirne.- Da, nestrpljivi smo da spazimo sjajnu Plavu zvezdu. Videli smo, doduše, bezbroj puta sliku Santijela u Anlidi-liri, ali nijedna slika ne može da se poredi sa stvarnošću. Znatiželjan sam kakve sile struje Santijelom i kakva mu je sudbina.Potom je ponovo stavio kapuljaču, a isto je učinila i njegova supruga.Kralj je imao utisak kao da priča s nekim ko nije sa ove planete. U odnosu na elfove, delovao je sebi tako mali i beznačajan da ga je to plašilo. Elfovi zaista zaslužuju da se nazovu uzvišenim narodom.Santijel je delovao veličanstveno. Sav od plavog kristala, sijao je kao da je sačinjen od najsjajnijih zvezda. Tri kule uzdizale su se visoko i nadgledale svoje ogromne zidine, kao i veliki grad Valos, nadomak Santijela.

Ogromna elfska vojska šetala se gradom sa kraljem, Adrimom, Eliven, Zektorom, a predvodio ju je Tevlop. Za njima je marširala četa kraljevskih stražara. U Valosu je vladala napeta atmosfera - svi su bili uplašeni i očajni. Tek poneko je prolazio gradom, i to samo zato što je morao kako bi nabavio nešto hrane. Ni trgovaca više nije bilo kao ranije. Kada su ljudi spazili ogromnu elfsku vojsku, zaustavljali su se gledajući ih u čudu. Neki su je radosno pozdravljali i dozivali svoje bližnje da izađu iz kuća. Za nekoliko trenutaka su se skoro svi ljudi iz Valosa skupili na ulicama ispred kuća i s divljenjem posmatrali dolazak tih legendarnih bića.

Oni koji su stvorili Lilandgariju i uspostavili u njoj Dobro, sada se vraćaju da bi se borili za njega

i kako bi sprečili da svet kojem su udahnuli život nestane u tami. Elfska vojska se skupila u ogromnom dvorištu, gde su ih dočekali kraljevi vojnici i kapetani. Leoden je izdao naređenja: ugostiti čitavu elfsku vojsku i pobrinuti se da nikome ništa ne zafali. Najviši elfovi su zajedno s kraljem, Tevlopom i Zektorom krenuli u ogromnu dvoranu na prvom spratu kule Eleanor. Kralj je seo na tron, ukrašen tirkiznim kamenjem i rubinima. Zektor je stao pokraj njega, isto kao i Tevlop, koji nije skretao pogled sa elfova. Pošto su Adrim i Eliven, odbili da sednu, namestili su se ispred kralja kako bi ga gledali u oči. Nekoliko trenutaka vladala je tišina.

Prva je progovorila Eliven. Govorila je polako, ali tečno. Kao da je svaku reč pažljivo birala i odmeravala.

-Predivna i moćna građevina. Santijel je zaista veličanstven. Oseća se tu snaga moćnih i davnih kraljeva. To je sedište Eoglinovog kraljevskog roda. Njegovi temelji su čvrsti poput stene. Stoje tu već godinama, a stajaće i ubuduće. Njegova snaga je nemerljiva. Santijel će trajati još mnogo, mnogovekova.Kralj ju je gledao s divljenjem i u čudu.Duboko je udahnuo i zatreptao: - Dakle, hoćete da kažete da Valgarova vojska neće osvojiti Santijel? To želite da kažete? Znači li to da zlo neće pobediti?Elfkinja se nasmejala i ljubazno pogledala kralja: - Ne, kralju Leodene. Santijel će biti deo sveta još mnogo godina. Neprestano će stajati na ovom mestu u svojoj punoj lepoti i snazi. Ali ne tvrdim da će i dalje biti sedište kraljeva. Niti da će Dobro pobediti. Santijel će istrajati, a da li će biti pod vladavinom Dobra ili zla - ne znam. To sam htela da kažem.Leoden je snuždeno upao u svoj tron. Nada koja se u njemu tek tako rasplamsala iznenada se ugasila.Kada je Eliven pogledala u Adrima, on je uzeo reč. Njegov hladni i duboki glas razlegao dvoranom: - Kralju Leodene, obavešteni smo da je krenulo petnaest hiljada kirlopa i noksoga. U pratnji takrova. Je li to istina?- Da. Nažalost jeste - odmah je potvrdio kralj.

- Takrovi nam zadaju najviše briga. Oko dvadeset njih ide pravo na nas. Dvadeset ogromnih kamenih guštera s jedinim jedinim ciljem - da unište Santijel.- Možda će naići na sebi ravnog protivnika - izjavio je Adrim tajanstveno. Kralj je izvio obrve i napućio usne. Delovao je iznenađeno i zbunjeno. Udahnuo je duboko i spremao se nešto da kaže, ali se predomislio.Naposletku je upitao: - Kako to mislite?Letimično je pogledao u Tevlopa, koji je takođe bio zatečen. Adrim je smireno odgovorio kralju.V- Cesto u Anlidi-liri vidimo našu princezu. Pratimo njen put. Anlidi-lira, doduše, pokazuje samo kratke maglovite bleskove. Nema zvuka - Adrim je nakratko zaćutao, a kralj je izgledao da će od nestrpljenja i znatiželje izleteti iz stolice i početi da poskakuje.Adrim je nastavio: - Zasad nema povređenih i mirno putuju u pratnji Svetog jednoroga.Leoden se s ogromnim olakšanjem zavalio u svoju kraljevsku stolicu. Odahnuo je, srećan, a oči su mu zasuzile. Uspeli su! Našli su jednoroga...

Do tog trenutka, kralj o družini nije imao nikakve vesti. Poslednji mu je doneo vesti o njima Zektor - vođa kentaura. On je celu družinu video na kraju Zerovske šume, gde se putnicima pridružio njegov sinovac, Temas. Pošto je saznao da su svi dobro i da su pronašli Svetog jednoroga, kralju je spao kamen sa srca.

Adrim je skupio ruke i pogledao u kralja, ljubazno. Eliven je prišla kralju. Ispitivački je pogledala Tevlopa, koji je nju i Adrima gutao očima punim poštovanja, a potom je pogledala i u Zektora. I on je osećao olakšanje kao i kralj. Ipak je reč i o njegovom sinovcu. Na kraju se Elivenin prodorni pogled zaustavio na Leodenu. Zagledala mu se u oči. Kralj je jedva izdržavao njen pogled. Posle nekoliko trenutaka, skrenuo je pogled u stranu. Imao je utisak da ga elfkinja sažiže očima i da mu čita misli, da proučava celo njegovo biće.

-I više nego što možete i da zamislite, razumem kako vam je, kralju Lilandgarije - rekla je tiho. Leoden je gutao svaku njenu reč.

-I mi se iz dana u dan sve više plašimo za svoju decu. Lični stražari princeze Aranis - to su naša deca.

Kralj je iznenađeno zatreptao, a Zektor je zacupkao u mestu, tako da su njegova snažna kopita glasno zatopotala na glatkom popločanom podu. Topot se razlegao dvoranom, odbijajući se o kamene zidove.

-Nisam to znao... - promumlao je kralj.-Svakako da niste - dodala je Eliven s ljubaznim

osmehom i vratila se do svoga muža.-Cela družina putuje preko planina Dragora, a

najviši elfovi iz Redova kraljice, među kojima smo i mi, pretpostavljaju da princeza Aranis želi da se sretne sa zmajevima. Jedino oni mogu da se bore protiv takrova - objašnjavao je Adrim. Bio je sasvim miran. Iz njegovog hladnog i mudrog lica ništa se nije moglo pročitati.

-Zmajevi?! - zajaukao je kralj i nesvesno skočio sa trona poput munje. Tevlop je namah izgledao preplašeno. Zektor, uznemiren, razmenio je s kraljem zabrinuti pogled. Elfovi su ostali mirni. Sve vreme su delovali kao da znaju odgovore na sva pitanja na svetu. Kralju je njhova preterana smirenost počela polako da ide na živce. Izgledalo mu je da ništa ne može da ih iznenadi niti ih izbaci iz koloseka, a njega je to razdraživalo.- Oni, dakle, žele da nam u pomoć pošalju zmajeve? To je ludost! Ne možemo zmajevima da verujemo! Nikad se ne zna kakve su im zaista namere. Oni nisu ni na čijoj strani! Mogu da priđu nama a da pritom budu i na strani zla - uzvikivao je kralj.Tevlop se trudio da ga stiša.- Moj gospodaru, molim vas... smirite se...- Ali ja... ja sam miran! - obrušio se na njega besno Leoden. U tom trenutku je osetio neobičnu teskobu. Više nije mogao da izdrži. Snuždeno se spustio u svoj tron.- Izvinjavam se... - prošaptao je.- Ne treba da se izvinjavate - umirila ga je Eliven.- Svako ima pravo da očajava kad se čini da se sve survava u crnu tamu. Ali i ta najcrnja tama se na kraju pretvori u beo dan i mi shvatimo da i nije bilo tako crno kao što se na prvi pogled činilo. Na kraju, i tama nam može pokazati svoje svetle strane

ako joj to dozvolimo.Kralj je zbunjeno gledao u Eliven. Uopšte je nije razumeo, samo je naslućivao šta hoće da mu kaže.Tevlop je to primetio pa je počeo pažljivo da mu objašnjava: - Gospođa Eliven je htela da nam kaže, moj gospodaru, da ta ideja sa zmajevima uopšte nije loša kao što se to na prvi pogled čini. Na kraju krajeva, to nam je jedina šansa da se suprotstavimo takrovima. A ako damo šansu zmajevima, oni bi mogli da nam budu moćni saveznici i prijatelji.Eliven se nasmešila podržavajući Tevlopa, a Adrim je dodao: - Pod uslovom da zmajeve uverite u svoje namere, srdačnost, prijateljstvo. Zmajevi su oprezni i nepoverljivi. Oni će to prepoznati... Prepoznaće pretvaranje, od njih se ne može sakriti istina - završila je Eliven.Kralj je duboko uzdahnuo: - Biće da ste u pravu. Na kraju, to možda i nije tako loša zamisao. Nema nam druge. Valjda će princeza Aranis uspeti.Adrim se ispravio i ponosno podigao glavu: - To je kraljica zemlje - rekao je ponosno - sigurno će uspeti.- Da - uzdahnuo je Leoden.- Ona je elfkinja... Ali mi smo ljudi. A jedini čovek prema kome su zmajevi bili prijateljski raspoloženi bio je kralj Eoglin. Od tada se mnogo toga promenilo.- Vladar zmajeva, Bralijad, prepoznao je njegovu čistu dušu i plemenito srce - odgovorila je Eliven.- Odmah je znao da će Eoglin postati prvi kralj Lilandgarije. A zmajevi i dan-danas mogu da prepoznaju dobrotu ljudskog srca.- Ali prošlo je više od dve hiljade godina! Da li zmajevi još uvek pamte prvog kralja? Krhko prijateljstvo s ljudima? Taj Bralijad je sigurno odavno već mrtav.- Zmajevi žive duže nego elfovi i nikada ne zaboravljaju, kralju Leodene.Tog dana se Eliven šetala hodnicima na drugom, najvišem spratu Eleanor, ispod kraljevskih odaja. Ovde su bile odaje kraljeve kćeri Nelil i Falijenove verenice Kasandre.Hodnikom su se nizale mermerne statue elfova, a na zidovima su visile slike jednoroga i prostranih pejzaža. Eliven je ušla na Plavi most, koji je vodio

do jedne od Bliznakinja. Iznad ulaza je bila predivna statua ptice Feniks - vladara Ljubičastog plamena, plamena života, zaštitnika sva četiri zemaljska elementa. Eliven je svu tu lepotu posmatrala odajući joj priznanje svojim širokim osmehom. Setila se kada je prvi put videla Feniksa.Bila je još veoma mlada, tek što je krenula na obuku za najviše elfove. Pošto nije bila plemenitog roda, morala je za Kraljičine redove da se pripremi sopstvenom voljom i mudrošću. Tada je spazila kraljicu Aestis kako razgovara s predivnom, vatrenoljubičastom pticom u prostranoj bašti.Znala je da je to kraljičin prijatelj. Ali od tog vremena Feniksa više nije videla. Retko je doletao kraljici u posetu, samo ponekad kako bi joj doneo vesti o svetu u koji bi ga poslala.Sporim i ležernim koracima Eliven je išla hodnikom. Njena i Adrimova soba se nalazila čak na kraju ovog hodnika koji je kružio oko čitave kule. Na jednom kraju su bile sobe za Eliven i Adrima, a na drugom hladno, kameno stepenište, koje je vodilo kako do hodnika s kraljevim odajama, tako i do hodnika na nižim spratovima.Eliven se zaustavila kod jedne od ogromnih slika sa vešto izrezbarenim ramom od ebanovine. Na platnu je bio naslikan jednorog sa dva ždrebeta. Dok ga je Eliven pomno posmatrala, hodnikom je nailazila neka devojka.Išla je odlučnim korakom pridržavajući dugačku tamnoljubičastu plisiranu haljinu kako se o nju ne bi saplela. Kako je spazila Eliven, naglo se zaustavila zureći u nju. Eliven ju je pogledala prodornim tirkiznim očima i prišla joj bliže.- Ah... To nije moguće... Prava pravcata elfkinja - pokušavala je da dođe do daha Kasandra, opčinjeno piljeći u elfkinju.- Velika mi je čast da razgovaram s budućom kraljicom, ako se ne varam? - pitala je Eliven.- Da, ja sam Kasandra, verenica princa Falijena i buduća kraljica - ponosno je odgovorila devojka.- Ja sam Eliven i pripadam Redu najviših elfova. Doplovila sam s mužem Adrimom u Lilandgariju s pet hiljada elfskih vojnika. Došli smo da pomognemo u spasavanju sveta.- Upravo sam krenula da vam poželim dobrodošlicu -

izgovorila je Kasandra, povrativši se od iznenađenja.- Kralj Leoden nas je već ugostio i dao nam najlepše odaje - nasmejala se Eliven.- Svakako - klimnula je Kasandra glavom još uvek pomalo uzbuđena.- Možda bi htela da čuješ vesti o princu Falijenu - rekla je elfkinja tihim glasom. Kasandra se ozarila.- Imate vesti o Falijenu?!- Zajedno sa družinom prelazi preko planina Dragora u pratnji jednoroga.VZivi su i zdravi.- Oh... Zahvaljujući svim akeltasima i samom Dobru - odahnula je devojka i oborila glavu.Međutim, Eliven joj je prstom podigla bradu.- Ne muči se više, Kasandra... U očima imaš neugasivi plamen i beskrajnu snagu, ali ja znam šta se u tebi skriva. Ne moraš da se kriješ iza maske nepristupačne devojke...Kasandra ju je pogledala odahnuvši.- Ali rat samo što nije počeo... ljudi su preplašeni. Trebaš im jaka. Vremena su teška. Normalno je da su svi uplašeni. Pa i ti.Kasandra je sklopila oči. Uto joj se iza leđa pojavila Nelil. Zapanjeno je gledala u elfkinju otvorenih usta.- Konačno... - odahnula je i brzo se poklonila. Duge, uvijene, zlataste kovrdže padale su joj na lice.- Nelil, kćeri kralja Lilandgarije - pozdravila ju je Eliven.- Vi znate ko sam...? - iznenađeno je upitala Nelil.- Pratili smo u Anlidi-liri tvoje rođenje, gledali smo kako rasteš, a videli smo tvoj lik i u ovim tužnim vremenima.Nelil je bila zbunjena. Potom je izustila svojim slatkim glasom: - Nisam mogla da dočekam da elfovi stignu u naš dvorac. O vama sam samo čitala u starim knjigama i slušala o davnim događajima. Oduvek sam čeznula da se sretnem sa vama. A kada je na Santijelu bila elfska princeza, tako sam želela da je vidim. Kažu da je prelepa. Ali ja nisam uspela da je vidim. Otišla je sa celom družinom, u kojoj je i

moj brat, pre nego što sam stigla i da je pozdravim. A sada upoznajem vas. Pravu pravcatu elfkinju.Eliven se ljubazno nasmejala. - Drago mi je što to čujem. Na kraju ćeš sresti i princezu. I videćeš koliko je divna kao što kažu.Potom se lagano poklonila i otmeno otišla. Nelil i Kasandra su samo omamljeno gledale za njom.- Gospodarice - uzdahnula je Nelil na kraju. - Elfovi su predivni. Drugačiji su od ljudi.Kasandra je samo klimnula glavom.- Misliš - počela je Nelil - da su svi tako ljupki, uzvišeni i plemeniti kao ona? S kakvom elegancijom se kreće, s kakvom uzvišenošću i ljubaznošću govori... A te oči...- Ne znam, ali mislim da nisu. Ona pripada najvišim elfovima plemenite krvi. Zato je tako divna, tako mudra. Ne znam da li su takvi svi ostali elfovi.- Ali princeza sigurno jeste, zar ne? - pitala je Nelil kao da je Kasandra bila jedna od elfova.- Ne znam, Nelil. Nisam pričala s njom - odgovorila je Kasandra pomalo uznemireno.Nelil se nasmejala. - Brat ima dosta sreće što putuje s njom. Sigurno su pravi prijatelji. Verovatno su se i zbližili. Možda će se na kraju vratiti u dvorac i objaviti da su se zaljubili. A tebe bace u reku.Kasandra je u neverici samo zavrtela glavom: - Ponašaš se kao dete.Staviše, to što Falijen može da putuje s njom nije nikakva sreća. Taj put je izuzetno opasan. Na svakom koraku vreba smrt. To nije nikakva sreća, već žrtva koju svi oni podnose da bi doveli jednoroga u Etelven i uspostavili Dobro. Kako bi spasli Lilandgariju.

-Misli šta hoćeš! Ja se ipak nadam da te Falijen na kraju neće uzeti za ženu. Valjda ti neće pričiniti tu radost da se domogneš trona. Ni do čega drugog ti nije stalo. Samo do toga da vladaš i iskorišćavaš ljude! - zasiktala je princeza i sevnula na Kasandru pogledom punim mržnje.

Kasandra ju je ipak gledala u oči ne popuštajući. Oči su joj bile ledeno hladne i zabadale su se u Kasandru kao oštrice noža. Nelil se na kraju besno okrenula i otišla. Kasandra je samo uzdahnula i

prekrstila ruke. Još nekoliko trenutaka je stajala na hodniku, a potom je krenula ka hladnom stepeništu.MAČKOROGBila je hladna noć. Oštar planinski vazduh se spuštao sa grebena i obavijao zelenu travu, koja je u crnoj tami, prekrivena srebrnim injem, delovala tamnosivo. Svi su bili načičkani oko vatre, koja je pucketala, ne bi li se malo ogrejali.- Trebalo je da nađemo neku pećinu - brundala je Lavril pružajući promrzle ruke ka vatri.- Sutra uveče ćemo se u nekoj sakriti - obećao je Eleas do ušiju uvijen u sivi plašt.- Svakako ćemo do jutra ovde umreti! - zapištao je Sneško ispod Veraginovog toplog ogrtača.- Prestani da cmizdriš, Snegi, tebi je ovde najbolje. Imaš gusto krzno, a još si se sakrio ispod mog plašta! Prestani više da se žališ - ućutkao ga je Veragin i navukao kapuljaču više na lice.- Ipak smo računali na to da su noći u planinama hladnije nego dan. I što se budemo peli više, biće sve gore - slegao je ramenima Falijen.Svi su bili ušuškani u svoje plaštove, jedino se Temas, koji nije imao plašt, ogrnuo ćebetom. A uz to je tvrdio da mu ta zima i ne smeta. Zbog konjskog tela, navodno je u stanju da proizvede mnogo više toplote nego li čovek i elf zajedno. Stajao je nedaleko od vatre zajedno s konjima i posmatrao noćno nebo posuto zvezdama. Milioni sjajnih tačaka na crnom ćilimu.- Noću ćemo morati da grejemo jedni druge. Zbog telesne toplote... - objašnjavao je Eleas. Lavril se nasmejala, a Falijen i Veragin su se zabrinuto pogledali. Ta ideja im se nije dopadala. Kada je, međutim, Veragin shvatio da može da spava pored Aranis, to mu se onda i nije činilo tako loše.- Trebalo bi da pođemo na spavanje - predložio je Falijen malo kasnije. - Sutra nas čeka težak posao.- Da, sutra ćemo po ovoj zimi bauljati među ovim divljim planinama - otrovno je zarežao Sneško.- Od sutra idemo peške, a kad više ne budeš putovao udobno smešten usedlu, nego na sopstvenim nogama, neće ti biti hladno, Snegi, ne boj se - rekao mu je Veragin smešeći se i primičući svoje ćebe do Aranis. S druge

strane princeze legla je Lavril, potom Eleas i Falijen. Temas je kao i obično spavao stojeći s konjima. Donit je bio negde u lovu, a jednorog je pasaoVmalo dalje. Činilo se kao da niko nije umoran i da su svi puni snage.

Kada su svi legli, Veragin se neprimetno primakao Aranis i obgrlio je oko struka. Bila mu je okrenuta leđima i samo ga je nežno uzela za ruku. Dok ju je grejao svojim telom, spokojno je zaspala. Do nje je bila Lavril, a pored Lavril Eleas. Eleas i Falijen su jedan drugom bili okrenuti leđima, a preko njih su bila prebačena dva ćebeta. Vatra je još uvek gorela, a Sneško je gledao u vatrene jezičke. Crveni plamenovi su mu se oslikavali u jasnim, smaragdnozelenim, krupnim očima. Nekoliko trenutaka je tako sedeo i odsutno piljio u vatru da bi na kraju odlučio da i sam pođe na spavanje.VŠiroko je zevnuo, nameštajući se u klupko kraj Veraginovih nogu.

Umorno je zatreptao i pomislio kako je naporno po čitav dan putovati na tim blesavim životinjama koje nazivaju konji. Mučiti se u sedlu, od koga te zadnjica sve više i više boli zbog neprestanog secanja i poskakivanja. A sada mu Veragin preti da će ići peške. To je već opasno, jer ovi prerasli poniji mogu da ga udare ili čak zgaze. A sigurno će dobiti i žuljeve na šapicama bude li po ceo dan hodao. Osim toga, taman se navikao na sedlo, od koga je ipak bilo gore iscrpljujuće geganje po brdima i planinama, iako je ono sve vreme dosadno zveckalo.

Lukavo se nacerio i shvatio da je zaista vreme za spavanje. Zatvorio je oči i za koji trenutak već je utonuo u duboki san. Sanjao je ogromnog konja sa šest nogu kako oko njega trupka s uživanjem i glasno se smeje. Konj se zatim pretvorio u udobno sedlo, obloženo mekim jastučićima s izvezenim Sneškovim likom. Sneško je radosno potrčao k njemu, a kad se spremao da se uvali među jastuke, sedlo je iznenada počelo da se klima i poskakuje te ga je zbacilo i Sneško je tresnuo njuškom o tvrdu zemlju. Zgranuto je piljio u sedlo, koje je poskakivalo, a kada je krenulo da se udaljava, Sneško je zapanjen potrčao i

očajnički stao da ga doziva. Zatim su se pred njim pojavile visoke planine i počele zlokobno da se cerekaju.

- Neeeeee! - zakukao je i probudio se.Vatra je već bila dogorela, a nebo je bilo

prekriveno teškim crnimoblacima, koji su zaklanjali mesec i zvezde. Jedino svetlo bio je slabi žar u ognjištu i jasni sjaj jednoroga, koji je stajao nedaleko odatle zajedno s konjima, koji su spavali.- Ovo je bio jeziv san! - Sneško je pospano promrmljao za sebe. Odjednom je, međutim, utrnuo. Iskolačio je okruglaste oči, ne dišući. U gustoj tami su sijale žute oči sa srebrnim zenicama.- Ve... Ve... Veragine... - procedio je mačkorog uzrujano, ne skidajući pogled sa tih plamtećih očiju.- Ve... Veragine! - zapištao je nešto glasnije, ali se niko nije odazivao. Svi su tvrdo spavali.- Probudite se više! Probuditeee seeee! - jaukao je Sneško sav prestravljen.A kada su te oči zatreptale, trgao se i skočio Veraginu na glavu.V- Sta to, dođavola, radiš, Snegi?! - prasnuo je Veragin pospano, naglo se pridigao, uhvatio mačkoroga za rep i podigao ga.- Ta-tamo j-j-je nešto... - zamuckivao je Sneško i pružao šapicu ispred sebe. Veragin je pogledao tamo kuda mu je Sneško pokazivao i zaista je spazio plamteće žute oči. Odmah je spustio mačkoroga na zemlju i dohvatio mač. Onda je probudio Aranis. Utom su se već probudili i Lavril i Eleas, pa i Falijen. I Temas je već bio na nogama.- Sta je? - dobacio je oštro princ trljajući sanjive oči.- Tiše! - pisnula je Lavril i oprezno ustala. Posegla je za lukom s prekrasnim kristalnim ukrasima i elfskim znakovima i polako se spremala da namesti strelu.- Sta je to? - prošaptao je sad već probuđeni Falijen.- To ne znam - prošaptala je Lavril i zategla tetivu.- Bio bih zahvalan kad biste taj luk spustili,

madam - začulo se s mesta odakle su sijale žute oči. Lavril je zatreptala od iznenađenja i začuđeno pogledala u Veragina. Ubrzo se iz tame pojavila glava, duge noge, mršavo telo, a na kraju čupavi rep. Pred njima je stajala nekakva mačka veličine vuka, pažljivo prelazeći žutim, zlokobnim očima od jednog do drugog.V- Sta... ko si ti? - zanimalo je Falijena, koji je zabezeknuto posmatrao životinju. Mačka je imala duguljastu glavu sa ušima i dva crna roga. Mršavo dlakavo telo bilo je gipko, a duge, skladne noge su je činilegracioznijom i lepšom. Krzno joj je bilo azurnoplavo, samo su joj vrh repa, šape, uši i dlaka oko očiju i njuške bile crne.- Ko sam?! - začuđeno je zatreptala mačka iako je izgledalo da se samo pretvara.- Zar to nije jasno?! Ja sam mačkorog. U stvari, naprednija vrsta mačkoroga, naravno. Zovem se Leo - objašnjavalo je stvorenje mirno ne primećujući zapanjena lica ispred sebe. - Majka mi je dala ime po reci koja izvire pod planinama iako ona tvrdi da je ta reka nazvana po meni, što je smešno, zar ne?Nikome, međutim, to nije bilo smešno. Blenuli su u stvorenje koje je tvrdilo da je mačkorog, kao na nešto nezamislivo. Prvi se sabrao Sneško:- Ti... ti si mačkorog? - zapištao je i u neverici gledao u njega.Leo ga je pogledao s osmehom, elegantno seo i obmotao svoj dlakavi rep oko tela. - Naravno da sam mačkorog, brate.- Ali... ali... to je glupost. Ja sam mačkorog, a ti uopšte ne izgledaš kao ja! - zacvileo je još uvek zbunjeni Sneško, a ostali su samo napeto posmatrali. Leo se nacerio i uperio u Sneška svoje prodorne žute oči. Na slabom svetlu žara koji je dogorevao i sjaja jednorogovog tela, Leovo krzno se presijavalo.- Ali kako bih mogao da izgledam kao ti, moj dragi brate? Zar već nisam rekao da sam naprednija vrsta?- Ma šta to znači?! - zajaukao je sad već besno i nestrpljivo Sneško, a Leo je na njega iskolačio oči.V- Sta to znači? ! Zar ne znaš šta to znači? !- Ne, stvarno ne znam.

- Dakle, ja sam na višem razvojnom i misaonom nivou. Prosto, izabrao sam podobno telo - objašnjavao je Leo kao da je čitao iz neke stručne enciklopedije.- Ih! - prasnuo je Sneško, ali se u razgovor uključio i Veragin.- Čekaj! Ti hoćeš da kažeš da i Snegi može da izgleda tako kao ti?- Snegi?! - razvukao je Leo podsmešljivo, ali Veraginovo pitanje kao da nije čuo.- Da, Sneško. Zove se Sneško. Dakle, može?- Naravno da može - odgovorio je Leo dimplomatski, oholo podižućiglavu.- Ali, kako? Ja ništa ne shvatam! - uzdahnuo je uvređeni Sneško i pogledao u zbunjenog Veragina.- Zar ti o svojoj rasi ništa ne znaš, dragi brate?- Ne... zapravo ne. Još odmalena živim sa Veraginom. Odrastali smo zajedno. O svojoj rasi skoro ništa ne znam - snuždeno je priznao Sneško.- Hm... Aha... - promrmljao je Leo.- Dozvoli onda da ti objasnim nešto - rekao je na kraju sav važan i pogledao u ostale. - Naravno, ako to tvojim dvonogim prijateljima ne bude smetalo.Svi su se samo zbunjeno zgledali, sedajući na zemlju i nestrpljivo čekajući šta će se dalje desiti. Samo je Temas ostao da stoji.- Dakle, da bi razumeo, dragi Sneško, počeću najpre od toga da većina naše vrste živi u planinama. Veoma smo znatiželjna rasa, što objašnjava zašto se mnogo naših pripadnika otisnulo u svet da ga bolje upozna i sprijatelji se s ljudima. Tako je mnogo mačkoroga pripitomljeno. A među njima i tvoja majka, pa i ti. Inače, živimo u velikim čoporima, ili bolje rečeno porodicama. Svi smo veoma bliski i dobro se poznajemo.Svaki mačkorog ima dva oblika bitisanja. Taj prvi se naziva niža razvojna forma, kao kod tebe, brate. U tom obliku bivstvujemo od rođenja a s vremenom sakupljamo više znanja i veština da bismo na kraju bili sposobni da pređemo u drugu razvojnu formu - u tu višu.Nakratko je zaćutao zamišljeno da bi opet nastavio:- Ova forma, čiji sam ja savršen primerak, predstavlja viši fizički i misaoni nivo. To znači da

je moje telo brže, elastičnije, jače i istrajnije. A moj um je sposoban brže da razmišlja i upija saznanja. Ali pre svega, daje mi veće čarolije.- Čarolije?! - zaječali su Sneško i Veragin uglas.- Naravno - odgovorio je Leo kao da je to nešto sasvim normalno. - Nije valjda da ne znaš da imaš magičnu moć, moj nesvesni brate? - upitao je mačkorog i brižno pogledao u Sneška, koji samo što se nije srušio.- Već sam rekao da o našoj vrsti ne znam ništa! - ljutito je odgovorio Sneško.- To da, ali da ne poznaješ ni svoje moći, to me zaista čudi - oholo jeodgovorio Leo, kratko uzdahnuo i nastavio:- Niža forma je obdarena magijskom moći koja izlazi iz roga. Reč je o magičnom prašku za uspavljivanje. Ta moć može da uspava neprijatelja skoro na pola sata. Viša forma poseduje veću moć omamljivanja. Ona može da uspava neprijatelja i na sat vremena.- Dakle, Sneško! Imaš magičnu moć a da o tom pojma nemaš - nacerio se Veragin.- A... a kako mogu da koristim tu svoju moć? Kako se to radi? Mogu li da se promenim u tu višu formu kao ti? I kako? - grozničavo je ispitivao Sneško ne obraćajući pažnju na Veraginovu primedbu.- Naravno da možeš da koristiš svoju moć - odgovorio mu je Leo.- Dovoljno je samo da se snažno usredsrediš na nju i onda ide samo. A što se tiče tvog trećeg pitanja, odgovor je potvrdan - možeš da se promeniš u višu razvojnu formu. Moraš samo da se usredsrediš i da u tom trenutku ne misliš ni na šta drugo. A ako su tvoj um i telo spremni za takvu promenu, to ćeš izvesti za tren. Posle se, naravno, možeš vratiti u prvobitnu formu, pa kad poželiš, opet se se možeš promeniti. Ja sam, recimo, odlučio da uvek budem u višoj formi. Reč je o slobodnom izboru svakog mačkoroga.- Gospodaru... - uzbuđeno je kazao Sneško zagledavši se u Lea kao u svetu sliku. - Dakle, mogu da izgledam kao ti?- Pa ne možeš baš kao ja. Svaki mačkorog je drugačiji, ne postoje dva ista.- Da, da, znam! Mislio sam da budem isto tako

velik i tako... tako lep! A mogu da budem i tako pametan? - uzdahnuo je Sneško iskolačivši svoje krupne oči na Lea.- Sve više razvojne forme mačkoroga imaju plavo krzno, s tim što, naravno, svako ima drugačiju nijansu. Od svetloplave do tamnoplave.- Ali, Snegi, nije valjda da bi želeo da postaneš ovakava ulickana mačka?! - zgrozio se Veragin, pokazavši rukom na Lea.- Molim vas! - oglasio se Leo uvređeno, isprsivši se: - Ja nisam nikakva ulickana mačka, gospodaru!- Veragin nije tako mislio - žurno se izvinjavala Aranis, ali Veragin je još uvek delovao ozlojeđeno. Mačkorog mu se već najmanje dva puta nijesvideo.- Hm - frknuo je oholo Leo dobacivši Veraginu prezrivi pogled.- Reci nam, Leo, zašto si zapravo došao kod nas? - upitao ga je Falijen.V- Cuo sam za vaše putovanje i hteo sam da vas upoznam. Cela planina bruji o vama - objašnjavao je još uvek uvređeni Leo.- Stvarno?! - začudio se Falijen pogledavši značajno ostale. - A ko sve?- Pa... životinje i čarobna stvorenja, naravno - odgovorio je Leo kao da govori s najvećim glupacima pod suncem.- Mi smo došli ovamo da nađemo zmajeve, Leo - oprezno mu je saopštila Aranis, čekajući njegovu reakciju.- Da. Znam. To već svi znaju. I zmajevi znaju za vas - rekao je kao

da sedosađuje i zureći u kandže na svojoj levoj šapi.- Oni znaju za nas?! - začudila se Lavril. - Ali...- Svakako - prekinuo ju je Leo. - Kako i ne bi!

Znaju za vasod prvogdana kada ste kročili ovamo.- Ali kako?- Planine... - Leo je naglo utišao glas i nastavio mističnim tonom: - One prenose glasine i šapuću im... a zmajevi ih uvek slušaju... Uskoro će doći da vam se predstave i kažem vam: neće to biti nimalo

prijateljska dobrodošlica.Lavril je uznemireno pogledala u Temasa dok je Leo pričao: - Zmajevi su vladari planina. Niko ovde nema veće moći... Povezani su s planinama, slušaju ih i savetuju se... nijednog dvonošca ne puštaju živog.- Ali mi želimo da razgovaramo s njima - oglasila se ponovo Aranis. - Mogao bi da nas odvedeš do njih?- Da vas odvedem do zmajeva?! - nasmejao se Leo. - O, ne! To, nažalost, neće moći, madam. Zmajevi žive navrh planine. Nemoguće je stići tamo. A kao što sam već rekao, uskoro će do vas doći sami. Pa onda na miru lepo s njima razgovarajte koliko god hoćete, a ako ja budem s vama, zamoliću ih za milost, a onda ću se potruditi da što pre nestanem.- Ali ne može tako! Moramo da se sretnemo s njima. To je veoma važno- kratko je pogledala u Falijena, koji joj je odmah uzvratio pogled.- Pa onda vam ne ostaje ništa drugo nego da čekate da oni stignu do vas - jednostavno je odgovorio Leo.- Slušaj, ako kažeš da će se sami pojaviti, mogao bi da nas izvedeš napolje iz ovih prokletih planina? - zamišljeno je upitao Temas pogledavši prijatelje. - Mogli bismo ipak da nastavimo put do Tamne šume i da prekinemo traženje zmajeva, kada oni već znaju za nas i spremaju se da nas nađu, zar ne?- To je istina - potvrdio je Eleas.- Odvešćeš nas iz Dragora, plemeniti Leo?Mačkorog je najpre delovao kao da okleva a onda je na kraju klimnuo glavom.- U redu. Pokušaću da vas izvedem odavde. Ali to radim samo zato što imam dobro srce.- Pih! To svakako - podsmešljivo je dobacio Veragin tihim glasom, posle čega ga je Leo ubilački pogledao.- Hvala ti, Leo - zahvalno se osmehnula Aranis, a mačkorog se napravio izuzetno važan.- Mislim da bi trebalo da se vratimo na spavanje. Trebaće nam snage za put - predložio je Eleas, a ostali su se složili.Opet su se umotali u toplu ćebad i za nekoliko trenutaka su zaspali s mislima o strašnim zmajevima, opakim planinama i pričljivim mačkorozima. Sneško je još koji trenutak posmatrao sklupčanog Lea, da bi potom i sam zaspao.

Opasne planineIX ada se drugi dan ujutru Veragin probudio, Sneško i Leo su već bili na J-^nogama i o nečem su živo razgovarali. Sneško je gutao svaku Leovu reč, što je višu razvojnu formu mačkoroga najviše umirivalo. Pravio se kao da je najvažniji na svetu ponosno uzdižući bradu.Lavril, Eleas i Falijen su još uvek spavali. Temas je stajao malo dalje i činilo se da je opet sa slašću pasao jutarnju planinsku travu. Konji su se napasali oko njega, dok ih je Sveti jednorog netremice posmatrao. Veragin se zagledao u njega na nekoliko trenutaka... Još uvek nije mogao da prestane da se divi tom izvanrednom i očaravajućem biću...Potom je, međutim, spazio da nema Aranis. Naglo se pridigao osvrćući se po okolini. Nigde je nije video. Hitro je skočio i krenuo pravo ka Temasu. Jutro je bilo veoma hladno. Iznad planina i šuma uzdizala se sumorna magla, koja je planine Dragora činila mračnim i jezivim. Veragin je namakao kragnu kaputa još više uz vrat. Zima se neprijatno uvlačila pod kožu, ali se činilo da Temas za to ne mari. Kao i obično nije nosio odelo; njegovo nago telo kao da nije osećalo hladnoću. Veragin se prisetio kako im je kentaur već pričao da ima otporniju kožu nego ljudi ili elfovi, tako da mu ledeni planinski vazduh uopšte ne smeta.- Zdravo! - pozdravio ga je Temas uz široki osmeh.- Zdravo! - odgovorio mu je Veragin pomalo zabrinuto. Temas je to odmah primetio.- Sta se dešava? Deluješ pomalo uplašeno.- Ja samo... da nisi video Aranis? Nije ovde...- Da... Upravo sam se bio probudio kad je odlazila. Naravno da sam je pitao kuda se zaputila. Rekla je da ide da se prošeta i malo ispita šumu - objašnjavao je kentaur.Veragin se natmurio. - Otišla je sama u planine?- Da. Upozorio sam je da ne ide sama, ali bezuspešno. Na kraju krajeva, ona poseduje skoro najsnažniju moć na svetu, zar ne? Može o sebi da se brine, zar ne?- Hm... U pravu si... Ali opet... - odgovorio je Veragin još uvek ozbiljan.- Idem da je potražim.

-Kako hoćeš - nasmejao se kentaur.-Kuda je otišla? - upitao je Veragin, a kad mu je

Temas pokazao na drveće s njihove leve strane, nije časio ni časa i pošao je da je traži.

Prolazio je kroz mokru travu, prekrivenu injem, i osećao kako ga jednorog gleda. Sveto stvorenje ga je pratilo pogledom, a Veragin je bio svestan da jednorog zna gde se Aranis sada nalazi. Bio je u neprekidnoj vezi sa elfkinjom. Veza koja je među njima nastala spajanjem njihovih moći bila je snažna.

Veragin je zastao na početku šume. Nešto ga je upozoravalo da bude na oprezu. Prema planinama Dragora bio je veoma nepoverljiv.

I drveće je ovde delovalo zlokobno. Njihova uska, sivkasta stabla uzdizala su se visoko prema oblačnom nebu, a igličaste krošnje su se skrivale u sumornoj pari hladne magle. Veragin je zakoračio ispod podmuklih tamnozelenih krošnji smreke i pažljivo razgledao okolinu. Šuma se protezala do velikog brda, obraslog gustom, noćnim mrazem umrtvljenom mahovinom. U daljini se nije videlo ništa drugo osim stabala. Nije bilo nikakvog žbunja, kamenja, stena, paprati niti visoke trave. Ništa. Samo drveće i mahovina.

Veragina je obuzimala sve veća nesigurnost. Imao je utisak da ga prate hiljade očiju, a da pritom ovde neprijatelji posmatrači nisu imali gde da se sakriju.

Instinktivno je uhvatio balčak svoga mača i pogledom istraživao svaki ćošak šume. Polagano je napredovao sve dublje, a sa svakim korakom, mahovina se pod njegovim nogama ugibala i hrskala, koliko je bila promrzla.

Kroz glavu su mu jurile misli i pitanja. Kuda li je Aranis mogla da ode? I šta joj je uopšte trebalo da krene ovamo? Same planine su delovale odviše opako i proračunato, pa je bilo sasvim jasno da će i njihove šume biti opasne.

Naglo se zaustavio. Bio je siguran da mu se upravo nešto tamnoplavo pomerilo ispod nogu. Sigurno mu se to nije učinilo. Razrogačivši oči i stegavši mač, oprezno je pogledao unaokolo. Nije se usuđivao da se pomeri. Znao je da nije sam. Da ga neko posmatra... Ali ko? I gde?

Potom je opet spazio. Nešto malo i plavo je upravo promaklo iza grana stabla tik pored njega. Istog trena je isukao mač. I opet je spazio tamnoplavu senku bržu od munje, koja se skrivala iz stabla. Nije bilo dovoljno da se okrene. Plava stvorenja su se pojavljivala onako brzo kako su i nestajala. Povrh svega, svaki put su se pojavljivala na nekom drugom mestu i na drugom stablu.Zbunjeni Veragin je osluškivao. Tiho kikotanje i cerekanje. Sićušni glasovi.- Pokažite se! - besno im je dobacio. Polako je gubio strpljenje, a mali stvorovi su ga izluđivali.- Veragine!Trgnuo se od iznenađenja i brzo se okrenuo prepoznavši glas.- Aranis! - uzviknuo je s olakšanjem, ali mač nije spuštao.V- Sta radiš ovde? - upitala ga je s osmehom kako je ugledala njegov isukani mač i odbrambeni stav. Veragin je još uvek uznemireno gledao prema drveću. Ničeg nije bilo, a i glasovi su se utišali. Sklonio je ipak mač i vratio ga u korice. I dalje na oprezu, prišao je Aranis.- Ima nekoga - kazao joj je i opet se zagledao u drveće pred sobom.Aranis je podigla pogled i stala da zvera po šumi.- Koga? - upitala je sumnjičavo.- Da, spazio sam nekakve plave stvorove. Međutim, bili su prebrzi. Nisam stigao ni da ih vidim kako treba. Ti ništa nisi primetila?- Ne - odgovorila je. - Ali znam da nas posmatraju...- Ko? - upitao je Veragin.- Stvorenja koja žive u planinama. Upravo sada su... ovde...- Ali ko? Kakva stvorenja? - Veragin nije shvatao i opet je posegnuo za mačem.- Ne znam. Ima ih mnogo... Planine pune raznih životinja. Osetila sam tojoš kada smo kročili na njih.- Sve mi se manje i manje sviđa ovo mesto - nasmejaose gorkoVeragin.A onda se prisetio zašto je zapravo i došao.

V- Sta uopšte tražiš ovde, Aranis? Zašto si došla u ovu čudnu šumu?V- Zelela sam malo da se prošetam - odgovorila je elfkinja. - A ovo mesto me je privlačilo svojom ogromnom energijom. Svuda vlada neštotajanstveno i nesputano... ali ovde u šumi ta je sila još moćnija... silnija... Osećam kako mi sila planina i zmajeva vibrira oko tela. To je kao polje pulsirajuće energije, koje ne vidim, ali ga jasno osećam.Veragin se malo namrštio. On ništa slično nije osećao. Znao je da Aranis tu silu oseća mnogo više nego bilo ko drugi. Još se nije navikao da se njeno osećanje sveta produbilo. Da sada okolni život i dešavanja vidi drugim očima. Ona sada može da shvati ono što on nikada ne bi razumeo. Povezivanje s jednorogom i ovladavanje jednim delom njegove moći promenilo ju je. Sada je već bila osećajnija i pronicljivija, ali i tiša i zamišljenija no ranije. Veraginu se činilo da stalno o nečemu razmišlja. Međutim, tačno je da je povezavši se s jednorogom postala hrabrija, mirnija i odlučnija no ranije. Odvažnija i srčanija. Nije se više plašila svoje misije i sudbine. Prihvatila je svoju dužnost trezveno i otvorenog srca. Nije je više toliko mučio strah, koji ju je obuzimao na početku putovanja, kada nije tačno ni znala šta će se desiti i šta je čeka. Veragin je video da se ona sada oseća slobodno i da se pomirila sa sudbinom. Divio joj se. Divio joj se iz dana u dan sve više. Međutim, u isto vreme ga je pomalo i plašila. Imao je utisak da je često na drugom, višem nivou mišljenja nego on i njegovi prijatelji. Delovala mu je nedostižnije nego ranije.- Jesi li dobro? - upitala ga je iznenada brižno trgnuvši ga. Veragin je shvatio da već dobrih pet minuta tako stoji i blene u prazno.- Ne. Izvini. Samo sam se zamislio - odgovorio je i nasmejao joj se. Aranis mu je uzvratila osmeh i oborila pogled.- Ali nije trebalo tek tako da dođeš ovamo. Sama. Moglo je da bude opasno - dodao je Veragin strogo.- Umem da se brinem o sebi - usprotivila se elfkinja s osmehom. -

VStaviše, bila sam u kontaktu s jednorogom. Upozorio bi vas da mi je pretila opasnost.- Hm... Dobro - na kraju je, ne baš ubeđen, promumlao mladić. - Idemo? Aranis je klimnula glavom i oboje su krenuli ka logoru. Mahovina im segibala pod nogama, a drveće je ljutitio zašumelo kad su odlazili.- Nije ti hladno? - brižno ju je upitao videvši je tako promrzlu.- Samo malo - ljubazno mu se nasmejala Aranis. Utom je već Veragin svukao svoj topli, kožni plašt. - Ne, ne treba mi stvarno - pokušavala je daga zadrži elfkinja, ali joj je Veragin umesto toga prebacio svoj plašt preko ramena.- Hvala - rekla je zahvalno.Veragin se samo osmehnuo i nežno joj prebacio ruku preko ramena privukavši je k sebi. Aranis nije prigovarala, samo je uživala u njegovoj toplini i prisustvu.Kada su došli do ostalih, svi su već bili na nogama. Temas je upravo razgovarao sa Falijenom. Lavril i Eleas su hranili konje ovsem, koji su poneli u jednoj od torbi, a Sneško je radoznalo posmatrao Lea kako se proteže. Viša forma mačkoroga je na dnevnom svetlu delovala još lepše i plemenitije nego po noći. Azurnoplavo dugačko krzno činilo je stvorenje elegantnim, a jasnožutim, prodornim očima ništa nije moglo da promakne. Debeljuškasti i tromi Sneško je u odnosu na svog prijatelja izgledao kao nekakav neuspeli primerak mačke s crnim rogom.- No, napokon! - povikala je Lavril kada je primetila Veragina i Aranis. - Već smo hteli da krenemo u potragu!- Gde ste uopšte bili? - odmah je upitao Falijen.- Išli smo da se prošetamo - odgovorila je Aranis tonom kojim mu je stavljala do znanja da neće dalje objašnjavati.- Dakle, idemo? - upitala je opet Lavril.- Ali Aranis i Veragin bi najpre trebalo da doručkuju, treba im snage za put - predložio je Eleas i počeo da pretura po torbi.- Ješćemo usput, Elease, u redu je - saopštila je ljubazno Aranis i pogledala u Veragina, koji je potvrdio.

- Onda, dobro - nasmejao se elf i okrenuo se ka Leu, koji je čistio krzno.- Leo, kuda ćeš sada da nas povedeš kako bismo izašli iz planina?- Hm... - mačkorog se na trenutak zamislio. - Mislim da znam jedan put. Idemo ovom šumicom naviše. Doći ćemo na prostrano uzvišenje, odakle ćemo se spustiti do podnožja planina. Tamo se nalazi jedan prolaz.- Čekaj - žustro ga je prekinuo Veragin.- Hoćeš da kažeš da moramo kroz tu šumu, odakle smo se upravo Aranis i ja vratili?- Da. Baš kroz nju - potvrdio je Leo nadmeno.Veraginu se to nije svidelo, što je Eleas odmah primetio.- Nešto ti se ne sviđa, Veragine?- Da. Ova šuma mi se ne sviđa - odgovorio je Veragin gorko. Eleas se naboranog čela okrenuo ka šumi s njihove leve strane. Dizala se visoko u planine, koje su još uvek bile prekrivene opakom maglom.- Zar ne možemo nekim drugim putem? - upitao je Eleas zamišljeno posmatrajući šumu.- Ovaj put je najbolji - umirio ga je Leo. - Ne bojte se. Ovuda je najbezbednije.- Mene više brinu zmajevi - oglasio se Falijen. - Ne verujem da će nas sami pronaći.- Ali zaista je tako, prinče - saopštio je Leo nadmeno. - Pre ili kasnije ćemo se sresti s njima.- Pre ili kasnije? - zabezeknuto je ponovio Falijen. - Ali mi nemamo vremena za gubljenje! Rat u Santijelu samo što nije počeo! Moramo ih što pre naći!- Tu baš ništa ne možete. Zmajevi odlučuju kada će se sresti s vama.- Hm - frknuo je Falijen ogorčeno i seo na svoga konja Kima.Niko više nije progovorio i svi su skočili u sedla. Aranis je zategla uzde i približila se s Adelasom do ivice provalije, koja se protezala duž obronaka brda. Na kraju se zagledala u njeno duboko dno. Svež planinski vazduh joj je duvao u lice. Guste šume na dnu provalije sakirvale su se pod sumornim velom jutarnje magle, a divlji, vijugavi potok se gubio u izmaglici. Nad njom su se nadnosile zastrašujuće

planine Dragora. Sunce je polako probijalo kroz nagomilane sivkaste oblake i trudilo se da koliko-toliko zagreje zemlju.Aranis se osmehnula i zajedno s prijateljima, u pratnji jednoroga, krenula ka šumi.Nekoliko sati od mesta gde je cela grupa s jednorogom logorovala, ka brežuljku je koračao visoki muškarac, ogrnut dugačkim, crnim plaštom sa crvenim odblescima. Zaustavio se ispod strme padine obrasle belim cvetovima i posmatrao. Jasno je osećao silu koja se skrivala u svakom ćošku planina, ali ga nije bilo strah. Planine Dragora mu nisu uterivale strahu kosti, jer je i on sam bio izvor grozote i straha ostalih. Bio je ponosan na sebe i svoje poreklo. Uživao je beskrajno kad god je imao prilike da nekome pričini bol ili strah. Uživao je u ubijanju i mučenju svojih žrtava. Okrutnost je bila prava reč za njega. Okrutnost i podlost.

Sklonio je dugu crnu kosu sa čela, otkrivši tako svoje lepo lice. Bio je najviši i najsnažniji sluga svoga crnog čarobnjaka Valgara. Postao je njegova desna ruka, vođa njegovih stvorenja tame. I zbog toga je bio neizmerno ponosan.

Okrenuo se prema dvojici svojih saradnika, koji su upravo njušili planinski vazduh kako bi istražili sve mirise i zamke skrivene u njemu. Bili su to dargvukovi. Stvorenja iz dubina Tame. Dva gorostasna stvorenja nalik na vukove sa po dve grozne, dugačke, sabljaste kljove i krvavim očima.

Iza njih se na brdo pela grupa od oko trideset odvratnih čudovišta. Noksozi su stasom ličili na ljude, ali su na leđima imali ogromnu grbu, a njihova sluzava, lepljiva koža bila je sivozelena. Bila su to mršava stvorenja s dugim nogama i rukama i upalim stomacima. Kretali su se prilično tromo, klatili su se i vukli tako pogrbljeni. Velike mutne oči, prekrivene nekakvom užasnom skramom, upirali su u zemlju i iscrpljeno brektali penjući se uz ko zna koje brdo po redu.

-Ove beštije nas samo zadržavaju - obrecnuo se jedan od dargvukova počastivši noksoge gadljivim pogledom.

-Gospodar je hteo da povedem nekoliko njih sa sobom - odgovorio je Maksarel. - Za svaki slučaj.

-Hm - zabrundao je drugi dargvuk - ali to su stvarno odvratne beštije. A pored svega su veoma tupi.

-Prestanite više da se žalite! - ljutito im je odbrusio Maksarel. - Nemate čemu da se čudite. Naš gospodar je bio veoma nezadovoljan što mu nismo doveli ni jednoroga ni elfkinju! Uza sve to, izgubio sam bitku u Rubinovoj dolini. Valgar je bio besan. A ko je istrpeo sav njegov bes i gnev?! Pa ja naravno! Zato umuknite, inače ćete, za promenu, da upoznate moj bes!

Dargvukovi se nisu usuđivali da progovore, niti da Maksarela pogledaju u oči, koje su mogle svakog časa da zaplamte.

-Požurite više, kosturi! Vi smrdljive beštije! - zaurlao je Maksarel na grupu zadihanih noksoga. - Blizu smo... Osećam to...- Da. Osećam njihov miris - nesigurno je kazao jedan od dargvukova.Njegov brat je zažmurio i stao da njuška. Potom je i on klimnuo glavom.- Zadah Dobra jednoroga je pokvario svežinu planinskog vazduha. Loše mi je od tog smrada...V- Moramo ih naći i ubiti - izjavio je opet Maksarel zamišljeno. - Ščepati jednoroga i dovesti tu izgubljenu kraljicu zemlje našem gospodaru.- Ja sam mislio da gospodar želi da ubijemo i elfkinju - nije shvatao dargvuk.- Nekada jeste... - odgovorio je Maksarel. - Ali pošto je primila moćVDobra jednoroga, on želi da je ubije sam. Zeli sa zadovoljstvom da je ukloni sa ovog Dobrom ispunjenog sveta. Osim toga, sami nećemo uspeti da uhvatimo jednoroga. Može da bude nevidljiv i, štaviše, veoma je brz. Međutim, ako uhvatimo tu elfkinju, on će je pratiti svuda. On ne shvata suštinu zla.- Ali tog momka, Veragina, tog nitkova, koji nam je ubio brata, zar nećeš njega da ubiješ? - promumlao je dargvuk prekorno.- Ne - grubo je odgovorio Maksarel.- Zašto?V- Šta vas briga. Pre ili kasnije ćete saznati.

Dargvukovi su se samo pogledali. Noksozi su konačno dobauljali do padine gde su ih Maksarel i dargvukovi čekali i umorno se sručili naVzemlju. Čitava dva dana se već penju u planine. Maksarel je prezrivo frknuo i svoje sluge obuhvatio ledenim pogledom.- Pokušajte da se saberete! - zagrmeo je, a noksozi su zadrhtali. Maksarel im je ulivao strah. Bio je surov i nemilosrdan. I veoma lukav. Vatrenim očima bi spržio svakoga ko bi ga pogledao, a od njegovog hladnog, dubokog glasa ledila se krv u žilama.- Moramo dalje... - dodao je više sam za sebe.- Dižite se, lenje kože - zabrundao je prema iscrpljenim noksozima, koji su se valjali u travi.Potom se naglo okrenuo i brzo krenuo dalje u planine, stopama svog plena...Veragin se namrštio. Opet je ulazio u tu podmuklu šumu. Činilo se da se niVelfovima ova zloslutna šuma ne dopada. Čak se ni Leo ni na trenutak nije zaustavljao - samo je odlučno išao napred. Put kroz šumu je bivao sve strmiji.Veragin je koračao na začelju grupe s rukom na balčaku mača, spreman na sve. Neprekidno su mu na pameti bila ona tajanstvena plava stvorenjca što su mu se još pre nepunog sata motala oko nogu i posmatrala ga krozVdrveće. Suma je bila neobično tiha. Ništa se nije čulo. Nigde pesme ptica, zujanja insekata, niti šuma drveća. I pored toga što je duvao lagani vetrić, grane drveća se skoro uopšte nisu pomerale niti su odavale ikakav žamor. Samo se povremeno začuo šum lišća i granja, i to baš u trenutku kada bi vetar prestajao da duva. Izgledalo je kao da šuma radi samo ono što ona hoće i da se namerno trudi da zastraši svoje posetioce.Veragin i Eleas su se pogledali. Znao je da su elfovi primetili to čudnjikavo ponašanje šume. Međutim, niko se nije usuđivao da izgovori šta misli ili da pokaže strah. Suma je, naime, slušala svaku njihovu reč...- Misliš da bih, recimo, sada mogao da se promenim

u višu razvojnu formu? - Sneško je ponovo upitao Lea. Leo je nastavljao da korača na čelu grupe gordo i graciozno.Zemlja se pod nogama njegovih pratilaca lagano utabavala, a pod njegovim laganim koracima gotovo da se nije ni pomerala. Sneško mu je bio odmah za petama i neprekidno ga zapitkivao.- To zavisi od mnogo toga - odgovorio mu je na pitanje Leo, sav važan. - Moraš sam da utvrdiš jesi li spreman.- Ali kako da to utvrdim? - nije odustajao Sneško. - Ja ne znam kako se to utvrđuje!V- Čim probaš da pređeš u viši nivo, osetićeš.- A šta ako bih to, recimo, sada pokušao?- Možeš slobodno. Ali sumnjam da će ti to uspeti. Za takav složeni proces treba dobro da se usredsrediš i odlučiš. Tek tako iz hira ti neće uspeti.- Hm... - ljutito je zamumlao Sneško - opet ništa ne razumem.- Pa šta ti tu nije jasno? - oholo se suprotstavio Leo.- Moraš još da učiš o našem rodu, dragi brate.- Kako da ne! - prasnuo je Sneško.- Još mi reci da li je tačno da, ako se sada promenim, mogu da se vratim u prvobitni oblik?- Da. Tako je. Ali većina mačkoroga zauvek ostane u svojoj višoj formi. Zašto bi se vraćao?Veragin je sa začelja prezrivo dobacio: - Ako su sve više forme tako uobražene kao ti, eto bar jednog razloga.V- Cuo sam to! - obrecnuo se Leo.- To sam i hteo - odgovorio je Veragin podrugljivo.Lavril je umalo prasla u smeh, a i Eleasu je na licu zaigrao osmeh. Leo je samo gordo podigao glavu i ubrzao korak.Sneško je pošao ka Veraginu, koji je delovao više nego zadovoljno.- Šta to radiš?! - prasnuo je na njega ogorčeno.Veragin je izvio desnu obrvu i pogledao u svoga dlakavog prijatelja.- Šta?- Znaš ti dobro šta!

- Ne, ne znam.- Znaš! Ne pravi se da ne znaš!- Ne znam, ali ako znaš, ti mi reci.- Znaš ti vrlo dobro, ne pričaj da ne znaš !- Ja znam svašta, ali zato ti ne znaš ništa.- Ali znam šta znam, a ti ne znaš šta znam!- Ja znam šta znaš i ne govori da ne znam kad znam a... - Veragin je stao usred rečenice i počeo da se smeje.V- Šta je?! - pisnuo je ljutitio Sneško.- Razumeš li ti išta? - nasmejao se mladić.Sneško se zamislio da bi naposletku i sam počeo da se smeje.- Da! Znam - ne znam! Ha-ha! Odlično!- Kad god razgovaram s tobom, Snegi, uvek se dobro zabavim - smeškao se i dalje Veragin. Sneško njegovu ironičnu primedbu sigurno nije shvatio, jer se sav ponosan isprsio.- Da, ali smo se previše udaljili od onoga što sam hteo - rekao je na kraju. - Šta imaš protiv Lea?- Ja?! Ništa. Osim toga što je najuobraženija mačka koju sam ikad sreo,sasvim je u redu - nacerio se podrugljivo.- Ali on nije nikakva mačka!- No dobro - odgovorio je Veragin nestrpljivo - ja samo ne shvatam zašto želiš da postaneš kao on! Nema potrebe, Snegi.- Ali ja želim da imam čarobnu moć kao on! Zelim da budem isto tako velik i plav! I želim da imam dva roga! - rasplinuo se Sneško.- A šta ako postaneš naduvenko kao on?- Daj, molim te! - odmahnuo je Sneško.- Moći ću uvek da se vratim! Mogu stalno da menjam oblik.- Da, ali čuo si ga, zar ne? Zašto bi se menjao? Siguran sam da, čim se razviješ, nećeš hteti da se vratiš.- To je besmisleno - Sneško nije popuštao.- Kako hoćeš - rekao je na kraju Veragin ljutito i opet usmerio svoju pažnju na okolnu šumu, dajući tako na znanje svom malom prijatelju da je njihov razgovor završen.Put se peo sve više. Veragin je bivao sve uznemireniji osećajući da ih

Vneko sve vreme posmatra. Setio se i Aranisinih reči od jutros. Šuma i planine su bujale od života. Iz svakog ćoška je vrebalo neko stvorenje. Međutim, šuma je kod Veragina izazivala nelagodu. Planina i njene šume delovale su zlokobno i neprijateljski.Falijen je išao nekoliko stopa iza Lavril zadubljen u svoje misli. Kim je mirno kaskao za njim a odmah pored njega Adelas, koji je delovao nesigurno. Aranis je pogledala u Falijena. Nekako je odmah pogodila o čemu princ razmišlja. Kao da je mogla da vidi njegove misli, osećanja... To ju je toliko iznenadilo da se skoro uplašila. Međutim, rešila je da tome ne pridaje veliku pažnju. Sigurno nije bilo ništa ozbiljno, a moguće da je i malo preterala.- Falijene - ljubazno mu se obratila. Princ joj se okrenuo trgnuvši se. - Brinu vas zmajevi, zar ne?Falijen je začuđeno podigao obrve, ali je na kraju priznao: - Da... Moram na njih neprestano da mislim. A pre svega, moram da mislim na rat koji se sprema Santijelu. Biće to najveća bitka koja je ikad zadesila naš svet. Nešto tako moj narod nije doživeo... A od zmajeva ni traga. Vreme prolazi a pomoć zmajeva je još neizvesna.- Shvatam - snuždeno je izustila Aranis - ali ne smemo gubiti nadu. Moramo da verujemo u spas. Ne brinite, zmajevi će se na kraju pojaviti.- Da, da, ali opet... a šta ako ih ne uverimo da pređu na našu stranu? Da pomognu kraljevstvu u borbi protiv tame i zla? U borbi protiv Valgara? U borbi protiv Golroga...- Sigurna sam da ćemo uspeti, Falijene... Osećam to - nasmejala se Aranis.Falijen joj je odgovorio osmejkom, ali se na njemu videlo da još uvek brine.- Znate, princezo... razmišljao sam o tom zlu koje je zadesilo Lilandgariju- počeo je opet zamišljeno. - A ako zaboravim Valgara, pojave se mordati.VGde li su sada oni? Sta rade... Nema nikakvih vesti o njima. Znate li vi nešto o njima, Aranis?Elfkinja je zamišljeno klimnula glavom.- Da. To su napola ljudi, napola čudovišta. Najstarije Sile tame progutale su nekoliko duša onda

kada su se ovde tek pojavili ljudi i kad je Kapija tame bila nakratko zatvorena. Kako je Dobro počelo da se razvija, Sile tame su se vratile tamo odakle su došle. Međutim, ostavile su za sobom svoje podanike - mordate. To su bića najstarijih i najgorih Sila tame. Njihova duša je prepolovljena - na ljudsku i zlu. I većinom ta zla preovladava. Pa ipak, mordata nikad nije bilo mnogo. I uglavnom su se skrivali, kao sva ostala zla stvorenja. A kraljevi vojnici su se trudili da ih istrebe. Trudili su se da iskorene svako zlo odatle. U tome nikada nisu uspeli, možda i zbog akeltasa, koji su održavali ravnotežu između Dobra i zla.A posebno je vaš otac, Falijene, bio opsednut lovom na mordate. O njima se zna da su strašno okrutni i snažni. I kralj Leoden je želeo da ih se otarasi. Bar te dvojice koji su ostali, kad je već Valgara sputao njegov otac.Falijen se zamislio. Nije mu bilo čudno što princeza sve to zna jer je znao da elfovi posmatraju u Anlidi-liri - izvoru slika - šta se dešava u svetu. A na kraju krajeva, i ptica Feniks preleće preko beskrajnog mora ne bi li kraljicu Aestis izveštavala o važnim događajima koje ne može da vidi u Anlidi-liri.Potom je tiho rekao. - Otac mi nikada nije pričao o svojoj potrazi zamordatima. Bio je to njegov lov... a mislim... mislim da se bojao. Nije hteo da imam posla s njima.Aranis je jedva primetno klimnula glavom i na trenutak je zavladala tišina.Na kraju je još dodala: - Mordat je elfska reč. Ljudi su je skratili. Pravi naziv je morgalodat, nastao od elfskog - morros što znači zli, galos što znači vatra i dat - lav. Dakle, u prevodu - zli vatreni lav ili lav zle vatre - morgalodat.- Liče na lavove?- Pomalo. Malo kao lav, malo kao čovek.- Videla si već nekog?- Ne... još nisam. Skoro da su izumrli. Možda su ta dvojica koja muče vaš svet i poslednji. O njima je zabeleženo u našim mitovima i istoriji Lilandgarije. A tokom obuke za najviše elfove uči se o njihovoj suštini, nastanku i poreklu.- Morgalodat... - odsutno je izgovorio Falijen.

- Da - izustila je Aranis - lav zle vatre.Došlo je podne i više nije bilo toliko hladno. Treperavi sunčevi zraci su prodirali kroz guste krošnje planinske šume a nebo je napokon bilo svetloplavo, sa pokojim belim oblačkom. Ali i pored toga, šuma je delovala zastrašujuće. U njoj se zadržao onaj tegobni sumrak, a u vazduhu se osećala ustajala hladnoća.Veragin se naglo zaustavio na čelu grupe. Herkul je plašljivo zafrktao i naglo se trgao. Veragin je istog trena spustio ruku na svoj mač zverajući uokolo.V- Sta se dešava? - uznemireno je upitao Falijen spustivši ruku na mač.- Opet! - odgovorio je ozbiljno Veragin. - Opet sam video ta plava stvorenja. Baš sada, ovde. Nešto mi je prošlo pravo pokraj nogu.- Opet?! - zbunjeno je upitala Lavril.- Video sam ih jutros ovde - objasnio je Veragin nehajno.- Ja ništa ne vidim - oglasio se Temas.- Naravno da ne vidiš. Ničega tu nema - dobacio je oholo Leo.Veragin ga je umalo proždrao pogledom, ali nije hteo da mu dopusti da gaizvede iz takta.- Kažem vam da nas nešto prati - nastavljao je.- Ja ti verujem, Veragine - tiho je izustila Aranis ne skidajući pogled s krošnji drveća. - Osećam ih tu... osećam da su tu čarobna stvorenja...Potom je pogledala u jednoroga, koji je jedini davao ovoj šumi malo sjajai topline. Aranis je osećala njegovu moć i snagu. U žilama bi joj se razgoreo plamen odlučnosti i sigurnosti uvek kad bi mu pogledala u oči. Jednorog je uspevao da je uteši i smiri jednom mišlju, jednim pogledom... Bio je dovoljan jedan dodir ili pogled i jedno drugom su gledali duboko u dušu.V- Šta se dešava? - nestrpljivo je upitala Lavril.Eleas je prineo kažiprst ustima ućutkujući je. Lavril se namrštila i stala unezvereno da gleda po šumi. Nije htela da prekida svoga brata kada se očigledno usredsredio na nešto što je njoj promaklo.

- Čujete? - prošaptao je Eleas posle nekoliko trenutaka napete tišine, uzdignutih ušiju.- Ne - suvo je odgovorio Sneško. Veragin ga je prekorno pogledao.- To je smešno - prozborio je Leo rugajući se, mada nije delovao dovoljno uverljivo.- Slušajte... Veragin je u pravu. Ovde nismo sami - nastavljao je Eleas ne obraćajući pažnju na primedbe obaju mačkoroga.A onda je opet počelo. Male plave senke su treperile svuda unaokolo. Neke po zemlji, mada više njih na drveću. Skrivale su se iza stabala i grana. Stvorenjca su bila tako brza da ih je bilo teško bolje zagledati, što je čitavu grupu uzrujalo. Svi su se mahnito okretali unaokolo pokušavajući da vide svoje posmatrače. Šumu je odjednom preplavio prigušeni, lukavi smehi kikotanje mnoštva piskutavih glasova.Falijen više nije izdržao, izvukao je mač i besno povikao: - Ko god da ste, pokažite se!Zavladala je tišina. Glasovi su zamukli.Falijen je izvio obrve u čudu. Već su i ostali isukali mačeve, a i konji su počeli uznemireno da udaraju kopitima. Samo je jednorog ostao potpuno miran. Aranis mu je jednom mišlju dala do znanja da postane nevidljiv, a on ju je odmah poslušao.

Iznenada su sa grana i iza stabala počela da iskaču mala plava stvorenja nalik na patuljke. Bilo ih je na stotine. Možda i više. Poplava malih životinjica je u istom mahu jurnula na družinu.

Bili su visoki jedva nekoliko centimetara. Koža im je bila tamnoplava, a preko bokova su imali crni veo. Ugljen-crna, raščupana kosa štrčala je na sve strane, a uske, upale oči su izgledale kao dve pukotine. Iz crne lobanjice izlazio im je par velikih šiljatih ušiju a iskrivljena usta su im bila naoružana nizom oštrih igličastih zuba.

Veragina je iznenadilo s kakvom su se veštinom i brzinom ta stvorenja kretala. Odskakali bi nekoliko stopa uvis, čak do nivoa njegovih očiju, i uz besne uzvike napadali njega i njegove prijatelje.

Počeli su da ih ujedaju i grebu gde su stigli kao vihor bodljikavih insekata. Zubima su probadali kao iglama a šiljate nokte, koji su više ličili na kandže, zarivali su u kožu.

Veragin je vitlao mačem i trudio se da patuljčiće otrese sa svog tela. Međutim, stvorenja su se držala kao krpelji i svake sekunde se iz šume pojavljivala nova grupa. Mačevi tu ništa nisu mogli. Veragin je pogledao svoje prijatelje, koji su se borili s patuljcima mučeći se kao on.

Tri stvorenja mu se popelo na glavu i uz zaglušujući pisak počelo da ga čupa. Drugi su mu visili na telu kao ukrasi na novogodišnjoj jelci i nije im padalo na pamet da ga puste. Veragin je skakao kao lud, otresao ih mahnito poskakujući, ali čudnjikavi plavi stvorovi su bili veoma brzi i veoma mali.

Utom je već Leo krenuo u napad. Napao je šumska stvorenja svojom čarolijom. Iz oba crna roga izletela mu je po jedna plava munja pravo prema gomili patuljčića koji su opsedali mačkoroga. Svi su istog trena popadali u nesvest i strovalili se na zemlju. Leo je krenuo na sledeće, ali bilo ih je mnogo. Kroz šumu su bleštali zraci plavog svetla, ali je patuljaka bilo sve više.

Aranis je upravo bilo pošlo za rukom da strese s kose dva stvora koja su ječala. Na licu su joj se urezale dve duboke ogrebotine, a rukavi su joj gotovo bili u dronjcima. Još uvek je na njoj visilo nekoliko patuljaka. Bilo je zaista neverovatno s kakvim besom i energijom su stvorenja napadala. Jedan ju je upravo bio ujeo za prst i Aranis je zajaukala. Zbacila je ništariju nekoliko metara daleko, međutim, nije stigla ni da se pribere, a drugi ju jeveć ugrizao za nogu pa za ruku. Osetila je oštar bol i silno se razbesnela. Onda joj je telom prostrujala snaga. Znala je da joj je nevidljivi jednorog poslao svoju moć...

Kako je divlje podigla ruke k nebu, sa nje je spalo nekoliko patuljčića. Pustila je da joj telom prođe snaga koja joj je ključala u žilama. Srce je kucalo brže. Osetila je kako je obuzima poznata sila, kojom je jedva uspevala da vlada. Jurila je na površinu, ulazila joj u um i gutala joj misli... Bio je to nagli talas sile, koji je potaknula ogromna moć Dobra. Aranis mu je umalo podlegla, ali se na kraju ipak sabrala i opet potisnula taj ogromni, nesputani nalet energije i neukrotive snage.

Smestila ga je duboko u sebe, ostavljajući ga da tiho ključa i pulsira. Samo malo joj je trebalo. Trebalo je samo da se usredsredi kako bi prizvala moć zemlje... Moć kojom bi sasvim lako najurila male proždrljive neprijatelje.

Nebom je projurilo nekoliko sivkastih oblaka, koji su zaklonili sunce. Na šumu se spustio još gušći sumrak. A onda se ni iz čega podigao i vetar.

Aranis je još uvek stajala na mestu s rukama i glavom uperenim k nebu. Eleas je odmah shvatio šta se dešava. Isto kao i svi ostali, uključujući i napadače. Borba se malo stišala, patuljci su prestali da napadaju, što su njihovi protivnici odmah iskoristili.

Vetar je bivao sve jači. Drveće je počelo zlokobno da se njiše i nastupila je zaglušujuća buka. U tom trenutku se vetar pretvorio u snažnu oluju, koja je bacala krošnje drveća na sve strane. Lišće i grane su leteli uokolo.

Aranis je zatvorenih očiju i s glavom još uvek uperenom prema nebu stegla pesnice, ali ruke nije spuštala. Osetila je kako joj moć i snaga prolaze kroz mišiće. Negde u dubini svog bića je jasno osećala mnogo veću moć, koja bi rado izletela na površinu i zavladala njenim telom i umom. Ogromnu moć, koju je na kraju osećala kada se spojila s jednorogom i po prvi put upotrebila njegovu moć protiv tajanstvenog čarobnjaka Maksarela. Tada je ta sila umalo ovladala njome i umalo ju je ubila. Ali Aranis ju je ipak nadvladala. Uspela je da je pokori, da je uhvati kako treba i iskoristi je. Koštalo ju je to, međutim, cele njene snage a umalo i života...

Zift-crna kosa divljački joj je vijorila oko glave. Napokon je otvorila oči, raširila prste i opustila mišiće. Istovremeno joj se oko tela stvorio ogroman vrtlog. Plavi patuljčići u njenoj blizini su se rasuli na sve strane.

Veragin je morao da se osloni o jedno stablo kako bi održao ravnotežu. Vihor je bio sličan uraganu. Jedva je stigao da uhvati Lavril, koja je umalo pala na leđa, kada ju je silan nalet vetra udario u lice. Patuljci su poleteli visoko i počeli da se okreću u strahovitim talasima uragana. Aranis ih je posmatrala ne trepćući. Kad ju je Veragin pogledao,

prošla ga je jeza. Bila je kao opsednuta. Izgledala je zastrašujuće, ali i uzvišeno.

Odjednom je poleteo i Sneško. Iskolačenih očiju i uz preplašene urlike odlepio se od zemlje kako ga je zahvatio vetar. Raširenih nogu je odleteo nekoliko stopa, ali ga je Temas uhvatio u naručje. Kentaur je među njima imao najmanje problema. Budući da je imao konjsko telo, nije mu bilo teško da održi ravnotežu. Umirivao je uplašene konje dok je držao preplašenog Sneška ispod pazuha.

Aranis je jednim trzajem ruke poslala sva ječeća, plava stvorenja daleko nakraj šume. Vetar je naglo utihnuo. Drveće je prestalo da se ljulja i opet je zavladala jeziva tišina. Veragin je koji trenutak strahovao da je ogluveo pre nego što se navikao na iznenadnu tišinu. Aranis je spustila ruke pored tela i glasno odahanula.

-Kako si? - odmah ju je brižljivo upitao Eleas. Aranis je klimnula.

-Mislim da nikad nećete prestati da me iznenađujete, princezo - izjavio je pomalo drhtavim glasom Falijen. Bio je prilično zbunjen i još mu nije bilo jasno šta se maločas dogodilo.

-Samo mala pomoć vetra - nasmejala se Aranis.-Mala?! - ponovio je Veragin u neverici.-Ali nije baš prošlo bez problema - dodala je

Aranis namršteno.-Umalo sam, zahvaljujući talasu besa koji me je u

jednom trenutku zahvatio, pustila da mnome u potpunosti ovlada moć Dobra. Ta sila je ogromna... nezadrživa... Dovoljno je malo nepažnje, ili brzopletosti, i ona odmah juri da preuzme vlast. Pokušava da ovlada mojim mislima kako bi mogla sama da vlada...

-Da - potvrdio je brižno Eleas - toga sam se upravo i plašio. Moć Dobra je ogromna, neukrotiva sila kojom mogu da ovladaju samo čista i nevina bića kao što su jednorozi. Samo oni zahvaljujući svojoj plemenitosti i nevinosti mogu da joj se odupru. Pravo je čudo što si jedan njen deo ukrotila. Moraš da imaš na umu da ti neće biti lako da je zadržiš i sputaš usebi, da njome vladaš. Pokušavaće da te pokori. Da ovlada tvojim telom i umom, koji nisu tako snažni i otporni kao telo i um jednoroga. Moraš da naučiš da

razumeš tu silu koja ti sada kola žilama. Da naučiš da je osluškuješ i njome upravljaš...Aranis je klimnula. Ni Veragin nije baš razumeo o čemu je Eleas upravo govorio, ali je znao da sve to muči Aranis. Iako je sada delovala mnogo uravnoteženije i otpornije, znao je da joj ta ogromna moć koju nosi zadaje dosta briga...Jednorog joj je ipak u svemu pomagao. Bio joj je velika podrška. Pružao je mir i razumevanje njenoj duši. Davao joj je nadu uvek kad je trebalo. Ispunjavao bi srce svojih pratilaca toplim osećanjima uvek kada bi osetio da se muče, a oni toga nisu ni bili svesni.- Ovaj... Moram da priznam, madam, da je to bilo zaista veličanstveno - iznenada je progovorio Leo. Veragin je samo zakolutao očima, ali Aranis se slatko nasmejala.- Hvala ti, Leo. Ali nije to ništa...- Ne budite tako skromni, poštovana gospođo - sav gord se suprotstavljao mačkorog.A Sneško je opet gutao svaku njegovu reč.- To nije skormnost, to je prava pravcata stvarnost - odgovorila je Aranis smešeći se.Leo je načinio mali naklon u znak poštovanja, iako je Veragin sumnjao da taj mačkorog može da gaji poštovanje prema bilo kome osim prema sebi samom.- Ja sam se bogami uplašio - oglasio se usplahireni Sneško. - Umalo da odletim ko zna kud!- Baš me čudi, Snegi - nsmejao se Veragin. - Pretpostavljao sam da nećeš ni pomeriti zadnjicu.Sneško se naduo poput žabe i uvređeno se okrenuo od Veragina.- Trebalo bi da nastavimo put, zar ne? - predložila je Lavril.- Slažem se - priključio se Falijen - ali me živo zanima kakva su nas to stvorenja napala...- Da... - kazala je Aranis zamišljeno - još nikad nisam videla slična bića.- Mislim da su to bili rarasi - uključio se Temas zamišljeno. - Ili neštoslično. Viđao sam ih ranije... Kada sam sa ocem i stricem putovao obodom Tamne šume... Ti patuljci su bili veoma slični ovima što su nas malopre napali. Samo, za razliku od ovih koji su hteli nas ubiju, oni drugi su prema meni, ocu i stricu Zektoru bili

sasvim prijateljski raspoloženi.- Možda su im to bili rođaci ili tako nešto - slegla je ramenima Lavril.- Ili ste tada imali sreće pa ste naleteli na dobre rarahe.- Moguće - nasmejao se Temas.- Onda, polazimo? - prekinuo ju je Leo.Jednorog je u međuvremenu opet postao vidljiv i nežno je Aranis ćušnuo glavom. A onda su polako krenuli na put.Senke zlaSvuda je vladala pometnja. Strah i očajanje zahvatili su ceo Santijel i okolinu. Kasandra je trčala jednim od hiljadu hodnika Bliznakinja i pokušavala da se probije kroz gužvu. Ceo dvorac, podanici, dvorani, ljudi iz Valosa žurili su u podzemne prostorije Santijela ne bi li se sakrili od neprijatelja koji je bio pred vratima. Tako je naredio kralj.

Na sve strane metež. Preplašeni ljudi trčali su po dvorcu i dozivali svoje bližnje. Kasandra je bila jaka i čvrsta devojka, ali ju je pogled na očajna i prestrašena lica nevinih ljudi obeshrabrivao.

Crne haljine od svile, izvezene srebrnastoplavim koncem, talasale su joj se oko nogu. Duga, kovrdžava, kestenjasta kosa bila joj je zakačena ukrasnim šnalama i dok je Kasandra trčala, poigravala joj je na leđima.

Strčala je već niz treće stepenice i umalo udarila u dve žene sa bebama u naručju. Videlo se da nekud žure, a njihova mlada lica bila su prestrašena. Kasandra se ipak nije zaustavljala i trčala je dalje, iako je osećala da gubi dah. Ljudi su prepoznavali buduću kraljicu i sklanjali su joj se s puta.

Dotrčala je čak do ulaza na Plavi most, iznad kojeg je blistala prelepa statua ptice Feniks. Istrčala je na most, a njegov prelepi, plavi sjaj ju je skoro oslepio. Zasutavila se i oslonila na njegove uglačane, kamene zidove. Bili su glatki kao staklo, možda još i glatkiji. Azurnoplavi kamen se pod popodnevnim sunčevim zracima čarobno presijavao. Kasandra je čekala da joj se oči priviknu na svetlost, jedva dolazeći do daha.

Kada joj se vid povratio, pogledala je ispod sebe.

Iako se Santijel presijavao u plavičastoj svetlosti, što ju je nateralo da zažmuri na trenutak, mogla je da vidi čitav grad i dvorište. Gomile ljudi su se skupljale kod kule, gde su stražarili vojnici, i polako su svi silazili u podzemne prostorije. Muškarci, žene, deca... Svi su žurili u sklonište. U sklonište od zla pred vratima. Međutim, Kasandra je znala da, ako Santijel bude osvojen, podzemna skloništa im neće pomoći da se spasu. Gomile vojnika su marširale preko dvorišta i razmeštale se na zidinama. Elfska vojska se skupila ispred Druge i Glavne kapije i primala naređenja od Adrima. Kasandra je spazila da se iza druge Bliznakinje ka Glavnoj kapiji krećečitava vojska kentaura sa Zektorom na čelu. Znaci za uzbunu su bili na najvišem nivou. Za nepuna dva sata, stići će čitava armada od petnaest hiljada čudovišta.Ruke su joj se tresle. Kada je pomislila na rulju kirlopa i noksoga sa takrovima, prošla ju je jeza. Nije imala predstavu kako da doskoče takrovima. Iako joj je kralj pričao o zmajevima, nije im se nadala. Nije mogla ni da zamisli da će princeza Aranis ubediti zmajeve da im pomognu. U tu pomoć se nije mnogo uzdala.Duboko je udahnula i nastavila da trči. Most je zaista bio visoko, tako da joj je u lice udarao hladan vetar. Međutim, već za koji trenutak, bila je na njegovom kraju, kod ulaza u kulu Eleanor. Bez razmišljanja je utrčala unutra i krenula uz stepenište s leve strane. Prolazila je pored velikih slika jednoroga i pejzaža, elfskih statua i baklji s Ljubičastim plamenom. Beli ćilim se prostirao duž celog hodnika, kao i na ostalim spratovima. Zidovi su bili obloženi lakiranim smrekovim drvetom, isto kao i pod.Kasandra nije imala vremena da se divi lepoti dvorca onako kako je to obično činila. Sada je morala brzo da nađe Nelil.Potrčala je niz kameno stepenište i kao uragan prošla kroz sledeći hodnik. Krenula je da lupa na velika, dvokrilna vrata od ebanovine, ali se niko nije odazivao. Pokucala je još jednom i glasno povikala:- Nelil! Jesi li tu? Brzo izađi napolje!

Ne. Niko se nije odazivao. Kasandru je hvatala panika. Tražila je NelilVposvuda. Sta sad? Možda se još odavno sakrila u podzemnim odajama... Da. Nema druge mogućnosti. Mora se opet vratiti do podzemne kapije.Okrenula se hitro u mestu i krenula ka stepeništu. Hodnik je bio potpunoVprazan. Tako prazan i tih, gotovo jeziv. Ćula je skoro svaki svoj korak. Ubrzala je i uskoro stigla do uskog stepeništa.Silazila je preskačući po tri stepenika, a srce joj je sa svakim uzdahom lupalo sve jače. Kralj je od nje tražio samo jedno: da nađe njegovu ćerku i pazi na nju tokom rata. A ona to nije uspela. Već ju je sad izgubila. Rat još nije ni počeo, a ona ne može ni da pretpostavi kuda je Nelil mogla da ode.Spazila je stepenište za sledeći sprat kada se iznenada sudarila sa nekim ko je silazio. Niz stepenice su jurila dva muškarca. Usredsređeno si išli ka svome cilju. Ne obraćajući pažnju, zgurali su sa stepeništa buduću kraljicu.

Poslednje što je Kasandra spazila bile su dve užurbane prilike. Potom je osetila oštar bol u leđima. Svet joj se okrenuo. Onesvestila se.Glavna sala se nalazila na drugom spratu kule Eleanor. Bila je to prostrana, pravougaona prostorija sa dva ogromna prozora, koja su se protezali od poda pa do plafona. Delovala je hladno i stešnjeno. Zidovi su bili odVtamnog kamena i nije bilo slika. Čitavu prostoriju je podupiralo pet velikih isklesanih stubova. Dva su stajala u ćošku kod ulaznih vrata. Ostala tri su bila na suprotnom kraju prostorije, iza kraljevskog trona.

Pod je bio od glatkog, crnog kamena, zaliven kovanim gvožđem. Tavanica je bila visoka sa dubokim lukom oslikanim kao noćno nebo.V

Cela Glavna prostorija bila je u zagasitim bojama. Čak je i tron bio iz jednog komada crnog kamena, izbrušenog i izglačanog tako da se u njemu kralj mogao ogledati. Mastilo-plavi ćilim se prostirao od

trona sve do ulaznih, ogromnih, dvokrilnih vrata od ebanovine. Duž prozora stajala su dva duga stola s klupama. Sa obeju strana trona nalazio se po jedan raskošan presto, optočen crnim rubinima i žilama od crvenog zlata. Na svakom stubu bila je pričvršćena baklja.

Kralj je prelazio po svilenom ćilimu tamo-ovamo. S rukama na leđima, sa zamišljenim i sumornim izrazom na licu. S njegove leve strane, na dugačkoj klupi, sedeo je Tevlop s najvišom elfkinjom Eliven. Kod vrata su stajala dva vojnika, a kentaur Zektor je stajao pored stola, s prekrštenim rukama.

Sunčevi zraci su zalivali čitavu prostoriju. Odbijali su se od sjajne podloge i gubili se u dubokoj, mračnoj tavanici.

Leoden je prešao rukom po prosedoj kosi. Eliven ga je netremice posmatrala. Imala je krupne tirkizne oči i prodoran pogled. Tevlop se pored nje sve vreme nervozno vrteo. To što je bio tako blizu lepe elfkinje prilično ga je uzrujavalo. Opet, s druge strane, Eliven mu je terala strah u kosti. Divio joj se, ali isto kao i kralja iz nekog napoznatog razloga ga je plašila. Verovatno što je znala odgovor na svako pitanje, što je svaka njena reč bila potvrda njene mudrosti, uzvišenosti i trezvenosti. Iz svakog njenog pogledaVili pokreta isijavali su plemenitost i potpuni mir. Činilo se da je ništa ne može poremetiti i da je uvek spremna. Čak i sada, kada se bliži rat, bila jesasvim mirna - kao da je unapred znala ishod.Kralj i Tevlop su zbog toga bili još nervozniji. U njenom društvu im je bilo neprijatno, nelagodno. Leoden je jasno osećao da su ona i Adrim na mnogo višem nivou mišljenja nego on.- Valgarova vojska se približava - izgovorio je Leoden pa zastao. Pogledao je svoje prijatelje, a onda su se uz glasnu lupu otvorila vrata. Bio je to Adrim sa dvojicom stražara. Vojnici su zalupili vrata za njim, a Adrim je seo do svoje žene.- Elfovi su spremni za borbu, kralju! - rekao je.Kralj je samo klimnuo i nastavio:- Dakle, sada me dobro slušajte. Santijel, doduše, ima visoke i snažne zidine, ali napadima takrova nećemo dugo odolevati. Povrh svega, Lilandgarija ne

zna ni za zlo, ni za rat. Zato mnogo gradova nema ni bedeme ni utvrđenja. Tako je i sa Valosom.Moramo, dakle, da podelimo vojsku tako da što bolje zaštitimo grad i dvorac. Moramo ta čudovišta da usporimo i umorimo pre nego što se bace na Santijel.- Sta predlažete povodom toga, moj kralju? - upitao je znatiželjno Zektor.V- Čitava tvoja vojska, Zektore, opkoliće Valos. Dajem ti sve svoje ljude pod vođstvom kapetana Nimgora. Ti odlučuješ o svemu, ti ćeš biti glavnokomandujući. Sačekaćete ispred grada da se pojavi Valgarova armada. Trudićete se da ubijete što više nemani, da izmorite čudovišta i zaštitite kuće u Valosu, koliko je moguće.- Hoćete da ih pobijemo što više i da ih oslabimo. To ne zvuči loše - rekao je Adrim.Kralja je svakako njegova pohvala obradovala jer se sav ozario, a potom živo nastavio: - Da, tačno tako, Adrime. Poslao bih i celu vašu vojsku, ali će nam i ovde trebati ljudi ukoliko čudovišta uspeju da se probiju, zauzmu grad i napadnu Santijel. Naravno, ovde će ostati moja straža i patrole, ali neophodno je da se elfovi rasporede i na zidinama i kod Druge kapije. Da li sam u pravu da su elfovi izvanredni strelci?- Svakako - potvrdio je Adrim s osmehom.- Odlično - rekao je kralj.- To svakako - oglasio se napokon Tevlop - ali mislim da ste zaboravilinešto. A to su takrovi.Kralj se namrgodio. Izbegavao je da misli o tome, ali nije išlo. Znao je da se taj problem neće rešiti sam od sebe. Takrovi... Najstrašnija bića na svetu. Gušteri stvoreni da ubijaju i uništavaju.- Tevlop je u pravu - zamišljeno je potvrdio Zektor. - Nećemo uspeti da odbranimo grad od takrova. Razbiće nam vojsku i kuće pretvoriti u prah.Utom su se uz buku ponovo otvorila vrata i umarširao je jedan od stražara.- Moj gospodaru - oslovio je kralja.- Pričaj, vojniče... - obratio mu se Leoden snuždeno.- Vratio se izviđač i traži da ga saslušate, moj

kralju.Leoden je namah živnuo: - Neka uđe!Stražar je klimnuo i nestao na hodniku. Istovremeno je u prostoriju ušao mladi, mršavi vojnik s iskrivljenim i iscrpljenim licem. Očigledno je izvidnica upravo stigla. Iskoračio je pred kralja i poklonio se.- Pričaj šta si video! - požurivao ga je kralj.- Gospodaru... - jedva je dolazio do daha - to je jeziv prizor... ta čudovišta su strašna! A ima ih mnogo, moj kralju! Previše... i sve su bliže. Biće ovde za oko sat vremena.Leoden se snuždio i okrenuo leđa mladom vojniku. Prišao je velikom prozoru, kroz koji su u prostoriju upadali zlatni sunčevi zraci, i pogledao napolje.- Sta si još video? - upitao je Tevlop izviđača pošto je bilo očigledno da kralj više nema snage.Marširaju obodom Kelonske šume a njhovi zadnji redovi na ramenima nose stotine ogromnih merdevina. Još nešto me je iznenadilo... - izviđač je govorio drhtavim glasom, slabim, ali željnim da što brže izbaci sve iz sebe.- A šta to? - okrenuo se kralj. - Hajde, šta čekaš? Sve mi ispričaj!- Da, gospodaru... svakako... - počeo je mladić zamuckujući oborene glave. - Reč je o tome da... takrovi nisu s njima, kralju.V- Sta?! - izletelo je kralju. - Kako je to moguće?- Ne znam, ali spazio sam ih daleko iza vojske. Marširaju tek iza šume. Učinilo mi se da su veoma uznemireni. Urlali su i odbijali naređenja. S njima, naime, ide još jedan talas čudovišta, moj gospodaru. Oko pet hiljadaih se odvojilo od vojske.- To ne shvatam - rekao je kralj zbunjeno i umorno je seo na tron.I Tevlop i Zektor su bili zbunjeni. S lica elfova se ništa nije moglo pročitati.- Mislim, kralju, da će Takrovi sa ostatkom vojske ovamo stići za dan- dva. Možda ranije, možda kasnije. Teško je reći. Zavisi od toga koliko budu poslušni. Međutim, meni se čini da uopšte nisu poslušni - nastavljao je izviđač.- Toga sam se i plašio - primetio je Leoden. -

Valgar gubi kontrolu nad takrovima. To su strašna stvorenja.- Da, moj gospodaru - brižno je potvrdio Tevlop. - Čini se da ni svojom crnom magijom nije u stanju da ih kontroliše.- I još nešto, gospodaru - opet se u razgovor uključio vojnik - ti gušteri sa sobom vuku ogroman balvan. Ogroman balvan na velikim kolima..- To smo mogli i da očekujemo - oglasio se smireno Adrim.- Moguće je, međutim, da time dobijemo sigurnu prednost - razmišljao je Zektor.- Moći ćemo da pobijemo što više čudovišta pre nego što takrovi stignu ovamo. Onda ćemo se usredsrediti samo na njih.- Možda, Zektore - potvrdio je još uvek snuždeni Leoden. - Ali to ćeVnajverovatnije izaći na isto. Takrovi će doći pa će doći. Šta možemo protiv njih?Beznadežno je uzdahnuo, da bi potom pogledao mladog izviđača. - To je sve, mladiću?- Da, moj gospodaru.- Onda možeš da ideš i da se odmoriš. Bar malo. Pripreme za borbu su skoro gotove.- Da, gospodaru - klimnuo je vojnik i teškim koracima odmarširao napolje.- Bar još imamo vremena dok ne stignu takrovi. Zaista, kralju, zasad smo u prednosti. Lakše ćemo pobiti ta čudovišta dok s njima nisu ti kameni gušteri - izjavio je Zektor samo što je špijun otišao.- Ali opet kažem, Zektore, šta uopšte možemo protiv takve vojske? - kralj je bio sumnjičav.- Vera... - tiho je izrekla Eliven.Sve vreme je ćutala i samo slušala, ali je sad konačno odlučila da progovori. Njen baršunasti, harmonični i melodični glas sve je zadivio.Eliven je polako ustala i prešla na drugi kraj stola dok su sve oči bile uprte u nju.- Vera... - ponovila je - samo nas vera može spasti. Moramo da verujemo. Da verujemo u Dobro sveta... Da verujemo u hrabrost i plemenitost svojih srca... Da verujemo u mir i ljubav... U spas sveta... Da verujemo u moć Svetog jednoroga... Da

verujemo princezi Aranis i njenim prijateljima. Moramo da verujemo da ćemo poraziti zlo. Moramo da verujemo u nadu.Kralj Leoden je pogledao svoje ljude. Svi su bez daha posmatrali elfkinju. Bilo je to zaista najlepše i najplemenitije biće koje su ikad videli. Kako su samo zavideli Adrimu.Kralj je znao da je ona u pravu. Svako je to znao. Govorila je tako tečno i čisto. Svaki njen glas izlazio je pravo iz njenog srca. Iz njene duše.- Vera, nada, ljubav - nastavljala je Eliven - to je naša najsnažnija odbrana. To je ono što će pobediti zlo i tamu. Vera osnažuje um i volju. Nada nam daje hrabrost i gura nas napred. A ljubav... ljubav od nas čini ono što jesmo... ljubav brani tami da ovlada našim srcima. Ljubav nas održava u životu. Borimo se za ono što volimo... Za svoje porodice, prijatelje, bližnje... za našu zemlju i svet. Borimo se za Lilandgariju. Borimo se zato što volimo. Borimo se zato što osećamo ljubav. A ljubav osećamo jer smo deo Dobra. A to je naše najsnažnije oružje. Dobro - vera, nada i ljubav.- Divno ste to rekli, moja gospodarice... - Zektor je prekinuo tišinu.- Lepe i istinite reči - prišao je Adrim svojoj ženi.Eliven se nasmejala i ponovo se zagledala u kralja. Ovaj ju je zadivljeno posmatrao. Opet se topio od tih predivnih, prodornih očiju... neverovatnih tirkiznoplavih očiju...- Da... - izustio je napokon omamljeni Leoden - imate pravo, moja gospodarice.- Pobedićemo mi ta čudovišta, ne bojte se, moj kralju - povikao je glasno Zektor, a njegov duboki glas se razlegao po prostoriji.

- Dakle, svakome je jasan naš plan? - upitao je kralj na kraju.

Svi su klimnuli.- Odlično, dakle. Pođimo da se spremimo za borbu.

Ogromna, masivna kapija od belog drveta se uz zaglušujuću buku polako otvorila. Istovremeno je iz Santijela jurnula ogromna vojska silnih kentaura i vojnika na konjima. Na čelu je jurio Zektor u metalnom oklopu, s belom potkovicom na šlemu i na grudima. Pored njega je na čilašu jahao mišićavi

muškarac širokih ramena u bakarnom oklopu. Sa šlema mu je štrčao dugi rog jednoroga, a na grudima je nosio znak srebrnog krilatog jednoroga. Bilo je to znamenje kraljevstva: Sveti jednorog je simbolizovao Dobro, a krila su predstavljala akeltase - nebeske konje. Simboli Dobra spojeni s ravnotežom sveta.

Zektor se okrenuo. Elfovi su bili raspoređeni po zidinama, držeći okolinu pod budnim okom. Kentaur se opet zagledao ispred sebe. Išao je u susret najvećoj bici na svetu. Možda će mu to biti poslednje - njegov poslednji put.

Jahao je među dvospratnim kamenim kućama, dok su mu se pred očima ređale slike iz prošlosti. Čitav život mu je prošao kroz glavu. Uspomene, mnogo uspomena... Mislio je na Temasa, svog dragog i jedinog sinovca. Možda ga više nikad neće videti. Ovo bi ovo zaista mogao da bude njegov kraj? Da li mu je sudbina tako odredila? Ako je tako, boriće se do poslednjeg daha. Daće sve od sebe. Sve svoje nade, snove i želje. Boriće se kao nikad u životu. Boriće se za Dobro, za veru, za nadu, za ljubav... Boriće se jer voli... Boriće se za svoje bližnje.

- Svi u borbu! - povikao je iz sveg glasa, a iz gomile iza njegovih leđa začuli su se povici.

Lupa kopita se stišala i vojska kentaura i ljudi se zaustavila na kraju grada. Rasporedili su se oko njega i stvorili neprobojan štit.

- Zektore! - snažni muškarac grubih crta lica se okrenuo prema Zektoru, koji mu je stajao sa desne strane. Stajali su ispred grada Valosa i čekali dolazak Valgarove vojske.

- Kapetane Nimgore! - kentaur mu je klimnuo glavom.- Mislim da bismo mogli jednog muškarca da pošaljemo u izvidnicu kako bismo znali koliko su te beštije daleko - predložio je kapetan.Posle kratkog razmišljanja Zektor se složio.- Da. U pravu si.- Odlično - nasmejao se kapetan, okrenuo se prema svojim ljudima i podigao ruku.- Helijeme! - povikao je jednom od vojnika, ali ga je Zektor zadržao.- Sačekajte, kapetane, poslaću nekog od svojih. Ne bih da vas uvredim, ali ipak smo mi kentauri brži i veštiji od nas.

- Da, to svakako - priznao je malo postiđeno kapetan Nimgor.Bio je to veoma naočit muškarac, možda nešto malo mlađi od Zektora. Iskustvo i hrabrost su isijavali iz njega. Međutim, Zektoru je on delovao malo nagao. Naravno, uopšte nije sumnjao u njegovu sposobnost da bude kapetan.- Padele! - povikao je.Ubrzo se ispred njega pojavio mršavi kentaur širokih grudi i snažnih ruku. Konjsko telo mu je bilo mišićavo, noge su mu bile duge i sa crvenkastom dlakom, a kopita snažna. Kao i kod ostalih kentaura, nožni zglobovi i čitavo telo bili su mu zaštićeni čvrstim oklopom. Na šlemu sa strane su mu bleštali urezani natpisi, dok je napred stajala bela potkovica.- Zvali ste me, kapetane?- Da. Kreni ispred nas u izvidnicu. Čim spaziš čarobnjakovu vojsku, odmah se vrati i obavesti nas o svemu. Ni u kom slučaju ne smeju da te vide, razumeš? Nemaju predstavu da ih ovde čekamo. To bi trebalo da bude iznenađenje, nemoj da ga upropastiš.- Razumem, kapetane! - povikao je ponosno mladi kentaur i brzinom svetlosti nestao obodom Kelonske šume, koja se pružala nalevo, oko grada i dvorca, preko cele Istočne obale. Kentaur Padel je u trenu nestao u oblaku prašine. Zektoru i njegovoj vojsci nije preostalo ništa drugo nego da čekaju.Kentauri su bili istrajni ratnici. Snažni i nemilosrdni. U žilama im je tekla divlja krv predaka. Imali su čvrstu volju i bili su odlučni; potpuno odani kralju. Hrabrosti su imali napretek, ali su takođe bili poznati po svojoj razdraganosti. Rado su se zabavljali i veselili, pili i gostili se. Nikada se nisu zadržavali na jednom mestu, bili su previše nesputani, čeznuli su zanovim pustolovinama i slobodom. Na život su gledali vedro i bili su neverovatno ponosni i principijelni. Ukratko, bila su to divna bića i sjajni ratnici, ali sada se na njihovim licima mogla videti uznemirenost i strah.VNapetost je sa svakim minutom rasla, a hrabrost kopnila. Čekanje je bilo nepodnošljivo.

Sumnja i nesigurnost počeli su da nagrizaju i

Zektora. Silovito je protresao glavom ne bi li se oslobodio nadirućih misli. Namestio je šlem sa dugačkom ćubom i zagledao se ka suvoj Kelonskoj šumi.

Ova šuma je preko cele godine ostajala ista. Bilo da je proleće ili zima, činilo se kao da će svakog trenutka propasti. Nije bilo zelenog rastinja, samo sparušenog i suvog bilja. Ali uprkos tome Kelonska šuma je opstajala vekovima. Oduvek je takva. Legenda kaže da su je ljudi poslednji put videli kako se zeleni u vreme elfova. Otkako su oni otplovili, šuma se polako sušila i suši se i do današnjih dana.

Onda se kraj šume pojavila neka prilika. Zektor je prepoznao Padela. Kentaur je stigao do svoga komandanta. Nije se previše umorio.

- Moj komandante - kazao je - video sam ih...- Gde? - ispalio je nestrpljivo Zektor iskolačenih

očiju.- Koliko su daleko?- Nekoliko minuta odavde - sipao je Padel - ali,

gospodaru... užasni su...Zektor se namrštio i ispravio kao da je pokušavao

da se spremi za to štoće Padel da mu saopšti.

- Zaista... Najmanje deset hiljada, moj gospodaru... možda i više... A kirlopi su ogromni, možda i veći nego obično! Izgledaju kao čopor izgladnelih vukova... Strašne zveri...

- A takrovi? - zanimalo je Zektora, premda je već naslućivao odgovor.

- Nisam ih video - rekao je Padel.Zektor je klimnuo. Bila je to, dakle, istina.

Takrovi su kasnili, a ka Valosu ide deset hiljada čudovišta... ostatak ide s gušterima.

- To je valjda naša prednost - oglasio se kapetan Nimgor. - Sredićemo najpre te nemani, a onda ćemo da se bacimo na Takrove.

- I ja se nadam - nesigurno je priznao Zektor. - Ali mislim da u tome opet nema ničeg dobrog. Bojim se da se ti Takrovi nisu odmetnuli od Valgara... To bi bila katastrofa...- Ne zaboravite, Zektore, moramo da verujemo - napomenuo mu je kapetan smireno. Zektor ga je zabrinuto pogledao, ali se ipak nasmejao. Dao Padelu znak da se vrati u red i onda su svi zajedno čekali

napad.Za nepunih pet minuta, napokon se pojavila prašina na ivici šume. Iz nje su izranjali obrisi tamnih prilika uz sipljivo krkljanje i topot nogu koje su marširale.Zektor je osetio kako konji iza njegovih leđa nervozno tapkaju i uzrujano se došaptavaju. Znao je da ih je strah. I njega je hvatao. Grlo mu je bilo suvo i oblivao ga je hladan znoj. Dakle, tako stvari stoje. Senke zla se vuku po kraljevstvu.Čvrsto je stegao mač. Čelična sekira, optočena zlatom, bila mu je za pojasom. Izašao je pred prestravljene vojnike i kentaure i podigao mač iznad glave.- Slušajte me! - povikao je prodornim glasom.V- Čeka nas bitka veka! Prvi istinski rat od nastanka Lilandgarije! A ja vam tvrdim da mi taj prvi rat nećemo izgubiti! Ovo je svet Dobra! Ratujmo sada za Dobro! Ratujmo za Dobro i pošaljimo te beštije nazad u senke tame!Vojska je usklikivala s odobravanjem. Zektor se zadovoljno nasmejao i okrenuo se ka vojsci koja se približavala. Svakog trenutka, bila je sve bliža. Zlokobno zveckanje oružja i krkljanje nosili su vonj smrti.Zektor je pogledao u nebo. Sunce je jarko sijalo mada ne onako kao pre mesec dana. Nastupila je, naime, zima. Iako je nebo delovalo čisto i vedro, Zektor je primetio nekoliko tamnih oblaka. Dolazili su za zapada i nisu nagoveštavali ništa dobro.Pogledao je u more mračnih prilika ispred sebe. Ima ih više od deset hiljada... Ogroman talas čudovišta koja se vuku dokle pogled seže. Znao je da ih neće zaustaviti. Deset hiljada protiv tri i po hiljade. Nemaju šanse, ali bar će ih oslabiti. Umoriće ih onako kako je planirao kralj.Kentaur je prešao pogledom preko vojske koja je sada bila na nekoliko stopa od njega. Topot je utihnuo, s njim i krkljanje.VU prvim redovima bilo je hiljade kirlopa u crnim oklopima. Slemovi su im bili prekriveni oštrim bodljama i iz svake je štrčao par savijenih rogova i ušiju. U kandžama su stezali kratke, oštre mačeve od

crnog čelika. Drškemača bile su crvene, a i oštrice su im čak bleštale purpurnom svetlošću. Prvi red je bio opremljen mačevima i dugim kopljima. Nekoliko kirlopa je radosno zamljackalo, a niz duge kljove su im krenule bale.

Iza dlakavih čudovišta nizali su redovi noksoga. Zektor ih je prepoznao po smradu. Smrdeli su kao nekoliko dana stara povraćka ili pokvarena jaja. Bila su to odvratna stvorenja. Iako na prvi pogled zbog svojih pogrbljenih tela nisu baš delovali snažno, istina je bila drugačija. Imali su velike, mutne oči i odličan vid. Zato su se dobro dopunjavali s kirlopima, koji su imali izoštren sluh i njuh. Noksozi su imali iste oklope kao kirlopi, a dugim, koščatim prstima stezali su zakrivljene mačeve.

Na začelju vojske stajala su tri reda kirlopa sa dugačkim merdevinama. To, međutim, Zektor nije opazio pošto nije mogao da uoči kraj čitave vojske. Protezala se nekoliko desetina metara pa se gubila iz vidika.

- Spremite mačeve! - naredio je kentaur.Začuo se zveket metala. Konji su nemirno frktali i

zabacivali glave. Kentaur je prešao pogledom preko prvog, gotovo kilometarskog reda čudovišta. Video je kirlopske jezive kljove, njihove snažne kandže i ogromna tela. Duboko je udahnuo i spremio se da naredi napad, ali su ga čudovišta pretekla. Iz prvog reda je izašao ogromni kirlop, za glavu viši nego ostali, i na prvi pogled jači i robusniji. Nešto je besno zaurlao, na šta se čitavom vojskom prolomilo zlokobno režanje, krkljanje i šištanje. Nemani su zamahnule mačevima iznad glava i krenule u napad.

- NAPREEED!!! - naredio je u istom trenutku i Zektor te njegove trupe poleteše.

Konji i kentauri su probili prvi red čudovišta, naoružane smrtonosnim kopljima. Krv je kvasila utabanu zemlju. Kirlopi su padali kao pokošeni. Vojska se doslovce kao vihor bacila na nemani. Nekoliko konja i njihovih gospodara je palo s kopljima zabodenim u telu. Kad su vojnici i kentauri savladavali prvi neprijateljski red, imali su prednost jer su vojnici bili na konjima, a kentauri konjska tela. Nedugo potom kirlopi i noksozi su

prilično lako počeli da kose svoje neprijatelje.Buka, jauci i zveckanje metala ispunjavali su

ravnicu ispred grada Valosa.Plamen nadePut je bivao sve strmiji, vazduh hladniji, a vetar duvao jače. Međutim, iako je Aranis osećala kako joj duva u promrzlo lice, u šumi se ni listić nije pomerio. Koračali su uza strmu padinu, teško pokrećući umorne noge. Mahovina je pucketala pod tabanima jer je još uvek bila smrznuta. Sunce je sijalo, ali u ovom delu planinske šume vladao je sumrak. Teskoba je na njih vrebala iza svakog drveta, a grane bi lukavo zašumele svaki put kada bi utihnuo vetar.- Ja ne mogu dalje - izdahnuo je iscrpljeni Sneško i bacio se na zemlju. Vukao se na kraju kolone, a napustio je i Lea, koji je nezaustavljivo hodao napred. Upravo je pomno o nečem razgovarao s Eleasom, kada se Veragin sa osmehom zaustavio iznad svog dlakavog prijatelja.- Hajde, Snegi, ne budi takva ovčica! Ova šetnja ti samo može biti od koristi - nasmejao se i stavio pramen nemirne kose iza uha.- Skoro celi dan se vučemo do tog prokletog brda! - stenjao je Sneško - ja dalje prosto više neću i tačka.- Onda ostani ovde - prozborio je Veragin nemarno i nastavio za svojim prijateljima.Sneško je samo iznenađeno iskolačio oči.- E nećeš me ostaviti ovde! Veragine!- Zvao si me? - okrenuo se mladić ka mačkorogu praveći se nevešt. Sneško se namračio i besno promrmljao sebi u bradu. Potom se jedva digao i dogegao se do Veragina, koji se i dalje kikotao.- Slušaj, ja neću napraviti više nijedan korak! Zar ne bismo mogli da se odmorimo? Na trenutak... - zamolio je očajnički.Veragin je izvio obrve.- Ne možemo da se zadržavamo zato što tebe bole noge, Snegi. Trebalo bi da smršaš, znaš.- Molim?! Ja nisam debeo! - ogradio se Sneško uvređeno.- Ne, ne, samo si popunjen - dobacio je Veragin s osmehom.Sneško se naduvao kao balon i ljutito prasnuo:

- E sad si preterao, momče!- Izvini, Snegi, nisam želeo da te povredim - rekao je Veragin podrugljivo.- Baš si vickast, znaš! Evo, hvatam se za stomak od smeha - uzvratio mu je rugajući se Sneško. Ali Veragina ništa nije moglo da izbaci iz takta.- Baš me čudi da možeš da dohvatiš taj stomak koliko si debeo.- Da znaš, ovo su ovde sve mišići, momče. Ali to je svakako nešto o čemu ti nemaš pojma, zar ne?- Onda ti se izvinjavam, nisam znao da su salo i mišići isto.- Hej, ti...!V- Sta radite vas dvojica tamo pozadi? - Lavril je s osmehom prekinula njihovu prepirku.Skoro je cela družina nestala iza brda, samo je Lavril stajala visoko iznad njih sa svojom kobilom Jasmin. Veragin i Sneško su razmenili ljutite poglede i nastavili put. Veragin se u trenu, u nekoliko dugih i veštih koraka, našao pored Lavril, dok se Sneško vukao za njima.- Hajde više, Snegi! - povikao je na njega sklopljenih dlanova. Herkules je mirno išao za njim, a na zadihanog Sneška nije ni pogledao.- Mislim da bi trebalo da ga uzmeš u sedlo, Veragine - predložila je Lavril. - Ili ćemo ga čekati do sutra.- Verovatno si u pravu - nasmejao se Veragin - strašno je to stenjalo.- Da, ne bi mu škodilo da malo smrša - dodala je s osmehom Lavril.V- Čuo sam te elfkinjo! - zafrktao je Sneško.- Molim te, bolje ništa ne govori! Doživeće srčani udar - dobacio je iznureni Veragin, prišao je k njemu i posadio ga u Herkulovo sedlo. Potom je svog kestenjastog konja lupio po vratu i glasno rekao:- Ako te bude maltretirao, Herkule, mirne savesti ga zbaci sa sebe.- Hej! - besno ga je opomenuo Sneško. - Huškaš ga da me napadne!- Ne, samo ga prijateljski savetujem - odvratio je Veragin, uhvatio Herkulove uzde u desnu ruku i sa

Lavril, koja se zabavljeno kikotala, nastavio da sledi svoje prijatelje.Posle podne su svi poželeli da ručaju ne bi li povratili malo snage, a tome se najviše obradovao Sneško. A onda su nastavili put. Leo ih je zabavljao pričama iz detinjstva, dodajući nekoliko zastrašujućih doživljaja iz šuma, i svi su ga pomno slušali - osim Veragina, koji je bio debelo kivan na njega.Tokom podneva nad njih se nadnelo nekoliko teških oblaka i činilo se da će svakog časa početi kiša. Na kraju su se oblaci premestili na sever i sunce je opet granulo iako im u sumraku šume nije mnogo značilo.- Kad ćemo više izbiti na taj tvoj proplanak, Leo?! - upitao je Falijen mačkoroga.Leo se nakratko zaustavio i protegao. To je bio znak za odmor.Aranis se umorno naslonila na jedno od sivkastih stabala, dok je Adelas uživao u travi oko jednog drveta. Falijen se spustio na niski kamen obrastao mahovinom i napio se vode iz svog meha. Eleas je izvadio posudice iz torbe i nalio u njih vodu za žedne konje. Celodnevni put u planine veoma ih je iznurio.Lavril, međutim, uopšte nije delovala umorno. Zamišljeno je prešla preko livade na kojoj su se odmarali i zagledala se u šumu. I Eleas je delovao kao da se nije umorio. Pobrinuo se za konje, proverio zalihe i neprestano trčkarao tamo-ovamo da bi se na kraju naslonio na drvo pored Aranis, radoznalo slušajući razgovore ostalih. Elfovi su, prosto, bili čila i okretna bića.Aranis je pogledala u jednoroga, koji je stajao nekoliko koraka od nje. Tada je shvatila da ovo sveto stvorenje nikad nije umorno. Skoro nikad ne spava i ne jede. Tek nekoliko puta ga je videla kako pase s ostalim konjima.- Još nekoliko minuta i stigli smo na cilj - sav važan je saopštio Leo.- A šta onda? - upitao je nestrpljivo Veragin ne mogavši pritom da sakrije oporost u glasu.- Tamo ćemo moći da se odmorimo i okrepimo. Potom ćemo se zaputiti na sever, niz planine sve do podnožja, gde ćemo kroz kanjon izaći na drugu stranu

planina. Odatle je već lako izaći iz planina Dragora - objasnio mu je Leo siguran u sebe.- Kad bi sve išlo tako - rekla je Lavril, koja je stajala okrenuta leđima na ivici livade.- Ali šta ako nas do tada zmajevi ne pronađu? - uplašeno je upitao Falijen.- Ne brinite zbog toga, cenjeni prinče - nasmešio se Leo. - Zmajevi vas neće tek tako pustiti da odete. Pojaviće se, budite strpljivi.- Nešto im mnogo treba... - gorko je dodao Falijen.Iz Herkulovog sedla se oglasio Sneško:- Ne bih im se baš mnogo radovao, Falijene. Bog zna šta te zveri smeraju.- Poslužićemo im tebe kao užinu, pa će nas ostaviti u životu - Veragin nije odoleo da uputi zajedljivu primedbu. Sneško ga je ljutito pogledao i samo se dublje ušuškao u sedlu.- Idemo onda! - pozvala je Lavril prijatelje. - Da izađemo više odavde!- Da, idemo - složila se Aranis i svi su opet krenuli uzbrdo.Veragin se peo na začelju grupe, gde mu se pridružila Aranis. Njihovi konji su mirno kaskali za njima načuljenih ušiju.- Plašim se da se opet ne pojave ti rarasi ili šta je već to bilo - saopštio je Veragin Aranis.- Mislim da se neće usuditi da ponovo napadnu. Dobili su svoje - nasmejala se elfkinja.- To svakako - potvrdio je Veragin izvijajući obrve.- Najverovatnije nikad neću prestati da se čudim tvojoj moći.- Ni ja, Veragine - dodala je devojka tiho. - Nekad me ta moja moć... ogromna moć Dobra toliko plaši...Veragin nije znao šta da odgovori. Nije mogao ni da zamisli kako je imati takvu moć. A veoma dobro je znao da je Aranis veoma teško.- Nije to ništa - slegla je ramenima i uzvratila mu blistavim osmehom. - Moram s njom sama da se izborim.- Aranis, ja ne razumem sve to kroza šta sada prolaziš, ali hoću da znaš da ću uvek biti tu za tebe. Kad god ti zatreba pomoć, biću tu.- Hvala - rekla je ljubazno i spustila glavu.

Veragin, koji je išao pored nje, neodlučno ju je uzeo za ruku. Njena ručica se u njegovom muškom i velikom dlanu gotovo izgubila. Aranis ga je pogledala pomalo iznenađeno, ali ništa nije rekla. Samo su oboje, ćutke, držeći se za ruke, nastavili put.Drveće je bivalo sve ređe i konačno su kroz krošnje prosijavali sunčevi zraci. Za nekoliko trenutaka, ispeli su se na visoravan. Pred njima se ukazao divan proplanak, kako je Leo i obećao, dok su se okolo uzdizali snežni vrhovi planina. Bio je to izvanredan prizor.Aranis je stala na ivicu proplanka, čijom su strmom padinom do malopre išli. Ispod njih se pružala tamna šuma i pokoji brežuljak. Planine su segubile u maglovitom velu oblaka, penjući se visoko u nebo. Aranis je gledala u daljinu. Zeleni ćilimi prekrivali su planinske padine.Tu je vazduh bio veoma svež. Vetar je, doduše, duvao snažnije nego bilo gde, ali se svuda osećala sloboda i nesputanost. Aranis je raširila ruke i zatvorila oči. Činilo joj se da može da poleti. Dovoljan je bio jedan korak da se baci i počne da leti. Da bude slobodna i bezbrižna kao Donit. Otvorila je oči i pogledala k nebu. Donit je kružio iznad njihovih glava i zadovoljno piskao. Dok su putovali šumom, izgubio im se iz vidokruga, ali nije prestajao da ih prati.Vetar se podigao i glasno im zafijukao oko glava. Ovde gore je sve izgledalo nekako lako. Nevidljiva snaga planina i moć zmajeva ovde su vladali silnije nego bilo gde drugde. Sve su ih ispunjavali snagom i odlučnošću. Međutim, planine su se otarasile svog lukavstva i proračunatosti. Njihovi vrhovi nisu delovali nimalo prijatno.- Sjajno... - odahnula je Aranis sanjivo.- Da, ovo je zaista izvanredan prizor - izgovorio je Leo ravnodušno.- Nemoj blizu ivice, Aranis - upozoravao ju je Eleas. - Znaš da su planine opasne. Mogla bi da se survaš dok trepneš.- Imam utisak da ovde mogu sve. Da ovde ništa nije nemoguće... Mislim da mogu da poletim - rasplinjavala se Aranis, ali se od ivice nije udaljila ni korak. Samo je omamljeno piljila u

daljinu.Eleas i Lavril su se zabrinuto pogledali. I na njega su planine delovale slično, osećao je vladavinu nekakve moćne sile, pritajene sile zmajeva, koja se uznosila u vazduhu, ispunjavala svaki kutak planina. Ali na njega nije delovala tako omamljujuće kao na Aranis. Znao je da ona moći planina doživljava drugačije. Uspeva da raspozna svaku ponaosob za razliku od ostalih. Planine su na nju delovale snažnije nego na druge.- Osećate to? - nastavljala je Aranis opijenim glasom i sa uživanjem sklapala oči. Veragin ju je zbunjeno posmatrao. Sta se to opet dešava s njom?- Hajde, Aranis - doviknula joj je Lavril, uhvatila je za ruku i odvukla sa ivice.- Sta to radiš? - branila se još sanjivim glasom Aranis.V- Čuvam te. Kad god te pogledam, ti si odsutna - suprotstavljala seLavril. - Hajde, saberi se! - povikala je i pljesnula nekoliko puta prijateljicu po licu.Aranis je zavrtela glavom i probala da joj se otrgne, ali ju je Lavril čvrsto držala.V- Cuješ li?! Aranis, saberi se! - vikala je na nju kao da je budi iz najtvrđeg sna.- Ja sam gore... - odgovorila je Aranis omamljeno. Zažmurila je i počela zadovoljno da mrmlja.V- Sta je to s njom, svih mu akeltasa? - Veragin je bio zapanjen. Aranis su odjednom klecnula kolena, pala je na zemlju i tiho se zakikotala. Lavril se trudila da je podigne i sve vreme gunđala.- Ona je potpuno van sebe, Elease! Uopšte nas ne primećuje! - žalila se.- Vidim - dodao je Eleas i zamišljeno promatrao Aranis.- Ali šta ovo znači? - čudio se Falijen, izbezumljen kao i Veragin.- Izgleda kao da je popila sud vina - nasmejao se Sneško, zbog čega mu je Veragin zgazio na rep.- AUUUU! - zajaukao je mačkorog od bola i stao da gladi svoj dlakavi rep.

- Ućuti, Snegi! - besno ga je upozorio Veragin.- Hm-m... Pusti me, Lavril - oglasila se opet omamljena Aranis naglo raširivši ruke. - Hoću da letim!- Jesi li s uma sišla? - neodlučno ju je upitao Temas.- A da nisi ti slučajno sišao s uma? - ispalila je ljutita Aranis, ali se Eleas umešao kako bi smirio situaciju:- Svakako da nije poludela. Moć planina na nju deluje mnogo jače nego na nas. A ovde gore je njihova sila jaka. Potpuno ju je obuzela.- I šta sad? ! - strahovao je Veragin.- Proći će je - umirio ga je Eleas. - Najverovatnije je to samo prva reakcija, ništa više. Uskoro će doći sebi.- Ne bih rekla - dodala je s osmehom Lavril i pogledala u Aranis, koja se čudno kikotala.- A da je polijemo vodom ili nešto slično...?! - predložio je Temas, ali ga je Eleas odmah prekinuo.- Ne, ne bi vredelo.- Nećemo valjda tek tako da gledamo kako skače sa ivice i poleće? - suprotstavljao se Veragin. Eleas se zamislio. Gledao je po proplanku, a onda kazao:- Imam nešto na umu. Lavril, čuvaj je!Lavril je samo kratko klimnula dok je Eleas već odlazio ka šumi.V- Šta smera? - Falijen je bio zbunjen.- Nejverovatnije da napravi jedan napitak. Ako nađe neophodno bilje, mogao bi da uspe - odgovorila je Lavril.Svi su u čudu posmatrali Eleasa, koji je zadubljen koračao po proplanku i obodu šume. Povremeno bi se sagao da nešto ubere, a onda se posle desetak minuta vratio do Aranis noseći raznorazno bilje.Pomoću dva pljosnata kamena iscedio je bilje, iz koga je iscurio lepljivi, braonkasti sok. Tečnost je izgledala ogavno, a Eleas ju je natrljao Aranis na zglobove ruku. Svi su ga pomno posmatrali i iščekivali ishod.Aranis je iznenada počela da kašlje i da se bori za dah. Potom je sela na zemlju i iznenađeno zatreptala.- Aranis? - neodlučno je pokušao Veragin.

Elfkinja ga, međutim, nije primećivala. Uhvatila se za slepoočnice i zatvorila oči od bola.- Šta se dešava? - pitao je Eleas, koji nije očekivao takvu reakciju. Odmah je trebalo da joj bude bolje.- S... strašno me boli glava... - izustila je s naporom pritiskajući slepoočnice. - T-t-t-t... ta sila... je ogromna... svuda okolo...- To je normalno da ovde tako deluje na tebe, Aranis - smirivao ju je Eleas, mada ni sam nije bio uveren u to.- Ne - zavrtela je glavom - nešto se dešava...V V- Šta? - Veragin nije shvatao. - Ja ništa ne razumem! Šta to, dođavola, znači?- Osećam ovde silu zmajeva... blizu je... veoma blizu... steže me iznutra... ulazi mi pod kožu... u glavu... moja glava...VEleas ju je uhvatio za ramena i prodrmao je: - Aranis! Šta je s tobom?!- Ja taj bol neću izdržati! - urliknula je držeći se za glavu. Počela je da se previja i trese, tako da ih je sve preplašila.- Princezo - oslovio ju je Falijen i pažljivo kleknuo kraj nje.- Ah... Ne, ne mogu... Prestani... - jaukala je dalje Aranis dok ju jeiznutra nešto razdiralo.V- Sta se s njom, dođavola, dešava? - besneo je Veragin. Nije mogao da gleda kako se Aranis grči od bola.- Ne znam... ja... ne shvatam to - šaptao je namrgođeno Eleas i posmatrao elfkinju preplašeno.- Ne... njihova moć mi prodire u vene... - nastavljala je Aranis da jadikuje. - Ne... ne... probudiće moć Dobra... probudiće je... neću je savladati... sad ne...- Aranis - očajnički je povikao Veragin i uhvatio je za ruke. Aranis je ubrzano disala i poluotvorenih očiju, maglovitim od suza, pogledala u njega.- Zmajevi... - prošaptala je skoro nečujno. - Blizu su...- Sta?! - povikao je Falijen i u trenu skočio.

- Približavaju se... a njihova moć je... ogromna... ne mogu da je zaustavim... Prodire mi u telo... i budi u meni moć Dobra...- Zaboga! - uzdahnuo je Eleas. - Aranis, bori se s njom! Oteraj moć zmajeva iz sebe! Primoraj je da napusti tvoj um!- Ne mogu... - zajecala je Aranis. - Nemam snage...Onda im je prišao jednorog. Njegov sjaj, koji se neobjašnjivo pojačao, gotovo da je sve oslepio.- Sklonite se! - naredio je Eleas i svi su se udaljili od Aranis.Nepomičnosu posmatrali otelotvorenje Dobra kako princezu lagano gurka

njuškom.Aranis ga je zagrlila oko nežnog vrata, a njemu je rog nakratko zasijao.Aranis je osetila olakšanje. Osvežavajuća energija je pročistila svaku ćeliju njenog tela. U vene joj je prodrla nova snaga i odlučnost. Opet ju je preplavio osećaj da može sve, da ništa nije nemoguće. Oslobodila se moći zmajeva. Glava je prestala da je boli, kao i delovanje nametljive sile koja je pokušavala da je savlada. Moć Dobra u njoj se utišala. Sada je bila svesna samo njenog toplog dodira, koji se mešao sa svežim treptajima mira i spokojstva kojima ju je obasipao jednorog.VČvrsto ga je zagrlila oko vrata i uz njegovu pomoć ustala. Jednorogov sjaj je polako slabio i ostali su ubrzo mogli da im priđu.- Dakle, šta je bilo? - otelo se Falijenu.- Kako se osećaš? - prekinuo ga je Veragin.- Već sam bolje - klimnula je odsutno Aranis. - Mislim da će se zmajeviuskoro pojaviti. Samo zahvaljujući sili jednoroga uspela sam da isteram njihovu moć iz svoga tela. Ne shvatam kako je tako lako mogla da mi se uvuče u glavu... osećala sam je u venama, svuda...- Zato što su se od povezivanja s jednorogom tvoje misli i um promenili, Aranis - pokušavao je Eleas da joj objasni.- Sve sada osećaš i proživljavaš jače nego mi ostali. Razumeš ono o čemu mi nemamo ni najmanju predstavu. Možeš da osetiš i prepoznaš silu koju mi

doživljavamo tek kao slabi nalet vetra. Možda si otpornija nego ranije, ali si istovremeno i osetljivija.Aranis je samo pomireno uzdahnula: - Znam...- Ali šta je sa tim zmajevima? - navaljivao je Falijen.- Dočekali ste ih, prinče. Idu ka nama. Konačno ću s njima moći da razgovaram - odgovorila je Aranis smireno.- Hajdemo odavde... Hajdemo odavde... Hoću da idem odavde! - cmizdrio je Sneško. - Hajdemo odavde!!!- Snegi! Nemoj da si takav slabić! - odbrusio mu je Veragin, koji se unervozio.- Eto, želeli ste da se sretnete sa zmajevima, onda, izvolite - uključio se Leo u razgovor, svojski se trudeći da sakrije podrhtavanje u glasu.- Ti si već imao prilike da pričaš sa zmajevima? - upitao ga je Veragin odmereno.- Svakako - potvrdio je Leo sav važan. - Nisu to nimalo prijatna stvorenja.- Super! Zaista sjajno! - povikao je ogorčeni Sneško. - Rekao sam da će nas pojesti!- Niko nas neće pojesti, Snegi - Veraginu je već bilo svega dosta. - Osim ako ne prestaneš da izvodiš više! Lično ću se postarati da te pojedu za ručak.- Da, da, kako da ne - zarežao je Sneško i odskočio u Herkulovom sedlu.Iznenada se podigao silovit vetar. Krošnje koje su štrčale pod brdom,odjednom su se razvile pod naglim udarom vetra, a trava je počela mahnito da se izvija.- Tu su... - prošaptala je Aranis i pogledala k nebu.Svi su učinili isto. Konji su uplašeno počeli da ržu i poskakuju, ali ihnjihovi gospodari nisu ni primećivali. Zainteresovalo ih je, međutim, nešto drugo. Svi su stajali pribijeni jedni uz druge, pogleda uperenih k nebu.

Nad njima se nadnela senka. Više senki. Letele su preko neba kao crni oblaci, da bi uskoro počele da menjaju oblik. Napokon su ih raspoznali. Zmajevi... Deset ogromnih guštera se polako spuštalo na zemlju. U ušima im je bubnjalo od zaglušujućeg lepeta

zmajeva, dok su im tela potresali silni udari vetra.Aranis je hvatala dah. Ovakav prizor do sada nije

videla. O zmajevima je slušala mnogo legendi i bajki, ali još nijednog nije srela. Osećala je njihovu moć. Pulsirajući naboji energije strujali su joj oko glave i tela. Ali jednorog je bio uz nju. Osećala njegovu snagu. Njegovu podršku... Nije dozvoljavao da njome ovlada sila zmajeva.

Zmajevi su se uz silovitu tutnjavu spustili na zemlju. Sklopili su ogromna, kožna krila uz telo i zagledali se u grupicu ispred sebe.

-Zaboga... - uzdahnuo je Falijen uznemireno.Bila su to stvorenja koja su uterivala strh u

kosti. Predivna, ali zastrašujuća. Bili su dugački oko deset metara, visoki oko pet, možda i više. Glava im je bila duguljasta a iz čeljusti su virili redovi oštrih, šiljatih zuba. Svi su imali izrazite, sjajne srebrne oči sa sitnim zenicama, a iznad očiju im se nalazila džombasta kresta sa tri šiljate bodlje. Glava im je bila nalik na šiljastu lepezu, a vrat izdužen. Telo im je bilo veliko i snažno. Kretali su se na četiri noge, koje su se završavale dugim, smrtonosnim kandžama. Neprekidno su mlatarali repom.

Na prvi pogled su to bila očaravajuća i moćna stvorenja. Kuljala je iz njih snaga, hrabrost i neukrotivost. U očima im se videla strogost i nemilosrdnost, ali i plemenitost. Međutim, ono što ih je krasilo bila je boja njihove kože. Bodljikava tela su se sijala u metalik nijansama crne, bele i srebrne. Koža im uopšte nije delovala naborano kao kod guštera, već naprotiv. Bila je glatka, i čarobno se presijavala na suncu, a čitava su im tela izgledala kao da su od finog metala.

Napred je stajao najveći zmaj. Izgledao je veličanstveno. Ceo je bio crn, a srebrne oči su mu sjajile kao dve zvezde usred tamne noći.

-Ljudi... - zagrmeo je tako dubokim i zastrašujućim glasom da je Aranis prošla jeza.Zmaj ju je odmerio strogim pogledom i podigao glavu visoko: - Sta traže ljudi u našim planinama?- Nemaju šta tu da traže! - oglasio se drugi zmaj iza njegovih leđa. Bio je beo i imao je dugo, mršavo telo. Delovao je veoma uzvišeno.- Ubijmo ih! - začuo se otpozadi neki drugi zmaj.

Ostali su potvrdno zabrundali. Aranis se nije usuđivala da progovori. Klecala su joj kolena i ostajala je bez glasa. Jedino je mogla da pilji u ta ogromna stvorenja. Nikada nije videla zmaja, odmalena je o njima slušala samo predanja i legende, od kojih je najpoznatija bila ona u vezi sa Lilandgarijom. Događajo prvom kralju i jedinom čoveku s kojim su zmajevi govorili.- Ali s njima je otelotvorenje Dobra! - primetio je jedan zmaj. Stajao je odmah iza crnog mužjaka, koji im je najverovatnije bio vođa.- Svetog jednoroga! - nastavljao je zmaj i istupio pored svog vođe. Bio je manji i sitniji nego ostali. Glavu je držao uspravno i graciozno se kretao. Aranis je bilo jasno da je to ženka.- Ma šta nas se tiče?! - povikao je grubim glasom jedan od zmajeva.- Ako ih ne ubijemo, u planine će doći neki drugi ljudi i na kraju će nas potčiniti svojoj volji kao što su učinili sa svima ostalima.- Nisam jeo čitav dan!- Ni ja! Hajde da ih ubijemo!- Ljudi nemaju šta da traže u našim planinama!- Ali s njima je jednorog! Ne može tek tako!- DOSTA! - zagrmeo je crni zmaj, a njegov grozomorni glas je odjeknuo planinama. Zmajevi su ućutali. Aranis je pogledala u svoje prijatelje. Svi su bili zanemeli od straha. Sad ili nikad - rekla je sebi.- Ali mi nismo ljudi! - povikala je iz sveg grla. Crni zmaj je uperio u nju svoje hladne srebrne oči. Aranis je zadrhtala. Nije mogla da izdrži njegov pogled. Spustila je glavu.V- Sta je rekla? - začulo se odnekud iz grupe zmajeva.- Da navodno nisu ljudi.- Glupost.- Ja zapravo nisam čovek - kazala je i opet ga pogledala.- UĆUTI! - zaurlao je crni zmaj. - Nismo ti dozvolili da pričaš, čoveče!- Ja nisam čovek! - hrabro je ponovila Aranis. Odjednom se više nije

plašila. Strah je iščezao. Osećala se jačom i odlučnijom. Dušu joj je grejao poznati osećaj sigurnosti i utehe. Pogledala je pravo u jednorogove nebo- plave oči. U oči nežnosti i čistote.Pustila je da joj se zatvore kapci. Spojila se s njegovim umom i polako utonula duboko u svoje biće. Nije slušala ništa drugo, osim otkucaja svoga srca i srca jednoroga. Prizvala je silu zemlje. Jednom usredsređenom mišlju. Talas moći zemlje prošao joj je čitavim telom. Osećala je kako je moć Dobra zatreperila u njoj. Brzo ju je potom opet uspavala i samo lagano crpla iz nje energiju i snagu.Otvorila je oči. Primetila je da su svi zmajevi uperili pogled u nju. A bili su to pogledi puni zlobe i gneva.Polako, ali odlučno, devojka je iskoračila. Veragin je iskolačio oči, ali je već davno bio naučio da, kada Aranis nešto odluči, niko ne može da je zaustavi.Crni zmaj je preteći zafrktao.- Stoj, čoveče! - naredio joj je gromkim glasom. Međutim, Aranis se nije zaustavljala. Koračala je i dalje, pravo k njemu. S rukama pokraj tela, pogleda prikovanog za zmaja.- Ette bille tavar velas! - povikala je ponosno na elfskom.Bila je sigurna da je zmajevi razumeju. Na kraju krajeva, potiču iz Zemlje sverođenja, sa elfovima su uvek živeli u prijateljskim odnosima, jedino što se nikad nisu previše sretali. Ali su se uzajamno poštovali.Aranis je zato znala da mora da ih ubedi da je elfkinja. Da je kraljica zemlje.- Šta je rekla? - šapnuo je prestravljeni Falijen Eleasu.- Ja nisam čovek - preveo je Eleas ne skidajući pogled s Aranis.- Ette bille elafios lilyen Aranis, wadia kenivil Aetis - nastavljala je Aranis odlučno, približavajući iznenađenom zmaju. Nijedan od njegovih drugova nije puštao ni glasa. Samo su je zaprepašćeno posmatrali. Crnom zmaju se u očima videlo iznenađenje pomešano s besom i nepoverenjem. Nije se usudio išta da učini, a ni da progovori.- Ja sam elfska princeza Aranis, ćerka kraljice

Aestis - prevodio je dalje Eleas.- Ette bille kenivil keli!- Ja sam kraljica zemlje...Zmajevi su zarežali. Pogledali su se zbunjeno i mrmljali.V V- LAZEŠ! - prekinuo je buku crni vođa svojim prodornim glasom.- Ette bille kenivil keli! - ponovila je Aranis glasnije. Sad je već stajala ispred zmaja.- Kraljica zemlje živi iza Beskrajnog mora! - zabrundao je i besno udarioo zemlju, pri čemu se tlo snažno zatreslo.- Neli, ette bille kenivil keli.- Ne, ja sam kraljica zemlje.V __- LAZLJIVICE! - zaurlao je zmaj, postavio se na zadnje noge i duboko udahnuo. Duga tamna senka njegovog tela pala je na Aranis i na njene prijatelje. Konji su preplašeno zabrektali zamahnuvši glavom.Crni zmaj je otvorio njušku i otkrio redove beličastih šiljatih zuba. Istovremeno, iz njegovog stravičnog grla izleteo je ogromni Ljubičasti plamen, i to pravo na Aranis, celu je progutavši.- NEEE!!! - povikao je Veragin. Falijen se zateturao i prebeledeo.- Svih mu akeltasa - zapištao je namrgođeni Temas, a oči samo što mu nisu ispale iz duplji. Samo su elfovi ostajali mirni. Skoro nepomični, posmatrali su svoju princezu i crnog zmaja.Zmaj je uz žestok tresak pao opet na zemlju na sve četiri i zadovoljno posmatrao plamen koji je goreo na mestu gde je bila Aranis. Međutim, umesto da se ugasi, plamen se još više rasplamsao. Zmaj je iznenađeno zatreptao i prodrmao glavom. Ljubičasta vatra je počela da se uvija u neobičnu spiralu. Odjednom se, među njenim jezicima, pojavila prilika. Bila je to Aranis. Raširenih ruku i zatvorenih očiju stajala je usred razigranog plamena. Zmajevi su iskolačili oči i počeli da uzmiču. Samo je veliki crni zmaj zabezeknuto stajao u mestu. Aranis je otvorila oči i plamen se lagano uskovitlao oko njenog tela. Počeo je da pleše oko nje i uvija se kao da je omađijan. Lizao joj je ruke, lice, kosu i

celo telo. Iz prstiju i pramenova crne kose izbijali su joj Ljubičasti plamenovi. Zakoračila je ka zmaju.- Galos, della, valaa, keli... dirith Elas Min li hallaosin. Palaas git... eruw Felzix, ohlin alka ’rad... Git dirith kelios Ader-Min... Gir aderin...- Vatra, voda, vazduh, zemlja... sva četiri elementa me slušaju. Ljubičasti plamen... sila Feniksa, dah zmajeva... Plamen svih zemaljskih elemenata...Plamen života...- Palaas git li vinenn brell velas... Ette bille kenivil keli... Ette bille onis odiliad. Ette bille ekiler mij laviliad Etelwen.- Ljubičasti plamen ne može da mi naškodi... Ja sam kraljica zemlje... Ja sam njegov deo. Povezana sam sa Svetim jednorogom.Zmajevi su piljili u nju. Niko se nije pomerio, niti je progovarao. Aranis je spustila ruke i vatra je nestala.- Kenivil keli... Kraljice zemlje - uzdahnuo je na kraju crni zmaj i lagano se naklonio u znak poštovanja.- Ali otkud elfovi ovde u Lilandgariji?- Doplovili smo da učvrstimo Dobro - počela je da objašnjava Aranis odlučnim glasom. - Jednorozi su bili razdvojeni, Dobro je narušeno, a crni čarobnjak, Valgar, ovladao je moći zla. Sprema se da probudi Golroga, najstrašnijeg demona svih vremena, sveta i vasiona. Valgar nas prati, želi jednoroga da ubije i tako zauvek uništi Dobro. Potom bi Golrog mogao da ustane iz sveta tame. Mi idemo sa Svetim jednorogom u Eteleven kako bi Dobro ponovo bilo spojeno, a ja ću onda uz pomoć Velikog belog lava naći i uništiti čarobnjaka.- Hm... - zabrundao je zmaj zamišljeno. - Nas borba između Dobra i zla ne zanima! Nas zanimaju samo naše planine! Mi nismo ni na strani Dobra, ni na strani zla.- Nekada davno ste znali kojoj strani pripadate - uporno je nastavljala Aranis. - Nekada davno ste znali šta je ispravno... Umeli ste da prepoznate laž i prevaru, podmuklost i zlo. Uspevali ste da gledate u elfska i ljudska srca i da vidite ono što drugim životinjama nije bilo dostupno. Ranije ste znali šta je Dobro, a šta nije...

- Ta vremena su prošla, kćeri Aestis! - odvratio je crni zmaj sumorno i glasno. - Zmajevi su se promenili, vreme se promenilo.- Ali sada morate da se odlučite kojoj ćete se strani prikloniti - naglasila je Aranis. - Valgar je stvorio vojsku mračnih stvorenja i sprema se da uništiVkraljevstvo. Zeli vlast nad Lilandgarijom! A to znači i nad vama!- Nama niko neće vladati! - zagrmeo je zmaj a drugovi su ga podržali.- Slušajte - prekinula ih je Aranis - ako stanete na stranu Dobra i pomognete Santijelu u borbi protiv zla, sloboda će vam biti zagarantovana!Planine će uvek biti pod vašom vlašću i niko vas neće uznemiravati! Štaviše, možete dobiti i nove prijatelje. Osim elfova, o vama će brinuti i ljudi.Aranis je zaćutala i posmatrala zamišljenog zmaja. Znala je da su ga njene reči takle. Potom je polako nastavila:- Ali ako se odlučite da priđete zlu ili se držite po strani, na sopstvenoj koži ćete osetiti Valgarovu moć! Poželeće da upravlja vama. Da vlada vama. Na kraju ćete pasti u ropstvo, hteli - ne hteli.Zmajevi su počeli da reže. Žestoko su se raspravljali i mlatili repovima. Aranis je bila zadovoljna. Njene reči su delovale.- Dobro onda! - povikao je crni zmaj i stišao vrevu. - Imaš pravo, elfkinjo.- I onda? - nije odustajala Aranis zagledana u zmajeve srebrne oči. Nije ustuknula. Bila je mirna i sigurna u sebe. Nije se plašila. U očima su mu se ogledali mnogi vekovi. Prepune pradavnih uspomena i znanja. Međutim, iz njih je isijavala moć, ogromna moć koju je Aranis osećala svuda oko sebe.- A kakav je tvoj plan za odbranu kraljevstva? - upitao je zmaj izbegavajući odmah da odgovori. Najverovatnije se kolebao. Aranis je bila sigurna da će stati na stranu Dobra, ali joj je bilo jasno da za zmajeve to i nije tako laka odluka. Značilo bi to da posle nekoliko hiljada godina stupaju u vezu s ljudima. Sa onima koje su toliko dugo izbegavali. Sa onima u koje nemaju nimalo poverenja.- Plan je da odmah odletite na Santijel i

pomognete kraljevstvu u ratu. Imaćete opasnog protivnika: Valgar je probudio takrove.- Takrove?! - zagrmeo je zmaj, žestoko zavrtevši glavom. Iza njegovih leđa se opet razlegao žamor.- Da - rekla je Aranis.- Hr-r... - zarežao je zmaj - moraćemo da se posavetujemo - i okrenuo se ka svojim začuđenim prijateljima.- Ali pre toga moram da te pitam još nešto - uzviknula je žurno, a zmaj joj se okrenuo s ispitivačkim pogledom.- Šta?- Mogu li da znam kako se zoveš?Zmaj je otkrio svoje stravične kljove i malo nakrivio glavu, što je trebaloda predstavlja osmeh: - Bralijad.Kao što je i pretpostavila odmah čim ga je videla.- Ti si, dakle, onaj što je prvi progovorio s ljudskim kraljem? S Eoglinom?Bralijad se nasmešio a oči su mu sevnule: - Taj sam!Kada je prišao svojim drugovima, zavladala je žestoka rasprava.Aranis je prišla svojim zaprepašćenim prijateljima.- Uspelo je! Zaista će nam se pridružiti.- A... a... da li ste sigurni u to, princezo? - sumnjičavo je promucao Falijen, koji je još uvek piljio u ogromne guštere ispred sebe.- Da. Garantovala sam im slobodu, a to je za njih najvažnije. Znaju da bi pod vlašću zla postali samo beznačajne sluge Valgara, ili još gore - Golroga.- Dobro - dodao je malo rasejano.- Ali sada mi se morate zakleti, prinče, da ćete održati moju reč. Da vaš narod nikad neće pokušati da potčini zmajeve.- Naravno - nedvosmisleno je potvrdio Falijen - to vam se zaklinjem.Aranis se nasmejala, ali je Falijen odmah upitao: - To je zaista taj zmaj...to je ozbiljno taj koji je hiljadama godina govorio sa Eoglinom i nazvao ga kraljem?- Da - potvrdila je Aranis i zagledala se u Bralijada.- Znala sam to odmah čim sam ga spazila. Ne znam zašto, možda mi je to podsvesno saopštio jednorog ili sam to zaključila na osnovu neobično moćne sile

koja zrači iz njega. Ali to je on. I mnogo je stariji od moje majke.Falijen je samo nesvesno klimnuo. Još uvek nije mogao da se otme utisku. Najverovatnije da su on i Veragin bili prvi ljudi koji su skoro posle dve hiljade godina opet videli zmajeve, i to onoga koji je odredio prvog kralja.- Ali to s tom vatrom, princezo... to je bilo očaravajuće - uzdahnuo je Temas najednom, sav omamljen.Aranis se opet samo nasmejala.- Dakle, neće nas pojesti? - oglasio se prigušenim glasom Sneško iz Herkulovog sedla.- Ne, hrabri Sneško - uverila ga je Aranis i uputila mu ohrabrujući osmeh.- Uf! Dobro je - odahnuo je debeli mačkorog.- Ovaj - kašljucnuo je Leo - moram da kažem da sam preko svake mere iznenađen što zmajevi razgovaraju sa vama.Veragin je samo prevrnuo očima i radije se nije izjašnjavao, kao i ostali.Aranis se ponovo zagledala u zmajeve. Zraci sunca su se odbijali o njihovu sjajnu metalnu kožu, a srebrne oči su im prodorno sijale. Princeza je odahnula. Napokon su ih našli. Jednog tereta se rešila. Progovorila je sa zmajevima, a verovatno ih je i uverila u svoju istinu.Međutim, najednom je osetila oštar ubod u predelu srca. Stegao joj se želudac i osetila je nevolju. Zbunjeno se uhvatila za stomak. Znala je da ovaj osećaj sigurno njoj ne pripada. Potom je doživela nalet još desetak snažnih osećanja. U glavi joj je besno pulsiralo a u ušima joj zaigralo. NijeVznala šta to znači. Uplašila se. Sta se to, zaboga, dešava s njom? Srce joj se stezalo od stotinu nepoznatih osećanja... osećala je užas, čuđenje, strah, zbunjenost, poštovanje... ali pre svega je osećala teskobu, koja je nadjačavala sve ostalo. Bila je veoma jaka. Aranis su klecnula kolena, ali je ostala da stoji. Iznenada je sve shvatila. Isijavlo je iz Falijena. Iznenađeno ga je pogledala. Stajao je skoro nepomično, pogleda prikovanog za zmajeve. Delovao je ispijeno.Elfkinja je duboko uzdahnula. Pokušala je da suzbije

taj nagli udar opažanja i osećanja. Da ga uguši. Nikad ništa slično nije doživela. Da, zapravo, sada se setila. Pre toga, u šumi, kada su dolazili ovamo na proplanak. Iz nekog čudnog razloga, tada je proživela Falijenova osećanja, ali tome nije pridavala veliku pažnju. Mislila je da je posredi slučajnost. Ali sada... Ovo je bilo tako jako, tako iscrpljujuće i prodorno...Uspravila se i polako prišla princu. Bubnjanje u njenoj glavi iznenada je prestalo. Sada je jasno doživljavala njegova osećanja. Znala je šta ga muči.- Falijene! - prošaptala je.Princ se trgnuo. Očigledno ga je prekinula u razmišljanju.- Da?- Znam šta vas muči.Falijen je zatreptao od iznenađenja.- Brinete za Sntijel, za svoju porodicu. Zeleli biste da ste tamo. Da se borite za svoje ognjište, za kraljevstvo i svoje bližnje. Jesam li u pravu?Falijen nije odgovarao. Samo je snuždeno spustio glavu. Aranis je nastavila. Govorila je tihim, ljubaznim i razgovetnim glasom. Razumela ga je. Uživela se u njegova osećanja više nego ikada. Jeste bila iznenađena tom svojom sposobnošću, ali ju je nešto podsticalo da sluša svoje srce.- Shvatam vas. Jeste neobično, ali znam kako se sada osećate - rekla je i zaćutala. Znala je šta joj je činiti. I želela je to. Iako joj nije bilo lako to da kaže. Falijen joj je bio prijatelj. Mnogo ga je volela. Nije želela da ih napusti.V- Prinče... Želim da poletite sa zmajevima.Falijen je zadrhtao i pogledao je razrogačenih očiju i otvorenih usta.- O čemu pričate, princezo?V- Ćuli ste. Poletite na Santijel, Falijene. Otiđite da se borite za svoju zemlju.- Ali... to nije moguće - mucao je iznenađeni Falijen. - Obećao sam da ću vas štititi i pratiti na vašem dugom putovanju. Ne mogu da vas ostavim.- Možete, svakako. Ja to želim - istrajavala je u svome Aranis i ljubazno mu se nasmejala.- Ne brinite se za mene. Dobro sam zaštićena. Imam

dva odlična stražara, tu je Temas, a i Veragin. Samo letite, Falijene. Letite.- Ne... to... ja... ja ne mogu - vrteo je glavom Falijen.Za njega je to svakako bilo veliko iznenađenje. Bio je dirnut njenom plemenitošću i iskrenošću. Znao je da ta elfkinja ima ogromno srce.- Zašto? - upitala ga je jednostavno. Falijen ju je iznenađeno pogledao.- Z-zašto? Pa zato... kako sam već rekao, ne mogu da vas napustim.- Ali ja sam već rekla da ne treba da brinete za mene. Biću na sigurnom. A sada želim da otputujete sa zmajevima na Santijel. Znam da vaše srce čezne za tim.Falijen je duboko uzdahnuo: - Ozbiljni ste, Aranis?- Smrtno ozbiljna - nasmejala se, ali su joj pošle suze. - Nedostajaćete mi...- Ne možete da zamislite koliko mi to znači... - ganuto je prošaptao princ.- Hvala vam. I obećavam da ću vam se, čim se rat završi, vratiti. Pronaći ću vas. Zaklinjem se.- Pre svega, čuvajte se. Molim vas obećajte mi da nećete

dozvoliti dasvas ubiju. Obećajte da vas tamo ne šaljem u smrt...- Obećavam - nasmejao se Falijen.- Zmajevi su odlučili - oglasio se gromki glas crnog zmaja Bralijada. Svi su ga napeto gledali.- Staćemo na stranu Dobra i rešeni smo da pomognemo kraljevstvu u borbi protiv tame.- Odlično - prošaptala je Aranis više sama za sebe. Prišla je zmaju i zahvalno se osmehnula. - Hvala vam! Elfovi su vam zahvalni. Ette tarrlil.- Isto kao i ljudi - dodao je s olakšanjem Falijen, koji je stajao po straniosmehujući se. Razgovor sa Aranis mu je dosta

pomogao.Spao mu je

kamen sa srca. A onda je shvatio da je upravo progovorio sa zmajem, štoga je i iznenadilo i uplašilo.- Hr-rm... - zabrundao je Bralijad i lagano se okrenuo ka svojim drugovima. Pogledali su se, a potom se crni zmaj obratio Falijenu: - Kralj

___ Viz Eoglinovog roda. Covek.- Ja... - uzdahnuo je Falijen a srce mu je tuklo kao ludo - ja nisam kralj, uzvišeni zmaju.- Ali bićeš - uzvratio je Bralijad, a iz nozdrva mu je izleteo oblačak ljubičastog dima.Falijen nije mogao da veruje ni očima ni ušima. Vođa svih zmajeva mu se zaista obratio. Isto kao što je pre dve hiljade godina nazvao Eoglina sada je i njega nazvao kraljem. Ali princ je znao da je taj trenutak još daleko.- No dobro, pretpostavljam da treba odmah da krenemo, je li tako? - zagrmeo je Bralijad.- Da - potvrdila je Aranis - ali sačekajte samo trenutak.Bralijad i njeni prijatelji su je zbunjeno pogledali.- Princ Falijen će poleteti s vama.V- STA?! - povikala je uglas grupa njenih prijatelja.- Da. Falijen će poleteti da se bori na Santijelu. To je njegova želja. I moja takođe.- Ali... ali... kako to? - čudila se Lavril. - Kako to odjednom?- Zelim da se borim za svoju porodicu i za svoj narod - oglasio se Falijen. - A princeza je bila tako plemenita da mi to dopusti.- Pa... to je zaista neočekivano i... iznenađujuće - izjavio je zatečeni Eleas.Falijen se blago osmehnuo, a njegovi prijatelji su se sabrali od iznenađenja.- Zaista si tako odlučio, Falijene? Definitivno? - pitala je Lavril.- Da - odlučno je odgovorio princ.- Pa onda... Ne ostaje nam ništa drugo nego da ti poželimo sreću - nasmejao mu se Eleas.- Hvala, Elease.Elf mu je prišao s osmehom da se rukuju. Potom su se nakratko zagrlili, a Eleas je desnu pesnicu položio na srce. - Nedostajaćeš mi, prijatelju. Budi pažljiv i obazriv. Pokušaj da ostaneš hladne glave i u žaru borbe otvori četvore oči. Uvek budi na oprezu.- Hoću. I obećavam da ću vam se što pre vratiti.- Nadam se.

Potom mu je prišla Lavril. Prijateljski mu se nasmešila. Zagrlila ga je i u ruku mu stavila nešto hladno. Falijen je iznenađeno raširio dlan. Bio je to bodež. Predivan bodež kakav nikad nije video. Drška mu je bila od belog drveta, bogato izrezbarena, ukrašena srebrnim nitima i elfskim znakovima. Na kraju su joj bile isprepletane grane nalik na krošnju drveća, ali bez lišća. Sjajna oštrica je bila posrebrena, sa nekoliko zakrivljenih, oštrih zuba.Falijen je oduševljeno pogledao bodež. Bio je to sjajan rad nežnih i neizmerno brižljivih ruku. Iznenađeno je pogledao Lavril. U očima joj spazio ponos.- To je teravski bodež Miloja. Izliven je u vatri ptice Feniks, izrezbaren od belog drveta naše Svete šume. Zove se Uzvišena smrt. Nepogrešivo usmrćuje neprijatelja, ali pritom ne može da se umaže njegovom krvlju. Nikako ne može da se uprlja krvlju svoje žrtve. Uvek ostaje lep i uzvišen - govorila je elfkinja zaneseno.- Dala mi ga je majka kada smo isplovljavali iz luke ka Lilandgariji. Ovaj bodež je trebalo da čuva mene i moga brata. Ja ga, doduše, još nikad nisam upotrebila. Previše ga cenim. Ali ti možeš da ga koristiš. Neka te čuva, kaošto je do sada čuvao Eleasa i mene.- Lavril, to... Hvala ti. Cenim tvoj gest - uzdahnuo je Falijen s beskrajnom zahvalnošću i divljenjem. Lavril se samo nasmejala, položila mu dlan na rame, pa se vratila svome bratu.Temas mu je snažno prodrmao ruku: - Srećno, moj prinče! I dobro sredite ta čudovišta! Imao bih za vas jednu molbu.- Reci, Temase - odgovorio mu je Falijen s osmehom.- Pazite, molim vas, na moga strica.- Računaj na to, prijatelju - klimnuo je Falijen, a Temas ga je potapšao po leđima.VNa kraju mu je prišla Aranis sa suzama u očima. Čvrsto ga je zagrlila i poljubila ga u obraz. - Neka vas prati Dobro i čuva sila jednoroga.- Hvala... na svemu, princezo.- Ja treba vama da zahvalim...Falijen je s očima punim ohrabrenja gledao u svoje

prijatelje, sve dok mu se pogled nije zaustavio na sumornom Veraginu, koji je s rukama na leđima stajao pored Herkula. Prišao mu je neodlučno.- Veragine...- Slušaj, Falijene - prekinuo ga je Veragin odlučno - znam da se nas dvojica nikad nismo razumeli. Ne veruješ mi i ja to, na kraju krajeva, i shvatam. Nikad nismo bili neki prijatelji, ali ja te i pored toga... smatram za prijatelja. Poštujem te i to se nikada neće promeniti.Falijen je iznenađeno gledao u njega. Tako nešto nije očekivao.- I ja tebe poštujem, Veragine. Poštujem te iako to možda tako ne izgleda. Znam da si izvanredan ratnik i da imaš dobro srce. Znam da ti je teško da poveruješ, ali ti si mi prijatelj.V- Čuvaj se i nemoj imati milosti za čudovišta.- Naravno.Veragin mu je stisnuo ruku. Obojica su se prijateljski nasmejali. Potom se princ zaputio ka zmajevima. Osvrnuo se još jednom ka Snešku u sedlu i povikao:- Videćemo se uskoro, hrabri Sneško! I čuvaj mi, molim te, moje prijatelje.- Na mene možeš da računaš, prinče! - ponosno je izjavio Sneško.Falijen se na kraju nasmejao i prišao velikom crnom zmaju.- Biće mi čast da letim sa vama.- Izvolite, cenjeni prinče - uzvratio je s osmehom Bralijad i sagnuo se kako bi Falijen mogao da se popne.Princ se s naporom uspeo i začudio se koliko su zmajske bodlje tvrde i grube. Kao savršeni, neprobojni štit protiv neprijatelja. Proverio je da li su mač i bodež Miloja na svom mestu, a Eleas mu je dobacio torbu sa zalihama za put. U njoj je bila voda i nekoliko poslednjih parčića suvog mesa. Jedan delić je ostao za Veragina. Falijen je prebacio torbu preko leđa i još jednom se nasmejao dragim prijateljima.Bralijad se podigao na zadnje noge i okrenuo ogromnu glavu ka Aranis i ostalima.- Planine vam neće naškoditi - povikao je gromkim

glasom, ali se činilo da to više govori samim planinama nego grupi ispred sebe.- A ti, mačkorože - uperio je svoj nemilosrdni pogled u Lea, koji se od tog pogleda sav stresao - izvedi ih iz Dragora.- Da, gospodaru - zakrkljao je mačkorog.Falijen je na kraju još jednom prešao očima preko lica svih svojih prijatelja i povikao:- Doviđenja!Odgovor već nije mogao da čuje. Bralijad je tako žestoko zamahnuo krilima da se Falijenu razletela kosa. Podigao se snažan vihor i zmajevi su poleteli ka oblacima.- Letećemo skoro dva dana - saopštio je Bralijad Falijenu dubokim glasom, dok je silovito mahao krilima i slao snažne nalete na zemlju. Falijen je jedva video ispod sebe. Grupa mu je polako nestajala iz vidika a onda je potpuno nestala. Zmajevi i Falijen su nestali među beličastim i sivkastim oblacima.Na krvavom poljuBitka za grad Valos bila je u punom jeku. Kirlopovi su kao mahniti vitlali mačevima, kladivima i sekirama. Prazne oči su im gorele od čežnje da ubijaju i činilo se da ih je ljudska krv još više na to podsticala.Bili su skoro dve glave viši od odraslog muškarca, a po snazi su bili jednaki bikovima. Nisu znali za sažaljenje ni saosećanje. Ubijali su svakoga ko im je dopao kandži. Odsecali su glave, udove, probadali tela vojnika mačevima kao od šale. Na licima im se videla radost svaki put kada bi iskasapili čoveka i prolili krv.Noksozi su bili isti. Iako su izgledali slabije nego kirlopi, tukli su se i ubijali sa istom strašću.Mnogo vojnika već je ostalo bez konja, koje su im ili ubijala čudovišta ili su ih gubili ispadajući im iz sedla. Ali i pored toga, još dosta njih što je ostalo na konjima, kao i kentauri, uspevalo je da se reši nemani.Umor od dugog putovanja je na kirlopima i noksozima bio tek neznatno primetan. Čudovišta su delovala neumorno. Tukli su divljački i besno, što je kraljevskoj vojsci uterivalo strah u kosti. Niko, međutim, nije odustajao. Svaki od vojnika je ratovao

do poslednjeg daha, dok god je imao snage.Kentaurima je dosta dobro išlo. Bili su to snažni protivnici. Prvobitan strah od vojske tame brzo je splasnuo i kentauri su povratili svoju hrabrost i odlučnost. Svakako, u prilog tome išla su im konjska tela. Bili su okretniji, snažniji i brži od vojnika. Tvrda kopita su im često spasavala život, smrskavajući lobanje i tela čudovišta.Ravnica se pretvorila u lokvu krvi. Utabana zemlja i trava bile su obojene u crveno i crno. Vojnika i kentaura je bilo manje no na početku, dok je kod kirlopa i noksoga izgledalo kao da nisu pretrpeli nikakve gubitke. Iako su muškarci bili snažni, to nije bilo dovoljno.Bitka je trajala već čitav dan. Ubijalo se od jutra. Bližilo se veče, a umor i iscrpljenost su stizali obe strane.Zektor se propeo i bacio na zemlju dva prilično žilava noksoga. Mršavačudovišta su pala u travu natopljenu krvlju, a kentaur im je bez oklevanja polomio rebra. Stvorenja su samo zakukala od bola, kada su im uz prasak vlastita rebra probola organe i usmrtila ih.

Zektor je pljunuo s gađenjem. Lice mu je bilo obliveno znojem, a oklop isprskan crnom i crvenom krvlju. Prednje noge su mu bile posečene i okrvavljene od mačeva užasnih čudovišta. Međutim, meci mu nisu pričinjavali nikakav bol. Još uvek se nije dao. Nije mario za bol, mislio je samo na borbu.

Nije stigao ni da dođe do daha, a iza leđa mu se pojavio ogroman kirlop. Zektor je žestoko ritnuo zadnjim nogama i kilrop je odleteo nekoliko stopa, pri čemu je sa sobom povukao još nekoliko čudovišta. Na kentaura je jurnuo još jedan kirlop te su im se ukrstili mačevi.

Ni kirlopi ni noksozi nisu bili baš spretni ratnici, ali je njihova prednostVbila uglavnom u njihovoj snazi, besu i divljaštvu. Čeznuli su za ljudskim mesom, a ubijanje im je iznad svega prijalo.

Zektor je odbio napad i tako izbegao udarac u glavu. To ga je malo poremetilo. Kirlop nije nameravao da se zaustavi dok ga ne ubije. Zektor pak

nije hteo da dozvoli da tek tako umre. Zadao je protivniku udarac sa strane i upustio se s njim u žestoko mačevanje. Kirlop je posle nekoliko trenutaka počeo da gubi snagu, tako da je prestao da odoleva Zektorovim žustrim udarcima. Glasno je režao i krkljao, a onda mu je Zektor zadao neočekivani udarac u lice. Čudovište je zacijukalo i zateturalo se. Zektor je iskoristio priliku, zamahnuo i odsekao ruku u kojoj je krilop držao zakrivljeni mač. Crna krv je prskala iz odsečene ruke a čudovište je stravično vrištalo. Razbesneli kirlop se bacio na kentaura ne mareći na posečenu ruku, što je očigledno bila greška. Njegova ogromna glava sa svinjskom njuškom se zabola u zemlju pre nego što je prišao Zektoru.

Kentaur je pogledao obogaljeno telo i zgrozio se. Utom je k njemu već skočio sledeći kirlop. Duboko ga je zasekao po ramenu. Zektor je stisnuo zube od bola i uzvratio kirlopu udarac. Ovo čudovište je izgledalo umornije nego ono prethodno, ali i pored toga je vešto odolevalo Zektorovim udarcima.

Kako je Zektor bio otprilike iste visine kao kirlop, mogao je pravo da ga pogleda u oči. Dva sitna, duboko usađena oka... Sasvim prazna, bez zenica,bez iskre života. Iz njih su kuljale mržnja i okrutnost. Ova stvorenja suVpoticala iz tame. Bila su bezobzirna, nemilosrdna i neumoljiva. Zivela su da bi ubijala. Takvu svrhu im je namenio Valgar.

Zektor se sagao kako bi izbegao brzi udarac kirlopovog oštrog mača. Oružje mu je prošišalo pored glave i kentaur se opet uspravio kako bi se odbranio od novih napada. Nije stigao ni da se pribere, a kirlop se ponovo bacio na njega. Zektor se propeo i istisnuo protivniku mač, posekavši ga poVruci. Čudovište je zajaukalo od bola i pokleklo, a na Zektora je jurnuo razbesneli noksog. Kentaur nije stigao da ustukne i noksog ga je posekao po boku. Bila je to samo ogrebotina, ali kentaur je ipak ispustio bolan pisak. Okrenuo se ka noksogu i zario mu mač u stomak. Žestoko ga je izvukao, a iz utrobe čudovišta su poispadala creva. Noksog je pao na

zemlju, ali je Zektor morao da se suoči s novima napadima kirlopa kojeg je maločas odgurnuo.V

Čudovište mu se ustremilo na glavu, ali je Zektor uspeo da ga zaustavi. Kirlop ga je pak ubrzo dohvatio za ruku u kojoj je stezao mač i uvrnuo je. Zektor je zajaukao i ispustio mač. Osetio je da mu se u ruci pomerila kost i pretpostavio da je najverovatnije uganuo zglob. Udario je kirlopa pesnicom i odskočio. Zglob mu je gadno kvrcnuo i nije mogao da ga pomeri. Kako će sada držati oružje i boriti se? Zato je zažmurio i povukao ga tako jako da se začulo glasno krckanje. Zektor je zapištao od bola i disao isprekidano. Međutim, kirlop se opet ustremio na njega. Zektor je pokušao da pomeri prste, a kada je shvatio da je zglob opet na svom mestu, brzo je izvukao svoju pozlaćenu sekiru.

Kirlop je zamahnuo mačem prema njemu, ali mu ga je Zektor udarcem sekire lako raspolovio. Iznenađenom čudovištu u šapi je ostala samo drškai deo polomljenog mača. Pre nego što je kirlop uspeo da se pribere, kentaur mu je sekiru zabio u grudi. Snažno oružje je glatko prošlo kroz oklop i gotovo u trenutku usmrtilo čudovište.

Zadihani Zektor je pogledao oko sebe. Gubili su. Nemani je bilo previše. Kud god bi pogledao, video bi samo pokolj; svoje drugove kako padaju na zemlju... njihova obogaljena tela... širom otvorene oči, bez života... kako umiru vojnici... uz očajničke krike... odlučnost koja je gasnula zajedno s njima...Čudovišta su odavno prodrla u grad. Tamo je sada bilo poprište. Valos je lako osvojen.Zektor je pogledao u nebo. Nebo je čas bilo mastilo-plavo čas purpurno. Sunce je zalazio i razlivalo po okolini zlatnocrveni sjaj. Dan i bitka su se bližili kraju.- POVLAČENJE! - naredio je Zektor svojim ljudima. - NAZAD U ZAMAK!Nekoliko vojnika i kentaura oko njega zbunjeno ga je pogledalo.- DA, NAZAD! POVUCITE SE! - uzvikivao je Zektor jureći u borbu među kućama. - NAZAD U ZAMAK! NAZAD U SANTIJEL!Onda je kod visoke kuće spazio kapetana Nimgora.

Srčano se borio sa trojicom noksoga. Zektor mu je odmah priskočio u pomoć. Bacio je jednog od noksoga na zemlju i tvrdim kopitima mu razbio lobanju. Potom se okrenuo ka novoj nemani, koja se upravo spremala da ubode Nimgora u leđa. Kentaur je podigao sekiru s jasnim ciljem. Brzinom munje se zasekla noksogu u teme. Kapetan je preostalom čudovištu presekao grlo i zahvalno se, sav iscrpljen, okrenuo prema Zektoru.- Hvala.- Moramo da se povučemo - izgovorio je žurno.- Da se predamo? - Nimgor je iskolačio oči.- Bitka je odavno izgubljena. Kirlopovi i noksozi su zauzeli grad. Samo je pitanje vremena kad će nas sve do jednog pobiti. Moramo nazad, dok još imamo ovo malo vojske. Inače ćemo za koji trenutak i bez nje ostati.Kapetan se iznenadio, ali je pristao. Zektor je potrčao u susret svojim vojnicima i drugovima koji su se još uvek borili.- SVI NAZAD!- NAZAD U ZAMAK! VRATITE SE NA SANTIJEL! - pridružio mu se i kapetan Nimgor. Vojnici su bili iznenađeni i zbunjeni, ali su poslušaliVnaredbu. Sakupili su se i pojurili iz smrtonosne bitke. Čudovišta, opijena pobedom, jurnula su za njima uz glasne urlike.Gradom su se razvlačile senke, a okolina je uranjala u tamu. Priroda se presijavala na crvenkastim zracima zalazećeg sunca, koji su samo još više isticali krvavu pustoš.Kralj Leoden je stajao na zidinama i posmatrao zalazak sunca. Horizont se sijao vatrenim bojama, koje su mutile pogled. Kralj je odvratio pogled s neba i ponovo se zagledao u grad Valos. Odavde je poprište bitke izgledalo kao da je miljama daleko. Samo figure i senke koje vrve... No, kralj je znao da je polje pod njim natopljeno krvlju njegovih ljudi. Da je u gradu Valos opšti pokolj.

Pored Leodena, oko ogromnih i visokih zidina, stajala su dva reda elfskih strelaca, spremnih za napad. Iza njih su bila još dva reda elfskih vojnika i ratnika, a ostatak elfske vojske je bio raspoređen dole, kod Druge kapije.

Zidine su bile masivne i poprilično široke, toliko

da su njima mogli da prođu karavani.Adrim i Eliven su stajali pored kralja i

posmatrali Valos. Bili su ogrnuti dugim, svilenim mastilo-plavim plaštovima sa izvezenim srebrnim znacima i ukrasima. Imali su kapuljače, koje su im bacale tamne senke na lica. Ispod plašta se skrivalo srebrno oružje, iskovano od najfinijeg metala. Bilo je lako kao pero, ali moćno bez premca.

Tevlop, koji je stajao s kraljeve desne strane, nervozno je stezao vrh svoga mača u koricama ne skidajući pogled sa grada. S vremena na vreme bi bacao pogled na Kelonsku šumu iza Valosa. Kralj je znao da njegovVmudri savetnik posmatra takrove. Šta ako ipak dođu s kirlopima i noksozima? I on se plašio njihovog dolaska. Ali sada, kada je stajao na svojim sjajnim, kristalom ukrašenim zidinama, govorio je sebi da nema potrebe da strahuju od takvih guštera. Santijel je mogao da odoli napadima. Zidine su mu bile visoke dvadeset pet metara, od masivnog kamena, i to najtvrđeg. Takrovi bi morali svojski da se potrude kako bi ih probili. Osim toga, Eliven je rekla da će Santijel stajati ovde još vekovima.

Sada se Leoden više brinuo za kapiju. Ona bi takrovima bila lak posao. Probili bi je za kratko vreme. Osim toga, kirlopi nose i balvan. Pored ove, postojala je još i Glavna kapija, na drugoj strani zamka, kod šume. Leoden je bio spreman da i nju brani, ali je pretpostavljao da će armada napasti Valos - kao što je i učinila. Zato je Druga brana bila brižnije i opreznije čuvana.

- Vraćaju se... - iznenada je prošaptala Eliven. Kralj joj se naglookrenuo. Prodorne, tirkizne oči, koje su sjajile magičnim sjajem ispod kapuljače, upirala je u grad. Leoden je pogledao u nju. I zaista, ostatak njegove vojske i kentaura je galopirao ka gradu. A za njima je jurila čitava horda kirlopa i noksoga uz strašne povike. Kao bujica su hitali ka Santijelu.Kralj je iskolačio oči i brzo se okrenuo. Pogledao je prema kapiji i glasno povikao: - OTVORITE KAPIJU!Odozdo se začulo nekoliko povika i kapetanovih naređenja, a istovremeno se dvorištem razlegao težak i kreštav zvuk. Bela kapija se otvarala.

Kralju je zastala knedla u grlu. Pogledao je u Adrima, a ovaj mu je uputio kratak, hladan i miran pogled. Odmah je utom podigao ruku i naredio:- Dirlipad tu lerliden!Na zidinama su zašumeli plaštovi i zatezanje lukova. Elfski strelci su u jednom potezu namestili strele i naciljali.Kentauri i vojnici već su bili ispod zidina, ali su im čudovišta bila za petama.Eliven se okrenula ka Adrimu. - We bill illi ila kelin.Adrim je klimnuo, ponovo podigao ruku, a potom silovito zamahnuo.- ILL TELENDEL! - glasno je ponovio Adrim i sledeća salva strela je poletela sa zidina. Kralj je promatrao kako čudovišta padaju na zemlju. Tek sada su kirlopi i noksozi shvatili kuda jure. U provaliju. U propast. Strele su neprekidno šištale, a nemani su padale ne samo od njih nego i od umora. Štaviše, redovi s merdevinama su ostali u gradu. Sunce je već zašlo, a na Santijel je pala tama.Čudovišta su počela da se zaustavljaju i da se povlače. Što dalje od dometa strela. A elfovi nisu prestajali da ispaljuju. Uz zlokobne i prestravljene povike, jurili su duboko u grad, dok je preostala kraljeva vojska bila na sigurnom iza zidina Santijela.Grad je bio okupiran. Bitka za Valos bila je izgubljena, ali je rat za Santijel i rat za kraljevstvo upravo počeo.- Zauzeli su čitav grad! - gnevno je povikao kralj.Već je pala noć, a Leoden je s najvišim elfovima, sa svojim zapovednikom Zektorom i nekoliko zapovednika nervozno prelazio preko Glavne sale s rukama iza leđa. Bitka za Valos trajala je ceo dan i na kraju je bila izgubljena. Čudovišta je bilo previše, a osim toga, ubijali su stakvim besom i ludilom da nije bilo moguće zaustaviti ih. Posle iscrpljujuće borbe, sklonili su se u grad da se preko noći odmore i okrepe.

Kralj je iz minuta u minut bivao nemirniji i nezadovoljniji. Nije mogao ni da pošalje vojnike po pale saborce, jer bi ih noksozi i kirlopi rastrgli na komade. Nisu znali ni za poštovanje ni za saosećanje. Bilo im je svejedno koliko je nevinih

muškaraca danas poginulo za odbranu sveta. Bilo im je svejedno koliko porodica čeka svoje bližnje koje nikada neće dočekati. A neće moći ni da ih sahrane kako valja. Leoden je bio siguran da će opaka čudovišta proždreti njegove pale vojnike i oskrnaviti im tela. Nije želeo o tome ni da razmišlja. Od te pomisli stezao mu se želudac i spopadao ga je bes.

Ljudi iz Valosa, dvorani i podanici i dalje su se skrivali u podzemnim odajama. S njima je trebalo da budu i kraljeva kći Nelil i buduća kraljica Kasandra. Leoden nije ni pomišljao da Kasandra nije u podzemnim odajama. Da leži bez svesti visoko u kuli Eleanor.

Ranjeni vojnici su tokom noći bili zbrinuti i skupljali su snagu za sutrašnji boj. Ostalo ih je oko hiljadu i osamsto, jedni su bili teško povređeni, drugi su prošli sa nekoliko modrica i ogrebotina. Kentaura je ostalo oko tri stotine no iako je borba bila izuzetno teška, iz njih je sve vreme isijavala energija i odlučnost. Bili su to sjajni borci. Kralj je dao da se za njih spreme prostorije u prizemlju i naredio da se što bolje zbrinu.

Elfska vojska bila je opozvana sa zidina da se odmori preko noći, a utvrđenje je sada čuvala noćna straža. Zamak je bio pod strogim nadzorom, a stražari su motrili na svaki njegov ćošak.

-Sada moramo da se usredsredimo na odbranu Santijela. Ako pobedimo, povratićemo Valos - podsetio ih je Zektor.

Previli su mu rane, bio je zaista iznuren, ali ga odlučnost i snažna volja nisu napuštali. Najradije bi sa tim beštijama još sada završio.

-Zektor je u pravu, moj gospodaru - potvrdio je ozbiljno Tevlop.

Stajao je pored trona i posmatrao kralja kako gleda u noćno neboprekriveno sjajnim zvezdama, kroz ogroman prozor od poda do plafona. Noć je bila vedra i magična. Polumesec je obasjavao tamnu prostoriju srebrnastim zracima, odevajući je u srebrni plašt kao i celu prirodu.

-Znam da je u pravu - priznao je kralj zamišljeno okrećući leđa svojim

saradnicima i zagledajući se daleko iza zidina, iza Valosa, daleko u divljinu iza horizonta.- Sutrašnja bitka će biti teža nego današnja. Možda će i takrovi stići. Ali naše su zidine čvrste. Istrajaće pred naletima takrova, mada za kapiju ne verujem. Pored toga, stižu nove snage čudovišta.- Možda neće sva čudovišta krenuti ovamo - napomenuo je Adrim. Svi su ga zbunjeno pogledali, na kraju i kralj.V- Šta hoćete da kažete, Adrime? - upitao je Leoden žmirkajući.- Samo to da moje srce oseća skori dolazak onih kojima se ne nadate previše. Osećam neobičnu silu ove noći. Jugozapadni vetar donosi miris poznate moći.- I ja osećam tu drevnu čaroliju... - prišla je suprugu Eliven, sneno se zagledavši kroz prozor.- I sami ćete to osetiti. Ako budete pažljivi i strpljivi, primetićete je u zvezdama. Noćas sijaju jasnije nego ikad. Poručuju nam nešto i šalju nadu.- Šta u njima treba da pročitamo? Šta nam govore, moja uzvišena gospodarice? - želeo je da zna kralj. Ali se Eliven samo nasmejala.Leoden se ponovo okrenuo ka prozoru i zagledao se u zvezde. Zaista su danas bile neobično jasne. Sijale su kao hiljade bisera usred beskrajnog crnog mora. Međutim, kralj nije ništa primetio u njima. Nije video ono što je elfovima bilo u mislima. Pogledao je u Zektora u nadi da će dobiti odgovor, ali je i on zamišljeno gledao k nebu, kao i kralj malopre, i činilo se da tamo vidi više nego kralj.Leoden se opet okrenuo i pogledao u plemenita lica elfova i molećivo u svog vernog savetnika. Tevlop je najpre ćutao namršten, razmišljajući o onome što su rekli elfovi. A onda je napokon progovorio:- Mislim da gospodarica Eliven i Adrim žele da nam kažu kako kraljevstvu stiže pomoć.- Ali kakva? - opet je upitao kralj, iako je već počinjao da naslućuje o kome je reč.- Zmajevi, moj gospodaru - oprezno je odgovorio Tevlop.Uznemireni kralj je duboko uzdahnuo.- Ne verujem u njihovu pomoć - rekao je posle nekoliko trenutaka.

V- Ponekada zbog predrasuda nemamo poverenja u druge. Čak i oni zakoje nikada ne bismo ni pomislili jednoga dana mogu da nas iznenade svojom plemenitošću i toplinom - govorila je Eliven umilnim glasom.- Ne mislim da zmajevi mogu da budu topli i plemeniti, uzvišena elfkinjo- odvratio je kralj.- Ne treba samo sumnjati već i potražiti dokaze za svoje tvrdnje - uzvišeno je odgovorila Eliven.Međutim, kralj joj ništa nije odgovorio jer je znao da bi ga elfkinja opet nadmudrila i, kao i uvek, stavila mu do znanja da elfovima niko nije ravan, pa ni kralj.Leodenu se, u stvari, činilo nemogućim da će im zmajevi priteći u pomoć. Već vekovima, još od osnivanja Lilandgarije, drže se podalje od ljudi. A priča se da su to izuzetno nepoverljiva bića. Da niko ne zna šta od njih može da očekuje. Jedini čovek s kojim su bili voljni da razgovaraju bio je prvi kralj Eoglin. Zato kralj nije polagao nadu u njihovu pomoć. Radije bi se usredsredio na bitku nego što bi računao na zmajeve.- Moramo da napravimo strategiju - izjavio je posle nekoliko trenutaka napete tišine.- Kirlopi i noksozi mogu da napadnu u svako doba. A mi moramo da budemo spremni. Ipak, mislim da će preko noći hteti da se okrepe, tako da će napasti u zoru. Svejedno, u to ne možemo biti sigurni. Ni za živu glavu ne smemo da dozvolimo da nas iznenade. Zato sam poslao čoveka u gradVda motri na njih cele noći. Čim počnu da se spremaju za borbu, saznaćemo to istog časa.- A kako ćemo rasporediti vojsku, kralju? - upitao je Zektor.- Odmah posle ovog sastanka, naredićete svim jedinicama da se spreme za borbu. Elfski strelci neka se opet rasporede na zidinama. Ostatak elfova postaviću ispred zidina. S njima će poći i tvoja vojska, Zektore, i polovina kraljevskih vojnika. Druga polovina ostaće kod kapije i na zidinama zajedno sa delom elfske vojske. Nadam se da se slažete sa mnom, Adrime.

- Sve u svemu - klimnuo je elf - ne zvuči loše. Sačekaćemo da kirlopi i noksozi napadnu i oslabićemo je salvom strela. Potom ćemo rasplamsati borbu ispred zidina kako bismo ih sprečili da prodru u zamak. Čudovišta će biti zauzeta borbom sa nama, tako da neće moći da se usredsrede samo na osvajanje Santijela.Ali i pored toga moramo da računamo na to da će preskočiti zidine. Bar nekoliko njih. Nećemo uspeti sve da ih zadržimo. Imaju na stotine merdevina. A ne smemo ni da zaboravimo da novih pet hiljada beštija ide ovamo zajedno sa takrovima - napomenuo je Zektor.- Moraćemo i s njima da se izborimo. Moramo da odbranimo Santijel i pošaljemo ta čudovišta natrag u tamu - saopštio je kralj rešeno.Klopka iza svakog ćoškaMaksarel se jednom rukom oslonio na drvo. Pratio je u stopu princezu već treći dan. Udisao je sveži planinski vazduh i posmatrao okolinu. Nalazio se sada u jednoj od planinskih šuma, kojima je pre skoro celog jednog dana prolazila družina s princezom Aranis na čelu. Poznao je to po mirisu. Širio se naokolo i narušavao mu uobičajenu vlažnost.Maksarel se ispravio. Njegova nežna čula zahvatili su pramenovi nekakve moćne sile. Nije to bila sila zmajeva koja je vladala u planinama. Ovo je bilo nešto drugo... nešto čisto i ljupko... Da. Prepoznao ju je. Sila zemlje. Moć Dobra.- Već smo blizu - saopštio je grubo svojim pomagačima.Grupa od skoro trideset noksoga zverala je po šumi i njuškala. Na prvi pogled, bila su to tupa stvorenja. Vođena su bila uglavnom instinktima i čulima. Nisu mogla da razmišljaju niti rasuđuju.- Da - potvrdio je jedan od dargvukova - čak je i drveće primilo njihov miris.- Ta elfkinja je ovde upotrebila svoju moć. Najverovatnije su ih napali rararhovi. I nas sada posmatraju - nastavljao je mirno Maksarel.- Znam. Kriju se u svakom ovom stablu. I misle da ne znamo za njih - nasmejao se dargvuk. Utom mu je odnekud dojurio brat, koji je u šapi stezao preklani vrat mlade srne. Bacio je plen nekoliko koraka od Maksarelovih nogu i izgladnelo se bacio na nju.

Njuška i vrat su mu bili umrljani krvlju dok je besno kidao meso svoje žrtve.- Dugo ti je trebalo - dobacio mu je podsmešljivo brat, a oči su mu gladno sevnule. Neodlučno je prišao bratu, koji se gostio.- Nisam rekao da ćemo da podelimo! - zaurlao je Drikor i nakostrešivši se.- Ne budi lakom, Drikore! - prasnuo je brat. Drikor se ustremio na brata i besno zalajao. Ovaj je ustuknuo nekoliko koraka, ali je bio rešen da se ne povuče.- Pa nećeš je celu proždrati!- Ulovi sam za sebe!

- Nije vreme - prekinuo ih je Maksarel. - Podelite tu srnu pa da nastavimo put - naredio je bespogovorno.

Drikor je svome bratu uputio zlokobni pogled, ali ga je pustio da zagrize njegov plen. Dargvukovi su rastrzali meso dok su ih noksozi posmatrali sa zavišću. I oni su bili gladni. Nisu jeli skoro dva dana. Maksarel je bio izdržljiv. Glad ga nije mučila. S vremena na vreme bi ulovio nekog zeca, ali noksozima nisu bili dovoljni ostaci koje bi im prepustio. Bili su iscrpljeni i slabi, ali je njihov gospodar odbijao da se zaustave radi dužeg odmora, iako je znao da su mu sluge potrebne čile i snažne. Međutim, plašio se da mu se princeza ne udalji previše. Ionako je bio već dosta nervozan i besan zbog izgubljene bitke za Rubinovu dolinu, a povrh svega, sada je započeo rat za celo kraljevstvo.

Kada su se dargvukovi najeli, na oglodanim kostima životinje ostalo je još malo mesa. Maksarel je dozvolio izgladnelim noksozima da podele ono štoVje ostalo. Čudovišta su se bacila na rastrgnutu srnu kao osice. Maksarel je s gađenjem odvratio pogled. Noksozi su se davili sirovim mesom. Bacali su neželjene delove tela i za koji trenutak, bili su potpuno umrljani krvlju. Za trideset izgladnelih čudovišta, jedan srneći leš ni u kom slučaju nije bio dovoljan.

Maksarel je prekrstio ruke na široke grudi i gubio strpljenje. Pogledao je u dargvukove, koji su se sa slašću oblizivali.

- Idemo! - naredio je strogo.

Dargvukovi su krenuli napred, a noksozi su se nevoljko odvojili od kostura. Počeli su da reže jer za neke od njih nije ni bilo mesa. Maksarel ih je preteći ućutkao pa krenuo za dargvukovima do strme padine mračne šume.

Ubrzo su se našli na vrhu brda, usred prostranog proplanka. Nebo je bilo tmurno i duvao je leden vetar. Krošnje drveća, koje su ispod brdašceta štrčale svuda unaokolo, klatile su se čas na jednu čas na drugu stranu i zlokobno šumele. Ovde je bilo još hladnije nego dole.

Maksarel se okrenuo ka noksozima. Zadihani i iscrpljeni peli su se na brdo. Izgledali su iznureno. Maksarel je shvatio da je vreme da ih pusti da se valjano najedu. Polumrtvi i oslabljeni mu ne znače ništa u borbi.

- Drikore, Nirode! - povikao je na dargvukove. Ovi su mu odmahpriskočili upitno ga gledajući. - Idite da ulovite neku hranu za ove beštije. Ne smem da rizikujem da usput popadaju od iscrpljenosti i gladi.

-U redu - nevoljko je zarežao Nirod.-I donesite neku veliku životinju. Dobar komad,

da bude za sve. Najbolje nekog jelena ili losa - naredio je Maksarel. - I požurite! Neću ovde da provedem ceo dan.

-Eto nas za tili čas - uverio ga je Drikor, a onda su obojica u velikim skokovima odjurili u šumu.

Maksarel se ispravio i udahnuo planinski vazduh. Vetar se poigravao njegovom poput uglja crnom kosom, a dugački plašt mu je udarao u noge. Zažmurio je i uživao u oštrim naletima vetra. Zatim je naglo otvorio oči i zaprepastio se pogledavši ispred sebe. Disao je ubrzano, a lice mu se krivilo od besa i zaprepašćenja. A onda je stravično zaurlao.

Noksozi su se trgli od straha i uplašeno pogledali u svoga gospodara. Nisu se usudili da puste ni glasa, samo su se preplašeni načičkali jedan uz drugog, gledajući se začuđeno.

Maksarel je bio van sebe. Počeo je da se šeta tamo-ovamo besno gunđajući. Iznenada je povikao:

-Dođavola! To nije moguće! Ne, to nikako ne... Kako su uspeli? Kako, dođavola?

Noksozi apsolutno nisu shvatali šta se događa. Međutim, razlozi za Maksarelov bes bili su sasvim

opravdani. Jasno je osetio zmajeve u blizini. Nije prošao ni dan otkako su boravili u planinama. Gledao je po utabanoj travi, i sve više besneo. Bio je u to sto posto siguran. Zmajevi su bili ovde i razgovarali su s njegovim žrtvama. Pričali su s princezom i obe strane su upotrebile svoje moći. Maksarelu je bilo jasno da, čim su zmajevi shvatili da je elfkinja kraljica zemlje, prišli su na stranu Dobra. To je bila zaista veoma uznemirujuća vest. Na tako nešto njegov gospodar uopšte nije računao. Možda su se zmajevi već zaputili ka Santijelu da pomognu kraljevstvu u borbi. To je strašno. A kada Valgar sazna... Maksarela je prošla jeza. Ni u kom slučaju nije želeo da ponovo iskusi gospodarev bes. A bio je siguran da će ovog puta biti gore.

Napokon se zaustavio i pogledao u zemlju. Kleknuo je i nekoliko trenutaka je opipavao tlo i travu. Potom je ustao i pogledao ispred sebe,gde se proplanak naglo pretvarao u strmu stranu. Drveće je tamo bilo ređe, a put je vodio preko prostrane zelene ravnice između padina velikih, mračnih planina. Oblaci na nebu su divlje zaigrali, nebo se još više namračilo, tako da je čitavu dolinu prekrila zastrašujuća senka.

Maksarel je zaškiljio i stegao pesnice: - Nisu ni čitav dan ispred nas. Uskoro ći uh stići i sve ih pobiti. Dosta je bilo igranja i sakrivanja... Ovoga puta ću biti nemilosrdan. A ako mi se Veragin i dalje bude suprostavljao, naučiću ga pameti. Primoraću ga da mi se pokori. Imam ga u šaci, a on toga nije ni svestan - Maksarel se nasmejao. Mumlao je sebi u bradu zamišljeno.

Iz šume su izronila oba dargvuka. Svaki od njih vukao je po ogromnog losa. Položili su mrtve životinje Maksarelu pred noge i ponosno podigli glave. Duge kljove su im bile krvave, a crvene oči su im sijale od zadovoljstva. Oni su kao od šale obarali životinje kao što su losovi.

Maksarel se trgnuo i prekrstio ruke. Klimnuo je dargvukovima u znak pohvale, a potom je jednim pokretom ruke pozvao noksoge na gozbu. Oni su nekoliko trenutaka oklevali, očigledno se pribojavajući da priđu besnom Maksarelu, ali je glad na kraju preovladala.

Posle petnaest minuta od losova nije ostalo ništa

osim golih kosti. Trava je bila umrljana krvlju, a noksozi su se konačno zasitili. Maksarel nijeVoklevao. Naredio je svojim slugama da pođu. Čitava družina s jednorogom bila im je skoro nadohvat ruke.Drveće je bivalo sve ređe kako su se bližili kraju šume. Mada je nebo bilo mračno, tamni oblaci su se borili zlokobno udarajući jedni u druge, što nije slutilo na dobro. Na planine je pala senka. Svakog trenutka mogla je da počne kiša, a izgleda da se spremala i oluja. Aranis je koračala na začelju grupe, zadubljena u svoje misli. Mislila je na zmajeve. Na rat... Na Falijena... Bilo je tako čudno što putuju bez njega.

Pogledala je k nebu. Nije slutilo na dobro. S druge strane, Aranis je strahovala kako napreduju zmajevi i Falijen i hoće li stići na vreme u Santijel.

Koračali su po strmoj padini, među tamnim stablima i razgranatimkrošnjama. Na vidiku se već ocrtavala prostrana livada, koja se sve dublje sužavala u planinsku dolinu. Ubrzo su izašli iz šume i nastavili dalje duž visokih stena, koje su na zemlju bacale još tamnije senke od oblaka.

Leo ih je vodio sve dalje i dalje ka prolazu o kojem je govorio. Sneško se s njim neprestano raspravljao, dok su Veragin i Temas, koji su išli za njima, pričali o raznim vrstama oružja. Aranis je koračala pozadi sa Lavril i Eleasom. Hodali su ćutke. Elfovi su uživali u tišini. Nije im bilo potrebno da neprestano o nečemu razgovaraju, kao kentauri. Njima je bilo dovoljno da budu blizu prijatelja i da s njiima uživaju u miru i slobodi, koji su se krili u tišini.

Konji su kaskali za njima zagledani u zemlju, jedino se Adelas držao ponosno i uzvišeno. U svakom njegovom koraku videla se veličanstvenost i neukrotivost. Sveti jednorog išao je pored Aranis, a ona je osećala njegov um u svojim mislima. Predstavljao je jedinu svetlu tačku u ovoj sumornoj i tajanstvenoj divljini. Njegovo svileno, blistavobelo krzno se presijavalo, a srebrnasta griva se talasala na vetru.

Ovde vladala oštra zima. Hladnoća i mraz su se

uvlačili pod kožu i štipali lice. Neprekidno je duvao ledeni vetar, a oblaci se nisu smirivali.

Aranis se još više ušuškala u svoj plašt. Iako se tresla od hladnoće, nije marila za nju. Mislima je bila negde daleko. Opet je razmišljala o borbi u Santijelu, kada je prože drhtaj nekakvog čudnog osećanja. Stresla se od straha. Straha i nespokoja. Prošli su joj celim telom i potisnuli sve ostale misli i osećanja. Aranis sad nije mogla da se usredsredi ni na šta drugo, osim na taj iznenadni osećaj. Znala je vrlo dobro da nije reč o njoj. Dolazio je odnekud, ali je bio tako jasan i snažan da su joj zadrhtale ruke. Bio joj je poznat. Isti kao onaj na proplanku kada su doleteli zmajevi, kada je proživljavala sva ta silna osećanja koja, u stvari, nisu bila njena. Isto kao i pre toga u šumi, osećala je ono što i Falijen.

Sada je to, međutim, bilo nešto oštrije i jasnije. Bilo je snažno, ali ne onako zamućeno. Iznenada je shvatila kome ti osećaji pripadaju. Pogledala je u Lavril. Zagledala se daleko ispred sebe, dok joj je bela kosa vijorila na vetru.

- Lavril!Elfkinja se trgla i uperila staklenozelene oči u

Aranis.- Nemoj toliko da brineš za Falijena. I ja brinem za njega, ali ne smemoVda preterujemo. Čeka nas dug i naporan put i misli moraju da nam budu čiste i jasne. Moramo biti spremni na sve.Lavril se namrštila i zatreptala. - Otkud znaš o čemu razmišljam?- Ne znam... Prosto mi je odnekud došlo. Osetila sam to - odgovorila je Aranis.V- Osetila?! - umešao se Eleas. Aranis je klimnula. Činilo se da se Eleas zbog toga malo uznemirio. Nakratko se zamislio.- U pravu si, Aranis - odgovorila joj je Lavril posle nekoliko trenutaka - ali neobično mi je što Falijen nije sa nama.- Da. I meni je čudno - potvrdila je Aranis - ali moramo da verujemo da će uz njegovu pomoć i pomoć zmajeva kraljevstvo dobiti rat protiv zla. A Falijen

će nam se opet vratiti.- Tako je - ponovo se oglasio Eleas - vera je sada najvažnija. Vera nam daje nadu.V- Šta je to? - oglasio se iznenada Temas upirući prst prema nebu. Aranis je pogledala u oblake i spazila kako se nešto kreće među njima. Nešto im se približavalo.- To su lobanjari! - upozorio je glasno Leo i zauzeo položaj za napad.- Lobanjari?! - pitao je Veragin zbunjeno.- Da, stvorenja koja žive u planinama. To su lešinari, hrane se mrtvim životinjama, ali kada su gladni, napadaju i medvede. A imam utisak da su se danas ustremili baš na nas! - kazao je Leo zabrinuto.Veragin je namrgođeno gledao u sivo nebo. Nekoliko crnih mrlja u pokretu počelo je da se povećava opasno se približavajući. Isukao je mač i okrenuo se ka elfovima.- Izgleda da se spremaju da nas napadnu!Lavril je pripremila luk i strele. Eleas je takođe, a Aranis je isukala mač. Letimice je pogledala u jednoroga, a on je kratko protresao glavom. Potom je u svoje prijatelje udahnuo hrabrost i smirio ih, a onda postao nevidljiv. Konji su podigli glave i počeli da mrdaju ušima ržući.- Imaju li kakvu posebnu moć? - upitala je Aranis Lea dok je sa ostalima posmatrala lobanjare kako im se približavaju.- Ne! Ali imaju kandže oštrije nego harpija i natprirodnu snagu! -odgovorio je Leo drhtavim glasom. Aranis je uznemireno pogledala u Veragina. Ali lobanjari su im već bili isuviše blizu.

Mahali su koščatim krilima, prekrivenim tankom ljigavom kožom i širili oštre, šiljate kandže. Izgledali su kao žgoljavi psi, samo su umesto glave imali samo pseću lobanju. I noge su im bile samo kost i koža. Tela su im bila živi kosturi prekriveni kožom. Ova stvorenja izgleda nisu imala ni meso ni mišiće. Kratko crno krzno im je bilo nakostrešeno, a velike, vučje uši spuštene. Lobanjari su čudno frktali i krkljali, kao da su se borili za vazduh, ustremljujući kandže na svoj plen.

Bilo ih je desetak. Halapljivo su napali družinu ispod sebe. Ustremljivali su im se na glave i vešto izbegavali zamahe mačeva. Strele su fijukale, ali su lobanjari uspevali da im umaknu. Bili su veoma brzi i imali su oštar vid. Nekoliko strela im je probilo krila, ali im to nije smetalo. Prvo su se ustremili na Lavril i Eleasa jer su ih upravo oni gađali strelama.

Lobanjari su napadali promišljeno i podmuklo. Držali su se zajedno i jedni druge štitili. Štaviše, putnike su napadala po dvojica ili u većim grupicama. Pokreti su im bili vešti. Mislili su unapred, sposobni da rasuđuju i veoma mudri. Aranis je odmah bilo jasno da su to veoma pametna stvorenja.

Trudila se da se odbrani od dvojice lobanjara koji su joj se ustremili na glavu. Zamahivala je mačem, ali nemani kao da su predviđali svaki njen pokret. Zagledala im se u glave - bile su obmotane tankom opnom; zubi dugi i krvoločni; oči tamne, bez sjaja, duboko upale i nalik na crne rupe bez dna.

Jedan od njih joj se spustio iza leđa na zelenu travu, dok ju je drugi i dalje napadao iz vazduha. Aranis nije znala na koju stranu prvo da usmeri pažnju. Zavitlala je mačem i zamalo da zakači lobanjara po nozi. Malo se udaljio, a Aranis se okrenula ka drugom, koji je skočio na nju. Oborio ju je i pritisnuo svom težinom. Mač je završio nekoliko metara od nje, a lobanjar joj je približio svoju veliku, odvratnu glavu. Zasiktao je, a devojku je zapahnuo njegov pogani zadah. Kao da je bila licem u lice s nekakvim stravičnim stvorenjem iz groba. Na kraju krajeva, i smrdeo je kao lešina.V

Škljocnuo je zubima i zario kandže u zemlju. Aranis je osećala kako joj srce bije, ne uspevajući da skrene pogled sa čudovišta. Bila je sigurna da jeto biće iz tame. Nije to moglo biti živo stvorenje s dušom. Iz njega je izbijalo čisto zlo i zadah tame.

Za tren oka se pribrala i pokušala naglo da ga otrese sa sebe. Ali bezuspešno! Stvor je samo nerazgovetno zakrkljao i škljocnuo zubima. Aranis je znala da više neće čekati i da će je ubiti. Pokušala je da izvuče ruku i dohvati mač, koji je ležao nekoliko stopa od nje. Već joj je bio nadohvat ruke,

dodirivala ga je vrhovima prstiju, kada su na njega stale dve koščate šape drugog lobanjara. Aranis je povukla ruku i zgađena opet pogledala u čudovište iznad sebe, koje je raširilo šapu i ustremilo joj se na vrat. Dok je trepnula, glava lobanjara se otkotrljala u stranu. Vrisnula je kada je na nju palo telo obezglavljenog stvora. Iz presečenog vrata šikljala je vrela krv pravo na njen plašt. Krv je bila isuviše vrela. Neprirodno vrela, kao ključala voda. Aranis je ponovo vrisnula kako se na nju bacio drugi lobanjar. Njen zaštitnik, međutim, nije oklevao. Ogromna kopita su odbacila lobanjara nekoliko metara. Aranis je bespomoćno posmatrala Temasa kako se divlje baca na omamljenog stvora i zabada mu mač u grudi. Pokušala je da zbaci sa sebe teško mrtvo telo lobanjara. Gledala je pravo u njegov iskasapljeni vrat i vrelu krv koja je šikljala. Stegao joj se želudac, a osim toga, lobanjar je jezivo smrdeo.

Temas joj je u sekundi prišao i zbacio telo sa nje. Aranis je naglo ustala i s gađenjem sa sebe skinula okrvavljeni plašt. Jedva se suzdržavala da ne povrati. Klimnula je Temasu u znak zahvalnosti.

Osvrnula se i videla kako kentaur trči u pomoć Lavril, koja se mučila u borbi sa trojicom letećih lobanjara. Aranis je videla kako dvojicu stvorova usmrćuju elfske strele, a drugu dvojicu ubija Temas. Spazila je Veragina, kojeg je upravo jedan lobanjar ugrizao za rame, i Eleasa, koji je branio konje. Sneško se grčio iza Lea, kojem su iz rogova, jedan za drugim, izletali oslepljujući zraci.

Odlučila je. Morala je da upotrebi svoju moć. Uronila je duboko u sebe kad ju je neko iznenada udario žestoko s leđa te je opet završila na zemlji. Iznenađeno se okrenula i spazila lobanjara, koji je snažno mahao krilima. Brzo je skočila i zamahnula mačem. Lobanjar je, međutim, vešto uzleteo i tako izbegao njen udarac. Aranis se brzo povezala sa jednorogom. Kroz telo joj je prošla ogromna snaga i razletela joj se sve do krajeva prstiju.Odjednom se osećala lako kao perce. Kao da nije upravljala svojimVrukama, kao da joj je mač sam krenuo na protivnika. Činilo joj se kao da posmatra svoje telo i ruke sa

velike visine, ali je u isto vreme bila i veoma blizu. Samo je kroz izmaglicu mogla da vidi kako obe noge lobanjara ležeVna zemlji. Čudovište nije jaukalo od bola zbog odsečenih udova. Delovalo je samo malo iznenađeno, što je Aranis u trenutku iskoristila i zabola mu mač u stomak. Lobanjar je u grču zakrkljao i srušio se na zemlju. Aranis je gledala u svoj mač i dolazila sebi. Zatreptala je i pogledala u beštiju pored sebe. Prećutno je zahvalila jednorogu.

Oblaci su se divljački razleteli i začuo se udarac groma. Počelo je da grmi, a planine su postale još zlokobnije.

- Moramo da se sklonimo u stene! Moramo u pećinu! - povikao je Eleas i poslao konje prema mračnim stenama. Jedan lobanjar mu je strgao luk s leđa, ali mu je Lavril probola krilo dvema strelama. Lobanjar je zaskičao i ispustio luk.

Leo je upravo bio skočio na grbu jednom čudovištu i zario mu kandže u vrat. Lobanjar je žestoko zamahnuo krilima, ali je izgubio ravnotežu i pao na zemlju. Leo je skočio i pravo na njega poslao plavičasti zrak. Lobanjar je odmah pao u nesvest.

- Zaustaviću ih! - doviknula je Aranis Eleasu, koji je već jurio ka stenama. Zaustavio se preneražen i zabrinuto se zagledao u nju, neprekidno motreći na leteće lobanjare.

Aranis je zatvorila oči i ponovo uronila u sebe. Sada je morala da zaboravi na opasnost koja joj je pretila. Gotovo istog trenutka osetila je treperenje moći Dobra, koju je ovog puta želela da iskoristi. Morala je ipak dobro da bude vrlo pažljiva kako ne bi izazvala preveliku silu. Pošto je bila veoma iscrpljena od borbe, ne bi uspela da upravlja celom moći Dobra. Prizvala je samo lagani nalet te ogromne moći. Sve to vreme je osećala jednoroga u mislima.

Moć Dobra joj je zagrejala srce i uzburkala krv. Zadrhtala je pod navalom te ogromne snage, ali je sva ta snaga koja se budila ubrzo iznenada zgasnula. Zadrhtala je od straha i naglo otvorila oči. Stomak joj se stegao od talasa zbunjujućih i neprijatnih osećanja. Kidisali su na nju kao smrt. Srce joj je snažno udaralo, a disanje se ubrzalo. U glavi je čula na hiljade

glasova, a u ušima joj je hučalo. Ponovilo se ono što se desilo na proplanku sa zmajevima i kao ono kada je pre sat vremena razgovarala sa Lavril. Opet su je obuzela tuđa osećanja. Sada su, međutim, bila mnogo, mnogo jača. Strah, nemoć, iscrpljenost, teskoba, ali i odlučnost, uravnoteženost i hrabrost stezali su joj utrobu. Bilo je nepodnošljivo. Toliko tuđih osećanja.Isprekidano je disala i pokušavala da ih otera iz sebe, ali nije išlo. Klecnula su joj kolena i sručila se na zemlju. Slušala je oko sebe udaljene glasove i zvukove. Pred očima joj se zamaglilo. Nije uspevala da se usredsredi ni na šta drugo osim na tu gomilu osećanja što se je izjedala.Prekrila je uši. Spustila je glavu u krilo i čvrsto zatvorila oči. Želela je daV V Vse otarasi toga. Zelela je da to nestane. Šta se to s njom dešava? Šta li to znači?Odjednom su je nečije velike i snažne ruke uhvatile ispod pazuha i podigle je. Zavrtelo joj se u glavi i umalo se opet sručila na zemlju, ali su je te ruke čvrsto držale.- Aranis!VČula je poznati glas. Dozivao je. Odjednom su sva ta osećanja počela da iščezavaju. Ostajalo je, doduše, samo jedno od njih. Izlazilo je na površinu iz dubine čitave te zabune koju je Aranis sada osećala. Bili su to odlučnost, hrabrost i mir. Među tim osećanjima se pojavljivao samo tračak straha. Straha za njen život. Bila su to Veraginova osećanja. Prepoznala ih je. Prepoznala je njega. Omamljeno ga je pogledala. Držao ju je za ramena i istovremeno žestoko mahao mačem iznad sebe. Jedan lobanjar je pao.Veragin je vratio mač u korice, uhvatio Aranis oko pojasa i pojurio ka stenama koliko ga noge nose.- Brzo! Bežite! U pećinu! - dovikivao je prijateljima. Eleas, koji je bio najbliže stenama, hitro je uplovio u njeno skrovište, dok su ga Leo i Sneško pratili u stopu. Lavril se popela Temasu na leđa i zajedno su pobegli ka pećini. Veragin i Aranis su dotrčali odmah za njima. Veragin je još stigao da se okrene ka lobanjarima, koji su ih besno

jurili, ali se nadao da neće moći da ulete u uske prolaze hladnih i tamnih stena.Veragin se provukao kroz uzan prolaz iza ogromne pećinske. Provukao jei Aranis, tako da su se našli na sigurnom.VUnutra je bilo tesno, tamno i sumorno. Čak jezivo. Zidovi su bili vlažni ihladni, obavijeni senkom, a vazduh je bio svež.

Veragin je pretpostavljao da su se ostali sakrili u drugim pećinama iVnadao se da je sve u redu. Pogledao je u Aranis. Činilo se da je sasvim svesna. Stajala mu je veoma blizu, pošto je u pećini bilo tesno. Piljila je u zemlju i činilo se da pokušava da čuje šta se napolju dešava. Veragin je osećao kako joj lupa srce i kako joj telo drhti. Posmatrao joj je nežno lice,Vsakriveno u senci. Žarko je želeo da je poljubi. Bila mu je blizu, tako blizu...

Oprezno ju je uhvatio oko bokova, a devojka ga je iznenađeno pogledala. Svetlo koje je prodiralo kroz uzane otvore odražavalo joj se u kristalnim očima. Veragin je netremice gledao u njih preko nekoliko nemirnih pramenova kose koji su mu padali na lice. Uhvatio ju je oko pasa i još tešnje je privio sebi.

Aranis je drhtalo celo telo. Gledala je u Veraginove prodorne kestenjastosmeđe oči, ne mogavši pritom normalno da rasuđuje. Osećala je toplotu njegovog tela i njegove muške ruke na svojim leđima. Nagnuo se k njenim usnama. Znala je šta namerava, ali ga nije sprečavala u tome. I kada ju je gotovo dotakao usnama, prošli su je žmarci i ona nekontrolisano zadrhta. Brzo se odmakla i zaustila nešto da kaže, ali je Veragin spustio dlanove na njeno lice i opet joj približio svoje usne.V

U početku ju je ljubio nežno, a onda sve strasnije. Željno ju je privijao uz sebe. Bojažljivo mu je prelazila dlanovima po čvrstim grudima dok ju je ljubio strasno. Malo kasnije se, međutim, otrgla od njega. Omamljeno je pokušavala da dođe do daha i kaže nešto, ali on ju je opet naglo privukao i poljubio. Strastveno je ljubio njene nežne usne i

Aranis se na kraju predala njegovom nežnom zagrljaju i njihovoj ljubavi. Obisnula mu se oko vrata i prstima mu zašla u kosu.

Spolja se oglasio udarac groma. Aranis se naglo trgla i odvojila od Veragina. Uplašeno je udahnula i pokušala da umiri svoje nemirno srce. Veragin ju je nežno pomilovao po licu. Pogledala ga je tužno. Znao je šta to znači: Ne. Znao je da se nije predomislila. Ništa nije morala da kaže. Video joj je to u očima. Ne mogu da budu zajedno, iako se toliko vole.

- Bože, pa ti si ranjen! - povikala je zureći u njegovo rame. I Veragin je iznenađeno pogledao.- Ovaj... da, da, zaboravio sam.- To ne izgleda dobro - brižno je rekla Aranis. Neodlučno mu je sklonila, kaput sa zakrvavljenog ramena i oprezno skinula crnu košulju. Rana nije bila previše duboka, ali je izgledala gadno. Koža je bila pokidana i iz razderotine je zjapilo živo meso. Silno je krvarila. Aranis je grizla usne.Veragin je osećao oštar bol duž nadlaktice i grudi, ali su ga Aranisini nežni i isceljujući dodiri nadvladavali. Zabrinuto ga je dodirnula po goloj koži i zagledala se u ranu. Njega je preplavio talas slatke utehe. Na bol je bio navikao, ali njeni dodiri su ga dovodili do ludila.- Odmah moraš da je previješ - saopštila je ozbiljno. Veragin ju je, međutim, uhvatio za ruku i čvrsto je stegao u svom velikom dlanu.- Nije to ništa, Aranis. Može da sačeka.V- Čim izađemo odavde i lobanjari nestanu, ja ću te previti.- Kad nećeš drugačije - nasmejao se i pogledao je u oči. Ponovo je osetio kako ga obuzima neukrotiva želja da je ljubi. Morali su da izađu odatle, u suprotnom - neće moći da se obuzda.- Misliš li da su otišli? - upitala ga je Aranis zamišljeno.- Ne znam - priznao je.- Čuješ? - pitala je opet Aranis. - Počela je kiša. Dobuje o zemlju i stene. To bi mogla da bude naša prednost. Lobanjari po kiši neće moći da se kreću tako lako.- Odoh da proverim da li nas još čekaju - rekao je

Veragin i provukao se kroz uzani procep.V- Čuvaj se! - upozorila ga je Aranis.Veragin se provukao kroz tesan otvor u steni, sve do pukotine kroz koju su ušli. Oprezno je pogledao napolje. Nebo je bilo tmurno. Crni oblaci su divlje poskakivali a krivudave munje u pratnji jezive grmljavine parale su planine. Potoci kiše, koja je bila sve gušća i gušća, lili su na zemlju, a vazduh je bivao svežiji. Zima je stezala, a vetar je nosio kišu na sve strane.Iako je bilo tek po podne, napolju je vladala skoro neprobojna tama. Iako se nije video ni prst pred okom, Veragin je zaključio da su lobanjari otišli. Mada nije bio siguran zbog loše vidljivosti. Odlučio je ipak da proveri.Izašao je iz skorvišta sa isukanim mačem. Pažljivo je razgledao oko sebe. Ledena kiša mu je padala u lice i za nekoliko sekundi bio je mokar do golekože. Kada je u daljini sevnula munja, na njega je sa vrha stene skočilo pet čudovišta.

Promućurni lobanjari su se bacili na iznenađenog Veragina raširenim kandžama. Veragin je jednog odmah posekao mačem, ali mu je drugi već bio na ramenima i nosio ga. Zaurlao je od bola kada su mu se kandže zarile u svežu ranu, ali lobanjar nije mario za to. Nosio ga je kao od šale. Bio je neverovatno snažan. Prednjim šapama ga je stezao za ramena, a zadnjim mu se usekao u bokove, pri čemu je Veragin prigušeno zapištao. Pokušavao je da se otme iz lobanjarevog obruča, bacakao se na sve strane, vitlao mačem, ali uzalud. Ostala četiri čudovišta su posmatrala svog zadovoljnog druga, koji se bližio vrhovima stena.Aranis je začula prigušeni krik. Pošto Veragina nije bilo, pretpostavila je šta se dogodilo. Nije oklevala i provukla se kroz sklonište do pukotine na izlazu. Oprezno je gledala napolje, ali ništa nije videla. Samo kišu. Potom je začula zlokobno režanje i frktanje. Isukala je mač i skočila. Na sebi je imala samo bluzu, kožne pantalone i duboke čizme. Krvavi plašt je ostavila negde u ravnici. Kako je izašla, u lice ju je udario svež vazduh i ledena kiša.

Pogledala je k nebu i spazila lobanjare kako odnose Veragina, koji se koprcao. Užasnula se i

stala kao ukopana. Ubrzo se, međutim, sabrala i u mislima se povezala s jednorogom. Ugledala ga je na samo nekoliko stopaVod sebe, sakrivenog među stenama. Čim ga je osetila, ponovo se zagledala u tamno nebo. Kiša ju je šibala po licu. Jedva je raspoznavala magličaste siluete lobanjara i Veragina. Plašila se, ali nije dozvoljavala strahu da ovlada njome. Ponovo je uronila u sebe, gde ju je umirila jednorogova snaga. Zažmurila je i usredsredila se samo na svoju moć. Pozvala je silu zemlje. Spremala se da upotrebi oluju - kiše i munje. Pustila je silu Dobra da joj se razigra u žilama i zagreje joj promrzlo telo. Više od toga nije želela. Posegla je za snagom zemlje. Trebalo joj je samo malo. Bilo je dovoljno da pomisli na nju i ona je bila tu.

Moć zemlje je bila deo nje još od rođenja, rukovala je njome kao što je disala. A sada, kada se povezala s jednorogom, njena snaga je još višerasla. Sada joj je bilo mnogo lakše da prizove moć zemlje i da je upotrebi. Zato se bojala moći Dobra. Bila je prevelika i još uvek ju je plašila. Nije bila sigurna da će njome ovladati i podrediti je svojoj volji. Kada je pronašla jednoroga, to joj je uspelo, ali umalo je izgubila život. Ipak je osećala da, kako prolazi vreme, sve je bliža toj moći unutar sebe i da je sve više razume. Uskoro će moći njome lako da upravlja.

Podigla je ruke k nebu i zažmurila. Raširila je prste i zabacila glavu. Crni oblaci su se skupili iznad stena i stvorili tamnu, nepropusnu tavanicu. Kiša je postala jača, ali na Aranis nije padala. Kao da je oko nje bio nevidljiv štit. Kapi su se slivale sa nevidljivog štita a nebo se još više natmurilo.

Lobanajri su se sa Veraginom u kandžama zuastavili pod vrhovima stena. Iznenađeno su gledali čas u nebo čas u Aranis. Veragin je mogao samo da čeka. Aranis je sada bila njegov jedini spas.

Najednom se oglasila stravična grmljavina. Veragin je osetio kako se lobanjar koji ga je držao trgnuo od straha. Iz oblaka su izletele munje i spojile se u jednu, veliku i krivudavu, koja je spaljivala jednog po jednog lobanjara. Napokon je udarila u čudovište koje je stezalo Veragina, a njegovo

nagorelo telo, zajedno s Veraginom, poletelo je ka zemlji.

Aranis je raširila ruke i povikala. Podigao se jak vetar praveći vihor, koji je gutao dugačke potoke kiše i sve oko sebe. Međutim, Aranis je stajala nepomično s rukama iznad glave i žmureći. Snažni vetar je progutao i izgorele leševe lobanjara i usisao Veragina upravo u trenutku kada se približavao zemlji.

Aranis je spustila ruke i otvorila oči. Pokušavala je da udahne duboko, kao da do tada uopšte nije disala. Pogledala je ispred sebe. Vihor je iščezavao, ostavljajući iza sebe razbacane leševe lobanjara i Veragina, koji se nije pomerio sa mesta na kom ga je zatekao. Aranis je odmah potrčala k njemu. Dok je trčala, osećala je kako joj se svaki mišić isteže do pucanja. Bila je iscrpljena, ali nije prestajala da trči ka Veraginu. Pala je na zemlju kraj njega i nežno ga prodrmala.

- Veragine! Čuješ li me?- Hm-m... - promrmljao je mladić omamljeno.

Oslonio se na laktove, jauknuvši jer mu je sevnuo bol kroz rame. Oprezno je seo i zbunjeno pogledao oko sebe.- To... to si bila ti, zar ne? Te munje, a onda taj vihor...- Da. To je bila sila zemlje...- Hvala, Aranis. Spasla si mi život.- Ne treba da mi zahvaljuješ, ti si mene spasao bezbroj puta - ljubazno mu se nasmešila. Veragin je bio na izmaku snage. Malo mu je falilo da se onesvesti. Kada je pokušao je da ustane, nadajući se da za to ima snage i ne obazirući se na povređeno rame, drugo rame mu je glasno zapucketalo. Nije se, međutim, činilo da ga je to previše zabolelo. Samo se namrštio.Kiša je i dalje padala, a hladnoća bivala sve nesnošljivija. Veragin se nagnuo nad iscrpljenom Aranis i uzeo je u naručje. Nije mogla da progovori koliko je bila iscrpljena. Samo ga je zagrlila i položila mu glavu na zdravo rame. Veragin ju je odneo do pećine, gde su već stajali njihovi iznenađeni prijatelji.Bitka za SantijelSunce se razlivalo u crvenkastoj svetlosti. Njegovi

treperavi jutarnji zraci su obasjavali zemlju i život na njoj. Nebo je zahvatio zlatasti sjaj. Tama se polako povlačila pred moćnim suncem, a svitanje je na trenutak zaustavljalo dah budnih posmatrača.

Santijel je bleštao na suncu, obasjavajući okolinu, lepši nego ikada.

Iako je tek svitalo, ceo zamak je već odavno bio na nogama. Iako je prizor bio čaroban, niko u Santijelu nije ni pomišljao da uživa u veličanstvenom izlasku sunca. Niko iz zamka u njemu danas nije video ništa drugo do opasnost od smrti.

Armada kirlopa i noksoga se, naime, odmah u zoru dala u marš.

Međutim, ni kralj Leoden nije dozvolio da ga uhvate na prepad. Izviđač ga je odmah obavestio da se vojska tame priprema za napad, tako da je kraljevska vojska bila spremna. Elfski strelci su se rasporedili na visokim, ogromnim zidinama po naredbi svoje gospodarice Eliven. Postavili su se u tri reda. U onom prvom bili su elfski stražari i vojnici. Pred njima je stajao red kraljevih ljudi pod komandom jednog od kapetana. To je bio hrabri kapetan Gilot. Strog i nemilosrdan čovek, potpuno odan svome kralju.

Sledeća linija kraljevske vojske se grupisala oko obeju kapija, s tim što je kod Druge kapije bilo više vojnika jer je vojska tame napadala iz Valosa, a ne s druge strane zamka, iz Kelonske šume. Kralj je stajao na zidinama pored Eliven, zajedno s Tevlopom i gledao ispod svog čvrstog utvrđenja, prema gradu Valosu, gde se poređao ostatak elfske vojske sa Adrimom na čelu, dok je iza njih bilo krdo kentaura i kraljevske vojske.

Santijel je bio spreman za borbu. Muškarci, elfovi i kentauri bili su gotovi da daju život kako bi ga odbranili. Plemenita lica elfova ostajala su potpuno mirna i iz njih se gotovo ništa nije moglo pročitati. Kao da su bila istesana u kamenu. Zato su se vojnici sve vreme nervozno komešali. Lomio ih je strah i oduzimao im hrabrost. Međutim, nije uspevao da im slomi odlučnost da brane Santijel po svaku cenu. Ova bitka će biti odlučujuća. Ako Valgar pobedi, kraljevstvo ljudi će nestati. Crni čarobnjak će zavladati čitavom Lilandgarijom i zavladaće zlo. Biće mu mnogo lakše da uđe u trag

princezi Aranis i jednorogu. A svet Dobra će... propasti...

Kralj je pogledao oko sebe. Video je anđeoski lepa lica elfova i pomislio da ta ljupka stvorenja nisu sposobna da ubijaju. Iz njih je izbijala čestitost i uravnoteženost, smirenost i ljubav prema svetu. Odjednom je, stojeći tako kraj njih, pomislio da je sve to što se događa samo ružan san. U društvu tako lepih i uzvišenih bića ne može da se dogodi nešto tako strašno. Da, činilo mu se da sanja.

Na leđima je osetio nečiji pogled. Okrenuo se i spazio očaravajuće Elivenine oči. Dok je gledao je u njih, palo mu je na pamet da mu elfkinja čita misli. Imao je utisak da ona vidi šta mu je u glavi... Duboko u duši... U njenim tirkiznim očima spazio je sliku vlastitih misli. Međutim, još nešto je video u njima. Nešto što mu je govorilo da se probudi iz sanjarenja. Nešto što je jasno govorilo da ovo nije san.

Diskretno je klimnuo glavom i Eliven je skrenula pogled. Sunce je već stajalo na nebu i zalivalo pejzaž zlatastim sjajem. Eliven je još više navukla mastilo-plavu kapuljaču. Zlatasti sjaj joj se odražavao u očima i padao joj na bisernu kožu.

Vladala je tišina. Prosta tišina. Napeta i nepodnošljiva tišina u kojoj je čovek poslednji put razmišljao o suštini svoga života. O svojim postupcima. Sada će zbog njih da trpi posledice. Da li će ovo biti naplata za sve što je u životu uradio. Pred očima mu je prolazio ceo život. Sve uspomene... lepe i ružne... zle i dobre... i one davno zaboravljene. U toj teskobnoj tišini pred bitku, svako je razmišljao da li će ovo biti njegov kraj. Svako je razmišljao o smrti. Kakva će biti...

U nepodnošljivoj tišini sve se moglo čuti. Lagani fijuk vetra, nečiji koraciVili kašalj. Čulo se i ubrzano udaranje hiljadu srca. Isprekidani dah onih koji idu u susret hladnoj smrti.

Kralj je bio svestan nervoze i straha svojih ljudi iako su se trudili da ih potisnu. Nisu popuštali, nagrizali su njihovu hrabrost i neustrašivost. Ali na elfovima se ništa nije videlo. Nikakav strah... samo isti onaj mir. Mir koji je kralja još više

uzrujavao. Pomislio je da se možda elfovi ne boje smrti. Možda se ne plaše smrti zato što žive duže od hiljadu godina. A možda ih to upravo i jača. Možda su zato tako hladni. Oni se ne boje smrti.

Napokon je tišina bila prekinuta. Kralj se trgnuo kako je začuo topothiljadu nogu. Kirlopi i noksozi su napustili osvojene kuće i rasporedili se ispod zamka. Opet su bili snažni i gladni ljudske krvi i mesa. Divljaštvo iVbes su izbijali iz njih kao i prethodnog dana. Činilo se da im je osvajanje grada ulilo još samopouzdanja da ubijaju. Iz očiju im je sevalo nestrpljenje da se bace u borbu. U bici za Valos palo ih je jedva dve hiljade i bili su u značajnoj prednosti.

Zveket metala i užasna rika nisu prestajali ni kada se vojska tame zaustavila pod zidinama naspram brojne vojske elfova, ljudi i kentaura, koji su bili spremni da brane grad po svaku cenu. Crno more grotesknih telesa zaplavilo je čitav grad i čekalo naredbu svoga komandanta da krene u napad.

Za kralja je to bio zastrašujući prizor. Visoko sa zidina mogao je da vidi čitavu vojsku. Valos je vrveo od tamnih sablasti u crnim oklopima. Plave i bele kuće bile su preplavljene tamnim, mumlavim nemanima, koje su drhtale od želje za ubijanjem. Nisu mogli da iščekaju da počnu da kasape nevine žrtve.

Leodenu se grlo osušilo. Steglo se od straha. Ostao je bez svake nade. Kako za ime boga da ratuju sa ovakvim beštijama? Pošto juče nije učestvovao u bici za Valos, nije ni mogao da pretpostavi koliko su ta stvorenja grozna. Ali sada ih je dobro video. I nije se ni začudio što njegova vojska nije odbranila grad.V

Čudovišta u prvim redovima urlala su i zamahivala svinjskim kljovama kao da su pretila kraljevskoj vojsci i poručivala joj da se vrati u zamak. Ali uzalud!

Kralj je samo nakratko zažmurio. U mislima mu je bilo samo jedno - smrt. Tu reč je neprekidno ponavljao u sebi. Nije mogao da prestane. Smrt.

Smrt... Otvorio je oči a u krajevima su mu zablistale suze. Zagledao se u armadu ispod sebe i izgovorio tu reč koja ga je toliko mučila i plašila. Doduše, nije se plašio smrti koliko onog nepoznatog. To što nije znao šta ga čeka kada umre, to ga je ubijalo. Morao je da zna. Hteo je da reši tu zagonetku koju je još od početka sveta obavijala smrt. Morao je da sazna.

-Smrt... - prošaptao je odsutno i okrenuo se ka Eliven.

-Šta to znači, moj gospodarice? Šta nas čeka kada umremo?

Elfkinja se nasmejala i uperila u njega pogled koji mu je jasno govorio dazna sve odgovore sveta.

-Ne boj se smrti, Leodene. Nemaš razloga. Smrt je samo sledeći dugi put kojim moramo da krenemo. Niko ne zna kakav nas svet čeka posle smrti i upravo zato nas toliko i okupira. Baš zbog toga se plašimo nje - govorila je nežnim glasom.

-Međutim, elfovi veruju da se smrt ne znači kraj. To je samo početak jednog od mnogih života naše duše. Telo je samo materijalno skrovište duše. Skrovište koje stari i haba se. Ali sa dušom nije tako. Duša živi večno. Nikad ne umire. Naše telo na kraju skonča, ali duša živi dalje. Zato što je duša suština čoveka. Naša duša od nas čini ono što jesmo.

Kralj ju je slušao gotovo bez daha. Govorila je razgovetno, tečno, polako. Leodenu se svaka njena rečenica duboko urezivala u sećanje. Toliko duboko da ga je strah nestao. U glavi su mu se vrzmale samo Elivenine reči, zbog koji je potpuno prestao da se plaši smrti. Kao da su te reči bile protkane čarolijom, što ga ne bi začudilo.

-Nemoj da se plašiš nečega što će jednoga dana stići svakog od nas, kralju - dodala je još elfkinja i potapšala ga po ramenu.

Leoden se nasmejao i klimnuo. Iznenada se osetio snažnim i odlučnim. NiVnajmanje nije bio spreman da izgubi ovaj rat. Šta god da se desi, tama neće osvojiti Santijel.

Još jednom je pogledao oko sebe. Blistavi sjaj zamka, o koji su se odbijali sunčevi zraci, na trenutak ga je zaslepio. A potom je čuo i to.

Ratnički poklič čudovišta, koji je značio samo jedno: Rat je počeo!

-LIRLIPAD TU LERLIDEN! - glasno je povikala Eliven i elfovi su nategli strele. Kralj je posmatrao kako se masa kirlopa i noksoga baca na ogromnu kraljevsku vojsku. Besno su urlali, a mačevima, sekirama i čekićima uzbuđeno su vitlali ispred sebe. Kraljevska vojska, međutim, nije načinila nijedan korak. Samo je čekala. Tačno prema planu.

-ILL TELENDEL! - naredila je Eliven i strele su napustile svoje tetive. Kao nagli pljusak, zasule su prve linije čudovišta, koja su odmah popadala na zemlju, dok su se sledeći redovi spoticali o njihova tela i takođe treskali o tlo. Utom je k njima jurio već sledeći talas strela. I kirlopi i noksozi su sa oštrim šiljcima u telima padali kao pokošeni. Ali ni to ih nije smanjilo. Paljba sa zidina nije bila dovoljna da ih zaustavi jer ih je bilo previše. Podneprekidnim fijukanjem strela, na kraju su stigli do kraljevske vojske.

Kirlopi su najpre dočekani na koplja, ali posle nekoliko minuta prvi redovi elfova su popuštali. Poput razjarenih zveri, kirlopi su se bacali na vojnike. Samo oni nisu kao zveri ubijali iz straha ili zbog gladi. Kirlopi i noksozi su ubijali iz zadovoljstva. Zbog želje za krvlju. Radovali su se smrti svojih protivnika.

Elfovi su prestali da gađaju. Bitka je počela i vojske su se isprepletale. Nisu hteli da gađaju strelama jer je postojalo opasnost da pogode vlastite vojnike. A tako i kralj nije dugo morao da čeka na boj. Dok je dole liptala krv na sve strane, zadnji redovi kirlopa su prodirali ka zidinama noseći duge i teške merdevine iznad glava. I činilo se da ih niko i ništa ne može zaustaviti. Jurili su i nisu se zaustavljali ni pred čim. Nemilosrdno su se bacali na vojnike i elfove koji su im se našli na putu. Merdevine su se nizale na zidine, jedne za drugim, ali dok su elfovi i vojnici jedne zbacili, usledilo bi deset novih. Ni su mogli da ih zadrže. Vojska nije stizala da zbaci merdevine, a kirlopi i noksozi su se peli kao da ih je neko gonio bičem.Zektor je sekirom raspolovio glavu jednom noksogu, ne skidajući pogled sa vojske kentaura koja je

nemilosrdno gnječila kirlope i noksoge. Danas su ratovali sa većom strašću nego juče - možda zbog jučerašnje krvave bitke, kada su čudovišta pobila skoro dve stotine njihove braće. Sada su čeznuli za osvetom. Možda ih je gonila svest da će ova bitka odlučiti o sudbini kraljevstva. Možda ih je pokretalo to što su na njihovoj strani elfovi - rodonačelnici Lilandgarije.

Zektor se opet razmahao sekirom i zbacio na zemlju ogromnog kirlopa koji mu je dolazio s boka. Sekira je čudovištu probila kacigu i zarila mu se u lobanju tačno iznad očiju. Zektor je izvukao okrvavljeno oružje iz kirlopove glave i hitro ga zabio zlokobnom noksogu u rebra. Beštija je zapištala i sručila se na zemlju. Osvrnuo se i odskočio. U susret mu je, kao stado besnih bizona, jurila nova grupa od desetak kirlopa s duguljastim merdevinama iznad glava. Niko nije uspeo da ih zaustavi, pa čak ni on. Projurili su pored njega, i da se nije sklonio, sravnili bi ga sa zemljom.Merdevine su se zabole u zemlju i beštije su počele da se penju s neobičnom lakoćom. Za taj poduhvat su zasigurno izabrani najjači kirlopi. Za nekoliko sekundi, merdevine su bile pričvršćene za zidine i čudovišta su se žurno penjala.Zektor je posmatrao kako polako stižu do vrha i sukobljavaju se sa elfovima i vojnicima. Na zidinama se odigravala ništa manje žestoka bitka nego ona na zemlji. Potrčao je ka merdevinama i krenuo na kirlopa koji je krenuo za svojim drugovima. Uz besni povik, zasekao je sekiru među lopatice nemani te ona jauknu od bola. Kirlop se brzo se okrenuo prema kentauru istrgavši sekiru iz leđa. Zektor je malo ustuknu i isukao mač. Kirlop je, teško dišući i krkljajući, isukao svoj mač. Njegovo kratko, oštro oružje, zasijalo je na suncu. Zektor je napao prvi. Znao je da kirlop neće dugo izdržati. Rana u leđima mu je uzimala snagu, a možda je bila i smrtonosna. Međutim, zasad se još držao. Kentaur mu se ustremio na vrat, ali je stvor odbio napad i zamahnuo Zektoru preko grudi. Ovaj mu se vešto izmakao, kirlop se zateturao i umalo se sručio na zemlju. Zektor nije čekao- snažno je zavitlao mačem i kirlopova glava se otkotrljala nekoliko koraka daleko. Ostavila je sa

sobom samo baru crne krvi.Kentaur je odahnuo, a onda je iza leđa začuo siktanje. Brzo se okrenuo i ispred sebe ugledao iskolačenog noksoga, koji je uperio mač u njega i bio spreman da ga usmrti. Međutim, pre no što je uspelo da ostvari cilj, čudovište se stropoštalo na zemlju. Iza njega je dostojanstveno stajao Adrim sa okrvavljenim mačem.- Hvala, moj gospodaru - izgovorio je Zektor. Da nije bilo elfa, noksog bi ga ubio.- Nema na čemu, prijatelju - odgovorio je Adrim i pogledao ka zidinama.- Nadajmo se da će kralj i moja žena uspeti da odbrane zidine.- Da, nadajmo se... - dodao je zabrinuto Zektor, pa je iznenada povikao:- Pazi!Elf se okrenuo brže nego što je Zektor ikada video i skladnim pokretom odsekao glavu napadaču. Gledao je u osakaćeno telo ravnodušno - hladno, kao da je uradio nešto sasvim uobičajeno. Potom se okrenuo Zektoru, lagano mu klimnuo i otišao da ubija ostala čudovišta.Kentaur je u međuvremenu potrčao u pomoć kapetanu Nimgoru, koji sekod dvospratne kuće mučio s ogromnim kirlopom, skoro dve glave većim od njega. Dokasao je do njih i tvrdim kopitima bacio kirlopa na zemlju. Dok je Nimgor pokušavao da ustane, Zektor je primetio duboku ranu na njegovom boku. Kirlop je takođe jedva ustao i razjareno se bacio na kentaura. U pretećoj šapi držao je veliki malj, kojim je do sada sigurno smrskao nekoliko glava kraljevskih vojnika. Zavitlao je oružjem, ali se kentuar propeo i zapretio mu moćnim kopitima. Kirlop se povukao, a Zektor se spustio na zemlju. Isukao je mač, dok mu je u drugoj ruci bila sekira. Krenuo je na čudovište s licem iskrivljenim od jeda. Zamahnuo je mačem ka kirlopovoj glavi, ali mu je ovaj suprotstavio dršku svoga malja. Začulo se udaranje metala, ali je utom Zektor već presekao drvenu dršku malja napola. Ostaci malja su popadali na zemlju, a čudovištu je u ruci ostala samo polovina drške od drveta. Besno je zaurlalo i isukalo mač. Međutim, kentaur je otkasao nazad, pri čemu se hitro okrenuo i udario kirlopa

sekirom. Oružje mu se zabilo među oči i šiknula je crna krv.

Nimgor se nagao nad mrtvom beštijom i izvukao joj iz glave kentaurovu sekiru. Zektor ju je potom uzeo.

- Da nije vas, gospodaru... - počeo je kapetan, ali ga je Zektor prekinuo.

- Je li rana ozbiljna?- Hm... Mislim da nije.- Možeš da se boriš?- Mogu. Sigurno - odgovorio je Nimgor bez

oklevanja, a na licu mu se videla odlučnost.V

- Čuvaj se onda.- Iza vas, Zektore! - povikao je iznenada

kapetan, a kentaur je brzo skočio u stranu. Međutim, sapleo se o mrtvo telo i pao na zemlju. Pošto je prilikom pada gadno udario glavom, zamutilo mu se. Pokušavao je da prepozna prilike iznad sebe, ali uzalud. Ipak je znao da mora brzo da stane na noge. Pokušao je da ustane, ali bezuspešno. U glavi mu se vrtelo, a u slepoočnicama mu je bubnjilo. Noge su odbijale da ga poslušaju, tako da je samo čvrsto stegao mač i sekiru. Napokon mu se vidi razbistrio. Pogledao je iznad sebe i spazio kapetana u žestokoj borbi sa pogrbljenim noksogom. Svojski se trudio da ustane, ali telo ga nije slušalo.

Noksog se, doduše, kretao nespretno i ispuštajući jezive zvuke, ali seborio ne posustajući, bez ikakvog znaka umora ili straha. Njegovi udarci su bili precizni, a on se ni u jednom trenu nije zateturao. Nimgor se sagnuo pred udarcem njegovog mača, koji je mogao da ga skrati za glavu, i brzo se opet uspravio kako bi čudovištu zadao udarac drškom u stomak. Noksog je urliknuo i uhvatio se za bolno mesto. Kapetan se nasmejao, to je bila njegova šansa. Podigao je mač i spremao se da usmrti beštiju, ali je noksog bio brži. Hitro je isukao mač i oštrica je glatko prošla kroz Nimgorov oklop zarivajući mu se u stomak. Kapetan se ukočio i izgubio dah. Noksog je izvukao mač iz Nimgorove utrobe, a Nimgor je pao na kolena. Iz duboke rane šiknula je vrela krv. Mlitavim rukama se uhvatio za ranu, a potom pogledao u krvave prste. To je bio kraj. Znao je to.

Noksog je zatim prišao Zektoru, koji je sve to

posmatrao u strahu, nesposoban da bilo šta preduzme. Bol u glavi je napokon prestajao i on je ponovo pokušao da ustane kako bi se suprotstavio ljigavom čudovištu. Neman mu je već bila vrlo blizu kad iznenada pade na zemlju s kapetanovim mačem u leđima. Zektor se napokon pridigao dok su mu klecala kolena i pogledao ka Nimgoru. Klečao je na zemlji i sipljivo gledao svoj mač, koji je poslednjom snagom zabio u smrdljivu beštiju. Potom je zatvorio oči i mrtav pao u lokvu krvi.

Kentaur je brzo dokasao do njega. Već je bilo kasno. Taj hrabri i čestiti muškarac mu je spasao život i umro. Zektor je bolno kriknuo i u nastupu besa iskasapio noksogov leš, pri čemu su pucale kosti, dok je kentaur je stajao u lokvi krvi i raskomadanog mesa. Da je bio pažljiviji i da se nije sapleo, Nimgor bi bio živ. Da je uspeo brže da dođe sebi... Da je bio brži...

Nije mu preostalo ništa drugo nego da ostavi kapetanovo telo i nastavi da se bori potiv nemilosrdnih beštija.- Ni po koju cenu ne smeju da osvoje zidine! - uzvikivao je kralj pošto je ubio još jednog od kirlopa koji se popeo na zidine, gde se vodila ljuta borba. Kirlopa i noksoga bivalo je sve više, a vojnici, koji su sada bili prilično zauzeti bitkom, nisu stizali da sa zidina sklanjaju nove merdevine.

Kralj je shvatio da su elfovi mnogo snažniji ratnici nego njegovi ljudi.VRatovali su tako vešto i neprirodno brzo i okretno. Činilo se kao da plešu, alice im je bilo kao i uvek - hladno i uzvišeno.

Eliven je bila izuzetna ratnica. Odmah se videlo da je prošla dugu i tešku obuku. Svaki njen graciozni pokret odisao je veštinom i preciznošću. Znala je šta čini, a znala je i zašto to čini. Njene bistre oči videle su i najmanji mig, a zahvaljujući oštrom sluhu mogla je da čuje i najtiši zvuk i svaki treptaj iza leđa. U jednom trenutku je bila tamo, a onda onamo. Kralj nije prestajao da se čudi njenoj brzini i okretnosti. Kada bi poznavao njenu kćer Lavril, rekao bi da potpuno liči na majku.

Da, Lavril je od majke nasledila okretnost i veštinu u borbi. Uravnoteženost i bistrinu. A od

oca, prisebnost i mir, ponos i nepristupačnost. A možda i malo nepromišljenosti. Iako je Adrim već odavno to prevazišao. Najpre da razmisli, a potom da dela. Tome se Lavril upravo sada uči.

Eleas je pak od svoje majke nasledio mudrost, plemenitost i predusretljivost. A možda i hladnu glavu. Na Adrima je bio strpljiv i dobar strateg.

Eliven je mačem napala tako brzo da je sva tri noksoga koja su joj pretila presekla preko struka. Kralj ju je posmatrao iskolačenih očiju. Nije mu bilo jasno kako joj je to pošlo za rukom. Tako krhka i nežna elfkinja... a ima toliku snagu.

Tela noksoga su pala na zemlju u crvenu baru. Iz trupova potekli su potoci krvi, ali je na njih Eliven već odavno zaboravila. K njoj je upravo jurnuo ogromni kirlop sa mišićavim, dlakavim rukama i povijenim rogovima. Iznad glave je mahao crnim, zakrivljenim mačem i preteći hroptao. Elfkinja je čekala da joj se stvorenje približi, a potom je lagano skočila na zid utvrđenja. Kirlop nije stigao da se zaustavi i zakucao se u zid. Eliven se razmahala i odsekla mu glavu, koja je pala preko zidina, pravo u krvavo poprište. Eliven je potom vešto pretrčala preko zida ka jednim merdevinama, po kojima se upravo peo debeli kirlop, a za njim još petorica. Eliven ga je šutnula u bradu, kirlop je izgubio ravnotežu i uz jauke se sručio na zemlju. Njegovi drugovi koji su se peli gledali su za njim sve dok se nije izgubio u gomili na krvavom bojištu. Potom su pogledali u elfkinju i besno zaurlali. Svi do jednog su požurili da se popnu. Eliven je pokušala da odgurne merdevine, ali uzalud. Bile su veoma teške, a poredtoga, na njima je bilo više od pet ogromnih kirlopa.Elfkinja je osmotrila zidine i pokazala rukom na dva najbliža elfa:- Ill! Ta li!Elfski ratnici su joj odmah priskočili u pomoć.- Elas, moorin?- Gildin ill li nelenven mell olisis! - zapovedila im je i pokazala na merdevine ispod sebe. Elfovi su klimnuli glavom i iz sve snage pogurali merdevine. Eliven im je pomogla i za nekoliko trenutaka im je zaista pošlo za rukom da ih zbace. Kirlopovi su zavrištali i s merdevinama od tridesetak metara

survali su se na zemlju. Začuo se tup udarac. Merdevine su pale na nekoliko čudovišta, ali i na vojnike, bilo je malo onih koji su im umakli.Eliven je zadovoljno klimnula svojim ratnicima i oni su se vratili u borbu. Njeno zadovoljstvo ipak nije dugo trajalo. Ka zidinama se podiglo još dvoje merdevina. Ubrzo je stiglo još troje. Nije bilo moguće otarasiti ih se. U zamak je nadiralo sve više čudovišta. Međutim, ni kralj, ni elfkinja nisu hteli tek tako da se predaju.Kasandra je polako otvorila oči. Prostrelio ju je oštar bol od glave pa niz leđa. Jauknula je i protrljala čelo. Slike pred očima bile su joj magličaste i uopšte nije mogla da odgonetne šta se desilo ni gde se nalazi. Posle nekoliko trenutaka, sve je shvatila. Ležala je na hladnom podu ispod stepeništa kule Eleanor, ispod kraljevskih soba. Sudarila se s nekim ljudima u žurbi i izgubila svest. Uopšte nije znala koliko dugo već leži. Koliko vremena je prošlo i da li je rat počeo.Pokušala je da se uspravi, ali joj se zavrtelo u glavi. Pažljivo je dodirnula bolno mesto na temenu i napipala skorelu krv. Tiho je progunđala i dala sve od sebe da stane na noge. Uhvatila se za zid i s naporom se podigla. Brzo se vratila do zida jer su joj klecala kolena i opet joj se zavrtelo. Potom je osetila da joj je bolje i da će moći da hoda.Stajala je tako nekoliko trenutaka, polako disala i prikupljala snagu. Kad bi samo mogla znala šta je propustila. Možda je ovde ležala samo nekoliko sati. Ili možda nekoliko dana. Možda rat već uveliko tutnji...Kada je smogla snage, odlučila je da sazna šta se dešava. Popravila jemalo izgužvanu haljinu, namestila šnale i krenula na Plavi most. Odatle može da vidi da li je rat počeo.

Glava ju je još uvek bolela, ali nije obraćala pažnju na to. Prošla je kroz ulaz ispod statue ptice Feniks i našla se na Plavom mostu. Jaka sunčeva svetlost ju je udarila u oči kao strela, tako da je morala da zažmuri. Onda su se oči napokon privikle na svetlost, a ona se, zapanjena onim što je videla, umalo onesvestila. Drhteći se oslonila o gladak kameni zid mosta i sa užasom posmatrala krvavu bitku, koja se vodila pravo ispred nje. Ratovalo se

ispod zamka, u gradu, ali i na zidinama i u dvorištu. Čudovišta su preskakala zidine kao od šale i napadala vojnike. Kasandra je primetila da su stigli i do dvorišta gde je grupa vojnika čuvala kapiju. Pošle su jojVsuze. Bio je to jeziv prizor. Čitav Santijel i Valos vrveli su od rulje koja je divljala i ubijala.

Kasandra je pokrila lice dlanovima samo da ne gleda tu strahotu. Iako je bila jaka, ovo je za nju bilo previše. Osim toga, nije imala nikakvu predstavu šta da radi. Ulazi u podzemne prostorije već davno su zaključani i osigurani. Tamo neće moći da uđe. U borbu takođe ne može, to bi bilo ravno samoubistvu. Ne preostaje joj ništa nego da ostane ovde na mostu i posmatra borbu. I da se moli da čudovišta ne stignu do kule i pronađu je.

Podigla je glavu k nebu. Prema položaju sunca, zaključila je da je prošlo podne. Ko zna koliko dugo rat već traje. Potom je primetila tamne oblake na jugozapadu. U planinama Dragora mora da je besnela velika oluja.

Opet se zagledala u borbu.Eliven je osmatrala zidine. Svuda oko nje besnela je borba, ali iako su čudovišta bila ogromna i snažna, morala je da prizna da se elfovi, kao i vojnici, veoma hrabro i istrajno bore.

- Neće osvojiti zamak, moja gospodarice - rekao joj je neko iza leđa.

- Nadajmo se, kralju. Nada je velika - odgovorila je i okrenula se ka zadihanom Leodenu.

- Naši ljudi zasad uspevaju da odole njihovim napadima. Sve ćemo ih pobiti - odlučno je izjavio kralj. Činilo se da mu je borba vratila u žile onu staru energiju i mladalačku snagu.- Ali ne zaboravite da ih ima mnogo više od nas, moj gospodaru - ljubazno mu je napomenula Eliven kad joj je s boka naleteo veliki kirlop s posečenim vratom. Elfkinja je odletela u stranu i udarila u zid utvrđenja.- Izvinite, gospodarice! - doviknuo joj je jedan od vojnika koji je oborio onog kirlopa.Eliven mu je klimnula i protrljala ozleđeni bok. Vojnik se nasmešio u znak izvinjenja i spremao se za novi napad kad ga je otpozadi probio nazubljeni mač

neprijatelja. Čovek je bolno jauknuo i sručio se na zemlju. Kirlop je radosno zakrkljao i zagledao se u svoje okrvavljeno oružje.Eliven je pogledala u kralja i odmah su se razumeli. Ubrzo su se oboje bacili na čudovište, koje je samo podsmešljivo podiglo njušku, potcenjujući svoje suparnike. Podiglo je mač i odbilo oba udarca odjednom. Kralj se malo zateturao, ali Eliven se odmah vešto okrenula i posekla kirlopa tako brzo da je on samo iznenađeno zatreptao i zaškljocao. Utom je već priskočio kralj i zamahnuo mu preko dlakavih nogu. Oštrica mača probila je snažnu kožu ispod kolena, a kirlop je uz bolno zavijanje klekao na zemlju. To je iskoristila Eliven i bez oklevanja ga probila kroz srce.- Hm... moram da izrazim svoje divljenje vašoj sili i spretnosti, moja gospodarice - dodao je kralj pogleda prikovanog za kirlopovo telo. Eliven ga je samo hladno i prodorno pogledala. A onda se ipak nasmejala:- I vi se borite veoma vešto, kralju Leodene.- DELLIN OLISISAD - začulo se odnekud sa zidina, a kralj se uplašeno trgao.- Šta kažu?!- Još merdevina - prevela je Eliven uznemireno.- Merdevine samo stižu. A s njima i nova čudovišta.Kralj je skočio ka zidinama i pogledao dole. Kirlopa i noksoga bilo je znatno manje, ali ih je i dalje bilo dovoljno da osvoje Santijel. Crne prilike su promicale između kuća u besnoj borbi i nijedna strana nije popuštala, premda je bilo očigledno da se sa umorom bori svaki vojnik, elf, kentaur, kirlop i noksog. Međutim, kralj nije bio siguran koliko kirlopi i noksozi mogu ovako da izdrže. Za koliko vremena će se iscrpsti ili da li će uopšte biti iscrpljeni...Zato je Eliven dobro znala da su njeni elfovi veoma istrajni i umor ih nećetek tako savladati. I ona sama je bila spremna da ratuje do poslednjeg daha, a ako bude trebalo, za Santijel će dati i život. Prišla je kralju i pogledala dole. Srce joj se stezalo od teskobe kad je pomislila da je njen muž možda već mrtav. Nije znala šta je s njim. Ali je čvrsto verovala u njegovu hrabrost i spretnost.

- Moj gospodaru! Pazite! - javio se odjednom Tevlopov i kralj se žustro okrenuo.Njegov verni savetnik upravo je probo noksoga koji se njemu i Eliven tiho približavao iza leđa.- Ah, Tevlope! - odahnuo je Leoden s olakšanjem.- Hvala ti - rekla je smireno Eliven - ali čula sam tog noksoga... Bila sam pripremljena da mu odsečem glavu čim se približi. Ali ti si me preduhitrio - nasmejala se.Tevlop se malo zastideo kada mu se to predivno biće - Eliven - nasmešilo, ali sad nije bio trenutak da misli o nečem drugom osim o bici.- Moorin...! - povikao je jedan od elfskih vojnika, koji se iznenada pojavio kraj Eliven.- Elas?- Kilim ill... - prošaptao je i pokazao ispred sebe, daleko ispred zidina... daleko ispred Valosa. Eliven ga je ne shvatajući pogledala i spazila u njegovim očima strah, iako mu je lice ostajalo hladno kao kod svih ostalih elfova. Okrenula se ka zidinama i pogledala u daljinu.A onda je videla. Grlo joj se steglo od užasa.Kada je kralj primetio da se skamenila upirući pogled ka Kelonskoj šumi, podigao je obrve.U tom trenutku kao da se vreme zaustavilo. Borba je stala na nekoliko sekundi, kirlopi i noksozi su se skamenili isto kao i kraljevski vojnici i elfovi. Svi su sada upirali pogled daleko ispred sebe, ispred gradskih kuća, na prostranu ravnicu kod Kelonske šume. Tamo gde se još sinoć vodila borba za grad Valos sada je marširalo dvadeset ogromnih guštera sa pet hiljada čudovišta na čelu. Ostatak vojske tame stigao je do Santijela kako bi završio posao svojih drugova. Brundajući talas krvoločnih stvorenja iza kojih je koračala grupa besnih takrova.Kralju su kolena klecnula od užasa. Bio je očajan i izgubio je svaku nadu.Bilo je to kao najgora noćna mora. Zlo se sprema da uništi svet Dobra i čini se da ga u tome niko ne može sprečiti.

Takrovi su išli uspravno na zadnjim nogama. Veliki i moćni rep držali su visoko u vazduhu i mlatili njime na sve strane. Očigledno su bili veoma besni zbog dugačkog i napornog puta, a kralj je pomislio

da moraju biti i gladni. Moguće da im kirlopi namerno ništa nisu dali za jelo kako bi gladnije i bešnje ubijali. Činilo se kao da im je čitavo telo isklesano u kamenu. Koža je bila boje smeđeg, sivog i crnog kamena i kralj nije sumnjao da je tvrda kao pravi pravcati kamen.

Kako su se takrovi i vojska čudovišta približavali, zemlja je sve više podrhtavala. Iz daljine je dopirala stravična rika kirlopa i noksoga, kao i zveketanje njihovog oružja. Užasna prašina se kovitlala ispred njih, ali uprkos tome kralj je primetio dvojicu takrova na začelju kako nešto vuku. Iznenada je shvatio šta je to... Probojni ovan. Ogroman balvan položen na drvena kola s ogromnim točkovima. Pored kola marširale su dve linije noksoga koji su motrili kako na kretanje i poslušnost takrova, tako i na bezbednost balvana. Kralj sa te daljine nije uspeo da odgonetne koliki je balvan, ali u poređenju s gušterima bilo je jasno da je ogroman. A činilo se i da ima neki oblik... možda glave takrova.

-Zaboga - očajno je izustio Leoden - ovde su... Već su stigli...

-Da, moj gospodaru - nemoćno je dodao Tevlop.Utom su kirlopi i noksozi na zidinama i pod njima

počeli trijumfalno da uzvikuju. Vitlali su mačevima, a lica su im se iskrivila u zlokobne, radosne osmehe. Branioce zamka to je još više uznemirilo i uplašilo. Od pogleda na takrove i rulju čudovišta, okretao im se želudac. Naposletku, i elfovi suVsada delovali pomalo iznenađeno. Čudovišta su se opet vratila u borbu, ovaj put poletnije nego malopre. Iznenađeni vojnici su zbunjeno odbijali njihove napade i pri svakom pokretu nesigurno se teturali.

-PRIBERITE SE! - iznenada je tako glasno povikala Eliven da je kralj ustuknuo od iznenađenja.

-Priberite se! Ne odustajte! Borite se! Branite zamak! BRANITE KRALJEVSTVO!

Uz ove povike, bacila se natrag u borbu. Kralj ju je zaprepašćeno posmatrao i istovremeno mu je palo na pamet da bi on trebalo da bude tajkoji će da poziva svoje ljude u borbu i uliva im hrabrost. Posmatrao je kako elfska lica ponovo

postaju hladna, ljupka i odlučna - elfi su spremni da krenu na čudovišta bez oklevanja i straha.V- Culi ste! Nazad u borbu! Borite se, vojnici! Borite se za svoje kuće! Borite se za Dobro!!! - povikao je Leoden koliko ga grlo nosi i u pratnji svog vernog savetnika i sam se dao u bitku.U PEĆINI ZA VREME OLUJEIznad planina Dragora neprestano su jurili crni oblaci a krivudave munje su uz pratnju grmljavine letele jedna za drugom preko vrhova planina. Iako se još nije smrklo, napolju je bilo mračno. I dalje je pljuštalo kao iz kabla.Eleas je u stenama pronašao manju pećinu, u kojoj su svi mogli da sačekaju da se smiri ova strašna oluja. Od pruća i nekoliko suvaraka zapalili su vatru i predahnuli kraj nje.Aranis i Veragin su bili mokri do gole kože i pretila im je opasnost da će se po takvoj hladnoći prehladiti ili dobiti zapaljenje pluća. Aranis je na sebi, štaviše, imala samo bluzu i pantalone jer je svoj plašt prilikom borbe s lobanjarima ostavila dole u ravnici. Eleas je otrčao po njega, ali je ogrtač svakako bio potpuno mokar. Bar se s njega sprala krv lobanjara. Aranis ga je prostrla pored vatre da se osuši, a i sama se primakla vatrenim plamenovima koliko je mogla. Drhtala je od zime, a usne su joj bile modre od hladnoće. Eleas joj je ponudio svoj kaput, ali ga je Aranis odlučno odbila jer nije želela da se i on prehladi.I Veragin je bio promrzao kao devojka, tako da je i seo kraj nje, što bliže vatri. Lavril i Eleas su seli naspram njih, a Temas je legao pored elfova. Sneško se sklupčao, a Leo se sav važan smestio pored njega. Konji su stajali u ćošku, a jednorog je netremice posmatrao Aranis. Donit je sedeo Kimu na leđima i čistio perje.- Najverovatnije ćemo ovde ostati i preko noći. Ova oluja neće tek tako da prestane - razmišljao je Eleas.- I ja tako mislim - složila se Lavril i ustala: - Odoh po prekirvače.Elfkinja je iz torbi izvukla kožnu ćebad i prostrla ih oko vatre. Potom jesvima donela hranu. Sušeno voće, elfsko pecivo i

poslednje parče sušenog mesa, koje je pružila Veraginu. On ga je podelio sa Sneškom i, ne baš drage volje, sa Leom. Lavril je nahranila i konje pa opet legla na prekrivače kod svojih prijatelja.- Aranis, Veragine, kako ste? - brižno je upitao Eleas.- Veraginu treba previti povređeno rame - progovorila je Aranis slabimglasom, a Lavril je iznenađeno pogledala u Veraginovo rame, sakriveno ispod plašta.- Zašto to odmah nisi rekao? - obratila mu se prekorono.- Nije ništa ozbiljno - odgovorio je nehajno.- Odmah ćemo ti to previti - rekao je Elelas.- Da li vam se bar to odelo osušilo?- Ne - kratko je odgovorila Aranis. Ježila se od hladnoće i nije mogla da se ugreje. Kad je osetila da je jednorog posmatra, pogledala je u njega. Odmah joj je bilo jasno šta hoće da joj saopšti i prekorila je sebe što joj to ranije nije palo na pamet. Zatvorila je oči i uronila duboko u sebe. Skoro u trenu, javila se moć Dobra. Prepoznala ju je u sekundi. Osetila je kako je moć u njoj zadrhtala, nestrpljiva i spremna da izađe. Ali Aranis to nije imala u planu. Samo ju je malo razmrdala, pri čemu je iz nje crpla vreli plamen energije. Topli talas snage razlio joj se po celom telu i ispunio joj svaku ćeliju kao izvor tople vode. Osećala je kako joj ta energija u venama polako prolazi ukočenim telom i zagreva ga. Bio je to neverovatan osećaj. Kao prijatna i mirisna kupka. Odelo se za nekoliko trenutaka sasvim osušilo i Aranis je zadovoljno otvorila oči. Spazila je kako je svi ukočeno posmatraju. Samo se nasmejala i okrenula se ka Veraginu, koji je sedeo kraj nje. Osećala je da gori. Izgledalo je odjednom toliko neverovatno da se do samo pre nekoliko minuta tresla od hladnoće.Veragin ju je zbunjeno gledao, ali čim ga je uzela za ruku, skočio je od iznenađenja.- Aranis, šta to... - počeo je, ali je istom ućutao.Dlanovi su joj goreli, a Veragin je osetio kako mu iz njenih ruku dotiče topli talas energije i prolazi mu celim telom. Bilo je to kao da je naiskap popio lonac toplog čaja. Toplota iz Aranisinih ruku sada mu je strujala čitavim telom. Osećao se čudno. Još

nikada nešto slično nije doživeo. Bilo je predivno! A još lepše je bilo što se sva ta toplota ulivala u njega pravo iz Aranis.- Je li ti toplo? - pitala ga je sa osmehom, još uvek ga držeći za ruke. Veragin ju je zadivljeno pogledao. Bilo je neverovatno. Sve što je učinila bilo je neverovatno. Ona sama je, u stvari, bila neverovatna...- Gospodarice... To je bilo tako... posebno - rekao je sneno, zagledavšise u njene kristalne oči. Aranis je klimnula glavom i napokon ga pustila. Nagnula se iznad svoga mokrog ogrtača i položila dlanove na njega. Plašt je zacvrčao i u vazduh su se podigli sitni oblaci pare.- To je to - rekla je i protresla suvi plašt.- Kako to? - progovorio je Temas začuđeno.- Mislim da moć Dobra unutar mene može mnogo toga... Ja mogu mnogo toga... Sada već to znam - objasnila je Aranis zamišljeno. Na licu joj je igrao srećan i zadovoljan osmeh, dok su joj se u očima ogledali vatreni plamenovi.- Moram još samo prestati da je se plašim. Ona je deo mene, pripada mi... isto kao i jednorog. Ne smem da je se plašim. Jednorog je neprekidno sa mnom... Pomaže mi da naučim kako da se nosim s njom, Za to je neophodna vežba i silna volja. I onda neće biti teško ovladati tom silnom moći. Ja sam njena nositeljka. Ja sam njena gospodarica. Mora da me sluša... Sada već znam kako s njom da se borim. Više je se neću plašiti.Na nekoliko trenutaka je zavladala tišina i čulo se samo pucketanje vatre.Potom je Eleas progovorio:- Mislim da si u pravu, Aranis... Ali i tako opet moram da te opomenem da budeš na oprezu. Ta moć je ogromna. Moraš se naoružati strpljenjem i nepokolebljivom voljom. Neće hteti da se pomiri s tvojim umom i da se potčini tvojim mislima... tvojim naređenjima. Želeće da ovlada tobom onako kako je to već nekoliko puta pokušala.- Da, ali jednorog je uz mene. Osećam ga neprekidno gde god da sam. On mi pomaže. Uči me... Navodi me kako da se nosim s njom. On mi je sad pokazao kako pravilno da uhvatim moć Dobra i da iz nje izvučem energiju kako bih se zagrejala. Osećam

da sam snažnija. Snažnija nego ikada. Plašila sam se da upotrebim moć Dobra posle onoga što se dogodilo kada smo otkrili jednoroga, ali se sada više ne plašim.- Tako i treba! - doviknula je Lavril. - Strah nas samo oslabljuje.- To je istina - zamišljeno je dodao Veragin - ali da to nije opasno? Mislim... rekli ste, naime, da je ta moć za Aranis veoma velika. Veoma moćna... Da bi mogla i da je ubije.- Da - potvrdio je Eleas - ali samo ukoliko Aranis njome ne ovlada i kada bi je moć progutala. Ili kada Aranis ne bi znala kolike su jojsposobnosti i upotrebila previše snažnu čaroliju, koja bi joj izvukla svu životnu energiju. Korišćenje moći Dobra je opasno u svakom slučaju.- Ali na kraju, to je deo mene i sa tim se moramo pomiriti - nežno je dodala Aranis.- Svaka čarobna moć može biti opasna. Moj cilj je da uništim Valgara i to neću prezati ni od čega da to učinim. Pa i po cenu života. Odavno sam prestala da se bojim svoga poslanja... odavno nemam strah od smrti, niti od sudbine... A neću odustati dok ne porazimo zlo.- Nikada nisam sreo nekoga kao što ste vi, princezo! - kazao je Temas zadivljeno.- Pratiću te na tvom putu sve do kraja, Aranis - izjavio je Veragin bezVoklevanja. - Štitiću te. Umro bih za tebe... i ti to znaš.- Ali ja ne želim da za mene umre bilo ko. A pogotovo ne neko od vas. Vi ste mi najdraži prijatelji i poslednje što bih želela jeste da neko od vas umre. To ne sme da se dogodi... To sebi nikad ne bih oprostila. Ovo je moj zadatak, a vi ne morate da me pratite.- Nećemo te ostaviti samu, Aranis - naglasila je Lavril. - Eleas i ja smo spremni da te štitimo i pratimo makar život dali za to.- Ali...- Nema ali - prekinuo ju je s osmehom Eleas. - Lavril je u pravu.- Ni ja te nikad neću napustiti - dodao je Veragin.- Ni ja, moja gospodarice - uskočio je Temas.

Aranis je osećala kako joj naviru suze. Nije mogla da poželi bolje prijatelje. Bili su joj skoro sve. Dala bi za njih svoj život. Jedino je Falijen nedostajao...- Hm, to je veoma dirljivo - izjavio je Leo ližući šape - zaista.- Nadam se da to nije bila ironija - zarežao je na njega Veragin.V- Naravno da nije - izjavio je mačkorog pogođeno. - Šta o meni mislite?- To radije ne bi da znaš - tiho je promrmljao Veragin, ali dovoljno jasno da bi ga Leo čuo. Mačkorog je samo uvređeno zafrktao i zakolutao očima.- Ah! Kada bi mi samo uspelo da se razvijem u višu formu - iznenada je uzdahnuo Sneško.- Nadam se da će to biti uskoro.- Nije svako tako nadaren pa da može odmah da se transformiše -saopštio je Leo ponosno. - Ali ja čvrsto verujem da će tebi to poći za rukom, dragi brate.- Da, da, nadam se - nasmejao se Sneško.- Ja ne znam što si toliko opsednut tom višom formom, Sneško? - odmahnuo je glavom Veragin. - Ja u tome ne vidim ništa očaravajuće. Samo ćeš postati davež kao što je taj pored tebe, i šta ćemo mi s tobom?- Molim?! - prsnuo je Leo iskolačenih očiju. - Zar sam to zaslužio?! Ja nikada nisam bio davež.- Kako hoćeš - rekao je Veragin s gorčinom, namestio se na ćebetu i stao da osmatra pećinu.Bila je to mračna i sasvim mala pukotina s vlažnim stenama i uskom, visokom tavanicom. Bila je potpuno obavijena crnim, sumornim i pomlao plašljivim senkama, a na njene zidove dugačke senke bacala je i vatra. Jedino jasno svetlo ovde je bio jednorog. Stajao je pored konja, a njegova snežnobela, srebrnasta dlaka obasjavala je pećinu. Nisu prestajali da se dive njegovoj lepoti i plemenitosti. Bio je dovoljan jedan pogled u njegove iskrene, mudre oči i celim telom bi im prošao talas beskrajne sreće, utehe i harmonije.- Sačekaj, Veragine, previću ti to rame - ponudila je Aranis i skočila do torbi po zavoje i vodu.

- Danas si, Veragine, pojeo poslednje parče mesa - mirno mu je saopštio Eleas.- Da, znam - uskočio je Veragin.- Od sada ćeš sa nama jesti sušeno voće, bobice i elfsko pecivo - nasmejao se elf i ponudio mu kesicu sa sušenim ljubičastim voćem. - Probaj, odlično je! To su sušeni telinti - nešto kao kruške, samo mnogo slađe.Veragin je podigao obrve i ispitivački se zagledao u vrećicu. Potom ju je otvorio i izvadio jedan komadić telinta.- Ne boj se, nisu otrovni - nasmejala se Lavril, a Veragin joj je uzvratio osmehom.Utom mu je već prišla Aranis sa zavojima. Sela je pored njega i sklonila dugu kosu sa ramena. Veragin je upravo jeo komadić telinta, kada je počela da mu svlači kaput, a na kraju i košulju, kako bi otkrila krvavu ranu.- Hm... To je zaista dobro! - povikao je i progutao ceo komad voća.- Vidiš, a? A nisi se ni otrovao, zar ne? - zadirkivala ga je Lavril i dalje, ali joj je ubrzo pogled skliznuo do njegovog ramena. - Zato ta rana nimalo ne izgleda dobro.- Nije to ništa - nemarno je odmahnuo rukom.- Ti možeš dosta da izdržiš, zar ne, Veragine? - primetio je Temas.- Da, nekada baš dosta - preduhitrila ga je Aranis oprezno mu ispirajući ranu. Veragin je posmatrao njene nežne ruke kako mu dodiruju kožu i u jednom trenutku je poželo da bude češće ranjen.- Dakle, siguran si da možeš bez mesa i duže od nedelju dana? - upitao ga je Eleas dok se nameštao na ćebetu, primičući stopala bliže vatri da ih ugreje.- Da, jesam - odgovorio je Veragin bez oklevanja.- Već sam vam to rekao još na putu kroz planine. Mogu lako da se odreknem mesa zauvek.- To je veoma plemenito. Životinje bi ti bile zahvalne - Eleas ga je pohvalio. Veragin se samo nasmejao i opet se zagledao u Aranis, koja je upravo proveravala koliko je rana ozbiljna.- Boli te puno? - zabrinuto ga je upitala.- Ne. Ne boli.- Hm, dobro. Sad ćemo to da sredimo - rekla je

namrštivši se i počela da mu previja ranu.- Princezo - oglasio se Temas.- Hteo sam da pitam: naime, primetio sam da Sveti jednorog skoro uopšte ne spava niti jede. Kako je to moguće?- Da - dodala je Aranis dok je obmotavala Veraginu zavoj oko ramena. - I ja sam to primetila. Ali jednorog odbija da mi objasni. Moramo da shvatimo da on nije nikakvo živo ili magično biće. On je otelotvorenje Dobra.- Ne znamo toliko o jednorozima koliko smo mislili da znamo - rekao je Eleas.- Već nas je iznenadio time da može da bude nevidljiv. Ko zna šta još sve može! A čini se da mu ne trebaju ni san ni hrana. Jednorozi su sveta stvorenja, koja ljudi verovatno nikada neće razumeti.- Ali tako najverovatnije i treba da bude - sažela je razgovor Aranispogleda uperenog u jednoroga.- Ja još uvek ne mogu da verujem da sam zaista bio svedok toga kako su vaše sile spojile, moja gospodarice - izgovorio je Temas poneto.- Bilo je to tako... veličanstveno. Neverovatno... a kada se pojavio on... otelotvorenje Dobra... Ukratko, nisam u to mogao da verujem, i još uvek ne verujem.Aranis se samo nasmejala i završila s previjanjem Veraginovog ramena.- Tako. Eto ga! - izjavila je zadovoljno, a Veragin je navukao košulju i kaput.- Hvala - rekao je s osmehom.Aranis je sela kraj njega i oslonila se o stenu.V- Šta mislite kako se snalazi Falijen? - iznenada je upitala zamišljena Lavril.- Nadajmo se da je dobro - odgovorio je Eleas.- Rat mora da je u punom jeku - dodao je Veragin. - Valjda će stići sa zmajevima do zamka na vreme.- Da, moramo u to da verujemo - uključila se Lavril tužno.- Znate šta mi je sad palo na pamet? - pisnuo je iznenada Sneško da su se svi trgli. - Možda bih sad mogao da probam tu promenu u višu formu?Veragin je samo prevrnuo očima.- Zaboga, Snegi! Mi se ovde bavimo važnim

stvarima, a ti izlećeš s takvim... glupostima.- To nije glupost! - ogradio se Sneško uvređeno. - Zar ne, Leo?!- Naravno da nije - potvrdio je Leo sav ozbiljan. - Slobodno probaj, dragi brate.- Onda u redu. Hm... onda... govorio si da treba dobro da se usredsredim, je li?- Da.- Dobro. Jasno... - mumlao je Sneško nervozno, izbacio grbu i čvrsto zatvorio oči.Veragin i ostali su ga posmatrali izvijenih obrva, a Lavril je morala da se suzdržava da ne pukne od smeha, kao i Temas. Samo je Veragin izgledao kao da ga sve to zamara i u neverici je odmahivao glavom.Sneško se tu grčio još nekoliko trenutaka da bi na kraju neodlučno otvoriojedno oko.- I? - upitao je s nadom.- Ništa - rekao je Veragin odsečno.- Kako ništa?! Baš ništa?! Uopšte ništa?!- Uopšte se ništa nije dogodilo, Snegi - nežno mu je objasnila Aranis.Mačkorog je delovao razočarano, ali je ipak pokušao ponovo.- Ne mari. Drugi put će ti to sigurno uspeti.Opet se zgrčio i zatvorio oči još čvršće nego malopre. Trajalo je skoro dva minuta, pre nego što mu je rog iz čista mira zasijao jarkim, belim svetlom. Svi su zabezeknuto posmatrali, pa i Veragin. Sneška je progutala čista svetlost, koja se razlila po celoj pećini. Bila je tako zaslepljujuća i jaka da su svi morali da zažmure. Konji su uplašeno zarzali a Leo se ispravio od nestrpljenja. Kad je svetlost naglo zgasnula, družina je pokušavala da se privikne na crnu tminu.- Snegi?! - Veragin je pogledao prema mestu gde se malopre mačkorog grčio i mučio. Sneško je tamo i dalje sedeo. Izgledao je kao i obično. Bez ijednog znaka promene.- Kako je to moguće? - mumlao je mrzovoljno i gledao svoje beličasto krzno.V- Sta ovo znači?! Zašto se nisam promenio?!- Verovatno još nisi spreman ili se nisi valjano usredsredio - izjavio je Leo bez trunke uzbuđenja. -

Nemoj da se plašiš. Prvi put je uvek najteže.- Hm! Sjajno - odbrusio je Sneško zlovoljno.- Na kraju će ti to poći za rukom, videćeš. Sad bi već trebalo da spavamo. Oluja će valjda prestati preko noći pa ćemo u zoru moći da nastavimo put.- Tako je - složila se Aranis - bolje je da pođemo na spavanje.SUMRAK KATASTROFEZemlja je podrhtavala.Ogromni takrovi su se približavali Valosu sa besom u zlokobnim očima. Iz zatvorenih njuški štrčali su smrtonosni zubi a svaki čas bi neko od guštera strahovito zaurlao. Od te buke, muškarcima se ledila krv u žilama. U ušima je bubnjalo, a srca su lupala kao da se bore za život.

Kirlopovi i noksozi su pomahnitali i vitlali su oružjem od radosti. S dolaskom pojačanja kao da im je snaga porasla. Vojnici, elfovi i kentauri su morali da im seku glave ili raspolućuju lobanje kako bi ih ubili jer probadanje mačem nije bilo dovoljno da ih zaustavi. Čudovišta su se ponašala kao luda, grohotom su se smejala i ne bi ućutala sve dok im neko ne bi odrubio glavu.

Vojnike je počelo da obuzima očajanje. Znali su da će takrovi da stignu, ali su na borbu s njima zaboravili. Utonuli su u bitku i ni na šta drugo nisu mislili. A sada, kada je opasnost bila blizu, izgledala im je još veće i strašnije nego li i u najgorim snovima. Niko nije računao da će takrovi biti TOLIKO strašni. Samo taj jedan pogled na njih... i pogled na čudovišta koja su svirepo kosila vojnike. Kao da su ih sav umor i iscrpljenost napustili...

Sunce je zalazilo i spuštao se mrak. Crvena svetlost je obasjala zemlju, a takrovi su se, zajedno s kirlopima i nekoliko noksoga, bacili na grad.

Čudovišta su odmah krenula na vojnike, kentaure i elfove, a takrovi rušili kuću za kućom. Građevine su padale kao kule od karata uz zaglušujuću lomljavu i urlike čudovišta željnih uništenja. Muškarci su preplašeno bežali od kuća koje su se survavale, od velikih nogu i kandži. Jedina prednost je možda bilo u tome što su pred građevinama koje su se survavale bežale i neprijateljske beštije. Isto kao što su

morali da izbegavaju svoje ogromne saveznike. Takrovima je, naime, bilo svejedno da li će zakačiti nekog kirlopa ili noksoga.

Trčali su među zgradama, rušili ih golim telima i smrskavali ih džinovskim repovima izgladnelo prateći vojnike koji su bežali od njih. Pri svakom njihovom koraku, ostajao je u zemlji duboki trag dugačkih kandži. Rika je sada preplavila i grad i zamak.Zektor se uspešno borio sa kirlopima i noksozima. Nije znao za milost. Prema ovim beštijama, osećao je samo mržnju i gađenje. Takođe je bio i vođen željom da osveti kapetana Nimgora, koga nije uspeo da spase.

Počelo je da se smrkava, a nekolicini vojnika na zidinama pošlo je za rukom da upale ogromne baklje, koje su sada osvetljavale Santijel i deo Valosa.

Zektor je upravo ubio još jednog noksoga, ali je k njemu već jurio sledeći. Prepoznao je da je to ono čudovište koje je stiglo sa takrovima. Snažno i okretno, bez ijedne ogrebotine, bacilo se na njega sa čežnjom za borbom u očima. Bilo je željno da ubija posle dugog i napornog putovanja.

Kentaur je zamahnuo sekirom i presekao mu mač napola. Noksog se iznenađeno zaustavio i pogledao u svoje uništeno oružje. Smrdeo je gore od izmeta, a velike, mutne oči, prekrivene skramom, iskolačio je najpre na svoj mač, a potom na Zektora. Kentaur se nasmejao i napao. Noksog se brzo sagnuo pred naletom mača i u trenu izvukao dugački nož. Bacio se na Zektora, ali je ovaj za dlaku umakao. Odmah je čudovište posekao po vratu. Noksog je, međutim, bio neobično okretan. Povukao se, zgrbio se i iskezio zube, sa kojih su se slivale bale. Potom se zaleteo kao strela ka Zektoru s jednim jedinim ciljem - da mu zabode mač pravo u srce. Kentaur nije stigao da se pribere. Pustio je mač kako bi mogao da zadrži noksogovu ruku koja je stezala smtonosno oružje i iz sve snage pokušavao da gaVodgurne od sebe. Čudovište je, međutim, bilo neverovatno snažno. Nije tako izgledalo, ali je bilo snažno skoro kao kirlop. Zektor je napokon uspeo da ga odgurne. Noksog se zateturao i pao na leđa. To je kentaur iskoristio, dokasao je do njega, propeo se i smrskao ga tvrdim kopitima.

Samo što je odahnuo, opet se skamenio. Pod nogama je osetio snažne udare. Jasno je čuo i zlokobnu tutnjavu. Tutnjavu, krkljanje i mumlanje... Pogled mu je i dalje bio uperen na leš noksoga i nije se usuđivao da pogleda ispred sebe. Prošla ga je jeza, a srce je počelo da bije kao ludo.

Napokon je pogledao. Znao je šta će ugledati i noge su mu se odsekle. Nije mogao da se makne. Bio je naprosto paralisan. Ogromni takr mu se približavao širom otvorenih čeljusti. Strašno je urlao, a trkom je rušio kuće oko sebe. Kamene gromade padale su na sve koji su se tu zatekli. Zektor jegledao vojnike kako skaču pred ogromnim gušterskim nogama, kako ječe, vrište i grče se na zemlji pokušavajući da se zaštite. Takr se na njih, međutim, nije obazirao. A nije se obazirao ni na grupu kirlopa koja se našla ispred njega i besno mu mahala da se zaustavi. Spljeskao ih je ne oklevajući ni trena. Bio je nezaustavljiv. Jurnuo je pravo na Zektora.Kentaur je stajao kao ukopan među ruševinama kuća i sa strahom pilijio u čudovište koje mu se približavalo. Kada je takr bio nekoliko metara od njega, Zektor je pomislio da je mu je došao kraj. Međutim, u tom trenutku, odnekud iza njegovih leđa izletela je strela i zabola se gušteru pravo u desno oko. Takr se uz trzaj zaustavio i zaurlao od bola tako jezivo da su se svi preneraženo okrenuli k njemu. Gušter je protresao glavom s namerom da se otarasi strele, ali uzalud. Ona ga je oslepila, a on je izgubio ravnotežu. Noge su mu se zaplele i sručio se na zemlju koliko je težak. Pošto je srušio nekoliko kuća, podigao se ogromni oblak prašine a zemlja se zatresla od njegovog pada. Vojnici su bili oduševljeni i s novim žarom se bacili opet u borbu.Zektor se preplašeno okrenuo i spazio ponosnog Adrima s pripremljenim lukom.- Gospodaru! - izustio je s velikim poštovanjem i divljenjem.- Jedan manje - prozborio je elf hladno, ali se ipak nasmejao.- To je bio savršen pogodak - dodao je Zektor s divljenjem.- Da - rekao je odsutno elf posmatrajući takra,

koji je ležao nekoliko koraka od njih.- Ja... Ne znam šta se u tom trenutku dogodilo sa mnom, uzvišeni gospodaru... trebalo je da pobegnem, ali kao da je... ne znam. Pretvorio sam se u kip. Mozak je odbio da me sluša. Video sam samo tog guštera i... i smrt.Adrim mu je prišao blago ga pogledavši, što je Zektora iznenadilo:- Svako može da se uplaši, dragi moj kentauru. I tako neustrašiv i sjajan ratnik kao što si ti. Nema ničeg lošeg u tome. Bili ste užasnuti. Ali sledeći put to morate prevazići.Zektor je samo klimnuo razmišljajući o tome. Adrim je retko kad govorio, ali su njegove reči uvek bile na mestu, a pritom mudre i uzvišene.- A sada, nazad u borbu! - dodao je na kraju i opet podigao luk.- Ali kako da pobedimo ta čudovišta? - upitao je Zektor trudeći se da u glasu sakrije teskobu.- Video si - odgovorio je Adrim - treba da naciljamo na najranjivija mesta. A to su oči, grlo i stomak.- Ali moji ljudi i kraljevski vojnici nemaju lukove, moj gospodaru - primetio je Zektor.- Pored toga, kirlopi i noksozi nam ne bi dozvolili da gađamo. Ne daju nam da odahnemo ni trenutka.- Elfovi imaju lukove i usredsrediće se na takrove. Kentauri i ljudi zato moraju da nas štite. Neka zadržavaju čudovišta, dok se elfski ratnici budu bavili takrovima. To neće biti nimalo lako. Možda neće ni uspeti. Međutim, probaćemo - izjavio je Adrim tako odlučno da mu se nije moglo prigovoriti.- Vi morate da se ustremite na noge guštera. Na unutrašnjim stranama koža je mekana. I nije zaštićena kamenom kao ostali delovi tela. Kad im se nađete pod nogama, možete da gađate. Ali za početak je dovoljno da se pobrinete za kirlope. Mi ćemo dati sve od sebe da pobijemo takrove. Valjda ćemo uspeti...- Dobro - složio se Zektor i očima stao da traži svoju vojsku i kapetane kraljevske vojske.Adrim se u međuvremenu izgubio.Zektor je ugledao dva velika guštera koja su stajala

nedaleko od njega kako se saginju do zemlje i raširenim kandžama pokušavaju da zgrabe što više vojnika. Mlatili su repovima, a jedan od njih je repom oborio krov obližnje dvospratnice, čije su se ruševine survale na dva muškarca.Ostali takrovi trčali su ka zidnama i poigravali se kraljevskom vojskom kao mačka miševima. Zektor je napokon primetio da je nekoliko elfova na zidinama zauzelo svoje pozicije spremni za paljbu iz lukova. Međutim, teško im je polazilo za rukom da pogode nezaštićena mesta. Pored toga, merdevina je bivalo sve više i više i na zamak se peo buljuk čudovišta. Puno elfova je pak ciljalo na oči guštera, tako da je Zektor uskoro bio svedok pada još jednog takra. Jedinica elfova, međutim, nije dugo izdržala. Bilo je neophodno da se pomogne u odbrani zidina.Pala je noć i svetlo baklji je na čitavu borbu bacalo duge i jezive senke.Crveno svetlo je treperilo na zidinama i na nekoliko preostalih kuća u Valosu.

Potom je Zektor primetio plamen koji napreduje ka kapiji. Srce mu je umalo stalo. Grupa kirlopa i noksoga došla je do kapije sa još dvojicom snažnih takrova, koji su vukli ogroman balvan, skoro petnaest metara dugačak, od crnog drveta, sa glavom guštera i zmijskim telom. Balvan su vozili velikim kolima s ogromnim točkovima, dok su im sa strane visile četiri baklje, koje su osvetljavale čitava kola crvenim plamenovima.

Takrovi su oko vrata imali debele čelične ogrlice sa šiljcima, za koje su bili prikačeni jaki lanci pričvršćeni za kola. Sa jezivih njuški cedile su se sline, a u dubokim i tamnom očima su se oslikavali crveni plamenovi.

Kola s balvanom su lagano poskakivala. Gomila onih najvećih i najkrupnijih kirlopa s još nekoliko noksoga koračala je i pored i iza njih.

Ovaj balvan su vukli preko porušenih kuća, koje su uništili njihovi drugovi, a nekoliko kirlopa im je sklanjalo ruševine s puta. Zaustavili su se tačno ispred kapije i kirlopi su polagano skinuli balvan sa kola. Podigli su ga na ramena i potrčali pravo ka ogromnoj beloj kapiji. Nosilo ga je oko pedeset krupnih čudovišta, koja su imala samo jedan jedini cilj: da razbiju kapiju u paramparčad. Zektor je sa

strahom posmatrao kako ogromna čudovišta jure ka zamku. Džinovska drvena glava guštera udarila je u kapiju urličući. Kirlopovi su se zateturali i probali još jednom. Čuli su se sve jači i jači udarci.

Kentaur nije sumnjao da, ako ovako nastave, čudovišta će na kraju probiti kapiju. Potrčao je kroz krvavu vrevu i svakom kentauru kojeg je sreo preneo je Adrimove naredbe u vezi sa takrovima. Na kraju je spazio i kraljeve oficire te je i njima preneo elfovu poruku.

U međuvremenu, elfovi su se trudili da upere svoje lukove na džinovske guštere. Ciljali su uglavnom u oči, isto kao i malopre Adrim, ali s mukom. Kirlopovi i noksozi se nisu tek tako dali. Besno su ih napadali, iako su seVvojnici i kentauri trudili da ih osujete. Čudovišta je ipak bilo previše. S pojačanjem od pet hiljada kirlopa i noksoga, sada su nad kraljevskom vojskom imali još veću prednost. A nada se polako gasila. Muškarci su polako, ali sigurno gubili hrabrost, prestrašeni i očajni. Vojska tame je pobeđivala.Kralj se borio s ogromnim kirlopom, kojem je falilo jedno oko, što ga, međutim, nije oslabljivalo - sekao je mačem oko sebe kao pomahnitao. Saterao je kralja do zidina i uperio u njega mač. Varnice su sevnule a kirlop se spremio za sledeći napad. Međutim, Leoden je skočio u stranu i kirlop je naleteo na zid, a mač mu je odleteo preko zidina. Kralj je to iskoristio i ustao pa ga udario ga svom snagom. Kirlop se oteturao nekoliko koraka unazad i upao u veliki vatreni kotao, koji je služio za osvetljenje zamka. Čudovište je zavrištalo i izgorelo u plamenu. Kralj je s naporom odahnuo i uhvatio se za desno rame, koje je bilo nagnječeno. Međutim, nije imao vremena da tome pridaje pažnju.

Od kapije su se začuli zlokobni tupi udarci. Čudovišta su pokušavala da uđu pomoću ogromnog balvana. Vojnici su se trudili da podupru kapiju i spremali se za trenutak kad će je beštije probiti.

Leoden se nagao preko zidina i spazio pet smrtonosnih takrova kako trčkaraju ispred zamka i kasape mu ljude. Elfovi su se, doduše, trudili da ih pogode, ali bezuspešno. Nemoguće. Kirlopovi i

noksozi su ih neprekidno napadali i nisu im dopuštali da naciljaju guštere. Jedni takrovi su rušili grad, a drugi su zamahivali na nekoliko elfova koji su im bili pod nogama, trudeći se da ih dokrajče. Kralj je pogledao k njima. U tami je bilo teško raspoznati pojedinačne figure, ali je bio sasvim siguran da vidi Adrima. Poskakivao je takru pod nogama i strelama ga gađao u nezaštićen stomak. Nekoliko elfova ga je pritom pokrivalo. Napokon je Adrim ubio čudovište. Takr je glasno zaurlao i uz strašan tresak se sručio na zemlju. Elfovi su jedva uspeli da mu pobegnu iz dometa. Nekoliko kuća se pritom srušilo i zemlja je zadrhtala.

Leoden je sa suzama u očima gledao u Valos. Bio je skoro potpuno razoren. Predivne, starinske građevine pretvorile su se u ruševine, prepune leševa. Kralju su pri pogledu na tu strahotu zaklecala kolena. Njegovom gradu više nije bilo pomoći. Zlo ga je uništilo... Još uvek nije mogao da poveruje u to. Svakog dana ga je gledao kako vrevi od života i smeha. Punog ljudi. Svako se divio njegovim predivnim građevinama starim nekoliko vekova. I za samo jedan dan sve je nestalo.

Doduše, bilo je i neoštećenih kuća, ali Leoden je znao da će i gušteri i njihsravniti sa zemljom. Nije bilo spasa... nije bilo pomoći...

Ako ništa, više nije bilo novih merdevina. Međutim, opet ih je bilo previše. Muškarci nisu uspevali da ih zbace, tako da su se čudovišta pela po njima bez većih teškoća.

Kralj je začuo Elivenin glas. Okrenuo se i spazio je kako naređuje grupi elfova nedaleko od njega. Kirlopi i noksozi su sada trčali tamo-amo po zidinama i klanica se odigravala, kako dole, tako i ovde. Vojnici i elfovi su se trudili da ih pobiju, ali sada ih je bilo i kod kapije, gde su s njima morali da se uhvate ukoštac stražari.

-Gallos! Galosos dirlipad! Ullin! - uzvikivala je Eliven i mahala svojim vojnicima. Elfovi su hitro poslušali i svi kao jedan uronili vrhove strela u baklje. S upaljenim strelama su se udaljili, postavili i na Elivenino naređenje ispalili. Plamena kiša je fijuknula kroz crnu tamu poput crvenih zvezda padalica i sletela sa zidina pravo na glavu

jednog takra. On je besno zarežao kada su mu se dve plamene strele zabile u oko, a sledeće u nozdrve, bacakajući se kao lud i udarajući u okolne građevine, sve dok se tako oslepljen nije doteturao do zidina i uz jezivi vrisak se sručio na njih. Njegovo teško telo je padajući odlepljivalo kristalni malter.

Elfkinja je osećala kako se čitav zamak trese. Ponovo je podigla ruku i naredila sledeću paljbu. Elfovi su požurili po vatru i opet ispalili. Nova salva vatrenih strela pronašla je svoj cilj. Međutim, drugog takra nije uspela da ubije. Nekoliko strela se bezopasno odbilo o kamenu kožu. Samo nekoliko njih mu se zabilo ispod grla. Bolno je zakrkljao i pogledao prema zamku.

Eliven je oblio hladan znoj kada je spazila njegove zlokobne crne oči. Bez ijedne iskre. Takr je spustio glavu, podigao rep, izbacio kandže i strašno zaurlao.

Elfkinja je podigla obrve slušajući to užasno urlikanje, od kojeg ju je prolazila jeza a uši bubnjile. Međutim, to je nije ni pomelo niti pokolebalo. Ponovo je podigla ruku i sledeća salva vatrenih strela napustila je svoje tetive. Takr je naglo trgnuo glavom kada su mu se strele zabole u oči, nozdrve, a neke i u otvorene čeljusti. Sapleo se i uz zaglušujući tresak se sručio na zemlju, preklapajući gomilu noksoga i dva kentaura koji nisu stigli da pobegnu.

Eliven je ponosno podigla glavu i spremala se da naredi novu paljbu kad ju je jedno čudovište bacilo na zemlju. Pala je na tvrdu kamenu podlogu i udarila glavom. Sjajnu belu kosu uprljala je crvena krv. Eliven je jedva otvorila oči, dok joj je u slepoočnicama sevao oštar bol. Svet joj se okrenuo, ali utom ju je već nečija snažna šapa dohvatila za kosu i podigla. Kriknula je od bola i uhvatila se za glavu. Kirlop se zlokobno smejao i sipljivo joj disao u uho. Eliven se sve maglilo pred očima. Bol u glavi je bivala jača i otupljivala joj je sva čula. Odjednom je videla blesak oštrice zakrivljenog mača. Pokušala je da se odbrani, ali su je snažne kirlopove šape čvrsto stezale za ruke i kosu. Iza sebe je čula kako se elfovi, koji su do pre samo nekoliko trenutaka gađali iz lukova, sada bore s

grupom kirlopa koja ih je prepala kada je i nju napalo čudovište.

Na zidinama je bilo bučno, pa zato nije ni čula opasnost koja joj se približavala. Sada je gorko žalila zbog toga. Kirlop joj je na grlo prislonio oštricu mača. Zatvorila je oči. Osetila je njegov smrad: sasušenu prljavštinu i znoj... osećala je udare svoga preplašenog srca... slušala je svoj isprekidani dah...

Opet se iznenada našla na zemlji. S naporom se preturila na bok i pogledala. Bio je to Tevlop. On ju je spasao. Branio se sada od besnih udaraca ogromnog kirlopa i činilo se da će svakog časa posrnuti.

Bio je to mudar muškarac. Izvanredan savetnik i sjajna podrška kralju, veoma obrazovan i bistar, i iznad svega odan. Međutim, nije bio baš vešt borac, jer nije bio pravi ratnik iako je prošao vojničku obuku. Njegova snaga bila je u umu, ne u telu. I Eliven je to znala.

Istegao se s mukom odupirući se naletima čudovišta. Kirlop se nadvijao nad njim ne bi li ga slomio. Oštrica je zasijala u tamnoj noći odražavajući crveni plamen baklje. Tevlop je na kraju podlegao i pao na zemlju. Kirlop se krkljavo zasmejao i podigao mač za poslednji udarac. Tevlop je iskolačio oči i brzinom munje se otkotrljao kada se vrh crnog oružja zabio u kameni pod. Metal je zaškripao, a kirlopu su blesnule opake prazne oči, koje su u tami sijale kao dve hladne zvezde. Tevlop je hitro stao na noge i spremio se za sledeći napad. Delovao je odlučno iako su ga slamali strah i užas.

Eliven ih je posmatrala i davala sve od sebe da se uspravi i napadne, alibezuspešno. Ležala je na zemlji, a oko nje je trčkaralo na hiljade nogu. Niko je, međutim, nije primećivao. Svi su bili zauzeti borbom i niko nije obraćao pažnju na prestrašenu elfkinju koja kao da je umirala.Iznenada joj je, međutim, prišao visok i krupan muškarac širokih ramena i snažnih ruku. Imao je na sebi raskošni oklop, a na glavi je imao šlem s rogom jednoroga. Oštre crte lica skrivala mu je senka. Dohvatio je Eliven za ramena i podigao ju je na noge.

- Da li ste u redu, uzvišena gospodarice? - upitao je dubokim i grubim glasom. Eliven je samo klimnula i pokazala na Tevlopa. Muškarac je u trenutku shvatio i uz povik se bacio savetniku u pomoć. Elfkinja je otpuzala do zida i naslonila se. Odmah pored nje, izbijali su plamenovi iz velikog, plavog kotla i zalivali zidine krvavim svetlom. Samo vrhovi kula su jasno sijali pod hladnom mesečinom kao poplava bisera.VSvuda je vladao haos i strah. Čudovišta su nastojala da uđu u dvorište, do zidina, kako bi pobila vojnike stražare i tako svojim drugovima omogućila ulazak u Santijel. Neki su uspeli u tome a borba se već uveliko rasplamsala i dole dok su se krvoločne zveri trudile da zaposednu sve tri kule. Međutim, oko njih je odbrana bila čvrsta. Kud god da je Eliven pogledala, vladao je metež i pokolj.Opet je pogledala u Tevlopa. On je upravo žurio k njoj, dok se muškarac koji ju je spasao borio s kirlopom.- Moja gospodarice - ispustio je Tevlop s naporom samo što je dotrčao do nje - da li ste dobro?!- Da, zahvaljujući tebi, hrabri savetniče - nasmejala se. Osećala je da bol polako popušta i opet je čvrsto stegla mač. Iz grada, iza nje, dopirao su gromoglasan topot, stravična vika i zveket mačeva.- Ko je taj čovek, Tevlope? - upitala je.- To... to je kapetan Gilot, moja gospodarice. Kralj ga je proglasio zapovednikom ove linije. To je veliki ratnik.Kapetan Gilot je upravo udarao kirlopa u rebra, a onda mu prerezao grlo mačem. Čudovište je zapištalo i palo na zemlju. Kapetan im je odmah priskočio.- To je zlo - rekao je zadihano.V- Čudovišta će probiti kapiju. Nećemo još dugo odolevati napadima nazidine, a ni kapija neće izdržati. Ljudi su iscrpljeni, a kirlopa i noksoga je previše. Moram da priznam, moja gospodarice, da nam vaša vojska mnogo pomaže. Elfovi su izvanredni ratnici. Istrajni i sposobni. Ali, i pored toga, situacija je loša.- Imamo još dosta ljudi. I možda ćemo uspeti da

zaštitimo kapiju - s nadom je dodao Tevlop.- Sreća što se stvorenja ne penju u onolikom broju kao ranije. Zadržala ih je borba u dvorištu. Ali, i pored toga, ima ih mnogo na zidinama. Previše - vrteo je kapetan glavom.Govorio je odlučno i tvrdo, ali mu se umor video na licu.V V- A tu su i takrovi. Sta ćemo s njima, to ne znam. Čim nam dole pobiju sve vojnike, čudovišta će se opet baciti na merdevine i onda smo gotovi.- Onda ćemo te merdevine da zbacimo - predložio je Tevlop, ali ga je Gilot odmah prekinuo:- To je nemoguće jer moramo da branimo zidine, a čudovišta neće tek tako odustati. Povrh toga, previše ih je. A i kada bismo ih sve odgurnuli, čudovišta bi ih ponovo postavila čim naša vojska padne.- Ali takrove je moguće ubiti. Nekoliko ih je već ubijeno - ponovo je primetio Tevlop.Kapetan se zamislio.- Da. Mada sumnjam da će nam uspeti da ih sve pobijemo.- Sta se dešava?! - prasnuo je Leoden, trčeći s podignutim i zakrvavljenim mačem.V- Kralju - rekao je kapetan polako - gubimo. Čudovišta ima previše. A mnogo ih je na zidinama. Osvajaju kapiju. Takrovi razaraju grad i ubijaju tvoje ljude. Ne sluti na dobro.Kralj se namrštio i pogledao preko zidina. Gilot je bio u pravu. Leoden je, međutim, odbijao da prizna poraz- Santijel ne sme da padne. Branite ga do poslednjeg vojnika. To je naređenje.- Da, gospodaru! - rekao je kapetan odlučno, ali se onda oglasila Eliven.Pogled joj je bio čudan dok je sneno gledala prema noćnom nebu. Usvetlim očima odražavao joj se sjaj zvezda, koje su se polagano pojavljivale iza zavese crnih oblaka.- Moramo da izdržimo... - prošaptala je odsutno.Tevlopu je njen glas zvučao kao protkan čarolijom.- Uskoro...V V

- Sta?! Sta uskoro? - navaljivao je zbunjeni kralj kad je utom pored njih projurio noksog s odsečenom rukom. Kapetan Gilot nije oklevao i odsekao mu je glavu.- Zvezde nam šapuću... - nastavljala je Eliven magičnim glasom. - Donose vesti izdaleka. Videle su ono što će naše naše oči ugledati po izlasku sunca...V- Sta to znači? - nestrpljivo je upitao kralj, zbunjen njenim rečima. Ništa nije razumeo.- To može da znači mnogo toga, kralju - odgovorila je elfkinja zagonetno.- Ali vi znate šta to znači, zar ne?- Samo mogu da kažem da ne gubite veru i nadu. Ova noć nije poslednja- rekla je smešeći se i otišla u borbu.Kralj ju je, iznenađen njenim rečima, nekoliko trenutaka posmatrao kako se vešto i lako bori i odoleva neprijatelju, pa se i sam otisnuo u bitku. Međutim, samo što je načinio prvi korak, iz daljine se oglasio duboki i kreštavi zvuk kirlopskog roga. Leoden se stresao i pošao ka zidinama kako bi video šta se dešava.Odmah je zaboravio na ono što je rekla Eliven ugledavši novu opasnost. Stabla Kelonske šume divlje su se klatila dok je preteći zvuk kirlopskog roga dalje zavijao. Kralj je potrčao koliko ga noge nose ka istočnim zidinama kako bi bolje osmotrio to što im se približavalo iz Kelonske šume.Iz tame drveća su izjurila dva velika takra s remenima i debelim gvozdenim ogrlicama. Na lancima su vukli drugi balvan, nalik onom ranijem, samo s tom razlikom što je ovaj bio crven. Ležao je na ogromnim kolima, osvetljenim bakljama, sa oko trideset visokih kirlopa koji su koračali pored njih. Nekoliko noksoga sedelo je na kolima i pobednički vriskalo i piskalo, dok se jedan kirlop smestio na izrezbarenoj glavi balvana i trubio u veliki, savijeni rog s našiljenim grlom.Stvorenja koja su se trudila da prođu Druge brane počela su da zavijaju od radosti i zakrkljala u znak pozdrava svojim drugovima. Rog je zatrubio glasnije, a takrovi su se zaustavili pred Glavnom kapijom na ivici Kelonske

šume, s druge strane Santijela.- Gilote, koliko ljudi čuva Glavnu kapiju? - upitao je kralj pogleda prikovanog za kirlope, koji su skidali ogromni balvan sa kola.- Verovatno polovina onih koji čuvaju Drugu branu, moj gospodaru - odgovorio je kapetan.- Trčite iz smesta na Glavnu kapiju i povedite sa sobom još ljudi. Od sada ste odgovorni za obe kapije.- Razumem, gospodaru - klimnuo je kapetan i odmah otrčao.- Pa, to nije moguće! - rekao je kralj odsutno. - Ne bi mi palo na pamet da će udariti i na Glavnu kapiju.- To su planirali, moj kralju - skrušeno se oglasio Tevlop. - Grupu s drugim balvanom namerno su ostavili pozadi, kako bismo pomislili da će krenuti kroz grad i kako bi nam odvukli pažnju s Glavne kapije. Hteli su da nas iznenade.- Onda su i uspeli - primetio je Leoden skoro nečujno.Potom se obratio Tevlopu: - Hajde, idemo ka kapijama.Zektor je jurio ka Drugoj kapiji. Na leđima mu je sedeo mladi elfski ratnik s ranjenom nogom, a u rukama je držao veliki, srebrnasti luk. Preko ramena mu je bio beli tobolac s mastilo-plavim strelama i odapinjao je jednu po jednu u čudovišnog takra koji ih je pratio. Elf je sedeo na kentauru okrenut čudovištu koje se gegalo za njima. Dok su bežali kroz grad, elf je gledao kako kuće nestaju pod takrovim nogama.- Dokrajči ga! Ubij ga već jednom! - doviknuo je Zektor elfu koji ih je već sustigao.Elf je ponovo stavio strelu i naciljao. Bela kosa mu se talasala dok je nišanio. Zategao je tetivu i spremio se da ispali, kad je Zektor utom naglo skrenuo desno. Pravo ispred njih pojavila se neočekivana prepreka: srušena kuća. Zektor se sapleo o razbacano kamenje i sručio se na zemlju. Elf je pao nekoliko koraka od njega, dok mu se luk zaustavio koji metar dalje. Dok je kentaur pokušavao što pre da ustane, primetio je da je elf već odavno na nogama. Isukao je mač u trenutku kada se besni takar upravo zaustavio nad njima. Zektoru je

iznenada palo na pamet da gušter u takvojtami možda ne bi ni mogao da ih vidi, tako da bi mogli negde da se sakriju, ali je shvatio da takrovi noću dobro vide. Možda su im oči baš prilagođene za gledanje po mraku. Možda su zato i došli u sumrak. Ili su prosto vođeni samo sluhom i mirisom.

Elf je skočio u stranu kada je na njega krenuo gušter razjapivši čeljusti, ali drugi put, nažalost, nije bio tako brz. Takr je prozreo njegovu nameru i preprečio mu put. Elf mu je naleteo na nogu i gušter ga je zahvatio snažnim čeljustima. Zektor je prestravljeno zaurlao videvši kako gušter pregriza elfa napola i proždire ga. A onda je čudovište pogledalo u kentaura.

Zektor je brzo stao na noge i posegnuo za elfovim lukom. Takr je zaškrgutao, ali je kentaur bio hitar te je uspeo da protrči ispod njega. Guštera je to zbunilo te je besno počeo da zvera oko sebe. Zektor seVistegao i raspalio sekirom takra pravo po stomaku. Čudovište je besno urliknulo i ustuknulo nekoliko koraka umalo pregazivši kentaura. Zektor, međutim, nije časio časa, brzo je namestio strelu i odapeo. Strela se gušteru zabola pravo u vrat, a potom su usledile jedna za drugom i ostale. Takr je opet strahovito zaurlao, pao na zemlju i povukao za sobom još dve kućice. Zektor se dao u beg, ali prekasno. Takr ga je pri padu zakačio repom i kentaur je odleteo nekoliko metara. Zaustavio se udarajući u zid jedne od zgrada. Kentaur se sručio na zemlju i ostao nepomično da leži.

-Poduprite kapiju! Zaglavite je! - naređivao je kralj, a vojnici su jurcali po dvorištu i oko Druge kapije sa snažnim gredama. Kapija se tresla pod teškim udarcima balvana i već bila napukla. Reze nisu mogle još dugo da izdrže, a od poduprtih greda nije bilo mnogo koristi. Uz to su se još oglašavali i udari s druge strane Santijela, od Glavne kapije, gde je sada mahnito jurila druga grupa vojnika. Kirlopi i noksozi su nadirali preko zidina i kasapili vojnike i elfove u nameri da se probiju do kapije i pomognu svojim drugovima da uđu u dvorište. Elfovi su neprekidno branili zidine i gađali strelama takrove koji su bili napolju.

-Moj gospodaru, nećemo još dugo izdržati - sav zadihan je Leodenu obznanio kapetan straže Druge kapije. - I samo je pitanje vremena kad će razvaliti i Glavnu kapiju. Čudovišta će stići ovamo sa obeju strana. Krenuće na kule, gospodaru.

-Znam, Daline. Ali moramo izdržati. Branićemo se dok svi ne umremo.Santijel je moje ognjište. Čitav moj život... - prošaptao je kralj.Muškarci su otvarali prozorčiće na kapiji i ispaljivali strele na čudovišta. Međutim, to nije mnogo pomagalo. Udarci nisu jenjavali. Kapija se žestoko tresla pri svakom naletu, a kralj se mirio sa sudbinom.- Pazi! - uzviknuo je iznenada jedan od vojnika.Leoden se naglo okrenuo i video kako stepenicama k njemu juri grupa od pet noksoga. S tupim izrazima vitlali su mačevima jureći prema kapiji.- Ubijte ih! - naredio je kralj.Dva stražara su potrčala ka čudovištima. Počela je borba, ali utom su već u dvorište sa zidina pristizale nove nemani. Vojnicu su odmah poskakali da ih pobiju. U pomoć su hteli da im priskoče i stražari koji su čuvali kule, ali ih je kralj zadržao:V- Ne! Čuvajte kule! Ne smeju da uđu!Stražari su klimnuli i vratili se na mesta. Vojnici su se potom sukobili sa nemanima, koje su u sve većem broju stizale sa zidina u dvorište.- BUM!... BUM!Udarci u kapiju bili su sve jači i sve strašniji. Vojnici su dovikivali jedni drugima i urlali, kapetani su izdavali brze naredbe, a kralj je zabrinuto posmatrao kako se njegov zamak urušava i upada u kandže zla.- BUM!... BUM!Borba se prenela i kod kula. Kirlopi su se bacili na stražare čekićima i sekirama. Iskusni i posebno obučeni stražari odbijali su žustro njihove udarce. Ali i pored toga, nekoliko nemani upalo je u levu Bliznakinju. Naposletku su napali i strelci razmešteni na balkonima i na mostićima među kulama. Dvorište je počelo da se puni krvoločnim beštijama, a strele su sa zapaljenim vrhovima napuštale svoje

tetive.- Pucajte! Pucajte! Pucajte! - uzvikivao je kapetan stražara strelaca. Pljusak stotinu strela poplavio je čitavo dvorište i čudovišta su počela da padaju. Uskoro su figure počele da se mešaju i borba u dvorištu se rasplamsala, tako da su strelci bili prinuđeni da obustave paljbu kako ne bi pogodili svoje ljude.- Jure na kapiju! - Eliven je doviknula sa zidina kralju.V- Čudovišta napolju idu ka Drugoj kapiji! Vojnici umiru, a od kentaura gotovo da je malo ko preživeo! Nestaju i elfovi! Takrovi uništavaju Valos!- Kapija će pasti... - prošaptao je Leoden zamišljeno i zagledao se u veličanstvenu belu kapiju s bezbroj snažnih reza.- Šta ste to rekli, moj gospodaru? - uplašeno je upitao Tevlop, koji je stajao pored kralja, ali ih je u tom trenutku sve preplašio gromoglasan udarac.Kapija je bila probijena, a nekoliko branitelja odletelo je nazad zajedno sa komadima drveta.Kralj je s prestravljenim Tevlopom pokrio glavu rukama, a na Santijelu je zavladalo opsadno stanje. Nasred kapije pojavila se ogromna rupa, a kirlopi i noksozi su počeli da uskaču unutra sa zapaljenim bakljama.- Druga kapija je probijena! - povikao je kaptan straže.- SVI OVAMO!- Svi na kapiju! - dovikivali su jedni drugima.- Dakle, tu su... - tiho je izustio kralj. Stajao je nepomično, kao paralisan.- Gospodaru! - prodrmao ga je rastrojeni Tevlop.- Gospodaru, saberite se!Leoden je zažmirkao i pogledao ga u lice naborano od straha. Potom je pogledao ka zidinama i glasno povikao:- Eliven! Svi na kapiju!!VČudovišta su upadala u dvorište krkljajući. Prolazila su kroz probijenu kapiju i bacala se na vojnike spremne na boj.- Ta ab Dai! - začulo se sa zidina. - Ta ab Dai!Ubrzo su sa stepenica potrčali preostali elfski

vojnici, među kojima je bila i Eliven.Potom ih je sve trgao sledeći udarac. Takr koji je vukao balvan razbio je oba krila kapije glavom. Vrata su se razletela a gomila crnih figura koje su urlale bacila se unutra poput čopora besnih zveri.- Ulaze u zamak! - uzviknuo je kralj.- Ne dajte Santijel! Ne dajte Tri kule!POMOĆ S NEBAKasandra je stala i naglo se trgla. Setala se tamo-ovamo po svojoj sobi već dobra dva sata, ali sada ju je iz razmišljanja trgao snažan udarac napolju.- Zaboga, ne samo to! Mora da su probili kapiju...Do nje je dopirala buka. Veoma udaljena, zaglušujuća buka i lupnjava. A pošto snažni udari sa istočne strane dvorišta nisu prestajali, Kasandra je zaključila da je pala i Druga kapija.Brzo je potrčala ka vratima i istrčala na hodnik, osvetljen bakljama s ljubičastim plamenom. Bežala je ka hladnom stepeništu. Morala je da sazna šta se dešava... Morala je na Plavi most.Srce joj je divljački tuklo, u slepoočnicama i ušima joj je bubnjilo, dok je isprekidano disala. Plašila se kao nikad do tad, ali nekakav slabi glas joj je šaptao da mora da ostane mirna, da ne zaboravi ko je i koliko je jaka. Ali taj glasić je bio veoma slab. Nadglasao ga je strah koji je urlao.Strčala je niz stepenice i skrenula levo. Trčala je hodnikom punim izduženih senki i ljubičastog sjaja sve dok ispred sebe nije ugledala ulaz na Plavi most. Krenula je pravo k njemu, ali su u tom trenu iz njega izronile četiri tamne prilike. Kasandra se ukočila. Zaustavila se tako brzo da je samu sebe iznenadila. I prilike su se zaustavile. Primetila je da drže oružje- mačeve, a sigurno i sekire. Oblio ju je hladan znoj. Možda su to samo stražari... u tom mraku nije bilo moguće razaznati ko su. Međutim, prilike su se pokrenule, iz grla im se oteo nekakav prigušeni zvuk, glasno su zakrkljale i sipljivo dišući potrčale k njoj.Kasandra je u trenu počela da beži. Sada je bila sigurna - bili su to noksozi! Možda sa još jednim ili dva kirlopa. Situacija napolju mora da je bila veoma loša kad su čudovišta stigla i do kula. Ako su prešli Plavi most, to je značilo da su ušli i u levu

Bliznakinju. Kasandra sad nije bila voljna da se time bavi. Jedino na šta je mislila bilo je kako da im umakne.Pritrčala je stepeništu sa razjarenim zverima za petama i brzinom munje istrčala do najvišeg sprata. Kada je čula kako joj iza leđa dahću i krkljaju čudovišta penjući se strmim stepenicama, još je više ubrzala. Nije znalakuda da beži. Šta da radi? Gde da se sakrije? Jedino što je mogla bilo je da se zaključa u svoju sobu, ali i tu bi se našla u zamci. Beštije bi pronašle način da razvale vrata. I šta onda?

-Grghum ’ tog! - zarežalo je jedno od čudovišta. Bio je to visoki kirlop s dugačkom sekirom umrljanom krvlju. Svinjska njuška bila mu je rasečena, a u praznim očima odražavao mu se Ljubičasti plamen. Kasandru je ovaj povik iznenadio. Nije znala da kirlopi umeju da govore. Možda i ne umeju. Ovo je verovatno bilo samo mumlanje, brundanje...

Još je ubrzala a onda skrenula. Na trenutak im se izgubila iz vida. Hitro je osmotrila hodnik, a potom skočila iza velike statue elfa u dugom ruhu. Stajala je u ćošku, tako da je bila potpuno obavijena senkom. Kasandra mu se zgrčila iza nogu i uz mahnite otkucaje srce se molila da je čudovišta ne primete.

Ogromni kirlop je izronio iz tame, ali pošto svoju žrtvu nigde nije spazio, zaustavio se. Ostala tri noksoga su naletela na njega. Kirlop je besno zarežao a noksozi su stajali pognutih glava. Stvorenje je nešto promumlalo, pokazalo sekirom ispred sebe i nastavilo da trči dalje kroz hodnik. Noksozi su potrčali za njim.

Kasandra se s olakšanjem sručila na pod. Pokušavala je da dođe do daha i smisli kako da se izvuče. Međutim, nije išlo. Bila je prestravljena. Još neki trenutak tiho je sedela u tami i smirivala svoje uznemireno srce, koje je lupalo tako silno da je strahovala kako će ga čuti i kirlopi u kuli.Zektor je napokon došao sebi. Posle udarca u zid koji je pretrpeo kad ga je takr odbacio, izgubio je svest. Imao je sreće da ga niko nije ubio jer je svuda unaokolo besnela borba. Onda mu je sinulo da je verovatno izgledao mrtav pa ga beštije nisu napadale. Oprezno je ustao, naslonio se na zid visoke kuće od plavog kamena i pogledao unaokolo:

tama je polako nestajala i počelo je da sviće. Jasni, zlatni zraci izbijali su na površinu i zalivali okolinu bledom svetlošću i dugim, tamnim senkama.

Kada je Zektor shvatio da je, osim bola koji ga je pekao u desnom boku i ramenu, u suštini Dobro, pojurio je opet prvo u borbeni metež. Odmah je primetio da nešto nije u redu. Sada se situacija okrenula: vojnici, kentauri ielfovi jurili su čudovišta. Nije izgledalo da beže iz borbe ili zbog straha. Ne, lica su im bila iskrivljena od zloslutne radosti i nestrpljenja. Borba nije jenjavala, ali većina čudovišta se trudila da pobegne... ka kapiji.

Zektoru je iznenada sve postalo jasno. Kapija! Mora brzo na kapiju! Kako se dao u kas, opazio je nedaleko kako na zemlju pada još jedan takr. Ostalo ih je još jedanaest ili dvanaest, ali je i to još uvek bilo mnogo. Kentaur je dotrčao do druge kapije i spazio ono čega se najviše plašio. Kapija je bila probijena. Kirlopi i noksozi su nastojali da uđu, a vojnici su iz sve snage pokušavali da ih spreče. Borba se vodila kako u dvorištu, tako i pred kapijom. Muškarci su se bacali na odvratne beštije bez straha. Sada su išli na sve ili ništa.

Dva reda elfova stajala su na zidinama iznad kapije i gađala strelama, dok su ostali ratnici zauzimali položaje ispred kapije i odatle gađali.

Najgore je, međutim, bilo što su tu stajala i dva ogromna takra, koja su privukla i kola s balvanom. Bacali su se na sve strane i ubijali muškarce, jednog po jednog. Međutim, kako je vladao sveopšti metež, gušteri su, kao i kraljevski vojnici, rastrzali na komade i svoje saveznike. Bilo im je svejedno. Miris krvi i svežeg mesa ih je nenormalno uzbuđivao. Urlali su, lupali i trpali u čeljusti gomile tela - i dobra i zla - koja su urlikala.

Jedan od kirlopa je pokušao da umiri guštere; vukao je lance kojima su bili privezani za kola, nešto je uzvikivao i dugačkim bičem ih mlatio po nogama. Takrovi ga neko vreme nisu primećivali, ali kada je jednog od njih snažno lupio po slabinama, gušter je besno zaurlao, naglo se okrenuo k njemu i pregrizao ga preko pojasa. Okrvavljeno i obogaljeno telo kirlopa je palo na zemlju, a onda je takr

proždrao i ostatak. Noksozi koji su sve to posmatrali preplašeno su zavrištali i dali se u beg. Međutim, na njih su se bacila tri krupna kentaura.

Zektor je pritrčao ka kapiji i smesta stao da seče sekirom oko sebe. Pravo iznad njega izdizao se takr divljački vrteći glavom u pokušaju da se odbrani od elfskih strela koje su letele sa zidina. Kentaur je istog trena pritekao u pomoć grupi vojnika koji su trčkarali takru oko nogu i ubadali ga dugim kopljima. Zektor je utom primetio kako je drugi gušter uhvatio grupicu kirlopa koji su se sa istoka šunjali ka kapiji. Sad već nije bilo sumnje da su se takrovi oteli Valgarovoj kontroli. Toga se najviše plašio. Besni, ubilačkimonstrumi kojima niko ne može da ovlada. Na kraju će pobiti kako Vojsku tame, tako i kraljevsku vojsku. Utom se već čudovište iznenada trglo i umalo palo. Petorica jakih kirlopa upravo su pokušavala da ga obore pomoću lanaca. Oni su gušteru bili zakovani za snažne obruče oko tela. Kirlopi su vukli za lance i iz sve snage se trudili da guštera svuku na zemlju. Takr se opirao i urlao, pri čemu je divljački udarao repom koseći još guštera iza sebe. Ovaj se nesigurno zateturao i nagazio na dva vojnika koji su ga ubadali u noge... a umalo je zgazio i Zektora.

Kentaur se brzo izmakao, ali mu je istovremeno iznad glave proletela vatrena strela. To su vojnici iz Santijela na sve načine pokušavali da zadrže talas čudovišta koja su jurila unutra. Potom je Zektor iznenada spazio Adrima.

Elf je s lukom u ruci oprezno prolazio kroz metež. Gavran-crna kosa se za njim talasala poput crnog vela dok su im sve snažniji sunčevi zraci davali zlatasti sjaj. Adrim je jednim laganim pokretom skočio na kola s balvanom i vešto se popeo na jednu crnu šinu, pa na vozilo s bakljama, koje su još davno izgorele, i ispravio se. Zektor je bio zadivljen time koliko je Adrim sposoban i brz. Kao da mu svi ti teški pokreti nisu pričinjavali nikakav napor. Trčao je, skakao i borio se lako kao da pleše ili leti. A isto tako je bilo i s njegovom ženom Eliven. Ona je uz sve to očaravala lepotom i ljupkošću svakoga i ostavljala ga bez daha. Svi elfovi su odavali isti utisak. Kada biste stajali kraj njih, imali biste osećaj da stojite pored nekih

čistih, skoro nebeskih bića, savršenih, plemenitih i mudrih.

Adrim je podigao svoj posrebreni luk i stavio strelu na tetivu. Bio je sada u visini takrove glave, koga su vojnici pokušavali da ubiju. Elf je zategao tetivu i naciljao. Stajao je uspravno, nategnutih mišića dok ga je najednom izlazak sunca zaslepio crvenim svetlom. Čudovišta i gušteri su se za trenutak ukočili. Nagla svetlost izlazećeg sunca stigla ih je kao oštar i neočekivan udarac. To je, međutim, iskoristio Adrim: pažljivo je naciljao i ispalio. Strela se takru zabola tačno ispod brade, gde je koža bila najosetljivija. Gušter je zavrištao od bola, zateturao se i udario bokom o zidine. Santijel se zatresao, a takra su zasuli komadići kristala. Pokušao je da održi ravnotežu, ali je utom Adrim opet ispalio dve strele odjednom. Zabole su se gušteru pravo u oko, a odmah zatim još tri u grlo. Neman sesručila na zemlju. Povukao je za sobom i druga koji se držao za lance pa se obojica survaše na zemlju.Zektor se sav ozario, a Adrim je skočio s kola. Pritrčao mu je, prebacio luk preko leđa i isukao mač. Sunce je još uvek izlazilo a crvenkastozlatni sjaj se razlivao nebom.- Izvrstan pogodak, gospodaru! - povikao je Zektor zadivljeno, ali se ubrzo i namrštio.V- Uzalud je, Adrime. Brana je probijena. Čudovišta stižu na Santijel. Grad je gotovo sravnjen sa zemljom, a takrova još uvek ima mnogo.- Ljudi se nisu obeshrabrili i još uvek uvek hoće da se bore, nemoj gubiti nadu - izjavio je Adrim ledenim glasom i uperio svoje zelene oči ka kapiji.- Ljudi se bore! Umiru! A Santijel odoleva. Još imamo za šta da se borimo.Zektor je klimnuo i taman kada je hteo da uđe u borbu, primetio je na Adrimu nešto čudno.Stajao je nepomično, namršten i zamišljen, i duboko disao. Potom se okrenuo pravo prema izlazećem crvenom suncu i širom otvorio oči. Zektor ga je začuđeno posmatrao zaklanjajući rukom oči, pošto ga je sunce zaslepljivalo, ali elfu, izgleda, to nije smetalo. Gledao je pravo u sunce i podizao šiljate uši. Kao da nije obraćao pažnju na krvavu bitku.

Potom se okrenuo na drugu stranu, ka ravnici iza Valosa, ka zapadu.Iznenada se podigao tako snažan vetar da je Zektora prošla jeza. Vetar je bio hladan, u stvari leden, ali to nije bilo zbog toga što je počela jesen. Bio je to vetar s jugozapada. Vetar s planina. S planina Dragor...- Tu su... - prošaptao je iznenada Adrim čudnim, melodičnim glasom - nada dolazi sa izlaskom sunca.Zektor se namrštio, uopšte nije razumeo šta elf hoće da kaže. No, ubrzo je shvatio. Udahnuo je i iskolačio oči.Sa zapada im se nešto približavalo. Sjajne pege na nebu zalivene zlatom. Micale su se među beličastim oblacima u oštroj sunčevoj svetlosti, koja je polako prelazila iz svetlocrvene u bleštavozlatnu. Nosile su sa sobom ledeni vetar i nesputanu moć divljine i slobode.- To... to su... - zamucao je Zektor preneraženo i spustio sekiru.- Da - dodao je Adrim sa osmehom - zmajevi.

Borba je prestala a s njom i urlici. Svi su sada gledali k nebu, zbunjeni i zadivljeni. Mračna čudovišta su trljala oči, grbila se i razmenjivala uznemirene i preplašene poglede, dok su ljudi i kentauri upirali prste u nebo. Elfovi su samo nepomično stajali i, skamenjeni, posmatrali pege koje su se približavale, dok su takrovi zloslutno dahtali i sakrivali glavu od sunca.

Tamne tačke, obasjane sunčevim zracima, bivale su sve bliže. Napokon je svima bilo jasno šta je posredi. Sa sunčanog neba počele su da sleću ogromne prilike, mašući velikim krilima, i dugim zmijskim repovima.

Vojnici isprva nisu znali da li treba da se raduju ili plaše, pa su i dalje grupu ogromnih zmajeva gledali zabezeknuto. Glatka, metalna koža presijavala u crnoj, beloj i sivoj nijansi, a bleštave srebrne oči su bile su nešto što niko nikada nije video. To su bila čarobna stvorenja, koja su izazivala i divljenje i zaprepašćenje. Oko glave im se sijao bodljikavi veo a smrtonosne kandže su sevale pod sunčevim zracima. Počeli su da kruže iznad Santijela dok im je koža bleštala u oslepljujućem zlatu izlazećeg sunca. Njihova ogromna

krila bacala su na kule dugačke senke. Potom je jedan od zmajeva jezivo zaurlikao. Bio je to stravičan urlik, koji je najvljivao njihov dolazak i upozorenje za sve one koji hoće da im se suprotstave. Ovaj urlik je trgao zaprepašćene vojnike i čudovišta. Takrovi su te urlike veoma dobro razumeli i odgovorili su užasnom vriskom. Borba se opet nastavila.

Kirlopi i noksozi su sada bili gonjeni strahom zbog novog neprijatelja i trudili su se da što pre okončaju bitku. Jurili su ka zamku još svirepije. Nisu više bili toliko oprezni, a vojnici su ih sve više i više ubijali. Potom se opet oglasio urlik jednog od zmajeva, a za njim su se oglasili i ostali. Gušteri su razvukli krila kao jedra i strmoglavo se ustremili ka zemlji. Preleteli su u nizu tik iznad zemlje oko zidina, a snažni nalet vazduha od njihovog leta pokosio je nekoliko čudovišta. Zmajevi su potom ponovo uzleteli, kao da imaju jasnu strategiju. Trojica su poletela ka kulama, dvojica se bacila na zidine a ostatak se ustremio na borbu napolju.

-Neverovatno... - sneno je progovorio Zektor, ne skidajući pogled sa zmajeva. Na polju je zavladalo sveopšte rasulo.

-Znali smo da će doći... - nasmejao se Adrim i podigao.

- ZMAJEVI SU DOLETELI! POMOĆ JE OVDE! NADA POSTOJI! NE DAJTE SANTIJEL! - povikao je elf i zajedno sa Zektorom pojurio u borbu.

Zmajevi su najpre napali takrove. Bacili su se na njih kandžama i razjapljenim čeljustima dok su im srebrnaste oči divljački gorele. Žestoko su mahali krilima i zaustavljali se takrovima na leđiuma, hvatali ih za vratove i ujedali ih za kamenu kožu. Pod zamkom se vodila borba divova. Kirlopi i noksozi su preplašeno posmatrali kako se njihovi snažni gušteri bore s moćnim i divljim zmajevima. Vojnici, elfovi i kentauri su sijali od sreće, s radošću su ubijali preplašena čudovišta, ponovo okuraženi. Niko tačno nije znao kako i zašto su se zmajevi danas ovde pojavili, ali to sada i nije bilo važno. Bilo je važno da su tu da im pomognu, koliko god to bilo neverovatno.

Zektor je dokrajčio dva noksoga i srušio velikog

kirlopa koji se gegao ka zamku. Na trenutak je tako oslobodio put Adrimu, koji je prošao kroz kapiju, gde je besnela borba, do dvorišta. Zektor je hteo da krene za njim, ali još uvek nije mogao da odvoji pogled od zmajeva. Na kraju je odlučio da ostane ovde i pomaže ostalima da zadrže nemani. Okrenuo se ka gradu i spazio dvojicu takrova kako se besno bacaju na velikog srebrnog zmaja sa savijenim, crnim kandžama i šiljatim crnim zubima.

Zmajevi i takrovi su, zapravo, bili u srodstvu... a pritom su se toliko razlikovali. Ne samo stasom, već i izgledom. Zmajevi su odisali plemenitošću, elegancijom i ljupkošću. Takođe, znali su da se razbesne, da budu nemilosrdni i zastrašujući isto kao i takrovi, ali u njima je bilo nečeg dobrog. Nečeg što ih je činilo stvorenjima vrednim divljenja. Možda su zato i vladali Ljubičastim plamenom - plemenom života. I posedovali su ogromnu moć, koja je umalo nadvladala Aranis, a o kojoj skoro niko ništa nije znao.

Srebrni zmaj je zario svoje kandže jednom takru u oči, a drugog je udario snažnim repom u glavu. Bio je to tako brz i silan udarac da je takru slomio vrat. Prvi gušter je jauknuo od bola kada ga je zmaj oslepio, zbog čega je udario u veliku dvospratnu kuću. Zmaj mu je zadao i poslednji smrtonosni ugriz u vrat i opet se vinuo visoko.

Sunce je u međuvremenu izašlo i posmatralo borbu ispod sebe. Oko njegasu polako plivali sitni oblaci, zaklanjajući ga s vremena na vreme. Vetar je duvao sa zapada, a njegovi hladni udari činili su da se zmajevi osećaju nesputano kao u svojim planinama.

Kada je jedan zmaj pristao na zidine, odronilo se nekoliko kamenova i kristala. Složio je svoja kožna krila duž dugačkog, metalik-belog i elegantnog tela pa ponosito podigao glavu. Snažnim repom je umalo oborio nekoliko vojnika, koji su ga iznenađeno gledali potpuno zaboravivši na borbu. Nekoliko čudovišta što su još uvek trčala po zidinama počelo je prestravljeno da ciči i juri ka stepenicama. Zmaj je lagano okrenuo glavu i pogledao preplašene vojnike. Srebrne, prodorne oči su blesnule kao hiljade malih bisera. Preko bele kože metalnog sjaja blesnulo je nekoliko zraka, a zmaj je svoj pogled

uperio prema nekolicini noksoga i kirlopa koji su bežali. Razjapio je čeljusti i sve ih zahvatio ogromnim vihorom Ljubičastog plamena. Plamen mu je izleteo iz grla kao hitri i vatreni mač i čudovišta su zajaukala od bola i straha. Nekoliko zapaljenih tela je palo sa stepenica, dok su druga ostala da leže na zemlji.

Vojnici su iskolačili oči i prestali da dišu od straha. Drhtavim rukama su držali ispred sebe oružje, nesposobni da se pokrenu. Svi su oni o zmajevima slušali samo u legendama i bajkama ili u pričama koje su zastrašivale malu decu. Ovaj prizor bi svakoga prestravio.

- Bolje pođite dole. Ja ću to rešiti - iznenada je progovorio zmaj dubokim i zvonkim, ali ipak nežnim glasom i vragolasto namignuo vojnicima. To je sigurno bila ženka.V

Činilo se da će vojnici svakog časa pasti u nesvest. Naposletku su samo mehanički klimnuli glavama. Potom su potrčali ka zidinama, a zmaj se ponosno nasmejao. Osmotrio je zidine i spalio preostala čudovišta. Na kraju se nameračio na merdevine - sve do jednih su završile u Ljubičastom plamenu.Kasandra je sedela u senci statue sve do svitanja. Na kraju se odlučila da izađe iz svoga skrovišta i pažljivo osmotrila hodnik. Ništa. Samo tišina. Tišina protkana zagušenom i udaljenom bukom spolja. Samo što je napustila skrovište, krenula je ka stepeništu. Išla je polako i nečujno,neprekidno zverajući na sve strane kao da će svakog trenutka odnekud na nju skočiti neko čudovište. Stigla je do kraja stepeništa i začula glasove. Srce joj je zalupalo tako brzo da se umalo sručila na pod. Krkljavi i mumlavi glasovi kretali su se k njoj duž tamnih i hladnih stepenica. Brzo se okrenula i odmah se dala u beg. Trčala je i osvrtala se a onda je u trenu spazila tri ogromna kirlopa na stepeništu. Odmah su je ugledali. I pojurili k njoj.

Devojka je bežala što je brže mogla, razmišljajući gde bi mogla da se sakrije. Opet. Ovoga puta je izgledalo da joj nema spasa. Kirlopi su jurili za njom uz besne urlike, a glasna lupa njihovih koraka odjekivala je hodnikom. A onda se dosetila.

Preostalo joj je samo jedno. Na kraju hodnika trebalo bi da su stara vrata koja vode u usko i tamno stepenište, što se proteže čitavom kulom Eleanor. Skoro ga niko nije koristio. Bilo je veoma malo i nisko i na njemu nije bilo nikakvih lampi, niti baklji. Onaj ko bi hteo tuda da prođe morao bi da ponese sa sobom neko svetlo. Kasandra, međutim, nije imala ništa, ali to joj je bio jedini izlaz. Pretila je, doduše, opasnost da vrata budu zatvorena. Ključeve su imali samo stražari, koji su jedini tuda katkad i prolazili.

Kirlopi su se već približavali, a Kasandra je gubila dah. Toliko je sada žalila što je pošla da traži Nelil, koja je sada verovatno na sigurnom, u podzemnim prostorijama, dok se ona sama suočava sa smrtnom opasnošću. Trebalo je odmah da se sakrije u podzemlje kad je bila objavljena uzbuna.

Napokon je na kraju dugačkog hodnika ugledala mali prolaz. Hitro je utrčala unutra i brzo se našla tik ispred niskih, drvenih vrata s nekoliko pukotina. Na kvaci je visio stari, zarđali katanac, koji je bio polomljen. Kasandra se obradovala i brzo trgla vrata. Nije se, međutim, ništa dogodilo. Nije mogla da ih otvori. Verovatno su se negde zaglavila, pomislila je, pošto nisu bila zaključana. Ponovo je povukla, ali ništa. Kasandra je bila očajna. Iako je bila jaka, ovo je za nju bilo previše. Za smrt još nije bila spremna. Toliko je sada želela da vidi Falijena. Poslednji put da vidi njegovo lice...

Kirlopi su već bili iza ćoška - slušala je njihov topot i sipljivo disanje. Ponovo je očajnički povukla vrata dok su joj navirale suze. Čudovišta su se zaustavila pred vratima i radosno je posmatrala. Zadovoljno su zabrundali ipolako joj prišli. Kasandra je zajecala i posegla za prvom stvari koja joj je u tom trnutku izgledala korisnom - za dugačkim gvozdenim kopljem, pričvršćenim za raskošni oklop davnih kraljeva. Kirlopi su izvukli savijene, šiljate mačeve i skočili na nju. Kasandra je zamahnula kopljem, a čudovišta su se odmah izmakla njegovoj oštrici. Besno su zaurlali, iz svinjskih njuški su im izletele odvratne sline i opet su pokušali da priđu devojci. Kasandra je ponovo zamahnula i jauknula od napora kada je koplje jednu beštiju poseklo po ruci.

Kirlop je zavrištao, a Kasandra je opet povukla vrata. Vrata su glasno zaškripala i otvorila se.

Kasandra je ispustila koplje i bacila se u tamu. Kirlopi su pojurili odmah za njom, ali je uspela da im zalupi vrata pravo ispred nosa. BrzinomVsvetlosti je na vrata namakla staru rezu i oprezno krenula nadole. Čula je kako čudovišta pokušavaju da uđu, ali uzalud. Kad su naposletku njihovi teški koraci utihnuli, Kasandra je pretpostavila da su otrčali u glavni hodnik, da bi potom iz njega ušli u drugi hodnik i presreli je. Nisu se prevarili da će Kasandra skrenuti desno na sledećem spratu i stići na Plavi most kako bi pretrčala do Bliznakinja i videla šta se dešava napolju.

Stepenište je bilo strmo, preusko za jednog čoveka i toliko nisko da je Kasandra glavom dodirivala tavanicu. Ništa nije mogla da vidi. Vladala je prava pravcata tama. Samo jezivi mrak pred očima. Nikakva senka, ni tračak svetlosti. Ništa. Crna najcrnja tama. Klecala su joj kolena iVisprekidano je disala. Želela je da izađe napolje i ponovo ugleda svetlost. Ovo je bilo najgore mesto na kojem se ikad zadesila. Oprezno je opipavala zidove koji su bili vlažni i klizavi. Tresla se koliko joj je sve to bilo odvratno. Iznenada je iskrivila nogu i umalo se skotrljala. Ipak je uspela da održi ravnotežu i nastavila je dalje. Plašilo ju je što joj kirlopi idu u susret. Možda je već i čekaju kod mosta ili pravo iza sledećih vrata koja se spremala da otvori. Obuzeo ju je užas. Potom je napipala drvo umesto ledeno hladnog zida. Zaustavila se i naslepo pronašla kvaku. Oprezno ju je uzela u ruku. Začudo, bilo je otključano.

Vrata su se otvorila bez ikakvog zvuka, a Kasandru je na trenutak oslepio jaki sjaj sunčeve svetlosti koja je prodirala kroz ogromne prozore. Od te bleštave svetlosti su je zabolele oči. Prekrila je rukom lice i ušla u hodnik. Čudovišta nigde. Zažmirkala je i potrčala ka Plavom mostu.

Hodnik je bio obasjan maglovitim zlatastim svetlom i sve je u njemu predivno sijalo. Kasandra na to nije obraćala pažnju. Žurila je ka mostu koliko je noge nose. Već je bila blizu. Još malo... Kad je

napokon spazila ulaz sa statuom Feniksa iznad luka, ozarila se. Ubrzo je, međutim, primetila i trojicu besnih kirlopa kako joj jure u susret. Krkljali su, mumlali i vitlali mačevima i sekirama. Kasandra je potrčala i spustila se na most.

U tom trenutku ju je potpuno zaslepila bleštava svetlost, što je i očekivala te je potrčala dalje čvrsto žmureći i poginjući se. Kada se konačno privikla na svetlost, otvorila je oči, a sjajne kule i zidovi mosta opet su je naprosto očarali. Santijel je bio najlepša građevina u čitavoj Lilandgariji. Svetlucao je i danju i noću a govorilo se da se svojom lepotom i veličanstvenošću može porediti sa elfskim palatama. Pa ipak, izgradili su ga elfovi zajedno s ljudima u vreme prvoga kralja.

Kasandra se osvrnula i spazila svoje progonitelje. Videla je kako zaklanjaju oči i zaustavljaju se teturajući se. Sjajni dvorac ih je prosto oslepio. Kasandra se nasmejala i pogledala okolo. Iznenada je iskolačila oči i zaustavila se, sasvim preplašena od onoga što je videla.

Ne samo što je Druga kapija bila probijena, što se borba sada vodila po čitavom dvorištu i izvan zamka, što je još uvek trajao napad na Glavnu kapiju, već su oko dvorca leteli i zmajevi! Da, pravi pravcati zmajevi!

Kasandra se oslonila o zid i teško dišući posmatrala kako zmajevi ubijaju jednog po jednog takra i spaljuju kirlope i noksoge prastarim Ljubičastim plamenom.

Stavila je ruku na usta i tiho uzdahnula. Potom se setila svojih progonitelja, koji su joj se približavali u trku. Htela je da se opet brzo da u beg, ali je, sva užasnuta, shvatila da joj čudovišta prilaze i s druge strane mosta. Iz leve Bliznakinje sada su k njoj jurila dva noksoga. Kasandra se oduzela i besno pogledala i na jedan i na drugi kraj mosta. Smrt joj stiže sa obeju strana.

U panici se nagla preko mosta i razmišljala da li bi bilo bolje da se baci s njega. Sve joj je sada izgledalo bolje nego da dopusti da je rastrgnu i prožderu ove krvopije. Briznula je u plač, što joj se odavno nije desilo. Kirlopi, koji su dolazili s jednog kraja, bili su gotovo kraj nje i kreketavo se smejali. Noksozi su se približavali svojim trapavim,

teturavim korakom sdruge strane, dok je Kasandra već uveliko razmatrala da skoči s mosta.Potom se, međutim, dogodilo nešto što nije mogla ni da sanja. Prekrila ju je tamna senka, a tačno iznad glave se pojavilo telo ogromnog crnog zmaja. Raširenim krilima, snažno je zamahivao, a srebrne oči su mu preteći zasijale kada su se zaustavile na preneraženim čudovištima. Začuđena, Kasandra je pala na kolena dok su joj u lice udarali snažni i hladni naleti vetra. Zmaj je raširio nozdrve i razjapio čeljust, otkrivajući niz stravičnih, bleštavobelih zuba, i za tren oka spržio sva tri kirlopa ogromnim, treperavim Ljubičastim plamenom. Kasandra je vrisnula od straha i zarila glavu u krilo. Zmaj je jednom silno zamahnuo krilima, i malo se podigao. Okrenuo se prema noksozima, koji su bežali, i ubrzo ih je progutala vatra plamenih jezika. Zmaj je ispustio pobedonosni urlik i uz glasan udar se spustio na zidove mosta, pošto na most svakakko nije mogao da stane.Kasandra je oprezno, potpuno van sebe, podigla glavu, a crni zmaj je u nju uperio prodoran pogled vođe. Bio je predivan. Crna, glatka koža se presijavala, a srebrne oči su sijale jače nego bilo koja zvezda.Zmaj je frknuo i stao pažljivo da posmatra Kasandru. Ubrzo mu se na leđima, iza krila, nešto pomerilo. Kasandra se trgla od straha i samo što nije pala u nesvest od iznenađenja. S visokih leđa skočio je princ Falijen.- Falijene! - zajecala je Kasandra iskolačenih očiju.V- Pa... to nije moguće... Kako to..?! Sta...?! Kada...?! Zaboga...Princ ju je uz širok osmeh podigao sa zemlje i tako čvrsto zagrlio da je mislila da će je smrskati.- Svih mu akeltasa! Jesi li dobro?- D-da... Ja ne mogu da poverujem... Ništa ne shvatam. Kako je to moguće?! Ti... ovde... sa mnom... - izustila je sa suzama u očima, a Falijen ju je još čvršće privukao sebi. Nežno ju je pomilovao po kosi raščupanoj od vetra i s olakšanjem uzdahnuo.

- I ne znaš koliko sam sada srećna... ti si živ... živ si i ovde si. Sa zmajevima... - govorila je drhtavim šapatom.Princ se nasmejao i nežno ju je poljubio. Posle toliko vremena, opet je mogao da oseti njene svilene usne. Toliko mu je nedostajala. Veoma ju jevoleo i nije mogao da dočeka da mu postane žena. Najradije je više nikad ne bi napustio, ali je znao da je to nemoguće. Još uvek je pred njim dugačak put i mnogo zadataka... potreban je princezi Aranis.- Ah, Falijene... - sneno je uzdahnula Kasandra - nedostajao si mi. Toliko sam se plašila za tebe...- Ne treba da se bojiš za mene, moja kraljice - ljubazno se nasmejao princ i ispucalim rukama je pomilovao po licu. Potom ju je opet nežno poljubio i stegao je u naručju. - Kasandra...- Ali šta to sve treba da znači?! - upitala je napokon nešto čvršćim glasom. - Zmajevi... Doleteo si sa zmajevima?- Da - dodao je Falijen i okrenuo se ka crnom zmaju, koji je sedeo iza njih. On je i dalje delovao preteće, ali istovremeno i kao da se dosađuje. Kasandra je pokušala da se sabere ne bi li zmaja pogledala pravo u oči. Međutim, nije uspela. Iz njega je izbijala ogromna moć i na nju je snažno delovala, ali nije bila u stanju da je opiše, niti je razume. A oči su mu bile tako opasne... tako prodorne...- Ovo je Bralijad, Kasandra - Falijen je predstavio zmaja.- Hm, baš mi je drago da si me se napokon setio, prinče - dobacio je Bralijad sa podrugljivo. Kasandra je zadrhtala i zaprepašćeno pogledala u verenika. Falijen je pričao s njim! Pričao je sa pravim pravcatim zmajem! Bio je prvi čovek još od vremena kralja Eoglina s kojim su zmajevi razgovarali...To stvorenje je uterivalo strah u kosti. Međutim, pošto je Falijen bio pored nje, povratila je prisebnost. Znala je da ne treba da se boji zmaja, ali se ipak u njegovoj blizini nije osećala bezbedno, za razliku od Falijena, koji mu se veselo smejao bez trunčice straha.- Kasandra je moja verenica, Bralijade - zadovoljno je objasnio, na šta se zmaj nasmešio.

- Hm. Dakle, buduća kraljica?- Da - klimnula je Kasandra i trudila se da bude hladna. Zmaja nije previše uverila u to.V- Šta uopšte tražiš ovde, Kasandra?! - strogo ju je upitao Falijen. - Zar ne bi trebalo da budeš u podzemnim odajama sa ostalima iz Valosa?- Da, tražila sam Nelil. Nisam znala da li je već u podzemlju, a potomsam pala sa stepenica. Došla sam sebi kad je rat već počeo.- Dobro. Sada me poslušaj - naglasio je princ i uhvatio je za rame. - Ja sad idem s Bralijadom dole da pomognemo našoj vojsci. Pobeđujemo, ali još uvek nije kraj. Moramo da proteramo čudovišta iz dvorca i da sačuvamo Glavnu kapiju, koju još uvek pokušavaju da probiju. Ti pođi do najvišeg sprata Eleanor, do tamnice. Tamo se zaključaj u jednoj od odaja i nemoj da izlaziš odande dok ne dođem po tebe, jasno?- Da. Jeste - dodala je Kasandra pomalo zabrinuto. - Obećaj mi da ćeš se čuvati, Falijene. Obećaj mi to!- Obećavam. A sada idi - požurio ju je jer se od Glavne kapije začuo jak udarac.Kasandra je opet potrčala ka Eleanor, ali ju je utom Falijen još jednom uhvatio za ruku i privukao je sebi. Poljubio ju je poslednji put, dugo i strasno, a onda ju je pustio da trči. Sačekao je da mu se izgubi iz vidika, a zatim se opet popeo Bralijadu na leđa.- Ovi naleti na kirlope i noksoge počeli su da me zabavljaju - oglasio se Bralijad dubokim i zvonkim glasom, a Falijen se nasmejao. Za ovo vreme koje je proveo sa zmajevima veoma se sprijateljio s njima, a najviše sa Bralijadom. Uverio se da su to izuzetna stvorenja, baš kao što je tvrdila Aranis.Falijen je znao da zmajevi imaju dobra srca i da su mudri. Ponekad je bilo teško dogovoriti se s njima jer znaju da budu i tvrdoglavi, ali bi na kraju popustili.Falijen je znao da će zmajevi zauvek biti njegovi prijatelji i prijatelji celog kraljevstva.AMILDIJACela družina je napustila skrovište u pećini još za svitanja. Njihov put je sve vreme vodio pravo sa

blage padine preko male doline, pa sve do prolaza među planinama, koji je ležao daleko ispred njih.

Silazili su sa brežuljka pod jasnim suncem dok im je cipele kvasila mokra trava, presvučena injem. Još uvek je bila zima i mraz je neprijatno štipao iako se činilo da je manje hladno kako se povlače iz planina. Planinske vrhove je obavijala gusta, siva magla i dugačke zlokobne senke padale su na okolne šume kao tamni oblaci. Na padini u ravnici već nije bilo nikakvih senki. Zlatni zraci su probijali maglu pružajući tako putnicima makar prividan osećaj toplote.

Ispred Veragina su išli Leo i Sneško, dok mu je Herkul bio iza leđa. Rana na ramenu bila mu je previjena, ali ga je još uvek pekla i bolela. Trudio se da ne misli na to i da skrene misli na nešto drugo. Pogledao je k nebu i nekoliko trenutaka posmatrao Donita, koji se borio s vetrom. Odmah iza Veragina išao je Eleas, zadubljen u mapu. Izgledalo je kao da ponovo proučava trasu njihovog puta i duboko razmišlja. Lavril i Temas su veselo ćaskali, a ona nije propuštala da ga zadirkuje.Aranis, koja je bila na začelju grupe s jednorogom i Adelasom,Vposmatrala je divljinu oko sebe. Život je strujao svuda oko njih. Bio je toliko bujan i raznolik... Kako je utonula u glasove prirode, odmah se smirila..

Trnje i gustiš su im malo otežavali putovanje, ali sve ostalo je bilo dobro. Od bure nije bilo ni traga, vazduh je bio svež i osećala se vlaga. Pod padinom se širila mala ravnica s nekoliko tamnih stabala, koja se dalje sužavala u usku, ali dugačku zelenu dolinu okruženu strmim zidovima planina i stena.

Aranis je u dolini, mestimično zaklonjenoj senkama planinskog venca, primetila tanani trag potoka, koji je ljeskao na suncu. Pejzaž pred njima prelivao se u zelenim nijansama, a kanjon je izdaleka, u neprobojnoj magli, izgledao kao crna pukotina među padinama visokih, snežnih planina.Aranis je duboko udahnula hladan vazduh. Već je bila navikla napulsirajuću silu planina i zmajeva, koja joj je

neprestano strujala oko tela. Sada se osećala snažnije i stabilnije nego ikada. Sinoć je napokon shvatila da ne sme da se boji sile Dobra unutar sebe. Mora da je razume i da nauči njome da vlada. Strah je samo slabi i rađa sumnje. Sada je ipak znala kako treba da se ponaša.

Pored toga, jednorog je neprekidno bio s njom. Bio je joj je uvek blizo ma šta da se dešavalo a ona ga je osećala; glavom su joj prolazile njegove misli, u srcu je osećala njegov toplinu. Bila je svesna lepote i raznolikosti života i prirode više nego ikad. Osećala je bezgraničnu ljubav prema svemu, prema okolnom svetu, prema prirodi i zemlji... i prema travi, kojom su upravo hodali. Jednorog ju je naučio mnogim važnim stvarima. A ona je poštovala prirodu više no ranije. Venama joj je tekla moć Dobra, a ona joj se divila i volela ju je svim srcem. Isto kao i jednoroga.

Otkad se spojila s njim, njena čula i osećanja su se produbila, i otkrila je mnogo toga. Sad joj samo preostaje da nauči da razume moć Dobra unutar sebe. Znala je da to neće biti jednostavno, pošto je ta moć ogromna, a s njom može da se nosi samo Sveti jednorog, otelotvorenje čistoće, harmonije, mira, nevinosti i ljubavi. A ona od njega treba još da uči o tome kako da umiri tu silu u sebi i kako s njom potpuno da se stopi. Kako da postanu jedno...

Pogledala je u jednoroga kraj sebe. Bio je tako divan... tako umiljat... Mudrost i ljubav prosto su isijavale iz njega. Znala je da je on na mnogo višem i složenijem nivou mišljenja nego oni, zbog čega je mogla samo još više da mu se divi. Znala je da on svima može da zaviri duboko u srce; da sazna njihove misli i namere. On je mogao da vidi njihovu prošlost. A možda zna i kakva im je budućnost... Možda već zna kako će sve ovo završiti.V

Aranis je iznenada nešto sinulo. Sta ako je namerno pobegao iz Etelvena?VSta ako je sve ovo nekakav ispit za ljude i elfove... za čitav svet, svet koji do sada nije znao ni za šta drugo, osim za mir i Dobro. Možda jednorog samo ispituje da li su stanovnici ovog sveta sposobni da se bore za Dobro, koje ih je toliko dugo

štitilo. Možda upravo jednorozi, otelotvorenje sveg Dobra sveta, pod svojom vlašću drže sudbinu sveukupnog života...

Aranis se nekoliko trenutaka zanimala tom mišlju, ali je isto tako znala danikada neće dobiti odgovor na svoje pitanje. Da joj to jednorog nikada neće otkriti. Nikada joj ništa ne govori... on komunicira kroz osećanja i misli. Gledala ga je u oči. I on je nju posmatrao. Sve vreme. Nije sumnjala u to da zna celi njen život. Da o njoj zna baš sve. Videla mu je to u očima... Znanje o čitavom svetu. Odgovore na sva pitanja. Na kraju krajeva, jednorozi nisu umirali od starosti. Neprekidno su bili tu... kao jemstvo za nešto dobro što nikad neće nestati. Nešto za šta će ljudi uvek moći da se oslone ako budu gubili veru ili nadu.Međutim, sada sve to može propasti. Jednorozi mogu da padnu u tamu, koja će nastati s pojavom Golroga, demona čije zlo ne poznaje granice. Demona protiv koga nikakva zemaljska niti vanzemaljska sila nije dovoljna. Dobro će ugasnuti zajedno sa životima svetih stvorenja ako ovaj jednorog ne stigne do Etelvena a Dobro se ponovo ne uspostavi.- Računam da do prolaza imamo još dva dana puta - izneneda se sa čela oglasio Leo, trgnuvši tako zadubljenu Aranis iz razmišljanja.- Još dva dana i izaći ćemo iz ovih prokletih planina - promrmljala je Lavril i prešla zabrinutim pogledom preko snežnih grebena.- Iz prokletih planina u šumu priviđenja - dobacio je Eleas odsutno.- Hm - promrmljala je Lavril - ne zna se šta je bolje.- Ne, što se mene tiče, ove planine su bezazlenije - zamišljeno je dodao Temas.- Iako izgledaju tako podmuklo i zlokobno... Ovde nas bar štiti sila zmajeva. Otkako su stali na našu stranu, nismo imali nevolja. Međutim, u Tamnoj šumi... tamo nas čeka prava opasnost. Kao što sam rekao, prolazio sam tuda samo jednom, i to obodom, i bilo mi je dovoljno. Znate li da je svakih pet dana tamo pun mesec? To je ono najgore... celom šumom gospodare vukodlaci, a pun mesec se pojavljuje svakog časa.- To ne zvuči dobro - primetila je Aranis.

- To nikako - potvrdila je Lavril namrgođeno. - Ali kako je to moguće?- To zaista ne znam - uzdahnuo je Temas. - Tamna šuma je obavijena velom tajni. Tamo se navodno pun mesec vidi svakog petog dana iako se u ostalim delovima zemlje pojavljuje u normalnom obliku.- A zašto baš moramo da idemo kroz tu sumanutu šumu? - upitao je Sneško mrzovoljno.- Ne znam kuda bismo inače mogli da idemo. Da je Falijen tu, on bi nam to sve bolje objasnio. Kako mi je nekad pričao, put preko šume priviđenja je jedini mogući put - rekao je Eleas. - U suprotnom, morali bismo preko Mesečeve planine patuljaka, koji nisu nimalo prijateljski nastrojeni i ubijaju svakoga ko zađe u njihovu planinu. Ali ako budemo bili oprezni, proći ćemo kroz T amnu šumu bez ikakvih problema.- Ali ja tamo neću nipošto. Evo, kako se približavamo tamo, meni se uopšte tamo ne ide. Nemojmo tamo, molim vas! Vi ne znate šta sve tamo živi! - zakukao je Sneško. - A tamo je i ta planina! Karkadur! Gde živi onaj krvoločni demon... Falijen nam je pričao o događaju s onim dečakom! Ji... Jinkem!- Da, ali... - zastala je Lavril - čekaj, nisi valjda mislio da ne znamo ko sve tamo živi? Ti tamo nikada nisi bio?- Hm... da, ja... - mucao je zatečeni Sneško uperivši molećivi pogled ka Veraginu.- Da, svakako... - prošaptala je Aranis - sad se već sećam... Veragine, ti si jednom spomenuo da potičeš iz Zapadnih sela, je li tako?Veragin je delovao malo uznemireno, ali je potvrdio.- Zaista?! - rekla je iznenađeno Lavril, izvivši jednu obrvu.- Da, potičem. Jel’ te zanima još nešto? - obrecnuo se Veragin. Bilo je jasno da o tome ne želi da razgovara.- Onda si sigurno prolazio Tamnom šumom? - radoznalo je ispitivao Temas.- Da, jesam. Bio sam na mnogim mestima - kratko je odgovorio Veragin s pogledom uperenim daleko ispred sebe.- Odrastao si u Zapadnim selima? U kojem? - pitala je Lavril. - I jesi li često išao u šumu?V

- Sta je ovo? Saslušanje? - suprotstavio se Veragin razdraženo, a Aranis je primetila kako mu oči sevaju od ljutine. Iznenada ju je prožeo neprijatan osećaj.- Ne. Onako te pitam - mirno je odgovorila Lavril.- A ja uopšte ne želim da ti odgovaram - odbrusio je Veragin gorko i ubrzao korak.- Zašto ne želiš da nam kažeš gde si odrastao? - navaljivala je Lavril.Eleas je pokušao da je ućutka, ali se ona nije dala:

-Pitam te nešto sasvim obično. Nećeš da odgovoriš?! Čega se toliko bojiš, Veragine?

Veragin je naglo zastao i okrenuo se besno:-Moje detinjstvo je obojeno samo smrću! Ne želim

više o tome da govorim, je li jasno?!Onda se okrenuo i brzim se korakom udaljio, vukući

Herkula za sobom. Zanemela, Lavril je samo stajala i gledala ga kako odlazi.

-Zadovoljna? Dobila si šta si htela - prokomentarisao je oštro Eleas i zavrteo glavom. - Ne shvataš da možda ima dobar razlog zašto o sebi ne želi da nam priča? Možda je njegova prošlost bolna i želi da je zaboravi. Nemamo pravo da diramo stare rane. Toga bi Falijen trebalo da bude svestan, ali i ti, sestrice.

Lavril nije ništa rekla, samo je stajala u mestu s hladnim izrazom lica, s koga se ništa nije moglo pročitati. Jasmin ju je nežno dotakla njuškom po ruci i Lavril se napokon pomerila. Nastavila je da hoda. Temas je delovao postiđeno, očigledno nije znao kako da se postavi. Lavril mu je govorila da veruje Veraginu, ali očigledno nije uspela da savlada radoznalost.

Aranis je uzdahnula. Ovako besnog Veragina još nije videla, verovatno da mu više nije bilo zanimljivo neprekidno ispitivanje i nepoverenje. Odjednom ga joj je bilo žao... nije znala da je imao loše detinjstvo. Sta li je bilo posredi?

Sva pitanja i misli iznenada su joj, poput strela, izleteli iz glave. Opet su je obuzela ona snažna osećanja koja joj uopšte nisu pripadala. Iznenadila su je kao munja i žestoko je prodrmala. Utroba joj se stegla od bola i iscrpljenosti. U glavi je čula na hiljade glasova, a srce su joj pritiskala najrazličitija osećanja. Oblivena znojem, zaustavila

na začelju grupe i uhvatila se za stomak. Pomislila je da će joj od teskobe popucati unutrašnji organi. Adelas je uznemireno podigao glavu i zafrktao. Dugačka griva mu je zaigrala na vetru, a Aranis se naslonila na njegovo mišićavo telo.

Svi su se istog trena zaustavili kada su primetili elfkinju. Brzo su pojurili k njoj zabrinutih lica. Eleas se brižno nagao iznad nje i nešto je upitao, ali ga ona nije čula. Nije čula ništa osim besnog bubnjanja u ušima dok su joj telo potresala snažna osećanja. Kao kroz maglu je videla lica svojihprijatelja kako joj nešto govore, mršte se, zbunjena. Posmatrala je kako im se pomeraju usta, ali nije razaznavala reči. Sve joj je delovalo usporeno i kao razmazano. Stotinama milja daleko. Osećanja su bila sve snažnija, a ona je imala utisak da će svakog trena da padne u nesvest.

Međutim, ipak je osetila dobropoznati dodir... dodir jednoroga. Bio je s njom. Stajao je odmah kraj nje i sijao tako jako da je zaškiljila. Znala je da se on trudi da joj pomogne. Međutim, umesto da pokuša da uništi ili odagna ta osećanja, on ih je samo umirivao i stišavao, a Aranis je osećala kako joj se razlivaju po čitavom telu i polako nestaju. Gledala je jednorogu pravo u oči i iznenada shvatila. Zažmurila je i iz sve snage se trudila da umiri i ovlada tim naglim osećanjima. Kao da pokušava da obuzda strah, odgoni sumnje ili očaj. I ranije se borila s takvim osećanjima, doduše, ali ova su bila teža. Za koji trenutak, glasovi u njenoj glavi su se umirili i poredali onako kako je ona to želela. Tako je mogla da izdvoji svako pojedinačno osećanje i da ga lako prepozna.

-Šta joj je?! Kao da nas ne primećuje - čula je Veraginov brižni, duboki glas.

Otvorila je oči i pogledala ga u oči. Sada je jasno osećala njegove strahove, nemire i brige. Plašio se za nju. Međutim, i dalje je bio besan. Osećala je njegov bes i gorčinu kao da su to bila njena vlastita osećanja, ali je i nešto drugo... bol i prekor... grižu savesti... Sva ta osećanja su postojala, ali najsnažnije među njima bila je - ljubav.

-Nije mi ništa - rekla je slabo i obgrlila Adelasa. Mogla je da oseti i njegova osećanja,

oduvek ih je osećala, ali sada su bila drugačija... snažnija... i jasnija. Štaviše, nije morala mislima da se spaja s njim. Bilo je dovoljno samo da ga dodirne. Da mu bude u blizini... Adelas je kilimnuo glavom, a Aranis ga je pomilovala po crnom, svilenkastom krznu.

Zatim je pogledala u Eleasa. Osetila je i njegova osećanja. Razumevanje, brigu i ljubaznost. Nasmejala mu se i pogled zaustavila na Lavril, koja se namrgodila i uznemireno je posmatrala. Aranis je kod nje obično osećala ravnotežu i mir, osećajnost, ali i nepristupačnost. Sada je, međutim, najviše osećala žaljenje i osećaj krivice. I bes, bes na sebe samu. Žalila je zbog sukoba s Veraginom, ali ju je ponos sprečavao da se izvini. Ipak je to bila elfkinja: na kraju će mu se izviniti i priznati svoju grešku.Temas je bio zbunjen. Aranis je i to jasno videla. Imao je gomilu pitanja, ali nije znao šta prvo da pita. Sasvim jasno je osećala njegov strah od putovanja Tamnom šumom, ali i čežnju za avanturom i saznanjem.Zažmurila je i glasno uzdahnula, kao da je time izbacila iz sebe svaVosećanja. Čula je samo otkucaje svoga srca. Utonula je u umirujuće zvuke prirode i najednom shvatila da je oseća jasnije nego ikada. Ništa više nije moglo da je iznenadi. Shvatila je da će preko moći Dobra dobiti još mnoštvo drugačijih, nepoznatih sposobnosti.- Ne izgleda dobro. Bleda je kao krpa - ozbiljno je prozborio Leo.- Bez tebe to ne bismo primetili - odbrusio mu je Veragin.Lea je, izgleda, ovo pogodilo te im je okrenuo leđa.- Misliš da nas čuje, Elease? - upitao je Veragin. - Kao da nije pri sebi.- Ne znam - odgovorio je Eleas iskreno.V- Čujem vas i osećam - oglasila se Aranis, iscrpljena kao da je upravo izvela jednu od najtežih čarolijaV- Sta se dogodilo? - odmah je upitala Lavril.Aranis se ispravila, pomilovala Adelasa, a onda

lagano dodirnula čelo jednoroga. Odjednom je shvatila da se još niko nije usudio da ga dodirne. Čak ni Temas, koji ga je uvek potapšao čim bi ga video. Nasmejala se.- Mislim da mogu da proživljavam osećanja svih oko sebe - rekla je.- Molim?! - Temas je iskolačio oči.- Da. To mi se dešava već duže vreme. Ali nisam shvatala šta se to sa mnom dešava. Kad god smo se našli u nekoj opasnosti ili kad god je neko od vas bio tužan, ili ga je nešto mučilo, ili se ljutio, osećala sam to. Proživljavala sam ta njegova osećanja. A mnogo puta sam istovremeno doživljavala osećanja svih vas.- Zaista, Aranis?! - Eleas je bio zapanjen.- Zaista - potvrdila je Aranis s osmehom.- Međutim, nisam znala kako s time da se nosim, niti sam mogla da odgonetnem šta je posredi. Sve se dešavalo iznenada, kao i sada. I bilo je nepodnošljivo. Iscrpljujuće... proživljavati toliko osećanja. Mislila sam da ću poludeti. Ali sada sve to razumem. Jednorog mi je pokazao. To je deo njegove moći. Moći Dobra, koju nosim u sebi. Mogu da osetim tuđa osećanja. Sada znam kako da ih utišam.- Svakako... - progovorio je iznenada Eleas, a oči su mu blesnule - uostalom, jednorog jedini može da zaviri u dušu i misli svih nas. On može da oseti šta se dešava u nama. I to je jedan od razloga zašto je tako osećajan, razuman i mio. Ume da saoseća.- A sada to može i princeza - izustio je Temas zadivljeno.- Da - složio se Eleas - to je zadivljujuće, Aranis. Ta veština se u našem jeziku naziva amildija.- Empatija - dodao je Temas - tako je, mislim, u našem jeziku.- Jeste - klimnuo je Veragin, ali nije delovao previše oduševljeno. - Dakle, ti sada znaš šta osećam?Aranis je zažmurila i na trenutak utonula u sebe. Odmah je osetila topli talas Veraginovih osećanja.- Da, znam - nasmejala se, a Veragin se zgranuo. Nije mu se baš dopadalo što Aranis može da mu čita osećanja kao knjigu. Sada je morao da vodi računa. Mogla bi nešto da otkrije.

- Ali, ne boj se, osećam samo snažna strujanja osećanja. Kako sam već rekla, kada smo u opasnosti, kada se plašimo, kada patimo, očajavamo ili kada smo besni. Uobičajena osećanja osećam samo kada to želim i kada se usredsredim na njih. A bez vašeg znanja, naravno, to neću raditi.- Ma još i to! - odbrusio je Sneško.- A znaš li šta ja osećam? Govorila si da ne možeš da mi zaviriš u glavu jer sam čarobno stvorenje, ali osećaš što osećam i ja?- Da, osećam. Izgleda da mi ta sposobnost, koja zavisi od moći Dobra, dozvoljava da čitam i osećanja magičnih stvorenja. A najverovatnije i onih zlih.- To bi mogla da bude značajna prednost - razmišljala je Lavril.- Možda - zamišljeno je dodala Aranis.- Trebalo bi da nastavimo put.- Slažem se - klimnuo je Eleas i široko joj se osmehnuo. Aranis je osetila i divljenje koje je gajio prema njoj. Zahvalno mu se nasmejala.Dali su se opet na put, a Lavril je zaostala sa Veraginom.- Izvini - rekla je tiho pogleda uperenog prema planinama - nisam želela da te povredim.Veragin ju je pogledao malo iznenađeno. Znao je da je iskrena. Takođe,znao je da je Lavril ponekad, u stvari, često preka.- U redu je - odgovorio je - nisam se ni ja lepo poneo.- Ne, nisam smela onako da navaljujem. Shvatam da ne želiš da pričaš o svojoj prošlosti.- Hvala.- Ne zahvaljuj, samo mi oprosti.- Nema šta - nasmejao se, a Lavril mu je, osmehnuvši se, klimnula glavom.KA GLAVNOJ KAPIJIFalijen se grčio na leđima Bralijada, čvrsto se držeći za njegov ogromni vrat. Zmaj je obleteo oko Tri kule i spustio se malo niže od Glavne kapije. Falijen je, uprkos tome što je jedva gledao jer su mu naleti vetra udarali pravo u oči, mogao da vidi rulju kako urla i bori se oko kapije, kao i dva takra, vezana za velika kola. Grupa kirlopa koji su na ramenima nosili ogromni crveni balvan nije popuštala u nasrtajima na kapiju iako su se vojnici

na sve načine trudili da ih zaustave. Nove grupe kirlopa bacale su im se na put s isukanim mačevima pokušavajući da pomognu svojim saborcima koji su hteli da probiju kapiju.Bralijad je načinio nagli zaokret i raširio krila. Falijen se jedva držao, a zmaj je opet poleteo visoko iznad kule. Falijenu su već tokom putovanja od zmajevih leđa ruke bile izgrebane do krvi i prekrivene gomilom ožiljaka. I kad god bi mu ponovo seo na leđa, rane su mu se ponovo otvarale zbog tvrdih i šiljatih bodlji.Sunce se sakrilo iza oblaka i izbacilo tek nekoliko stidljivih zraka. Falijen je osmatrao dvorac onoliko koliko mu je kosa, koja mu je letela u oči, dozvoljavala. Zmaj je zabrundao i napravio krug oko kule Eleanor. Falijen je pomislio da je to namerno uradio. Svaki put je morao čvrsto da ga stegne za vrat, trpeći pritom žestok bol u ranjavim dlanovima. Bralijad je očigledno uživao u brzom letu oko bleštećeg Santijela i najradije bi na sve pod sobom pustio vatreni vtlog, pa i na kraljeve vojnike.- Spusti se, molim te - povikao je Falijen, dok je ogromni crni zmaj samo lagano okrenuo glavu k njemu. - U dvorište! Čudovišta stižu do kule!Bralijad je frknuo: - Pretvoriću ih u prah i pepeo!- Ali najpre se spusti!Zmaj je naglo zamahnuo krilima i strmoglavo se bacio na zemlju. Falijena je umalo zbacio nagli nalet vetra, ali Bralijad očigledno toga nije bio svestan. Povrh svega, Falijen nije mogao ni da udahne jer su se stravičnom brzinom bacili dole.- Uspori! - doviknuo je zmaju. - Nemoj tako brzo!Bralijad je klimnuo glavom i tesno prošao pored zidina. Proleteo je porednjih kao strela i mimoišao se s belim zmajem koji ih je čuvao. Onda je krenuo iznad razrušenog grada i ispustio divlji plamen na grupu čudovišta koja su bežala što od dvorca i stravičnih zmajeva. Ljubičasta vatra je zahvatila njihova tela poput stihije, a zmaj je lagano proleteo između kuće. Falijen se nasmejao, a Bralijad se okrenuo ka Santijelu.

Takrovi su bili pobijeni, a njihova teška tela su se valjala među ruševinama plavih i belih građevina nekadašnjeg starog i prelepog grada. Zmajevi su se

sada usredsredili na čudovišta koja su tuda jurcala i borbu koja se napolju još uvek vodila. Kirlopi i noksozi su se postepeno davali u beg, ali je još uvek bilo dosta onih koji su ostajali da se bore s vojnicima, elfovima i kentaurima. Zmajevi su preletali bojište i pomagali kraljevskoj vojsci. Najviše čudovišta se, međutim, skupilo u dvorištu i kod kapija dvorca, gde su pokušavali da prodru u kule i tako zaposednu Santijel.

Bralijad je krenuo natrag a njegovo telo je na ratnike bacalo dugačku i tamnu senku. Približavali su se zidinama gde je Falijen spazio grupice noksoga, koji su se sa kopljima i štitovima prikradali beloj ženki zmaja, koja je sedela na zidinama i posmatrala poprište ispod sebe. Na zidinama osim nje i tih nekoliko čudovišta nije bilo nikoga.

Bralijad se spustio još niže, prošao ženki tik iznad glave i izbačenim kandžama pokupio noksoge koji su se spremali da je napadnu. Ona se iznenađeno okrenula i jednim brzim ugrizom usmrtila dva preostala izbezumljena noksoga. Bralijad se zaustavio iznad dvorišta, ostao da visi u vazduhu i nemani, koje su vrištale, iscepao kandžama. Falijen je stigao da vidi samo krvave komade rastrgnutih tela koje je Bralijad u trenu progutao. Princ je skrenuo pogled i isukao mač. Zagledao se u dvorište ispod sebe, gde se vodila strahovita bitka. Kirlopi i noksozi su vitlali oružjem bez prestanka, ne primećujući zmajeve koji su stizali iz pravca Valosa. Vojnici su nastojali da odbrane Glavnu kapiju, koja je svakog časa mogla da padne, a elfovi su pomagali stražarima da zaštite ulaz u kule. Haos i panika nisu jenjavali, a ljudi su i dalje umirali.

U čitavom tom pokolju, Falijen je pokušavao da pronađe kralja. Uporno ga je tražio dok su ga ophrvavali očajanje i strah da mu je otac već odavno poginuo. Ali ga je napokon ugledao. Hrabro je odolevao napadu kirlopa koji su nadirali ovamo kroz probijenu Drugu kapiju. Falijen je spazio iprelepu elfkinju koja se borila uz njega, tako lagano i okretno da je bio očaran.

- Dobro! Bralijade, spusti se još malo niže da bi otac mogao da me čuje!- povikao je zmaju, a ovaj se bez reči spustio.

Pritom je tako snažno mahao krilima da su se moćni udari vetra odbijali o zemlju. Vojnici i čudovišta su sa užasom bežali toj ogromnoj životinji iz dometa, dok su se prašina i pesak besno kovitlali.

Kralj se preneraženo zateturao kada je spazio sina na leđima sjajnog, crnog zmaja. Ubledeo je od straha i zaprešćenja. Seda kosa mu je letela u lice, dok mu je snažni nalet vazduha udarao u leđa. Leoden se uhvatio za srce i u neverici posmatrao zmaja sa svojim sinom kako lete nekoliko stopa iznad zemlje i kako sva čudovišta prestravljeno beže iz dvorišta.

-Oče! - povikao je Falijen koliko ga grlo nosi, dok mu je od lepeta zmajevih krila bubnjilo u ušima.V

-Sakrijte se svi! Čuješ li me?! Svi se sakrijte! U kule, pod zidine, gde god! Brzo!

Kralj je grozničavo klimao glavom i ubrzo krenuo da izdaje naređenja svojim ljudima.

Falijen je primetio da i elfkinja pored njega nešto dovikuje svojim ratnicima. Muškarci su delovali zbunjeno i preplašeno u isto vreme, ali su poslušali kralja. Razbežali su se prema kulama i kojekud, ispod zidina i izaVgrađevina. Čudovišta su se dala u beg, ali je Bralijad jednim gromkim urlikom dao ženki na zidinama znak za napad. Ona je skočila sa zidina ispred Valosa i telom zaklonila kapiju. Izbacila je glavu sa srebrnim, ubilačkim očima u dvorište i preteći zabrundala. Čudovišta su se prestravljeno zaustavljala kao horda skamenjenih tela što su udarala jedna o druge. Bili su beznadežno zarobljeni na mestu koje su se toliko trudili da osvoje.

Bralijad je poleteo naviše i razjapio smrtonosne čeljusti, naoružane nizovima beličastih, šiljatih zuba. Ubrzo mu je iz grla izleteo ogroman talas Ljubičastog plamena, koji se prevalio preko čitavog dvorišta kao uskovitlana, razbuktana oluja. Kirlopi i noksozi su izgoreli uz stravične urlike. Bralijad je obletao oko Santijela neprestano bljujući vatru. Posle nekoliko trenutaka, plamen je utihnuo, a Bralijad se sa svojim saveznikomspustio ispred kule Eleanor uz strahovit udarac o zemlju. Ponosno je pogledao unaokolo i skupio krila uz telo. Sunce je opet probijalo kroz oblake

obasjavalo ga bleštavim sjajem.Sagoreli leševi kirlopa i noksoga bili su rasuti po dvorištu i činilo se da vatra ništa drugo nije oštetila. Kao da je uništavala samo ono što je njen gospodar želeo. Falijen je već mnogo puta slušao da Ljubičasti plamen ima mnoštvo sposobnosti, tako da ga sve ovo nije ni iznenadilo. Svejedno se divio njegovoj snazi i tajanstvenoj moći.Zaprepašćeni i vojnici i elfovi polako su izlazili iz svojih skrovišta. Gomila je izronila iz obe kule sa kraljem, Eliven i Adrimom na čelu. Svi su ostali bez reči. Gledali su izgorela, odvratna i smrdljiva tela svojih neprijatelja i netaknute zidove Santijela, koji je još uvek sijao.Falijen je skočio sa Bralijada i zahvalno ga potapšao po ogromnoj nozi.- Hvala - nasmejao se i uputio se ka svom zbunjenom ocu.Udarci koji su odzvanjali s Glavne kapije na trenutak su prestali, ali su se ubrzo opet začuli.- Oče! - povikao je radosno i potrčao ka kralju da ga zagrli.V- Ah, sine moj! - izgovorio je Leoden sav drhteći. - Živ si... Ti si živ...- Da - potvrdio je Falijen uz osmeh i pogledao oca u oči.- I ti si živ. Tako sam se plašio...- I ja, sine, i ja - prekinuo ga je kralj.- Ne smemo gubiti vreme, oče - ozbiljno je rekao Falijen. - Santijel još uvek nije odbranjen. Moramo da sačuvamo Glavnu kapiju i pobijemo čudovišta van zidina.Kralj je klimnuo:- Kapetane Gilote! - povikao je. Kapetan je odmah dotrčao do njega, krajičkom oka posmatrajući Bralijada.- Gospodaru!- Uzmite svoje ljude i krenite da branite kapiju! Odmah! - naredio je Leoden, a Gliot je zapovedio svojim jedinicama da se pomere ka Glavnoj kapiji.- Dianra će čuvati Drugu kapiju - začuo se Bralijadov gromki glas. Svi su ga iznenađeno pogledali. Njegove hladne, srebrne oči sjajile su čudesnim sjajem, a iz crnih čeljusti, dok je

govorio, blesnuli su zubi kao biseri.- Dobro... Hvala - rekao je kralj pomalo nervozno kada se kroz kapiju promolila glava bele ženke. Njeni očnjaci su bili crni kao noć.- Pored mene neće proći nijedna beštija - rekla je nacerivši se.- U to ne sumnjamo, Dianra - nasmejao se Falijen.Iznenada se u razgovor umešala prelepa elfkinja:- Alka rad... tusilad kardur... uwelidad Palaas git... Bill illin hill - izgovorila je zvonkim glasom punim poštovanja prema Bralijadu. Poklonila mu se, a duga sjajnobela kosa joj je pala na lice. Visoki elf sa crnom grivom koji je dostojanstveno stajao kraj nje učinio je isto. Bralijad je podigao bradu visoko i rekao:- Alafilad. Ona lilyen ony kohlin abarr ta elion golt mill.Elfkinja. se nasmejala i letimično pogledala Adrima. Ni Falijen ni kralj nisu imali ni najmanju predstavu o čemu elfi razgovaraju s Bralijadom. Sa kapije je do njih je dopirala buka, urlanje i zveket metala, dok su iznad Santijela leteli sjajni zmajevi. Eliven je ponovo progovorila na elfskom:- Hell’ill on ingl mij lilyen Aranis mill.- Elas. Mij kenivil keli - klimnuo je Bralijad.- Alseen illil rerlim heltem teldimad iw Anlidi-lira mill. Ewling bill illil ily deltimad tet velas mill - rekla je ponovo elfkinja.- Illil bill Kall du veeh elafilad us Raad kenivil Aestis. Ony issin wa bill Eliven an mol’t bill Adrim, ony idaal.- An ette bille Bralijad. Tusilin alka rad - odgovorio je Bralijad i klimnuo glavom.Potom su se elfovi napokon obratili kralju i Falijenu. Eliven se najpre ljubazno i pomalo umorno nasmejala Leodenu, a potom prišla princu.- Zovem se Eliven, a ovo je moj suprug Adrim. Mi smo elfovi iz najviši kraljičinih redova i veoma nas raduje što smo se sreli sa vama, prinče Falijene.Falijen je najpre bio toliko očaran da nije mogao da odgovori. Njene prodorne tirkizne oči potpuno su očaravale. Iako je elfka bila iscrpljena od duge i zahtevne bitke, izgledala je, govorila i delovala tako ljupko, da bi tome podlegao svaki muškarac. U njenom glasu i pogledu odražavale su se hiljade

godina znanja i iskustva, a i pored toga je delovala tako mlada. I Elf je ostavljao takav utisak, s tim što su njegove oči bile tvrđe i hladnije. Kaoda ništa nije moglo da ga uzdrma. Taj pogled i te oči su ga podsećale na nekoga. Znao je da ih poznaje, ali nije mogao da se priseti odakle.- Bralijad, vođa zmajeva, nam je ispričao da ste ubedili zmajeve da stanu na stranu Dobra - nastavljala je Eliven, dok je kralj, koji je stajao kraj Falijena, bio zapanjen. Nije verovao da će se to ikad dogoditi.- Da. Sve ću vam objasniti samo da se ovo završi. Sada se valja boriti - odgovorio je Falijen, odlučan da brani svoje kraljevstvo. Eliven su zasijale oči, a prvi put je progovorio i elf koji je stajao kraj nje:- Princ je u pravu. Bitka još nije gotova. Napolju neprestano teče krv, a Glavna kapija je pod opsadom. - Glas mu je bio tako leden da je Falijena prošla jeza.- Prići ću brani sa spoljašnje strane - žurno je izjavio princ.- Bralijade, molim te, poleti u pomoć ostalim zmajevima.Zmaj je poslušao. Snažno je zamahnuo krilima:- Dovoljno je da mi jednom zvizneš i ja ću doleteti, gde god da si i kakva god da je buka, prinče - riknuo je još jednom i odleteo podižući silnu prašinu.- Povešću svoje ratnike i idemo napolje da se borimo - Adrim je saopštio Eliven i ona je klimnula.Elf je podigao mač i povikao nešto na svom jeziku grupi elfova oko sebe.Potom se još okrenuo svojoj ženi, uzeo je za ruku i nežno je poljubio, pa je još jedan poljubac spustio na njene usne. Zatim je sa svojom jedinicom krenuo ka Drugoj kapiji, gde je nešto doviknuo beloj ženki. Ona se pomerila kako bi oni prošli.- Idem na Glavnu kapiju! - povikao je Falijen.- Dobro - klimnuo je kralj.Delovao je već zaista umorno, a na licu, ispod sjajnog šlema, videla se zabrinutost. Falijen je takođe primetio da mu se od brade pa duž čitave vilice proteže dugačka, krvava rana.Leoden se okrenuo ka kapetanu svoje vojske i dva

stražara:- Povedite svoje ljude, kapetane, u Valos. Ova bitka još nije gotova.Visoki muškarac neobično kratkog vrata odlučno je klimnuo glavom iokrenuo se ka vojnicima. Izdao je naređenje i oni su krenuli ka Drugoj kapiji. Falijen ih je pratio. Kralj se obratio Tevlopu:

-Ti ostani ovde, moj verni savetniče. S gospođom Eliven i njenim elfovima. Branite Glavnu kapiju.

-Ali, gospodaru, ja... - izustio je Tevlop, rešen da prati svoga kralja bilo kuda.

-Učini kako sam rekao - neumoljivo ga je prekinuo Leoden, ali se potom nasmejao: - Dosta si se borio. Tvoje oružje je glava, a ne mišići. Trebaš mi živ.

-Da, moj gospodaru - klimnuo je na kraju Tevlop pokorno, a Eliven kraj njega se ljubazno nasmešila.

-Ne boj se, mudri čoveče. Kod Glavne kapije nećeš sedeti skrštenih ruku. Posebno ne pored mene.

Kralj je zahvalno klimnuo elfkinji, a ona je lagano spustila glavu u znak poklona i poštovanja. Zatim su Leoden i Falijen potrčali ka Drugoj kapiji, koja je bila probijena.

-Pusti nas, molimo te, Dianra - doviknuo je princ beloj ženki, a ona mu je šeretski namignula. Kralj nije stigao ni da reaguje jer je Dianra već poletela.

Falijen se odmah odvojio od oca. Potapšao ga je po ramenima i pošao ka Glavnoj kapiji, a kralj je stao na čelo puka dok su ga stražari pratili u stopu.

Falijen je posmatrao kako rulja noksoga i kirlopa beži od razbesnelih vojnika i kentaura sa zmajevima iznad glava, što dalje od Santijela. Između kuća, još uvek se vodila borba nekolicine čudovišta i vojnika. Valos je bio opustošen. Vazduh je zaudarao na prašinu pomešanu s krvlju i znojem. Leševi su ležali na svakom koraku, a gomile čudovišta su trčale među polurazrušenim kućama u nameri da pobegnu pred nemilosrdnim zmajevima i besnim vojnicima, kentaurima i elfovima. Najžešća buka je dolazila sa Glavne kapije, odakle su juruli buljuci čudovišta, bežeći od kraljevskih vojnika.

Falijen je trčao držeći mač sablasno tihom ulicom, s jedne strane oivičenom visokim kućama od plavog kamena, a s druge ruševinama od kamena. Građevine su

na nju bacale tamne senke, dok su ga guste zavese prašine štipale za oči. Viđao je oko sebe gomile mrtvih vojnika i elfova, ali i kirlopa i noksoga. Njihova obogaljena, iskasapljena tela ležala su jednapreko drugih, a u grozomornim očima više nije bilo ničega, osim praznine i smrti.

Sa Glavne kapije su se čuli ritmični udarci i prigušena vika, tako da je Falijen požurio. No onda je iznenada začuo režanje i teško disanje samo nekoliko koraka od sebe te je žurno skočio iza ćoška dvospratne kuće sa srušenim balkonom. Ubrzo je spazio kako se ulicom, kojom je upravo trčao, vuče grupa od oko deset noksoga, koji su glasno mumlali među sobom besnim, piskavim glasovima.

Kretali su se polako i oprezno, pogrbljeni, zverajući preplašeno da negde ne nabasaju na razjarenog neprijatelja. Falijen je u svom skrovištu nekoliko trenutaka razmišljao da li da ih napadne, ali se na kraju odlučio da ih pusti. Na kraju krajeva, njih je bilo deset, a on je bio sam. Povrh toga, borba s njima samo bi ga zadržala, on mora što pre stigne do Glavne kapije, pre nego bude kasno.

Grupica je otišla dalje s isukanim oružjem, a Falijen se spremao da nastavi put kada je iza leđa začuo teške korake. Ukočio se usred koraka i utrnulo oslušnuo zlokobni, krkljavi dah, koji je dobro poznavao. Naglo se okrenuo i zamahnuo mačem ispred sebe. Ogromni kirlop je odmah skočio izbegavši oštricu. Tako je besno zaurlao da su mu iz odvratne njuške poletele sline. Falijen se bez oklevanja bacio na njega, ali je čudovište odbilo njegov udarac i odgurnulo ga u stranu, tako da je udario o zid kuće. Princ se brzo sagnuo kako bi izbegao kirlopov mač, koji mu je išao pravo na glavu, ali je udario u kameni zid. Falijen je ostao u čučnju, načinio kolut, prošao čudovištu ispod nogu i skočio mu iza leđa. Izvio se da zada poslednji udarac, ali se čudovište iznenada tako vešto okrenulo i šiljatim rogovima mu izbilo mač iz ruku. Zatim ga je kirlop udario drškom svoga mača u glavu i Falijen je pao na zemlju. Pred očima mu je zaigralo na hiljade zvezdica dok mu se svet okrenuo. Udarac u glavu ga je sasvim onesposobio i kao kroz maglu je video samo dlakavu neman kako mu se s radosnim mrmljanjem

približava i podiže mač. Princ je napipavao rukama pored sebe, ali njegovog mača nije bilo. Kirlop je podigao oružje, a prazne oči su mu zasijale od radosti. Utom Falijenu kao da se razbistrilo, brzo je posegnuo ka desnoj nozi i izvukao beli bodež sa srebrnim sečivom, skočio u čučanj i zabio ga kirlopu u list. Čudovište je jauknulo od bola i povuklose nekoliko koraka unazad. Utom je već Falijen ustao, iskoristio kirlopovu nepažnju i izvukao oružje. Bodež se gotovo u trenutku zabio čudovištu u grlo. Kirlop se sručio na zemlju gde je ostao da leži u crnoj lokvi krvi. Bio je na mestu mrtav.

Zadihani Falijen mu je prišao, izvukao mu bodež iz grla i zadivljeno ga pogledao. Krv na oštrici je istog trena nestala, kao da ju je oružje upilo. Oštrica je sevnula dok je Falijen klečao u tamnoj senci kuće. Pogledao ju je s divljenjem i pomislio kako su elfovi najčudesnija bića na svetu. U sebi je ponovo zahvalio Lavril.

Podigao je mač sa zemlje i nastavio da trči ka Glavnoj kapiji - s bodežom u jednoj ruci i s mačem u drugoj. Zveket metala, urlici i zlokobni udarci su se približavali.

BUM-BUM!Falijen je naspustio tamne senke grada i našao se

na zelenoj ravnici ispred Kelonske šume. U daljini je video prilike kako poskakuju oko Glavne kapije. Međutim, pažnju mu je privukao veliki balvan na ramenima ogromnih kirlopa i dva besna takra koja su se otimala prilikama ispod sebe. Kod kapije je vladalo rasulo, nekoliko čudovišta je trčalo koliko ih noge nose, ali se većina sakupljala baš ovde kako bi štitila kapiju koju su kirlopi probijali. Radovali su se da će opet prodreti u dvorac, a Falijen je znao da će se odmah ustremiti na kule i da neće imati milosti ni prema kome. Vojnici, kentauri i elfovi istrajno su se borili s njima dok su zmajevi leteli na drugoj strani Santijela i ubijali preostala čudovišta, koja su još uvek pustošila Valos.

Falijen je zakačio milou za opasač i pripremio mač. Uz ratnički poklič, jurnuo je u borbu koja se vodila pred Glavnom kapijom. Vitlao je mačem kao sumanut, a noksozi i kirlopi su padali na zemlju brzinom svetlosti. Upravo je skinuo glavu noksogu

dok se prikradao s leđa elfu koji je ispaljivao strele na dva ogromna takra. Elf je klimnuo princu u znak zahvalnosti i nastavio borbu. Falijen je sumnjao da elfski vojnici uopšte govore njihov jezik. Osim Aranis, Lavril i Eleasa, nije upoznao nijednog elfa, ali sada, pošto je njih upoznao, video je da svi imaju iste, ljupke i fine crte. Osim toga, iz očiju im je izbijala stabilnost i sveopšta mudrost. Divio se i najobičnijem elfskom vojniku jer je znao da se čak ni s njim ljudi nemogu porediti.- Prinče! - oglasio se odnekud iz borbene vreve duboki, poznati glas.Falijen se okrenuo s ispitivačkim pogledom i ubrzo spazio kako mu ususret juri krupan kentaur smeđe dlake i crnpurastog lica.- Zektore! - povikao je Falijen s radošću da bi ubrzo jedan drugome stegnuli ruke.- Tako se radujem što te opet vidim! Video sam tvoje ljude, ali tebe nigde.- Borio sam se za Valos kad sam te primetio kako juriš ovamo, ka Glavnoj kapiji - odgovorio je Zektor.- Mojih drugova nije mnogo ostalo. Dosta ih je pobijeno.Falijen se rastužio. Spremao se nešto da kaže, ali ga je kentaur preduhitrio.- Spaseni smo zahvaljujući vama i zmajevima, gospodaru. Nisam mogao da verujem sopstvenim očima. Ali tako je. Sa vama je stigla i nova nada.- Najpre moramo da zaštitimo Glavnu kapiju. Čudovišta ne smeju po drugi put da se domognu dvorišta. Vojnici su iscrpljeni, a odbrana je pretrpela mnogo gubitaka kada su kirlopi i noksozi prvi put prodrli unutar Druge kapije - odgovorio je Falijen ozbiljno.- Zaustavićemo ih, prinče - klimnuo je Zektor.- Ali recite mi kako se snalazi moj sinovac? Kako ide Temasu?- Dobro, prijatelju. Dobro - nasmejao se Falijen.- Moguće da su već prešli preko planina Dragora.- I ušli su u T amnu šumu?- Da.Zektor se snuždio, ali ništa nije govorio. Utom su

obojica skočili u stranu pošto su smrtonosne čeljusti jednog od takrova nasrnule na gomilu koja se borila ispred kapije i među šiljate zube dohvatila nekoliko vojnika i noksoga koji su vrištali i koprcali se.- Pazite, prinče! - uzviknuo je Zektor kada su se takrove oštre kandže zabile u tlo tik pored njega.Falijen se hitro prevrnuo na bok a onda odskočio dovoljno daleko od besnog čudovišta. Primetio je da je gušter pokidao debele lance kojima je bio svezan za kola. Drugi takr se ritao pod salvama strela kojima ga jezasipala grupica elfova, ali je još uvek istrajavao na nogama.BUM!- Zektore! Skloni se odatle! - doviknuo je princ kentauru, koji je upravo oslobođenom takru protrčao ispod nogu. Takr se provukao pored teških kola i ustremio se na elfove koji su pucali na njegovog druga. Elfovi su, međutim, bili brzi poput biča, i u trenu su se razbežali na sve strane, poskakali na kola, optrčali oko guštera vešto izbegavajući njegove čeljusti i ogromne noge.Na nebu su se pojavili sivi oblaci i žarko sunce je ostalo zatvoreno iza njihovog moćnog zida. Nebo je bacalo senku na krvavu bitku ispod sebe, kao i na Santijel i Valos.Falijen je brzo stavio dva prsta na usne i glasno zazviždao. Visoki ton je prošao kroz borbenu gungulu i uzleteo sa zapadnim vetrom.V- Sta to radite, prinče? - upitao ga je Zektor, ali Falijen nije odgovorio. S nestrpljenjem i sumnjom u očima gledao je prema gradu.Za trenutak je iza najviše kule Eleanor izronilo ogromno telo crnog zmaja. Kroz vazduh su do njih stizali snažan lepet njegovih krila i stravična rika. Zektor je prislonio dlanove na uši dok su svi sa užasom posmatrali zmaja koji je dolazio.Bralijad se zaustavio u vazduhu nekoliko stopa ispod visokih zidina i žestoko mahao krilima. Snažni udari vazduha ispod njega podizali su pesak i prašinu te su se neprijatelji izmakli malo u stranu, ali nisu prekidali borbu.V

- Čuo si da te dozivam?! - Falijen je doviknuo zmaju zaklanjajući rukom lice od žestokog naleta vazduha.- Jasno i glasno! - zabrundao je Bralijad s osmehom, otkrivajući nizove zastrašujućih zuba.- Treba mi pomoć! - povikao je Falijen. - Možeš li da ubiješ ovog takra?- pokazao mu je na zagasitog kamenog guštera koji je napadao elfove nekoliko metara iza kola.- Sa zadovoljstvom! - zagrmeo je Bralijad i kao strela se bacio na njega. Takra je zmajev napad očigledno iznenadio jer se silovito zateturao kada ga je Bralijad dohvatio kandžama. Počela je žestoka borba, a čudovišta i vojnici su odskakivali u stranu pred divovima koji su se rvali. Bralijad je bio divalj i snažan, pun energije i žestine. Očigledno nije nameravao dabesnom i krvožednom takru dozvoli da diše. Zabio mu je svoje smrtonosne kandže u vrat, tako da su gušteru po kamenoj koži potekli potoci jarkocrvene krvi. Takr je zavrištao i pognuvši glavu odgurnuo Bralijada. Zmaj nije uspeo da se zadrži na nogama te se sručio u krvlju zalivenu travu. Zemlja se zatresla. Falijen se uplašio da zmaj nije ranjen. Međutim, Bralijad je brzo stao na noge i ponovo raširio krila. U tom trenutku je Falijen spazio poderanu kožu u gornjem delu Bralijadovog levog krila. Zmaju su oči sevnule od ljutine i razjarenosti. Podigao se na zadnje noge kada se takar bacio na njega i udario ga u njušku. Gušter je zapištao od bola, ali se utom Bralijad vešto okrenuo i snažnim repom ga udario u stomak. Takr se zateturao i svalio se na velika drvena kola na kojima su dovezli balvan. Kola nisu izdržala pod težinom njegovog tela i raspala su se na komade. Teško kolje i baklje su se uz prasak sručili na takrovo telo. Bralijad nije oklevao i poslao je na kola s takrom ogromni talas Ljubičastog plamena. Drvo je odmah planulo s bespomoćnim takrovim telom, a plamen se uzdigao visoko k nebu. Vojnici su počeli da beže od plamenih jezika zajedno s noksozima i kirlopima, a Bralijad je opet poleteo ne bi li napao drugog, ujedno i poslednjeg takra.

Kirlopi s balvanom su na trenutak prestali da udaraju u kapiju plašeći se vatre, koja im je

besnela iza leđa. Balvan je mogao lako da se zapali jer je vatra bila blizu. Međutim, pošto je kapija već bila poprilično napukla, kirlopi su odlučili da nastave sa svojim zadatkom. Vojnici i kentauri su se bacili na njih s namerom da ih zaustave, ali su im čudovišta preprečila put.

Falijen i Zektor su s podignutim mačevima prišli svojim drugovima, koji su bili na izmaku snage. Kroz visoke plamenove princ je ugledao Adrima s pukom elfskih ratnika kako pokušava da probije zid noksoga i kirlopa ne bi li stigli do čudovišta koja su probijala kapiju.

Bralijad se borio s poslednjim takrom. Pokidao mu je lance i odvukao ga sve do šume. Borba za Glavnu kapiju bila je u punom jeku dok su grad Valos napuštali i poslednji kirlopi, bežeći glavom bez obzira pred zmajevima.Bolni gubiciFalijen se trudio da borbu potisne prema kirlopima koji su teškim, petnaest metara dugačkim balvanom probijali kapiju. Međutim, njihova odbrana bila je snažna... Dva reda novih kirlopa i noksoga opkoljavala su ih sa svih strana i komadala svakoga ko bi se približio balvanu. Uz to, nove grupe čudovišta su se razlegle ispred kapije. Borba se vodila skoro do šume.BUM!Falijen je probo jednog kirlopa, okrenuo se i nabio mač u grudi druge nemani. Istovremeno je morao da se odupire novoj rulji kirlopa i noksoga. Našao se u žestokoj borbenoj vrevi, kud god da se okrenuo, kud god da je pogledao, svuda su bila samo raspomamljena čudovišta i vojnici.BUM!Falijen je znao da kapija neće moći još dugo da izdrži. Međutim, nikako nije mogao da stigne do nje. Potom je spazio nekoliko elfova kako istrčavaju na zidine iznad kapije i gađaju strelama nemani koje su nosileVbalvan. Čudovišta su sipljivo krkljala, ali nikako nisu padala. Elfovi, s druge strane, nisu odustajali. Onda se napokon jedan kirlop sručio na zemlju. Njegove saborce to ipak nije zaustavilo da nasrću na kapiju.

BUM!Nekoliko noksoga se izvuklo iz borbe s malim crnim lukovima u pripravnosti. Naciljali su ka elfovima na zidinama i ubrzo je počela unakrsna paljba. Strele su šištale poput roja insekata.BUM!Falijen je spazio Bralijada kod Kelonske šume kako u čeljustima steže kameni vrat jednog takra, koji je još uvek odolevao njegovim žestokim napadima. Potom je spazio grupu vojnika koji su dolazili ovamo iz grada. Mora da su čudovišta koja su opsedala Valos već sva bila rasterana. Pa opet, buljuk čudovišta koja su se borila kod Glavne kapije bio je sasvim dovoljan za osvajanje Santijela ukoliko bi kapija bila probijena - što će se, po svoj prilici, uskoro i dogoditi.Ubrzo su od grada poletela dva ogromna zmaja. Jedrili su kroz vazduhširoko raširenih krila i bacali dugačku senku na zemlju. S pretnjom u srebrnim očima ciljali su pravo na kapiju.

-Pažnja! - povikao je Falijen svojim ljudima. - Svi na zemlju! Na zemlju!

Neki od preplašenih vojnika su se brzo zaklonili rukama, dok su drugi polegali na zemlju, neki odskočili u stranu uz preplašene povike, ali bilo je i onih koji nisu prekidali borbu sa čudovištima.

Oba zmaja, jedan bleštavosrebrni, drugi mat-crni, spustila su se na zemlju i s raširenim kandžama, uz glasnu riku, proletela kroz grupu ratnika. Većina vojnika i elfova se grčila na zemlji čvrsto zatvorenih očiju, dok su ostali prestrašeno bežali pred smrtonosnim kandžama. Čudovišta nisu stigla da reaguju na vreme. Zmajevi su prošišali i u kandžama pokupili nekoliko iznenađenih noksoga i kirlopa. Obleteli su oko zapaljenih kola i ispravili putanju. Falijen se malo ispravio i video kako zmajevi otkidaju glave svom plenu i unakažena tela bacaju na zemlju. Potom su se opet okrenuli ka kapiji i spremili se da ponove napad. Pre nego što je Falijen stigao da upozori svoje vojnike, srebrni zmaj je povikao dubokim, hrapavim glasom:

-Sakrijte se, ljudi!Ovog puta su i čudovišta zalegla, ali su zmejevi

uspeli da dohvate nekoliko sporih beštija. Falijen

je osetio nalet ledenog vazduha kada su mu iznad glave žestokom brzinom proleteli zmajevi. Sada je mogao da dođe do balvana. Vladao je sveopšti metež jer su svi jurcali kako bi se sakrili i izbegli napade zmajeva. Odmah pored kapije, nekoliko metara od Falijena, borba se, međutim, i dalje vodila. I tamo su, doduše, čudovišta i vojnici pokušavali da se sklone od zmajeva, ali su se gušteri uglavnom usredsredili na sredinu rulje. Na borbu oko zapaljenih kola i kapije nisu obraćali pažnju.

Falijen je naglo skočio na noge i krenuo ka kapiji. Zaobilazio je jude koji su jaukali, preskakao obogaljena tela i mimoilazio se s figurama koje su mahnito jurcale. Iznenada ga je, međutim, neko snažno ščepao, i podigao na konjska leđa. Falijen je odmah shvatio da je reč o Zektoru. Jednom rukom je uhvatio kentaura oko pasa, a drugom je sekao po nemanima.

-Držite se, prinče! - povikao je Zektor i ubrzao. Za tren su se našli kod Glavne kapije. Probili su se kroz guste redove kirlopa i noksoga koji su čuvali balvan, ali dalje nisu mogli. Falijen je skočio s kentaura i odmah sezgrčio kada mu je iznad glave proleteo ogroman zmaj.- Nećemo uspeti, gospodaru! - vikao je Zektor dok se teturao u borbi s dvojicom noksoga. Usmrtio ih je i krenuo na sledeće.- Glavna kapija će biti probijena! Vojska je pretrpela značajne gubitke! Nema nade da ćemo odbraniti Santijel!!- Ne zaboravi, prijatelju, na zmajeve! - odgovorio je Falijen i odsekao glavu jednom noksogu. - Nisam preleteo pola svog kraljevstva da bih gledao kako Santijel pada!Potom se hitro sagnuo, okrenuo se oko svoj ose i munjevito posekao po nogama nekoliko nemani. Kada se ispravio, od užasa mu je umalo stalo srce. Zektor se upravo borio s džinovskim kirlopom, kojeg je tako snažno posekao po licu da mu je prepolovio njušku. Ali jedan noksog mu je u međuvremenu skočio na leđa s nožem u kandžama. Zektor se propeo i oborio drugog noksoga. Čudovište na leđima se ipak čvrsto držalo čupajući Zektora za dugačku grivu, zbog čega je Kentaur glasno zaurlao.- NEE! - povikao je Falijen i iskolačenih očiju

jurnuo prema starom prijatelju. Gazio je preko sipljivih prilika vitlajući mačem. Već je bio na metar od kentaura kada ga je noksog uhvatio za vrat i jednim brzim potezom mu posekao grlo.- Zektore!Kentaur je pokušao da uzme dah, ali je poklekao i stropoštao se na zemlju. Noksog je pao pored njega, a besni Falijen ga je istog trena dokrajčio. Brzo je kleknuo kraj svog prijatelja, ali je već bilo kasno. Jarkocrvena krv je šiknula iz presečenih arterija preko Zektorovih grudi. Kentaur je od teško disao. Razrogačene oči uperio je u Falijena iznad sebe, a princ je sa suzama posmatrao kako ih napušta život.- Prijatelju... - rekao je tiho i nežno mu sklopio kapke.Potom je ispustio stravičan urlik, u kojem su se mešali žalost, bes i bol. Gledao je kako mu umire stari prijatelj. A obećao je Temasu da će paziti na njega. Izneverio ga je...- Bio si istrajan i neustrašiv ratnik, Zektore, vođo kentaura... Zbogom!BUM-BUM!Dok se s mukom podizao, Falijen je morao da izbegne žestoki napad krupnog kirlopa. Zgrčio se a onda se besno izvio i posekao ga iznad kolena,gde mu se nalazila pukotina između štitnika. Čudovište je urliknulo, a Falijen mu je među oči zabio bodež milou. Telo se sručilo na zemlju, a princ je izvukao srebrno oružje iz kirlopovog čela s gađenjem. Milou je zasijao hladnim sjajem, neuprljan ni kaplju neprijateljske krvi.Falijen je pogledao prema šumi i spazio mrtvog takra. Bralijad mora da ga je dokrajčio pre samo nekoliko trenutaka, jer se ponosno uzdizao iznad njega upirući svoje grozne, srebrne oči na poprište. Falijenu je iznenada sinulo. Udario se po čelu prebacujući sebi što se ranije nije setio toga. Zamahnuo je mačem i bodežom iznad glave i povikao:- Bralij ade! Bralij ade!Zmaj je dvaput mahnuo krilima kako bi uzleteo i krenuo ka princu. Zaustavio mu se iznad glave, zbog čega su se svi ostali uz prestrašene povike razbežali, nalećući jedni na druge.- Moram priznati da me je taj gad dosta namučio - nasmejao se Bralijad, ali je Falijen opazio da je

zmaj ponosan na sebe i oran za nove bitke.- Bralijade, kapiju će uskoro probiti! Moramo da ih sprečimo!- Trebalo bi.- Moraš da im otmeš taj balvan! Uništi ga! Misliš da ćeš to moći?!- Hr-r-r-r! - zabrundao je zmaj i protresao glavom. - Daću sve od sebe.Samo što je to rekao, bolno jauknuo i naglo poleteo k nebu. Falijen sestresao od straha da bi potom malo dalje spazio petoricu noksoga sa samostrelima. Verovatno su to bili čuvari balvana, razmišljao je Falijen. Gađali su Bralijada bez prestanka i najverovatnije su ga i pogodili.Falijen se ustremio na njih i jednom je odmah zario mač u grudi. Oštrica je prošla kroz oklop kao da je od masla, što je Falijena začudilo jer je očekivao da je tvrđi. Izgleda kao da su ga pravili sami. Noksozi su preteći zakukali i okrenuli samostrele ka Falijenu. Princ se istog trena sagnuo dok su mu iznad glave proletele crne strele. Nije oklevao, posekao je dva najbliža stvora preko gležnjeva i oni su se odmah srušili u crvenkastu travu. Falijen se munjevitom brzinom bacio na bok, kada je na mesto gde se samo pre nekoliko trenutaka grčio doletelo nekoliko strela. Izvukao je milou nasumično ciljajući. No bodež je našao svoju metu brzinom svetlosti. Još jedan noksog se stropoštao na zemlju s blistavom oštricom u vratu, a princ mu je prišao kako bi uzeo natrag svoj bodež.Čak ni Falijen nije bio toliko brz da bi odoleo petorici čudovišta sa samostrelima. Sledeće dve strele zabole su mu se u butine te je jauknuo od bola i ostao da se previja na zemlji. Preostala dva noksoga pobednički su se nacerila i zadovoljno zabrundala. Jedan od njih izvadio je kratki nazubljeni mač, ali su se utom obojica zateturala od silnog treska o tlo.Kada ih je prekrila dugačka senka, noksozi su utrnuli prestravljeno se zgledajući. A Falijen, koji je jedva podigao glavu, spazio je ogromnog belog zmaja kako se spušta tik iza noksoga. Oči su mu se caklile, dok seV

oblizivao crnim jezikom. Čudovišta su se oprezno osvrnula i pogledala iznad sebe. Nisu stigla ni glasa da ispuste kada ih je zmaj munjevitom brzinom prožderao. Otvorio je ogromne čeljusti sa crnim zubima, a od noksoga su ostala samo stopala.Kada se Falijen konačno pridigao, opazio je ostatke nogu čudovišta u lokvi krvi. Okrenuo mu se želudac te je brzo skrenuo pogled.- Imaju ukus pokvarenih trolova - dodao je beli zmaj i nasmejao se.- Pokvareni trol? - ponovio je Falijen začuđeno, nasmešivši se. Zmaj se iznenada zakašljao tako glasno da je Falijen morao da prekrije uši.- Mislim da mi je jedan od njihovih oklopa zapeo u grlu.- Hvala, Tare - zahvalio se Falijen na kraju i potapšao zmaja po ogromnoj nozi. Pogledao je u svoje butine i uznemireno naborao čelo. Potom je stisnuo zube i snažnim pokretom izvukao obe strele. Međutim, nije mogao da spreči bolan krik. Tar je raširio nozdrve.- Ne izgleda dobro - rekao je.- Ne - potvrdio je Falijen - ali sad ne mogu da se bavim time.Potom mu je pažnju privukla tamna prilika koja se približavao takvom brzinom da mu se zavrtelo. Opazio je da ta crna neman ima krila i dugačak rep. Bio je to Bralijad. Strmoglavice je padao pravo na kapiju. Falijen je zadrhtao, a srce tuklo kao ludo. Oslonio se o Tarovu nogu ne skidajući pogled s vođe zmajeva.Bralijad je raširio krila nekoliko stopa iznad zidina i ispravio se tesno iznad zemlje. Zbacio je s njih nekoliko redova nemani koje su štitile i nosile balvan, ispružio noge i raširio kandže ščepavši petnaest metara dugački crveni balvan s glavom guštera i zmijskim telom. Međutim, nekoliko kirlopa ga nije ispuštalo iz ruku te su se sada vijorili tako zakačeni kaodlakave zastave. Bralijad je snažno zamahnuo krilima i zbacio kirlope koji su se zakačili za balvan, a oni su se survali na svoje saborce kao trupci.

Bralijad se opet vinuo u oblake. Izgledalo je ipak kao da se muči. Besno je mahao krilima trudeći se da ne propadne. Balvan mora da je bio veoma težak, a osim toga, bio je nekih pet metara duži nego zmaj.

Bralijad je odleteo nekoliko metara od dvorca ne uspevši da se odigne iznad zidina. Ubrzo je iz njegovih strašnih čeljusti pokuljao Ljubičasti plamen, koji je progutao ceo balvan. Zmaj je poleteo ka zemlji ispuštajući zapaljeni balvan na ivici šume. Kako su to videli, vojnici, elfovi i kentauri su radosno uskliknuli. Nisu skidali pogled sa Bralijada, pobedonosno mašući oružjem i veselo uzvikujući.

- Tako je! - povikao je i Falijen pokušavši da skoči od sreće, ali mu je oštar bol sevnuo kroz butinu. Lice mu se iskrivilo od bola, ali je bio zadovoljan što se njegova zamisao ostvarila. Santijel je spasen! Bitka je dobijena!

- Slava, prinče! - iskezio se beli zmaj.- Još samo da isprašimo preostale beštije!- Da! Razbijmo ih u paramparčad! - zasmejao se

Falijen i ne obazirući se na bol u nozi bacio se na čudovišta, koja su se uz vrisak dala u bekstvo. Kako je napad na kapiju bio prekinut, čudovišta su odmah počela da beže. Jurila su ka šumi i Valosu kako bi utekla razjarenim vojnicima nošenim pobedom i novom snagom. Ali u gradu su ih čekali zmajevi.

Falijen, sav srećan, ganjao je jednog kirlopa i ponosno se uspravio ne bi li još jednom osmotrio ravnicu. Onda je ugledao svoga oca. Stajao je nekoliko koraka od njega i upravo ispraćao sa ovog sveta još jednu beštiju. Falijen je brzo pritrčao ocu sav ozaren. I kralj je bio neizmerno srećan. Umoran i iscrpljen, ali srećan.

- Oče! - dozivao je Falijen. - Pobedili smo, oče!- To je neverovatno! - odahnuo je kralj sa suzama

u očima. - Mislio sam da je ovaj rat izgubljen. Nisam mnogo verovao da ćemo poraziti vojsku tame, a nisam ni gajio nadu, koja je stigla sa tobom i zmajevima, sine moj. Sa zmajevima! Neverovatno!

- Da, neverovatno, ali istinito - nasmejao se Falijen. - Nisam mogao da dozvolim da Santijel padne.- Spasao si nas, sine.- Ne, oče - ljubazno se nasmejao Falijen. - Spasla nas je princeza Aranis. Niko drugi ne bi uspeo da ubedi zmajeve da nam pomognu. Ali ona jeste. Ja već verujem, oče, da ona može sve. Pa i nemoguće.Iznenađeni kralj je vrteo glavom stežući sina za

rame. Pored njih je projurila grupa kirlopa kada je kralj iznenada jauknuo, odgurnuo Falijena i pokrio ga svojim telom. Falijen uopšte nije shvatao šta se dešava. Sve se odigralo tako brzo. Iznenada je ležao na zemlji, a kraj njega je teško disao njegov otac.Princ se odmah nadneo nad njim i drhtavim rukama dohvatio crnu strelu koja je probila tvrdi oklop i zarila se u kraljeve grudi. Ubrzo je iznad njih proletelo još strela, a Falijen je napokon shvatio šta se dogodilo. Nekoliko metara iza njega, na zemlju je pao noksog sa crnim samostrelom, a k njima je jurio Adrim sa svojim lukom.- Da puca u leđa - zabrundao je elf zlovoljno i pogledao u mrtvog noksoga. - Ubio sam ga.Falijen je jedva razaznavao Adrimove reči. S prestravljenim izrazom na licu posmatrao je oca, koji ga je, gubeći dah, držao za ruku.- Ne napreži se, oče. Izdrži, biće sve u redu.Adrim je pogledao strelu i ranu. Falijen, međutim, nije mogao ništa da pročita s njegovog lica, ali je primetio malenu venu kako mu pulsirala iznad oka. I to mu nije slutilo na dobro.- Dovešću pomoć, moj kralju - rekao je elf napokon i otrčao.Falijen je posmatrao kako ravnica postaje pusta. Vojnici su ubijali poslednja čudovišta, bitka je jenjavala i tu više nije ostalo ništa osim gomile mrtvih tela i teskobni vonj krvi, znoja, dima i smrti koji je lebdeo u hladnom vazduhu.- Moj mač... - zakrkljao je iznenada Leoden prigušenim glasom. Falijen mu je hitro dodao mač, koji se prilikom pada zaustavio nekoliko stopa od njih.- Spasao si mi život, oče... nije trebalo...- Uradio sam ono što bi uradio svaki otac koji voli svoje dete... - prekinuo ga je kralj s mukom i pritisnuo mač na grudi.- Bićeš najbolji kralj svih vremena, sine. I ispravićeš moje greške...- Ne, još ne! - očajnički je povikao Falijen. - Ostani sa mnom... trebaš mi! Trebaš Lilandgariji! Nije još moje vreme, moram da se vratim princezi, tamo sam im potreban. I ne znam da li ću se s tog puta vratiti, oče. Ne idi, molim te... Ne smeš da odeš!

- Moram, sine moj... - jedva je izgovorio kralj teško dolazeći do daha - ali odlazim s mirom u duši. Sada više ne sumnjam da je moje kraljevstvo u najboljim... rukama... - zakašljao se. - Volim te, sine moj. A isto tako volim i Nelil... reci joj to, molim te...- Oče... - niz Falijenovo lice potekle su suze.Kralj je grčevito stegao mač i Falijenovu ruku.- Vreme je - prošaptao je skoro nečujno i sklopio oči.A Falijen je znao da je kralj Lilandgarije mrtav.Nepomično je posmatrao njegovo mirno, naborano lice. Zar je toliko dugo čekao da ga vidi samo da bi se oprostili? Proklinjao je tiho i zario glavu u dlanove. Sudbina je tako okrutna... neumoljiva... Najpre Zektor, a sad i njegov otac.Znao je da će jednom doći i taj dan. Sada je na njega red da sedne na tron. A njegov otac neće biti tu da ga podrži...Nekoliko minuta kasnije, vratio se Adrim s nekoliko elfova, oficira i tri stražara. Svi su stali kao skamenjeni. Kralj je bio mrtav.Adrim je polako prišao Falijenu i klekao pored njega. Položio mu je dlan na rame, prošaptao nekoliko reči na elfskom, potom spustio glavu, sa dva kružna pokreta prstima na svom čelu načinio sjajni, zeleni krug, a potom sve to ponovio na kraljevom čelu. Kružić je zasijao, a onda opet nestao. Falijen nije shvatao šta je elf uradio, ali nije ni mario. Bol u srcu ga je savladao. Nije mogao ni o čemu da misli. Adrim je potom prošaptao:- Umro je hrabro i časno u borbi za svoje kraljevstvo. Položio je život za svoju zemlju. Položio je život za dobro sveta. Njegova dela će biti zapamćena, a njegovo ime će biti urezano u istoriji. Akeltasi će čuvati njegovu dušu. A elfovi će ispevati mnoge pesame o kralju Lilandgarije koji je odbranio Santijel u najvećoj bici svih vremena.Posle rataFalijen se nije odvajao od očevog tela dok stražari nisu doneli nosila. Onda su svi zajedno krenuli ka Glavnoj kapiji. Bila je gotovo uništena. Nekada predivno belo drvo sada je bilo toliko izlomljeno i oštećeno da je jedva išta i ostalo od njega. Beli zmaj Tar nadletao je dvorište i oglašavao pobedu

svima onima koji su ostali u dvorcu i branili kapiju, koja je počela polako da se otvara kako bi Falijen, Adrim i nekoliko stražara s nosilima mogli da uđu. Odmah ih je pozdravila četa iscrpljenih i srećnih vojnika, iza kojih su ponosno stajali elfovi. Kako su, međutim, spazili svog mrtvog kralja, osmesi i radost odmah su nestali s njihovih lica.Kroz zaprepašćeni žamor gomile, k njima su krčili put Eliven i kapetan Gilot sa Tevlopom na začelju. Kada su spazili Leodenovo telo, zastali su kao ukopani. Na elfkinji se mogla videti tuga, ali ne i iznenađenost. Međutim, Gilot je bio zaprepašćen, a Tevlop je sav izbezumljen jurnuo ka nosilima..- Ah, moj gospodaru! - povikao je žalosno. - Nemoguće!Falijen nije mogao da prozbori ni reči. Bio je skrhan. Više nije osećao ni bol u ranjenoj butini. Gubitak oca zadesio ga je sasvim neočekivano.- Moj prinče - okrenuo se Tevlop sa suzama u očima ka Falijenu - tako mi je žao...Falijen je samo utrnulo klimnuo glavom, ali i dalje ništa nije govorio.- Kakva tragedija... - začulo se među vojnicima. A kada je kapetan Gilot strogo povikao: - Tišina! - svi su zaćutali.Eliven je polako prišla princu i uzela ga za ruku. Ruka joj je bila hladna i glatka kao led. Falijen se iznenada setio svojih prijatelja - Aranis, Eleasa, Temasa i Veragina. Shvatio je koliko mu sada nedostaje utešni i umirujući dodir sile jednoroga, koji je bio uz njih kad god bi se pojavio neki problem, neka sumnja, briga ili bol.- Niko ne zna svoju sudbinu, prinče - rekla je Eliven saosećajno.- Pa ni elfovi. Ne znamo šta nas čeka, a u tome je smisao života. Bacamo se u opasnosti i pohode a da ne znamo da li ćemo ih preživeti. To nas ispunjava strahom, ali i uzbuđenjem, čežnjom i neizvesnošću, bez kojih biživot bio prilično prazan. Onda ne bismo bili srećni, ali ni tužni. Da li bismo se radovali pobedi ako bismo znali da ćemo pobediti? Da li bi sada tugovao zbog smrti svoga oca da si znao da će umreti i da li bi mogao da se pomiriš s njegovim odlaskom

još davno pre toga?Elfkinja se nasmejala i nastavila: - Ne... a život bi postao previše običan i učmao. I bol i tuga nas jačaju. Eto, u tome je smisao našeg života. Ne znamo šta nas čeka. Iznenađenja se smenjuju bilo dobra ili loša. Smrt je deo života. Svako nekad izgubi nekoga i svako mora da se nosi sa svojim gubitkom jer će i sam jednom umreti. I ne sme se previše tugovati zbog onog čije je vreme prošlo.Falijen ju je pogledao duboko u oči. Njene reči su mu kao pesma galile dušu. Razumeo ju je. Na Eliveninom licu se pojavio najlepši osmeh koji je ikada video.- Vaš otac je bio veliki čovek. Nije se plašio svoje sudbine. Po legendi, svako se pred smrt sretne sa akeltasima i sazna svoju sudbinu. Tugujte za njim, plačite, ali morate nastaviti dalje. Kraljevstvo je sad u vašim rukama i narodu ste potrebni jaki - nastavljala je Eliven.Svi su ćutali, niko nije pustio ni glasa, samo se čuo šum krila zmajeva, koji su lebdeli nad Santijelom.Falijenu je prišao odani kapetan Gilot. Kleknuo je, skinuo šlem i poklonio se:- Čast mi je služiti vam onako kako sam služio i vašem ocu. Slava vam, naš kralju.- Slava! - uglas su povikali vojnici. Falijen je zadrhtao od njihovih reči. Grudi su mu se nadimale od nove snage. Sada je već bio kralj.- Hvala, hvala vam... - prošaptao je i duboko udahnuo da bi ubrzo povikao odlučnim glasom: - Valgarova vojska je poražena. Pobeda je naša! Kralj je pao u borbi, a ja kao njegov prvorođeni i jedini sin, krunski princ Leondskog kraljevstva, preuzimam vladavinu i tron.- Tako je! - radosno su povikali vojnici. - Slava kralju Falijenu!Potom se Falijen okrenuo prema Gilotu:- Pošalji ljude po naše pale vojnike. Kirlope i noksoge spalite iza grada.- A šta ćemo sa telima takrova, gospodaru?- Zasad ih ostavite. Videćemo šta ćemo s njima.Kasnije je Falijen pozvao Eliven, Adrima, Gilota, Tevlopa i još dvojicu kapetana u Glavnu odaju i naredio da se puste svi ljudi iz podzemnih odaja.

Ipak, Valos je pretrpeo veliku štetu. I to popriličnu. Takrovi su porušili mnogo kuća. Mnogo ljudi je izgubilo svoje domove. Zlo je uspelo za samo nekoliko dana da uništi grad koji je trajao vekovima.

Falijen je znao da mnogi ljudi nemaju kuda da se vrate. Bilo je i onih čije su kuće pretrpele samo neznatna oštećenja, te su lako mogli da saniraju štetu. Međutim, ostali su morali da grade nove kuće. Oni koji su ostali bez krova nad glavom smestili su se u Santijelu u podzemnim odajama, ili postavljali šatore u dvorištu. Falijen je naredio da im se obezbedi hrana i voda. Znao je da će kraljevska riznica pretrpeti značajne gubitke, ali ovo je bio njegov narod a on je bio spreman da mu pomogne na sve načine.

Neki zmajevi su se smestili na zidine, drugi nadletali oko kula i posmatrali radosna lica ljudi koji su napuštali podzemne odaje Santijela. Radost i tuga. Osećanja su se mešala - radost zbog pobede, žalost zbog uništenih kuća i smrti bližnjih. A na kraju i zaprepašćenje zbog kraljeve smrti i zmajeva. Kako su ljudi izašli na suncem obasjano dvorište, uplašeno su počeli da se vraćaju u podzemne odaje uz preplašene povike.

Zmajevi su bili svuda unaokolo. Vojnici su morali da ih umiruju i da im objašnjavaju šta je posredi, ali i pored toga, neke su majke odbijale da kroče u prostrano dvorište i budu na milost i nemilost tim divovima.

Ka dvorcu su išli ranjeni vojnici, elfovi i kentauri, dok su vidari trčali od jednog do drugog muškarca. Poginule su skupljali kod kapije. Na Santijelu je naprosto vladala zabuna i rasulo.Kraljevo telo su položili u Glavnoj odaji na veliki, raskošni odar pored trona. Kroz ogromne prozore, u prostoriju su dopirali zraci podnevnog sunca, koje su katkad zaklanjali tmurni oblaci. Glavnu odaju su kao i obično prekrivale tamne senke.

Falijen nije znao šta prvo da uradi. Stajao je iznad očevog tela i razmišljao. Problemi i brige su se obrušili na njega kao iznenadna lavina. Toliko toga je trebalo rešiti!

A sada je kao kralj morao sa svim tim da izađe na kraj. Još uvek nije mogao da poveruje u sve što se

desilo. Koliko je već puta do sada razgovarao sa Aranis o svojim kraljevskim obavezama... Koliko su samo puta zajedno razmišljali o njima. A onda kada je leteo ka Santijelu zajedno sa zmajevima, bio je spreman da umre. Bio je spreman da uradi sve samo da Santijel ne padne u kandže zla. Ali mu nikako nije padalo na pamet da bi iznenada mogao da izgubi oca i starog prijatelja te da će se kraljevske obaveze tako brzo sručiti na njega.

Ubrzo su vidari stigli do njega i previli mu ranu na nozi. Njegovi stražari su stajali kod vrata, a kapetani iza njega. Tevlop je takođe bio kraj njega i delovao je utučeno i zabrinuto kao i on. Povrh svega, na njemu se video umor i iscrpljenost, kao i na svim vojnicima. Adrim i Eliven su stajali ćutke s neprobojnim izrazima lica kraj kraljevog trona. Kod njegovog trona...

Falijen se napokon okrenuo ka svima. Sada nije čas za očajavanje. Ima pune ruke posla. Mora što pre da se vrati svojoj družini, koju je ostavio negde u planinama Dragora. Za to vreme koliko je bio odsutan moglo je svašta da se desi. Možda ih je zadesila najgora opasnost, možda im sada treba njegova pomoć. Biće najbolje da sa zmajevima još večeras pođe u planine. Do tada, međutim, mora da obavi gomilu poslova i izda mnoga naređenja.

-Moram po Kasandru - prošaptao je više sam za sebe, ali ostali su ga dobro čuli. I šapat se u ogromnoj prostoriji razlegao uz glasan odjek. Pogledao je ispred sebe:

-Moja buduća žena se skriva u tamnici u kuli Eleanor. Nije stigla da se sakrije u podzemnim odajama.

Ova vest je iznenadila naročito Tevlopa:-Moja gospodarica nije bila na sigurnom u

podzemnim odajama?! Kako je to moguće?!-Duga je to priča, Tevlope - odgovorio mu je

Falijen. - Moram sada da odem po nju.-Pošalji stražare po nju, moj gospodaru - odmah

se ponudio kapetan Gilot.-Ne. Obećao sam joj da ću lično doći - odbrusio

je Falijen. Sačekajte ovde i pošaljite ih po moju sestru.- Da, gospodaru!Falijen je, teško se krećući zbog povređene noge,

pošao ka vratima, a njegovi stražari su odmah krenuli za njim. Ali tek što je stigao do vrata, ispred njega se pojavila Nelil s u pratnji vojnika. Zastala je kao ukopana i bez reči ga posmatrala. I Falijen je isprva bio iznenađen. Ali je potom prošaptao nežnim glasom:- Sestrice...Nelil nije rekla ni reči, samo mu se žestoko obisnula oko vrata. Nije izdržala i zajecala je. Falijen ju je čvrsto zagrlio i pomilovao po zlatastoj kosi.- Dakle, istina je... - rekla je šapatom i malo se odmakla. - Tu si... a... otac? Reci... reci da to što se priča nije istina, Falijene...- Nelil, moraš da budeš jaka...- Ne! - zajecala je glasno, otrgla mu se iz zagrljaja i utrčala u prostoriju.- Nelil! - povikao je Falijen za njom očajnički i potrčao za njom. Stražari i kapetani su se razmakli pognutih glava, sklonivši joj se s puta, a ona se bacila ka raskošnom odru gde je ležalo nepomično telo njihovog oca. Stala je u mestu gledajući u neverici i plačući, a onda je pala preko njegovog tela i zagrlila ga drhteći.- Tatice... to nije moguće... ne...Falijen joj je oprezno prišao sažaljivo je gledajući. Uzeo ju je za ramena, podigao i privio uza sebe: - Smiri se, sestrice. Umro je hrabro, kao pravi junak i kralj.- Meni je svejedno kako je umro! - zacvilela je Nelil među jecajima. - Nije uopšte trebalo da umre!- Spasao mi je život - rekao je Falijen skoro nečujno.Nelil se malo umirila, ali nije prestajala da rida. Falijen ju je poveo do jednog od dugačkih stolova da sedne i okrenuo se Tevlopu: - Pazi na nju, brzo se vraćam.Njemu je prišla Eliven i uz blagi osmeh mu položila dlan na rame. - Pobrinućemo se za nju, kralju.I Falijen se uputio do najviše tamnice u Eleanor u pratnji stražara.Tamnica je bila jedna dugačka prostorija koja se iza ćoška račvala u nekoliko manjih prostorija sa ćelijama. Zidovi su bili goli, od tamnog ivlažnog neobrađenog kamena. S druge strane, tamnica

je bila čista, bez mirisa. Ovde nije bilo nikakvih prozora, tako da je u tamnici bilo uvek veoma mračno. Na zidovima su bile pričvršćene baklje sa Ljubičastim plamenom, koje su na prostoriju bacale tamne senke.Tu je obično stajalo nekoliko stražara, međutim, sada nije bilo nikoga jer su svi otišli u rat. Falijen je znao da je otac malo zatvorenika držao u tamnici. Otkad je bačena kletva na Valgara se, doduše, pojavilo nekoliko njegovih pristalica, ali je njih bilo teško uhvatiti. A najstrašniji od njih - mordati - za kojima je Leoden tragao mnogo godina, vešto su se skrivali. Falijen se prisetio da poslednjih godina za njih uopšte nije čuo. Kao da su u zemlju propali. Pokatkad bi se čulo kako su ta stravična stvorenja napadala ljude, ali ni izdaleka ih nije bilo toliko kao nekada.Mordati su se pojavili tek pre četiri godine, iako njihova rasa ovde boravi već stolećima. Ima ih malo i skrivaju se, možda su i izumrli, a možda su samo preostala ta dva koja su skupila hrabrost da izađu u javnost, stanu na Valgarovu stranu i bore se protiv kraljevstva i Dobra. Oni su bili najveća muka Leodenu. Zapravo, sve do trenutka dok se Valgar nije oslobodio.Falijen je stigao do poslednje ćelije, gde je na klupici, pod senkom baklje, sedela Kasandra s odsutnim izrazom lica.- Kasandra! - izustio je Falijen i pritisnuo lice uz rešetke. Devojka je u trenu skočila, od čega su joj zazveckali ključevi u rukama. Sva ozarena se bacila ka čeličnim vratima i otključala ih. Falijen ju je uzeo u naručje i sav srećan je prislonio na grudi.- Gotovo je - prošaptao je.- Dakle... pobedili smo? - tiho ga je upitala devojka i pogledala ga u oči.- Da, pobedili smo - ponosno je odgovorio, a Kasandra ga je s radošću poljubila. Falijen joj je sa zadovoljstvom uzvratio poljubac i strasno ga produžio. Bilo mu je svejedno što im iza leđa stoje stražari i što ihVposmatraju. Zeleo je da uživa u tom trenutku.Potom ju je nežno uzeo za ruku i prošaptao:

- Hajde, idemo!Kasandra je još jednom bacila pogled ka ćeliji, gde je provela skoro čitav dan, ali je dobro osmotrila i tamnicu. Zapravo, ovde nikada nije bila. Danas joj je bio prvi put, a nadala se da je i poslednji.- Sećam se da je ovde poslednji put tvoj otac držao nekog mladića - iznenada je uzdahnula. - Videla sam kako su ga u lancima do dvorca sproveli stražari i gomila vojnika. Delovalo mi je čudno zašto je kralj zbog jednog zatvorenika poslao toliko ljudi. Međutim, posle je pobegao. One večeri kada se pojavio čarobnjak Orlin.Falijen je zastao.- Da. Znam da je otac ovde nekoga zatvorio, ali nije želeo da mi kaže ni koga ni zašto. Navodno je bio opasan i nije hteo da mu se približim. Ti ne znaš ko je to bio?- Ne znam - odmahnula je glavom Kasandra - ali je bio veoma mlad. Možda tvojih godina. Kada su ga vojnici dovodili ovamo, uopšte se nije opirao.- Hm - promumlao je Falijen dok su silazili niz mračno stepenište. - Ni sada nam to otac neće saopštiti... - prošaptao je iznenada slabim glasom.VKasandra ga je zbunjeno pogledala. Sta je hteo da kaže? Falijen je primetio njen pogled i rekao: - Kralj je mrtav.- Molim? !- Dao je život za mene. Pogodila ga je strela koja je bila meni namenjena.Kasandra je stala usred koraka. Bila je zaprepašćena.- Sta to pričaš?!- Hajde - pozvao ju je i opet je uzeo za ruku - usput ću ti sve objasniti.Kada su stigli do Glavne prostorije, Kasandra je već bila obaveštena osvemu što se dogodilo na bojištu. I o tome kako je nastradao Zektor, što ju je takođe pogodilo. Kentaura je mnogo volela.Nelil je, sva u suzama, sedela levo kod stola. Kada je spazila Kasandru, namrštila se i skrenula pogled. Tevlop je stajao sa strane i nešto joj umirujuće šaptao, dok su Adrim i Eliven o nečemu razgovarali. I kapetani su se zapričali. Kako su, međutim,

primetili Falijena, ućutali su i poklonili mu se. Falijen i Kasandra su prišli tronu. Falijen se malo kolebao, ali je ipak seo. Bio je to veoma poseban osećaj. Odjednom se osetio kao istinski kralj. Kasandra je ostala da stoji pored njega.- Gospodaru - progovorio je Gilot. - Dobili smo vest da je ubijen Zektor, vođa kentaura. Kentauri su sada ostali bez vođe. Logično je da na njegovo mesto dođe njegov sinovac Temas, ali je on, kao što znate, negde sprincezom Aranis i celom družinom.- Da - rekao je Falijen zamišljeno i osećao kako mu srcem seva oštar bol pri pomisli na Zektora i na to kako je poginuo.- Za Temasa će to biti težak udarac. Više nema nikoga.- Kentauri traže da ostanu na Santijelu dok se ne odluči o sudbini svih nas i dok se ne vrati njihov nov zapovednik. Spremni su da slušaju vaša naređenja, moj kralju.Falijen je odmah klimnuo glavom.- Svakako. Veoma smo im zahvalni. A povrh svega, znam da ne moramo da brinemo za hranu. Kentauri jedu ono što i konji.- Gospodaru? - zbunjeno je upitao Gilot.- Verujte mi, kapetane. Kentauri vole travu i ovas. Njihovi želuci su kao i konjski, a zubi su im dva puta tvrđi nego naši. Oni se hrane biljem - objasnio je Falijen na brzinu da bi potom klimnuo vojniku na vratima.- Prenesi kentaurima da prihvatamo njihovu molbu. Ovde su dobrodošli.Vojnik je salutirao i otišao.Falijen se ispravio na tronu i rekao:- Sada me svi dobro slušajte. Nemam mnogo vremena. Još večeras hoću sa zmajevima da se vratim u planine i pronađem svoju družinu. Obećao sam princezi Aranis pratnju i zaštitu i rešen sam da održim svoju reč.VSto se tiče zmajeva, oni su od sada poštovani prijatelji čitavog kraljevstva. Prošlo je vreme kada nismo znali na čijoj su strani. Planine Dragora ostaju pod njihovom vlašću i niko ih u tome neće ometati. Bili su slobodni još od početka vremena, slobodni su danas, a ostaće slobodni i nadalje.

VZaćutao je i posmatrao uznemirena lica. Čak i elfovska. Oni su se blago smeškali i s ponosom gledali u Falijena. Kralj je zatim nastavio:- Grad je pretrpeo veliku štetu. Skoro da je ceo razrušen. Ljudi moraju da obnove svoje kuće. Zato im je neophodna naša pomoć. Obezbedićemo im hranu, odeću i vodu. Naravno, mogu da ostanu i na Santijelu dok ne obnove svoje domove. Dvorište je dovoljno veliko da može da primi dosta ljudi.VTakođe, treba se pobrinuti za sahranu. Želim da spremite sve što je potrebno u Sali tuge. Moj otac će imati sahranu kakva priliči velikom kralju.- Svakako, gospodaru - klimnuo je Tevlop. - Vaša naređenja će biti ispunjena.Potom je Tevlop vojnicima izdao nekoliko naređenja i oni su se odmah udaljili noseći kraljevo telo.- A šta sa vašom vladavinom, kralju? - oglasila se Eliven ljupkim glasom.- Odletite li danas, ko će vas ovde zameniti, u vašem Plavom dvorcu?Falijen se svim silama trudio da elfkinji ne gleda u oči. Znao je, naime, dabi im prosto podlegao. Bile su tako prodorne da nije mogao da izdrži njihov pogled. Samo ju je letimično pogledao nastavljajući da se obraća ostalima:- Moja buduća supruga, naravno - izgovorio je zvonkim glasom i pogledao u Kasandru, koja je delovala tvrdo i nepristupačno.V- Sta?! - zajecala je Nelil u trenutku i žustro skočila na iznenađenje svih.- Ne možeš da joj poveriš vladavinu nad kraljevstvom!- Nemam šta da joj poveravam, to je njena dužnost kao kraljice.- Ali ona još uvek nije kraljica! Nisi krunisan, a nije bila ni svadba.- Krunisanje može da se odloži. A Kasandra je moja buduća žena i kraljica.- Bojim se, moj gospodaru - počeo je Tevlop nesigurno - da je princeza u pravu. Gospođica Kasandra ne može da vlada kao kraljica sve dok ne postane vaša žena. Tako kaže zakon.

Falijen se namračio, ali je Nelil odmah povikala:- Ja sam tvoja sestra! Trebalo bi da ja vladam!- Ti si još uvek dete, Nelil - uzdahnuo je Falijen.- Da to više nikada nisi rekao! - besno mu je zapretila. - Nisam višeVdete! Šesnaest mi je godina! Odavno sam već žena!- Nelil... nemaš ni najmanju predstavu o tome šta znači odgovornost i vladavina. Ne mogu ti dozvoliti da vladaš čak ni dok sam odsutan.- Ali nema nikoga ko bi imao pravo da te zameni!Falijen je duboko udahnuo i zamislio se. Svi su ćutali, jedino je Nelil još uvek bila besna i streljala Kasandru ubilačkim pogledom. Ona je, s druge strane, nije ni primećivala. Potom je Falijen napokon odlučio. Nije bilo drugog rešenja. Pogledao je prema elfovima i sa čuđenjem primetio da ga gospodarica Eliven posmatra s blagim osmehom na usnama. I da nije hteo,morao je da je pogleda u oči i u njima spazi slaganje sa onim što se upravo spremao da izgovori. Na trenutak je pomislio da elfkinja može da mu čita misli. Znala je šta se sprema da kaže. Međutim, Falijena više ništa nije moglo da začudi. Nije znao kakve sposobnosti imaju ovi elfovi, ali je znao da to neće ni otkriti.- Ako ne može drugačije, onda ćemo se venčati - objavio je čvrstim i odlučnom glasom. Svu su iskolačili oči na njega. Čak je i Kasandra delovala iznenađeno.- Zašto bismo odlagali venčanje? Znam da niko drugi neće bolje vladati Santijelom od moje žene. Moramo odmah da se venčamo.- Ne misliš valjda ozbiljno?! - pisnula je Nelil.Falijen, međutim, nije obraćao pažnju. Ustao je i polagano, s osmehom na licu, prišao Kasandri. Uzeo ju je za ruku i poljubio.- Pristaješ li, moja gospodarice - upitao ju je nežno.Kasandra ga je nekoliko trenutaka zadivljeno gledala da bi potom sva srećna odgovorila:- Svakako, moj kralju.Odmah potom su počele pripreme za venčanje. Sve se odvijalo u velikojV

žurbi. Sto se više zadržavao u dvorcu, Falijen je sve više strahovao zaVprincezu Aranis i prijatelje. Zeleo je što brže da se vrati, a i zmajevi su bivali nestrpljivi.Najpre je sahranjen Leoden. U Sali tuge skupilo se mnogo ljudi i Leoden je sahranjen uz najveće počasti. Nelil je ronila suze, a u Falijenu su se uskovitlala najrazličitija osećanja. Bio je zbunjen - u jednom trenutku sahranjuje oca, a u sledećem se ženi. Sada je bio tužan, a za nekoliko časova treba da se raduje. Nije znao kako treba da se oseća. Kako da se ponaša Znao je da su ljudi isto tako zbunjeni. Ali nisu imali izbora. Znao je da će odleteti s mirom u duši samo ako kraljevstvo poveri Kasandri.Posle obreda, Leodenovo telo bilo je odvezeno na severni vrh Istočne obale, gde vekovima leže kraljevi Lilandgarije. Groblje je bilo prostrano i tiho. Zapljuskivali su ga talasi Beskrajnog mora s umirujućim šumom. Svaki grob je bio obložen belim kamenjem, a na nadgrobnoj ploči je bioisklesan znak kraljevstva, jednorog s velikim krilima. Osim toga, kamenje i grobovi bili su obrasli puzavicom, besmrtnom meandrom. Ovde je rasla vekovima i nikada nije venula.

Sada je Leoden i zaista otišao. A Falijen je bio svestan da se on nikada neće vratiti. Ta istina je pala na njega kao tamna senka. Zabadala mu se duboko u srce i nije mu dopuštala da se ma zbog čega raduje. Pripreme za venčanje su bile u punom jeku, a on je primoravao sebe da ne misli ni na šta drugo. Posle nekoliko časova, napokon je osetio trunku sreće. Na kraju krajeva, venčava se sa ženom koju oduvek voli!

Na Santijelu je vladao metež veći nego ikad. Posluga je jurila tamo- ovamo, vojnici su bili na oprezu, stražari su pratili svoje gospodare svuda, a ljudi su napolju prolazili Valosom obilazeći svoje kuće i utvrđujući štetu.

Uza sve to, Falijen je naredio da poginuli vojnici, elfovi i kentauri budu sahranjeni kako priliči. Na kraju je odlučeno da njihova tela budu spaljena plamenom zmajeva, Ljubičastim plamenom, što je bio znak velikog poštovanja. I Zektoru je takođe priredio dostojan pogreb. Pri pogledu na njegovo

telo, koje je gorelo u Ljubičastom plamenu, opet ga je obuzela tuga.

Tela čudovišta su još uvek dopremana iz grada, a kralj je rešio da se i njihovi leševi spale, ali običnom vatrom. Čudovišta je, ipak, bilo mnogo i vojnici su vukli njihova trupla sve do sumraka.

Za mrtve takrove pobrinuli su se zmajevi. Nosili su njihova tela u šumu, gde je određeno da budu spaljena. Za telo jednog takra bila su potrebna dva zmaja kako bi ga odnela.

Počelo je da se smrkava, a Falijen je u jednostavno ukrašenoj Glavnoj odaji čekao na svoju nevestu. Naredio je samo obične pripreme. Nije bilo vreme za raskošnu svadbu. U odaji se napravila gužva. Tu su bili Tevlop, kapetan Gilot, Adrim i njegovi elfski stražari. Gospođa Eliven je trebalo da stigne s Kasandrom. Kod vrata, prozora i balkona stajale su vojničke straže, a čitavom odajom je odjekivala pesma dvorskih pevača. Ispred trona je stajao stari knez sa velikom, debelom knjigom u rukama i zajedno sa svima ostalima, uključujući nestrpljivog Falijena, čekali su Kasandru. Nelil nije bila tu. Odbila je da prisustvuje venčanju svoga brata i zatvorila se u svoju sobu.

Napokon je stigla nevesta. Odmah su zasvirali trubaduri i pevači, i svi u prostoriji su ustali. Falijen je stajao nepomičan, očaran njenom lepotom. Savršena je, pomislio je. Ponositim korakom je išla k njemu, dok joj je na licu igrao lagani osmeh. Divna bela haljina njene majke, prošivena srebrom, talasala joj se oko nogu, a zvonasti rukavi su skoro dodirivali zemlju. Oko vrata joj je blistala prelepa ogrlica od najfinijeg srebra s velikim, bleštavim smaragdom, kakav Falijen nikada nije video. Pomislio je da je to sigurno dar od elfova, isto kao i predivna srebrna dijadema u kestenjastoj kosi, koja joj je padala preko golih ramena. Dijadema joj je krasila kosu i obasjavala joj crne oči. U rukama je držala buketić ljiljana, koji kao da su bili posuti svetlucavim snežnim prahom. Falijen je bio potpuno omamljen njenom lepotom.

Iza Kasandre je koračala uzvišena Eliven sa samouverenim osmehom na usnama. I njena lepota je bila očaravajuća. Falijenu je delovala lepša nego ikada. Srebrna bela kosa bila joj je uvezana u

složenu pletenicu, koja je delovala kao rascvetali cvet, dok su joj sitni pramenovi uokvirivali lice. I ona je nosila sjajnu dijademu od listića i cvetova boje safira, boje njenih prodornih očiju. Na sebi je imala dugu, laganu haljinu, koja joj se priprijala uz telo kao tečno srebro. Falijen je primetio da elfkinja na sebi nema nikakav nakit. Izgledala je kao otelotvorenje istinske lepote... Ali on je danas bio posvećen samo jednoj ženi. Svojoj budućoj kraljici.

Sunce je polako počelo da zalazi, a kroz ogromne prozore u prostoriju je padalo crvenkasto svetlo, koje se gubilo na visokoj tavanici boje noćnoga neba. Kasandra je prišla svome mladoženji, a Eliven je stala pored svog supruga, koj je bio očaran njenom lepotom, isto kao i svi ostali.

Obred je počeo i sveštenik je počeo sa ceremonijom. Na kraju su za njim mladenci ponovili nekoliko reči, a kada ih je sveštenik blagoslovio, Falijen je mogao da poljubi Kasandru. S radošću ju je privukao k sebi i dugo je zadržao svoje usne na njenim. Čitavom prostorijom odzvanjali su povici oduševljenja.

Falijen i Kasandra su se svima zahvalili i otišli u kraljevske odaje. Kasandra je znala da je njen suprug spreman da odmah po venčanju odleti. Srce joj je stezao strah, ali ga je vešto sakrivala, kao i obično. Nije želela da Falijen opet ode i možda se nikada ne vrati, ali nije mogla ništa da učini.Svet je bio u opasnosti, a družini sa Svetim jednorogom do Etelvena je dobrodošla svaka pomoć.

Kraljevske odaje, odaje kralja i kraljice, bile su ogromne. Nalazile su se na trećem spratu kule Eleanor i sastojale su se od četiri prostorije. Falijen je znao da njegov otac u tim odajama odavno nije boravio, od smrti svoje žene, Falijenove majke. Boravio je u odajama na najvišem spratu kule Eleanor i uvek je govorio da će se jednog dana u njegove i majčine prostorije useliti Falijen sa svojom ženom. Sada je došao i taj trenutak.

Kasandra je razgledala veliku petougaonu spavaću sobu od uglačanog mermera sa ogromnim krevetom na sredini. Na podu je ležala meka prostirka od medveđe kože, a u desnom uglu su stajali stočić i dve stolice obloženi zlatom. Na zidovima su visile slike

s pejzažima, a iznad postelje je bio jedini prozor, pružajući se čitavom širinom zida. Prozor je bio na zapadnoj strani, tako da su u prostoriju prodirali vatreni zraci zalazećeg sunca.

Kasandra je obukla crvenu haljinu s crnim izvezenim korsetom i pošla za Falijenom u susednu prostoriju, gde je u stvari bila dnevna soba. Prostorija je bila u toplim bojama, dok su zidove ispunjavali veliki, trouglasti prozori. Kod zida iza kojeg je bila spavaća soba stajao je veličanstveni kamin od mermera i glatkog crnog kamena. Pred njim se nalazila dugačka prostirka od crvenog satena, a pod prozorima su bila dva stolića sa stolicama. Osim vrata koja su vodila u spavaću sobu, bila su još troja vrata, od kojih su ta najveća, dvokrilna, bila ulazna. Druga dvoja su vodila do male prostorije, koja je služila kao kupatilo i garderoba, a kroz velika staklena vrata izlazilo se na prostrani balkon s pogledom na Beskrajno more, Kelonsku šumu i celi Santijel.

Falijen je stajao kod kamina i oblačio svoj iznošeni kaput i sjajni plašt od irvasove kože, u čemu je doleteo. Kasandra mu je polako prišla. Čvrsto ju je zagrlio i nežno je poljubio.

- Kada ćeš mi se opet vratiti, Falijene? - prošaptala je i položila glavu na njegove grudi.

- To ne znam... - priznao je i nežno je pomilovao po kosi. Potom se nasmejao:

- Sada si moja žena. Toliko sam se radovao tom trenutku, a sada ne moguda uživam u njemu. Ali obećavam ti, Kasandra, kad se vratim, sve ću ti nadoknaditi.- Ne moraš ništa da mi nadoknađuješ. Ništa ti ne prebacujem. Sve razumem. Samo, molim te, čuvaj se.- Ne boj se.- To je... to je tako neverovatno - povikala je iznenada i pogledala ga u oči. - Doleteo si sa zmajevima, sprijateljio se s njima, a pritom im nikad nisi verovao. I iznad svega, video si Svetog jednoroga! Reci mi, Falijene, kakav je osećaj? Kako je to putovati u društvu otelotvorenja Dobra?Falijen se osmehnuo pomislivši na jednoroga, bića koje ga je toliko opčinjavalo.- To je... ne znam, ne mogu ti to opisati. To je kao da se nađeš pored najčistijeg bića na svetu.

Neprekidno imaš utisak da je sve oko tebe lepše i jasnije. A srce ti greje ta njegova sila...- T ako bih želela da ga vidim.- Ne bi trebalo da ga vidi niko osim elfova. Neobično je, ali sada kada sam se našao daleko od njega, nedostaje mi njegova moć, taj topli dodir umirenja i odlučnosti. Biće teško na kraju rastati se s njim. Bolje je da jednorozi ostanu sakriveni u Etelvenu, daleko od ljudi, koji bi, na kraju, zbog tog njihove posebnosti želeli samo da ih iskoriste. Naša rasa je prilično pohlepna, prilično sebična... Sada mi je sve jasnije.Odjednom se sav ozario:- Elfovi i Veliki beli lav sakrili su jednoroga ne samo od zla već i od nas samih... od ljudi.Kasandra ga je gledala s divljenjem: - Toliko si se promenio, moj kralju...A onda se nasmejala: - Postao si pravi kralj.- To je sve zbog princeze Aranis, Kasandra. Ona me je naučila da cenim istinske vrednosti i blagodeti zemlje. Naučila me je da poštujem život, daVshvatim red i prirodne zakone. Čim se sve ovo završi, uspostaviću red u svom kraljevstvu za kakav se elfovi bore još otkako su došli u našu zemlju. Međutim, mi ih nismo razumeli. Od sada će sve biti drugačije. Doneću nove zaone i zabraniću lov. Nijedna nevina životinja neće izgubiti svoj život samo zato da bi njena glava ukrašavala naše odaje.- Ne možeš da zamisliš koliko sam ponosna na tebe, ljubavi - rekla jeKasandra, a oči su joj zaiskrile. Falijen ju je opet poljubio, pa rekao:- Vreme je. Moram da idem.Zajedno su zatim krenuli ka Plavom mostu, koji je vodio do leve Bliznakinje. Falijen je trebalo da se tamo nađe s Bralijadom, jer je dvorište bilo puno ljudi i zmaj ne bi imao gde da pristane. A to bi i meštane dodatno preplašilo.Na mostu ih je čekalo nekoliko stražara, kapetan Gilot i Tevlop, koji je za Falijena pripremio torbu s novim zalihama za put. Eliven i Adrim su već stajali stamo, mirni i dostojanstveni kao i uvek.Sunce se već gubilo iza horizonta, a pejzaž je tonuo u tamu. Nije bilo zvezda, niti se mesec video.

Verovatno se skrivao iza tamnih oblaka. Santijel je predivno sijao u večeri bacajući plave odsjaje poput hiljada kristalnih zvezda.I dalje se čula galama iz dvorišta, u koje su se ljudi vraćali iz Valosa posle obilaska svojih polusrušenih kuća da bi tu prespavali. Iz grada se uzdizao crni dim i smrad zapaljenog mesa, pošto su vojnici spaljivali tela mrtvih kirlopa i noksoga. Isti dim je dolazio i iz šume, gde su gorela tela takrova, koja su tokom podneva tamo odneli zmajevi. Oni su sedeli na zidinama i njihova divna, metalna tela su se presijavala, dok su im oči sijale kao svetiljke od srebra.Falijen je stavio torbu na leđa i zahvalio se prisutnima. Primetio je, međutim, da Nelil opet nije tu.Potom mu je prišlo dvoje elfova:- Bila nam je čast da vas upoznamo, kralju - rekao je Adrim ledenim glasom. Kada ga je Falijen pogledao u oči, opet je imao utisak da je te oči već video. Bile su mu poznate.Falijen se poklonio u znak poštovanja. Potom je Eliven progovorila:- Neka vas prate sreća i mir, neka vas čuva moć Svetog jednoroga - osmehnula se. - I prenesite, molim vas, našoj deci da na njih mislimo danju i noću, da ih volimo i brinemo se za njih.Falijen je nakratko bio zbunjen. Nije imao ni najmanju predstavu o čemu elfkinja govori.Eliven je primetila njegovu zbunjenost i nasmejala se:- Mi smo roditelji Lavril i Eleasa, ličnih stražara princeze Aranis.Falijenu je na te reči ostao bez daha. Nekoliko trenutaka gledao je začuđeno u oba elfa, a onda je konačno shvatio odakle su mu poznate Adrimove oči. Iste kao kod Lavril. Iznenada mu je sinulo koliko brat i sestra liče na svoje roditelje. Pao je pred njih na kolena.- Moja gospodarice... Moj gospodaru... velika mi je čast. Lavril i Eleas su moji veliki prijatelji.- Da. Primetila sam. Bodež milou je za tvojim opasačem - ljubazno je dodala Eliven.- Poklon od vaše kćeri, gospodarice - odgovorio je Falijen i ustao.

Eliven je klimnula glavom. Ubrzo je dunuo snažan vetar. Oglasio sesnažan fijuk kada se pojavio ogromni zmaj, crnji od noći i sa očima koje su gorele kao užareno srebro. Podigao se iznad mosta i posadio se na njegove bleštave zidove. Svi su pred njim nesvesno ustuknuli, samo su elfovi uzvišeno stajali ne pomerivši se. Zmaj je podigao glavu.- Vreme je za put, kralju - zagrmeo je svojim dubokim glasom.- Dobro - klimnuo je Falijen. - Uspećeš da nađeš moje prijatelje, Bralijade?- Planine će nam kazati gde da ih tražimo.Falijen je opet klimnuo glavom i okrenuo se ka svojoj ženi:- Kasandra, sada si kraljica. Svi će pokoravati tvojoj volji. Pobrini se za kraljevstvo. I pripazi, molim te, na moju sestru.- Računaj na mene, moj gospodaru - odgovorila je odlučno i zagrlila ga.Falijen se još jednom svima zahvalio, spremivši se da se popne zmaju naleđa, kada ga je pozvao nečiji slatki glasić. Okrenuo se i spazio Nelil na početku mosta. Trčala je k njemu.- Sačekaj, Falijene! - povikala je i bacila mu se oko vrata.- Volim te, brate.- I ja tebe, sestrice.Nelil ga je jedva pustila iz zagrljaja i uplašeno posmatrala Bralijada, koji nije skidao pogled s nje. Princeza je zadrhtala a onda se poklonila zmaju.- Slušaj naređenja svoje gospodarice, Nelil - naredio joj je Falijen, ali je Nelil Kasandri uputila samo prezriv pogled.Potom se kralj Falijen popeo na Bralijada, koji mu je postavio svoju ogromnu nogu, i na kraju svima uputio osmeh. Bralijad je snažno zamahnuoi uzleteo. Ispod njega se uskovitlao moćni vrtlog i zmaj je nestao na crnom nebu. Pošto je ispustio stravičan krik, za njim su poleteli i ostali zmajevi. Tako su napustili grad Valos i dvorac Santijel.Viša razvojna formaU rupa od oko trideset noksoga se vukla orošenom

travom ispred visokih stena. Zarko sunce svakog trenutka je zaklanjao beli oblak, a nebo je bilo još uvek bledo i hladnije nego ikad. Planinama Dragora duvao je slab, ali leden vetar s najviših snežnih vrhova.Noksozi su glasno disali i s naporom šištali od dugog hodanja. Marširali su dan i noć. Njihov gospodar nije znao za milost, niti umor. Osećao je da je blizu svoga cilja.- Hr-rm... - zabrundao je visoki crni dargvuk i progunđao: - Kud je opet nestao Drikor? Samo nekud luta... Jedini sam koji ovde ispunjava sve Maksarelove naredbe bez oklevanja - brundao je sebi u bradu protežući grbava leđa.Potom je pogledao u noksoge, koji su frktali. Podigao je njušku i frknuo s gađenjem. Utom se pojavio i Maksarel. Izašao je iz male pećine u stenama, zamišljen. Prišao je dargvuku i zagledao se preko prostrane ravnice u podnožju planina. Sunce je probilo oblake i obasjalo mu lepo, strogo lice.- Prenoćili su u ovoj pećini. Možda su dan puta ispred nas - rekao je namrgođeno. Duboko je udahnuo i pogledao u nebo.- Treba mi svežeg vazduha. Cela pećina zaudara na Dobro!- Dakle, brzo ćemo ih stići? - dodao je ushićeno dargvuk iskezivši duge kljove.- Poslao sam Drikora da ih prati i presretne pre nego što napuste planine.VZelim da ih napadnem pre nego uđu u Tamnu šumu. U planinama možemo da ih opkolimo - izjavio je Maksarel cereći se. - Uskoro... uskoro će Dobro biti poraženo i senke tajni će postati jasnije.- Hm, da - zamumlao je zbunjeni dargvuk.Maksarel se grohotom nasmejao i krenuo kroz krhku travu, prekrivenu belim injem, ka podnožju planina. Mračne planina Dragora zloslutno su se mrštile sa svih strana.- Idemo! - povikao je Maksarel zapovedničkim glasom i horda odvratnih stvorenja je počela da se diže sa zemlje.Dargvuk je u dva dugačka skoka stigao na čelo kolone, gunđajući injušeći vazduh. Maksarel je znao da je dargvuk

namirisao jednoroga i princezu. I sam ih je osećao...

Spustili su se sa brežuljka i ušli u proređenu šumu. Stabla su ovde bilaVniska i rasla su daleko jedna od drugih. Četine su bile prekrivene injem, a trava pod njima počela je da pucketa. Uskoro naišli na predeo pun paprati, a onda na tlo pokriveno iglicama četinara. Bile su mokre, ali je drveće bilo potpuno suvo. Delovalo je skroz krhko od mraza i lagano se povijalo u stranu.

-Gospodaru... - zabrundao je dargvuk i neodlučno, pomalo uplašeno pogledao u Maksarela. - Dugo mi se po glavi mota jedno pitanje. Naime, ta elfkinja... ona treba da uništi našeg gospodara pošto je ovladala silom Dobra! A ti... ti se nimalo... ne bojiš? Već te je jednom pobedila i dovoljno je moćna da pobedi i našeg gospodara... Možemo li uopšte da je zaustavimo?

Maksarel se kratko, zlokobno nacerio i rekao:-Gospodar je svestan njene moći. Ali ta elfkinja

još uvek nije potpuno ovladala njome. Niti zna kako treba s njom da se nosi. A naš gospodar hoće da je se domogne i ubije je pre nego što se ona potpuno spoji sa moći Dobra. Onda u selu Ismires naprosto sam je potcenio. A ona je opet potcenila svoju volju i moć, koju je dobila spajanjem sa tim svetim stvorom. Ta moć ju je umalo ubila. Tada nam je zadatak bio da je pratimo kako bi nas dovela do jednoroga, pošto nismo mogli da saznamo gde se skriva. Međutim, sada moramo da je uhvatimo jer će jednorog krenuti za njom šta god da se desi. A gospodar to zna. Moramo da budemo brzi jer će, u suprotnom, sa svakim danom biti sve bliže i bliže svojoj moći, a onda bi sve bilo izgubljeno. Ta elfkinja ne sme da stigne do Etelvena.

Dargvuk se namračio, a njegovo lice se iskrivilo u stravičan izraz. Potom je klimnuo glavom i odlučio da više ništa ne pita. Istrčao je napred i izgubio se među drvećem. Posle nekoliko minuta se vratio sav zadihan.

-Nešto je ispred nas! - rekao je trčeći prema Maksarelu.

Ovaj je izvio obrvu i zagledao se među drveće ispred sebe. Čulo se tiho mljackanje i brundanje, na

šta se Maksarel nasmejao. Okrenuo se ka noksozima i rekao:

-Sačekajte ovde. I budite tihi - i krenuo je polako, kao da se dosađuje,vođen zvukovima. Dargvuk ga je pratio.

- Mislim da je trol - procedio je stvor kroza zube.

- Da. Rešiću ga se - izjavio je Maksarel bez trunke uzbuđenja i otkrio grane niske, guste smreke. Pred njim se ukazalo ogromno, skoro za tri glave veće stvorenje nagnuto nad nekom rastrgnutom životinjom, naslađujući se sirovim mesom. Bilo mu je bio okrenuto leđima i izgledalo je nezgrapno i trapavo. Imalo je smeđu kožu sa zelenkastim pegama, a duge, mišićave ruke su mu se pružale sve do zemlje, dok su mu ogromna stopala s ljudskim prstima bila dlakava, a čitavo telo umotano nekakvim debelim kožuhom.

- Treba li ti pomoć? - upitao je dargvuk ispitivački gledajući u trola. Maksarel se nacerio, na šta je trol prekinuo svoj obrok i iznenađeno se okrenuo k njima.

- Misliš da ne bih mogao da savladam jednog glupavog trola, Nimrode?

- Ne. Nisam to ni pomislio - izustio je dargvuk i pognuo glavu.

Maksarel se ponovo nacerio, a braonzeleni stvor ispred njih ljutito jezabrundao. Potpuno se ispravio, tako da je delovao još veći nego malopre i podigao ogromnu, drvenu palicu zapretivši pridošlicama. Maksarel je krenuo ka trolu bez trunke straha. Stvorenje je zaurlalo otkrivši niz pocrnelih, iskrzanih zuba. Glava mu je bila neobično šiljata, a na čelu i na bradi raslo mu je nekoliko velikih bubuljica. Na prvi pogled je delovalo kao neizmerno tupo, odvratno, ali snažno stvorenje. Maksarel nije sumnjao u to da bi svojim mišićavim rukama uspeo da rastrgne čoveka kao ništa.

Čudovište se razmahalo palicom i snažno udarilo o zemlju. Tto je sigurno trebalo da znači upozorenje, ali Maksarel nije mario za njega. Podigao je ruku, a na dlanu mu se pojavio plamičak. Trol je začuđeno zatreptao i zafrktao, a Maksarel se nacerio. Stegao je pesnicu i plamen mu se izlio među prstima poput vatrenih pipaka. Počeo je da raste sve dok nije

stigao do nadlaktice, a njegovi vatreni, zlatno-crveni jezici su se pretvorili u crno- crvene plamenove, koji su palacali iz zatvorene šake. Maksarel je iznenada otvorio dlan i zamahnuo kao da drži bič. Iz prstiju su mu izletele crne vatrene strele, koje su se ubrzo pretvorile u plamene bumerange koji su iskasapili trola. Izgorelo telo sa pokidanim grudima i udovima, rastvorenim stomakom, iz kojeg je zjapila iznutrica, palo je na zemlju u lokvi krvi.Vatreni bumeranzi su se zaputili ka svome gospodaru i tik ispred njegove glave se pretvorili u paru.Maksarel je spustio ruku i okrenuo se svome pratiocu.Darvuk je piljio u delo svoga gospodara s razjapljenom njuškom, dok mu se u kravavim očima po prvi put pojavio užas. Pogledao je u Maksarela i pokunjio se. Maksarelove oči gorele su crnim plamenovima, koji su postepeno crvenili, a onda nestali.- I, šta kažeš, Nirode? Ti bi to bolje izveo? - upitao je dargvuka rugajući mu se.- Ne... - uzdahnuo je Nirod odano i pognuo glavu.- Znam - procedio je Maksarel sa zabavljenim osmehom i povikao noksozima: - Nastavljamo put!Družina je već drugi dan bila na putu kroz klisuru, idući ka zelenoj dolini. Ispred njih je vijugao prozračni potočić. Prolazili su kraj velikih belih balvana koji su ležali među livadskim cvećem, dok se sunce već neko vreme skrivalo iza visokog planinskog vrha, pa je na dolinu padala senka. Kako su se spuštali, ostavljajući za sobom planine, bivalo je toplije, ali ne toliko da bi skinuli plaštove jer je mraz još uvek štipao. Ogromne padine s tamnim šumama opet su ih opkoljavale sa svih strana. Prelazili su u visoke planine, koje su, kao i obično, delovale zlokobno. Ispred njih su se podizala dva velika planinska venca obavijena sivom maglom.- Još malo i stižemo do prolaza - objavio je Leo sav važan. - S druge strane je livadica, a za njom strmi šumoviti brežuljak koji se spušta sve do Tamne šume.- Koliko još ima? - upitao je Veragin zagledan u prostrane padine. - Imam čudan predosećaj. Jedva čekam da odemo odavde.

- Tvoji strahovi su opravdani - dodala je Aranis. - Neko ili nešto nas prati. A ništa dobro nije u pitanju. U glavi čujem zao glas.- Još dan ili dva - odgovorio je Leo nadmeno.- Ko nas prati, Aranis?! - upitala je Lavril smrknuto. - Ništa nisam primetila.- Ni ja. Ali osećam ovde nešto zlo, nešto podlo. Srce mu bije od čežnjeda nas stigne. Još uvek je daleko, ali nam se brzo približava.- Možda je to samo nekakva gladna životinja iz planina - izjavio je Temas, ali ni sam u to nije poverovao.- Možda - doviknuo je Eleas sa čela kolone. - A možda i nije...- Misliš li isto što i ja, braco? - upitala ga je Lavril.- Da - dodao je Eleas.- Dargvukovi - izgovorio je Veragin naglas njihovu sumnju.- I Maksarel - dodala je Lavril zabrinuto.- Nema ničeg čudnog u tome što nas prate. Maksarel hoće da nas se dočepa još od početka. Valgar mu je to poverio, sigurno.V- Zeli da svome gospodaru dovede jednoroga, ali i Aranis - rekao je Eleas.- Valgar mora da je veoma besan. I očajan. Maksarel je imao već dosta prilika da mu dovede jednoroga i Aranis, ali mu do sada to nije uspelo.- A neće mu uspeti ni sada - izjavio je Veragin.- Ne bih bio tako siguran, Veragine - tiho je odvratio Eleas, osluškujući nešto što je ostalima, osim Aranis, promicalo.- Valgar mora da ga je strogo kaznio. Sigurno je osetio njegov bes. Ne bih potcenjivao Maksarela. Do sada smo imali sreće da mu uteknemo. Ovoga puta će biti spreman na sve šta samo da ponovo ne razočara svog gospodara. Budite sigurni.Veragina su njegove reči veoma uznemirile. Vrlo dobro je znao na šta je sve Maksarel spreman, a ništa mu se od toga nimalo nije dopadalo. Međutim, Veragin je bio rešen da po svaku cenu zaštiti Aranis i jednoroga. Apsolutno sve...- Kada dođe, suptotstaviću mu se - iznenada je

saopštila Aranis. Svi su se okrenuli k njoj.- Ne pokušavaj to, Aranis. Ne znaš šta sve može. Osim toga, mislim da još nisi spremna da koristiš moć Dobra - rekao je Eleas.- A kada ću, po tvom mišljenju, biti spremna? Kako da porazim Valgara, kada prema tvojim rečima ne mogu da pobedim ni Maksarela?- Nisam to rekao - odvratio je Eleas. - Nemoj da sumnjaš u to da ćeš poraziti Maksarela, ali nisam siguran da je pravi trenutak. Još uvek se upoznaješ sa moći Dobra. Tek si shvatila da ne treba da je se plašiš i damoraš da se sjediniš s njom, ali nije isto znati i zaista to učiniti. A tome još nisi dorasla. Verujem da ćeš, pre nego što stignemo do Etelvena, dosta ojačati i da ćeš onda moći da uništitš Valgara. Osim toga, uz sebe ćeš imati sjedinjenu moć Dobra svih jednoroga i silu Velikog belog lava. Ali još uvek nije vreme. Moraš još mnogo toga da naučiš od Svetog jednoroga.

-Znam, Elease - uzdahnula je elfkinja. - No, svejedno, spremna sam da se suprotstavim Maksarelu ako zatreba.

-Ako zatreba - klimnuo je Eleas.Ali šta ako se nikad ne sjedinim s moći Dobra

unutar sebe?, pitala se Aranis očajavajući. Međutim, odmah ju je utešila pomisao da je u tome sve veštija. Prestala je da se plaši moći i polako je počela da je razume.

Nastavljali su dalje dok im je vetar snažno duvao u lice. Sunce se još uvek skrivalo iza sivkastih oblaka, a među planinama se oglašavao očajnički cijuk vetra. Došli su do širokog potoka, čija je površina blistala kristalnim sjajem. Voda je prijatno žuborila udarajući o kamenje, a visoka trava se povijala na obali. Desno je bio manji stenoviti brežuljak, sa kojeg je potok polako prelazio u vodopad.

-Ovde bismo mogli malo da se odmorimo - predložio je Eleas. - Mirno je i prijatno, što je u planinama Dragora prava retkost.

-Svakakao - složila se Lavril protežući se.Aranis je pustila konje da se malo osveže na

prozirnom potočiću, skinuvši s njih torbe i sav ostali prtljag. Donit im je preletao iznad glava i

glasno pištao. U poslednje vreme retko su ga viđali. Stalno je nekud odlazio - najverovatnije u lov. Aranis je bilo drago da ga opet vidi.

Kada se Adelas uz rzanje sjurio u potok, voda je prštala na sve strane. Potočić je bio plitak, tek nešto malo iznad konjskih kopita. Herkules je spustio glavu do vode, valjano se napio da bi i ostali konji to učinili za njim. Osim Kima. On se s radošću bacio za Adelasom. Aranis je bilo drago zbog toga. Otkako ih je Falijen napustio, Kim je bio tužan i neutešan. Skoro da nije ni jeo. Aranis mu je gledala duboko u dušu. Znala je da mu nedostaje gospodar. Pokušavala je da mu objasni da će im se ubrzo vratiti, ali je Kim nije slušao.

Pastuv je protresao glavom i zabacio belu grivu. Adelas ga je malo odgurnuo do sebe s pretećim rzanjem i lagano lupio kopitima da je vodazaprštala. Kim mu je uzvratio, ali se na kraju povukao ka vodopadu. Aranis mu je prišla umilno ga gledajući i pružila ruku. Kim joj je odmah prineo svoju njušku kako bi mogla da ga pomazi.- Drago mi je da si se konačno razveselio, Kime - nežno je prošaptala.- Tamo gore ima pečuraka - iznenada se oglasio Eleas pogleda uperenog ka stenovitom brežuljku. Za sekundu se ispeo na njega, tako lako da se činilo da je odleteo. Brežuljak je imao strmu padinu, a gusta, sumorna šuma bila je obrasla istom tamnozelenom travom kao u čitavoj dolini. Među talasastim vlatima trave štrčali su tamni šeširi raznovrsnih pečuraka.- Jesu li jestive? - doviknula je Lavril bratu.- Da. Imamo sreće! - nasmejao se Eleas.- Spremite kotlić i vatru! Možemo da napravimo čorbu i obradujemo malo svoje prazne stomake.- To je sjajno! - nakezio se Temas. - Stomak me boli od trave i sušenog voća.- Pečurke, fuj! - zgadio se Sneško. - Ne znam šta to vidite u njima!- Ne moraš da ih jedeš, Snegi. Biće ih više za nas - oglasio se Veragin i počeo da traži suvarke i grančice kako bi zapalio vatru. Na kraju je morao da ode čak u šumu jer u blizini ništa nije našao.- Hajde, brate - pozvao je Leo Sneška i uzvišeno zabacio rep - mi ćemo da ulovimo neku ribu.Posle skoro dva dana, klisura im je bila nadohvat

ruke. Pružala se pred njima kao mračna pećina među dvema ogromnim planinama. Još samo malo i preći će na drugu stranu. Napokon će izaći iz planina. Pravo ka Tamnoj šumi.- Hej, već ga vidim! - povikala je Lavril veselo i pokazala ispred sebe.- Koliko je dugačak, Leo? - upitala je Aranis.- Možda pola sata hoda, madam - znalački je odgovorio mačkorog.Aranis je klimnula, ali su je najednom obuzela čudna osećanja. Srce joj jetuklo od nestrpljenja. Međutim, sada nije bilo posredi njeno nestrpljenje. U glavi joj je odzvanjao zlokoban glas. Nažalost, nije razaznavala šta govori,o čemu misli... Namrgodila se i pokušala da odgonetne čiji je glas upitanju... Ali bezuspešno... Glas je proleteo pored nje kao užasni dašak vetra i namah se utišao, isto kao i drhtaji koje je osećala. Nije znala da li treba nešto da kaže ostalima, uostalom, zašto bi?! Ni sama nije znala šta je u pitanju.Eleas je i dalje zamišljeno gledao u mapu da bi potom rekao:- Čim uđemo u Tamnu šumu, poći ćemo duž reke Grion sve do Srebrnog jezera. Odatle će nas od Zapadnih sela deliti samo nekoliko sati puta. Tamo ćemo moći da kupimo nešto hrane.- Dobro - složila se Aranis još uvek uznemirena zbog čudnog glasa koji joj je pre nekoliko trenutaka proleteo kroz glavu i grudi.Veragin nije bio preterano oduševljen zbog onoga što je rekao Eleas, ali ništa nije govorio.- Evo, tu smo - ponosno je objavio Leo, seo i obavio dlakavi rep oko tela.Stajali su pred ogromnoim, mračnim prolazom, u podnožju džinovskih planina, čije su se strme padine, prekrivene zemljom i kamenjem, uzdizale visoko k nebu, nestajući iz vidokruga u sumornoj, gustoj magli.Prolaz je bio mračan. Iz njega je dopirao hladan i pomalo vlažan vazduh.- Ne šeta mi se tim neprijatnim mestom - rekao je Temas.- Nemamo izbora - odvratila je Lavril, ali je već

pripremala luk.- T amo nema svetla.- Jednorog će biti naše svetlo. Osim toga, možemo da napravimo baklje - odgovorila je Aranis.- Išli - ne išli, ja sam svoj zadatak ispunio - izjavio je Leo nadmeno kao i obično. - Ovde ćemo morati da se rastanemo.Dok su se svi okupili oko mačkoroga kako bi mu zahvalili i pozdravili se, Veragin je prišao prolazu i oprezno zavirio unutra s isukanim mačem.- Hvala ti na svemu, uzvišeni Leo - govorila je Aranis s ljubaznim osmehom. - Nedostajaćeš nam.- Da. Bez tebe teško da bismo prošlo kroz planine Dragora - dodao je Eleas.- Mnogo sreće, mačkorogu - veselo je doviknuo Temas i krenuo prema Veraginu.Lavril je mačkoroga samo potapšala po glavi, čime mu je raščupalaazumoplavo krzno i udaljila se. Leo se nasmejao, ali je utom već k njemu dolazio Sneško.- Ne idi, Leo! Možeš da pođeš sa nama! - cmizdrio je Sneško i kolačio krupne oči. - A ja još nisam uspeo ni da se promenim! Ne možeš sada da odeš!V- Zao mi je, brate. Siguran sam da ćeš uspeti i bez moje pomoći. Ali drago mi je da smo se upoznali - odgovorio je Leo kad je Veragin prošaptao upozoravajućim glasom:- Nešto je ispred nas... Tamo u prolazu. Vidim u tami crvene oči.Svi su iznenađeno pogledali u njega i oprezno se načičkali uza stenu. I zaista. U daljini crnocrne tame, u vazduhu je lebdelo dvoje krvavocrvenih očiju.Aranis je prošla jeza kada je osetila tamnu svest u svojim mislima. Bio jeVto onaj glas koji je čula ranije tog dana. Zelela je da upozori prijatelje, ali utom se začulo zlokobno, tiho režanje.Taman kada je Veragin podigao mač i polako krenuo unutra, stvorenje je progovorilo dubokim glasom:- Neću vas pustiti da prođete na drugu stranu. Svi ćete umreti!Veragin je još čvršće stegao balčak - bio mu je

poznat taj glas...- A ti ćeš, beštijo, prvi da pogineš! - zarežalo je stvorenje i krenulo na Veragina. Njegovo snažno telo vuka sa crvenim, tigrastim prugama bacilo se iz tame kao munja s raširenim kandžama.Svi su ciknuli od straha. Onda je između Dargvuka i Veragina ječeći skočio Sneško, na šta je čitavim prolazom i okolinom blesnula bela svetlost, koja ih je na trenutak oslepila.Veragin je žmureći pao na zemlju, a zaslepljeni dargvuk je spuštene glave udario u mačkoroga te su se zajedno otkotrljali iz prolaza u krhku zelenu travu.Dargvuk se brzo podigao i besno pogledao u Sneška, ali taj Sneško, kojeg su svi poznavali, nije bio tamo. Pred dargvukom je stajao mačkorog veliki kao vuk, sa mršavim, elegantnim telom, dugačkim nogama, dlakavim repom i ljupkom, duguljastom glavom. Krzno mu je bilo dugačko i nežno, tamnoplavo, a na čelu su mu rasla dva crna roga. Samo su mu oči ostale iste - velike i zelene, kao dve loptice. Kao i glas.- O, bože! To nije moguće! Promenio sam se! Promenio sam se! - pištao je Sneško sav ushićen, a darvuk se namračio.- Ništa ti neće pomoći, mačkorogu! Spremi se da umreš! - zabrundao je, nakostrešen i spreman za napad.- Samo priđi, ti ogavna beštijo! Ja te se više ne bojim! - povikao je Sneško hrabro i ponosno podigao glavu. Veragin je bio zapanjen. Zanemeo je od čuda. Ovo nije bio onaj večito prestrašeni i debeli Sneško kojeg je poznavao. Razvio se, a čak mu je i život spasao! Suprotstavio se dargvuku sam.Veragin je dohvatio mač i potrčao prijatelju u pomoć i Aranis se spremala da iskoristi svoju moć, ali ju je Sneško zaustavio.- Ne! Ostavite ga meni! Ja ću to s njim da sredim!- Ali, Snegi... - počeo je Veragin, sav izbezumljen.- Ne, druškane! - prekinuo ga je Sneško odlučno - uspeću, veruj mi!- Samo napred, brate! - podstakao ga je Leo.Dargvuk više nije čekao te se odrazio moćnim zadnjim šapama i skočio na Sneška. I Sneško je nasrnuo na dargvuka, te su se iskeženih zuba sudarili u

vazduhu. Ubrzo su zastenjali budući da su se dva dargvukova šiljata zuba zarila u mačkoroga, a Sneškovi oštri rogovi ogrebali čudovište ispod brade. Odskočili su jedan od drugog, a Sneško je na njega poslao zrak plavog svetla iz roga. Dargvuk mu se izmakao, ali je mačkorog već slao nov talas pogađajući cilj. Dargvuk se zateturao, ali je ostao na nogama kezeći se.- Misliš da najobičnija omamljujuća čarolija može da me zaustavi? Glupače! - zarežao je i opet napao. Oborio je Sneška i zario mu smrtonosne kandže u telo. Mačkorog je bespomoćno vrisnuo.Utom je krenula Aranis. Iz ruku su joj poletele dve sjajne, treperave bele kugle, koje su pogodile čudovište u levi bok. Snažna sila ga je bacila nekoliko metara i ostao je tako da leži neko vreme. Potom se nekako pridigao i zlokobno zarežao:- Gr-r-h! Moć Dobra! - i otresao se s gađenjem.- Ti si upotrebila moć Dobra?! - Eleas ju je zadivljeno upitao. - Od sjedinjavanja sa jednorogom njenu silu još nijednom nisi prizvala.- Evo, sad jesam - ponosno je odgovorila elfkinja, a Eleas je primetio kako joj se ruke tresu.- Došao je čas da zaboravim na strah od moći koja je deo mene. Moja volja je jača od njene.- Da mogu, sad bih te ubio, elfkinjo! - zagrmeo je dargvuk teško dišući.- Zašto onda to ne učiniš?! - hrabro je povikala Aranis.VČudovište se nacerilo.- Ne znaš?! Bez tebe nećemo uhvatiti jednoroga!- Nećete ni sa mnom!- Hoćemo, hoćemo! Bićeš naša! A jednorog će krenuti za tobom bilo kuda! On ne shvata suštinu zla!- U pravu je! - prošaptao je Eleas.- Valgar je shvatio da ne može sam uhvatiti jednoroga. Ali kada se dočepa tebe, jednorog će te pratiti. On ne zna za zlo. On je iznad svega, suviše je čist da bi shvatio njegovu suštinu.- To ne... - Aranis je pogledala u jednoroga sa strahom u očima. Ne bi mogla da dopusti da mu se nešto dogodi. Radije bi umrla. Volela ga je celim

svojim srcem. Odmah mu je u mislima saopštila da postane nevidljiv. On ju je poslušao.Dargvuk je preteći zarežao i koraknu k njima. Bilo je jasno da se plaši moći Dobra. Veragin je u međuvremenu pritrčao Snešku, koji je, srećom, bio dobro, samo malo izgreban. Lavril nije oklevala, namestila je strelu i odapela. Strela se zabola dargvuku u grivu, ali ovaj je samo tiho pisnuo, a onda se zasmejao. Lavril je ispalila sledeću, pa još jednu, ali im se stvorenje vešto izmicalo.- Ne možeš sve da nas ubiješ. Ima nas više! - povikala je na njega Aranis.- Ne - rekao je dargvuk i zastao. Iz grive oko vrata, štrčale su mu dve strele. - Ali s njima svakako! - nakezio se i zabacio glavu. Svi su zbunjeno pogledali i ukočili se od straha.Nedaleko odatle, sa šumovite padine k njima je išla grupa od trideset noksoga s Maksarelom i drugim dargvukom na čelu.Iza senke tajniUođavola! - rekao je Temas i dohvatio mač.Veragin je zastao usred pokreta da bi potom čvrsto stegao balčak mača spreman da se bori. Tiho je u sebi promrmljao: - On ne može da se smiri.- Mir! - rekla je Lavril čvrstim glasom i stavila strelu u luk. - Elease, počnimo paljbu.Eleas je klimnuo i pripremio luk. Oboje su naciljali dok su im se noksozi približavali, glasno brektali i stenjali, noseći male, zakrivljene mačeve. Eleas i Lavril su ispalili strele, pa odmah pripremili nove i opet ispalili.VSest-sedam strela je poletelo pravo na smrdljive beštije, ali je Maksarel podigao ruku, zapucketao prstima i strele su izgorele pre nego što su stigle do cilja.Lavril je u čudu zatreptala, a Eleas se uznemirio. Prebacili su lukove preko leđa i isukali svoje predivne mačeve.- Ovde nam strele nisu od pomoći - rekao je elfkinji zabrinuto.- Ima ih najmanje trideset - oglasio se Temas odsutno. - I dva dargvuka s moćnim čarobnjakom. Hoće li nas biti dovoljno?- Samo neka priđu. Rastrgnućemo ih na komade -

rekao je Veragin strogim glasom i prebacio mač iz jedne u drugu ruku.- Zar ne bismo mogli da pobegnemo? - upitao je Sneško, opet onaj stari. Hrabrost je očigledno počela da ga napušta.- Sad već ne možemo da im pobegnemo, Snegi - odgovorio je Veragin i zagledao mu se u oči. U njemu je bilo i straha i odlučnosti. Sneško je znao šta taj pogled znači. Stresao se i jedva primetno klimnuo glavom.- Možeš da ideš, Leo - rekla je Aranis azurnoplavom mačkorogu. - Nećemo te više zadržavati. Ako ostaneš, možeš poginuti.Nekoliko trenutaka, Leo kao da je vagao. Na kraju je rekao:- Ostaću, madam. Nisam kukavica, niti slabić. A mislim da se vladari planina ne bi oduševili kada bi saznali da sam vas ostavio na milost i nemilost ovim... ovaj... zaostalim beštijama.- Dakle, ostaješ? - upitao je Sneško.- Pomoći ću vam - klimnuo je Leo. - Trebaću vam.- Hvala ti - rekla je Aranis.VUtom je već Maksarel s noksozima stigao do njih. Čudovišta su se grbila iza njega i nestrpljivo frktala i lupkala o tlo. Iz velikih, mutnih očiju izbijaleVsu im hladnoća i žeđ. Zeđ za ubijanjem onih zbog kojih ih je Maksarel toliko mučio. I ogromna glad za njihovim mesom.Muškarac se široko osmehnuo, ali su mu oči jezivo zacaklile. Izvukao je strele iz tela dargvuka koji se prvi suočio sa družinom i one su mu u dlanovima izgorele u crno-crnoj vatri.Aranis se mislima spojila s jednorogom i poterala ga daleko u prolaz da bi koliko-toliko bio van opasnosti. Znala je da ne razume zašto će se ovde sada ubijati, ali je takođe znala da će duhom i mislima ostati s njom kako bi joj davao snagu.- I opet se srećemo - nasmejao se Maksarel zloslutno. - Nedostajali smo vam?! Vi meni svakako, verujte.- Kada ćeš nas konačno ostaviti na miru, Maksarele? - povikao je ljutito Veragin.

V- Čim dobijem to što želim - odgovorio mu je takođe besno Maksarel. Nestali su njegov slatki osmeh i pretvaranje. - A to su Sveti jednorog i ova elfkinja! - prstom je pokazao na Aranis.- Znam da je taj konj negde ovde. Ne odvaja se od tebe, moja kraljice. Sama ćeš nam ga predati dok te moj gospodar bude mučio. Najverovatnije će jednorog doći sam za tobom kad mi padneš šaka, zar ne?- Možeš samo da sanjaš - prkosno je odgovorila Aranis.- Ne bih rekao - nacerio se Maksarel pa pogledao u Veragina. - Dosta je igre, Veragine. Više mi nije interesantno. Saznao sam da ste se sprijateljili sa zmajevima. Zato ćete sada još više platiti.Okrenuo se ka gomili brektavih noksoga iza sebe, čiji je smrad zaplavio celu okolinu.- Sve ih pobijte! A kraljicu zemlje ostavite meni!Čudovišta su se bacila napred s užasnim kricima. Kratke, zupčaste mačeve držali su iznad glava, a lepljiva, sluzava tela presijavala su im se na sunčevim zracima, koji su se katkad probijali kroz tamne oblake i gustu maglu.

Njihovi protivnici su zauzeli borbene pozicije s mačevima spremnim za borbu. Mačkorozima su zasijali rogovi, a konji su se nemirno propeli. Aranis ih je poslala u prolaz za jednorogom. Iako je Adelas odbijao da je posluša, napokon je, zajedno sa ostalima, otkasao u tamu. Donit im je glasno zapištao iznad glava i borba je počela.

Noksozi su se bacili na družinu kao horda gladnih vukova željnih mesa i osvete. Svoje zlo i bes nisu mogli da iskale na svom gospodaru, zato su ih skupili u svom oružju i udarcima kojima su zasipali svoje protivnike.

Eleas i Lavril su se borili jedno uz drugo. Bio je to uigrani dvojac. Kada bi Eleas preduzeo jedan napad, njegova sestra bi odmah načinila drugi te su tako ubijali po četiri noksoga odjednom. Njihovi mačevi su se vešto okretali, a sa oštrica je tekla čudna crvena krv. Čudovišta su ipak imala prednost nad šestoro ratnika. Jedan od njih se razmahao zupčastim mačem baš u trenutku kada je Eleas odbijao napad drugog, a Lavril probadala jednog koji ju je napadao s leđa. Nazubljeni mač je posekao Eleasa po

otkrivenom boku, gde je već imao duboki ožiljak od rane zadobijene u bici za selo Inas. Elf je zajaukao od bola i pao na kolena kada je oružje preseklo svilenu tkaninu i rasparalo meso. Krv je kuljala kao vreli potok.

- Elease! - zajecala je Lavril i jednim snažnim, gotovo neprirodno brzim pokretom čudovištu odrubila glavu. Htela je da pogleda bratovljevu povredu, ali noksozi su jurišali na njih kao nezaustavljivi roj pčela. Besno je pokušavala da odbrani sebe i brata, koji je teško disao klečeći na zemlji.

- Elease! - dovikivala mu je dok se oko njega vešto kretala sa smrtonosnim oružjem u ruci.

- Ustaj! Tako je!Elf je podigao bolni pogled k njoj baš u trenutku

kada je odolela žestokom udarcu jednog noksoga. Eleas je odmah stegao mač i skočio na noge i, premda ga je krvava rana na boku mučila i usporavala, nastavio je da se bori kao lav.

Mačkorozi su skakali pred teškim udarcima ljigavih nemani, koseći redom noksoge plavim zracima iz svojih rogova. Maksarelu se to uopšte nije dopadalo, mačkorozi su pričinjavali dosta štete iako su njegovu vojsku samo omamljivali.

- Sredite te dve mačke! Odmah! - povikao je na oba dargvuka, koja susmesta krenula u napad. Probili su se kroz borbenu vrevu i skočili na Lea i Sneška. Dargvukovi su, doduše, bili snažniji, veći i opasniji, ali više forme mačkoroga bile su vešte, okretne, a pored toga su imale i čarobne moći.Maksarel, koji je stajao malo dalje, gledao je kako Temas baca na zemlju dvoje njegovih slugu i nastavljao da se bori s novom bujicom čudovišta. Međutim, najveći trn u oku bili su mu princeza Aranis i Veragin. Noksozi nisu smeli da ih ubiju, tako da su pokušavali samo da ih rane, oslabe ili zarobe. Ali baš njih dvoje, koji se se borili jedno blizu drugog, odsečeni grupom noksoga, pričinjavali su njihovim redovima najviše štete. Veragin je s takvom lakoćom ubijao čudovišta, a Aranis se, na Maksarelovo zaprepašćenje, odlučila da koristi moć Dobra, doduše, u slabijem obliku. Bacala je one sjajne treperave kugle koje je bacila i na dargvuka, a posle dva takva napada, noksozi su padali na

zemlju ili mrtvi ili potpuno iscrpljeni.Maksarel je opsovao, ali se ubrzo oholo nasmejao. Shvatio je da je došao čas da skine veo kojim se toliko dugo prikrivao. Da prekine igre, pokaže pravo lice i izvuče keca iz rukava. Došao je čas da se rasprše senke tajni...Vratio je mač u korice i čvrstim, ponosnim korakom se ušetao u krvavu borbu. Gurao je pritom nepokretne noksoge s puta, a ovi su se poslušno zaustavljali dok je prolazio kraj njih sa zlokobnim osmehom na usnama. Stigao je do Aranis, čije su ruke plamtele belom svetlošću. Iznenađeno je stala i pogledala sumnjičavo u Maksarela. Noksozi su se sada okrenuli svome gospodaru, tako da se borba nakratko zaustavila. Aranisini prijatelji su je uznemireno pogledali.- Želiš da se boriš sa mnom, Maksarele? - upitala ga je ne zadrhtavši.Muškarac se blago nacerio i nakratko pogledom potražio Veragina. Potomje nastavio da korača prema elfkinji.- Da, baš tako - odgovorio je, a oči su mu podmuklo sevnule.- Pomoću magije? - opet je upitala Aranis a dlanovi su joj se nakratko zasijali.- Svakako. Ne bih sebi uskratio takvu radost.Aranis je duboko uzdahnula. Osećala je kako drhti iznutra. Ne samo od nervoze i straha, ali i od želje moći Dobra da izađe na površinu i potpuno ovlada njenim telom i mislima. Doduše, još uvek joj je polazilo za rukomda neko vreme kontroliše moć pošto je se više nije plašila, ali nije uspevala da je iskoristi do kraja, da joj podredi svoje msili, da se s njom sjedini tako da postanu jedno... Onako kako je to kod jednoroga... otelotvorenja Dobra, dakle, Dobra samog po sebi. Moć Dobra je u telu jednoroga bila slobodna, kružila je njegovim žilama i ispunjavala ga i on se s njom potpuno povezao. Međutim, nije uspevao da je upotrebi. Za to su njegove misli i srce bili previše čisti, previše dobri...

- Bićeš moja, kraljice... - prošaptao je Maksarel takvim glasom da se Aranis stresla.

- Onda bi morao da me savladaš - odvažno je odgovorila elfkinja, ali nije uspela da sakrije

podrhtavanje u glasu. Maksarel se nacerio ne toliko njenom strahu već više njenoj ludosti. Bio je uveren da Aranis ne može da ga pobedi.

Potom je samo rekao:- Baš to!Aranis se već spremala da utone u svoje misli kako

bi pozvala silu Dobra, koja je dremala u njoj i koju je do sada držala pod kontrolom, ali se iznenada zaustavila. Negde iza sebe, začula je Sneškov očajni glas: - To ne...

Maksarela su, na zaprepašćenje svih, obuzeli crno-crveni plamenovi. Stisnuo je pesnice i sklopio oči dok su mu vatreni jezici palacali po telu kao da ga samo miluju, a ne spaljuju. Odjednom je počeo da raste, ruke su mu postajale snažnije, ramena se širila, noge su se izduživale, a lice menjalo oblik. Vatra se razbuktala i Maksarel je potpuno nestao u njoj.

Aranis je stegnutog grla gledala u to vatreno čudovište. Oblio ju je hladan znoj. Imala je loš predosećaj. Strah joj je zarobio svaku misao i samo ju je jednorog održavao pribranom.

Potom je vatra prestala, a umesto lepog čoveka Maksarela, tu je stajalo veliko snažno čudovište, koje je samo izdaleka podsećalo na čoveka. Telo mu je bilo skoro istog oblika, samo mnogo snažnije, gole grudi su bile od samih mišića i sigurno dva puta veće od grudi običnog čoveka. Pokrivalo ih je nežno crno krzno koje se gubilo iza opasača i kožnih pantalona, što je jedino preostalo od Maksarelovog odela. Nadlaktice su mu bile ogromne, po obliku više ljudske nego životinjske, obrasle crveno-crnim krznom, avelike ruke ili šape završavale su se dugačkim, smrtonosnim kandžama. Glava mu se raširila i ličila je na lavlju; zadržao je lice čoveka, ali je imao lavlji nos i njušku s lavljim zubima, prekriveno takođe nežnim, crnim krznom. Oko glave mu je rasla gusta, crvena lavlja griva, koja mu je preko ramena padala na grudi. Samo su mu oči ostale iste, doduše malo iskošene i oivičene tamnim crnim krznom, opake, stroge i nemilosrdne, s bleskom od crveno-crnih plamenova.

Aranis je pokušala da dođe do daha i umalo se sručila na zemlju. Noksozi su zasiktali i pognuli

glave kako ne bi gledali u te zažarene, plamene, surove oči.

I Lavril i Eleas i Temas su se skamenili. Eleas je zaboravio na svoju povredu i u neverici je piljio u čudovište okruženo noksozima.

Samo Sneško i Veragin nisu izgledali previše iznenađeno. Sneško je više delovao zabrinuto, a s Veraginovog lica se apsolutno ništa nije moglo pročitati.

- Tvoj sam, elfkinjo - zagrmeo je dubokim gromkim glasom. - Došao je trenutak da pogledaš u oči onome kome hoćeš da se suprotstaviš. Još uvek želiš da izmeriš svoju snagu s mordatom? S najstrašnijim od svih Valgarovih pristalica?

Aranis nije odgovarala. Samo je skamenjeno zurila u stvora, a srce joj se popelo do grla.

Bio je to mordat. Mordat?! To ne može biti istina...

Sve vreme pratio ih je niko drugi do mordat. Nikakav čarobnjak, niti vrač. Nego mordat! Aranis je bila sigurna da je to jedan od onih koji su sve četiri godine morili Lilandgariju u ime svoga gospodara Valgara, pošto je na njega rođeni otac bacio kletvu svih zemaljskih elemenata. I sada se jedan od njih vratio svome gospodaru.

- I šta ćemo sad, kraljice? Moćna kraljice zemlje... - procedio je Maksarel rugajući se. - Kraljica zemlje, a nije u stanju da odgovori na obično pitanje. Toliko te je moje pravo obličje iznenadilo, elfkinjo? Da, stravičan je to prizor, zar ne? Ja sam izaslanik pakla. Potomak pradavnog roda, čiji su naslednici pomešali svoju ljudskost s prastarim Silama tame. Silama koje su zahvatile prve ljude koji su ovamo došli po zatvaranju Kapije tame. Kakva je to sreća! Mi smo posebni, elfkinjo! Zar to neshvataš? Izuzetni!

- Ne. Vi ste prokleti! - odgovorila je Aranis oporo.

Podigla je ruke, u kojima je plamtela jarkobela svetlost, i poslala na Maksarela dve kugle moći Dobra. Pogodile su ga brzo i precizno da nije stigao ni da im se izmakne. Zacvrčale su kad su mu se razbile o ogromne crne grudi, ali se ništa nije desilo. Maksarel se samo nacerio.

- A time hoćeš da me pobediš, princezo... kraljice?

Ove dve poslednje reči izašle su mu iz njuške tako prezrivo da se u Aranis razgoreo plamen zlobe. Rasplamsala je u sebi moć Dobra, čiji joj je moćni talas prodrmao celo telo. Osećala je kako joj se ta moćna sila razigrala u venama, kako joj se srce ubrzalo i dah postao težak, osetivši se tako slobodnom i jakom kako se dugo nije osećala. Bila je ipak oprezna, pažljivo je kontrolisala tu moć i pazila da je ne oslobodi previše. Trudila se da je pokori svojoj volji kako bi mogla u svakom trenu da je uspava. Međutim, to nije bilo lako. Moć Dobra joj je obuzimala misli.

Podigla je ruke, i kao da je u njima želela da skupi što više vazduha, počela je da ih pritiska k sebi. Istovremeno se među njenim dlanovima pojavila velika kugla bele sjajne energije, isto kao i malopre, samo mnogo veća i snažnija. Maksarel se instinktivno ispravio i namrgodio. Kugla je poletela iz Aranisinih ruku, a nekoliko noksoga u blizini se zateturalo od njenogo oslepljujućeg sjaja i moćnih impulsa energije. Kugla je oborila Maksarela na zemlju i na nekoliko trenutaka mu je telo nestalo u zaslepljujućem blesku.

Međutim, to nije dugo trajalo i na Maksarelovom telu su se pojavili crveno-crni plamenovi. Zapaljeni Maksarel se opet, nimalo uznemiren, pridigao. Potom je raširio dlanove pružajući ih napred. Iz njih je izletela dugačka, krivudava vatrena munja. Aranis nije stigla da se izmakne i plamena munja ju je bacila nekoliko stopa daleko.

S naporom je ustala i pogledala u svoju bluzu. Preko nje se pružala ugljenisana pruga. Osećala je kako joj ispod haljine gori koža, a na nesreću, osećala je i kako se moć Dobra u njoj nestrpljivo savija i kovitla; znala je da neće uspeti da izvede snažniju čaroliju protiv Maksarela jer bi je moć Dobra posle toga progutala i ubila. Zato je odlučno ustala. Usredsredila je svoje misli na Maksarelova osećanja i skoro u trenu ona su se u njojrazgorela: pohlepa, hladna i okrutna radost zbog njenog bola, želja da je povredi, želja da ubija, želja za krvlju... Oduševljenje i uzbuđenje zbog ove borbe.

Opet je podigla ruke i poslala na njega svetlucavi modar zrak. Maksarel mu se izmakao, ali ga je Aranis munjevitom brzinom poslala ponovo. Međutim, i ovaj put mu se čudovište izmaklo te je zrak pogodio petoricu noksoga iza Maksarela. Zajaukali su od bola, a na mestu njihovih tela ostala je da leži samo smežurana i sažežena koža. Ostala čudovišta su zapištala od straha i malo se odmakla.

Aranis je, međutim, osećala kako joj ponestaje snage. Nije bila ni približno povezana s moći Dobra onako kako bi trebalo. Teško je bilo ukrotiti je i pravilno usmeriti. Spotakla se, ali je i uspela da ispali na Maksarela nov talas moći. Protivnik je primetio njeno kolebanje i razigrano je jednim zamahom odbio taj zrak.

Aranis je duboko udahnula pokušavajući da dođe do daha. Međutim, moć Dobra unutar nje potpuno ju je sagorevala. Više nije mogla da vlada njome niti da je iskorišćava. Znala je da neće uspeti. Nije imala izbora - iz sve snage, ono malo što joj je ostalo, utišavala ju je. Podredila ju je svojoj volji i polako je uspavljivala. Naposletku joj je, uz dosta muke, to i pošlo za rukom, te se, sasvim iscrpljena, sručila na kolena. Sada protiv Maksarela nije imala više ništa, osim sile zemlje, koja nije bila dovoljna.

Dok se Maksarel zlokobno grohotom smejao, na dlanu mu se pojavila plamena drška, iz koje je odmah izleteo dug i jeziv vatreni bič. Udario je njime o zemlju i posekao Aranis preko lica. Bolno je ciknula i pala na zemlju. Maksarel je još jednom tako silovito zamahnuo bičem da su poletele iskre. Onda je pošao ka elfkinji, koja je ležala s teškom opekotinom na licu.

Utom mu se na putu isprečio Veragin.- Dosta! - besno je povikao.Maksarel se zaustavio i izvio obrvu.- Ne prilazi joj!Aranis se s naporom oslonila na laktove. Vrtelo

joj se u glavi i boleo ju je stomak. Lice ju je nepodnošljivo peklo, a na oči su joj navrele suze koje nije uspela da zadrži.Eleas i Lavril uopšte nisu znali šta da rade. Osim toga, nestrpljivo su čekali da vide šta je Veragin naumio i bili su spremni da mu pomognu.

V- Ali zašto, zašto, Veragine?! - nasmejao se Maksarel podrugljivo. - Sta hoćeš, a?! Hoćeš da me zaustaviš?!- Baš to. A to ću i da uradim.- Više ne - odgovorio je iznenada Maksarel ozbiljnim glasom, a umesto očiju su mu buknuli crni plamenovi.Aranis ga je posmatrala i s naporom se opet podigla na noge. Tek sada je primetila beleg koji je Maksarel imao na levoj nedlaktici: lav u crnim plamenovima. Taj simbol joj je bio poznat odnekud... već ga je negde videla, ali gde? Da, naravno! Isti znak je nosila Maksarelova armada kirlopa koja je napadala Rubinovu dolinu. Ali to nije bilo sve. Taj znak poznaje odranije... videla ga je još negde.- Kraj igre, Veragine - nastavljao je Maksarel gromkim glasom. - Odvešću svome gospodaru tu elfkinju s jednorogom, i to ću da učinim po svaku cenu, čuješ? Po svaku cenu! Zašto ne bismo skinuli maske i nazvali stvari pravim imenom? Nisam odao tvoju tajnu samo zato što sam nisamVhteo da budem otkriven. Čuvao sam to iznenađenje za ovaj divan trenutak.Aranis se iznenada prisetila gde je videla taj simbol lava u crnom plamenu. Na istom mestu kao i sada - na nadlaktici, i to na Veraginovoj nadlaktici.- U pravu si - izjavio je Veragin čvrstim glasom netremice gledajući u Maksarelove plamene oči. Nije se ni pomerio.- Kraj pretvaranja... brate!Aranis je ta reč pogodila kao udarac maljem u glavu. Srce joj je stalo od straha, a mozak odbijao da primi to sasvim neočekivano saznanje. To nije mogla da bude istina... rekao mu je: brate... brate!V- Sta?! - razlegao se odnekud Lavrilin vrisak. Istovremeno je njena visoka i mršava figura izronila među utrnulim čudovištima.V- Sta si to rekao, Veragine?!V- Čuli ste - nasmejao se Maksarel zlokobnim

đavoljim osmehom. Podigao je desnu ruku i dlan mu je planuo crveno-crnim plamenovima.- I šta ćemo sad, moj dragi brate?Veragin se nije okretao ni na Lavrilino ljutito dozivanje, niti nazabezeknute poglede ostalih prijatelja, niti na preplašeni Aranisin pogled.

Nastavio je da gleda Maksarela u okrutne oči. Uskoro je i sam zažmurio i na trenutak se činilo kao da se fokusira na nešto. Maksarel nije napadao, samo je čekao.

Oko Veragina su se ni iz čega razgoreli moćni i jaki zlatno-crni plamenovi. Isto kao i malopre oko Maksarela. Palacavi jezici su mu se obmotali oko nepomičnog tela, a Aranis je vrisnula od straha. Odmah potom Veragin je potpuno nestao u plamenu.

Vatra je utihnula istom brzinom kako se i pojavila, a Aranis je umalo pala u nesvest od užasa. Zateturala se i pokušala da dođe do daha. I Lavril je stajala kao ukopana, a Eleas i Temas bili su naprosto zanemeli od užasa. Sneško se uplašio, ali i snuždio. Zacvileo je u očajanju, dok je Leo samo zaprepašćeno blenuo u mesto na kojem je do malopre stajao Veragin. Sada je tamo bio ogromni mordat.

Maksarel se nacerio grozomornim smehom. Veragin je sada izgledao skoro isto kao on, samo mu je griva oko glave bila zlatasta, a životinjske ruke pokrivalo je crno-zlatno krzno. Mišićavo telo i lice bili su mu obrasli crnom dlakom. U njegovim smeđim očima sijali su bes, surovost i nemilosrdnost. Otvorio je lavlju šapu i preteći zarežao na Maksarela.

-Veragine! - očajnički je povikala Aranis, koja je bila iza njega.

Bila je zbunjena. Ništa nije shvatala. On... Veragin je mordat! Maksarelov brat! Njih dvojica su bili ta dva zastrašujuća mordata; oni što su ubili toliko ljudi i popalili stotine sela. Oni za kojima je toliko tragao kralj Leoden? Ali kako je to moguće?! Ona mu je verovala! Verovala mu je celim svojim srcem... Ali on ju je prevario... sve ih je prevario. Sada su se sve kockice složile. Zato je znao Maksarelovo ime... zato im o sebi ništa nije rekao... i taj znak lava u crnom plamenu... Dakle, Falijen je sve vreme bio u pravu! Ali zašto je onda

odlučio da krene s njima? Zašto je rešio da im pomaže? Da li je sve to trebalo da bude zamka? Klopka? Zašto se onda sada suprotstavlja Maksarelu? Aranis se zavrtelo u glavi. Bila je iscrpljena.

Veragin se okrenuo ka elfkinji. Izgledao je stravično i činilo se da vodi nekakvu unutrašnju borbu između dva svoja ,ja”. Oči su mu bile zamagljene i odsutne i teško je disao. Zabrundao je na nju grubim i hrapavim glasom:

- Beži odavde, Aranis! Uzmi jednoroga i beži!- Ućuti! - zaurlao je Maksarel, a iz ispružene

ruke mu je izleteo moćni vihor crveno-crne vatre.Veragin je zabrundao, podigao ruku i spaljujući

plamen je udario o nevidljivu barijeru tesno ispred njegovog tela.

Aranis se zateturala od straha i pala na leđa. U trenu joj je pritrčala Lavril, pomogla joj da stane na noge i odvukla je van dometa vatrenog dvoboja.

Veragin je otvorio dlan, u kojem se pojavio dugi, plameni mač. Balčak i oštrica od zlatno-crnog plamena lagano su zadrhtali kada ih je Veragin stegao u šaci. I Maksarelu se u ruci pojavio vatreni mač, ali od crveno- crnog plamena. Obojica su podigli svoje oružje i bacili se jedan na drugog. Kada su se oštrice sudarile, nešto zacvrčalo kao kada se gasi vatra i nekoliko iskri je sevnulo. Veragin je odskočio i opet napao - grabljivo i žestoko, precizno i vešto. Oštrica njegovog plamenog mača sekla je poput vatrene munje, no iako je i Maksarel bio isto tako brz i snažan, ipak se činilo da je za njega odbijanje Veraginovih udaraca bivalo sve teže i teže.

Veragin se sagnuo pred bratovljevim udarcem da bi se istovremeno bacio u protivnapad. Oštrice su im se ukrstile, a lica se našla na milimetar. Gledali su se u vatrene oči i u sebi proklinjali jedan drugog. Veragin je počeo da pritiska brata sve dok Maksarel nije popustio i skočio u stranu.

Odmah se, međutim, ispravio, stisnuo pesnicu i raširio prste s dugim kandžama kako bi iz njih mogle da polete vatrene strele. One su se u trenu pretvorile u plamene bumerange, koji su pogodili Veragina u široke grudi tako brzo da se nesigurno zateturao. Kada su mu se zabili u telo, glasno je zaurlao kao ranjeni lav. Bumeranzi su nestali u

njegovoj utrobi, nisu izleteli kao onda kod trola i nisu se vratili svome gospodaru. Zlatno-crni mordat je pao na kolena držeći još uvek mač u ruci i stisnuo zube.

- Još uvek si moj mlađi i slabiji brat, Veragine - izgovorio je Maksarel, a plamenovi u njegovim očima su na trenutak ugasnuli.V

- Nikad mi nećeš biti ravan, to dobro znaš. Čega se to ti ovde igraš? Kada znaš da mi se moraš prikloniti kao nekada? Sećaš se, brate, tih vremena? Zajedno smo se radovali povratku svog gospodara, a sada, kada se vratio, ti si na strani kraljevstva? Na strani onih koji su nas ostavili bez oca?

Veragin je izgledao kao da želi da potisne bol. Iznenada je zario kandže uzemlju i iz opekotina na njegovim grudima izleteli su vatreni bumeranzi i munjevitom brzinom se pretvorili u prah. Veragin je ustao i prstima lagano prešao preko spaljene kože i otkrivenom mesu. Potom je pogledao Maksarela očima punim mržnje i besa kao kada jedan lav pokušava da istera iz čopora drugog lava.- Mrzim kralja zbog onoga što je učinio našem ocu - zabrundao je gromkim glasom. - Ali otac nije bio kao ti! Sve to što sada radiš on nikada ne bi! On je poštovao Dobro, a ne zlo! I ja te sada mrzim jer si mi uništio život!- Uništio život?! Pobrinuo sam ze za tebe! Trudio sam se samo da osvetim smrt našeg oca. I dalje se trudim! Kraljevstvo mora da padne! Dobro će progutati senke!- Blatiš uspomenu na našeg oca svojim zlodelima!- Umukni! - zaurlao je Maksarel besno i bacio na njega veliku kuglu crvrno-crne vatre. Veragin je skočio i bacio na njega istu takvu kuglu, ali od zlatno-crnog plamena. Maksarel se sagnuo pred užarenom kuglom, a u slobodnom dlanu mu se opet pojavio plameni bič.- Otac je bio budala! Poštovao je Dobro, i kako je prošao?! - povikao je i zamahnuo bičem pravo na Veragina. Međutim, Veraginova velika šapa uhvatila je kraj plamenog biča. Bič su zahvatili zlatno-crni plamenovi i potisnuli Maksarelove crno-crvene plamene jezike, pojurili čitavom dužinom sve do

drške mača i opržili Maksarelovu ruku. Mordat je jauknuo i ispustio oružje, koje je u trenu nestalo.- Moramo odavde - iznenada je povikala Lavril, koja je stajala malo dalje sa svojim zabezeknutim prijateljima.- Ali... - počela je Aranis, ali ju je Lavril odmah prekinula:- Moramo odavde dok još ima vremena!- Ne! - urliknuo je Maksarel upirući prst u njih. Potom se obratioVnoksozima: - Sta ste se ukipile, odvratne beštije? Ubijte ih! Hajde, sve ih pobijte!Noksozi, kao da su se trgli iz nekog transa, vratili su se u borbu. Lavril je jauknula i ponovo podigla mač kako bi se odbranila.V- Hoću princezu! Čujete li?! Hoću princezu! - vrištao je Maksarel dok se izmicao Veraginovim vatrenim strelama.

- Ako pobegne, sve ću vas žive zapaliti!Čudovišta su uz sipljive urlike vitlala nazupčenim

oružjem i u grupama napadala družinu. Činilo se da ih je pretnja gospodara uplašila pošto su se borili sa većom strašću i žestinom.

Nebo se namračilo, a tamni oblaci su jurili u divljem kovitlacu, tako da su planine izgledale groznije i podmuklije više nego ranije. Povrh toga, njihove beličaste vrhove okruživala je neprobojna magla, tako da sunčevi zraci nisu mogli da prodru sumorne zemlje. Vetar je bio leden i vladala je oštra zima iako su bili u dolini, u podnožju planina.

Svi članovi družine sada su se držali zajedno kako bi mogli jedni drugima da pomognu jer je Eleas bio oslabljen zbog rane, a Aranis iscrpljena od borbe sa Maksarelom, iako joj je jednorog sve vreme nadoknađivao snagu. Osim toga, noksoga je još uvek bilo previše i svi su se ustremili na nju. Samo što bi sredila dvojicu, pojavila bi se još trojica pa sve iz početka. Mačkoroge su opet napali dargvuci, a Sneško i Leo su morali debelo da se potrude kako bi se odbranili.

Veragin i Maksrel su u međuvremenu vodili žestoku borbu. Maksarel je na svoga brata poslao gusti,

crno-crveni plamen, ali ga je Veragin odbioVzamahom plamenog mača. Činilo se da je Maksarelov bes dostigao najvišu tačku. Čudilo ga je što Veragin tako odoleva njegovim napadima i bori se bolje od njega.

Nikada nije bilo tako. Sve što Veragin zna i ume naučio ga je stariji brat. Za tu godinu, otkako su se rastali, Veragin se dosta promenio, i Maksarelu ništa nije bilo jasno. Potcenio je brata još na početku dvoboja i to ga je koštalo.

Veragin je iznenada na njega bacio iste one plamene bumerange kao malopre Maksarel, samo s što su njegovi bili zlatno-crni. Maksarel se opet nije izmakao na vreme i bumeranzi su ga pogodili. Zavrištao je kada su mu se zasekli u butine, sprživši mu kožu i meso.

Veragin nije oklevao i odmah je na njega bacio plamteće noževe, tri odjednom. Pojavili su mu se u dlanu neočekivano, brzo poput vatrenog mača. Dva su se zabola u Maksarelovo rame, ali je treći uspeo da odbije udarcem mača. Pao je na kolena i uz sipljivo disanje se sručio na zemlju. Bumeranzi su mu se prodirali duboko u meso i pržili ga, a noževi su, samiod sebe, počeli da se zarivaju sve dublje i dublje. Pokušao je da ih izvuče, ali su mu isklizavali, dok su ga zlatno-crni plamenovi sve više i više pekli.

Veragin je ostavio Maksarela da leži i bacio se u bitku da pomogne prijateljima, savladavajući želju da sve živo pobije i tako ugasi svoj bes i zlo koje sada osećao prema čitavom svetu. U njemu je divljao strašan plamen uništenja, okrutnosti i podlosti. Dugo zatrpavana i zaboravljena vatra sada se razgorela u liku koji je morao da preuzme, a zakleo se da to nikada više neće učiniti.

Sada je pogazio zakletvu da bi zaštitio devojku koju je voleo. Ta reč mu je odjednom izgledala tako daleko... tako strano... ljubav. Zlo, koje se u njemu opet probudilo, proždiralo ga je i nagonilo na zlodela. Ipak, nije se predavao. Iz sve snage se trudio da ne obraća pažnju na taj zao glas.

Krčio je put kroz gomilu noksoga i s lakoćom odbijao njihove nesigurne udarce. Grčili su se ispred njega i sklanjali mu se s puta, ali nije

uspeo sve da ih otera. Više su se plašili Maksarela nego Veragina. Uporno su ga napadali, nasrćući i na njegov plameni mač s istom odlučnošću kao i na mačeve neprijateljske četvorke.

Veragin u obličju velikog i strašnog mordata opsovao je i pokušao da se probije do Aranis dok se Maksarel previjao na zemlji i borio se vatrenim noževima i bumeranzima.

Napokon je zlatno-crni mordat došao do elfkinje, koju je toliko voleo i srce mu je zadrhtalo od tog osećanja, koje mu je do pre samo nekoliko trenutaka izgledalo tako dalekim. Kako ju je pogledao, tamni plamen u njemu ga je oslabio da bi se opet potpuno razgoreo kada je osetio koliko iz nje zrači Dobro... Osećao je i jednoroga. Bio je blizu. Odmah u tamnima dubinama prolaza.

Jednim zamahom je rasparao leđa noksogu koji je pretio Aranis i presekao vrat sledećem s kojim se borila.

Elfkinja mu se okrenula gledajući ga prestrašeno. Taj pogled ga je i ranio i obradovao. Nije želeo da joj uliva strah, da ga se užasava. Međutim, istovremeno se javljao i nekakav zao glasić koji se radovao zbog straha koji je u njoj budio. Aranis je sve to osećala. Doduše, jedva, ali je osećala. A on je to znao.

Stajala je nepomično i netremice ga gledala. U očima joj se videlo sve štoje osećala u tom trenutku: tuga, bol, prekor, bes, gorčina i strah, ali i pitanja... gomila pitanja. Veragin je koraknuo k njoj, ali je ona uzmakla. Istovremeno je zamahnuo vatrenim mačem kako bi odrubio glavu nemani koja im se prikrala.Vodila se žestoka borba. Družina je davala sve od sebe da se odbrani od moćnog neprijatelja. Veragin je napokon spazio Sneška i Lea kako se bore s dargvukovima.- Veragine! - začuo je kako ga Eleas doziva sav očajan. Brzo je stao pogledom da traži elfa. I Aranis ga je tražila pogledom, a onda je spazila njega i Lavril u gomili čudovišta. Eleasov poziv ga je iznenadio.- Veragine! Povedi Aranis i bežite odatle! Mora da se skloni odavde! Nećemo uspeti da je zaštitimo! Maksarel će je ščepati! Uzmi je i bežite!

VČuvaj je!V- Sta to govoriš?! - progovorila je njegova sestra u neverici dok se borila s dvojicom noksoga.Eleas je odbio mačeve čudovišta iza njenih leđa.- Pa to je mordat! - Međutim, brat nije obraćao pažnju. Dovikivao je dalje Veraginu:- Idi! Ti ćeš se jedini probiti! Mi ćemo ih zadržavati!- Ne! - povikala je Aranis i bacila se na elfa, ali Veargin nije oklevao, dohvatio ju je ogromnim rukama i prebacio je preko ramena. Odlučio je da posluša prijatelje. Morao je da je zaštiti. Nije mogao da dopusti da je Maksarel zarobi, a s njom i jednoroga, koliko god mu je zli unutrašnji glas to branio.- Ne! Pusti me! Pusti me, Veragine! - vriskala je Aranis i udarala ga majušnim pesnicama, koje Veragin gotovo da nije ni osećao. Brzo je krčio put kroz čudovišta, koja pokušavala da ga zaustave, žureći ka tamnom prolazu. Nosio je Aranis preko ramena.Maksarel je uspeo da iz svoga tela izvuče poslednji nož, premda se nije otarasio bumeranga. Stigao je samo da vidi kako njegov brat nestaje u tmini među planinama i kako se noksozi i dalje bore s njegovim prijateljima. Zlokobno je zarežao, rasteravši prestrašene ptice iz krošnji drveća napadini. Besno je dotakao butine i zario u njih kandže, na šta su odmah izleteli crno-crveni plamenovi. Ubrzo su iz mesa napokon izleteli plameni bumeranzi. Maksarel je na njih bacio jednu vatrenu kuglu pretvarajući ih prah. Koža i meso na nogama i grudima bili su mu spaljeni. Bio je strašno besan.

Stao je opet na noge i povikao dargvucima, koji su se još borili sa iscrpljenim mačkorozima. Maksarel je video kako je Drikor zario svoje smrtonosne kljove u telo azurnoplavog mačkoroga i bacio ga nekoliko metara daleko. To ga, međutim, nije zanimalo. Sve što je hteo bili su princeza i jednorog.

-DRIKORE! NIMRODE! OVAMO! - zaurlao je, a dargvukovi i Sneško su se ukočili usred borbe. Oba čudovišta su preteći zarežala na mačkoroga, da bi odmah potom potrčala ka svome gospodaru.

-Hoću da mi odmah dovedete tu elfsku beštiju i mog brata! Pobegli su kroz prolaz! Trčite! TRČITE! I ne vraćajte se bez njih!

Dargvukovi nisu oklevali, već su krupnim koracima pohitali ka podnožju planina. Ubrzo su se izgubili u tamnoj utrobi prolaza. Maksarel je besno opsovao, najgore što je mogao, podigao mač koji je dogorevao, ali se ubrzo rasplamsao, i pošao u susret elfskim stražarima, koji su sa kentaurom još uvek odolevali napadima noksoga. Hteo je da na njima iskali svoj bes. Hteo je da uživa u njihovoj patnji i smrti. Srce mu je podrhtavalo i treperilo od nestrpljenja.

Zarežao je u znak upozorenja, a njegove sluge su mu se sklonile sa puta. U velikoj šapi mu je goreo mač crveno-crnog plamena, a duboke oči su mu se utapale u njemu.

-Skloni se! - naredio je gromkim glasom jednom od noksoga koji se upravo ustremio na elfkinju. Ljigavo stvorenje je skočilo u stranu i ušlo u krug koji se stvorio oko tri prijatelja i dva mačkoroga.

Maksarel se s okrutnim osmehom zaustavio pred svojim žrtvama. Beli očnjaci su sijali u crnoj njušci. Njegove ubilačke, bezosećajne oči posmatrale su budalastu odvažnost i hrabrost elfske ratnice, iscrpljenost i smirenost njenog brata, prkos i gnev mladog kentaura i nesigurnost i strah obaju mačkoroga.

-Jeste li spremni da umrete za svoju princezu? - upitao je kezeći se.- Uvek i bez oklevanja! - odgovorila je Lavril hladno.- Budale! - zacerekao se Maksarel. - Vaša žrtva je uzaludna jer će Dobro na kraju pasti, a s njim i vaša kraljica i Sveti jednorozi. Naš gospodar je svemoćan! Ali i pored toga, uživaću u vašoj patnji.- Vera, ljubav, prijateljstvo, nada i odlučnost čine dobro i jači su od senki i tame zla - rekao je Eleas, a Maksarel je na trenutak prestao da se ceri.- Umrećete! Ali najpre ćete patiti zbog tog vašeg Dobra - procedio je mordat i podigao vatreni mač. Gledao je kako se trojka hvata za ruke i kako Sneško zatvara oči. Znao je da njegova čarolija nije dovoljna za mordata.Međutim, plameno sečivo se naglo zaustavilo u vazduhu. Mordat se ukočio usred pokreta i načuljio

uši. Činilo se kao da je osetio nešto u vazduhu. Plamenovi u njegovim očima su ugasli, a zenice su mu se raširile. Noksozi su zbunjeno piljili u svoga gospodara, ali su elfovi već sve shvatili.Maksarel je zamišljeno spustio mač i ustuknuo. Uperio je pogled ka sumornom nebu, a njegovo lavlje lice se raspuklo od besa. Eleas je progovorio:- Izgubio si ovu bitku, Maksarele.Mordat ga je besno pogledao i bacio se na njega, ali je u tom trenutku nekoliko njegovih sluga stravično zavrištalo i sagorleo u Ljubičastom plamenu. Maksarel se zaustavio tik ispred Eleasa i u neverici pogledao k nebu. Ispustio je strašan urlik, u kojem su bili sav njegov bes i zloba. Okrenuo se ka noksozima i bacio vatreni mač.- Bežite! - povikao je preplašenim i zbunjenim noksozima. - Bežite, glupe beštije!Noksozi su rasejano i prestravljeno počeli da beže na sve strane i da pometeno udaraju jedni o druge. Maksarel je jurio ka planinskim padinama ne bi li se izgubio u šumi, kad se iznad njega spustio predivni soko i prodorno zapištao. U trenu se iz sive i guste magle pojavilo deset ogromnih zmajeva.Mahali su velikim krilima i silovito se spuštali ka zemlji. Vazduh ispod sebe pretvarali su u jak vetar, a srebrne, nemilosrdne i stroge oči obasjavale su sumrak kao svetlucavi dijamanti. Uzvišena i veličanstvena tela, metalik-crna, srebrna i bleštavobela, budila su i strah i divljenje. Iz stravičnih grla ispuštali su duge ljubičaste plamenove uništavajući izbezumljene noksoge u begu.Nisu oklevali i sve do jednog su ih spalili nemilosrdnim plamenom. Zapaljena čudovišta su se bacala na sve strane, vrištala i padala jedna preko drugih.Maksarel se ispeo preko strmog grebena i zastao na ivici šume kako bi poslednji put pogledao svoj poraz i zapaljene sluge. Sve je izgubljeno. Njegov plan nije uspeo, izneverio je svoga gospodara i zasigurno će opet osetiti snagu njegovog gneva. Ovog puta će, međutim, biti mnogo veća i strašnija nego ikada.Stisnuo je pesnice. Njegov mlađi brat ga je pobedio i napustio. Princeza je nestala zajedno s jednorogom, a vojska noksoga, koju mu je poverio

njegov gospodar, izgorela je u Ljubičastom plamenu. Ali jedno mu je uspelo - otkrio je tajnu svoga brata, koju je ovaj toliko dugo skirvao pred svojim prijateljima. Možda će ga sada oterati od sebe, više mu neće verovati i on bi ponovo mogao da ga privoli na svoju stranu. Ipak je to njegov brat...Mahnuo je i njegovo telo je zahvatila spirala crno-crvene vatre. Za nekoliko trenutaka vratio mu se ljudski lik. Prošao je prstima kroz kosu, bacio prkosan pogled na zmajeve i dodirnuo mali privesak u obliku slova „V”, koji mu je bio oko vrata.I onda je nestao.Zmajevi su gromoglasno pristali među spaljene leševe odvratnih noksoga. Istegli su vratove i posmatrali svoje delo sa zanimanjem i iskrama u očima. Ispred ogromnih guštera sleteo je veliki crni zmaj, koji je na dvoje elfova, kentaura i preplašene mačkoroge uperio svoje sjajne, ali hladne oči.V- Ziv bio, Bralijade - rekao je Eleas zahvalno iako mu je glas bio pomalo drhtav.Zmaj je iskezio zube i isturio prednju desnu nogu.- Ette ahldien alil, elafil - zabrundao je na elfskom, a Eleas je još stigao da mu zahvali što su ih spasli.Utom se iza zmajevih leđa pojavio Falijen i brzo mu se spustio niz nogu.- Falijene! - povikala je Lavril od radosti. - Vratio si se!- Da - rekao je Falijen s osmehom i čvrsto zagrlio sve svoje prijatelje.- Divno - povikao je veselo Sneško i radosno poskočio. Leo pored njega ništa nije govorio, samo je delovao umorno. Osim toga, na grbi je imao veliku posekotinu.- Došao si baš na vreme, prijatelju - kazao je Eleas s olakšanjem, hvatajući se za bok. Rana mu je krvarila, a elf je jedva stajao na nogama.- Tražili smo vas, planine su šaptale zmajevima gde da vas nađemo, ali smo za lutali. Onda se ispred nas pojavio Donit! On nas je doveo do vas - objašnjavao je Falijen i letimice pogledao ka sokolu, koji im je kružio iznad glava.- Nedostajali ste nam, prinče - ubacio se Temas, ali Falijen se tužno nasmejao i jedva primetno

odmahnuo glavom.- Ne, Temase, više nisam princ. Sada sam kralj.Lavril je iskolačila oči na njega, a i Eleas je delovao zapanjeno. Temas je skroz zanemeo.- Imam puno toga da vam ispričam - nastavljao je žurno Falijen. - Najpre ću vam, međutim, saopštiti da smo dobili bitku za Santijel. Doduše, jedva. Ali najpre vi meni recite da li sam ja to ovde video mordata.Eleas je snuždeno klimnu oglavom. - Da. To je bio taj Maksarel.Falijen se namrštio. Ali je Lavril odmah dodala:- A njegov brat nam je sve vreme bio prijatelj.Sada Falijen već ništa nije razumeo.Pokušao je da uzme vazduh i tiho rekao: - Veragin?- Tačno tako - potvrdila je Lavril.Mladi kralj se malo zateturao i sav prebledeo dok je pokušavao da prihvati ovu neverovatnu vest. Sve vreme je sumnjao da Veragin nešto krije, ali nikad mu nije palo na pamet da je posredi takva strašna tajna. Nije mogao da izusti ni reč iako mu je um bio zatrpan pitanjima, mislima i ljutnjom. Toliko toga su preživeli. Činilo mu se da na njega sipaju samo loše vesti.- Ali nećemo donositi nagle zaključke. Veragin se borio s Maksarelom, sa svojim bratom, da bi nas zaštitio. Na kraju je pobegao sa Aranis, anajverovatnije i s jednorogom u Tamnu šumu - dodao je Eleas.- Molim?! - užasnuto je kazao Falijen.- Ja sam ga zamolio - mirno je dodao elf. - Bila je to jedina šansa da seVspasu princeza i jednorog. Čudovišta je bilo previše, a Maksarel je bio rešen da je se domogne po svaku cenu.- Zaboga, Elease... to je mordat... Pustio si princezu u Tamnu šumu s mordatom... - šaptao je Falijen.Eleas se sručio na zemlju sav iscrpljen. Držao se za bok i teško disao. Lavril je odmah kleknula kraj njega, a on nije skidao pogled sa zmajeva, koji su u tišini sedeli nedaleko od njih.- Moramo ti previti ranu, Elease! Odmah! - rekla je Lavril strogo.

Eleas je samo klimnuo. Falijen ga je brižno posmatrao nekoliko trenutakai grozničavo razmišljao o svemu što je upravo čuo. Očekivao je da se, dok je bio odsutan, desilo puno toga, ali ni najmanje nije računao na ovakve novosti. Na kraju je glasno uzdahnuo i okrenuo se prema zmajevima.Sedeli su udobno zavaljeni u planinskoj travi, utonuvši u svoje misli; netremice su gledali ka planinskim padinama, u nebo, ili ispuštali oblačiće dima ka Donitu. Samo je Bralijad sve vreme pratio šta se dešava s Falijenom. Iako mu se niti iz pogleda, niti sa lica nije moglo ništa pročitati.- Bralijade... - počeo je polako Falijen, prišavši mu.- Vreme je da se rastanemo, kralju - preduhitrio ga je zmaj kao da je znao šta će kralj reći.- Tako je - klimnuo je mladi kralj.- Beskrajno ste zadužili i mene i moje kraljevstvo. Nadam se da ovo nije naš poslednji susret i da će nam se putevi opet spojiti.- Zmajevi se više ne boje ljudi. Više nema nepoverenja. Prihvatili smo Dobro sveta i uvek ćemo ga poštovati - spustio je zmaj ogromnu glavu ka Falijenu.- I uvek ćemo odgovoriti na poziv mladog kralja ako zatreba.Falijen se nasmejao. Bralijadov vreli a u isto vreme i hladni dah razlio mu se po celom telu.- Hvala ti, prijatelju...Bralijadu su se oči smešile. Ustao je, raširio krila i gromkim glasom se obratio elfovima:- Kekgnin ill kenivil keli.Eleas i Lavril su klimnuli i uglas povikali: - Mij Ten!Crni zmaj se okrenuo, odrazio se zadnjim nogama, skočio i moćno zamahnuo krilima da su svi morali da sakriju lice pred snažnim i ledenim naletom vetra. Ostali zmajevi su pratili svoga vođu te su svi zajedno poleteli ka vrhovima opakih planina Dragora. Falijen ih je posmatrao još nekoliko trenutaka, pre nego što su mu nestali s vidika, shvativši da ih je isprava bio pogrešno procenio i da je princeza Aranis opet bila u pravu. Pri pomisli na nju, srce mu se steglo od straha. Sa očajanjem je pogledao u

Eleasa:V- Sta ćemo sad?Elf je pogledao u njega, potom i u ostale zabrinute prijatelje pa mirno saopštio:- Put kroz planine je završen. Sada moramo proći kroz šumu privida... naći izgubljene prijatelje i odgovore na mnoga pitanja.KRAJ II DELA