Svetska Elita Tajno o Srbiji

9
Svetska elita tajno o Srbiji Zoran Miljatović, 14.06.2008 18:32:24 Ocena: 5.00 (Glasova: 3) Komentara: 0 „Bilderberg grupa“ LAKO je biti skeptičan prema teorijama zavere, ali nije tako lako odgovoriti na pitanje čemu onda potreba političko-finansijsko elite planete da se redovno sastaje „iza sedam brava, krijući od javnosti i gde se sastaje, i o čemu raspravlja, i zbog čega, uostalom, takva tajnost ako nema šta da se prikriva... Tako se prošle nedelje, od 5. do 8. juna, u apsolutnoj diskreciji, bez najava u javnosti i saopštenja bilo koje vrste, u američkom gradiću Čentili (u državi Virdžinija), što „Novosti“ prve otkrivaju domaćoj javnosti, okupilo oko 225, bez preterivanja se može reći, sadašnjih i budućih vladara sveta. Među njima i Karl Bilt, Joška Fišer, Ričard Holbruk, Jap de Hop Shefer, Henri Kisindžer, holandska kraljica Beatris, Kondoliza Rajs, Dejvid Rokfeler... Sve ove ljude spaja jedno: 56. po redu sastanak grupe „Bilderberg“. Od 1954, kada su se „odabrani“ prvi put sreli, na inicijativu holandskog princa Bernara, u hotelu „Bilderberg“ u ovoj zemlji, po čemu je čitava organizacija i dobila ime, ovi skupovi su redovni (prošle godine je održan u Istanbulu). Cilj prvog sastanka sredinom pedesetih, danas niko ne krije: stvaranje Evropske unije. Lideri okupljeni u „Bilderbergu“ videli su u tome jedinu šansu sučeljavanja, a pre toga snaženja, zapadnoevropskog bloka prema SSSR-u. Tako je i bilo... Džordž Mekgi, bivši američki ambasador u Zapadnoj Nemačkoj, kasnije je otvoreno govorio da je Rimski ugovor (potpisan 1957), kojim je stvoreno zajedničko tržište u Evropi, kreiran na sastancima „Bilderberga“. Tvrdi da su i sve kasnije evropske institucije osmišljavane od „Bilderberga“. Sastanci se od tada održavaju svake godine na drugom mestu (uglavnom u Evropi), najčešće početkom juna, o njima se javnost ne obaveštava, ali je u svetu već dovoljno zagriženih novinara koji su celu svoju karijeru posvetili „otkrivanju tajne Bilderberga’“, stvorivši svoju paralelnu informativnu mrežu uhođenja, odnosno otkrivanja gde će se moćnici te godine okupiti i, ako je moguće, o čemu će raspravljati. Ove godine, saznaje se, u hotelu „Vestfilds Meriot“ u Čentiliju našao se i Barak Obama, što mnogi već vide i kao siguran znak da je on „odabran“ za novog predsednika Amerike. Baš kao što su ranije, pre svojih strelovitih političkih uspona sa dugotrajnim dejstvom, na

Transcript of Svetska Elita Tajno o Srbiji

Page 1: Svetska Elita Tajno o Srbiji

Svetska elita tajno o Srbiji

Zoran Miljatović, 14.06.2008 18:32:24

Ocena: 5.00 (Glasova: 3)

Komentara: 0

„Bilderberg grupa“

LAKO je biti skeptičan prema teorijama zavere, ali nije tako lako odgovoriti na pitanje čemu onda potreba političko-finansijsko elite planete da se redovno sastaje „iza sedam brava, krijući od javnosti i gde se sastaje, i o čemu raspravlja, i zbog čega, uostalom, takva tajnost ako nema šta da se prikriva...Tako se prošle nedelje, od 5. do 8. juna, u apsolutnoj diskreciji, bez najava u javnosti i saopštenja bilo koje vrste, u američkom gradiću Čentili (u državi Virdžinija), što „Novosti“ prve otkrivaju domaćoj javnosti, okupilo oko 225, bez preterivanja se može reći, sadašnjih i budućih vladara sveta. Među njima i Karl Bilt, Joška Fišer, Ričard Holbruk, Jap de Hop Shefer, Henri Kisindžer, holandska kraljica Beatris, Kondoliza Rajs, Dejvid Rokfeler...Sve ove ljude spaja jedno: 56. po redu sastanak grupe „Bilderberg“.

Od 1954, kada su se „odabrani“ prvi put sreli, na inicijativu holandskog princa Bernara, u hotelu „Bilderberg“ u ovoj zemlji, po čemu je čitava organizacija i dobila ime, ovi skupovi su redovni (prošle godine je održan u Istanbulu). Cilj prvog sastanka sredinom pedesetih, danas niko ne krije: stvaranje Evropske unije. Lideri okupljeni u „Bilderbergu“ videli su u tome jedinu šansu sučeljavanja, a pre toga snaženja, zapadnoevropskog bloka prema SSSR-u. Tako je i bilo... Džordž Mekgi, bivši američki ambasador u Zapadnoj Nemačkoj, kasnije je otvoreno govorio da je Rimski ugovor (potpisan 1957), kojim je stvoreno zajedničko tržište u Evropi, kreiran na sastancima „Bilderberga“. Tvrdi da su i sve kasnije evropske institucije osmišljavane od „Bilderberga“.Sastanci se od tada održavaju svake godine na drugom mestu (uglavnom u Evropi), najčešće početkom juna, o njima se javnost ne obaveštava, ali je u svetu već dovoljno zagriženih novinara koji su celu svoju karijeru posvetili „otkrivanju tajne Bilderberga’“, stvorivši svoju paralelnu informativnu mrežu uhođenja, odnosno otkrivanja gde će se moćnici te godine okupiti i, ako je moguće, o čemu će raspravljati.

Ove godine, saznaje se, u hotelu „Vestfilds Meriot“ u Čentiliju našao se i Barak Obama, što mnogi već vide i kao siguran znak da je on „odabran“ za novog predsednika Amerike. Baš kao što su ranije, pre svojih strelovitih političkih uspona sa dugotrajnim dejstvom, na

Page 2: Svetska Elita Tajno o Srbiji

„Bilderberg“ sastanke pozivani Bil Klinton i Toni Bler...Formalno, godišnji skup „Bilderberga“ izgleda ovako: na jednom mestu se okupi trećina top-političara i dve trećine finansijsko-poslovnih magnata, većaju tri dana bez straha da će njihovi stavovi dospeti u javnost (i obezbeđenje mora ostati izvan prostorije za sastanke), ništa se ne snima i ne beleži, a onda se raziđu, pojednostavljeno rečeno: na izvršenje zadataka. Tvrdi se da je „tajnovitost neophodna da bi diskusija bila stimulativnija“. Zanimljivo je, međutim, da udarni američki mediji o ovim skupovima, po pravilu, ne informišu. Objašnjenje je jednostavno: njihovi vlasnici i sami su na „Bilderberg“ listama.Osnovni cilj „Bilderberga“ bio je jačanje evro-atlantskih veza, ali još odavno je to preraslo u odnos ove osovine prema pretnjama koje dolaze od ostatka planete. Odnosno, očuvanje i jačanje supremacije zapadne civilizacije. Tako se ove godine, nezvanično su saopštili pojedini učesnici, raspravljalo i o sajber-terorizmu, mogućem ratu sa Iranom, izboru američkog predsednika, Rusiji...U okviru rasprave o odnosima SAD i EU pominjana je, navode pojedini mediji pozivajući se na neimenovane izvore, i Srbija. Izražena je zabrinutost zbog „neizvesnosti“ koju „Srbija ni na Istoku ni na Zapadu“ politički i bezbednosno nosi i zaključeno je da su dozvoljeni svi napori i troškovi (čitaj: sredstva) da se jedan naš orao otrgne od pogleda usmerenog na istok i da se zemlja ubrzano uključi, veže, u sve zapadne strukture kako bi se trajno „skinulo to pitanje“, jer pred Evropom i Amerikom stoje izazovi koje ne treba opterećivati sitnicama u sopstvenom dvorištu. Davanje nezavisnosti Kosovu se i posmatra u tom kontekstu, uz opasku jednog od prisutnih da će svoju punu funkciju ispuniti tek ako se na pravi način „nagradi“ (umiri) Srbija. Uzgred budi rečeno, ove godine u Čentiliju bio je i potpredsednik „Fijata“ Džon Elkan.

Zanimljivo je da je 1999. godine, nama po zlu znane, skup „Bilderberga“ održan u Sintri od 3. do 6. juna, a da je prva tema bilo Kosovo. Moderator rasprave bio je Henri Kisindžer, a prvi govornik Karl Bilt. Njih dvojica su i ove godine bili u Čentiliju. Uopšte, među „Bilderberg“ zvanicima uglavnom tradicionalno preovlađuju Srbiji ne baš naklonjeni političari.Jedini predstavnik iz Češke, na primer, bio je ministar spoljnih poslova Karel

Švarcenberg, najtvrđi zagovornik priznavanja nezavisnosti Kosova, poznat već petnaestak godina po stavovima koji prava Srba stavljaju u drugi plan. Švarcenberg je, inače, i nasledni vitez reda „Zlatnog runa“, osnovanog u vreme Austro-Ugarske kao način priznanja monarhije najvernijim aristokratama, a posle njenog kraha ovaj red je nastavio da se bori za habzburške vrednosti i, pre svega, katoličanstvo. Upravo Švarcenbergovo odsustvo sa radnog mesta nagnalo je češke novinare da istraže gde se nalazi, i na kraju im je potvrđeno - na skupu je „Bilderberga“ u Čentiliju. „Kao privatno lice“, saopšteno je u češkom Ministarstvu.A onda se u tamošnjim medijima oglasio i Jirži Pehe, politikolog (nekada desna ruka Vaclava Havela, još jedne Srbima nenaklonjene osobe), koji je na „Bilderberg“ skupu bio 2001. Nije želeo da iznosi detalje, jer, tvrdi, to je obaveza svih učesnika, ali je objasnio da je bio šokiran brojem značajnih ličnosti kojima je bio okružen kada se, po pozivu jednog nemačkog zvaničnika, našao na sastanku „Bilderberga“, kao o otvorenošću i „dalekovidošću“ diskusija. Ne smatra da je „Bilderberg“ organizacija koja može nekoga da „progura“ u politički vrh, ali kontakti koje tamo stekne svakako mogu više nego da pomognu.Pa, nije ni čudo što su dve trećine učesnika iz poslovno-finansijske elite - to je njihov način da utiču na stvaranje svetskog političkog ambijenta za svoj biznis. Svojevrsna simbioza od koje moćnici imaju koristi, a običnim smrtnicima ostaje da veruju ili ne veruju u teorije zavere. Pehe se seća da je 2001. glavna glavna tema bio uspon Kine, ali i „sudar civilizacija“, odnosno zapadnog i islamskog sveta, iako je skup održan pre 11. septembra...

Page 3: Svetska Elita Tajno o Srbiji

Kanadski pisac Danijel Estulin, autor knjige „Klub Bilderberg“, smatra da je konačni cilj ove „grupacije silnih“ da kreiraju svetsku vladu, „koju bi činili uticajni ljudi, s ciljem da kontrolišu sve značajne resurse na planeti gde neće postojati nacije, već samo regioni, jedna religija, jedan ustav, jedna crkva, jedna moneta i jedna država“.Kao „organizacija kćerka“ „Bilderbergu“ formirana je kasnije „Trilaterala“, preko koje se ostvaruje dijalog s Japanom. Ka cilju koji navodi Estulin međukorak je, tvrdi se, stvaranje četiri velike svetske unije: evropske, američke, azijske i afričke. Tek da pomenemo, krajem maja ove godine u Sao Paolu formirana je Unija nacija Južne Amerike (UNASUR), zajednica 12 naroda južne hemisfere američkog kontinenta, po ugledu na EU.Tako, zavere možda nema, ali jedno je sigurno: ako već ne želite da prihvatite da neko organizovano radi protiv vas, utešite se time da „neko misle za vas“. Da bi očuvao svoje pozicije, ne da bi popravio vaše.

I CENA NAFTEPRE tri godine na „Bilderberg“ skupu, kako je tada procurilo, zatraženo je drastično poskupljenje nafte. Henri Kisindžer je tražio je cenu barela od 150 dolara. Tada je bila samo 40, ubrzo je skočila na 70, a danas je nadomak tada projektovane cifre.

TVRDO JEZGRO„BILDERBERG“ je neformalna organizacija političara, predstavnika vojnoindustrijskog sektora, bankara, poslovnih ljudi... Svojom tajnovitošću donekle podseća na slobodne zidare, masone.Tvori ga tvrdo jezgro, u koje se, na primer, mogu svrstati Dejvid Rokfeler i Henri Kisindžer, a ostatak gostiju se poziva po trenutnoj aktuelnosti, odnosno po tome koliko je perspektivno „ulagati“ u njih. Štab je formalno u Hagu.

NAJMOĆNIJI U KLUBU MOĆNIHSastanku „Bilderberga“ u Čentiliju su, između ostalih, prisustvovali i:Jozef Akerman, prvi čovek Dojče bankeKejt Aleksander, direktor Nacionalne agencije za bezbednost SADJan Peter Balkenende, premijer HolandijeBen Bernanke, direktor američkih Federalnih rezerviKarl Bilt, ministar spoljnih poslova ŠvedskeMario Dragi, guverner Banke ItalijeRičard Holbruk, bivši političar, sada potpredsednik PerseusaDžon Elkan, potpredsednik „Fijata“Joška Fišer, bivši nemački ministar spoljnih poslovaJap de Hop Shefer, generalni sekretar NATOVolfgang Išinger, nemački diplomataHenri Kisindžer, američki političarPiter Mendelson, evropski komesar za trgovinuBeatris, holandska kraljicaKondoliza Rajs, američki državni sekretarDejvid Rokfeler, bivši predsednik Čejz Menhetn bankeFrans Timermans, holandski ministar za evropska pitanjaSofija, španska kraljicaŽan-Klod Triše, predsednik Evropske centralne bankeKnut Volebek, visoki komesar za nacionalne manjine OEBS-aRobert Zelik, predsednik Svetske banke.

Page 4: Svetska Elita Tajno o Srbiji

IMPERIJALNI SKUP MASONAU BEOGRADU je prošle nedelje (od 5. do 7. juna) održan veoma značajan masonski skup - 39. Skupština Regularne velike lože Srbije. Bio je to jedan od najvećih događaja u istoriji srpske masonerije, sa oko 70 stranih gostiju. Svog specijalnog izaslanika poslao je i vojvoda od Kenta, veliki majstor Ujedinjene velike lože Engleske (ova imperijalna loža retko šalje svoje predstavnike na skupove drugih masonskih organizacija).Kako „Novosti“ saznaju iz pouzdanih izvora, bili su prisutni, između ostalih, i veliki majstori (prvi masoni) Vašington Di Sija, Austrije, Švajcarske, San Marina, Luksemburga, Crne Gore, BiH, zamenici velikih majstora Nemačke, Rumunije, Hrvatske, Italije, veliki kancelar Ilinoisa... Neki od njih su i visoki državni zvaničnici u svojim zemljama.U našoj loži tumače da je to znak da se Regularna velika loža Srbije uvažava kao stožer masonerije u ovom delu Evrope.

Samo sloga masone spasava?

Z.N., 17.06.2006 20:04:36

Ocena: -.-- (Glasova: 0)

Komentara: 3

Srpska masonerija je na novoj prekretnici. Velika ujedinjena loža Srbije sinoć je održala svečani masonski skup u Beogradu na kojem je, na poseban način obeleženo ujedinjenje masona u našoj zemlji, obavljeno na Skupštini održanoj 8. juna ove godine. Ovom skupu prisustvovao je veliki broj članova Velike lože "Jugoslavija", Regularne velike lože "Jugoslavija" i Velike nacionalne lože SCG.Žestok "zemljotres" tokom kojeg se raspala nekadašnja Jugoslavija ostavio je veliki trag i na ovu organizaciju. U Srbiji danas mnogi doživljavaju slobodne zidare kao "osobenjake" ili "zaverenike", za šta su masoni unekoliko i sami krivi. Nije sporno da imaju izuzetan uticaj na bitna događanja u Srbiji, a takođe je jasno da tako značajna grupa elitnih ljudi može mnogo da pomogne stabilizaciji države. Činjenica da se tako ne događa jasno govori i da među masonima postoje značajni sukobi i razmirice.Kako stoji u svaničnom saopštenju Velike Ujedinjene Lože Srbije (VULS) "na teritoriji naše zemlje postoji samo jedna zakonito stvorena velika slobodnozidarska vlast, koja ima isključivu jurisdikciju nad radom svih loža, sa neprekidnim kontinuitetom od 26. marta 1990. godine, koja se sada zove Velika Ujedinjena Loža Srbije".Njen kontinuitet temelji se na podatku da je Velika loža "Jugoslavija" zakonito i regularno reaktivirana od strane UVL Nemačke 23. juna 1990. godine, čime je postala jedina samostalna i velika masonska vlast na teritoriji svoje jurisdikcije, što je potvrđeno davanjem Povelje o reaktiviranju i pismom UVL Nemačke od 17. juna 1990. godine.

DELO MIHAILA PUPINA

PREDSTAVNICI ove lože podsećaju na "svetlu tradiciju srpske masonerije da masoni Srbije vole svoju otadžbinu i da su joj odani i verni. Oni smatraju svojom dužnošću da brane njenu slobodu, samostalnost i nepovredivost njene celine, sarađujući na podržavanju unutrašnjeg mira - rečju, pismom i delom. Ovako radeći u svojoj otadžbini masoni Srbije doprinose i blagostanju celog čovečanstva".Kako "Novosti" saznaju od ljudi iz samog vrha ove lože, Deklaraciji o ujedinjenju prethodio je upis u Registar Ministarstva za ljudska i manjinska prava, a rešenje je izdato 5.juna ove godine, gde je, kao udruženje građana ova loža upisana pod brojem 10863.Podsećamo, 1940. godine je "samouspavana" Velika Loža "Jugoslavija" zbog približavanja

Page 5: Svetska Elita Tajno o Srbiji

tadašnjih vlasti nacističkoj Nemačkoj, koja je masone, baš kao i Jevreje, komuniste, Slovene i Rome programski želela da istrebi. Posle pola veka, preživeli predratni članovi te lože, masoni koji su primljeni u inostranstvu, ali i Srbi - slobodni zidari iz dijaspore, obratili su se ujedinjenim Velikim Ložama Nemačke u nameri da se reaktiviraju masonski radovi u Jugoslaviji, odnosno rad samouspavane lože.Tako su Ujedinjene Velike Lože Nemačke, 23. juna 1990. godine u Beogradu "unele svetlost" u Veliku ložu "Jugoslavija" i o tome izdale posebnu povelju čime je ta organizacija postala samostalna. Tog trenutka nastavljen je, kako kažu naši sagovornici, kontinuitet između predratnih i posleratnih velikana.U tom nizu ostali su, kao nastavljači predratne ideje, sada već pokojni dr Andrija Gams, dr Vojin Matić, veliki književnik Borisav Pekić... (Podsećamo, masoni nikada ne govore imena žive "braće". Njihov kodeks kaže da u svoje ime svako samostalno može da predoči svoju pripadnost ovom redu, ali nikada to ne sme da uradi u ime nekoga drugog).Kao dobar primer posvećenosti istoj, nacionalnoj ideji, ističe se primer Mihaila Pupina, masona koji je u najvećoj meri uticao na prisajedinjenje Banata tadašnjoj Jugoslaviji. Da nije bilo njegovog bliskog prijateljstva sa tadašnjim američkim predsednikom Vudro Vilsonom, Banat nikada ne bi bio u sastavu naše države."REČJU, PISMOM, DELOM"

RASKOL moderne srpske masonerije, prema mišljenju naših sagovornika, počeo je u Riminiju u Italiji. Skup tadašnjih sedam masona, koji su prethodno bili izopšteni iz lože kojoj su pripadali, proglasio se Skupštinom Velike Lože "Jugoslavija". To se odigralo 14. marta 1993. godine. Kako kažu naši izvori, takav proces se nikada ne odvija u inostranstvu, a za sada, prema podacima kojima raspolažemo, jedina loža na svetu koja radi pod takvim uslovima je Velika Loža Irana.Posle stvaranja Regularne Velike Lože "Jugoslavija", formira se i Nacionalna loža, od dela Velike Lože "Jugoslavija", juna 1997. godine. Od tih vremena do danas formirane su i tri lože koje rade pod uticajem Velikog Orijenta Francuske.- Trenutna situacija u masonskom pokretu u Srbiji veoma podseća na vreme od pre jednog veka, odnosno doba kada je Austrougarska anektirala Bosnu i Hercegovinu - pravi paralelu jedan od članova ove lože.- Istorija se ponavlja, zar ne? Aneksija je tada naterala dinastički zavađene i podeljene srpske masone da se ujedine, i tako je nastala prva Samostalna Velika Loža Srbije 10. maja 1912. godine.Zato je interesantan stav koji su u saopštenju izdali masoni Velike Ujedinjene Lože Srbije - oni smatraju "svojom dužnošću da brane slobodu, samostalnost i nepovredivost celine - rečju, pismom i delom".Vreme i dela će pokazati da li su slobodni zidari, pod ovako neugodnim okolnostima, u vreme konačnog rešavanja statusa Kosova i mnogih drugih, ni malo lakih problema, izvukli pouku, i da li su na tragu velikih predaka koje su nasledili.

USLOVI I ZA CRNOGORSKUPOSLE raspada SFRJ ključnu ulogu u stvaranju velikih loža u novonastalim državama imala je Velika Loža Austrije. Od tri lože - "Hrvatska vila", "Grof Ivan Drašković" i "Tri svijetla" 8. novembra 1997. godine stvorena je Velika Loža Hrvatske poveljom austrijske Velike Lože. Na isti način, od loža "Dialogus", "Žiga Cojs" i "Arkus", 16. oktobra 1999. godine formirala je Veliku Ložu Slovenije.Uz pomoć slovenačkih masona Velika Loža Austrije je napravila i Veliku Ložu Federacije BiH 16. aprila 2005. godine. Velika Loža BiH je sastavljena od loža "Luks Bosnie", "Ivo

Page 6: Svetska Elita Tajno o Srbiji

Andrić"i "Veritas".Zanimljivo je da je Veliku Ložu Makedonije, od njihove tri lože formirala Ujedinjena Velika Loža Engleske u septembru 2005. godine. Sada su stečeni uslovi za osamostaljenje i crnogorske Velike Lože. Biće interesantno videti ko će "uneti svetlo" u ovu, novonastalu ložu.

IME DO IMENAGALERIJA znamenitih Srba masona gotovo je nepregledna, pa tako tamo nailazimo na imena Dositeja Obradovića, Njegoša, Sime Milutinovića Sarajlije, Laze Pačua, Đorđa Vajferta, Ive Andrića, Branislava Nušića, Živojina Mišića, kralja Petra Prvog Karađorđevića, njegovog sina Aleksandra...Na svetskom nivou istorijom su masoni dominirali u svim oblastima - od Džordža Vašingtona, Votera, preko Beddžamina Frenklina, Mocarta, Getea, Puškina, Garibaldija, Simona Bolivara, Bakunjina, Kerenskog, do Karla Gustava Junga, Hermana Hesea i skoro svih američkih predsednika. Masoni su bili čak i astronauti koji su se prvi spustili na Mesec.

TITOFAMA o Titovom pripadništvu ovom redu nije utemeljena na srpskoj masonskoj tradiciji. Njegovo pripadništvo bilo je vezano za predratnu Simboličku Veliku Ložu "Libertas" u Zagrebu, koju je jedino priznavala Velika Loža Hamburga. Prvi veliki majstor te lože bio je kasniji maršal ustaške vojske Slavko Kvaternik.

Onamo - i masoni

Zoran NIKOLIĆ, 06.06.2006 19:42:28

Ocena: -.-- (Glasova: 0)

Komentara: 0

NOVONASTALA postreferendumska atmosfera nužno je uzrokovala i novu podelu unutar srpske masonerije, pa će srpski i crnogorski slobodni zidari, kako se drugačije zovu pripadnici ovog tajnog reda, ubuduće raditi samostalno.Kako je ekskluzivno za "Novosti" rekao veliki Majstor Regularne Velike lože "Jugoslavija" (RVLJ), srpski i crnogorski masoni su dugo sarađivali u okviru ove lože.- Dugo godina smo radili zajedno i veoma dobro se znamo - rekao nam je Veliki majstor, koji ne želi da otkrije svoje ime. - Naša loža se i obavezala da pomogne Velikoj Loži Crne Gore kako bi stekla što veći broj priznanja iz sveta, jer je ugled RVLJ u svetu ogroman. Mi posedu-jemo priznanja na svim kontinentima, posebno od Ujedinjene lože Engleske, majke svih loža, od Ujedinjene lože Nemačke, Velike Nacionalne lože Francuske, Velike lože Austrije, Veli-kog Orijenta Italije, Velike lože Švajcarske "Alpina", i svih loža iz SAD, a to su najugledniji masonski centri u svetu.Kako smo saznali od masona, jedna država uvek ima jednu Veliku ložu, stvorenu na način na koji je predviđen unutrašnjom organizacijom i ima svoju hijerarhiju poteza i ustaljen red.- To znači da može postojati jedna Velika loža tek kad postoje tri lože na teritoriji jedne dr�a-ve - kaže naš sagovornik "iz senke". - Po logici stvari, svi ti slobodni zidari su u ovaj red mo-rali da budu primljeni u nekoj zemlji gde već postoji priznata masonerija. Ovog puta crnogor-ski masoni su potekli u Regularnoj Velikoj Loži Jugoslavija. Zato će uslediti formiranje nove Velike Lože Crne Gore uz odobrenje prethodne, srpske lože.

Page 7: Svetska Elita Tajno o Srbiji

Te tri lože prave Veliku ložu i traže "svetlost" od neke zakonite lože iz inostranstva, koje je direktno ili indirektno izvedena iz Velike lože Engleske.- Kada se ispune svi uslovi, loža postaje samostalna - nastavlja naš izvor. - To znači da je to isključivo muška organizacija, da svi njeni članovi veruju u Boga, da se u ložu ne unosi ras-prava o politici i religiji, kao i da se radi o tri simbolična stepena.Podsećamo, masoni su u takozvanoj "jovanovskoj" masoneriji, koja je i najrasprostranjenija u svetu, organizovani u tri simbolična stepena - koja podsećaju na esnafsku hijerarhiju između šegrta, kalfe i majstora.- Taj simbolički sistem je trostepen i ne dozvoljava se ni jednoj drugoj loži da se meša u nji-hove odnose - nastavlja naš sagovornik. - Kad ta Velika loža "dobije svetlost" ona postaje sa-mostalna. To znači da je priznata i da na teritoriji svoje države ima isključivu masonsku juris-dikciju čuvara tih principa. Ne dozvoljava se ni jednoj drugoj loži da se meša u njene poslove, a ona se odriče bilo kakvog prava da se meša u tuđe.Kad se loža formira dobija od zakonite lože povelju ili čarter da je zakonito formirana. Na osnovu svega toga na bazi reciprociteta Velike lože uspostavljaju međusobne osnove prizna-vanja. Ovo su principi regularnosti, koje mora da ispoštuje svaka novoformirana masonska lo-ža.

CRNOGORSKE LOŽETRI slobodnozidarske lože koje trenutno rade na teritoriji Crne Gore su "Montenegro", "Luča mikrokozma" i "Zora". Kako nam je rekao Veliki majstor Regularne Velike lože "Jugoslavi-ja", u fazi formiranja je i četvrta loža "Garibaldi".

NOVO IMEREGULARNA Velika loža "Jugoslavija" u kojoj nastavljaju da rade srpski masoni uskoro će poneti novo ime. Kako nam je najavio njen Veliki majstor, umesto "Jugoslavije" u naslovu će biti ime nove - stare države – Srbije.

Masoni otkrili Ameriku

D. VUKOVIC, 01.05.2006 15:04:43

Ocena: -.-- (Glasova: 0)

Komentara: 0

DA li je vitez po imenu Džejms Gan umro u Americi pre 1400. godine i da li je slika srednjovekovnog viteza pronađena u Vestfordu, u Masačusetsu, njegov nadgrobni spomenik? Autori "Hiramovog ključa" kažu da je zahvaljujući novcu templara grof Henri Sinkler pre 1400. godine poverio floti od 12 brodova da putuje u "novi svet". Flota koja je pristala u Novoj Škotskoj istražila je istočnu obalu koja je kasnije postala Amerika. "Dokaz" za ovu tezu nalazi se u Roslinskoj kapeli, u kojoj se nalazi grb porodice Sinkler sa jedrenjakom sa jednim jarbolom, koji je identičan brodu na štitu viteza iz Vestforda. U Roslinu je i još jedan "dokaz" o templarskom otkrivanju Amerike: američke biljke kukuruz i aloja dominantni su kameni ukrasi u kapeli ...

Da li razlog pojačanom interesovanju za velike vekovne tajne i misterije premašuje književnu znatiželju? Nisu li te i takve potrebe možda samo posledica jednoznačnosti savremenog sveta u kojem je sve već viđeno, opisano i - dozlaboga dosadno? Zar priča o svetinji pronađenoj ispod ruševina Solomonovog hrama, i vekovnoj avanturi njenog čuvanja (a delovi te priče su i

Page 8: Svetska Elita Tajno o Srbiji

gradnja velelepnih evropskih katedrala, i pogrom templara, i zidanje Roslina, ili - kod Brauna - trka po Luvru i Vestminsterskoj opatiji, "mešanje" Njutnove jabuke, Fibonačijevog niza i Davinčijevih tajnih znakova ...) zar, dakle, ta priča nije uzbudljivija od svake kanonizovane istine?

Svetski bestseler "Da Vinčijev kod" nije plagijat knjige "Sveta krv, sveti Gral", niti je njegova priča grubo preuzimanje sižea nekad popularnog dela trojice autora Majkla Bejdženta, Ričarda Lija i Henrija Linkolna - slobodni je prevod presude kojom je nedavno okončan jedan od najzanimljivijih literarnih sporova u novije vreme. Den Braun, autor planetarnog (sada već i zvanično potvrđeno originalnog) hita, ima sve razloge da bude zadovoljan: samo nekoliko nedelja pred filmsku - i to kansku - premijeru "Da Vinčijevog koda" - ovakva reklama je više nego dobrodošla. Nije mala stvar ni pobediti nezgodne i za spor raspoložene "istraživače" Svetog grala. Ono što je, međutim, najneverovatnije i čime je Braun potvrdio da je veštiji čak i od svojih junaka, jeste što je, izgleda, uspeo da "autorizuje" jednu od najstarijih priča, nastalu u vreme rađanja hrišćanstva...

Šta je, osim holivudske dramaturgije, novo u ovoj priči o Sionskom prioratu, kultu Marije Magdalene i uverenju da su ona i Isus imali potomke, u odnosu na mnoge slične knjige o templarima, masonima, tajnim društvima, lozi Merovinga, traganju za Svetim gralom? Malo toga, reklo bi se, naročito posle ponovne pažnje sa kojom su gledaoci "Nacionalne geografije" ispratili priču o "Judinom jevanđelju", apokrifu pronađenom pre tri decenije u Egiptu, a čija je okosnica priče veoma slična onoj u Braunovoj knjizi.

"Otkriće jedne osobe ili grupe osoba, poreklom od Isusa ne bi uzdrmalo svet na način na koji se to moglo učiniti samo jedan ili dva veka ranije - otkrivaju autori "Svete krvi..." savremeni odnos prema istini i dodaju: "Čak i da postoji nepobitan dokaz o postojanju takve loze mnogi ljudi bi prosto slegnuli ramenima i rekli: `Pa šta?`"

A da je priča o traganju za istinom ponekad samo izgovor za novu avanturu "kombinovanja", prepakivanja i mešanja istorijskih sa neistorijskim podacima, svedoči i svojevremena pomama koju je proizvelo otkrivanje Svitaka sa mrtvog mora, rukopisa nastalih u decenijama pre i posle Hristovog rođenja. Zanimljivo je da jedan od naučnih istraživača Barbara Tijering sa Sidnejskog univerziteta, tumačeći svitke, iznosi stavove od kojih su oni o Hristovom preživelom razapinjanju i njegovoj ženidbi sa Marijom Magdalenom, gotovo podudarni sa sličnim iz literature.

Autori hit knjige "Hiramov ključ", masoni Kristofer Najt i Robert Lomas pokazuju se utoliko maštovitijim i od samog Dena Brauna, što "svoju" priču, doduše o masonskim ritualima, smeštaju čak u vreme starog Egipta. Bajkovita i vrlo primamljiva storija o drevnoj simbolici egipatskih stubova i nebom koje ih povezuje (što je, kako nam autori otkrivaju, jedan od ključnih masonskih simbola, prisutnih u svakoj građevini), vešto prerasta u pravu dramu poslednjeg faraona (Sekenenre Tao), čije se ubistvo očituje u jednom od masonskih rituala, i to onom koje govori o ubistvu velikog majstora Hirama Abifa! Dodamo li tome priču o templarima, njihovom pogromu na petak, trinaesti, 1307. godine, te lađi koja je uspela da umakne presudi Filipa Lepog i koja je, sledeći zvezdu dosegla sanjanu zemlju "La Meriku", otkrivši novi svet nekoliko decenija pre Kolumba (!) - uzbuđenjima, ali i novim pogledima na istoriju evropske civilizacije nikad kraja.

Da li ovakve knjige upravo tome i služe - da na svojim stranicama ponude "alternativu", predlog za razmišljanje ili apokrifni pogled na svet?

Page 9: Svetska Elita Tajno o Srbiji

Jedan od ozbiljnijih istraživača, francuski akademik, istoričar Rober Ambelen, u svojoj knjizi "Isus i templari" iznosi stavove različite od kanonskih. No, u uvodu knjizi, Ambelen napominje da se u proučavanju hrišćanstva uočavaju tri struje: natprirodna (okuplja one koji veruju u Isusa "Sina Božjeg"), prirodna (okuplja zagovornike Isusa kao običnog čoveka) i mistička (okuplja zagovornike izmišljenog Isusa, o kome se postepeno stvarala legenda...). Iako nedvosmisleno smešta svoju studiju u drugu struju, Ambelen nimalo slučajno za moto svoje knjige ne uzima reči doktora teologije, nobelovca Švajcera: "Branitelji Isusove istoričnosti treba ozbiljno da razmotre značaj svoga stava... Oni se izlažu opasnosti da podrže istorijske sadržaje ličnosti koja na kraju može biti sasvim različita od osobe kakvu su zamišljali poduhvatajući se njene odbrane..."

Da li se i u ovim najšire otvorenim vratima "različitosti" i u opomeni na zamke svih poduhvata krije dobar pelcer za brzo i plodonosno bujanje literarnih storija - teško je proceniti. Tek, običnom čitaocu ostaje samo ono što su, sasvim tačno, predvideli pisci - gubitnici iz sudskog spora s početka teksta - da slegne ramenima i kaže - pa šta?

SIONSKI PRIORAT

"U PROŠLOSTI su, svakako, razne porodice merovinškog porekla bile potpuno obuzete politikom, a njihovi ciljevi su obuhvatali i političku moć. Čini se da je to važilo i za Sionski priorat i njegove mnogobrojne velike majstore. Nema nikakvog razloga da se pretpostavi da politika nije isto toliko važna Sionu i lozi danas. I zaista, sva svedočanstva govore da Sion razmišlja o stvarima u uslovima jedinstva onoga što se obično nazivalo crkvom i državom - jedinstva svetovnog i duhovnog, svetog i profanog, politike i religije. U mnoštvu spisa, Sion tvrdi da će novi kralj, u skladu sa merovinškom tradicijom, "vladati, ali ne i upravljati". On bi, drugim rečima, bio kraž/sveštenik koji deluje prevashodno u obrednom i simboličkom svojstvu; a stvarni posao upravljanja obavljao bi neko drugi - verovatno Sionski priorat."

(iz završnice knjige "Sveta krv, Sveti gral")