1. SVEMIR Po dosadanjim naunim saznanjima nastanak svemira odnosno Big-Beng desio se pre oko 15 milijardi godina. Iako je teko zamisliti smatra se da je ceo svemir nastao od vrele kuglice manje od atoma i da se za samo milijarditi deo sekunde rairio do sadanje veliine. Ovo je neto to je teko i zamisliti pa bih se pokuala zadrati na stvarima koje emo ipak lake razumeti. Galaksije mogu biti spiralne, spiralne sa prekom, eliptine i nepravilne. Poeemo od nae galaksije Mleni put. Dobila je naziv po Grkoj reci GALA=mleko, odnosno po prii iz mitologije po kojoj je Herkul prosuo mleko dok je jo bio beba. Naa galaksija spada u galaksije spiralnog tipa i sadri oko 100 milijardi zvezda. Nas sunev sistem obidje pun krug oko galaksije za 200 miliona godina.

2. .I JO PO NETO Magline su ogromni oblaci gasa I praine u kojima nastaju nove zvezde a stare umiru. Zvezde nastaju nuklearnom reakcijom u ovim oblacima I vremenom poprimaju sadanji oblik kakav je nama znan , kada poinju da sijaju postojano.Zvui neverovatno podatak da po procenama naunika postoji 5x10 na 22-gi zvezda,a da bi shvatili koliko je to oni kau da je to vie nego to je zrna peska na svim plaama na naoj planeti. Najblia maglina I verovatno najlepa je Orionova sa svojom spektakularnom Konjskom glavom. 3. CRNE I BELE RUPE Crne rupe su mesta u svemiru u kojima je gravitacija toliko jaka da usisava sve pa ak I svetlost. Nastaju kada zvezda postane toliko gusta da se urui od sopstvene gravitacije. Vreme i prostor se u njima savijaju u levak. Pojedini naunici smatraju da postoje i Bele rupe koje su potpuno suprotne crnim rupama ali njihovo postojanje nije dokazano . 4. CRVOTOINE I PULSARI Po Ajntajnovoj teoriji Crvotoine su mesta gde se prostor i vreme savijaju i kroz koje bi bio mogu put kroz vreme i prostor. Tako bi ovek bio u stanju da putuje bre od svetlosti i savlada ogromna rastojanja, jer u svemiru ni brzina svetlosti nije dovoljna da bi se stiglo do eljenih mesta. Pulsari su neutronske zvezde i isputaju elektromagnetno zraenje. Ponaaju se kao svemirski svetionici. Najbri pulsar se rotira ak 274 puta u sekundi. 5. SUNCE Sunce je Zemlji najblia zvezda, udaljena je oko 150 miliona kilometara. Ona je zvezda srednjeg niza, to znaci da ona ima srednju veliinu i toplotu. Temperatura Suneve povrine iznosi 6.000 stepeni, i svaki centimetar Suneve povrine sija kao 250.000 svea. Jedno od interesantnijih pojava je i povremeno pomraenje Sunca koje se javlja kada Mesec svojim prenikom zakloni Sunce i kada se na mestima koje zahvati pomraenje privremeno sputa tama. 6. PLANETE SUNEVOG SISTEMA Sunev sistem ima 8 planeta, 2 planetoida i 135 poznatih meseca. Uglavnom sve planete u sistemu putuju krunom linijom. Najtoplija je Venera a najhladnija Neptun. Najvea planeta je Jupiter dok je najmanja Merkur od koje je Jupiter vei za 140.000 kilometara. 7. MERKUR Merkur je najmanja planeta u Sunevom sistemu i najblia Suncu. On obidje oko Sunca za 88 Zemljinih dana i time ima najkrau orbitu u Sunevom sistemu. Sedamdeset pet posto planete sainjeno je od gvodja i Merkur zato ima braonkastu boju. Jezgro mu se ohladilo i ovrslo pa mu je povrina kao naborana koa . Toliko je mali da ak nema stalnu atmosferu. 8. VENERA Veneru drugaije zovemo i zvezda Danica. Ona posle Sunca i Meseca najvise sija na nebu, zato sto ima gustu atmosferu koja odbija Suneve zrake. Atmosfera joj je prekrivena oblacima ugljen-dioksida i sumporne kiseline i zbog toga je najtoplija u Sunevom sistemu. Sve planete u Sunevom sistemu se rotiraju suprotno od kazaljke na satu osim Venere. Ona je jedina planeta koja rotira u pravcu kazaljki na satu. 9. ZEMLJA Naunici smatraju da je stara oko 4,65 milijardi godina. Naa planeta Zemlja je trea planeta Sunevog sistema i za sada jedina poznata planeta na kojoj postoji ivot. Osnovni uslov za postojanje ivota, po miljenju naunika, je voda. Spada u vrstu Zlatokosa to znai da temperatura na njoj omoguava postojanje vode u tenom stanju jer da je blia Suncu voda bi isparila, a da je dalje od Sunca voda bi se zamrzla. Postojanje gravitacije i atmosfere je isto tako uticalo na nastanak ivota. Takodje na nastanak ivota na Zemlji je uticao i Zemljin satelit Mesec koji je svojom gravitacijom i stvaranjem plime i oseke doprineo razvoju uslova za nastanak ivota. 10. MARS Mars je planeta koja je najslinija Zemlji. Poto ima atmosferu, tragove postojanja vode i slinu temperaturu kao Zemlja naunici pretpostavljaju da su u davnoj prolosti na njemu postojali uslovi za nastanak zivota. Zovu ga i Crvena planeta,, . Uzrok tome je postojanje oksidnog gvodja u njegovom tlu. Mars je dobio ime po rimskom bogu rata, a njegovi sateliti Fobos i Demos po stalnim pratiocima boga Marsa. Mars nam je najblia planeta i samim tim najinteresantnija za prouavanje jer je mogue poslati letelice koje bi ga ispitale. Trenutno povrinom Marsa krstare dva samohodna vozila Kjuriositi(radoznalost) i Oportjuniti(ansa,prilika) koji prikupljaju podatke dragocene za naunike i ujedno alju neverovatno otre snimke povrine Marsa. U planu je i slanje ljudske posade u narednih trideset godina. 11. JUPITER Jupiter se sastoji od gasova vodonika i helijuma i zato nema tlo. Njegovo jezgro je vrsto i sainjeno od metala i zato on ima mono magnetno polje koje je 10 puta jae od Zemljinog. Zahvaljuji tome Jupiter svojom ogromnom gravitacijom privlai meteore i asteroide i uva nau planetu od neeljenog sudara sa njima. Na Jupiteru postoji uragan koji traje ve najmanje tri veka i zahvata oblast dva puta veu od Zemlje. On ima najvei broj satelita u Sunevom sistemu od kojih su 63 poznata. Najvei sateliti su mu Ganimed, Kalisto, Io i Evropa. Pretpostavlja se da ispod debelog sloja leda na Evropi ima uslova i za opstanak vode u tenom obliku pa je kao i Mars vrlo interesantna za prouavanje. 12. SATURN Saturn se skoro ceo sastoji od gasova- vodonika i helijuma. Samo u jezgru planete koje je vrlo malo postoji stenje. On je jedna od planeta sa najbrom rotacijom koja dostie 10.000 km/h. Njegova povrina izgleda potpuno glatka ali postoji nekoliko krunih oluja. Saturn ima toliko malu gustinu da bi mogao da pliva u kadi vode- ako bi neko naao dovoljno veliku kadu. Takodje, Saturn je jedna od najlepih planeta zbog svojih upeatljivih prstenova koji su verovatno ostaci jednog od smrvljenih meseca. 13. URAN Uranova osa je toliko nagnuta da izgleda kao da se kotrlja oko Sunca, kao ogromna kugla za kuglanje. Ova nakrivljenost je moda posledica davnog sudara sa meteorom ili nekom drugom planetom. Ima ledenu atmosferu od koje bi se ovek zamrzao i razbio kao staklo. Njegova plava boja je uticaj ledenog okeana od metana ija temperatura je -195 stepeni. On kao i Saturn ima prstenove, ali oni nisu toliko uoljivi. 14. NEPTUN Kao i Uran, Neptun ima povrinu od ledenog tenog metana I atmosferu od vodonika I helijuma. Prosena temperatura na povrini je -200 stepeni. Neptun ima 3 odvojena tanka prstena. Triton, Neptunov mesec je najhladnije mesto u Sunevom sistemu. 15. KOMETE I ASTEROIDI Komete su nebeska tela koja su u putanji oko Sunca sa dugim repom koje ponekad vidimo na nonom nebu. Halejeva kometa se pojavljuje na svakih 76 godina. Sledei put kada e kometa proi pored Zemlje najavljeno je 2062. Asteroidni pojas je podruje u Suncevom sistemu izmedju Marsa i Jupitera. Neki asteroidi se satoje od leda i smatra se da je jedan pao na Zemlju i doneo ivot.