Sve Zivo Word

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ СПОРТА И

ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА

Рајка ЈОЦИЋ-ВИГЊЕВИЋ, постдипломац

РАЗВОЈ ГРУПНИХ ФИТНЕС ПРОГРАМА ОД „^ОККОИТ“-а ДО ДАНАС

МАГИСТ АРСКИ РАД

Ментор

Ред. проф. др Душан МИТИЋ

Београд, 2012.

Рајка Јоцић-Вигњевић: Развој групних фитнес програма од „^огкои1“-а до данас

САДРЖАЈ

1. УВОДНА РАЗМАТРАЊА................................................................................................. 4

1.1 Кретање - основна људска биолошка потреба......................................................... 4

2. ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКА ОСНОВА РАДА......................................................... 9

2.1. Дефинисање основних појмова................................................................................ 92.1.1. Рекреација као подручје физичке културе..................................................... 92.1.2. Фитнес................................................................................................................. 162.1.3. Аеробик - феномен времена у којем живимо................................................ 19

2.1.3.1. Одреднице појма аеробик........................................................................ 262.1 3.2. Појавни облици аеробика.......................................................................... 30

2.1.3.2.1. Аеробик (аегоМсз) и аеробно вежбање......................................... 312.1.3.2.2. Групни фитнес програми................................................................ 36

2.1.4. Циљ и планирање вежбања уз музику............................................................ 392.1.5. Ефекти аеробног вежбања................................................................................ 432.1.6. Модели аеробика и фитнеса у почетној фази................................................ 45

2.1.6.1. Аеробик програм...................................................................................... 472.1.6.2. Џезерсајз (Јаггегазе)................................................................................. 502.1.6.3. Аеробик денсинг (аегоћшз дапст§)........................................................ 512.1.6.4. Воркаут (^огкои!)..................................................................................... 52

2.1.7. Модели модерног фитнеса............................................................................... 542.1.7.1. Степ тренинг............................................................................................. 562.1.7.2. Пилатес метод........................................................................................... 632.1.7.3. Аква фитнес (адиа Г1Ше88)..................................................................... 662.1.7.4. Тае-бо (Тае-Во)......................................................................................... 672.1.7.5. Остали популарни програми................................................................... 672.1.7.6. Значај инструктора у групно вођеним фитнес програмима ... 78

2.1.8. Развој групних фитнес програма у нашој средини....................................... 812.2. Систематизација групних фитнес програма........................................................... 872.3. Досадашња истраживања.......................................................................................... 95

3. ПРЕДМЕТ, ЦИЉ И ЗАДАЦИ ИСТРА ЖИВАЊА ........................................................... 105

3.1. Предмет истраживања............................................................................................... 1053.2. Циљ истраживања...................................................................................................... 1053.3. Задаци истраживања.................................................................................................. 105

4. ПОЛАЗ НЕ ХИПОТЕЗЕ ИСТРА ЖИВАЊА ..................................................................... 107

5. ПРИМЕЊЕНА МЕТОДОЛОГИЈА.................................................................................... 109

5.1. Ток и поступци истраживања................................................................................... 1095.2. Узорак варијабли и инструменти за њихово мерење............................................ 111

5.2.1. Варијабле о фитнес клубу................................................................................ 1145.2.2. Варијабле о групним програмима................................................................... 114

5.3. Статистичка обрада података .................................................................................. 115

Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду: Магистарски рад2

Рајка Јоцић-Вигњевић: Развој групних фитнес програма од „^огкои!“-а до данас

6. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА, ИНТЕРПРЕТАЦИЈА РЕЗУЛТАТАИ ДИСКУСИЈА................................................................................................................. 116

6.1. Резултати анкете....................................................................................................... 1166.1.1. Анализа података о фитнес клубовима ........................................................ 1166.1.2. Анализа података о групним фитнес програмима....................................... 119

6.1.2.1. Подаци о програмима који су се реализовали на почеткурада сваког анкетираног фитнес клуба у периоду од 1990. - 2010... 119

6.1.2.2. Подаци о времену, току дана, када се најчешће користегрупни фитнес програми у клубу.......................................................... 120

6.1.2.3. Подаци о томе који се групни фитнес програми спроводетренутно у фитнес клубовима............................................................... 122

6.1.2.4. Подаци о групним фитнес програмима који се реализују уклубовима, а не налазе се на понуђеном списку програма у анкетном листу......................................................................................................... 126

6.1.2.5. Подаци о три, тренутно, најпосећенија групна фитнеспрограма за сваки клуб........................................................................... 129

6.1.2.6. Ставови о најбитнијим особинама које треба да поседујеинструктор групних фитнес програма................................................. 133

6.1.2.6.1. Ставови власника фитнес клубова................................................ 1386.1.2.6.2. Ставови менаџера у фитнес клубовима........................................ 1416.1.2.6.3. Ставови тренера/инструктора у фитнес клубовима.................... 143

6.1.2.7. Факторска анализа.................................................................................... 1566.2. Систематизација групних фитнес програма......................................................... 172

7. ЗАКЉУЧЦИ........................................................................................................................ 187

8. ЗНАЧАЈ ИСТРАЖИВАЊА.............................................................................................. 196

9. ЛИТЕРАТУРА.................................................................................................................... 197

10...............................................................................................................................................ПРИЛ

ОЗИ........................................................................................................................................... 201

10.1. Анкетни упитник...................................................................................................... 20110.2. Интервјуи................................................................................................................... 204

10.2.1. Гиљермо Гонзалес Вега............................................................................. 20410.2.2. Рада Радуловић........................................................................................... 20710.2.3. Ивана Обућина - Милић............................................................................ 20910.2.4. др Весна Хабић (Петровић)....................................................................... 21110.2.5. Нина Пековић - Савић................................................................................ 21410.2.6. мр Нина Стојадиновић............................................................................... 21710.2.7. мр Снежана Сикимић................................................................................. 22210.2.8. Јасна Ђокић (Симовић).............................................................................. 22410.2.9. Дубравко - Браца Турк............................................................................... 22810.2.10. Данијела Миленковић................................................................................ 231



1. УВОДНА РАЗМАТРАЊА

1.1 Кретање - основна људска биолошка потреба

Од давнина је позната човекова исконска потреба за кретањем, која је проистекла између

осталог, и из нагона за преживљавањем у суровим условима који су тада владали на

планети Земљи.

Сам људски настанак је повезан и означен са појмом „кретање“. У хиљадугодишњем

постојању на Земљи, већина човечанства је била стално присиљена да тешко ради не би ли

преживела и опстала у непријатном окружењу. Ово пре свега важи за сакупљаче, ловце,

касније за пољопривреднике и сточаре, који су се у борби за опстанак телесно и душевно

развијали уз непрестано савладавање телесних напора.

Људски живот се кроз векове променио, и то посебно у време после размаха технолошке

револуције и то до таквог степена да већина људи не треба више да обавља тежак телесни

рад. Посао обављају машине, брзе преласке из места у место омогућују превозна средства,

уместо степеница људи користе лифтове да би доспели до високих спратова итд. За

индустријализоване земље је све више карактеристичан и преовладава седећи начин

живљења. Истраживања говоре, да данашњи човек у свом животном веку преседи у

просеку око 150.000 сати што износи преко 17 година 1. Људи који обављају седеће

послове, преседе знатно више од овог просека. Због тога данашњи човек са разлогом може

да се означи као ћото звЉвт - седећи човек.

Наша врста - Ното жргвт, појавила се у централној Африци пре отприлике 50.000 година.

Генетске информације указују да су се наши преци проширили по планети као независна

племена ловаца. Агрокултура се појавила пре око 10.000

12а§огс, М. (1996). Легокгка, ЦиМјапа: Ракиће1 2а §роП. 81г. 12.



година. Честе миграције приморавале су прве људе да живе активно. Међутим, ствари су

се од тада промениле. У почетку, промене су се одвијале спорије, док се у последњих

неколико деценија темпо ових промена драстично убрзао и претворио нас у неактивну,

седентарну популациЈу. Данас мање од 30% америчке популације упражњава једва

довољан ниво физичке активности која је неопходна за здрав живот (30 минута умерене

активности скоро сваки дан) (ВооЉ & СћкгауагШу 2002). Мали проценат популације (око

10%) подвргава се активности која, поред искључиво здравственог аспекта, може да

обезбеди и добру физичку кондицију. Нажалост, само неколицина може да разуме ове

чињенице и оствари задовољство и све друге предности које доноси активан начин

живота.

Вилијам Морган (МЈШаш Могдап) (2001) , спортски физиолог, показао је да се људи не

одлучују да започну вежбање, или брзо одустају од програма вежби, због тога што им није

на адекватан начин објашњен смисао и сврха тренинга, а сам одабир активности заснива

се на броју откуцаја срца у минути и другим строго медицинским параметрима, а не на

ужитку и осећању испуњености и успеха.

Сам Морган представља живи пример виталног вежбача, који је физичке вежбе преточио у

смисаону свакодневну активност. Стон и Клајн (81опе & К1ет, 2004) дошли су до

закључка да редовни вежбачи не само да побољшавају своје опште здравствено стање и

кондицију него, што је можда важније, бивају испуњени осећањем задовољства и

унутрашње снаге, што се позитивно одражава и на све друге сфере њиховог живота.

Антрополози потврђују да у данашње време - време великих обавеза и непрестане трке са

временом и тежње за бољим стандардом - човек често заборавља на једну од основних

људских биолошких потреба, потребу за кретањем. Знаци неактивности се лако

препознају: вишак килограма, замор током целог дана, посебно приликом физичких

напора, стрес, психосоматске сметње и многи други. Истраживања показују, да због

седећег начина живљења и смањене телесне активности (хипокинезије) човек не може да

утроши и искористи све енергетске материје које унесе у организам са храном. Ако се

овоме додају понављајући

2Термин „седентаран“ у нашем језику означава живот с ниским нивоом физичке активности. Преузето од: бћагкеу, В. & ОазкШ, 5. (2008). ^егкапје /' 2Пгау1је. 3Исто, стр. 3.



психички стресови, које просечан човек често доживљава, може да се говори о факторима

за настанак такозваних цивилизацијских болести.

Последице су видљиве, поготово у “развијенијим“ друштвима, где стручњаци утврђују, да

органи и органски системи код човека лагано, али поуздано пропадају. Плућа губе своју

функцију, срце је изложено већој могућности инфаркта, крвни судови губе своју

еластичност, мишићи атрофирају и пропадају, на тај начин оболевају зглобови и везе.

Излажући се стресним ситуацијама и уз штетне лоше навике, многи мењају своје тело у

„физички и психички безличну масу“4. Лоше држање тела, равна стопала, су најчешће

евидентни код гојазних особа и у главном су последица телесне неактивности. На тај

начин се улази у такозвани „с1гси1ш уШ08ш“ који за собом повлачи и остале болести

унутрашњих органа и меких ткива. Треба да се напомене да се из тог „зачараног круга“

тешко излази. „Најбоља превентива је редовно вежбање умереног интензитета. Значајни

здравствени ефекти и побољшање дужине живота могу се постићи учествовањем у

физичкој активности трајања 30 минута током барем три дана у недељи“ 5.

Савремени човек је много напредовао у сваком смислу. Захваљујући еволуцији, човеку је

живот постао много лакши. У ствари, човек је све време томе и тежио. Само када се

осврнемо, за последњих 100 година, може да се закључи да би човек из тог периода,

уколико би био суочен са данашњим начином живота и рада, сигурно био уплашен, можда

чак и задивљен свом новооткривеном технологијом. Међутим, савремени начин живота,

без обзира на све погодности које носи са собом, такође носи и скривене замке, које данас

веома лоше утичу на квалитет живота и на првом месту негативно на здравље човека.

Данас, поред загађења животне средине, одумирања многих врста биљака и животиња, па

све до глобалног отопљавања, које је тренутно веома актуелно, једна од тешкоћа и

„болест“ која напада данашњег човека свакако је - хипокинезија.

Данас се више него икада расправља о здравом начину живота, о бризи за телесном и

духовном кондицијом, о правилној исхрани, о значају кретања за

4Остојић, СМ., Стојановић, М., Вељовић, Д., Сгојановић, МД., Међедовић, Б., Ахметовић, З. (2009). Физичка активност и здравље. Нови Сад: Т1М8, Ас1а 3, 5Исто стр. 13.



човеков организам. „Бити фит“ постаје тренд, мода, па на крају и нужност, јер је савремен

начин живота све друго пре него здрав за човека.

Лекари не пропуштају никада прилику да нагласе: „Крећите се што више“. Сваки савестан

лекар поред тога што пацијенту „пропише“ неки од потребних лекова, упознаје га такође и

са правилима за вођење уредног живота, а то значи: правилна и уравнотежена исхрана,

довољно одмора и сна, избегавање алкохола, дувана, стресних ситуација и задовољавајућа

телесна активност.

У другој половини XX века свест људи о овом проблему се „пробудила“, нарочито у

Америци. Творац аеробика, као система вежбања и схватања, је амерички лекар др Кенет

Купер (КепеЉ Н. Соорег). Аеробик је настао у моменту када се америчко друштво

шездесетих година прошлог века, борило против физичке неактивности и

душевне ,,отупелости“. Купер је овај вид вежбања базирао на чињеницама из области

медицине, тачније физиологије физичких напора. Своја истраживања је усмерио у правцу

аеробног режима рада, која су била спроведена у циљу унапређења физичких способности

ваздухопловних снага САД. Своју прву књигу „ЛетоМс^ Купер издаје 1968., затим - 1970.

„Тће Меж АегоМс5“, а 1972. и књигу „АегоВс Рог Жотеп“ у којој је коаутор његова супруга

Мили (МПНе). Од тог момента почиње врло динамичан развој АЕРОБИК-а.

Фебигер (1991) је записао: „Не тако давно пре за преживљавање живих бића је била

потребна способност, сналажљивост и припремљеност. Данас нас напредак у развоју

медицине штити пред сопственим развојем. Човек не зависи у толико великој мери од

својих телесних способности и способности да се изврши неки посао, јер их повезујемо

више са квалитетом живота него са голим преживљавањем“6. Последице телесне

неактивности постају све очигледније. Обољења срчано-судовног и дисајног система су

постали најчешћи узрок смрти у већини развијених земаља. Доказано је, да се срчано-

судовне и дисајне способности побољшавају вежбањем. Уредно и редовно вежбање је

такође и одређена превентива за обољења срца и његовог система (инфаркт, хипертензија),

превелике тежине и хроничних болова у кичменом стубу (најчешће у крстима).

6РеМдег, ^ (1991). ОиМеИпез/ог ехегсгзе (езПпд апЉргевспрИоп. РШМе1рШа: Атепсап Со11еде оГ броПз МеЉсше. 8!г. 23.



Проблем овог истраживања је развој групних фитнес програма од воркаута (^огкои!) до

данас.

Истраживање је за основу имало сагледавање историјских чињеница које су могле да

укажу на развој групних фитнес програма од „^огкои!“-а, који је развила Џејн Фонда,

почетком осамдесетих година XX века, до програма који су актуелни данас.

Основни циљ овог истраживања је био и приказ, и анализа развоја групних фитнес

програма, њихова систематизација и наговештај даљег развоја ових програма, а како би

пројекат могао да послужи за нека будућа истраживања ове области.

Проблем и постављени циљ захтевали су и реализацију неколико задатака у самом

истраживању.

На почетку овог истраживања, човек се нађе затечен и изненађен мноштвом информација

из ове области и бројем људи, који су учествовали у стварању историје фитнеса, затим,

бројем различитих трендова, група и подгрупа програма. Просто је немогуће да се сви

наброје, тако да се овај рад и само истраживање ограничило на оне који су несумљиво

оставили значајан траг у „фитнес еволуцији“, стварали прекретнице у развоју, што никако

не значи да су други програми мање важни. Сваки од њих је заузео и одиграо неку улогу у

развоју групних фитнес програма.



2. ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКА ОСНОВА РАДА

2.1. Дефинисање основних појмова

2.1.1. Рекреација као подручје физичке културе

Подручје рекреације, као најмлађе у области физичке културе, још увек није сасвим

дефинисано у стручној литератури, тако да се код различитих аутора сусрећемо са

различитим виђењима и поставкама шта све обухвата подручје рекреације, те које су њене

границе, садржаји средства и методе. Може се рећи да се рад, слободно време и рекреација

налазе у узајамној узрочно-последичној вези. Рекреација обогаћује слободно време човека

и оспособљава га за нови рад. Доста аутора је покушало да утврди садржај појма

рекреације. Појам рекреације је дефинисан тако да „надраста“ простор физичке културе, а

управо максимални значај даје се активностима и садржајима из области физичке културе

у функцији стваралаштва, расположења, психичког и сваког другог растерећења.

Појам - рекреација, као подручја физичке културе, често се користи у савременој

литератури и представља термин који означава широку лепезу активности које се могу

реализовати у свим условима савремене цивилизације. Рекреација се дефинише као

опоравак, успостављање радне способности после напорног рада или болести. За разлику

од реконвалесценције која је резултат процеса оздрављења, рекреација се врши активним

поступцима, шетњом на свежем ваздуху, купањем, пливањем, сунчањем, спортским

активностима, променом околине, или привременом променом врсте рада.

Реч рекреација потиче од латинске речи „ге-кгеаге“ и има више варијанти превода, па

према томе и значења. Може да значи: поново стварати, обнављати, поново производити,

окрепити, одмарати, долазити себи, освестити, јачати, подстицати, прездравити, поново се

родити, обнављање снаге итд. Постоји јако велики број



дефиниција рекреације и све оне углавном „погађају“ суштину ове физичке активности.

Ево неких:

^ „Рекреација је добровољно физичко вежбање у слободном времену и активности

кретањем са циљем одмора, забаве, одржања здравља и физичке кондиције“,

> „Рекреација представља спонтани одраз човекове жеље да задовољи потребе и

склоности у активностима по властитом избору, а у сврху освежења, одмора,

разоноде и што садржајнијег коришћења времена изван професионалних радних

обавеза“,8

> „Садржаји спортске рекреације су усмерени на допринос оптимизацији

психосоматског статуса организма, односно одржавању биолошке и9

самопсихолошке равнотеже организма ,

> „Спортска рекреација је специфичан вид физичког васпитања и програмски,

организационо и материјално-кадровски специфично подручје физичке културе

усмерено на оптимализацију статуса човека“ 10 и

> Рекреација је „Цјелокупна дјелатност (интерес) човјека изван професионалног

рада, коју он сам изабере по властитом опредељењу и усмјерава је ка позитивном

стремљењу—.11

У литератури се могу наћи два облика провођења рекреације по учесталости.12

Вучковић (1994), наводи да су то повремени и редовни облици провођења. “Под

повременим облицима провођења рекреације подразумевају се они облици где се

активност у току године врши повремено и са дужим прекидима. То су углавном

активности које се изводе у току летњег, или зимског, одмора, или пак за време неког

викенда, или празника. Редовним облицима рекреације подразумевамо оне где учесник

врши активности редовно, најмање једанпут, или двапут, недељно у трајању од 30-40

минута. То су, дакле, такве активности које се обављају

7Дењак, К., Темпли, З. (1978). Вештинарекреације. Београд: Партизан. стр. 10.8 Релац, М. (1975Л' Појам, дефиниција и примјена спортске рекреације у СР БиХ. Загреб:

Кинезиологија. изв. број. стр. 21.9 Благајац, М. (1994). Теорија спортскерекреације. Београд. стр. 30.10Благајац, М. (1994). Теорија спортскерекреације. Београд. стр. 36.11 Енциклопедија физичке културе. (1977). Загреб: Југославенски лексикографски завод. Књига 2,12^иско^ш, 8. (1994). Теопја I те1оШка гекгеасуе, РПого&к! 1аки11е1, №§, 8!г. 31.



организовано и најчешће под стручним надзором лекара и стручњака из подручја

рекреације.”

“Активност (делатност) је најшири појам за сва телесна кретања без обзира на то да ли се

појављују у склопу игара, гимнастике, спортова, излетништва, плеса или изван појавних

облика теловежбовних делатности, а укључене су у област13

физичке културе.”

Тимотијевић14 наводи: „Прве мисли о чувању здравља, умереном физичком активности,

написане су у ’Дијалозима’ Платона пре више од 2300 година. Стокес је 1854. физичку

активност повезао са срчаним болестима, а Аничков је пре тридесетак година изнео

мишљење, да физички радници имају мање артериосклерозе него они који раде претежно у

„седећим“ занимањима. О физичкој активности и кретању рекли су: Хипократ - „Ако

желиш да будеш снажан - трчи, ако желиш да будеш леп - трчи, ако желиш да будеш

паметан - трчи“; Тисо, француски лекар - „Кретање је главни извор здравља.

Непокретљивост је његов гроб. Кретање може заменити моје лекове, али сви лекови

заједно не могу заменити кретање. Пешице ићи, значи дуго живети.“

Тодорић (2000) пише: „Рекреација је област у физичкој култури и област у животу сваког

човека која представља спонтану жељу да по властитом избору задовољи потребе и

склоности у слободном времену. Тежња човечанства је да се очува физичко и ментално

здравље, односно да се продужи животни век, па је из тих разлога време проведено ван

професионалних радних обавеза, потребно што садржајније и квалитетно искористити“. 15

„Рекреација је по дефиницији скуп активности које се дешавају у слободно време, по

слободном избору, са сврхом освежења и доброг расположења“ (Митић, 1991).

Митић (2001) наводи да Лескошек (1980, стр. 101) ограничава рекреацију на организовано

и планско одмарање радних људи помоћу слободно изабраних физичких активности при

томе одбацујући све друге узрасне и социјалне

138рог1$к 1гк51квп. (1984). 2а§геђ: Ји§об1ауеп5к1 1екшко§гаћк1 га^о^, М. Кг1ега. 81г. 6.14Тимотијевић, С. Рекреација и продуктивност ..., ор. 011., стр 17.15 Тодорић, Г. (2000). Однос ученика средњих школа према рекреативним активностима. Београд:Физичка култура, 53, 1-4. стр.132.



категорије и друга средства која се иначе користе у рекреацији. Према њему рекреација

обухвата „Организоване и плански спроведене акције одмарања радних људи помоћу

слободно изабраних физичких активности које освежавају, одмарају, регенеришу,

односно, све оно чиме се човек бави у доколици, тј. у времену којим он слободно

располаже, а што доприноси његовом освежењу, окрепљењу, побољшању његових већ

постојећих и стварању нових позитивних особености.“

Митић (2001)16 наводи да Благојевић (1982, стр. 7) рекреацију доста грубо своди на

неопходност, везујући је за репродукцију радне снаге. Он под рекреацијом подразумева

„Став о потреби радних људи за рекреацијом као њихова основна неопходност, јер се ради

о потреби репродукције радне снаге радника. У том смислу је рекреација радних људи

потреба, право и њихова обавеза (уз сталне остале обавезе: 1. обавеза рада и креације; 2.

обавеза самоуправљања; 3. обавеза перманентног усавршавања).“

Сви се ови аутори слажу у једноме да је рекреација добровољно изабрана активност, а

никако наметнута, и да људима омогућава активан одмор, забаву и разоноду, да би

сачували здравље и кондицију, а ради задовољења потреба за кретањем, игром,

дружењем... Са променама у друштву које су неминовне, а које се догађају кроз читаву

еволуцију човека, и однос човека према рекреацији се мења као и њена улога у његовом

животу.

Недостатак кретања и преобилна исхрана су у данашњим условима живота и рада два

најбитнија фактора која код великог броја људи доводе до значајног повећања телесне

масе нагомилавањем масног ткива. Повећање телесне тежине (маса тела) и гомилање

поткожног масног ткива доводи до појаве гојазности.

„Гојазност је повећање масе тела у односу на њене нормалне вредности већ заступљеног

масног ткива у људском телу. Гојазност је присутна код мушкарца ако је повећање

телесних масти веће од 25%, а код жена када је њихово присуство веће од 30%.

16 Митић, Д. (2001). Рекреација (уџбеник). Београд: Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду стр. 41.



Истраживања у САД су показала да је 25% становништва између 25. и 74. године живота

гојазно. Гојазност жена око 27,1%, а код мушкараца - 24,2%. Слична истраживања су

рађена у Малезији где је утврђено да је око 70% жена и 58% мушкараца гојазно.

Истраживања у Европи су показала да је гојазност у њеним јужним крајевима далеко

израженија (око 23%) у односу на северне европске земље где је присуство гојазности

знатно мање - око (13%). Истраживања у нашој земљи показала су да је код нас гојазност

такође веома заступљена и креће се од 34-55% зависно од средине у којој је истраживање

обављено. У Војводини, на пример, постоји врло висок проценат гојазности - чак око 60%.

Утврђено је да је17

гојазност у брдским крајевима ређа појава, али је и ту присутна.”

Садржај масти у организму директно је везан за пол и степен ухрањености организма.

Удео масног ткива у укупној телесној маси износи између 15-18% код мушкарца, а код

жена од 20-25%.

„Неоспорно да рекреација представља веома ефикасно корективно и компезаторно

средство заштите човјека од наведених посљедица модерног начина живота и рада.

Нарочито рекреација везана уз боравак човјека ван мјеста становања, тзв. туристичка

рекреација, уз примјену разноврсних садржаја и облика тјелесног вежбања добива у

сувременом друштву све значајније мјесто као фактор превенције.“18

Као један од стожерних радова за наше истраживање, послужиће рад Поповић и Ђурић

(2000)19. Они су се бавили проблемом физичке културе и њеним појавним облицима (игра,

спорт, гимнастика и рекреација).

Када је у питању став о физичкој вежби они покушавају да дефинишу, по њима, телесне

покрете, тј. телесне вежбе као покрете и кретања скелетно-мишићног система који се врше

ради одређеног утицаја на организам како би стваралачка

17МЈја1ко^1с-б1атђоИс, ^., РиЉг-Вгапко^1с, О. (1990). Сојагпоз! зргесШ Ш 1есШ, Веодга^ :МеЉстбка кпј1§а, 81г. 14.18 Ке1ас, М. (1974). Пђесај акНупод оптога па пеке/ипксшпа1пе зрозокповИ огдатгта, 2а§геђ:Кте2ш1о§1ја 12уапге^т ђгој 1974. б!г. 9

19Поповић, С., Ђурић, Д. (2000). Телесна култура и њени појавни облици. Београд: Физичкакултура вол 53 бр 1-4


Фреквенција срца Аеробна фаза

до 40 година 130 - 17040 - 50 година 120 - 15050 - 60 година 115 - 14060 - 70 година 110 - 120

Према Угарковићу, прве вредности пулса су вредности које представљају 50% могућности

кардиоваскуларног система, док се друге могу да дозволе само особама које су у пуном

здрављу и у редовном рекреативном процесу и

20Лескошек, Ј. (1976). Теорија физичке културе. Београд: Партизан. стр. 45.21Према Маринковић, А. (1977). Атлетика за најмлађе. Београд: Јеж. стр. 15.



представљају близу 85% крајњих могућности. Вежбање се, дакле, врши у аеробној фази

која је најекономичнија и најбезбеднија за здравље. Анаеробно вежбање је резервисано

првенствено за спорт и гимнастику, за млађе вежбаче који, да би постигли што веће

резултате, увек морају да повећавају и превазилазе своје максималне могућности.

Да би се остварили одређени резултати у физичкој култури неопходно је организовано и

систематско физичко вежбање. Приликом физичког вежбања усавршавају се покрети,

развија координација, једном речју учи се техника покрета. Под физичким вежбањем, у

најширем смислу, подразумевају се покрети и кретања чији је циљ прилагођавање

(усавршавање) људских способности. Поред наведене, постоје и бројне друге дефиниције

физичког вежбања као на пример:

^ Телесно (физичко) вежбање је „адаптивни процес којим се применом

моторних решења изазивају промене у човеку од датог почетног стања до22

жељеног стања ,

^ Телесно кретање, вежбање је „Појединачни људски чин којим се механичке промене

властитог тела, као стварност по себи, у конкретној« 23

људскоЈ пракси претвараЈу у вредност за некога ,

^ „Физичко вежбање, посматрано са биолошког аспекта, није ништа друго него

надражај на који организам реагује, тј. прилагођава му се“. 24

> Према Маринковићу (1977)25, сличну дефиницију даје и Угарковић, „Физичко

вежбање је процес припремања организма за више нивое адаптације на стрес.“

> „Телесно вежбање је смислено, организовано кретање, са циљем да се проузрокују

одређене промене да би се што ефикасније потпомогао развитак младог организма,

и подигле његове способности како би они постали спретнији, бржи,

сналажљивији, јачи и издржљивији“ 26 и

22Лескошек, Ј. (1976). Теорија физичке културе. Београд: Партизан. стр. 26.23Матић, М. (1992). Општа теорија физичке културе. Београд: Факултет физичке културе. Књига24Берковић, Л. (1989). Теоријске основе физичке културе. Нови Сад: Факултет физичке културе

Универзитета у Новом Саду, стр. 22.25Према Маринковић, А., (1977). Атлетика ..., ор. сИ, стр. 15.26Исто, стр. 27.



^ „Телесно вежбање омогућава процес извођења телесних вежби, простих или

сложених, којим се врши утицај на растење и развој оног који вежба, учвршћивање

и обогаћивање моторног искуства и стицање моторних27

навика, а тиме и јачање способности за свакодневни живот и рад“.

Као подршка и орјентир (јер оваква истраживања су веома ретка) послужило је

истраживање које је спровела за потребе свог магистарског рада Стојадиновићева (2009). 28

Стојадиновићева се у истраживању углавном бави проблематиком менаџмента у фитнес

индустрији и клубовима у нашој земљи. У раду и анализи је користила резултате добијене

из 20 клубова. У анкети, коју је спровела о елементима квалитета у фитнесу, део је био

посвећен инструкторском и тренерском кадру који спроводи програме у клубовима, а

један део је, поред осталог, покривао простор програма који се реализују у анкетираним

клубовима. Вежбачи су своје тренере оценили високим оценама, са просечном оценом

4,71, а програме које користе - са 4,56.

Мора да се примети да су просечне оцене врло високе и сигурно не могу да дају

објективан суд о стручности самих тренера и вредности коришћених програма вежбања.

Разлог за ово и сам аутор наводи, а то је да се у нашим фитнес клубовима програм још

увек директно поистовећује са инструктором, или тренером. „Овакав начин размишљања

карактеристичан је за области у којима је контакт између извођача услуга и клијента

директан, али и за области у којима не постоји систем менаџмента квалитетом.“ 29

2.1.2. Фитнес

Сама реч јгШвм је настала од основе „Г11“ (енгл. 1о ће Г11), која би се буквално могла

превести као „бити спреман”, или „бити у форми”.

27Шепа, М. (1962). Моје дете и физичко васпитање. Београд: Народна књига, стр. 10.28 Стојадиновић, Н. (2009). Менаџмент квалитетом у фитнесу. (Магистарски рад). Београд:

Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду.29Стојадиновић, Н. (2009). Менаџмент ..., ор. сИ, стр. 154.



Нићин (2003), истиче: „Под фитнес програмима подразумевају се телесне активности

човека које одржавају или побољшавају његову здравствену, моторичку, функционалну,

естетску, социо-психолошку форму и омогућавају му да у слободно време, слободно се

опредељујући за неку од фитнес активности, задовољи своје потребе за кретањем и

такмичењем, и тиме створи бољу животну кондицију, оствари своје спортске амбиције, уз

леп изглед и задовољство стањем свог тела и духа.“30

Костић (1999) даје једну врло прихватљиву дефиницију, која је уједно и парола31

фитнес покрета: „Функционишем добро, добро изгледам и добро се осећамс\

Цветковић (2009), истиче: „Као вежбовни покрет, фитнес је настао осамдесетих година

прошлог века у развијенијим земљама запада (превасходно у САД), као противтежа

негативним утицајима 'савременог начина живота', првенствено добро познатом

морбогеном тријасу - психичком стресу, хипокинезији (недовољном32

кретању) и гојазности.

У пракси се фитнес реализује преко фитнес програма. „Под фитнес програмима

подразумевају се програмиране телесне активности човека које одржавају, или

побољшавају, његову здравствену, моторичку, функционалну, естетску, социо-

психолошку форму и омогућавају му да у слободном времену, слободно се опредељујући

за неку од фитнес активности, задовољи своје потребе за кретањем и такмичењем, и тиме

створи бољу животну кондицију, оствари своје спортске амбиције, уз леп изглед и

задовољство стањем тела и духа.“33

„Фит“ значи бити здрав и подразумева добру животну кондицију, тј. способност човека да

се носи са свакодневницом. У основи речи фитнес се налазе физичка активност, снага,

издржљивост, покретљивост, правилна исхрана, а све то у служби доброг здравља човека.

Слова у скраћеници ФИТ, означавају:

30Нићин, Ђ. (2003). Фитнес Београд: Факултет за менаџмент у спорту Универзиотета „Браћа

Карић“ и Виша школа за спортске тренере, стр. 83.31Костић, Р. (1999). Фи1нес. Ниш: СИА, стр. 5.32Цветковић, М. (2009). Аеробик. Нови Сад: Факултет спорта 33Нићин, Ђ. (2003). Фитнес. Београд: Факултет за менаџмент у спорту Универзитета „Браћа

Карић“ и Виша школа за спортске тренере, стр. 83.



Р - фреквенција, тј. учесталост вежбања (минимум три пута недељно),

I - интензитет вежбања (умерен) и

Т - (ћте) време трајања активности (минимум 30 мин)34.

Фитнес подразумева бављење собом и очување и побољшање здравља и сопствене

физичке кондиције (форме), кроз редовну физичку активност. „Физичка форма (фитнес) је

скуп карактеристика које особа има, или развија, а које су повезане са способношћу за

обављање одређене физичке активности. Физичка припремљеност (форма) састављена је

од мерљивих компоненти које омогућавају особи да побољша своје активности у оквиру

различитих спортских, рекреативних и свакодневних захтева. Форма се у овом смислу

уобичајено постиже специфичним режимом који се састоји из структурисаних епизода35

вежбања у затвореном, или отвореном, простору“ . Фитнес чине следеће компоненте:

♦♦♦ Мишићна снага и издржљивост,

♦♦♦ Кардио-респираторна издржљивост,

♦ Флексибилност и

❖ Равнотежа (баланс).

Може да се констатује - најбитнија компонента фитнеса у практичном смислу, јесте

фреквенција, учесталост вежбања.

Осим поменутих, форма обухвата читав низ моторичких способности (координацију,

брзину, равнотежу, агилност), вештине које су неопходне за обављање одређене

специфичне активности. Ове вештине треба да буду што сличније одређеној конкретној

физичкој активности како би се неуромишићни комплекс успешно тренирао. Посебан

елемент форме односи се на телесне димензије, међу којима телесна структура (састав)

има кључни значај за оптимално здравље. Вишак масног ткива, изнад оптималних

вредности, излаже особу повећаном здравственом ризику од гојазности,

кардиоваскуларних

34ВаПеск, О. Кпи1ћ, К., Могкгатег, А., Об^аМ, 8., Љ\ ^ођке, О. (1999): А11 агоипЉРОпе$, Копетап,

Со1о§пе, б!г. 9.35Остојић, СМ. и др.(2009). Физичка активност..., ор.сИ., 81г. 6.



обољења, шећерне и малигних болести, а спортистима онемогућава оптималан наступ у

спортовима у којима доминирају активности трчања, или скакања.

„Уважавајући ову поделу, поједини аутори у САД (Зћагкеу 36, 1986), полазећи од

физиолошких критеријума, надопуњују је следећом: мишићни фитнес и енергетски фитнес

(шшси1аг Г1Ше88 апд епегду Г1Ше88).

Обе ове компоненте постоје у оба правца претходне поделе. Под мишићним фитнесом се

подразумевају поједине моторичке способности и њихове комбинације, као сила, мишићна

издржљивост (издржљивост у снази), снага, брзина, гипкост, равнотежа и агилност

(способност брзе промене смера кретања - спој брзине и координације), док се под

енергетским фитнесом подразумевају37

аеробна и анаеробна издржљивост.”

С обзиром да се данас веома брзо живи, а самим тим и стресно, бити фит не значи бити

само у доброј физичкој кондицији, већ и менталној, а њој добрим делом, доприноси

физичко вежбање. У последње време посебна пажња се поклања равнотежи духа и тела.

Отуд и велика експанзија програма у којима се ради, како на физичкој, тако и на менталној

равнотежи, тзв. ђоЉу & ттЉ програми.

2.1.3. Аеробик - феномен времена у којем живимо

Реч „Аеробик“ се данас везује за разне облике вежбања. Они који нису довољно упућени у

ову проблематику би назвали све рекреативне облике вежбања једним термином -

АЕРОБИК. Поставља се оправдано и с разлогом питање, да ли је све то баш тако?

Такозвани АЕРОБИК је у употребу увео помињани амерички лекар Кенет Купер као нови

облик вежбања, којим је желео да се ухвати у коштац са проблемима душевне

“отупелости“ у односу на тело и проблеме неактивности, који су постали веома значајни за

америчко друштво шездесетих година XX века. Аеробик је био покретач и представљао је

у неку руку јединствен мисаони преокрет у ставу

36бћагкеу, В. Ј. (1991): Ием дтеппот т аегоћгс ЈИпезз, Нитап КшеИсз Боокб, Сћашра1§п, 8!г. 23.37 С^еШо^ш, М. (2007): Е/екИ тгНсШћ ргодгата аегоћ^ка коЉ зШЉпаШ РактШа $рог1а /' /тскод

уахрИапја, (БокЈогзка &$ег1ас1ја), №у1 ба^, 81г. 17.



према бављењу спортом. Као део службеног програма кондиционих припрема за

астронауте, односно чланове ваздухопловних јединица САД, у којем је учествовало

приближно 800.000 њихових припадника, је представљао подстрек и био покретач

огромном броју људи у читавом свету да почну да се баве спортом. Само 1968. је, у више

различитих ваздухопловних база, тестирано 15.146 мушкараца, и тада је то био један од

највећих истраживачких пројеката који је икад изведен и спроведен на подручју спорта.

Активности, које је аутор предлагао су биле веома једноставне: трчање, џогинг, пливање,

вожња бицикла, неке спортске игре, прескакање вијаче. Упуства за вежбање и пре свега

бодовне табеле за тестирање су довољно једноставне и разумљиве, да сваки појединац лако

планира и прати резултате свог напретка.

Кенет Купер је израдио програм поступног вежбања за спортисте свих узраста и нивоа

тренираности - пре свега наравно за мушкарце, а тек касније посебно за жене.

Својевремено се у првој књизи о овој врсти вежбања и специфичној методи његове

примене, поверио следећим речима: „Ја нисам анархист, али знам да бих волео да будем

зачетник АЕРОБНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ“38

Револуција је, у овом случају, наравно, крупна реч и ниједан покрет и програм физичког

вежбања не може да врши преврат у друштвено-економској основи (за коју се обично овај

појам користи), али у надградњи он то може или, бар, његова појава и утицај (оне врсте и

интензитета, какав је случај са аеробиком) сведоче да је до тог преврата, о којем је маштао

Купер, заправо већ дошло.

39

У својој другој књизи АегоМс (1970) први пут расправља о женској гимнастици као

додатку програма Аеробика. Констатује, да поједине жене чак трче уз музику, која

„помаже у одржавању константног ритма и скраћује време“ 40. Већ 1972., заједно са женом

Милдред, издаје АегоМс јог Жотеп, приручник који постаје темељ за сва каснија кретања на

подручју аеробика.

Почетком седамдесетих година, многи стручњаци су почели да размишљају на који начин

би се овакав вид вежбања могао да учини разноврснијим, укључивањем и других врста

спортова, уз које би се лако постизали потребни

38Купер, К. (1971). Аеробик. Београд: Партизан. стр. 155.39Соорег, К. (1970). Тће пем аегоћгсз. Уогк: Буапк аМ Сотр.40Исто, стр. 12.



„аеробни учинци“. Из таквих својеврсних настојања и специфичног стваралаштва, развио

се АЕК.ОВ1С8 БАКС1КО ауторке Џеки Соренсен (Јаскге 8огетеп - плесачице), која је

констатовала - да се такође и са плесним тренингом лако постижу исти резултати као и са

трчањем, или активностима које препоручује Купер. Из једноставних ритмичних поскока,

плесних корака, трчања и других кретних елемената уз музичку пратњу, развио се

АЕРОБНИ ПЛЕС, или ПЛЕСНИ АЕРОБИК, у привлачну врсту вежбања, а нешто касније и

спортску дисциплину. Извршена су и прва истраживања на овом подручју, реализоване и

прве ТВ емисије. Књига Џеки Соренсен је 1979. постала прави хит у САД.

Најуспешнији од свих “иноватора“ на подручју аеробика је свакако, и без сумње, била

Џејн Фонда (Јапе Ропда), светска филмска звезда, која је уз помоћ фантастичне

маркентишке кампање успела да убеди и увери стотине хиљада жена, а такође и

мушкараца, како је потребно и колико је корисно физичко вежбање за наша осећања и

наше здравље. Почетком осамдесетих година XX века, Фонда је са својом књигом

^ОККОИТ, видео и аудио касетама, учинила више, за развој женског вежбања и спорта, него

што су то учинили многи спортски стручњаци до тада. Својим изгледом и уз велику помоћ

медија скоро свуда у свету и управо зато, јер се програм вежбања темељио на основној

људској потреби и логици, она је подстакла процват активности, која је у суштини значила

револуцију на подручју физичке културе. Оно без чега овакав успех није било могуће да се

оствари је свакако огроман менаџмент - читава индустрија - што је проузроковало не само

у Америци, него и у Европи и Аустралији праву еуфорију.

У веома кратком временском периоду аеробик је преплавио читав свет, што представља на

спортском подручју својеврстан феномен. Први појавни облици као што су аегоМс Љапсе,

'могкоШ, кеер-јг!, указују на многа нова усмерења људи у сагледавању вредности вежбања.

Аеробик је једна од ретких физичких активности, а касније и спортска дисциплина која је

изворно настала као женска дисциплина, а не као већина спортских дисциплина, које су биле

у домену мушкараца да би се тек касније сњима почеле да баве и жене. У савременим

процесима култивисања и развијања спорта управо је ова чињеница изузетно важна из

психолошких, физиолошких, медицинских и свакако и социолошких разлога.



Појава овог спорта је делимично и последица битке за еманципацију и уважавање једнаких

односа у спорту, па је била у почетној фази еманципацијских кретања и повезана у целину

и у председничкој кампањи у САД и, као таква, пропраћена и изванредно медијски

испланирана.

Петровић и Маршићевић (1983)41, истичу да „Вежбање може допринети повећању

самосвести жена, а тиме и отклањању предрасуда које саме жене имају о својој улози у

друштву. Такође тиме се може утицати и на сузбијање 'мушког шовинизма' (како кажу

радикалне феминисткиње), односно извесне мушке 'љубоморе' према самосталности жена,

јер премда се многи саглашавају са активностима жена изван куће, у пракси тешко на то

пристају. Ипак, пошто се ради о устаљеним навикама, промене се не могу очекивати преко

ноћи“.

Вероватно је међу бројним циљевима неспоран и елемент ослобођења жене. Многе жене

могу тек сада стећи право, које већина мушкараца има, да одлазе на рекреацију, да после

поседе с друштвом, попију кафу, или сок, поједу сендвич и сл.

У овој великој еуфорији, која је пратила појаву аеробика, превладало је мишљење, да је за

„модни тренд“, односно место које је поставила у времену и простору, највише учинила

актуелна филмска звезда, која није имала са „правим спортом“ никакве везе. Аеробику су

многи стручњаци налазили место у различитим савременим „трендовима свакодневице“.

Ипак је аеробик пробу и искушење времена успешно издржао. Постао је, шта више, један

од доминантних женских, а појавом такмичења, такође и мушких облика вежбања, или

бављења спортом.

Иако су неки словенски народи са појавом соколства истовремено постигли масовност на

спортском пољу, која се у послератном периоду све до појаве аеробика није поновила у

том степену, на западу такву појаву уопште нису познавали. Такву својеврсну масовност је

омогућила савременост многих, за такву појаву значајних, услова:

41 Петровић, К., Д. Маршићевић (1983). На маргинама превода књиге „ №огкои1“ Џејн Фонде. Београд: Физичка култура. 37, 5. стр. 379.



- аеробик је занимљив за већину људи без обзира на социјални статус (мада је виши

социј ални слој у већини), (Загорц, 1996),

- не захтева посебну и скупу опрему,

- није везан за неки посебан простор (планину, воду, залеђена површина итд.),

- не зависи од партнера, или чланова групе,

- у првој фази нема такмичења и

- могуће је вежбати у свако доба дана, или недеље.

Под утицајем различитих покрета за еманципацију жена у свету се појавом аеробика

обликовао другачији поглед и однос жена према свом полу. Схвативши, да ни економска,

социјална, па ни политичка, еманципација не значи потпуну слободу, жене су почеле више

времена одвајати за себе. Специфичност аеробика је у томе, да жене по први пут у историји

тако масовно вежбају, имају вољу и проналазе време да се посвете свом телу, мењају

схватања о физичкој активности, воде рачуна о свом здрављу, истовремено мењају свој

однос према себи и животу уопште.

На хиљаде жена, а међу њима и много оних којима је физичко вежбање била пре

непријатна него пријатна активност, је похитало у клубове, друштва, школе, фитнес

студије, да би неколико пута недељно вежбале и у напорном тренингу провеле слободно

време. До тада је „женска ствар“ била у запећку, а овако покренуте жене „узимају правду“

у своје руке, оне разбијају све стереотипе и предрасуде о улози жене. Њима је пријатно да

проводе време у друштву, причи са пријатељима, изласку изван „зидина“ свог дома. То је

у суштини права револуција која је ефикаснија од било ког процеса „ослобађања“ жена.

Она ствара нове квалитетне односе у друштву и на својствен начин обликује другачије

односе између законодаваца и чланова неке друштвене заједнице.

Статистички је констатовано да се мушка популација радије бави индивидуалним

вежбањем, док је код жена потреба за колективом израженија (Томић, 1978) 42. Тако је

вежбање аеробика, које се заправо у већини случајева одвија у групама (због тога је за

организаторе занимљиво), у великој мери задовољило потребу жена за дружењем и групном

раду. Због начина живота, а посебно у Америци,

42 Томић, Д. (1978). Како да изаберем спорт којим ћу се бавити у рекреативне сврхе. Београд: Физичка култура, 5. стр. 410.



где већина жена остаје у кући, постају жртве свакодневице, многим женама недостаје

животне разноврсности у виду и физичког вежбања.

У битци са досадом и монотонијом, аеробик је био преображај у животу многих жена.

Поред тога, аеробик је била врста вежбања против изолованости и анонимности у

односима, посебно у животу великих градова. Нове заједнице и међусобни контакти који

су почели да се “рађају“ у фитнес клубовима, гимнастичким и плесним салама, су

проузроковали појаву осећаја припадности. Овај осећај је нарочито значајан за време када

нараста неорјентисаност, када се повећава осећај отуђености и изгубљености, што је и те

како битно за живот у великим градовима.

Аеробик је обухватио све старосне групе, од најмлађих па до жена у „зрелим“ годинама.

Статистике бележе и велики број жена у годинама који прелази бројку 60. Обухватио је све

социјалне слојеве, (посебно виши социјални слој, (Загорц, 1986) што је веома битно и од

посебног значаја када се има у виду да једна врста физичког вежбања на тај начин постане

„светски покрет“.

Аеробик је у тренутку био „модеран мит“, који је у много чему (и још увек) испуњавао

имагинацију жена: спортско обликовање филмске звезде, манекенке, лепотице су биле и

још увек су нове јунакиње у драматичним догађањима на подручју аеробика. Са њима се

идентификује на хиљаде жена и покушава да се својом активношћу приближи изгледу

инструктора, лику са екрана, лику филмске звезде. Још више - уз њихову „помоћ“ се

успоставља нови лик женске лепоте.

Истовремено са ликом лепе жене, успоставља се лик зреле жене младалачког изгледа, који

с обзиром на притисак времена упркос годинама (Фонда, Велч, Андерс, Крафорд...),

одржава лепо обликовано тело које пре свега зрачи здрављем. Борба против прераног

старења и, стим у вези, истовремено борба против начина живљења који га проузрокује, је

борба против неправилне исхране, прекомерног повећања тежине - све то је нашло у

аеробику место за учествовање у активности.

Спорт, сам по себи, представља борбу са противником, али у већини случајева најтеже је

борити се сам против себе (Томић, 1978). Победа у аеробику је у време



настанка и развоја значила пре свега победу над собом, била је доказ личних способности,

сопственог стваралаштва - без у спорту стално присутних противника.

Поред примарних мотива, који произилазе из потребе за кретањем и такође из

модификованих сексуалних потреба, аеробиком се задовољавају неке секундарне потребе,

као што су жеља за изражавањем покретом, за угодним доживљајем, потребе, за игром и

стваралаштвом покретом, тежња за променама и жеље да се нешто пријатно доживи,

тежње за самопотврђивањем, развијањем пажње, потребе за важношћу. Аеробик је

изванредно средство за самоиспитивање (самопроверу), за развој личности и промену слике о

самом себи. Многе жене су у аеробику пронашле ону активност која одговара њиховим

захтевима, што потврђује и карактеристична изјава једне од учесница: „Цео живот сам

тренирала и мучила се; сада једноставно уживам, упркос далеко већим напорима.“ 43

У поплави „нових“ видова вежбања и спортова, аеробик се одржао и због тога што је сама

вежба, упркос напору - ипак због музике и осећања задовољства у кретању, пријатна,

поред тога она омогућује постизање оних „резултата трансформационог процеса“, које

жене очекују и желе. Уз помоћ вежбе лако „обликују“ одговарајућу слику о себи, обликују

своје тело, или унутрашње задовољство које произилази из радости и весеља у кретању и

осећања ослобођености. Интеракција музике и изабраних, одговарајућих, начина вежбања,

велики број пута је усмерена управо на обликовање „за жене најкритичнијих“ делова тела

(што у другим спортовима не проналазимо у том облику), стварању мотивације за даље

вежбање у субмаксималним условима, који обезбеђују одређене промене у различитим

функционалним системима организма, у систему моторних способности, пре свега за

постизање „осећања успостављене хармоније у себи и изван себе“. Само вежбање је за

многе друштвени догађај, јер се одвија у групама, где је темељ дружења заједнички поглед

на квалитет живота. Ретко се може срести у било којој физичкој активности истовремена

условљеност и повезаност музике, ритма и кретања, која недвосмислено утиче на

мотивацију, како учесника, тако и самих инструктора.

43Томић, Д. (1978). Како да ..., ор. сИ, стр.410.



Фитнес индустрија покушава, на једној страни, да увери што већи број људи, шта је све

потребно да би се водио здрав начин живота, док на другој страни улаже велике напоре да

унесе нове приступе овој активности који се темеље и имају основу у човековој

суштинској потреби за игром и стваралаштвом. На овај начин се аеробик прилагођава

различитим узрастима, степену тренираности сваког појединца, његовим потребама, жељама

и интересовањима.

У такозваним „новим облицима аеробика“, данас су најактуелнији: аеробик у води

- аквабик, степ, $1Ме, Шск-Ђохтд, пем Ђоду, Ђоду маШпд, саг&о-јипк, кт$ аегоЂГс итд.

Аеробне вежбе сагоревају масти и калорије, помажу смањењу телесне тежине, јачају

срчани мишић, повећавају способност за коришћење кисеоника и смањују стрес - управо

све оно због чега се савремени човек одлучује за аеробне програме вежбања.

2.1.3.1. Одреднице појма аеробик

Реч аеробик води порекло од грчке речи аер - ваздух и биос - живот, што у буквалном

(дословном) преводу значи - „са ваздухом“. Хемичар и микробиолог Луј Пастер (Еошб

Раб1еиг; 1822-1895) је овим термином означио микробе (аеробиа), који живе користећи

слободан кисеоник из ваздуха (1886).

Аеробик има више значења, тако да због њихове преплетености и сличног значења долази

до честих несугласица међу стручњацима. Тако аеробик је:

- најзначајнији извор енергије у организму; билошка оксидација, или аеробна

респирација је процес, у којем се хранљиве материје претварају у воду и угљеников

диоксид уз присуство кисеоника (Марбаргер, 1951)44,

- метода физичког вежбања, којом се проузрокују успешне и ефикасне промене у

респираторном и срчано-судовном систему са активностима, које захтевају

44 Преузето од: 2а§огс, М. (1993). Каг^гЗсапје пека1егШ дЉаШћ з^гикШг V аегоћ^И. (ВоШогзка ЖзегШсГја). ^јиМјапа: Ракиће1а 2а §роП.



само средњи пораст потребе за кисеоником и који смо у стању да издржимо (Соорег,

1968) и

- самостална спортска грана.

Савремена научна сазнања посебно указују на изузетно здравствено превентивне

вредности аеробног вежбања. У том смислу наглашава се да жељени позитивни

здравствено-превентивни ефекти могу да се постижу само применом спортско-

рекреативних програма одговарајуће моторичке структуре, оптималног интензитета,

довољног обима и недељне учесталости. У том смислу посебно је значајно да су Светска

здравствена федерација (^НО) и Међународно удружење за спортску медицину (РГМ8) у

заједничкој декларацији посебно указали да „физичка активност доприноси дуговечности

и штити организам од најважнијих хроничних незаразних обољења као што су коронарна

болест, хипертензија, мождани удар, инсулин независни дијабетес, остеопороза и

карцином колона“.45

Свака активност човека заснива се на потрошњи енергије. Тело производи енергију

сагоревањем хранљивих материја - масти, угљених хидрата и беланчевина, а за овај процес

потребно је присуство кисеоника. Људски организам је способан да ускладишти резерве

хране, највише у виду масних наслага. Захваљујући томе човек је способан да без хране

живи више дана, па чак и неколико недеља. Међутим, у организму се не могу

ускладиштити резерве кисеоника. Због тога је потребно да се кисеоник стално допрема у

организам. Ово омогућује непрекидни процес дисања. Што је мишићна активност

интензивнија, што подразумева и укључивање већих мишићних група, то је потрошња

кисеоника већа.

Чињеница је да сви људи немају исти ниво „способности“ да допремају потребне количине

кисеоника у све своје органе и системе, посебно не у току неке интензивне физичке

активности. Показатељ наше способности је распон између наших минималних захтева и

наших максималних капацитета. Физички најспособније особе имају највећи овај распон,

односно резерве аеробних способности.

45Благајац, С., М. Благајац (1996). „Аегоћ1с-ћа11“ програм аеробног вежбања на терапеутским лоптама и ваљцима. Београд: Годишњак 8. Факултет физичке културе. стр. 88.



Аеробна способност је потребна сваком човеку, без обзира на професију и уобичајене

свакодневне активности и оптерећења. Благајац (1996) наглашава, да је потребно да се зна

да је аеробна способност најбоље и најефикасније животно осигурање, а кључ и рецепт за

повећање тих способности је систематско физичко вежбање. Он такође наглашава да

најновија научна истраживања показују да је кључ здравља - аеробна способност.

Термин аеробно вежбање подразумева различите вежбе и физичке активности које

стимулишу активност срца и плућа довољно дуго да би произвеле корисне ефекте у

организму. Доминантан циљ овог вежбања је да повећа максималну количину кисеоника

коју тело може да утроши у току одређеног временског интервала. Аеробни ефекти се

најлакше обезбеђују коришћењем природних облика кретања (ходање, трчање, пешачење),

цикличних вежби (вожња бицикла, пливање, скијашко трчање) и других активности.

Благајац такође истиче: „Аеробне вежбе ефикасно утичу на повећање аеробне

способности, доприносе очувању и унапређењу здравља, отклањању и/или ублажавању

здравствених тегоба, повећању радних способности и продужавању активног радног и46

животног века човека .

По Благајцу (1996), аеробно вежбање је оно вежбање које доприноси повећању аеробних

способности. Оно се карактерише по њему следећим основним физиолошким обележјима:

> Ангажовање великих мишићних група - мишића ногу, трупа, руку и раменог појаса

(најмање 1/6 до 1/7 укупне телесне мускулатуре) у динамичном раду, у којем се

ритмички смењују напрезања и опуштања,

^ Трајање вежбања од 20 до 60 минута непрекидне аеробне активности. Трајање

активности је у обрнутој пропорцији са интензитетом оптерећења

- активности ниског интензитета могу да трају дуже. Особама средњег и старијег

узраста и особама са ниским нивоом функционалних способности препоручују се

активности ниског и умереног интензитета дужег трајања. Дужим трајањем

активности потпуније се достиже ефекат „опште издржљивости“ и повећава

сагоревање масних наслага.

46Благајац, С., М. Благајац (1996). „Аегоћ1с-ћа11“..., ор. сИ, стр. 89.



> Недељна учесталост аеробног вежбања треба да буде 3-5 пута, то значи да треба

систематски да се вежба најмање сваки други дан како би се обезбедили позитивни

ефекти на повећање адаптираности организма на аеробна оптерећења и

> Оптималан интензитет оптерећења дозира се у границама 60% до 85% максималне

фреквенције срчаног рада, али се исказује и енергетском потрошњом од 5,2 до 7,5

Ккал/мин/кг. Позитивни здравствено- превентивни ефекти постижу се, значи,

применом програма аеробног вежбања у току којих је довољно велика кисеоничка

потрошња.

Аеробни програми су усмерени, пре свега, да позитивно утичу на побољшавање

способности срчано-судовног и дисајног система (повећање аеробних способности), као и

на повећање капацитета ткива за енергетску трансформацију кисеоника.

У спорту се терминима као што су аеробни тренинг, аеробни рад, аеробно оптерећење

итд. означавају такве појаве које се одвијају у телу уз повећану47

присутност кисеоника. Бравничар (1982), истиче, да је аеробик активност, која уз помоћ

усклађених покрета и гимнастичких вежби проузрокује промене у оним органским

системима који учествују у процесу преласка кисеоника из спољашње средине до

мишићних ћелија.

У класификацији кинезиолошких фактора, по критеријуму структуре покрета и48

према физиолошким детерминантама (Мраковић, 1993) , аеробик се може да уврсти у ону

групу полиструктурних конвенционалних спортова, чије су основне карактеристике

претежно циклична кретања (на такмичењима такође ациклична) која се изводе у складу са

неким конвенционалним системом, а чија је основна улога да се дође до аеробног дејства и

истовремено одређеног естетског критеријума. Посебност аеробика и групних фитнес

програма уопште, је и та да се сва кретања и покрети изводе уз музичку пратњу. Аеробик

такође припада и оној групи спортова код којих је на једној страни велики нагласак на

енергетској и информативној компоненти, а на другој страни такође и на естетици

кретања.

47 Вга^тсаг, М. (1982). 8ргететће па огдапзИћ $1$1ет1ћ, ^кјисетћ V епегде^ко ргезкгћо огдатгта,роп ^р1мот гагћсп^ћ то1опстћ ак{мпоА'Н. ^бТК, 1п§Ш:и1 2а кше2ш1о§уо, ^јиМјапа.

48Мраковић, М. и сар. (1993). Приручник за спортске тренере. Загреб: Факултет физичке културе.



Основни саставни део аеробика чине елементи природног кретања као што су ходање и

трчање и њихове комбинације, које се често обликују у одређену врсту плесних корака. Основу

значи чине делови кретања (најчешће плесни), затим различите гимнастичке вежбе

истезања и вежбе снаге, а такође и вежбе за равнотежу, које су често повезане међусобно у

координацијски захтевне и такође ритмички сложене целине. Ови сегменти, или делови

кретања, се изводе у стојећем, лежећем, седећем положају, затим у чучњу, клечећи,

укратко на различитим „нивоима“ кретања.

Сва ова кретања укључују пре свега велике мишићне групе, позитивно утичу на рад срца,

плућа и других функционалних система организма, а трају довољно дуго, да проузрокују

аеробно дејство (Соорег, 1970). Вежбање увек протиче уз музичку пратњу, која

стимулативно утиче на рад вежбача, својим ритмом одређује оптерећење, ефикасно и

позитивно утиче на стварање пријатне атмосфере и расположења. Ритам и музика, који

прате човека од памтивека, су архетип његовог постојања, а посебно што је кретање у

ритму човекова биолошка потреба. Можда је управо то разлог, што је аеробик, јер су се на

својеврстан начин сва три елемента сјединила у једну целину, нашао своје место као врста

вежбања и спорта по целом свету.

2.1.3.2. Појавни облици аеробика

Аеробик је добио статус савремене спортске врсте у два различита појавна облика: као

рекреативан спорт, где се развија у правцу дужег вежбања аеробног карактера и као

такмичарски спорт где је, поред испитивања и провере аеробних способности, тренд

развоја тренутно у скраћивању такмичарског наступа - кореографије, односно

такмичарског састава, који је углавном анаеробног карактера.

Циљеви рекреативног аеробика су пре свега пораст, односно повећање функционалних

способности срчано-судовног и респираторног система, моторних способности и

развијање властите личности, а све то повољно утиче на самосвест и са тим у вези и на

развијање „самослике“. Имајући у виду наведене циљеве,



аутори нових облика овог спорта бирају прикладне кретне структуре, које утичу на јачање

свих већих мишићних група и на побољшање координационих способности. Када вежбање

траје довољно дуго (од 30 до 60 минута) и када је интензитет оптерећења довољно велики,

оно делује аеробно, развија унутрашње органе и развија аеробну издржљивост.

Такмичарски аеробик је своју вредност и популарност стекао нарочито после 1983., када је

основан Међународни савез за аеробик (1ЛР - 1п1егпа11опа1 Легођ1с8 Редегаћоп), и када се

успостављају правила за такмичење Категорије.

„У аеробној гимнастици/спортском аеробику такмичење се одвија појединачно за

мушкарце и жене, у мешовитим паровима, тројкама (мушкарци, жене, мешовито) и

групама од шест такмичара (мушкарци, жене, мешовито). Такмичења се одвијају у

следећим узрасним категоријама: пионирској (12-14 година), јуниорској (15-17 година) и

сениорској (18 година и старији) категорији. Такмичења се одржавају и за узраст од 10-12

година, али само појединачно и у тројкама и то49

искључиво на националном нивоу.

Од 1994. ФИГ-а (Међународна гимнастичка федерација) прихвата спортски аеробик под

називом АЕРОБНА ГИМНАСТИКА, који постаје део ФИГ-е, али још увек није на

званичној листи олимпијских спортова.

2.1.3.2.1. Аеробик (аегоМсз) и аеробно вежбање

Аеробик је, пре свега, облик рекреативног вежбања уз адекватну музичку пратњу, који за

циљ има да код вежбача развија различите моторне способности, утиче на општу телесну

припремљеност и изазове позитивне емоције и задовољство.

Разноврсност у понуди задовољава сваког појединца, а то истовремено води рачуна и о

чињеници да вежбање не постане досадно. „То је аеробна активност, која укључује све

веће мишићне групе, поспешује рад срчано-судовног,

49 Мандарић, С. (2007). Аеробна гимнастика (спортски аеробик) као спортска грана. Београд: Физичка култура, 61(1-2), стр. 119.



респираторног и осталих функционалних система организма, а траје толико дуго да

проузрокује аеробне ефекте.“ (Соорег, 1970).

Аеробик је данас и спортска грана која је у свету почела да се развија већ 70-тих година.

Код нас је ова спортска грана на почетку свог процвата. У својим развојним фазама је

мењала различите облике и начине рада. Ова активност у суштини представља атрактивно

и пријатно вежбање, уз које вежбачи побољшавају своју кондицију и на тај начин утичу на

психофизичко ослобађање и опуштање.

Многи, пре свега мушкарци, су овај вид вежбања прихватали са подсмехом и

понижавајуће је означавали као „још један облик модерног вежбања“, који је „смешан“ и

неефикасан. Женска популација је аеробиком била одушевљена. Без дилеме ова активност

је добила примарно место у интересовању жена. Мотивација за активност није била

непрекидна борба за лопту, простор, или резултат на семафору, већ музика, атрактиван и

квалитетан инструктор и занимљива кореографија. Овакав начин вежбања је свестран и

својеврстан и због тога јер је прихватљив за све: младе, старије, жене, мушкарце, људе са

различитим социјалним статусом и због тога што за реализацију ове активности није

потребна нека посебна средина (нпр.: брда, вода, снег), или лепо време. Занимљиво и

подстицајно је, да се све више мушкараца бави аеробиком и као врстом физичке

активности и као врстом спорта. Ово је последица све већег развоја такмичарског аеробика

и неких нових облика вежбања (нпр. ђоЉу ритр).

Понуда фитнес центара је шаролика и разноврсна, спортске дворане су пуне. Уз све ово,

потреба за стручним руководиоцима за овакав начина вежбања - инструкторима аеробика

је велика. У нашој земљи образовање кадрова и њихова стручност многоструко касни за

развојем оваквог начина вежбања. Свакодневно се срећу нестручни, приучени и неискусни

инструктори, који немају потребно знање и информације за савремен и безбедан начин

поучавања и вођења аеробних програма. Вежбање под нестручним вођством проузрокује

рад у погрешним положајима тела, погрешно извођење покрета и превелико оптерећење,

што отвара велики простор за повређивање и узрок је многим негативним ефектима

вежбања. Код сваког инструктора мора да постоји жеља да се систематичним и



стручним радом што је могуће више избегну све опасности за повређивање вежбача.

Час аеробика се води тако да се састав кореографије мора припремити унапред. Са

оваквим начином рада веома лако и изванредно добро се планира час вежбања, остваруј е

континуираност целокупног програма и избегава се да вежбање постане монотоно и

досадно. Све ово захтева од инструктора познавање правилних методских поступака, уз

помоћ којих доводи сваког појединца до завршне кореографије. Морају се изузетно добро

да познају поступци и технике састављања кореографије, избор кореографије у зависности

од узраста, способности и степена искуства вежбача, као и поступци учења кореографије и

добро познавање основних музичких законитости. Потребно је да се вежба учини што је

више могуће занимљивом, пријатнијом и маштовитијом.

Осамдесете године XX века су значајне у развоју аеробика и због још нечега. Карен и

Хауард Шварц (Кагеп & Ио^агд Зсћ^аЉ) постају иницијатори развоја такмичарског

аеробика. Тако је и овај вид вежбања „запловио“ у такмичарске воде, јер није важна само

физичка активност и добро здравље, већ, пре свега, резултат појединца, пара, или групе.

Године 1983. је основан Међународни савез за аеробик (1АР - Шетаћопа! АегоМсб

Редегаћоп), који одређује такмичарска правила.

Данас је аеробик разноврстан, занимљив, сигуран и стручно вођен облик вежбања, којим

су ангажовани, по целом свету, милиони жена и мушкараца свих узраста. Аеробик је,

такође, и назив за час вежбања, или тренинг у свим његовим појавним облицима уз

примену музичке пратње. То је и облик спортске рекреације која је преплавила свет и

постарала се да њена популарност не опадне ни до данашњих дана.

Аеробик је модерна и разнолика врста вежбања при чему се лако у једној основној јединици вежбања (час или тренинг) прецизно може да дефинише:

— Циљ вежбања (повећати снагу, координацију, покретљивост -

флексибилност, издржљивост, убрзати разградњу масти, опустити се),

- Обим вежбања (број понављања, трајање оптерећења),



- Интензитет вежбања (темпо - број удараца у минути, амплитуде покрета,

измене ћ1§ћ-1о^ елемената),

- Избор и редослед вежби (помоћна средства и реквизити) и

- Одмор и коришћене методерада.

Програми (активности) који развијају аеробне способности могу да се поделе у три групе

(Бергоч и Загорц, 2000)50:

1. Класичне цикличне активности (ходање, трчање, вожња бицикла,

пливање, веслање, ходање и трчање на скијама, вожња ролера итд.),

2. Активности које се изводе на симулаторима цикличних кретања (тредмил траке,

бициклергометри, степ-ергометри и друге справе које омогућавају имитирање

цикличних структура) и

3. Разне врсте аеробног вежбања уз музику.

Популарни заједнички назив за активности из треће групе, које се најчешће упражњавају у

групама, је аеробик. Данас се све више за ову врсту програма користи и назив - групно

вођени програми. На овај начин жели да се истакне и нагласи рад у групи и улога

инструктора у реализацији тог програма.

Аеробик, као самостална спортска, грана може да се уврсти у ону групу полиструктурних

конвенционалних спортова, чије основне кретње су претежно цикличног карактера. Иако

се овом виду вежбања приписују веома широки циљеви, његов примарни циљ и намена је,

пре свега, развој аеробних способности. Издвајамо две карактеристичне одреднице

аеробика и аеробног вежбања (преузето од 2а§огс, 1993)51 То је:

- Метода физичког вежбања, уз помоћ које се успешно делује на промене у

кардиореспираторном систему са активностима које захтевају само средњи пораст

потрошње кисеоника који се лако одржава (Соорег, 1986) и

50Вегдос, 8. 1 М. 2а§огс, (2000). Ме1оШка исепјарп аегоћ^Ш. ^јиМјапа: 51 2а§огс, М. (1993). Каг^гЗсапје пека1епћ дЉаШћ $1гик1иг V аегоћгШ. (Бок^огзка ЖзегШсуа).^јиМјапа: Ракиће1а 2а §роП, 81г. 4.



- Активност, која уз помоћ складног кретања и гимнастичких вежби проузрокује

промене у оним органским системима који учествују у процесу преласка кисеоника

из спољашње средине до мишићних ћелија (Вгаушсаг, 1991).

Под термином „аеробик” (изворно - аегоМсз), Купер подразумева све врсте вежбања у

аеробном режиму рада. Сам назив овог поглавља (аеробик и аеробно вежбање) је

употребљен „фонетски“ и у овом облику искључиво због тога што у нашој средини

егзистира већ дужи временски период. Ако се жели да буде потпуно прецизан, а то је и

намера овог рада, термин који ће се у даљем тексту да користи за овакав систем вежбања и

све његове нове варијанте које су развијали разни аутори је - аеробно вежбање. Разлог за

ово је у чињеници да у енглеском језику постоји израз аеробик (аегоћк) који означава

глагол са значењем живљења

- бивствовања у ваздушном окружењу уз неизоставно присуство кисеоника. Не само код

нас, већ и у многим земљама, непрецизност у преводу је довела до термина који се користи

као и код нас - аеробик.

Израз аеробикс настао је, дакле, управо од самог аутора - Кенета Купера, који је додавши

једно „с“ уз сам термин аетоМс сачинио нову „кованицу“ којом је желео да терминолошки

прецизније означи систем вежбања у аеробној зони. Како у енглеском језику непостоји

множина глагола, наставак „с“ се може превести не као аеробици, већ као - „аеробно“

вежбање.

Кенет Купер је 1986. обелоданио званичну дефиницију аеробног вежбања у „Оксфордском

речнику енглеског језика“ која гласи: „Начин физичке активности за побољшање кардио-

респираторног система активностима које захтевају благо52

повећани унос (потрошњу) кисеоника.“

Данас се термин - аеробно вежбање, користи као врло широк појам и има више значења. За

стручњаке, у физиолошком смислу, би то значило само и искључиво

52 ^^^.соорегаеговЈса.сот - БеКпШоп оГ Аегоћкз 1п 1986, Бг. Соорег киђтШе^ 1ће оШс1а1 ЉИпШоп 1о 1ће Ох&М БпдИбћ ^шИопагу. И геаЉ, “МеШо^ о^ рћу§ша1 ехегаке 1ог ргоЉстд ђепе11аа1 сћапдек 1п 1ће гезртаЈогу ап^ с1гси1а1огу 8у81ет8 ђу асИуШек тећ1сћ ге^шге тееИпд а то^е§1 шсгеаке ш охудеп ш1аке аМ 8о сап ђе тат!атеЛ.”


http://www.cooperaerobics.com/


вежбање у аеробном режиму рада. Аеробно вежбање се може да упражњава на више

начина.

По начину извођења активности може да буде:

❖ Ходање,

❖ Трчање,

❖ Вожња бицикла,

❖ Пливање и

❖ Веслање.

По месту извођења:

❖ На отвореном и

❖ У затвореном простору.

Такође, може да се спроводи у групи, или индивидуално, и још на специјалним кардио

тренажерима, као што су стационарни бицикл, степер, тредмил.

Данас је по фитнес клубовима, најраспрострањеније групно аеробно вежбање уз музичку

пратњу.

2.1.3.2.2. Групни фитнес програми

Групни фитнес програми су сви програми које се изводе организовано у групи, углавном

уз музичку пратњу. У групне фитнес програме спадају: аеробно вежбање, вежбе снаге и

боди и мајнд програми. Аеробни програми су најраспрострањенији и најразвијенији. У

пракси се најчешће срећу у форми Н1§ћ (кораци високог интензитета), Ео^ (кораци ниског

интензитета), или Идћ-Ео^ (комбинација корака високог и ниског интензитета) импакт

оптерећења. Вежбе снаге се такође срећу у виду воркоут програма, кружног,

функционалног тренинга и других разних варијанти. Боди и мајнд програми су у последње

време веома



популарни и распрострањени. У ову групу спадају и старији програми као што су Јога и

Пилатес.

Оно што је заједничко за аеробну активност, односно аеробно вежбање (тренинг) Ј е53:

1. Укључивање великог броја мишића - мора да буде, минимум 2/3 мишићне масе

активно, да би се постигли ефекти аеробног тренинга,

2. Интензитет рада у главном делу часа се креће од 60-85% дозвољене максималне

фреквенције срца - она износи 220 минус године старости и

3. Учесталост тренинга је најмање три пута недељно у трајању од минимум 20

минута (обично траје 55-60 минута).

Овде треба да се скрене пажња на један детаљ везан за изложене препоруке. Податак за

минималну величину мишићне масе која је потребна да буде укључена у аеробно вежбање,

је за Кеећок 2/3, док Благајац (1996) наводи податак да је та минимална мишићна маса

потребно да буде од 1/6 до 1/7 укупне масе. Мислимо да је очита нелогичност у овом

податку која у старту не коренспондира адекватно са захтевом за употребу великих

мишићних маса, а то 1/6 или 1/7 свакако да не задовољавају. У осталим препорукама нема

битнијих разлика да би било потребно да се коментаришу.

Све аеробне активности, у принципу, имају исте циљеве усмерене на позитивне промене

аеробног капацитета, а то су54:

1. Развој функционалних способности - кардиоваскуларних и респираторних,

2. Смањење ризика од бројних обољења услед наталожених поткожних масних

наслага (хипертензије, инфаркта миокарда, можданог удара...),

3. Појачавање, како централне, тако и периферне циркулације,

4. Обликовање мишићних група у хармоничну целину,

5. Развој моторичких способности (координације,

издржљивости,

флексибилности),

6. Учвршћивање коштано-зглобних и тетивних сегмената тела и

53Скрипта са Кееђок семинара одржаног 22. и 23. новембра 2002. у Београду, стр. 3.54Исто, стр. 4.



7. Унапређење здравственог стања (повећањем капацитета плућа, редукцијом

поткожног масног ткива, снижењем нивоа шећера у крви код дијабетичара,

смањењем нивоа пулса у миру, повећањем тонуса мишића, повећаном

прокрвљеношћу ткива што има за последицу смањење замора током свакодневних

активности...).

Сви часови вежбања уз музику, без обзира на то какав им је назив и на који начин су

кореографски конципирани, садрже и на њима се најчешће користе следећа елементарна

кретања: ходање, трчање, поскоци, брза опружања ( „ избацивања “

- кик) ноге, подизање колена, корачање и кретање у свим смеровима... Сви ови природни

облици кретања се једноставно могу да реализују у различитим смеровима, равнима, у

разноврсним међусобним комбинацијама и свакако са различитим амплитудама, како у

односу на зглобове и тело, тако и у односу на простор и све то уз разноврстан интензитет.

Поред ових основних природних облика кретања повезаних у одређену кореографију,

приликом вежбања уз музичку пратњу, укључују се и вежбе истезања, вежбе снаге и вежбе

равнотеже.

Ако се ова физичка активност пореди са спортским активностима, може да се констатује

да она није само један, неки би рекли „модни тренд“, већ озбиљна радна активност коју

справом велики број аутора данас третира као врсту спортске активности, односно спорта.

Ова активност (спорт) је привукла милионе рекреативаца свуда у свету и заузима високо

место на табели најпопуларнијих и најпосећенијих спортских грана.

Сасвим је сигурно да су таквом положају аеробика допринеле значајне и важне предности

које ову физичку активност карактеришу:

^ не захтева посебну и скупу опрему,

> примерена је свим људима (без обзира на године, социјални статус, физичку

припремљеност, пол ...),

> није везана за посебан и специјалан простор (снег, брда и сл.),

^ не зависи од времена и

^ не зависи од другог вежбача у смислу партнера (тенис), или других чланова екипе

(одбојка) и сл.



Вежбање се непрекидно одвија уз музичку пратњу, која подстиче рад вежбача, јер их

додатно мотивише и потпомаже да вежбање буде што пријатније. Ако вежбање води

стручан инструктор, оно је безбедно и занимљиво, и онда ова напорна телесна активност

може и за нетрениране да буде ужитак и радост.

Ово треба да буде главни и основни циљ ове активности, а он може да се постигне

искључиво радом стручњака за ову област. Због тога је и потребно да се непрестано ради,

усавршава се и упознаје са најновијим истраживањима науке у области физичке културе и

рекреације у овој области. Имајући у виду само ову чињеницу могуће је разумети колико

је битно перманентно усавршавање инструктора за вежбање уз музичку пратњу (аеробик).

2.1.4. Циљ и планирање вежбања уз музику

Сва истраживања показују да се данашњи човек премало креће. Због хипокинезије

организам човека је ретко оптерећен толико да би при том лагано јачао.

Аеробик благотворно утиче на све компоненте биопсихосоцијалног статуса људи у свим

животним добима. Са прикладним и правилно програмираним обимом и интензитетом

вежбања, лако се развијају и одржавају човекове физиолошке и моторичке способности,

повећава се отпорност организма, а све са циљем „обнављања животне енергије и доброг

здравља“ Загорц, (1996). Ово поготово постаје значајно при честим психичким

оптерећењима савременог човека. Ако би се укратко поновиле мисли неких аутора, као на

пример, „џогинг је постао незаменљив саставни део живота милиона људи“ Шарки, Ј.Б.

(1991)55 и „ако будете трчали, бићете здрави, крепки и задовољни“, Загорц (1996), нешто

слично би важило и за аеробик који је по неким од досадашњих констатација различитих

аутора „једно од најефикаснијих цикличних средстава за подизање аеробних

функционалних способности“ АЕРА (1995) (Тће ЛегоМс апЉ РИпезз ЛжосгаИоп ој Лшепса)

55бћаткеу, В. Ј. (1991). Ием дтеппот т аегоћгс јНпезз. Сћашра1§п: 1991. б!г. 6.



Сваки вежбач, рекреативац, спортиста, има одређен циљ, због којег више, или мање,

редовно вежба и упражњава неку физичку активност. Тај циљ вежбача води и „гура“

напред, пружа му вољу и енергију и подстиче на боље резултате. Може се рећи да је тај

циљ и мотивација за сваки тренутак, минут, покрет, „исцеђену“ кап зноја. Упркос

чињеници да се људи веома разликују у много чему, када су у питању циљеви који их

покрећу ка вежбању, они су веома слични. Сигурно да је један од заједничких циљева

свакако и жеља да се види напредак у раду и да се организам сачува од повреда. Разлике

међу вежбачима настају у оном тренутку када се мора да одлучи до ког нивоа се жели да

напредује и до ког степена је вежбач спреман да рескира.

Најчешћи циљеви вежбања уз музику су следећи (преузето од Загорц, 1996):

Физиолошки циљ: „желим бити фит“ - утицај на срчано-судовни и респираторни

систем, утицај на нервно-мишићни систем, утицај на енергетски систем, развој

моторичких способности;

Естетски циљ: „желим да добро изгледам“ - у такмичарском аеробику, учесници

добијају бодове и за свој изглед; изглед је свакако веома значајан и рекреативним

вежбачима; витка, чврста и лепа фигура даје сваком вежбачу самопоуздање и

поверење у своје способности;

Превентивни циљ: „не желим да се повредим“ - повреде су често последица

погрешног, или површног, планирања, често такмичарске грешке. Повреда захтева

лечење и рехабилитацију, јер онемогућава наставак процеса вежбања; вежбачи од

инструктора на часу очекују стручно и безбедно вођење вежбања и

Психолошки циљ: „желим да се забавими - сваки вежбач жели да се осећа пријатно

за време вежбања, што је значајно, такође, и за схватање и разумевање здравља -

здравље представља равнотежу између психолошког, физиолошког и социолошког

стања; дакле сваки физички напор је без значаја, ако вежбач за време активности

није срећан и задовољан; са правилно одмереним оптерећењем лако се позитивно

утиче



на вољу и менталну енергију, смањује се напетост и нервоза, подиже

пажња и концентрација.

Планирање процеса вежбања подразумева избор и разврставање обима вежбања у

одабраном временском циклусу - интервалу, тако да се омогући остварење постављеног

циља. То значи да планирање вежбања почиње са дефинисањем циља вежбања. Разлог за

планирање је и случај смањеног избора елемената за вежбање, њихово нелогично и

испрекидано повезивање, елиминисање дуготрајних и незанимљивих кореографија.

Планирање омогућава да се вежбање надгледа и да се оцењује његова успешност. На овај

начин се повећава могућност свесне и усмерене промене способности вежбача у жељеном

смеру.

Оптерећење при вежбању Загорц (1996), дефинише:

Тип вежбања: односи се на врсту напора односно на врсту енергетског извора

потребног за рад. Разликују се три типа:

- Тип А означава аеробни напор, који траје дуже од 3 минута, средњег и

ниског интензитета,

- Тип Б означава аеробно-анаеробни напор, који траје од 20 сек. до 3 мин. и

високог је интензитета и

- Тип Ц означава анаеробни напор, који траје до 10 сек. и највећег је

интензитета.

Обим вежбања: односи се на број часова вежбања у једној недељи; вежбање је

делотворније и безбедније ако се упражњава чешће у одређеном краћем временском

периоду (3 пута недељно по 1 сат) него ако се претерује (једанпут недељно у трајању 3

сата); ако вежбач жели да ради са већим обимом од 3 пута недељно, потребно је у вежбање

додати вежбе покретљивости (флексибилности) и снаге, како би тело имало довољно

времена за регенерацију после сваког часа; резултат би такође био и у смањењу

могућности повређивања.

Интензитет вежбања: одређује се физичким појмовима као што су сила (кр, К),

брзина кретања (ш/з, кт/ћ), убрзање, фреквенција понављања, итд; приликом вежбања уз

музику интензитет вежбања се одређује уз помоћ



фреквенције срца, која се мери на почетку часа, после загревања, у и на крају аеробног

дела; бројчана вредност фреквенције (пулса) се пореди са бројчаним вредностима у табели

где је одређен сигурносни обим максималне фреквенције срца за аеробно вежбање;

одређује се у односу на године вежбача; већи интензитет вежбања повлачи неминовно и

већу фреквенцију срца и обрнуто.

Време трајања вежбања: односи се на дужину трајања једног часа вежбања, који

код вежбања уз музику обично износи 60 минута; ако се жели да вежбање има аеробни

карактер, напор треба да траје минимум 15 - 20 минута, јер је то временски период када се

активирају аеробни енергетски процеси; дуготрајнији рад у аеробном режиму проузрокује

и већу потрошњу енергетских извора у телу вежбача.

У осмишљавању програма вежбања, стручњак, треба да пође од циља, да предвиди

трајање, изабере средства, распореди методе и одреди оптерећење. Циљ програма одређује

избор средстава, метода и карактер оптерећења. Трајање програма је повезано са

реакцијом организма и могућностима адаптације. Подразумева се да програми (или већина

њих) трају 4-6 или 6-8 недеља. У овом периоду се стичу услови за одговарајуће промене у

организму. Ово значи, и то је сигнал за стручњака који спроводи програм вежбања, да за

даље подстицање развоја, после овог периода, треба да се примени нови програм вежбања,

или тренинга.

Средства (вежбе, задаци) су основни оперативни елементи програма и они свакако зависе

од циља и у основи обухватају 6-9 различитих задатака. Методе рада су значајне због

распоређивања оптерећења у току једног временског периода. Тај период може да буде у

трајању једне недеље и да представља један микроциклус, а тај временски период може да

се поклапа и са периодом једног мезоциклуса.

Кукољ (2006) излаже: „Принципи континуитета, јединства поступности,

тенденције ка максималном оптерећењу, валовитост и цикличност оптерећења, указују на

неопходност уважавања карактера адаптационих процеса, као ограничавајућих фактора у

природном току очекиваних промена... Модели



вежбања, утичу на могућу ефикасност функција, на пројектовани облик тела и на

очекивану успешност у одређеним активностима“.56

2.1.5. Ефекти аеробног вежбања

Кукољ (2006) истиче да основна карактеристика рада на побољшању аеробне

издржљивости може да буде представљена дуготрајним активностима умереног и великог

интензитета. С обзиром да се адаптација организма на рад умереног и средњег

интензитета, врши у условима продуженог рада, ефекти вежбања, и/или тренинга очекују

се у условима примене средстава и метода у којима се предпоставља активност великих

мишићних група и велики обим извршеног рада на нивоу критичног интензитета (методе

континуираног и дисконтинуираног57

рада).

Вежбање је сложен процес концентрације утицаја унутрашњих и спољашњих фактора од

којих зависи ефикасност човека у одређеној активности, у првом реду ефикасност у

активностима заснованим на мишићном напрезању.

Планирани утицај, на развој аеробне издржљивости, поред осталог се остварује и кроз

програме групног фитнес вежбања који су и предмет истраживања у овом раду. Ти

програми су, и треба да буду, дефинисане технолошке целине, потребне и довољне да се

остваре адаптације организма на реализована оптерећења у одређеним условима рада.

Групни фитнес програми треба да конкретизују одговоре на питање „Шта неко треба да

ради?“, а одговори на ово питање морају да буду засновани на свим знањима „везаним за

струку“ (био-медицинска, психо-педагошка и др.), а нарочито за „уже стручна“ знања.

Кукољ такође наглашава, и то посебно треба истаћи, значај наших стручњака у овој

области која је мултидисциплинарна и баш због тога веома сложена и

56Кукољ, М. (2006). Антропомоторика. Београд: Факултет спорта и физичког васпитања. стр. 195.57Исто, стр. 133.



посебно, изузетно одговорна, јер се ради са људима. Тај рад не трпи ни најмању погрешку.

„Моторичке способности, њихова међусобна повезаност, као и закономерности промена

моторичких способности у процесу вежбања/тренинга58

су од фундаменталног, али и од непосредно применљивог значаја“.

Аеробно вежбање остваруј е разноврсне позитивне промене и у организму. Систем

позитивних промена се уобичајено назива ефектима вежбања.

Систематска примена групних фитнес програма у оквиру рекреације, одговарајућег

карактера, обима и интензитета оптерећења и оптималне учесталости примене, обезбеђује

комплексне ефекте:59

^ доприноси регулисању метаболичких промена; обезбеђује ендокрино- метаболичке

анти-артеросклеротичне ефекте; доприноси снижавању концентрације

триглицерида и холестерола - повећању концентрације ХДЛ и смањењу

концентрације ЛДЛ холестерола; повећању функционалних способности и

стабилности ендокриног система; побољшању активности фибриналитичког

система крви - побољшању гликорегулације, смањењу опште коагулабилности

крви, успоравању агрегације и смањењу адхезије тромбоцита;

^ доприноси повећању енергетске потрошње и снижавању телесне масе; смањењу

садржаја масти и нивоа холестерола; компензацији снижавања базалног

метаболизма до кога долази са старошћу, односно подизању вредности базалног

метаболизма, регулисању апетита;

^ јача контрактилне способности миокарда; повећава еластичност крвних судова; јача

мишићне „пумпе“; побољшава колатерални крвоток; регулише артеријски крвни

притисак; снижава Фц у миру и при напору и

> повећава толеранцију и отпорност на стрес; превенира спазам крвних судова у

стресним ситуацијама; обезбеђује неутрализацију сувишних хормона, глукозе и

холестерола који се у стресним ситуацијама луче у крв; позитивно стимулише

централни нервни систем и нервно-психичке активности; опушта, релаксира и сл.

58Кукољ, М. (2006). Антропомоторика..., ор. сћ., стр. 194.59Преузето од Благајац, С., М. Благајац (1996). „Аегоћ1с-ћа11“ програм аеробног вежбања на

терапеутским лоптама и ваљцима. Београд: Годишњак 8. Факултет физичке



2.1.6. Модели аеробика и фитнеса у почетној фази

За многе који се баве фитнесом, вероватно је мало познат податак да је Американац Џек

Лалејн (Јаск ^а^аппе) био први који је отворио ланац фитнес клубова и то давне 1936. и

због тога га добри познаваоци фитнес историје сматрају оцем фитнеса и фитнес

индустрије.

Слика 1. Џек Лалејн

№№№.јаск1а1аппе.сот

„Џек Лалејн је рођен у Сан Франциску 26. септембра 1914. У његовој биографији се може

наћи податак да је од малена био „зависник“ од слаткиша и брзе хране. Са 15 година Џек

је први пут чуо Пол Брага (Раи1 Вга§§) који је одржао предавање о здрављу и нутрицији.

Предавање Пола Брага је имало невероватан утицај на Џека који је био веома мотивисан

да се фокусира на здрав начин исхране и редовно вежбање.“60

Истовремено је проучавао Хенри Грејсову анатомију (Непги Огау’8 Апа!ошу) људског

тела и фокусирао се на боди билдинг (ћоду ћиМт§), хиропрактику и дизање тегова, нешто

што је, тих тридесетих година, било мало познато.

Само са 21 годином, Лалејн је у Окланду, 1936., отворио свој први (ћеа1Љ зра) СПА

здравља61. Цео свој живот посвећује подстицању људи да побољшају свој живот кроз

вежбање. Између осталог, Лалејн је произвео прву лег екстеншн (1е§ ех!еп!1оп) машину,

пули (ри11еу) машину у којој је користио каблове и селектор

60№№№.јаск1а1аппе.сот61Место где се могу да добију услуге масаже, парног купатила, сауне, арома терапије (данас врло

популарне) итд.



тежине, који су данас стандард у фитнес индустрији. Такође је изумео широко примењиву

Смит машину (бткћ Масћте).

Слика 2. Смит машина

№№№.јаск1а1аппе.сот

Рушећи баријере, Џек ј е био први који је охрабрио жене да дижу тегове, потпуно

супротно устаљеном мишљењу да би то могло да утиче на „смањење“ њихове

женствености. До осамдесетих година прошлог века, број Лалејнових клубова се попео на

преко 200. Клубове је продао Бали компанији (Ва11у Сотрапу), да би они касније прерасли

у бренд - Ва11у То1а11 РИпезз.

Осим као промотер вежбања, Џек се опробао и као аутор и водитељ најдужег шоуа о

здрављу и фитнесу у историји Америке (Јаск ^а^аппе зћо^). Када је почео са емитовањем

емисије сви су мислили да ће његова емисија да буде угашена за само 6 недеља. Међутим,

од локалног програма у Сан Франциску, његова емисија је стигла до АВС националне

телевизије и ту се одржала пуне 34 године. Џек је 1959. снимио албум „Гламур стречер

тајм“ (С1ашоиг 81гесћег Тте). Фоно албум са инструкцијама за вежбање у коме се као

реквизит користило еластично уже под називом - гламур стречер (С1атоиг 81гесћег). Џек

је издао бројне књиге, рекламирао реквизите за вежбање, па и између осталог, добро

познати паувер ђусер (ромег јигсег). Данас, и ако у позним годинама, Џек је остао активан у

фитнес индустрији. Када су га питали чиме се водио у свом раду, рекао је да је увек имао

само ј едну ствар на уму, а то је помоћи људима.



2.1.6.1. Аеробик програм

Творац аеробног вежбања, као система и схватања, је амерички лекар др Кенет Купер

(КепеЉ Н. Соорег). Током свог истраживања на који начин вежбање утиче на човека и у

којој количини је оно потребно, Купер је открио и то да је и он сам у веома лошој

кондицији.

Слика 3. Др Кенет Купер

№№№.соорегаегоМсб.сот

Док је скијао на води, услед недостатка физичке кондиције, помислио је да је доживео

срчани удар. Након прегледа је утврђено да има прекомерну телесну тежину и да је у

веома лошој кондицији. Тада је имао 29 година и био веома заокупљен истраживањем у

ваздухопловној бази. То сазнање му је усмерило пажњу на сопствено здравље и натерало

га да скине вишак килограма. Годину дана касније, трчао је свој први маратон у Бостону и

све што је до тада сазнао, истражио и научио објавио је у својој првој књизи.

Купер је 1970. напустио америчке војне ваздухопловне снаге и отвара свој аеробик центар

(Соорег Аегоћшз Сеп1аг) у Даласу. Четрдесет година након тога је постао генерални

директор осам хелт и фитнес (ћеаШ апЉ јМпе88) компанија. Куперова филозофија је:

„Лакше је одржавати своје здравље кроз умереновежбање и здраву исхрану и емотивну равнотежу, него реаговати тек онда када се

^62

та равнотежа наруши, Јер онда Је већ касно.

На нашим просторима то би се тумачило изреком: „Боље спречити, него лечити.“

62-№№№.соорегаегођ1сб.сот



У нашој земљи се веома брзо прихватају трендови у развоју различитих форми вежбања.

Свакако да у развоју оваквих видова вежбања има неколико веома значајних особа које су

све по свом образовању професори физичког васпитања, а та чињеница мора да се посебно

потенцира јер се по томе наша земља разликује од светских трендова. Код нас су програме

развијали заиста прави стручњаци и факултетски образоване особе за покрет и моторику

људског тела. Овде треба поменути: Мр Снежану Сикимић, Раду Радуловић, др Весну

Хабић (Петровић), Ивану Обућину - Милић, Нину Пековић - Савић, мр Нину

Стојадиновић, Јасну Ђокић - Симовић, Дубравка-Брацу Турка, Данијелу Миленковић,

Рајку Јоцић- Вигњевић итд.

„Снежана Сикимић, магистар физичке културе, била је шеф катедре за наставу физичког

васпитања студената Београдског универзитета, која се налазила на Факултету физичке

културе. Још као студенткиња четврте године факултета на позив тадашњег декана

Драгана Петровића, Сикимићева 1971. креће да ради као студент демонстратор. Тада су у

студентску наставу били укључени студенти медицинског, стоматолошког и

фармацеутског факултета. Настава се одвијала у Делиградској улици у салама Старог

ДИФ-а.

Након завршетка студија, Снежана 1972., постаје наставник (предавач) са оријентацијом

на ритмичко спортску гимнастику. Уз одобрење декана Драгана Петровића, на њен

предлог, у студентску наставу те исте године, уводи се вежбање уз музику. Након тога,

настава се проширује и на Универзитет уметности, где се у сколопу рада са тим

студентима водило рачуна о њиховим потребама у односу на њихов рад и оптерећење на

факултету.

Са увођењем групног вежбања уз музику 1979. програм добија све више вежбача

студената, ствара се потреба за наставним кадром и тада у радни однос улази Рада

Радуловић.

Убрзо након тога ДТВ Партизан Србија 1980. организује семинар на тему Аеробик. Након

семинара целокупна атмосфера од стране студената је била еуфорична, а програм одлично

прихваћен. Тада се на катедри студентске наставе доноси одлука да се у све спортске

центре у којима се реализује настава уведе



програм вежбања уз музику популарно речено - Аеробик. Од тада се аеробик уводи у СРЦ

Ташмајдан, РЦ Пинки и Стари ДИФ.

Међутим, врло кратко се тај програм спроводио у верзији коју је дала Џејн Фонда, тако да

је програм прошао одређену трансформацију преобликовавши се према потребама

способностима и могућностима студената. Програм постаје све популарнији код

студенткиња и почетком деведесетих година, Катедра укључује апсолвенте са нашег

факултета, као спољне сараднике, који се тада упућују и усмеравају у ту врсту програма.

Међу првима су биле Нина Пековић, Тања Маркићевић-Кнежевић и Тања Жутић.“ 63

Издвојићемо напор и стручни труд професора физичког васпитања Раде Радуловић чији се

почетак рада у рекреацији и аеробику везује за 1974., када је кренула да ради као

рекреатор мешовитих група у ДТВ Партизан, Звездара. 64

Рада Радуловић наводи: „У почетку се радило и у затвореном и на отвореном. Програм се

састојао од разних трчања, вежби обликовања уз бројање и давање ритма. Тада су се

реализовала 2 часа недељно. Од 1975. уводи се и трећи час и то у трим кабинету. У то

време само војска и СЦ Звездара су поседовали трим кабинет. Трим кабинет се састојао од

20 станица и у то време је био65

наЈсавремениЈе опремљен.

Од 1977., професорка Радуловић у свој рад уводи музичку пратњу (магнетофон, клавирска

пратња, модерна и страна музика). Час траје 55 минута. Час се састојао од разних трчања у

круг по сали у у загревању, преко вежби обликовања, јоге и истезања на крају часа.

Треба поменути и професорку физичког васпитања Ивану Обућину 66, чији почеци рада

(1976.) се везују за рад са женама запосленим у ИМТ Раковици. Концепт часа се састојао

од загревања, вежби обликовања и истезања на крају. У загревању су се на почетку

изводиле разне врсте трчања, плесних корака, ритмичких варијација, након чега су

следиле вежбе разгибавања. У главном делу часа су се

63Интервју Мр Снежане Сикимић, Прилози, 10.2.7.64Интервју Раде Радуловић, 65Интервју Раде Радуловић, 66Интервју Иване Обућине, Прилози, 10.2.3.



изводиле вежбе обликовања, а на крају вежбе истезања. У свом раду уз музику она је

пратила музичке промене и на тај начин су се смењивале вежбе, које никада нису биле

исте и сваки час је био другачији.

Обућина је патентирала свој програм под називом „Ритам и...“ 1991. Програм је веома

специфичан, обухвата организовано, пригодно физичко вежбање - рекреацију, повезану са

програмираном и контролисаном исхраном.

2.1.6.2. Џезерсајз (јаггегазе)

Џуди Шепард Мисет (Јиду бћеррагд М^зеИ) је креатор и шеф официјелних извођача

џезерсајза (јаггегске). Она је своју љубав према џез плесу претворила у светски познат

плесно-вежбовни феномен. Пионир у плесном аеробику након 40 година и даље траје у

фитнес индустрији кроз своје иновативне часове.

Слика 4. Џуди Шепард Мисет

№№№.ја22егабе.сот

Њени почеци се везују за Нортвестерн универзитет у Ајови где је дипломирала из области

позоришта, радија и ТВ. Професионално се бавила плесом све време својих студија. У

Чикагу је радила као учитељица плеса и тада је дошла на идеју да своје студенте окрене од

огледала и направи час „само за забаву“. То су били почеци џезерсајза. Свој програм је

1977. толико развила да је кренула са обуком инструктора, што је утицало на развој њеног

програма на светском нивоу.

Трајање часа је 60 минута и састоји се од плесних корака и покрета. Час почиње

загревањем након чега следи 30-то минутно аеробно вежбање пропраћено вежбама снаге.

Ови часови се данас често допуњују са ручним теговима, лоптама за вежбање, или

еластичним тракама.



Данас Џуди поседује ауторска права и око 7500 инструктора који реализују више од 32.000

часова недељно у 32 земље.67 Сваких 10 недеља Џуди издаје нову кореографију за своје

инструкторе широм света.

2.1.6.З. Аеробик денсинг (аегоМсз Љапстд)

Још једна у низу плесачица која је дошла на идеју да свој таленат „преточи“ у иновацију у

свету фитнеса. Џеки Соренсен (ЈасИ богепзеп) се са правом може да назове зачетником

плесног аеробика. Дуго се бавила плесом, степовањем, балетом, савременим балетом,

акробатиком... Врло рано је кренула са подучавањем почетника у плесу.

Слика 5. Џеки Соренсен

№№№.јаск18.сот

Њени почеци се везују за 1969. и ваздухопловну базу у Порто Рику, где је живела са

супругом. „Од стране ваздухопловних снага је била ангажована да развије ТВ емисију о

вежбању за жене официра. Користећи све своје дотадашње знање она је „преточила“

аеробно вежбање са плесним покретима и корацима у сасвим нову врсту програма - плесни

аеробик (ЛегоМс Бапстд). Убрзо је њен програм доживео велики успех, а број вежбачица је

растао из дана у дан, тако да је програм заживео широм Америке.“68

Касније је развила још два програма под називом аеробно плесни воркаут (ЛегоМс БапсЈпд

Жогкоиђ и стронг степ (б!гоп§ 81ер) у коме користи степовање да повећа оптерећење у

доњем делу тела.

67№№№.ја22егс18е.68№№№.јаск18.сот



Данас су Џекини програми у понуди у више земаља света: Америка, Порто Рико, Јапан,

Аустралија, Вијетнам и Русија.

Као велики професионалац у области фитнеса Соренсен је дала значајан допринос у

развоју аеробног вежбања и помогла великом броју људи у стицању добре физичке

кондиције.

2.1.6.4. Воркаут (могкоиђ

Џејн Фонда, познато име у фитнес индустрији, „Рођена је 31. децембра 1937. Глумица,

велики фан балета, писац, аеробик инструктор, мајка... Џејн Фонда. Као глумица је била

добро позната по својој лепоти и витком телу. За време снимања филма ’Кинески синдром’

(Тће Сћта бупдготе), је поломила стопало и није могла дужи временски период да се врати

глуми. Да би се опоравила, пошла је на часове вежбања, које је водила ^еш Сагдеп. Фонда

је убрзо и сама почела да води часове, тако да је Ленин ^огкои!, убрзо постао Џејнин

^огкои!. Од тог тренутка, захваљујући Џејниној филмској слави, популарности, харизми и

маркетингу, креће вртоглава популарност аеробног вежбања уз музику која траје и до

данашњих дана.“69

Слика 6. Џејн Фонда

№№№.јапе&Ма.сот

69№№№.јапеВзп^а.сот



Џејн Фонда је другачијим приступом вежбању придобила, „заразила“ милионе жена које

су желеле да изгледају и вежбају баш као она. „Фонда, 1980. издаје књигу о свом вежбању

под називом - ЖОККОПТ, 1981. другу књигу - ’Рге§папсу, В^гЉ апд Кесо^егу ^огкоиГ, а

1982. свој први видео под називом - Жогкои!.70

Фонда је постала жива икона и узор како треба да изгледа савремена жена“ .

Жогкои! је био право освежење након Куперовог „монотоног“ брзог ходања, џогирања и

сл. Једна од предности Фондиног система је била и та (за женску популацију врло битна)

да је вежбање могло да се спроводи у свим годишњим добима, без обзира на временске

прилике, у време када женама највише одговара, далеко од мушких погледа док се тело не

доведе у топ форму. Један од битних покретача је била и пажљиво одабрана музика, која је

давала посебну радну и подстицајну атмосферу, лепе и фит инструкторке, као што је била

и сама Џејн, Ракел Велч и многе друге. Жогкои! је био пун погодак за женску популацију у

то време. У моменту, када је Џејн Фонда била на врхунцу своје глумачке каријере, баш

тада је „заживео“ највећи покрет у историји рекреативног вежбања, покрет назван -

АегоМс Жогкои1

„Суштина ^огкои1-а се заснива на примени вежби обликовања (16 вежби у загревању и 60

у основном програму), организованих према утицају на поједине делове тела (тополошки

аспект), са тачно одређеним начином реализације и бројем понављања (акциони аспект).

Вежбање се реализује у ритму диско музике, а довољна пажња посвећена је и дисању и

релаксацији. Према тврђењу аутора, овог облика вежбања, примена аеробика би требала да

утиче на трансформацију71

снаге, гипкости и издржљивости.“

Оно што је Џејн Фонда започела почиње све више да се развија, тако да вежбе обликовања

и трчања у месту постепено замењују плесни елементи. Све више бивших плесача улази у

воде аеробног вежбања уз музику и даје свој допринос његовом развоју.

Нису сви могли да изгледају и вежбају као професионални плесачи, иако су то желели.

Велико одушевљење у старту, некритичко прихватање свега што је било

70 №№№. ^ШреЉја.огд/шкШапе^РопЉ71 Јоцић, Д. (1995). Плесови. Београд: СИА, стр. 326.



презентовано, а пре свега, непримерен интензитет вежбања ј е врло често доводио до

претренирања, или чак повреда, али и до сазнања, да се фит-форма ипак стиче и да је

почетница не може да има на нивоу једне Џејн, или Синди. У свом провобитном облику

^откоиГ је изгубио старије и мање способне вежбачице, а аеробику су почели да приписују

епитет пролазности и помодарства. За његову даљу примену у пракси, била је неопходна

диференцијација порграма за групе почетница и за групе напредних вежбачица.

Хабић (Петровић) др Весна, је још један пример како се промене које се дешавају у

светским оквирима, а везане су за рекреативно вежбање, без велике временске дистанце

догађају и у нашој земљи.

„Иако се зна да је Весна Хабић кренула много раније да се бави рекреацијом жена, она

ипак као свој почетак наводи 1982., када је званично кренула да ради у СРЦ Ташмајдан

програм 'рекреација грађана'. Следеће године се у СРЦ Ташмајдан уводи програм под

називом 'Аеробик'.

Концепт часа је био исти као и на касети Џејн Фонде, само што је био мало слабијег

интензитета, наводи Хабић. Вежбање се састоји од вежби разгибавања, затим аеробног

дела који се састоји од трчања у месту у комбинацији са разним поскоцима и плесним

елементима, затим следи део вежби обликовања и на крају истезање и опуштање. Час је

трајао 45 минута, а програм иако се свакодневно изводио био је предвиђен за посету два

пута недељно. У то време, аеробик је преко ноћи постао веома популаран вид рекреације

за жене, а такође и рад Весне72

Хабић па је с тога дала бројне интервјуе за разне часописе и новине“ .

2.1.7. Модели модерног фитнеса

Прецизна одредница, граница, од које би се могао да посматра и тумачи развој модерног

фитнеса, не може прецизно да се постави. Уобичајено је да се овај период посматра од

развијања система који је до тада најстручније поставила и

72 Интервју Весна Хабић (Петровић), Прилози 10.2.4. и сл. 10.1.; 10.2.; 10.3. и 10.4.



дефинисала Џин Милер (От МШег). Неки сматрају да је то Џејн Фонда, али познато је да

је она имала одличан маркетиншки разрађен систем у којем је користила неке елементе до

тада већ постављених и дефинисаних начина вежбања. Мана, коју би сви стучњаци одмах

приметили, је што вежбе нису имале контролисан интензитет напора па нису могле да

задовоље различите нивое спремности вежбача. То је касније, због критика и учесталих

проблема у вежбању, покушала да исправи управо Џин Милер поставком прилагођенијег

система под називом - степ аеробик ($1ер аегоМсз).

Почетком 80-тих година прошлог века, у склопу групних фитнес програма, аеробно

вежбање уз музику је још увек било у повоју. Од 1951. до 1985., Џек Ла Лејн је водио свој

фитнес шоу. Џуди Шепард Мисет је развила џезерсајз, Џеки Соренсен је развила свој

аеробни плес у сарадњи са Кенет Купером, Ричард Симонс је скренуо пажњу на себе са

својом књигом и ТВ шоуом „Никад не реци дијета“ (№^ег 8ау ^^е1). Затим, Џејн Фонда са

својом најпродаванијом књигом (Јапе Ропдаз ^огкои! Воок) и Жогкои! видео програмом у

коме изводи Ш Гтрас173

покрете и то, ни мање ни више, него боса. Ш ГтрсГ аеробикс је био стандард, алит 74

Тон’ гтрасГ опциЈе и часови су полако преузимали примат.

Фитнес индустрија је у то време интензивније почела да се бави питањем претренираности

и учесталим повредама. Хи импакт аеробик је у то време био стандард, насупрот томе,

повреде и критике на рачун Хи импакта изазивају нови талас потпуно супротан

претходном Лоу импакт.

Овај проблем је навео многе произвођаче опреме на размишљање и фокусирање на

усавршавање специјалне обуће за вежбање. Обућа је требало да задовољи потребе

агресивнијег вежбања, тј. да смањи оптерећење усмерено на зглобове и тако умањи

могућност повређивања и сведе на најмању могућу меру. Фирма „Рибок“ (КееВок), 1982.,

промовише своје прве фристајл (јгее$1у!е) патике, специјално креиране за аеробик плес

(аегоМсз Љапсе).

73Ш 1трак1 аегоМкз - аеробик високог интензитета, обилује корацима високог оптерећења, мноштвом трчања, поскока и скокова.74Готе 1трак1 аегођ1к§ - аеробик умереног интензитета, састоји се од корака где се увек једна нога налази на тлу, обилује плесним корацима као што су марширање,


Рајка Јоцић-Вигњевић: Развој групних фитнес програма од „^огкоиГ‘-а до данас

Како је аеробик добијао на популарности, конкуренција је „задавала“ нове, сложеније

задатке. Темпо се убрзао, а кореографија је постајала све комплекснија и захтевнија.

2.1.7.1. Степ тренинг

Након периода Фондиног система долази до наглог развоја аеробика. Развој је текао у

правцу смањења високо интензивног вежбања, а све више се акцентују природна кретања

нижег интензитета која се повезују, у почетку у једноставније, а касније у сложеније

целине и кореографије. Појављују се нови програми, отварају се фитнес клубови, јавља се

потреба за образовањем и стручним усавршавањем инструктора, те се отварају и школе за

обуку инструктора, почињу да се употребљавају различити реквизити. Тако да данас

постоје бројне врсте аеробика (ћ1-1о^, Иск, ћ1р-ћор, Гипку, ћа11, горе, Го1к и један од

најпопуларнијих - б1ер аегоћ1к).

Кеећок, 1992. издаје прву видео касету на којој Џин Милер (01п МШег) представља основе

степ аеробика, која, и дан данас, представља драгоцен материјал за почетнике у вежбању

уз помоћ степ клупице. Џин Милер је свој програм представила као једноставан, базичан,

јак и атлетски програм који даје резултате. Од свог појављивања до данас степ аеробик је

прошао кроз одређене фазе. У почетку се састојао од низа једноставних покрета

различитог интензитета груписаних у једноставне комбинације. Временом, у развоју овог

начина вежбања, своје место и значај добијају и кореографије. Џин Милер почиње да

користи елементе плеса (Гипку, 1а1то, ћ1р-ћор и слични кораци), затим елементе

борилачких вештина (нарочито кик бокса) и неких других спортова. На тај начин дошло се

до компоновања, прво једноставних, а касније све сложенијих кореографија.

Тренд развоја у данашњем степ аеробику, кореографије припремљене за час, поставља на

веома значајно место. Кореографије постају веома битне у осмишљавању часа вежбања и

испољавању свих његових позитивних ефеката. Да би кореографија била приступачна

самим вежбачима потребно је да постоји методика којом ће им она да буде представљена и

која ће им помоћи да савладају



њен садржај. Методика је напредовала и развијала се упоредо са усложњавањем

кореографија. Данас постоје сложене кореографије које захтевају, такође, развијену -

напредну методику.

Џин Милер у програму вежбања на клупици почиње да примењује експандере, еластичне

траке, једноручне тегове, и друге реквизите. Џин се сматра најзаслужнијим покретачем у

развоју степ аеробика. Поред ње за развој су заслужни и бројни интернационално

признати врхунски инструктори широм света (СМа Сопћ, С1аиЉо Ме1ашед, ОиШегшо

Ооп2а1ез Уе§а, Јоап Л1118еп, Багг1п Огоуе, Данијела Радосављевић, Ана Матејак,

Дубравко Раткајец, и још многи други).

Аеробик напредује из дана у дан и прилагођава се захтевима рекреативаца који учествују у

њему.

Касних 80-тих година Џин Милер је креирала степ тренинг ($1ер 1гатт§).

Слика 7. Џин Милер

№№№.§штШег.сот

„81ер Кееђок програм настаје 1989. Творац овог програма је Џин Милер. Бивша боди

билдерка и такмичарка у спортском аеробику је осмислила програм првенствено за себе,

јер је желела да настави да вежба упркос повреди колена. Препорука физијатра је била да

се Џин пење и спушта на степеник и на тај начин ојача мишиће који стабилизују колено.

Свој програм је развијала код куће јачајући мишиће, рађала се и нова идеја за потпуно

новим програмом у фитнесу. На почетку је то била обична кутија која је замењивала

степенице. Међутим, убрзо јој је досадило обично пењање и



спуштање, па је дошла на идеју да пусти музику уз вежбање. Схвата да овај начин вежбања

може да буде веома ефикасан, интересантан и у исто време благотворан.

Кутију убрзо замењује мала клупа, а она је дошла на идеју да свој програм понуди ОоМз

Оут-и. Њени часови постају популарни, попуњени и то вежбачима којима је било доста

компликованих и агресивних вежби. Клупе су постале клупице, које су могле да се

распореде по сали и приме већи број вежбача. Степ активност је доживела велики успех,

посебно код мушкараца који сматрају аеробик за женску активност. Нови програм је

једноставан, атлетски, јак и има свој циљ. Програм се врло брзо раширио по оближњим

клубувима па и шире. Свој концепт је нудила дужи низ година многим компанијама, али

ни једна није показала веће интересовање до Рибока који је исказао велико интересовање.

Џин је 1989., држала часове у Спортлајфу (ироНиНје) где су користили клупице

направљене од дрвета. Због потребе за већим бројем клупица и замене старих новим,

формира се Степ компанија (81ер Сотрапу) Оне су у оригиналној верзији биле зелене боје

са75

плочастим наставцима у љубичастој и сивој боји.”

Слика 8. Степер

№№№.1ће§1ер.сот

Степ компанија ($Гер Сотрапу) је тада, по први пут, произвела и представила оригиналне

степ клупице, а и данас још увек производи овакве клупице. Тада су, по први пут,

представљени јавности са британском заставом и рибоковим знаком. Рибок је тада изашао

са новим дизајном представивши своју оригиналну платформу у сивој и црној боји са

логом „81ер Кеећок” која је од тада постала светски познати бренд - степ рибок

платформа.

75 '№№№.§штШег.сот



Слика 9. Рибоков степер

№№№.§1птЛ1ег.сот

Исте године, Рибок је формирао свој тим фитнес професионалаца, у коме је била и Џин

Милер. Њена улога је била да креира, програмира, развија степ тренинг и образује нове

инструкторе. Та група је била позната под називом „национални степ рибок тренинг тим”

(КаИопа1 81ер Тгаттд Теат). У овом тиму су се првобитно налазиле и Кандис Копеланд-

Брукс (СапЉсе Соре1апд-Вгоокз) и Лорна Френсис ^огпа Ргапаз) које су помагале стручни

развој програма.

Џин је са својим тимом често путовала и презентовала нов начин вежбања уз паралелан

рад на сталном истраживању и креирању новог програма. Овај програм је прошао много

фаза док није постао стандардизован и познат какав је данас.

Како степ програм није губио на својој популарности, већ напротив, наставио да се све

више развија, Рибок ангажује још стручњака. Такав пример је и др Питер Френсис који се

у свом истраживачком раду из области биомеханике бавио ефектима степ програма на

организам човека.

Предности степ тренинга су вишеструке. Вежбање се изводи на степеру чија висина може

да се прилагођава вежбачу, музика је споријег темпа, што омогућава довољно времена за

правилно извођење покрета.

Прва УН8 касета излази 1992. под називом “31ер Кеећок: Тће ^Мео” на којој Џин вежба, а

у позадини иде њен глас са инструкцијама за вежбање. На почетку касете Џин објашњава

основни положај тела, положај стопала на степеру, технику кретања и основне кораке. По

први пут се уводи и образовање вежбача.

После Кенет Купера, први пут се врше озбиљнија истраживања у области фитнеса. Др

Питер Френсис (професор физичког васпитања и механичког инжењеринга) и његова

супруга Лорна су били на челу истраживачког тима. Тема истраживања је била студија,

биомеханичка анализа и ефекти степ тренинга.



Истраживање се спроводило на универитету у Сан Дијегу (8ап Б1е§о бШе

Ип1уег811у). Предмет истраживања су физиолошки и биомеханички ефекти,

укључујући и ефекат висине платформе, силе удара на стопала, видео анализа

степ тренинга и потрошња енергетских извора за рад током тренинга, као и

настанак замора.

Додатна истраживања су извршена на универзитетима у Колораду и Аубурну где

су у истраживање додати и ручни тегови. Дикси Стенфорд (В1х1е 81апГогШ) са

својим колегама са Тексашког универзитета (Ишуега1;у оГ Техаз) ради студију о

ефектима промене темпа музике од 120 до 128 бита. Универзитет у Питсбургу

(Оо88 апд со11еа§иез) је такође урадио истраживање о ефектима коришћења

ручних тегова и промене темпа музике. То исто истраживање је спроведено на

Сан Хозе Универзитету (8ап Јозе ЗШе Ишуегзку) под вођством др Лен Кравица.

Оригинални „водич” за степ тренинг је базиран на научно-истраживачком раду уз

помоћ Рибок Универзитета. Завршен је 1993. У писању приручника је учествовао

цео Рибок тим (От МШег, дгз. Ркег апд Когпа Ргеп818, Кагеп Ћсћепог, Рћ.Б. апд

Боћ К1сћ, М.8). Овај тим је написао, „Шгодисћоп 1о 81ер Кеећок”, из кога је,

1994., званично објављен први приручник за инструкторе степ тренинга под

називом “Кеећок Ш^егзку 1пз1гис1ог Мапие1”.

Први стандардизовани кораци из приручника су:

❖ Ва81с 81ер, <

❖ V 81ер, ❖

❖ Тар Ир-Тар Бо^п8, ❖

❖ Тар Бо^п8 (а11егпа11п§ 1еаф, ❖

❖ Тар Ир8 (аћегпаћпд 1еад), ❖

❖ 81ер Тар,

Варијације корака су:

❖ ТгауеШп§ 81ер8 1

❖ Кереа1ег8.

Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду: Магистарски рад 60

81ер8,

81хадд1е

Бо^п8,

81хадд1е Ир8,

Тигп 81ер8 1

Оуег 1ће Тор.


До данашњих дана, ова првобитна поставка корака је остала иста с тим што је допуњена

новонасталим корацима, начинима учења и поделама.

У новије време, тачније, са уласком у Нови миленијум, ТАП кораци су „избачени”, шаблон

рада на степеру је превазиђен, кореографија је постала много сложенија, а основа се

налази у основи кретања-ходању (марширању). Експанзија новог сложенијег система је

била између 1995. и 2005. Кореографије на степ платформи у том периоду су обиловале

мноштвом плесних покрета, поскока, сав простор на платформи је максимално

искоришћен. Првобитни „степ тренинг” се претворио у „плес” на степеру.

Тада се десио прави „бум” у развоју савремене методике и нових корака, јер се у анализи

корака уочава основна поставка Рибоковог стручног тима. Остаци интегралне верзије

првобитног степ програма још увек се могу да нађу у програму Боду 81ер (Ееб МШб).

Са Џин Милер је почела озбиљна ера образовања аеробик и фитнес инструктора. Њен

истраживачки тим је поставио стандарде у образовању аеробик и фитнес инструктора.

Степ аеробик је данас један од најпопуларнијих аеробних видова вежбања, не само због

горе наведених позитивних ефеката на функције појединих органа, већ и зато што: за

почетак није потребно предзнање, релативно је брз напредак, модерна музика са

наглашеним ритмом делуј е мотивишуће, састоји се од великог броја једноставних и

интересантних покрета и кретања које се одговарајућим методама повезују и формирају

забавну степ кореографију.

Карактеристично за степ аеробик, тј. оно што га издваја од осталих врста аеробика, јесте

пењање, спуштање и ходање око клупице чиме се ствара динамичан аеробик, час примерен

великом броју полазника без обзира на годиште, пол и степен тренираности.

Имајући у виду степен тренираности вежбача, степ аеробик се може да подели на:

^ БА81С 8ТЕР (основни ниво степ аеробика) - у њему се прво уче основни кораци и

покрети, а затим се и склапају прве најједноставније



кореографије. На овом нивоу, приликом примене основних корака, нема великих

ротација око уздужне осе вежбача;

> ГМТЕКМЕБ1АТЕ 8ТЕР (средњи ниво степ аеробика) - на овом нивоу вежбачи су

спремни за кореографије комплексније грађе, где се једноставнији кораци

комбинују и спајају у низове корака који омогућавају већи интензитет. Дозвољени

су окрети, при чему би требало пазити да их не буде превише и да се не нижу ј

едан за другим и

> АВУАКСЕБ 8ТЕР (напредни/највиши ниво степ аеробика) је намењен вежбачима

са највишим степеном тренираности. Могућност комбинације најразличитијх

кретњи и покрета је велика. Некада се чини да нема граница у овим

комбинацијама, али и даље мора да се води рачуна да степ аеробик припада групи

аеробних програма са свим карактеристикама које важе за те програме.

Свакако да је данас у светским оквирима један од најрепрезентативнијих инструктора,

едукатора и презентера, Гиљермо Гонзалес Вега.76 Дипломирао је на Универзитету за

спорт у Буенос Аиресу (Аргентина). Убрзо након тога је започео своју каријеру у фитнес

индустрији, где је веома цењен као иноватор и учитељ. Мастер диплому из области науке

о спорту је стекао на Универзитету у Буенос Аиресу. Последњих двадесет година,

Гиљермо је један од најтраженијих фитнес презентера у свету.

Оснива 1995., Европску школу „ЕЦК.0ЕБИСАТ10К“ (Еигореап ИШе88 8сћоо1). Он је њен

власник и директор. Његов јединствен систем школовања формира најбоље европске

инструкторе, презентере и учитеље. Иноватор је „Аеро-класик“ програма. Први уводи и

иновира „хаус денс“ (Нашедап2).

Еигоедиса11оп је познат широм Европе. Вегин програм школе је прихватило преко 20

европских земаља међу којима су Италија, Аустрија, Француска, Португалија,

Луксембург, Шпанија, Швајцарска, Пољска, Белгија, Ирска, Литванија, Хрватска, Босна и

Херцеговина, Русија, Аргентина, Грчка и САД.

76 Интервју Гиљермо Гонзалес Вега, Прилози, 10.2.1.



Последњих десет година, ова школа има пословну сарадњу са веома јаким фирмама и брендовима као што

су: №ке, ЛдМа8, К1уеа, Кеећок, Соса-Со1а, Ро^егаде, Кођ1п8оп С1иђ, Каигепћпа ^а!ег 1 тпо§1 дги§1.

Поред овога, сарадња се огледа и у писању фитнес програма, организовања националних конвенција и обуке

њиховог персонала из области фитнеса.

Важно је још и навести врло озбиљну сарадњу између Еигоедисаћоп-а и Универзитата за спорт из Москве, Ее

сгеђ8 (Ка11опа1 сеп!ег оГ 8рог1), Француска, С.О.К.1. (Сот11е ОНтр1со Ка21опа1е ИаНапо) Италија.

77

Код нас треба поменути професора физичког васпитања Јасну Ђокић - Симовић77, која је професионално

кренула да се бави фитнесом 1995. У фитнес клубу Ро^ег Оут (Пауер Џим) у Београду чији је власник и

оснивач Дубравко - Браца Турк78 такође професор физичког васпитања.

Клуб Пауер Џим 1996. уводи степ аеробик који тада води Јасна Ђокић. У то време у Београду је степ аеробик

био новина и тада га је радила Весна Хабић на Ташмајдану и Лидија Пекић у Пинкију. Априла 1999., одлази

на усавршавање на Кипар где наставља сарадњу са Јоцићевом. На Кипру је имала прилику да се сусретне са

радом ГР.А.Ф.Т.С академије и са бројним светски познатим презентерима. На Кипру је поред степ аеробика

врло успешно водила часове аква аеробика. Након повратка са Кипра Ђокићева наставља рад у Пауер џиму,

води часове аквабика на Старом ДИФ-у и покреће аеробик у Аеробик центру у Хали Пионир.

Треба свакако поменути и изјаву коју је у свом интервјуу дао Гиљермо Гонзалес Вега да је Јасна Ђокић једна

од његових најбољих ученика.

2.1.7.2. Пилатес метод

Јозеф Пилатес (1880-1967), творац „пилатес“ метода вежбања, рођен је у Немачкој. „Као дете је био често

болестан, патио је од астме, рахитиса и

77 Интервју Јасна Ђокић - Симовић, Прилози, 10.2.8.78 Интервју Дубравко - Браца Турк, Прилози, 10.2.9.



реуматске грознице и као врло млад одлучио је да цео свој живот посвети снажењу свог

организма. Почео је да изучава анатомију, посматрао је животиње и изучавао њихов начин

кретања. Уз то је још и изучавао Уо§и, 2еп, Воду-ђи11д1п§ и гимнастику.

Слика 10. Јозеф Пилатес

№№№.:ГтШп§Љ1стеа.сот/§иШе8/Неа11ћ/Р11а1е8

Тренирао је бокс и радио као инструктор самоодбране за детективе у 8со!1апд79

Уагди” . Током I светског рата помагао је повређенима и болеснима и почео је да ради са

непокретнима. Извлачио је опруге из кревета и причвршћивао их за болничке кревете,

како би болесници јачали своје екстремитете уз оптерећење и одатле је настала справа (“!

гареге ГаЂГе”'). После рата се вратио у Немачку, где подучава и тренира немачку војну

полицију у самоодбрани и физичкој припреми. Ради индивидуалне тренинге са

клијентима, где се упознаје са кореографом Рудолфом Лабан-ом. Са својих 40 година

креће за Америку где среће своју будућу животну сапутницу - Клару.

У Њујорку 1926. отвара свој први пилатес студио. У згради у којој су Клара и Јозеф имали

свој студио, било је још неколико балетских студија. Убрзо је Пилатес постигао велики

успех у раду са балеринама и плесачима који су се опорављали од разних повреда.

79 Ц§пп, I. (2009). Ргтепарпа1е$ зргауа I гекуггИа I и 1гетпди р1е$аса. (В1р1от$к1 гаф. Веодга^: РакиИе! 8роПа 1 Д21ско§ уакрИапја, 8!г. 6.



Бројни кореографи почињу да сарађују са њим, а између осталог ту је и славни кореограф

Џорџ Баланшин (Оеог§е Ба1апсћ1пе). Супружници Пилатес су сваког лета одлазили у

плесни камп (Јасоћб РШо^) како би радили са плесачима. Поред плесача, Јозеф Пилатес

ради и са гимнастичарима, атлетичарима и бројним другим спортистима. Његов рад

постаје познат и ван Њујорка, тако да све већи број тренера почиње да примењује његове

вежбе, а многе холивудске звезде долазе на његове часове.

Јозеф Пилатес умире у 87-ој години. Његов рад наставља његова супруга Клара и бројни

ученици.

Данас „пилатес” вежба преко 10 милиона људи. Из првобитног Пилатесовог метода су

настали и развијали се разни други методи који у основи имају његове 34 вежбе. Знатан

број Пилатесових ученика у свом раду модификује његов начин

и тип вежбања. Тако да данас постоје разне школе, попут: Р1е1сћег РНа1еб, 81оИ80

РПа1еб, Ро^ег РПа1еб, 'Мтбог РПа1еб.

Флечер пилатес (Р1е1сћег РПа1еб), развијен је од стране Рон и Флечер компаније (Тће Коп

Р1е1сћег Сотрапу) који су га развили у сарадњи са Јозефом и Кларом Пилатес и Мартом

Грем.

Стот пилатес (81оИ РПа1еб), је врста пилатеса која у себи садржи есенцијалне вежбе

специјално разрађене за кичмени стуб и повреде везане за кичмени стуб.

Пауер пилатес (Ро^ег РПа1еб) је класичан метод, најближи интегралној верзији

Пилатесових вежби. Базира се на правилном извођењу вежби, са акцентом на „сигурном”

вежбању ослобођеном непотребних и ризичних покрета.

Винзор пилатес (Мтбог РПа1еб) је тип пилатеса који је развила Мери Винсор (Мап

'Мшбог), данас опште позната по бројним ТВ емисијама и раду са познатим људима који

су јој помогли да се комерцијализује.

80 №№№.ГтШп§Љ1стеа.сот/§иШеб/Неа11ћ/Р11а1еб



2.1.7.З. Лдиа И1пе88

Л^иа ПШе88 спада у аеробне програме вежбања, чија су три основна елемента вода,

покрет и музика. Програмима вежбања у води утиче се на аеробну издржљивост, мишићну

издржљивост и снагу, покретљивост, координацију и телесни састав (ћоду сотро^Шоп).

Вежбање се спроводи у води (плићој - до струка или до груди), најчешће у затвореним или

отвореним базенима и заснива се на неким основним карактеристикама воде. Само

вежбање у води има одређене предности у односу на вежбања на „сувом“, а односи се на

лакше извођење вежби, на растерећеност зглобова при извођењу вежби, вода представља

отпор приликом извођења покрета, могуће је извођење веће амплитуде покрета без

претераног напора, а уједно се остварује и ефекат масаже тела (побољшање циркулације и

релаксација).

У оквиру а^иа ГШе88-а разликују се следећи програми вежбања: а^иа аегоћш, а^иа 81ер

аегоћш, а^иа јо§§т§ и а^иа ^а1кт§, а^иа §ут, а^иа Гип, а^иа ћа1апст§, а^иа сотђо, адиа

к1скђох1п§, ^а!ег уо§а, ^а!ег рИа1е8, ^а!ег 1ш сћ1.

Програми вежбања су намењени рекреативцима, спортистима, старијим особама, деци,

трудницама, особама са прекомерном телесном тежином, особама у периоду

рехабилитације након повреда, особама које болују од артритиса, хендикепиранима,

односно свима онима који воле воду.

Изглед једног часа програма вежбања у води сличан је часу, који се изводи у затвореним

просторија, осим што су кретне структуре које се примењују једноставније, а оптерећење

је повећано због отпора воде.

У нашој земљи је велики допринос развоју адиаГ11пе88-а дала професор физичког81

васпитања Данијела Миленковић . Као усмерант из рекреације на Факултету спорта и

физичке културе Универзитета у Београду, у оквиру рекреативне праксе на грчком острву

Евиа, имала је додира са вежбањем у води организованом за

81 Интервју Данијела Миленковић, Прилози, 10.2.10.



стране туристе. Већ следеће године (1996) бива ангажована као инструктор на старом

ДИФ-у, а прогам је ишао под називом „АдиаМс ба Бап1је1от“. Истиче да је Славко

Његован био први који је започео класично вежбање у води код нас.

2.1.7.4. Тае Бо (Тае-Во)

„Тае Бо је врста аеробног вежбања, која је постала популарна 90-тих година прошлог века.

Програм је развио Били Бленкс (ВШу В1апкз), као један од првих кардио бокс програма у

свету који је врло брзо доживео велику популарност, која још увек траје.

Овај програм у себи садржи елементе борилачких вештина и плеса. Назив Тае Бо82

је настао комбинацијом тае квон до-а и боксинга Џае кмоп по & ћохт§).“

Елементи борилачких спортова изводе се енергично, одсечно, брзо. Ова врста аеробика је

подесна за интензивнији рад, а посебно за особе које имају склоности ка борилачким

спортовима и може бити састављена у целокупном времену вежбања од елемената

борилачких спортова, а може се и комбиновати са основним аеробиком или степ

аеробиком.

Захваљујући великој популарности Тае Бо-а из овог програма настаје широк дијапазон

аеробних програма у којима доминирају елементи разних борилачких вештина (аерокик,

боди комбат, ултимат фајт...)

2.1.7.5. Остали популарни програми

У понуди фитнес индустрије се могу наћи најразличитији облици и врсте вежбања који су

прилагођени различитим укусима, потребама, склоностима и могућностима вежбача. Могу

се наћи програми за свакога и крећу се од оних за релаксацију и опуштање па све до оних

најзахтевнијих кондиционих.

82 ■№№№.шк1реЉја.ог§/шк1/Тае_Во



Воркаут програм има доста сличности са некадашњом верзијом воркаут програма који је

водила Џејн Фонда, с тим што је највећи акценат на ангажовању свих мишићних група на

једном часу. Ова врста програма је данас веома тражена јер у себи има доста предности у

односу на кореографисане часове. Овакву врсту програма могу упражњавати вежбачи свих

узрасних категорија без обзира на пол моторичке и функционалне способности и на

фитнес предзнање, јер се темпо и интензитет рада могу индивидуално прилагодити. На

једном часу се истовремено делује на побољшање издржљивости и репетативне снаге свих

мишићних група. Кореографија готово и да не постоји или ако је има онда је веома

једноставна, а ризик од повређивања веома мали.

На часу могу да се користе разни реквизити као што су: ручни и ножни тегићи, сетови са

слободним теговима, еластични каблови, вијаче и траке, лопте, степ платформа и слично.

Ови програми се најчешће могу наћи под називима: Воду Тошп§, Воду 8си1р1, Ритр, Кер

Кеећок, СопЉћошп§, Воду 8ћаре, Р1оог АегоМсб и сл.

Бапее аегоћ1с8 - је мешавина различитих стилова аеробика као што су латино, салса,

фанки, хип-хоп, афро аеробик, џез... Развила га је Џеки Соренсен седамдесетих година

прошлог века, под називом аетоМсз Љапстд, а од тада је неизоставан део групних фитнес

програма. Денс аеробик у себи садржи плесне кораке који се изводе у складу са врстом

музике. Да би се ова врста аеробика вежбала, потребно је да вежбач има осећај за ритам и

покрет. По интензитету вежбања разликујемо три врсте денс аеробика, а то су: Ш трас1,

Ео Гтрас1 и Ш- Ео трас1 аеробик.

Хај импакт (Ш трас1) аеробик је врло интензиван тип часа и састоји се од мноштва

поскока скокова и трчања који се изводе у темпу и ритму одређене музике. Покрети се

смењују брзо у складу са музичким темпом који се креће од 140 ћрт до 156 ћрт.

Ло импакт (1о трас1, ШЛ), је други тип денс аеробика и нижег је интензитета, у себи не

садржи узастопне поскоке, а скокови су сведени на минимум. Акценат се налази на раду

ногу који треба да буде синхронизован са музиком. У последњих



10 година у пракси се уочава нешто измењена концепција Ло импакт аеробика. У почетку

се овај програм састојао искључиво од корака ниског интензитета, да би се данас у пракси

ситуација мало променила, па се данас у ЛИА кореографијама могу наћи поскоци, а ређе и

понеки скок. Темпо музике је нешто спорији и креће се у оквиру 135 ћрт до 140 ћрт.

Хај-Ло импакт (Иг-Ео ГтрасГ) је комбинација оба типа аеробика. Правило у Хај-Ло импакт

аеробику је да се не сме извести више од 4 узастопна поскока или скока. Темпо музике се

креће од 135 ћрт до 148 ћрт.

Степ аеробик такође припада групи денс аеробика. Без обзира на то што се изводи на

справи степеру, од самог настанка, креатори су тежили ка развоју кореографије и увођењу

плесних елемената. Данас се кореографије на степеру много не разликују од кореографија

без степера и обилују многим плесним елементима, па чак и окретима. Као и у Хај-Ло

аеробику, такође се у степ аеробику комбинују разни интензивни и мање интензивни

кораци.

Интервални аеробик (тренинг) у себи комбинуј е аеробик високог интензитета са

вежбањем нижег интензитета, који утиче на кардиоваскуларни систем, са вежбама које

побољшавају мишићну снагу. Фазе вежбања високог интензитата смењују фазе ниског

интензитета, које служе као активни период опуштања.

Кружни тенинг (сГгсиИ 1геттд) је врста тренинга у којој се користи, а и не мора метод

станица (тренинг може бити и унисон), тј у одређеном временском периоду се смењују

разне врсте вежбања. Постоје разне врсте кружног тренинга, па тако у односу на

функционалне способности разликујемо тренинг мишићне снаге и издржљивости,

кардиореспираторне издржљивости и комбинацију ова два. У оквиру ове основне поделе

налази се и специфична подела у односу на мишићне групе које се третирају у току

тренинга.

Кружни тренинг пружа многе погодности по вежбаче, јер за врло кратко време ниво

функционалних способности, правилиним избором вежби и контролисаним дозирањем, се

може подићи на виши ниво.



Аеробик са реквизитима је данас врло чест и врло разноврстан по свом саставу. Реквизити

у аеробику се у главном ограничавају на ручно манипулисање (бучице, еластичне траке,

вијаче, затим мале, средње и велике лопте, папирни тањири, флашице са водом, палице,

шипке, кетл белс... и многи други.

Аеробик на справама

Карактеристично за аеробик на справама је то да се вежбач у току вежбања креће по

одређеној справи која је на неки начин фиксирана за подлогу (степер, кор борд, босу,

трамполине, фри стајлер...).

Степ аеробик је тренинг који се изводи на стабилној подлози - степеру. Симовић (2004.)

истиче: „Тренинг степ аеробика је систематски организован процес вежбања који утиче на

видно побољшање способности полазника и заснива се на пењању, силажењу и ходању

око платформе чиме се укључује велики број мишићних група и ствара динамичан аеробик

час примерен сваком вежбачу без обзира на узраст, пол и ниво тренираности. Интензитет

рада је између 60% до 80% максималне фреквенције срца, а препорука је вежбати најмање

три пута недељно.

Сваки аеробик час мора се састојати од унапред одређених и смишљених делова, који се

увек одвијају према унапред одређеном редоследу.—83

Разликујемо две врсте степ аеробика: денс и атлетски степ аеробик. Разлика је велика у

сваком погледу. У денс аеробику акценат је на што занимљивијој кореографији, док је у

атлетском степ тренингу акценат на интензитету рада на уштрб врло једноставних

комбинација корака. У степ денсу, кореграфија може бити сложенијег информатичког

капацитета.

Соге ћоаг^ (гашшд (КееВок)

„Рибок кор тренинг је тренинг који се изводи око више оса ротације на делимично

стабилној подлози. У току таквог тренинга се користи велики број мишићних

83 Симовић, Ј. (2004). Тренажноменаџерски аспекти степ аеробика. (Дипломски рад). Београд: Универзитет „Браћа Карић“ Факултет за менаџмент у спорту. стр. 8.



група у исто време, а присутни су и значајни покрети зглобова. Реактиван тренинг захтева

већу мишићну активност од компаративног тренинга на стабилној подлози зато што је

неопходна додатна мишићна активност како би се тело стабилизовало и прилагодило

динамичким одговорима уређаја за активни тренинг. Рибок кор борд је реактивна подлога

која одговара на и/или се одупире покретима вежбача током вежбања. Кор борд има

јединствена торзиона својства која представљају својеврсне изазове за вежбача током

реактивних секвенци у«84

тренингу.

Слајд аеробик ($1Ме) је атлетска форма тренинга која се изводи на специјалној клизећој

подлози (слајдеру). Ова врста вежбања симулира покрете из брзог клизања и врло је

захтевна у односу на вежбача. Важно је савладати базичне латералне покрете пре него што

се пробају теже варијације кретања. На овај начин се у раду користе велике мишићне

групе, као што су на првом месту мишићи ногу, глутеална регија и мишићи трупа.

Босу (Бот Ва1апсе Тгатег) је посебна справа на којој се изводи посебна врста тренинга у

којој се развија равнотежа, проприоцепција која може да се интегрише у редовне фитнес

програме. Босу балансер је округлог облика и састоји 8е од платформе и куполе облика

полулопте. Начињен је од пластике, а куполасти део од гуме на коме је могуће извођење

раличитих облика кретања од ходања, трчања, поскока, па преко балансирања у стојећем,

седећем, лежећем положају па све до извођења класичних статичних вежби.

С обзиром да је купола нестабилна ова врста тренинга је посебно погодна за јачање већег

броја мишићних јединица, јер је поред извођења задате вежбе, такође и потребно

одржавати равнотежни положај.

Могућност примене босу справе је многострука. Поред босу фитнеса, користи се и у

функционалном тренингу, тренингу снаге, у оквиру тренинга спортиста и у медицинске

сврхе (рехабилитација).

ТгашроИпе Гкпезз је групни фитнес програм у оквиру кога се вежба на справи мини

трамполини која омогућава специфичну врсту вежбања, одраз са еластичне

84 Кееђок Соге Тгаштд, 1п81гис1ог ^огк^ћор, Јипе 2181 1о 22М, 2001. ВиЉре81



подлоге која вибрира и амортизује покрет. То је еластична затегнута површина која својим

својствима омогућава одраз вежбачу. Вежбач силом притиска (силом доскока) регулише

силу реакције те подлоге (висина одраза). Циљ је да се успостави ритмичност у односу на

музику и инструктора. Основна врста покрета је ритмично скакање. Скакање може бити

изведено различитом фреквенцијом одскока (вишом и нижом), а осим тога на трамполини

у оквиру фитнес програма може и да се трчи.

Само 10 минута вежбања на трамполини је еквивалент трчању на 1 миљу, са мањим

напором. Подизањем фреквенције срца (аеробно вежбање), а самим тим и потрошњом

енергије, могуће је и губљење сувишних килограма. Осим тога вежбањем на трамполини

се тонира мускулатура, нарочито леђа, стомака, ногу и глутеалне регије.

Објављена су истраживања која су се изводила под вођством НАСА, говоре у прилог томе

да је вежбање на трамполини бољи биомеханички стимулус од трчања 85(Ехегс18е Тгатт§

Нуро!еп8шп).

„Трамполине у сврху физичке припреме користили су првобитно пилоти у II Светском

рату. Касније су у их свом раду користили и астронаути да би развили способност кретања

у безваздушном простору. Скакање на трамполини, као посебна дисциплина се први пут

појавило на Олимпијским играма у Сиднеју 2000.“86

Без обзира на многе погодности које су могуће вежбањем на трамполини, цињеница је да

трамполина није за свакога, посебно не за вежбаче који имају проблем са леђима.

Ггее81у1ег (фри стајлер) је првенствено функционални и динамички тренинг који се

спроводи уз помоћ справе фри стајлера. Ова врста тренинга омогућава функционално

вежбање које омогућава развој мишићног баланса, стабилизује

85ћПр://п1г8.па8а.§оу/8еагсћ.Ј8р?К=884867&Ш=3&а8=Га18е&ог=Га18е&^8=№%3ВНагуе8Ша1е%257с1%26№/о3Б429486531986 \у\у\у.Тгатро1те РЈ1пе88: Воипсе Уоиг ВоДу 1 п 1 о 8ћаре 1Шр://П[пе88.8иНе101 .сот/аШс1е.сГт/1гатро11пе П1пе88#1х//0ди\


http://fitness.suite101.com/article.cfm/trampoline_fitness%23ixzz0qUWQXku6





зглобове, а могућност повређивања је сведена на минимум. Поред тога на справи је могуће

кретање у свим равнима, а да се при том не мора скидати оптерећење. Справа је облика

пљоснате платформе на коју су закачени еластични каблови. Каблови се користе за вежбе

са отпором које се раде током целог часа. Примена фри стајлер справе је многострука и

може се користити у разним облицима вежбања.

Ргее$1у1ег јипеИопа1 Љупатге садржи 3Б природне и мулти - обртне комбинације покрета

који се користе у сврху вежбања покрета који су везани за дневне активности човека.

Ргее$1у1ег ШаГ ејее! у себи садржи плесну кореографију која се изводи уз динамичну

музичку подлогу.

Ргее$1у1ег ромег тоуез садржи спорије и мање захтевне комбинације.

Ргее$1у1ег рПаГез у себи садржи спорије кретње које су у складу са пилатес вежбањем и

изводи се уз нежнију музику.

Ргее$1у1ег 1аИпо сгаге садржи латино покрете.

Ргее$1у1ег оМеогераЈг подразумева вежбе снаге са сопственом тежином и вежбе са

отпором, а све у сврхе ране превенције остепорозе или ублажавања раног стадијума ове

болести.

Борилачки аеробик се заснива на кретним структурама преузетим из разних борилачких

споротва. Најчешће су то бокс и карате. У оквиру таквог часа може се срести широк

дијапазон најразноврсних удараца ногама (ножна техника) и рукама (ручна техника), као и

блокаде удараца. Ова врста програма је конципирана тако да симулира борбу са

замишљеним противником или са врећом за ударање. Осим тога у оквиру часа се изводе

разна трчања, поскоци, као и разни шутеви, искораци и чучњеви. Због својих специфичних

корака борилачки аеробик делује на побољшање равнотеже, флексибилности и кондиције.

Ова врста аеробика се може



срести под разним називима а то су најчешће: Тае Бо, Кик аеробик, Бокс аеробик, Боди

комбат и други.

бршпшд, сусИпд, КРМ су све називи за врсту аеробика која се изводи на стационараном

бициклу у затвореном. То је групни тренинг варијабилног оптерећења на бициклу

специјално дизајнираном за ту намену који омогућава изузетно висок интензитет рада.

Позитивне вредности овакве врсте тренинга су многоструке: развија кардиореспираторне

способности, сагорева масноће у организму, тонира и обликује мускулатуру доњих

екстремитета, повећава снагу и мишићну издржљивост, а сагорева и до 600 калорија по

часу.

А^иа АегоМс у основи је „нон импакт“ програм. Коришћењем предности воде као

оптерећења, може се постићи изузетно висок интензитет рада. Вежбање у води се може

применити на све узрасте, а посебно старију популацију, јер ова врста вежбања не

оптерећује зглобове екстремитета као ни кичму. Осим тога вода има терапеутско дејство,

делује као масажер, тако да појачава циркулацију, а истовремено јача и релаксира

мускулатуру. Због своје велике популарности у свету, фитнес индустрија је промовисала

посебну врсту опреме, као и реквизите који погодују раду у води. Произведена је посебна

обућа, ручни и ножни тегови, па чак и степер тако да у оквиру тога постоји посебан

програм ЛдиаИс Вепсћ 81ерртд.

Ро^ег ^а1кш§ је тренинг брзог ходања на отвореном простору, са или без малих ручних

тегића, где се користи већ постојећа конфигурација терена као основа за обликовање

оптерећења. Програм се у основи базира на различитим брзинама ходања, али такође нису

искључени кораци и кретње из аеробика. У програм се могу интегрисати вежбе снаге,

истезања и дисања, што овај програм чини посебно погодним за развој аеробне и мишићне

издржљивости. Треба напоменути да оваква врста програма има минималан утицај на

оптерећење зглобова, што овај програм чини врло интересантним за све узрасне категорије

и нивое тренираности.

Гк КМз је програм који је намењен млађим категоријама, тј. намењен је деци. У ту сврху

програм је максимално модификован и прилагођен дечијим потребама,



са великим акцентом на методику рада са децом. Такође су у употреби реквизити и њихова

веома маштовита примена у раду. Музика је посебно одабрана у складу са интересовањем

и жељама деце која треба додатно да их мотивише, а програм аеробног вежбања чини

забавним и прихватљивим том узрасту.

Ргедпепсу Гкпезз/Рк тата је посебан програм намењен женама пре и након порођаја. Ова

врста програма је посебно прилагођена физиолошким променама стања (кардио-

респираторним, метаболичким, ендокриним и анатомским) овог осетљивог периода у

животу жене. Циљ овог прогарама је одржавање добре кондиције, поправљање

расположења, као и утицај на бржи опоравак након порођаја. На оваквим часовима се

користе искључиво покрети и кретања ниског интензитета („нон импакт“ и Ео-1трас1) и

оптерећења, са посебном пажњом на прилагођавање покрета анатомским променама тела

код трудница и породиља.

Аеробик за сениоре (50+) су комбиновани тренинзи за све компоненте одржавања доброг

здравља, издржљивости, снаге и гипкости. Иако је процес старења индивидулан и не важе

сва правила за све, сви позитивно реагују на редовно и умерено вежбање. У раду са овом

групом вежбача примењују се покрети и кретања нижег оптерећења, а интензитет је

прилагођен годинама вежбача. У оквиру ове врсте вежбања потребна је разноврсна

употреба реквизита као што су, велике лопте, столице, палице, еластичне траке и ручни

тегићи.

Бо^у ап^ Мт^ програми тренутно поред пилатеса највећи тренд покренут холистичким

приступом и потребом за техникама релаксације. Уода, Тћаг Сћ1, Бо- 1п, тибетанске вежбе

подмлађивања...

81ге1сћт§ 1 ге1ах програми су група програма која је намењена опуштању и релаксацији,

па тако по карактеру извођења покрета спадају у групу ћоду & ттд. У својој основи немају

аеробну компоненту, али су саставни део сваког већег фитнес центра или клуба. Ове врсте

програма функционишу као самостални програми, али маштовити инструктори неке од

ових вежби могу вешто искористити на редовним часовима аеробика.



Пилатес је врста програма који у себи крије разне технике, па тако у себи комбинује вежбе

источњачке и западне културе. Акценат је на прецизности покрета, који су усклађени са

дисањем, али и јачањем трбушних и леђних мишића. У основи Пилатес вежбања налазе се:

елементи јоге, плеса и гимнастике али и много оригиналних покрета. Садржи преко 500

вежби које се раде на струњачи или уз помоћ неке опреме. Те смо стога, данас сведоци

разних техника и интерпретација ове врсте програма.

Данас се пилатес дели на две категорије, а то су вежбе на струњачи и вежбе на пилатес

справама. Јозеф Пилатес је некада користио обе врсте у свом раду, а рад је био

индивидуалан и прилагођен индивидуалним потребама вежбача. Категорија вежби на

струњачи данас преузима примат, јер је приступачнија већем броју вежбача, а такође је и

јефтинија од вежбања на пилатес справама.

Принципи вежбања у пилатесу:

> контрола покрета,

> правилно дисање,

^ прецизно вођење покрета,

^ стабилност и ^ од

лакшег ка тежем.

Систем пилатес вежби је усмерен ка развоју флексибилности и снаге. Пилатес нису само

вежбе за тело. То је серија контролисаних покрета који ангажују тело и ум, који ако се

раде под стручним надзором, не прате здравствени ризици, као што су разне повреде и

слично. Пилатес систем је усмерен на тело као на целину, исправаљајући његове

асиметрије и хроничне слабости, чиме се утиче на спречавање поновног повређивања.

Пилатес је програм који укључује ангажовање целокупне мускулатуре и то вежбама

јачања и истезања. Веома позитивно делује на одржавање и поправљање правилног

држања тела, а веома је погодан за особе са боловима у леђима. Овим начином вежбања се

побољшава тонус мишића, а истовремено повећава еластичност свих коштано зглобних

структура. Вежбе се изводе мирно, без



наглих покрета, врло контролисано и опрезно. Број понављања је релативно мали, музика

има умирујуће дејство и служи само као позадина. Темпо извођења вежбе се може

индивидуално прилагодити што овај програм чини изузетно прихватљивим великом броју

вежбача. Треба напоменути да је ова врста вежбања у почетку била намењена

индивидуланом вежбању, али је почетком овог века нашла себи пут и у групним фитнес

програмима.

Уода је древна техника физичких вежби (азапа), вежби дисања (ргапауата) и вежби

релаксације (рга^ућага) која је настала у Индији где се сматра средством ка просветљењу

тј. постизањем јединства са самим собом и универзумом.

У данашње време, многи људи, а нарочито на западу вежбају Јогу из различитих побуда.

Једни је вежбају ради развијања концентрације, неки ради физичког здравља, а други да би

постигли унутрашњи мир и равнотежу. Резултати Јоге се могу уочити након дуготрајног,

постепеног и „природног“ вежбања.

Постоје четири основне врсте Јоге:

1. ИакИ Уода је најпопуларнији облик Јоге у Индији, а то је начин поштовања

божанства. Она се испољава у непрестаном понављању окултног имена, мантре,

2. Кагта Уода је пут службе, која је привлачна људима који су наклоњени ка делатној

активности,

3. Јпапа Уода је пут знања и

4. Каја Уода је пут контемплације, која укључује бројне начине медитирања, у које,

човек који вежба, мора научити да дисциплинује тело и ум, да би тако задобио

заједницу са „Апсолутним“.

На западу се највише упражњава Иата Уода, коју људи често користе ради многих

физичких и менталних добробити (против несанице, астме, бола у леђима и зглобовима...),

али и достизање дубљих стања у медитацији.

Ро^ег Уода (моћна јога) је најзахтевнији облик вежбања у оквиру јоге. Повер јога је

настала од аштана јоге (ЛзМапа уода), интензивне изворне јоге, чије се



вежбање састоји од извођења серија повезаних положаја тела. Изворно постоји 6 серија и

свака да би се одвежбала изискује 90 минута до 3 сата. Поред назива ромег уода, овај

програм се често назива и ЛзШапа Утгуаж Уода. Угтуат је санскритски израз за „дахом

повезане различите положаје тела“. Вежбање се састоји у повезивању положаја тела у

њихове целине, чиме се добија на динамичности вежбања. Асанама и њиховим

комбинацијама се утиче превасходно на мишићно-зглобни систем, али и на крвоток,

нервни и ендокрини систем, чула, као и на органе трбушне дупље. Вежбање се употпуњује

и вежбама дисања, које благотворно делују на респираторни систем, као и са вежбама

релаксације и опуштања, које утичу на редукцију стреса.

Принципи вежбања: свесност, опуштеност, споро извођење покрета, усклађеност дисања и

покрета и ментални став. Одлична је на првом месту за развој мишићне снаге и

издржљивости, утиче на развој координације, покретљивости и флексибилности.

Савладавањем координације дисања и покрета, побољшава се концентрација, постиже

смирење и отклања стрес.

Та1 сПЈ сћиап је стара источњачка вештина борилачких спортова, пореклом из Кине. Врло

често се практикује вежбање из здравствених разлога. Састоји се од такозване „тврде и

меке“ борилачке технике, а разлози за бављење се налазе у демонстрирању, такмичењу и

дуговечности. Неки од облика Таи чи чуана су данас добро познати као што је групно

вежбање у парковима у раним јутрањим часовима споријих течних покрета који наликују

плесу. Таи Чи се фокусира на три основна аспекта: здравље, медитацију и борилачке

вештине.

2.1.7.6. Значај инструктора у групно вођеним фитнес

програмима

Један добро осмишљен час може имати благотоворно дејство на људски организам

(продужава живот, успорава старење организма...), али само ако се вежба у континуитету и

под стручним вођством и надзором инструктора за групне



фитнес програме. Међутим, исто тако, лоше осмишљен час, вођен од стране нестручног

лица може довести до низа неправилности у раду организма, па тако и до преоптерећења

кардиореспираторног система који може имати негативне последице по вежбача.

Због тога је врло важно да инструктор буде стручан, јер представља важну карику у

групним фитнес програмима. Шпехар (2006.) наглашава: „Добре моторичке способнисти,

комуникативност, плесни 'бекграунд', могућност праћења најкомпликованијих

кореографија, диплома или статус студента Факултета спорта и физичког васпитања, нису

гаранција да неко зна да осмисли, програмира и води све врсте групних фитнес програма.

То би било као да кажемо да је сваки доктор, који заврши Медицински факултет, уједно и

добар хирург. Сваки од групних програма има своје специфичности које је потребно

научити како би се час могао спроводити на успешан, ефикасан, забаван и сигуран начин

за вежбаче. Није свеједно за коју врсту програма се неко специјализовао.“

Због тога је веома важно да се посвети велика пажња образовању стручног кадра из ове

области која полако али сигурно постаје део свакодневог живота већине људи. Инструктор

групних фитнес програма више не сме бити особа ван струке, неко ко само воли да вежба,

већ је потребно да та особа има доста знања о функцијама људског тела. Вежбање није

више луксуз, помодарство, тренд, већ нормална људска потреба која захтева

високостручну организацију часа и свих осталих елемената који га чине. Посебно треба

истаћи велику одговорност, а тога инструктор мора да је свестан у сваком тренутку. Ову

одговорност, управо и подижу на високи ниво, они са којима инструктор вежба и за које

треба да организује и осмисли час групног вежбања.

У поређењу са другим тренерима, инструктор групних фитнес програма, на часу, све

време вежба заједно са групом и за то време контролише час дајући информације и савете

за успешно извођење вежби. Професионални инструктори најчешће одрже два или три

часа дневно. То је изузетно велики напор, ако се има у виду и податак колико је то

интензиван и одговоран посао у којем један тренутак непажње и деконцентрације може да

поремети континуитет вежбања јер инструктор вежбачима није правовремено изрекао

следећу команду.



Стојадиновићева (2009) у свом истраживању износи закључак, да је: „најбитнији

параметар у оцени квалитета фитнес услуге у једном клубу, инструктор, са средњом

оценом 4,04; одмах иза тога програм вежбања 3,99; затим објекат са (3,01); видно мању

значајност има организација клуба (2,22), а убедљиво најмању социјално окружење (1,81).

Овде треба узети у обзир да се ради о просечној вредности рангова (један испитаник се

одлучивао за редослед ових 5 елемената, са 1 најмање битан са 5 најбитнији, и није могао

исти ранг да да двема87

опцијама).“

Поред овога, обавезне какактеристике врхунског инструктора су: добро

расположење, анимацијске способности и харизматичност. Потребно је неколико година

редовног интензивног рада, прикупљања „свежих“ информација о новитетима у овој, може

се рећи, „фитнес индустрији“ и улагања у подизање сопственог стручног знања, да би се

постао „прави“ инструктор који се може снаћи у свакој ситуацији и довести сваки час до

краја готово без грешки.

Све више се срећу случајеви да инструктори већ после тридесете године живота одустају

од ових активности које су физички тешке и интензивне. Честа су оштећења коштано -

зглобног система, где највише страдају колена и кичмени стуб. Свакодневно вежбање

неколико сати дневно на тај начин узима својеврстан данак. У свету се због тога и среће

неписано правило да инструктор на сме водити групе више од два часа дневно, управо

због захтевности тог посла.

Све ово важи највише за инструкторе који су савесни и који одговорно схватају своју

улогу и обавезу, када су у питању групни фитнес програми. Као што је правило у животу и

у сваком послу, увек има и оних других којих је не мали број, а који својим понашањем

незаслужују место на којем се налазе и неоправдавају поверење које су им указали

вежбачи самим доласком на њихов час.

Поред теоријског и практичног овладавања специфичним облицима кретања, овладавања

методским поступцима за учење тих кретања, начина демонстрације

87 Стојадиновић, Н. (2009). Менаџмент квалитетом у фитнесу. Београд: Факултет спорта и физичког васпитања, стр. 113.



комуникације са вежбачима, инструктор мора да поседује и овлада и неким другим

неопходним знањима. Мора да одлично зна, физиолошке, психолошке и социолошке

ефекте и дејства вежбања, основе спортске медицине (спречавање настајања повреда и

пружање прве помоћи ако је она потребна због настале повреде), да има специфичне

педагошке способности и квалитет вође.

Успешност инструктора на сваком часу зависи од много чинилаца, од којих је сваки

значајан и одлучујући. Одлична кореографија и методика, губе своје вредности, ако

инструктор занемарује „ситне“ важне детаље, који привлаче и због којих се вежбачи

враћају увек изнова и пуне сале код најбољих инструктора. Жеља за кретањем и свест о

значају физичке активности привлачи људе ка групним фитнес програмима, добар

инструктор их одушевљава и постиже да њихово вежбање постане редовно. Ово је може се

рећи, најважнија „мисија“ инструктора, да својим утицајем постигне такав резултат и

произведе такав ефекат код вежбача.

2.1.8. Развој групних фитнес програма у нашој средини

ЕигоМсб, боГ[ аегоМс, аегоМс дапс1п§, госк аегођ1с, ћш аегођ1с, б1ер аегођ1с, кеер 61,

пе^ ђоду, сагЉоГипк 1М., су облици вежбања, који у последњих двадесетак година доводе

и задржавају у салама за вежбање и фитнес студијима на стотине хиљада вежбача широм

света. Сви ови разноврсни облици аеробика остају тако занимљиви толики низ година,

због неисцрпног броја покрета и других облика кретања, а свакако и због физиолошких,

психолошких, а такође и социолошких дејстава на организам вежбача. Свакако да овде

треба поменути и још једну карактеристику ове врсте вежбања, а то је могућност

испољавања стваралачких потенцијала сваког вежбача и подизање његових личних

способности на један виши ниво.

Непрекидним, динамичним развојем и увођењем нових занимљивих врста групних фитнес

програма, овакав начин вежбања опстаје као доминантан и водећи спортскорекреативни

начин коришћења слободног времена. Уз помоћ



разних помоћних реквизита за вежбање (тегови, тегићи, степ клупе, еластичне траке,

велике лопте, палице) и истраживањем нових просторних решења за кретање и покрете

при вежбању, инвентивни стручњаци, специјалисти за овакве програме, истражују и траже

путеве за даљи напредак и развој ових групних програма вежбања.

Од 1983., аеробик постаје и такмичарски спорт. Из теорије спорта су преузета правила за

уводни део тренинга - загревање, начин и путеви мењања оптерећења при тренингу и

правила за успешан и брз опоравак и опуштање на крају тренинга. Тако да ова читава

„индустрија“ свакодневно ради на осавремењавању и унапређењу различитих облика

групних фитнес програма и тренажног циклуса, ако је у питању такмичарски облик ове

активности.

Оно што је такође карактеристично и специфично за групне фитнес програме (они и у

називу потенцирају то - групни фитнес програми уз музику), је музика, уз коју се вежбање

и спроводи. Вежбање је повезано са променом музике, која поред пријатног расположења,

својим темпом и ритмом, којим покрети и кретање треба да се изведу, одређује и степен

оптерећења при вежбању. Ова чињеница и даје групним фитнес програмима место

(интересовање) које данас заузима као један од облика рекреативних активности.

Када је у питању развој аеробних програма вежбања у нашој земљи и на просторима

бивше Југославије, може се рећи да су се они појављивали у оним просторима који су

били ближи „том западу“ одакле је све почињало и преливало се на остале делове света,

барем када су у питању ови програми вежбања. Тако да не чуди што су се они најпре

појавили у Словенији и Хрватској, а затим и на осталим просторима бивше Југославије.

Потребно је свакако да се овде макар помену они најзначајнији ентузијасти и стручњаци

који су уз утрошак велике енергије покушавали да анимирају што већи број вежбача. Неку

помоћ су свакако имали и у чињеници да је маркетиншка индустрија, везана за аеробик,

радила велики „посао“, како у промовисању нових видова вежбања уз музику, тако и у

едукацији свих оних који су имали интересовања за тим.



88

Матић (1983) , у ауторском чланку износи: „Без преседана је, наиме, у историји физичке

културе наше земље да се напречац отварају нови термини за телесно вежбање бројних

група не само у центрима за физичку културу и другим специјализованим институциј ама,

већ и народним и радничким универзитетима и у полуприватним 'студијима' за физичко

вежбање. Карактеристично је да омладина и одрасли плаћају да би вежбали! У дневним

листовима, на рекламним странама, појављују се издвојени, наглашени (уоквирени,

односно презентирани посебном графичком техником) огласи о отварању нових група и

термина за 'аеробик-гимнастику', 'аеробик-вежбе' или, кратко за 'аеробик'. У Београду су

примећене и специјално штампане афише и плакате у боји које објављују позиве за

вежбање, што је досада - бар када је реч о простору физичке културе - углавном

карактерисало пропагирање источњачких борилачких вештина и јоге.“

Матић такође даље износи да је објављен податак на пример, да је ревија „Арена“ с

прилозима о овој врсти вежбања штампана у 22.000 примерака који су врло брзо сви

распродати.

У септембру и октобру 1983., листови „Политика“ и „Базар“ такође објављују и штампају

додатке о аеробном вежбању са фотографијама вежбачица у картактеристичним ставовима

„а 1а Ропда“.

Колико је све ово изазвало огромно интересовање на нашим просторима, потврђује или

показује и податак да је 1983., Нада Паликовић из Загреба, уложивши не мали капитал

(откупила ауторска права за књигу Џејн Фонде - Мој а метода) издаје као ауторско издање

ову књигу Џејн Фонде.

Исте године „аеробик маркетинг“ на нашим просторима неуморно „ради“ и поојављује се

музичка касета са вербалним упутствима Весне Мимице, како вежбати, и музиком Алфија

Кабиља под насловом „УС АЕКОВГК ћг. 1.“. Сам број

1, указује да је таквих касета било још у низу.

Када се излажу неки битнији догађаји и стручњаци који су дали не мали допринос развоју

ових програма у нашој земљи, свакако своје место заузимају и Стојка и

88 Матић, М. (1983). Ф-аеробик, и како га стећи. Београд: Физичка култура, 5.



Митхат Благајац, као аутори више стручних програма из ове области. Познат је „Аегоћ1с-

ћа1Г‘, програм аеробног вежбања на терапеутским лоптама и ваљцима.

Своје место у развоју фитнес програма у нашој земљи сигурно имају и Рада Радуловић,

Весна Петровић, Ивана Обућина, Јасмина Пуљо, Нина Стојадиновић, Турк Дубравко,

Јасна Ђокић, Рајка Јоцић - Вигњевић ...

89

Митић (2001) , износи: „Развој вежбања уз музику на нашим просторима има следећу

генезу:

> Вежбање уз музику, посебно када су у питању девојке-жене, код нас има дугу

традицију од Соколске организације, преко Партизана, Слетског вежбања, до врло

успешних наступа у шоу денс (бћои дапсе) такмичењима,

^ Крајем 70-их аеробик, по моделу Џејн Фонде, у нашим крајевима почиње да окупља

велики број чланова који вежбају у оквиру Партизана, школа, а почиње да цвета

иницијатива у оквиру група у СР центрима, приватно стручњаци закупљују сале итд.

Почетком 80-тих аеробик постаје једна од изборних активности у редовној настави

физичког васпитања студената на нематичним факултетима. Није могуће да се

замисли ни једна масовна манифестација (Дан спорта и рекреације, ИНДЕКС-ТРИМ

сусрети, ЕКСПО- ЗИМ), академија и слично која у свом програму нема приказ рада

неке од аеробних секција. У таласима стижу нове модификације ја22-гимнастике, б!

гесћ1п§, ка1епе11с, ја22ег-б12е... Креће видео - продукција поменутих програма, наше

познате медијске личности постају промотери, попут Милене Дравић, Јелене Тинске и

Локице Стефановић. У свету у то доба већ почињу прва такмичења у избору за М1бб

ДШеб и рађа се спортски аеробик који већ 1994. ФИГ-а сврстава у породицу

гимнастичких спортова, да би се на Олимпијским играма појавио у Сиднеју 2000., као

промотивни спорт. Аеробик је постао еталон за еманципованост жена тако да нема

већег места код нас у коме није формирана група која вежба уз музику.“

89 Митић, Д. (2001): Рекреација (уџбеник). Београд: Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду, стр. 236.



У Србији је Први УИ Фестивал аеробика одржан 14. децембра 1996. у Београду, када је

поред презентације десетак програма, по први пут код нас одржано такмичење у

спортском аеробику. Овде свакако треба истаћи и велики допринос развоју ових програма

вежбања, проф. Митић др Душану, који је руководио и организовао читав тим састављен

од студената факултета физичке културе, усмераната са одсека рекреације. Управо

организовањем оваквих манифестација омогућено је и широј популацији да дође до

сазнања о тренутно актуелним програмима и да види тренутно најбоље презентере

групних фитнес програма код нас. Програми који су тада били презентовани се свакако

морају поменути јер су део историје и развоја ових програма код нас, то су: ЛегоМка, Ја

%ег-8ке, Јан, джпа$пка, 8(ер аегоМка, ЛегоМка ш ћимсата, ЛегоМк Ђа11, ЛегоМк за

рптеттајоде, 8&есћт§, каКпеНсз...

Други УИ аеробик фестивал, је одржан 19. децембра 1997. у Пионирском граду у

Београду, трећи децембра 1998. у Суботици, четврти децембра 1999. у Београду, пети

децембра 2000. у Београду итд.

Треба свакако овде поменути и новембар 1998., када је у Сава центру, по први пут код нас,

одржан избор Мгх. Ркпезз Еггоре који је окупио 14 такмичарки.

Јануара 2001., формирана је ЈАФИС (Југословенски аеробик и фитнес савез).

Поред оваквих приказа рада појединих презентера и стручњака из области физичке

културе, било је и оних који се нису експонирали на тај начин. Пример, професорке

физичког васпитања, Рајке Јоцић - Вигњевић је карактеристичан. Она у жељи за даљим

усавршавањем у области групних фитнес програма, одлази на Кипар, где похађа и

успешно завршава двогодишњу, О.КАРГ8 академију. Тако постаје први стручњак са ових

простора са сертификатом једне од најугледнијих академија за групне фитнес програме.

По повратку у земљу, Јоцић - Вигњевић учествује у едукацији великог броја младих

инструктора који се тако упознају на прави начин са најновијим сазнањима из ове области

и отпочиње њихово усавршавање са акцентом на савладавање специфичне методике за

аеробик, коју су развили стручни тимови Рибока. Снимљено је неколико серијала видео

касета са презентацијом разних фитнес програма у сарадњи и организацији са Турк



Дубравком, власником студија „Ро^ег §ут“ и Јасном Ђокић. И данас, она учествује на свим

фитнес конвенцијама као презентер на тај начин и даље ради на образовању инструктора и

вежбача групних фитнес програма уз музику.

На исти, можда за неупућене, неприметан, начин, свој веома битан допринос у развоју

фитнес програма код нас, даје и професор физичког васпитања, Турк Дубравко. Он поред

успешног вођења свог фитнес студија „Ро^ег §ут“, успева да повеже нашу организацију и

светску фитнес организацију, снима са најбољим презентерима неколико образовних

серијала о фитнес програмима које дистрибуира широм региона на националним

телевизијама. Турк успева да 2001., оснује прву фитнес академију код нас (ВЛРЛ) у којој

ангажује најпознатије стручњаке из физичке културе, медицине, психологије, педагогије и

најбоље сертификоване фитнес инструкторе које ангажује да предају на овој академији.

Данас у свету постоје четири федерације које негују такмичарски аеробик:

> ЈЛР' - ШетпаИопаГЛегоМс РеЉегаИоп;

> ЛКЛС - Л^осГаИоп о/КаИопа1 ЛегоМс СћатрГотМрз;

> Р18ЛР - РеЉегаИоп о/ШетпаИопаГ 8рогЊ ЛегоМс апЉ РИпем и

> Р10 - РеЉетаИоп 1МетпаИопа1е Ље СтпазИдие.

Р18ЛР важи и за водећу федерацију када је у питању едукација на пољу фитнеса уопште.

Аеробик савез Југославије је основан 1996., и прикључен је Гимнастичком савезу

Југославије. Тренутно примат на нашим просторима на пољу фитнеса и аеробика држи

ВАРА (Ве1дгаЉе ЛегоМс апЉ РИпем ЛмосгаИоп), као официјелни заступник Р18АР-а за

Србију и Црну Гору.



2.2. Систематизација групних фитнес програма

Проучавањем општих законитости управљања у разним системима и самим процесом

управљања, као што је познато, бави се кибернетика. Кибернетика се може да дефинише

као наука о оптималном управљању сложеним динамичким системима сваке врсте, ради

постизања одређеног циља од стране тих система.

У свакодневној животној активности, човек се све чешће среће са појмом „систем“ (гр.

$у$1ета), и то у великом броју различитих прилика и контекстима (друштвени систем,

правни систем, политички систем, здравствени систем, привредни систем, систем

припрема спортиста, систем такмичења, систем вежбања итд.), па је све теже да се изрази

шта се под тим појмом стварно подразумева. С обзиром на мноштво врло различитих

дефиниција система, зависно од приступа, сврхе дефинисања, подручја интересовања и

сл., постоји неколико опште прихваћених дефиниција, или боље речено, њихових

карактеристика:

^ „систем је скуп подсистема уједињених правилима узајамне интеракције,

> систем је скуп елемената који чине интегралну целину у склопу које се врше

одређене функције (процеси) и

> систем је формална шема помоћу које су неки елементи, или појаве, уређени,

међусобно повезани и условљени ради остваривања неког циља.“ 90

Животић (1999), даље прецизира: „И поред многобројних несугласица и неусклађености,

систем се најчешће дефинише као скуп неких узајамно повезаних и условљених

компонената (подсистема), који по некој заједничкој одредници чине складну целину.

Сваки систем има свој циљ, а у зависности од реализације циљева користе се различита

средства по принципу сврсисходног управљања на основу повратних веза“.

90 Животић, Д. (1999). Управљање у спорту. Београд: Министарство за спорт и омладину, стр. 2.



Ако то околности и потребе захтевају, системи се могу даље расчлањавати, на начин да

подсистеми постају системи са својим елементима. Када се ради о таквој ситуацији,

уобичајено је да се подсистеми називају компонентама система.

„Системски приступ карактерише посматрање предмета и појава у њиховој динамичности

и целовитости (у односу на окружење), што омогућује да се на основама сазнања до којих

се долази проучавањем система, може управљати његовим развојем, тежећи ка

оптимизацији његових процеса и функција“.91

Систематизација групних фитнес програма, што је један од главих предвиђених задатака

овог истраживања, имало је за основу овакве наведене ставове и почиваће на анализи:

тренда развоја групних фитнес програма уз музику и досадашњих покушаја да се направи

класификација и систематизација по разним критеријумима.

Настанак првих система физичког вежбања сеже још у античко доба (Аристотел, Платон),

да би у средњем веку потпуно све „замрло“ на том плану. Са ренесансом, просто се „роје“

нови погледи на људско тело и са тим и на физичко вежбање. Први „гимнастички“

систематизатори се појављују у XVIII веку (Ј.В. Ва^едоу, 1723-1790, О. ^ 1еЉ, 1763-1836).

^1еЉ, теоретичар и историчар, је у делу „Оглед92

енциклопедије телесне вежбе“ (1795) , представио свој систем и систематизацију, по којој

телесне вежбе дели на активне (ходање, трчање, пењање) и пасивне (лежање, њихање,

купање).

Ј.Р. ОиЉ8-МиЉ8 (1759-1839) ослања свој систем на античко васпитање и укључује

трчање, скокове, бацања, борилачке вештине, „балансирање“, пливање, гађање луком и

стрелом, пењање, преношење терета, игре. Први је засновао систем вежби по приципу који

је узимао у обзир утицај вежби на поједине делове људског тела, поред тога је био и један

од првих систематизатора који се залагао за вежбање девојчица.

Р.Н. Е1п§ (1776-1839) је творац шведског војничког гимнастичког система, где је

гимнастичке вежбе разделио с обзиром на циљ (васпитне или школске,

91 Малацко, Ј. (2000). Основе спортског тренинга. Београд: Спортска академија Београд, стр. 139.92 Према 2а§огс, М. (1993). КагугЗсапје пека1епћ дЉаШћ МгиШиг V аегоћ^Ш. фок1ог$ка ЖзегШСја).

^јиМјапа: РакиИе!а 2а §роП ^п^ег2а V ^јиМјат, 81г. 24.



медицинске или здравствене, војне и естетске или уметничке) и собзиром на намену

(припремне вежбе, стојеће вежбе, главне вежбе и слободне вежбе).

93

М. Туг§ (1832-1884) је у књизи 2ак1адоуе 1е1осу1ки, 1869., изнео својеврстан систем, у

којем грађа није сабрана имајући у виду физиолошки утицај, вежбе је разврстао имајући у

виду начин извођења. Овај систем је био основа за све соколске организације. Вежбе је

поделио на:

> вежбе без реквизита,

> вежбе са реквизитима и на справама,

^ борилачке вежбе и

> групне вежбе

За подручје аеробика су најзанимљивије систематизације елемената кретања у гимнастици

на једној страни и плесу на другој страни. До сада опстају неки практични покушаји

систематизације, који се могу срести у литератури или на видео снимцима. Различити

аутори систематишу вежбе водећи рачуна о појединим деловима тела: руке и рамени појас,

трбух, леђа, ноге (Фонда, 1982, 1985, 1991; Загорц и сар., 1984; Смит, 1989; Крофорд,

1992).

Неки аутори разврставају кретне структуре које чине садржај аеробика, имајући у виду

намену специфичних вежби: за повећање покретљивости, координације, снаге итд.

(Р1скпеу, 1986; ОагЉ, 1992).

Корак напред у аутохтоности аеробика су учинили они аутори који прилагођавају

релативно стабилне структуре покрета, које се користе у аеробику, одређеним врстама

музичке пратње, која је подлога за само вежбање: госк апд го11, соип!гу, Љбсо, Гшб! итд.

(богепбеп, 1979; Бго^п, 1990). Овде долази до одређеног подређивања кретања музици.

Када је у питању Фондин ^огкои!, велико одушевљење у старту, некритичко прихватање

свега што је било презентовано, а пре свега, непримерени интензитет вежбања је врло

често доводио до претренирања или чак и до повреда, али и до сазнања, да се фит - форма

ипак стиче и да је почетница не може имати на нивоу

93 Према 2а§огс, М. (1993). Кагугзсапје ., ор. сИ, стр. 25.



једне Џејн или Синди. У свом првобитном облику аеробна гимнастика је изгубила старије и

мање способне вежбачице, а аеробику су почели приписивати епитет пролазности и

помодарства. За потребе његове даље примене у пракси је била неопходна диференцијација

програма за групе почетница и за групе напредних вежбачица. За ово би могло да се каже, да

је то, на неки начин, и прва систематизација, направљена из нужде и практичних разлога, а

везана је за групно вежбање.

На основу новог, пре свега медицински фундираног приступа, формиран је коригован талас

аеробне гимнастике, тзв. лоу импакт (1о^ 1шас1) варијанта, ослобођена претеране

захтевности, са мањим интензитетом вежбања и потпуном индивидуализацијом у приступу.

Као следећи вид систематизације може се навести и подела с обзиром на циљ вежбања на:

рекреативан аеробик и на такмичарски.

Стојиљковић и сар. (2005)94 истиче: „Убрзо затим се појављују и нови програми вежбања

(софт аеробик, калинетикс, степ аеробик), а уједно се аеробик 'сели' у базене и настаје аква

аеробик или хидробик. У фитнесу се данас јављају нови програми вежбања, који се

последњих година једним именом називају 'групно вођени програми'. Под тим термином

подразумевају се програми вежбања различити по свом садржају, намени, употреби

реквизита и справа, али исти по аеробном режиму рада и групном вођењу тренинга, уз звуке

музике. За све ове програме, можемо код нас још користити термин Аеробик.“

Стојиљковић и сар. (2012)95 у својој најновијој монографији наводе: „Класиикацију фитнес

програма можемо вршити на основу више различитих критеријума и тако добити више

различитих подела. Напомињемо да ове поделе нису строге већ условне и релативне, али

ипак у одређеној мери помажу у схватању подручја фитнеса. У оквиру сваке категорије

унутар одређене поделе најчешће су могуће даље поделе. Свесни да је скоро немогуће

обухватити

94 Стојиљковић, С. и сар. (2005). Фитнес. Београд: Факултет спорта и физичког васпитања, стр. 67.95 Стојиљковић, С. и сар. (2012). Персонални фитнес. Београд: Факултет спорта и физичког

васпитања и аутор.



класификацијама сво богатство фитнес програма наводимо неке од могућих подела:

> према полу вежбача,

> према узрасту вежбача,

> према специфичним потребама вежбача,

> према употреби справа и реквизита,

> према месту извођења,

> према употреби музике,

> према примарном ефекту и

> према броју вежбача“(2012, стр. 4, Стојиљковић и сар.)

Исти аутор и сар., даље наводе: „Према броју вежбача фитнес програме можемо поделити

на индивидуалне (персоналне) и групне. Термин персонални фитнес се још увек релативно

ретко среће у стручној литератури. Међутим у понуди свих бољих фитнес центара, од пре

десетак година се налазе и индивидуални часови са персоналним фитнес тренером

(инструктором). Ови часови се у жаргону називају 'један на један', што значи да један

фитнес тренер води час једном вежбачу. (...) Са друге стране у области фитнеса се у новије

време све чешће користи термин групно вођени фитнес програми. Може се већ у називу

приметити да се подразумева да овакве програме 'води', односно да часове непосредно

реализује фитнес тренер (инструктор) и да на часовима вежба 'група' вежбача. На оваквим

часовима се углавном примењује фронтални облик рада, а могућност индивидуалног

приступа је тим мања што је група већа“( Стојиљковић и сар., 2012, стр.4-5).

На основу свега изнетог и дефинисаног у првом делу монографије Персонални фитнес,

Стојиљковић и сар. (2012., стр. 15) представљају занимљив графички приказ места

персоналног и групно вођеног фитнеса у систему физичке културе.



Занимљиву систематизацију износи Костић (1999)96: „Аеробне вежбе сагоревају масти и

калорије, помажу губљење телесне тежине, јачају мишиће срца, повећавају способност за

коришћење кисеоника и смањују стрес. Основне врсте аеробних активности су:

^ часови групног вежбања, ^

'собни бицикл',

> бициклизам,

> веслање,

^ трчање - џогинг,

^ клизање,

^ пењање уз степенице,

> степ-аеробик,

> пливање,

^ водени аеробик и

> ходање.

96 Костић, Р. (1999). Фитнес. Ниш: СИА, стр. 32.



Постоје бројне врсте групних фитнес програма уз музику. Постоје као што се види и

бројни критеријуми на основу којих се поделе или систематизације праве. Једну од

најширих и најкомплетнијих класификација у групним фитнес програмима дали су Бергоч

и Загорц, (1999, 2000). По њима различити појавни облици групног вежбања се могу

међусобно разврстати према следећим критеријумима:

собзиром на циљ вежбања:

> рекреативни аеробик, чија намена и циљ је утицај на функционалне способности

срчано судовног и респираторног система, побољшање моторичких способности

(снага, покретљивост, координација, равнотежа, издржљивост...) и утицај на неке

особине личности (самосвест, самопоуздање) и психичке способности (пажња,

концентрација...) и

> такмичарски аеробик, чији циљ и намена су успешан такмичарски резултат;

такмичење се организује у неколико категорија (појединци, парови, групе-екипе),

резултат и успех зависе од уметничког утиска, извођења и тежине елемената;

собзиром на коришћење реквизита:

> „ћгдћ апЉ 1сми аеробик (без реквизита),

> „8^ер“ аеробик (степер - клупица),

> „5//Је“ аеробик (клизајућа подлога),

> „а^иагоМк (аеробик у воденој средини),

> „јИ Ђа1Т— (велика лопта),

> „пем Ђоду“ (лаки тегови - бучице),

> „ћоЉу бси1рИпди - обликовање тела (степер, кратке и дугачке еластичне траке,

тегови са шипком, степер итд),

> „ТЖ2“ - вежбе за трбух, ноге, задњицу (степер, кратке и дугачке еластичне траке,

итд),

> „ћодуритр“ (велики тегови), (Еез МШз - програм),

> „кгск ћохт§“ (елементи бокса), итд.



собзиром на стил музике:

> „латино“ аеробик,

> "јипку" аеробик,

> „хип - хоп“ аеробик,

> „афро“ аеробик,

> Јагг— аеробик,

> „фолк“ аеробик и

> комбинације истих.

собзиром на структуру и популацију вежбача:

> кШ5“ - аеробик за децу (суштина вежбања је игра);

> аеробик за старије (лаганија по темпу музика - мањи број удара у минути, „1о^

елементи“, једноставне комбинације, акценат на вежбама за истезање, вежбе за

развој координације, равнотеже, а мање вежби за развој издржљивости и снаге,

значај на опуштању);

> аеробик за труднице (вежбање је прилагођено њиховом стању, одржавање опште

психо-физичке кондиције, и сл.) и

> аеробик за ризичне групе вежбача - адиа аегоМк (превелика телесна тежина,

проблеми са кичмом, повреде зглобног апарата, инвалиди, итд.).

собзиром на трајање напора:

> континуирано вежбање са једним врхом на кривој интензитета рада (континуиран

дуготрајан напор - нпр. дуже од 30 минута, мањег интензитета: 60- 74% мах.

фреквенције срца) и

> неконтинуирано вежбање са два или више врхова; нпр.:

> интервално вежбање (дуготрајни испрекидани напори, или средње временско

трајање понављајућих напора, већи интензитет: 68-84% мах. фреквенције

срца);



> кружни режим рада - рад по станицама (краткотрајни понављајући напори,

највећи интензитет: 77-100% мах. фреквенције срца). Две су варијанте: снага,

издржљивост и микс.

На основу анализе доступних извора, циља овог рада и дугогодишњег искуства у раду са

групно вођеним фитнес програмима, планирано је да се изведе систематизација ових

програма.

2.3. Досадашња истраживања

Истраживања у свету о фитнесу више нису новина већ свакодневица. Фитнес индустрија је

данас развијена више него икада и у том смислу обилуј е мноштвом различитих програма.

97

Галић (1984) , истиче да интересовања за физичко васпитање, спорт и рекреацију, односно

физичку културу, припадају групи најстаријих и релативно најстабилнијих интересовања

личности.

Заједничка спортско-рекреативна интересовања су поуздана основа за окупљање сличних

особа; важан су (можда и најзначајнији) фактор одржавања различитих и спортских и

рекреативних група и колектива, за постизање одређених резултата итд.

Људски организам је предодређен за физичку активност, па, стога, не треба да чуди што у

ситуацијама дуготрајне неактивности показује знаке опадања функција. У последњих 20

година дуготрајне епидемиолошке и експерименталне студије установиле су да

неактивност изазива болести и прерану смрт. Према98

Мандарић , Ли и Скерет (Еее & 8кеггеИ, 2001) су анализом 44 студије утврдили јасну

позитивну везу физичке активности и/или аеробне издржљивости и

97 Галић, М. (1984). Педагошке импликације спортско-рекреативних интересовања младих иодраслих. Београд: Физичка култура, 4. стр. 252.

98 Мандарић, С. (2003). Ефекти програмираног вежбањаузмузику кодученица седмихразредаосновне школе. (Докторска дисертација). Београд: Факултет спорта и физичког васпитања, стр. 34.



смртности. При томе, у само пет истраживања није утврђена јасна веза. Они који у

средњим годинама, и касније, успеју да одрже одговарајући ниво физичке активности

имају два пута мању вероватноћу од преране смрти и озбиљних обољења.

Према С1апсу М.Е.99 (2010), аеробни фитнес помаже можданим функцијама тако да

повећава доток крви у мозак и подиже расположење путем отпуштања ендорфина.

Вежбање јача мали мозак и корпус калосум (Јепзеп 1998 а, б), омогућује да живци боље

комуницирају (К1по8ћ11а 1997) и побољшава меморију (Вг1пк, 1995), време реакције на

стимуланс (Јепзеп, 1998 а, б), те когнитивну функцију (нпр. ИаппаГогд 1995; М1сћаид и

'МЈМ, 1991; Маг^епз, 1982). Вежбање може да буде једно од најмоћниј их начина

стимулације мозга и капацитета учења (Вг1пк, 1995; 8Иуегшап, 1993).

Купер се својим књигама „Аеробик“ (1971), „Нови аеробик“ (1975) и „Путевима аеробика“

(1979) представио као зачетник аеробног вежбања - аеробика и приближио га је

савременом човеку који пати од хипокинезије, стреса и гојазности.

У својој првој књизи „Аеробик“ износи да је аеробик настао као резултат вишегодишњег

истраживања и рада са релативно младим особљем Ваздухопловних снага САД и да је

стога био намењен првенствено мушкарцима испод 30 година. У следећој књизи - „Нови

аеробик“ је променио првобитни систем бодовања и прилагодио га савременом,

цивилизованом човеку, који пати од хипокинезије. Нагласак је стављен на безбедно

вежбање.

Касније у свом даљем раду, у сарадњи са супругом Милдфред, Кенет Купер, све

нормативе и бодовне таблице (до тада намењене искључиво мушкарцима) прилагођава

женама. Он им препоручује одређене цикличне активности попут: шетње, пливања,

џогинга, прескакања вијаче, пењање уз степенице и вожњу бициклом.

Коментаришући рад др Кенета Купера, физиолог Де Врис (1976) пише: „Купер-ов

аеробикс приступ заснован је на трезвеним принципима и нуди значај ну предност

99 С1апсу М. Е. (2010). ЛкПупо 1је1о - акИуап ит. 2а§геђ: „ОораГ, 81г. 27.



тиме што се темељи на заједничком именитељу потрошње кисеоника, што дозвољава

разраду бодовног система тако да многе различите активности могу да буду примењене у

процесу стицања кондиције.“100

Фонда (1983) у књизи „Моја метода“, која је била праћена видео касетом, чини

револуционаран корак у фитнесу пропагирајући аеробик као систем вежбања иделан за

савремену жену. Иако овај систем није био физиолошки утемељен и показао битне

недостатке (непримерено оптерећење узрасту и степену утренираности), оставио је

неизбрисив траг у развоју аеробика.

Многи истраживачи су на самом почетку појављивања аеробика, са намером, да би

доказали како велики утицај има аеробно вежбање, пратили фреквенцију срца у току

тренинга и степен оптерећења. Резултати до којих су дошли, показују да је просечна

фреквенција срца у току вежбања од 150-180 откуцаја у минути (1§ћапи§о е! Оићп, 1978;

Ме1са1Г, ^а!боп, МаЉет е! Оиупп, 1982; ^ећег, 1973, по Ке1боп и сар., 1988). 101

Закључили су такође, да је аеробни плес, односно, аеробик има значајан утицај на развој

срчано-судовног и респираторног система (Роб1ег, 1975; 1§ћапи§о е! ИиИ1ег 1977, ^ећег,

1974; Оа1сћ, Баид1ег е! Регг1б, 1983; МПђигп е! БиИб, !983; КоскеГе11ег е! Вигке, 1979;

Уассаго е! СНп1оп, 1981, по ^ШуГогд и сар., 1988).102

103

бћерћагд, 1984 (према Јоћпбоп, 1984), долази до закључка у спроведеном истраживању, да

додатни рад руку има за последицу повећање срчане фреквенције и потрошњу кисеоника у

односу на саму вежбу. Такође и Аб1гапд, Оићагау е! ^аћгеп, 1968., долазе до закључка да

покретање и рад руку изнад висине рамена има за последицу и изазива већи пулс код

вежбача него што то проузрокуј е рад рукама у зони испод висине рамена.

Јоћпбоп, Вег§, Еаћп, 1984, су такође дошли до занимљивих података у свом истраживању.

Закључили су да се количина масног ткива смањила за 2,1% при

100 Де Врис, Х.А. (1976). Физиологија физичких напора у спорту и физичком васпитању. Београд: НИП Партизан, стр. 204.101 Према 2а§огс, М. (1993/ КатгЗсапје пека1епћ дЉаШћ $)гик1иг V аегоћгИ. (БоИогзка ЖзегШсуа). ^јиМјапа: РакиИе1а 2а броЛ ^п^егга V ^јиМјат, 81г. 16.

102 2а§огс, М. (1993). Кагугзсапје..., ор. сИ. стр. 16.103 Исто стр. 16.



вежбању које је спроведено два пута недељно у периоду од 12 недеља, а до смањења за

3,1% је дошло када се вежбало три пута недељно.104

Загорц са сарадницима (1984) износи утицај аеробног вежбања на функционалне

способности људског организма.

Загорц (1986) је на основу опширног истраживања, прецизно одредила најчешће мотиве за

бављење аеробиком, као најпопуларније врсте спортско-рекреативних активности жена.

Она наводи следеће мотиве за бављењем Аеробиком:

^ јер се са аеробиком психички и физички опустим,

> зато, да би побољшала своју физичку кондицију,

^ јер уживам у вежбању уз музику,

> јер ми после радног времена прија кретање,

^ јер при вежбању осетим снижавање психичке напетости,

^ јер желим што дуже остати млада и витална,

^ јер ценим лепоту и складност покрета,

> јер у аеробику налазим велико задовољство и

> јер сам уверена да то користи мом здрављу.

Повећање кондиције организма је основни мотив, који је повезан са физичким и

психичким опуштањем, односно смањењем психичке напетости. Добро расположење,

задовољство и опуштеност су чиниоци, који утичу на здравље, очување младалачког

изгледа и виталности. Уз вежбање аеробика, достиже се лепота и склад тела,

хармоничност и складно кретање доприноси задовољству, које се осећа и кад се овлада

својим телом, тако, да оно може да се „ослушкује“ и „осећа“.

Регу, Мо^ћег, Еа Ретеге, КоаМад е! 081гоу8ку, 1988., су дошли до закључка у својим

истраживањима да је дошло до значајнијег смањења масног ткива у групи вежбача, која је

вежбала по интервалној методи, него у групи вежбача која је вежбала по континуираној

методи.

104 Исто стр. 16.



Исти аутори су такође истраживали и која је метода у аеробном вежбању применљивија.

Закључили су да боље резултате даје интервална метода у односу на континуирану.

МаЉет, Рох, 1981, препоручују после свог истраживања, блокове у вежбању минималне

дужине три мунута, а између блокова препоручују ходање или лагани џогинг. Такође и

^а^егеоп, 1984 (по Огеђ, 1992)105 проучава резултате интервалног тренинга у аеробику (7-8

блокова у трајању по три минута, између блокова један минут ходања) и долази до

закључка да су вежбачи способни да пређу већу раздаљину у Куперовом 12-минутном

тесту. После шест недеља вежбања, примећено је да се вежбачима смањила срчана

фреквенција у миру.

Р1скпеу (1989) у свом раду на основу личног искуства говори о калинетиксу као начину

вежбања за жене уз музику, саветујући одређени садржај, обим и интензитет оптерећења.

Возаревић (1992) у свом дипломском раду на узорку од 90 испитаница, подељених по

старосној доби на три групе (14-24, 25-32 и 33-45 година), примењује батерију од осам

моторичких тестова (четири за мерење репетитивне снаге и четири за мерење гипкости

доњих екстремитета). Третман се састојао од тромесечног вежбања аеробне гимнастике

(аеробика). Закључио је да је вежбање аеробне гимнастике имало позитиван утицај на

развој репетитивне снаге и гипкости, без обзира на старост.

Тодоровић и Нићин (1994) су скренили пажњу на промене интересовања и мотива школске

омладине у смеру модернијих и за њих занимљивијих организационо- методских

поступака, те да у том правцу треба будуће наставнике физичког васпитања усмеравати.

Принципи и методе разликују се у зависности од циља и задатака појединог дела часа

аеробне гимнастике. У вези са тим, аутори су још једном подвукли да аеробна гимнастика

није ништа ново већ су то старе вежбе обликовања које се примењују на други начин.

Попов (1995) у свом дипломском раду указује да је аеробик адекватно средство физичког

васпитања и образовања у средњој школи.

105 Огеђ, О. (1992). КеШњпа ерказпоз! иђесајар1е$а па то1опске зрозоћпозИ $1иЉпПса. (Бок^огзка ЖзегШаја). 2а§геђ: Кте2ш1о§к1 1акиће1, 8!г. 27.



Брик (1996) проучавајући однос денс аеробика и трчања, вожње бицикла, пливања, пешачења и дизања

тегова, и њихов утицај на одбрамбене морфолошке, функционалне и моторичке способности, на популацији

рекреативаца, долази до закључка да денс аеробик има највећи утицај на побољшање „кардиоваскуларног

фитнеса“.

Нићин и Тодоровић (1996) истражују повреде у аеробној гимнастици (аеробику). Испитивање је рађено на

100 вежбачица аеробика, старих од 14 до 46 година. Утврђено је да се највише повреда јавља у старосној

групи од 25 до 30 година, а најмање у најмлађој групи. Непријатности услед вежбања јављају се у 32%

случајева и то најчешће: болови у колену и скочним зглобовима, болови у мишићима, несвестица и

малаксалост. Повреда на часу аеробика има 8% и то су најчешће: повреда скочног зглоба, упала покосница

и истегнуће мишића задње ложе бута. Овакво стање указује да се најчешће, заправо једино, повређују доњи

екстремитети.

Слично Брику (1996) и Пиларела и Робертс (1996), проучавајући однос степ аеробика и других цикличних

активности, као и подизање тегова, и њихов утицај на одабране морфолошке, функционалне и моторичке

способности, на популацији рекреативаца, долазе до закључка да степ аеробик има највећи утицај на

побољшање „кардиоваскуларног фитнеса“.

Ушањ (1997) наводи да аеробно вежбање уз музику утиче готово на све врсте координације и да је најбоља

метода понављања за рад на гипкости горњих и доњих екстремитета (у току главног дела часа), али и за рад

на целом телу (у току завршног дела часа).

Секулић (1997) истиче да модификован час степ аеробика утиче на развој експлозивне снаге доњих

екстремитета. Аутор предлаже одређене вежбе и начин њиховог извођења у циљу побољшања ове моторичке

способности и то уз музику споријег темпа (118-122 ђрш), а касније и нешто бржег (122-128 ђрш).

Петровић, В. (1999) је истраживала утицај савремених програма вежбања (аеробик, калинетикс и Сенс-Џим)

на квантитативне промене морфолошких карактеристика и моторичких и функционалних способности

студенткиња прве



године београдског Универзитета. Кроз експериментално и лонгитудинално истраживање, засновано на

основама савремене науке, а у циљу унапређења наставе студенткиња, аутор је дошао до закључка да сва

три програма доприносе позитивном развоју испитиваних морфолошких карактеристика и моторичких

способности, као и да је у томе најефикаснији аеробик.

Еа Рог§е (2000) наводи да аеробно вежбанје 3-4 пута недељно, у трајању од 20 до 60 минута, позитивно утиче

на развој издржљивости.

Пековић (2000) је у свом дипломском раду, на узорку од 176 студенткиња Универзитета у Београду које су

1997. у оквиру наставе физичког васпитања у зимском семестру, два часа недељно вежбале уз музику,

спровела истраживање са циљем да се утврди структура мотивације за ову активност.

Мотиви су у манифестном простору хијерархијски структурирани с обзиром на средње вредности. На првом

месту се појављује корисност по здравље, лепота и складност кретања, жеља да се побољша кондиција,

телесно и духовно опусти, лепша фигура итд., чиме се потврдила хипотеза Н (Мотиви ће у манифестном

простору бити хијерархијски структурирани, где ће се на првом месту појавити жеља за побољшањем

физичке кондиције и жеља за лепшом фигуром).

У латентном простору је факторском анализом издвојено четрнаест независних фактора који објашњавају

66,925% укупне варијансе система. То су: Р1: „То ће Ш;“; Р2: Афирмација; Р3:

Превазилажење стреса; Р4: Виталност; Р5:

Самосталност; Р6: Уживање уз музику; Р7: Афилијативни; Р8: Престиж; Р9: Утицај медија; Р10: У ритму

„вође“; Р11: Кондиција - здравље; Р12: То је „1п“; Р13: Задовољство и Р14: „Смршати“.

Пековић, закључује: „Најважнији фактор који опредељује студенткиње за изборни програм - вежбање уз

музичку пратњу, је тежња да вежбањем повећају своје радне способности, али и да се пријатно одморе,

опусте и ослободе напетости. Вежбање им је потребно, највише због успостављања равнотеже између

повећаних



интелектуалних оптерећења и релативно малог кретања, који су карактеристика новог начина живота и

рада.“106

Вигњевић (2001) у свом дипломском раду предлаже вежбање по моделу степ аеробика у рекреативне сврхе,

износећи специфичности рада на степеру.

Бијелић (2003) као проблем свог истраживања поставља утицај балетске припреме у функцији одређених

моторичких способности. На основу иницијалног и финалног мерења експерименталне и контролне групе

испитиваних особа, аутор је дошао до закључка да балетска припрема која обухвата издвојене основне

елементе класичног балета има значајно позитиван утицај на већину испитиваних моторичких способности

испитаница.

Мандарић (2003), у својој докторској дисертацији, је истраживала ефекте програмираног вежбања уз музику

који су праћени са седам варијабли из простора морфолошких карактеристика, три из простора

функционалних способности и шеснаест из простора моторичких способности. Истраживање је показало да

је програмирано вежбање уз музику по моделу степ и хај лоу аеробика утицало на побољшање морфолошких

карактеристика, функционалних и моторичких способности.

Тако Нићин, Ђ. (2003) говорећи о теорији и пракси Фитнес-а као једног од најважнијих појавних облика у

савременој физичкој култури објашањава суштину и значај ове проблематике на корист њеног даљег

развоја, а о антропомоторици (2000) каже да је њена примена у физичкој култури од изузетне важности и

приказује многобројне факторе који ће и даље доприносити усавршавању човекове моторике.

Стојиљковић (2005) у књизи „Фитнес“, проширујући материју своје претходне књиге, наглашава да фитнес,

односно аеробик као његов саставни део, има два правца - здравствено усмерени фитнес (ћваШ гвШвЉ

јгШв^) намењен рекреативцима и фитнес усмерен ка постигнућу (рвг/огтапсв гвШвЉ јгШв^), намењен

такмичарима, детаљно објашњавајући оба. Аутор још систематичније

106 Пековић, Н. (2000). Вежбање уз музичку пратњу у изборној настави студенткињабеоградског Универзитета (Дипломски рад). Београд: Факултет физичке културе. стр. 34.



образлаже улогу и значај физичке припреме у рекреацији, трима базичним физичким

својствима у фитнесу (аеробној издржљивости, снази и покретљивости) и даје разноврсне

програме за њихов развој.107

Апа Јагуеки1§ (2005) је истраживала како услови за вежбање утичу на учинак аеробика.

Циљ истраживања је био тестирање зависности аеробиком узрокованог побољшања

функционалних способности од услова у којима се вежба. Истраживање је показало да

негативни учинци на расположење, изазвани неповољним условима за вежбање, нису

изменили утицај програма аеробике на побољшање нивоа функционалних и моторичких

способности, односно фитнеса.108

Костић и Загорц (2005)истражују и компарирају промене кардиоваскуларног

фитнеса два модела аеробног вежбања жена. У истраживању се упоређују ефекти два И -

Ео модела аеробног вежбања (плесног аеробика) на кардиоваскуларни фитнес 29 жена

старих од 25 до 30 година. Закључено је да су ефекти два № - Ео модела плесног аеробика

на кардиоваскуларни фитнес подједнако добри, ако се плесни аеробик у континуитету

вежба дуже време, а три пута у недељи, или ако се вежба пет пута у недељи, а краће време,

уз услов да је интензитет вежбања исти.

Костић, Младеновић и Микалачки (2007)109 су истраживали повезаност физичког фитнеса

са крвним притиском старих мушкараца и жена. Добијени резултати показује да постоји

повезаност између предикторског скупа варијабли (физичког/фитнеса) и систолног и

дијастолног крвног притиска на узорку мушкараца и жена.

Пантелић и сар. (2007)110 истражују ефекте модела рекреативног аеробног вежбања на

показатеље функционалних способности. Мултиваријантна анализа коваријансе

(МАНКОВА) и униваријантна анализа коваријансе (АНКОВА) употребљене су за

утврђивање остварених ефеката вежбања. Резултати на финалном мерењу су показали да је

реализовани модел рекреативног аеробног

107 Јагуеки1§, А. (2005). Мјесај тје1а га ^јеЊапје па рогШ^пе истке аегоћ^ке. Загреб: Кинезиологија, Уо1. 37 N0.1108 Костић, Р., Загорц, М. (2005). Компарација промена кардиоваскуларног фитнеса два моделас аеробног вежбања жена. Ниш: Рас!а ишуегзћаЉ уо1.3, ђг.1, стр. 45 - 57.109 Костић, Р., Младеновић, И., Микалачки, М. (2007). Релације физичког/функционалног фитнеса са крвним притиском старихмушкараца и жена. Ниш: Рас!а итуегбћаЉ уо1.5, ђг.1,стр 75 - 84.110 Пантелић, С., Костић, Р., Микалачки, М., Ђурашковић, Р., Чокорило, Н., Младеновић, И. (2007). Ефекти моделарекреативног аеробног вежбања на функционалне способности жена. Ниш: Рас!а ипЈуегбИаИб уо1.5, ђг.1, стр. 19 - 35.



вежбања имао позитивне ефекте на функционалне способности испитаница

експерименталне групе (р=.000). Ово истраживање је потврдило постојеће закључке о

позитивним ефектима рекреативног аеробног вежбања уколико се оно реализује

одговарајућим интензитетом, временом и трајањем.

Хорватин-Фучкар и сар. (2008)111 су на Кистлеровој платформи истраживали кинетичке

параметре. Кинетички параметри трокомпонентне силе реакције подлоге (Р х, Ру, Р2)

омогућили су утврђивање предиктивних биомеханичких параметара при одразу за корак

на и при силаску са степ клупице у извођењу основних корака степ аеробике. Клипице су

биле три различите висине. Због специфичности кретних структура, анализом добијених

резултата потврђене су очекиване разлике између извођења истих корака на различитим

висинама степ клупице, као и између различитих корака на истој висини степ купице.

Извођењем корака на већим висинама степ клупице повећани су укупни интензитет и

учинак вежбања због знатно већих амплитуда кретања целог тела, а тиме и укупног

оптерећења на коштано-зглобни сасатав при пењању на клупицу и силаску са ње знатно

веће.

На основу до сада наведених одабраних и карактеристичних истраживања, може се

закључити да је најчешће, предмет истраживања у групним фитнес програмима била

релација имеђу морфолошких карактеристика и моторичких способности, мотивација за

бављење овом врстом активности, затим поједине морфолошке карактеристике и

моторичке и функционалне способности. Овим радовима је потребно и додати велики број

теоретских радова који третирају проблематику фитнеса, а у склопу њега и аеробика.

Најчешће проучавани аеробик програми су хај-лоу и степ аеробик.

111 НогуаИп-Рискаг, М., Мејо^бек, М., 2г^с1с-Магко^ш, К. (2008). АпаИга геаксјероИодерп ^гуодепји когака и $1ер аегоћШ па Миржата гагНсШћ ушпа. 2а§теђ: Кте2ш1о§уа, Уо1.40 №.2 стр.190-200.



3. ПРЕДМЕТ, ЦИЉ И ЗАДАЦИ ИСТРАЖИВАЊА

3.1. Предмет истраживања

Предмет овог истраживања је развој групних фитнес програма од воркаут-а (жогкоиђ до

данас.

Истраживање је за основу имало сагледавање историјских чињеница које указују на развој

групних фитнес програма од „^огкои!“-а, који је развила Џејн Фонда, почетком

осамдесетих година XX века, до програма који су актуелни данас.

3.2. Циљ истраживања

Основни циљ овог истраживања је био и приказ, анализа развоја групних фитнес

програма, њихова систематизација и наговештај даљег развоја ових програма, а како би

пројекат могао да послужи за нека будућа истраживања ове области.

3.3. Задаци истраживања

У раду је било потребно да се испуне следећи задаци, којима се операционализовао

постављени циљ истраживања:

1. Истражити и анализирати све доступне примарне библиографске изворе: статичке

(монографије, уџбеници, скрипта, практикуми, енциклопедије, речници, лексикони,

докторске дисертације, магистарске тезе, дипломски радови), периодичне

публикације (зборници радова, полиграфије) и динамичке изворе (научни и стручни

часописи, периодични билтени, интернет сајтови) и

2. Приказати настанак, развој и преглед савремених групних фитнес програма са

њиховом систематизацијом.



Поред ових примарних задатака, реализовали су се и следећи задаци:

1. Приказани су они програми који су били прекретница у развоју групних фитнес

програма,

2. На основу прикупљених података израђена је систематизација групних фитнес

прогама,

3. На основу анкетног упитника дат је приказ развоја групних фитнес програма у

Београду са освртом на тренутно најпопуларније програме у фитнес клубовима.



4. ПОЛАЗНЕ ХИПОТЕЗЕ ИСТРАЖИВАЊА

Сва досадашња истраживања и анализе доступних библиографских извора, указују на

озбиљност и тежину намере да се изведе планирана систематизација проблема

истраживања. Проблем је комплексан и захтевао је прецизност у одређивању

карактеристика и критеријума који ће да послуже као основа систематизације у коју би се

касније могли да разврстају групни фитнес програми.

112

С. Бранковић (2009) износи: „Строго методолошки посматрано хипотезе у истраживањима

историјске и сличне природе (по методологијама историјских истраживања нису и нужне)

али кад се ради о стручном раду - магистарској тези, у циљу што сложенијег,

квалитетнијег овладавања 'истраживачким занатом' ми смо 'удовољили' и овом захтеву

методологија научних истраживања. На овај начин сачинили смо одређени хипотетички

оквир истраживања изабраног проблема (установили одређену 'матрицу' истраживања -

која се налази 'иза' свега

и, наравно, не 'види' се али омогућује истраживачу да све смести на најбоље могуће место

и своје мисли и писано излагање изложи на најприхватљивији могући начин).“

Дакле, у истраживање свега, а у вези са групним фитнес програмима, пошли смо од

следећих претпоставки, очекивања (тзв. хипотеза), а које се, увек, у методологијама

најчешће деле на - опште, посебне и појединачне.

На основу предмета, циља и задатака истраживања и анализе библиографских извора,

постављена је општа хипотеза (Хо):

Хо - Могуће је дефинисати критеријуме и сачинити систематизацију групних

фитнес програма,

112Бранковић, С. (2009). Институционално-организациона основа и резултати отворене школе фудбала. (пројекат Магистарске тезе). Београд: Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања, стр. 25.



и неколико посебних хипотеза:

Х^ - Пилатес, ^огкои!, степ тренинг, аква аеробик и Тае бо, су програми који

су представљали прекретницу у развоју групних фитнес програма,

Х2 - Групне фитнес програме је могуће систематизовати у четири основне

групе: кардио; „мишићне“; микс (кардио и мишићни) и боди енд мајнд (ћоду &

штф програме.

Х3 - Појављивање групних фитнес програма у Београду, прати тренд развоја у

свету.



5. ПРИМЕЊЕНА МЕТОДОЛОГИЈА

Реч (појам, израз, име) - методологија, која нам „служи“ као „оруђе“ у истраживањима, је

сложеница која је састављена од две стране речи - твтоЉоб (истраживање, испитивање,

поступак, пут, проверен начин) и речи - 1одо$ (ум). „Методологија је, дакле, посебна наука

о путевима долажења до релевантних научних (са)знања. Она 'обједињава' скуп мисаоних

операција у неком истраживању, начине, и избор, и дефинисања проблема истраживања,

прикупљање и обраде грађе и података, закључивања и образлагања закључака. Научно

засновано истраживање је, уистину, непотпуно ако у њему није описана методологија

помоћу које се 'дошло' до изложених резултата истраживања и на основу резултата

изведених закључака.“113

5.1. Ток и поступци истраживања

С обзиром на тему истраживања примењена је историјска, дескриптивна и компаративна

метода, односно, прецизније: метода анализе, метода синтезе, методе индуктивног и

дедуктивног закључивања, проучавање документације о групним фитнес програмима и

компаративна метода.

У овом теоријско-емпиријском, тзв. акционом истраживању, је као основни експликативни

метод, примењено трансферзално истраживање неексперименталног карактера. Ово

истраживање је теоријско-емпиријске природе и припада типу, као што је већ изнето,

систематско неексперименталног истраживања (испитивале су се и мериле појаве

одређеним техникама, а да претходно ни на који начин није утицано на интензитет и

природу њиховог испољавања).

У фази дефинисања теоријског оквира рада коришћен је библиографско- спекулативни, а

приликом обраде и интерпретације резултата статистички метод.

113Бранковић, С. (2009). Институционално-организациона ..., ор. с11., стр. 22.



Од истраживачких техника за прикупљање података коришћено је анкетирање и интервју.

Испитивање заступљености групних фитнес програма у нашим клубовима је извршено трансверзално,

односно, испитивана је њихова заступљеност онаква каква она јесте у садашњој ситуацији, што представља

суштину примене сервеј методе.

Као допуна уз основну анализу, коришћена је метода теоријске анализе. Овом методом су се анализирали,

пре свега, резултати досадашњих истраживања о настанку, развоју и ефектима групних фитнес програма на

вежбаче и остале чињенице које су у посредној или непосредној вези са проблемом истраживања.

Уз помоћ методе компарације установљено је оно што је заједничко и оно што разликује та истраживања и

на основу тога, уз коришћење логичких процеса апстракције и генерализације, припремљен је оквир за

теоријски приступ нашем емпиријском истраживању. Овај теоријски оквир је послужио и за

систематизацију постојећих групних фитнес програма.

Ова метода, на неки начин, у себе укључуј е и историјску методу, што представља поступак да се

рационално и ефикасно реализују циљеви и задаци овог истраживања, и то је један од разлога што смо се

определили за ову методу.

У операционализацији је спроведена следећа динамика истраживања:

У припремној фази:

1. Обрада и анализа доступних библиографских извора,

2. Израђен је инструмент за прикупљање података о фитнес клубовима и групним фитнес

програмима,

3. Обезбеђена је сарадња са Савезом за рекреацију и фитнес Србије у реализацији и

прикупљању података потребних за ово истраживање и



4. У сваком фитнес центру су планиране најмање две посете. Прва приликом обављања предвиђене

анкете и друга после анкете када би се обавио увид у конкретне програме који се реализују у

одређеном фитнес клубу.

У фази реализације истраживања на терену:

1. Прикупљени су подаци о фитнес центру,

2. Путем анкетног листа и интервјуа, сакупљени су релевантни подаци потребни за даљу анализу и

обраду.

У завршној фази је обављен рад на:

1. Обради прикупљених података,

2. Приказу резултата са дискусијом,

3. Извођењу закључака на основу анализе систематизованих података и

4. Прихватање или одбацивање полазних хипотеза и заузимање ставова у односу на

постављени проблем истраживања.

Прикупљене и критички проверене чињенице су уопштаване поступком синтезе, како би се добили

релевантни резултати истраживања.

5.2. Узорак варијабли и инструменти за њихово мерење Узорак

варијабли је разврстан у две групе:

1. Узорак клубова и

2. Узорак групних фитнес програма.



За потребе овог рада планирано је било да се истражи стање у што већем броју доступних

фитнес клубова у којима је било могуће обавити анкетирање. Жеља је била да тај избор

клубова буде што разноврснији. Најбитнији фактор за успех у реализациј и овог

истраживања, свакако је била отвореност и спремност власника, менаџера или инструктора

у клубовима да сарађују на овом пројекту. Велика помоћ у прикупљању података је

добијена од Савеза за фитнес и рекреацију Србије који је својим чланицама дистрибуирао

састављен анкетни упитник. Такав је био почетни план, али у практичној реализацији смо

се срели са великим проблемима за које смо мислили да неће бити препрека у реализацији

истраживања. Било је пуно непријатности јер власници (првенствено) нису желели да буду

кооперативни и сарађују у подацима који су морали да буду јавни по својој суштини, као

што су датум почетка рада клуба, програми који су били актуелни и у понуди на почетку

рада итд. Истраживач је имао утисак као да пита за откривање неке државне тајне која је

под ознаком строго поверљиво. Оно што ј е можда био већи проблем је људска

неспремност да се одвоји тридесетак минута за разговор и узимање података из анкетног

упитника, а њих је било заиста мало. Поражавајући је утисак те неспремности да пруже

најобичнију помоћ у нечему. У једном тренутку се истраживач запитао: Шта би било да су

морали да дају одговоре на већи број питања или на питања која су задирала у њихову

пословну политику? Али то и ниј е тема овог рада.

Тек сада је истраживач схватио, и има потребу да то напомене, какву је немогућу мисију

остварила Нина Стојадиновић (2009) у свом истраживачком пројекту који је послужио као

једно од референтних истраживања за овај истраживачки пројекат.

У циљу сагледавања ситуације и прикупљања података о групним фитнес програмима који

се тренутно реализују у фитнес клубовима у Београду и Србији, сачињен је анкетни

упитник.

С обзиром да је предвиђено да узорак у овом истраживању буде групни и хотимичан,

појавио се, као што је и очекивано, и проблем уопштавања значајнијег степена који би се

односио на целокупно фитнес тржиште. Резултати свакако могу да буду значајан

показатељ и могу да послуже за неко будуће истраживање.



Према Перићу (2006)114, избор адекватних мерних инструмената за процену социолошких варијабли логично

је повезан са природом издвојене варијабле. Углавном се користе инструменти анкетног типа, а одговори

на постављена питања дају уз помоћ скала процене.

„Анкета је у педагошким истраживањима поступак којим се испитаницима постављају питања у вези са

чињеницама од научног интереса за педагогију, а које су познате испитаницима, или питања у вези с

мишљењима испитаника.

Инструмент анкете, у којој се питања постављају и на њих одговара писаним путем назива се анкетни

лист. Понекад није могуће повући оштру границу између анкетног листа и скале судова, јер се питањима у

анкетном листу може тражити од испитаника и процењивање, а тада се у рубрици за одговоре обично налази

и унапред одштампана скала судова.“115

Анкета у педагошким истраживањима има велику важност. Као што је случај и у овом истраживању и

многим другим, једино се анкетом може да дође до тражених података. Она је временски много

економичнија од интервјуа, јер је могуће истовремено анкетирати већи број особа.

Интервју, у литератури означен још и као експлорација, је истраживачка техника базирана на вербалном

начину прикупљања релевантних података у форми дијалога између испитивача (истраживача) и

испитаника. У пракси се срећу два основна типа интервјуа - стандардизован и нестандардизован. За потребе

овог истраживања коришћен је, други основни тип - нестандардизован интервју. Овај тип интервјуа је

далеко пластичнији од стандардизованог и омогућава слободнију комуникацију са испитаником.

Мужић (1979)116 износи: „Особито важан моменат у припремању интервјуа јесте израда и упознавање са

подсјетником. Он треба да садржи циљ интервјуа, план како га треба проводити, затим упуте испитивачу у

вези са тактиком у разговору, те упуте у вези са регистрацијом самог тока разговора.“

114 Перић, Д. (2006). Методологија научних истраживања. Београд: ТИМС, стр. 199.115 Мужић, В. (1979). Методологија педагошких истраживања. Сарајево: ИГКРО Свјетлост, стр. 262.116 Мужић, В. (1979).Методологија..., ор. сИ, стр. 253.



За потребе овог истраживања интервјуисане су особе које су на нашим просторима дале значајан допринос и

одиграле битну улогу у развоју групних фитнес програма у нашој земљи. Такве податке је свакако било

најбоље добити истраживачком техником интервјуисања, које је извршено за потребе овог рада.

Ово је и један од разлога што се у овом истраживању определило за коришћење анкете и интервјуа као

истраживачких техника, односно, анкетног упитника као инструмента за најнепосредније прикупљање

података.

У прилогу овог рада је представљен изглед самог анкетног упитника који је коришћен за прикупљање

релевантних чињеница.

У складу са полазним хипотезама и објективним условима истраживања варијабле су разврстане у две

групе:

5.2.1. Варијабле о фитнес клубу

После обилазака заиста великог броја фитнес клубова и комплетирања материјала који могу да се искористе

за обраду и анализу, констатовано је да постоје комплетни планирани подаци за 47 фитнес клубова који

егзистирају у Београду и 10 фитнес клубова ван Београда (Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Лазаревац, Пирот).

Ови подаци су комплетирани у периоду од септембра 2009. до маја 2011.

У овом узорку за обраду је узета једна варијабла: година почетка рада фитнес клуба.

5.2.2. Варијабле о групним програмима

Из овог узорка су за обраду узети подаци за шест варијабли:

1. Подаци о програмима који су се реализовали на почетку рада сваког анкетираног

фитнес клуба у периоду од 1990. - 2010.,

2. Подаци о времену, у току дана, када се најчешће користе групни фитнес програми у

клубу,



3. Подаци о томе који се групни фитнес програми спроводе тренутно у фитнес клубовима,

4. Подаци о групним фитнес програмима који се реализују у клубовима, а не налазе се на понуђеном

списку програма који је дат у анкетном листу,

5. Подаци о три, тренутно, најпосећенија групна фитнес програма за сваки фитнес клуб и

6. Ставови о најбитнијим особинама које треба да поседује инструктор групних фитнес

програма.

5.3. Статистичка обрада података

Свакако да се вредност неког истраживачког пројекта, поред осталог, вреднује и по одабраним

статистичким методама за обраду прикупљених података. Да би се у овом истраживању дошло до

задовољавајућих и релевантних тумачења, одабрани су најадекватнији поступци који одговарају природи

постављеног проблема и који су омогућили тестирање постављених хипотеза и утврђивање законитости у

оквиру истраживачког подручј а.

Сви подаци, до којих је истраживач могао да дође у процесу истраживања, су обрађени поступцима

дескриптивне и компаративне статистике.

Сви подаци су обрађени на персоналном рачунару, уз коришћење апликационог програма 8Р88 17.


1 ЕЉподуш 2 ТипГ1!3 Зрог! асћуе ДШез 4 Согроге ^е11пе88 сеп!ге5 Тас!огу дут 6 8КС „11 аргП“7 ОСТК 31ап 8 Ро^ег дут р1из9 Ишсогп 10 Теге!апа ћге11 Уое Г11пе8 к1иђ 12 Ткпез к1ић Теге!апа13 А1ћ1е!1с дут 14 Р11пе88 сеп!аг Б & Б


15 Лх18 Г1Ше88 16 Агепа N° 1.17 Махтш Г1Ше88 18 8рагк19 В Г11 8ШЉО 20 АРС 81аг21 СК8 „Зитше“ 22 8С „ОНтр“23 8КС „Та§тајдап“ 24 РС „8рог1зка акадетца Косо^^с“25 Бх1геше дут 26 Тор Гогт27 ЗШЉО А1ек8апдаг 28 РН:пе88 ^ уода 2а 2епе29 ИШе88 к1ић М 30 П1пе88 81иЉо Огееп 2опе31 АегоМк 1 Г11пе88 8ШЉо Јипд1е ро^ег 32 Топи8 ргоГ33 И1пе88 с1иђ Б1етеп! 34 П1пе88 с1ић 8р1Г11

35 Ви1еуаг Воду 81иЉо 80 36 П1пе88 81иЉо Рго еГГес!37 Аг1 Г1Ше88 1 рПа1е8 к1иђ 38 ОоодПГе Г11пе88 - ^аду8 дут39 Се8аги8 40 1п1едга1 ТРТ41 ^е11пе88^апд 42 Роге8143 РК Ра1е81га 44 81иЉо Адоп45 НШ Оут 46 81иЉо га уоди 1 рНа1е8 ПГесеп1аг47 ИШе8 к1иђ К1КА8 48 Рогта Г11 - ^агагеуас49 Тор Гогт - Кгадијеуас 50 Р11пе88 к1иђ ћарру дут - Р1ГО151 „8МТ ^е1е1тага“ - КОУ1 8ад 52 8апи8 ^е11пе88 - №у1 8ад53 К1А - №§ 54 ^К8 „РаШи1а“ - №§55 Не1Љ & Ас11уе - №§ 56 Ркпе88 к1ић „ВиИегДу“ - №§57 „2М“ - №8

1990 - 1995 1995 - 2000 2000 - 2005 2005 - 2010

6 6 6 39

У даљем излагању и дискусији ће се за анкетиране фитнес клубове користити „шифра“,

односно само редни број под којим се налазе у табели 6.1.

У табели 6.2. могу се видети подаци о годинама када су свој рад отпочели фитнес клубови

у којима је спроведена анкета.

Табела 6.2. Године почетка рада фитнес клубова

Примећује се да је број (фреквенција) фитнес клубова који су свој рад отпочели у прва три

петогодишња временска периода иста. У табелама се може уочити податак, да је већина

клубова који су обухваћени овим истраживањем, своју активност отпочела у последњем

петогодишњем периоду, односно у раздобљу од 2005. до 2010.

У истраживању се стриктно придржавало плана да анкету могу да попуњавају само:

власници фитнес клубова или менаџери фитнес клубова или

тренери/инструктори који спроводе групне фитнес програме у том клубу.


фреквенција проценат

власник клуба 11 19,3

менаџер 34 59,6

инструктор/тренер 12 21,1

збир 57 100,0

Из табеле се примећује да је у истраживању као извор података о фитнес клубовима најзаступљенија била

категорија менаџера у клубу. Од 57 анкетираних клубова, за 34 фитнес клуба (59,6%), податке су дали

менаџери у тим клубовима. По бројности у давању података затим следе скоро подједнако инструктори или

тренери и власници фитнес клубова. Први са 21,1%, а други са 19,3% од укупног броја анкетираних.

Од великог значаја за ово истраживање су били и подаци који су могли да дају увид у развој групних фитнес

програма у нашој земљи, добијени анализом података клубова који су своју активност и рад отпочели у

периодима 1990 - 1995, 1995 - 2000 и 2000 - 2005.


1990 - 1995 1995 - 2000 2000 - 2005 2000 - 2005

аегоМк аегоМк б!ер аегођ1к б!ер аегођ1к^огкои! ^огкои! рИа!еб рИа!еб

уо§а уо§а ћ1-1оте тае ђо81ге1сћш§ б1ге1сћш§ пе^ ђо^у дпб (§1и!еиб, поде, б!отак)ја22ег812е јаггегаге !ае ђо ђо^у б!ерса11апеИсб !ае ђо б!ер ђаб1с ђо^у а!аскЉпсе аегођЉ т1х аегоМк ГИ ђа11 кги2П1 1геп1п§

б!ер аегођ1к §пб (§1и!еиб, по§е, б!отак) Љпсе аегођ1к

ђа1е! 2а ^еси ГИ ђох ђо^у ритррИа!еб вежбе са теговима/тегићима уо§аћ1-1о№-1трас! бр1пп1п§

ђог11аск1 аегођ1к аегођ1к ба раИсата кш2П1 !геп1п§Љпсе аегођ1к

б1ге1сћт§ђо^ујатаегођ1кт1х аегоМк^огкои!гитђак1ск аегођ1са^иа№гекгеасгјауо§а1а!еб

1990 - 1995 1995 - 2000 2000 - 2005 2005 - 2010

аегоМк аегоМк аегођ1к аегоМксагШо сагШо рИа!еб рИа!еб

^еЉе 8а раИсата б!гесћ1п§ б!ер аегођ1к^еЉе 8а ^цасата б!ер аегоМк тае ђо^еЉе ба !е§1С1та !ае ђо Љпсе аегођ1к^еЉе па г1ђб!о1и Љпсе аегођ1к ђо^у Гогт1п§

^еЉе ба теЉапката ђо^у Гогт1п§ уо§а

У следећој табели 6.5. су изнети подаци о групним фитнес програмима који су били у понуди на почетку рада

фитнес клубова ван Београда у периоду:

Табела 6.5. Програми који су били у понуди на почетку рада фитнес клубова ван Београда


ђо^у а1аск Ш1х аегоМк а^иа№

& ђа11 гишђа&пку аегођш сатШо кшкђох самоодбрана за жене ћ1-1оте аего№ сагШо к1ск аегођ1к ђа11 рПа1е8 ша! рИа1е8 бШе аегођ1с

Када се анализирају подаци о групним фитнес програмима који су презентовани у ове две табеле, може се

приметити да се у фитнес клубовима из Београда програми активирају и бивају у понуди клубова, не дуго

затим, пошто су своју премијеру или кратак временски стаж имали у светским или европским оквирима.

Значи да недуго после презентације на конвенцијама или маркетиншке презентације и кампање у медијима,

ти „нови“ групни фитнес програми се појављују у понуди и код нас. Ово важи за све наведене програме у

првом петогодишњем периоду за који се определило у овом истраживању. У питању је период од 1990 до

1995.

У клубовима ван Београда може се приметити да су поред, наведеног аеробика, који је у то време већ био и

развијен и веома популаран широм света, наведени програми који несумљиво своју основу имају у вежбама

обликовања уз коришћење различитих реквизита, попут: вијача, тегића, палица, медицинки итд.

6.1.2.1. Подаци о времену, у току дана, када се најчешће користе групни фитнес

програми у клубу

Имајући у виду чињеницу да су фитнес клубови отворени током читавог дана и клијенти могу да користе

њихове услуге у широком временском дијапазону, идеја је била да се кроз одговор на питање у анкети, дође

до података о добу дана који вежбачи користе најчешће за групне фитнес програме у анкетираним

клубовима.

У Табели 6.6. су изнети такви подаци.


фреквенција проценат

поподне 4 7

увече 53 93

Сума 57 100

пре подне поподне увече

У ком термину вежбачи најчешће користе групне фитнес

програме у вашем клубу (заокружите термин који Вам 0 4 43највише одговара):

0% 8,51% 91,49%


У ком термину вежбачи најчешће користе групне фитнес

програме у вашем клубу (заокружите термин који Вам 0 0 10највише одговара):

0% 0% 100%Примећује се да је, вечерњи период, у 93% анкетираних фитнес клубова, доба дана када се

најчешће вежбачи одлучују да користе групне фитнес програме. Под овим термином се у

свим клубовима подразумева временски период дана од 18 часова па надаље до затварања

клуба.

Када се анализирају подаци за фитнес клубове из Београда и оне ван Београда, на Табелама

6.7. и 6.8., може се приметити да у фитнес клубовима ван Београда (оним који су били

обухваћени анкетом), вежбачи стопроцентно користе групне фитнес програме у вечерњим

терминима. Тај однос у клубовима из Београда је приближно исти, јер је тај проценат везан

за вечерње термине, 91,49%.

Табела 6.7. Доба дана у којем вежбачи најчешће користе групне фитнес програме у београдским клубовима

У следећој табели су приказани подаци добијени у фитнес клубовима ван Београда:

Табела 6.8. Доба дана у којем вежбачи најчешће користе групне фитнес програме у клубовима ван Београда



Овакви подаци се могу разумети када се има у виду темпо којим се данас живи и ради.

Имајући у виду интервал радног времена у току дана, онима који имају ту потребу и жељу

да вежбају и учине нешто у позитивном смислу, а везано је за њихов организам, могу и

имају прилику за том врстом активности, једино при крају дана, односно у вечерњим

терминима. Ти термини су и најпосећенији и у фитнес клубовима важе за „ударне“

термине када су у питању не само групни фитнес програми. Неписано је „правило“ да се и

распоред програма у клубовима, када су у питању групни фитнес програми, управо и

прави имајући у виду ову чињеницу. Па тако, обично се у тим терминима налазе и

најпосећенији програми и они који траже сами вежбачи. У тим терминима, углавном

часове држе најбољи инструктори у клубу. Може се рећи да је све у клубу подређено том

добу дана и тада би све требало и најбоље да функционише, јер је то у интересу свих

структура у клубу, и власника и менаџера и инструктора/тренера. Сасвим је разумљиво да

су мотиви, за сваки појединачни њихов интерес, другачији.

6.1.2.2. Подаци о томе који се групни фитнес програми спроводе

тренутно у фитнес клубовима

Подаци добијени у анкети, као одговор на ово питање, су били од изузетне важности за

само истраживање. Оно је и било базирано на анализи података који ће се добити и који су

добијени кроз одговоре у анкети.

Следећа чињеница која објашњава велику важност ових података се налази, не само у

наслову рада, већ и у постављеној, општој, Хо и три посебне хипотезе, Х1, Х2 и Х3.

Анализом добијених података, досадашњих истраживања, постојећих релевантних подела

и личног двадесетогодишњег искуства, било је могуће дефинисати критеријуме за

састављање систематизације групних фитнес програма, што у потпуности потврђуј е

општу хипотезу - Х0.

Операционализацијом постављених задартака у овом истраживању могло се доћи до

закључка да су: пилатес, ^огкои!, степ тренинг, аква аеробик и Тае бо,



програми који су представљали прекретницу у развоју групних фитнес програма, што је у

потпуности потврдило посебну хипотезу Х^.

Сагледавањем и анализом података добијених као одговор на ово питање и података који

чине одговор на следеће питање у анкетном упитнику, могло се упустити у деликатан и

битан за ово истраживање, процес систематизације групних фитнес програма, на четири

основне групе:

1. Кардио,

2. „Мишићне“,

3. Микс (кардио и мишићни) и

4. Боди енд мајнд (Боду & ттф

Треба нагласити да је за дефинисање и систематизацију групних фитнес програма на

овакав начин, такође била битна анализа досадашњих истраживања у фитнесу, посебно

оних везаних за групне програме и сагледавање њихове структуре. Дугогодишњи рад и

искуство су свакако допринели да се све чињенице до којих се могло доћи у истраживању,

повежу и покуша да да изложена систематизација. Овим је у потпуности потврђена

посебна хипоптеза Х2.

Сакупљени подаци као одговори на питања о програмима који су били у понуди фитнес

клубова на почетку рада и подаци о програмима који су били актуелни у назначеним

петогодишњим периодима са подацима о групним фитнес проргамима који су тренутно у

понуди фитнес клубова у потпуности потврђују посебну хипотезу Х3.

У следећим двема табелама, могу да се виде подаци који говоре о групним фитнес

програмима који су били у одређеном временском периоду у понуди анкетираних клубова,

и програми који функционишу тренутно код њих. У Табели 6.9. су издвојени подаци

везани за фитнес клубове из Београда, а у следећој, Табели 6.10., могу се погледати подаци

за фитнес клубове који су учествовали у анкети, а налазе се ван Београда.


1990 - 1995 1995 - 2000 2000 - 2005 2005 - 2010

саМм саМш саМш саМш§П8 (§1и{еиз, поде, з1отак) дпз (§1и1еиз, поде,

з1отак)дпз (§1и1еиз, поде,

з1отак)дпз (§1и1еиз, поде, з1отак)

^огкои1 ^огкои! №огкои1 ^огкои!рДа1ез рИа1ез рИа1ез рИа1езз1ге1сћгп§ зћесћтд з1ге1сћ1п§ з1ге1сћ1п§аегођ1к аегођ1к аегоНк аегоНкћ1-1о№-гтрас1 ћ1-1о^-1трас1 ћ1-1о^-1трас1 ћ1-1о^-1трас1тае ђо тае ђо тае ђо тае ђоја22егз12е ја22егз12е ја22егз12е ја22егз12ет1х аегоћ1к т1х аегођ1к т1х аегођ1к т1х аегођ1кс1гсиИ с1гсиИ с1гсиИ с1гсиИуо§а уо§а уо§а уо§аса11апеИсз саИапеИсз са11апеИсз са11апеИсзт1х рПа1ез т1х рИа1ез т1х рИа1ез т1х рИа1езз1ер регГогтапсе з1ер регГогтапсе з1ер регГогтапсе з1ер регГогтапсесаМт ђох саМш ђох саМш ћох саМш ћохђо^у зси1р1 ђо^у зси1р1 ђо^у зси1р1 ђо^у зси1р1ђо^у 1оп1п§ ђо^у 1опт§ ђо^у 1оп1п§ ђо^у 1оп1п§рИа1ез 1о^ег ђо^у рИа1ез 1о^ег ђо^у рДа1ез 1о^ег ђо^у рДа1ез 1о^ег ђо^у^апсе аегођ1с Љпсе аегоћш Љпсе аегођ1с Љпсе аегођ1с1о№-трас1 1о№-трас1 1о№-трас1 1о№-трас1ћ1§ћ-трас{ ћ1§ћ-1трас1 ћ1§ћ-1трас1 ћ1§ћ-1трас1

функционални тренинг функционални тренинг функционални тренинг функционални тренингз1ер аегођ1с з1ер аегођ1с з1ер аегоћш з1ер аегоћш

вежбе са вежбе са вежбе сатеговима/тегићима теговима/тегићима теговима/тегићимаза1за аегођ1с за1за аегоћш за1за аегоћшк1ск аегођ1с к1ск аегођ1с зр1п1Л§

вежбе са лоптом (ђа11)Гипку аегођ1сзШе аегођ1с61 ђа11з1ер сксиИ1аИпо аегођ1ссаМш к1скђохГгеез1у1егсаМш ђохриге епегдуаеробик са еластичним тракама

к1ск аегођ1с зр1п1п§вежбе са лоптом (ђа11) бипку аегођ1с зШе аегођ1с 611 ђа11 з1ер сксш!1аИпо аегођ1с саМш к1скђох 6геез1у1ег саМш ђох риге епегду

аеробик са еластичнимтракамађо^у з1ерђо^у сотђа1ђо^у а1аскаМозђо^у ритрђа11 рИа1езђо^у з1у11п§61еху ђагаеробик са малим лоптама рИа1ез & ирег ђо^у ђо^у 1оп1п§2итђађо^у ЈебтИопдут зИскаего зси1р1

т1х 1трас1 аегођ1сз1ађууода1а1ез


1990 - 1995 1995 - 2000 2000 - 2005 2005 - 2010

-саМм-дпб (§1и!еиб, поде, б!ошак) аегођ1к -вежбе са теговима/тегићима

саМш ^апсе аегоНс б!ер аегођ1с рИа!еб тае ћо Ш1х аегођ1к к1ск аегоНс аегођ1квежбе са лоптом (ћа11) Г1! ђа11аеробик са малим лоптама ђо^у Гогш1п§ саМм кккћох Ш1х 1шрас! аегођ1с

Љпсе аегођ1с б!ер аегоНс рИа!еб саМм тае ђо Ш1х аегођ1к к1ск аегођ1с аегођ1к

вежбе са лоптом (ђа11)61 ћа11

аеробик са малим лоптамаћ1-1о№-1шрас!бр1пп1п§ђо^у б1ерја22егб12еђо^у а1аск1аИпо аегођ1свежбе са

теговима/тегићимааМоб

дпб (д1и1еиб, поде, б1отак) ^огкои!

функционални тренингуо§аб1ге1сћ1п§ћа11 рИа1ебђо^у бси1р1ђо^у 1опт§ђо^у бси1р1т1х рИа1ебб1ер с1гси11бипку аегођ1сба1ба аегоНсб1ер регГогтапседут бИскбШе аегођ1сђо^у ^еГтШоп

аеробик са еластичнимтракамађо^у ритргитђа


КРМ РИ §1Г18 Ра! ћигпег

ВоДу $ћаре Вигп рИа(е$ РПа1е8 & СагЛо

Та1 сћ1 То!а1п1 1геп1п§ ((о(а1 КМз Шпез

ВоДу 81гоп§ Во^у ^огкои!) РИа1е8 8еп1ог

МИИагу 81аг ^огкои! ВохЈпд

^аке аегоМк 8р1га18 (рПа^ез 8а шаИш Уојп1 1гепт§

Кго88 ГИ 1ор1аша 300§г.) Ри11 ро^ег Пдћ!

Кго88 1геп1п§ Во^у ритр ап^ ИП (за РИп'к1ск ћох

8рог18к1 аегоћ1к 1е§о^^та ^ ^ркот) Т-МАХ 60

Во^у соп^Шоп ^е^ ћоДу 1ћега ћап^ б1ерп'асИоп

Ва11 ^огкои! (уегће 8а 1е§^с^та ^ То!а1 1опе

Аего Ш1х екбћсшт 1гаката) Ро^ег ГИ

То!а1 ГИпе88 Ко11 апс! ћа11 рИа(е$ Во^у Гас!

А^иаМк 81ер ^огкои! БгШ соге

Во^у пти! 81ер ро^ег МЈх 1о^ аегоћ1к

АПег ^огк Де!ох 81ер сагЛо КекгеаИупа §1тпа$(1ка

Уегће оћНко^апја МЈх јтрас! А^иаШ (§гирп1 ргодгат коЈ1 8е

РИпе88 уода ОрИта1 ^огкои! гаЉ и ђагепи)

АпИ81ге8 Аегос1а88 Гкпез ехегс1ге

Когекс1ја & оћИкоуапје Бапсећигпег Во^у ро^ег (1геп1п§ 8а

АВ8 ћа11 Ва11 $си1р(1п§ геку^гШта, 1ор1е, 1е§^с^ 1гаке)

АВ8 аего Б18ко р1е» А1кМо

АВ8 81ге!сћ А^иа рПа(е$ И1р-ћор

М8 ритр ^гег ћа1е!

Ро^ег уода К_екгеас1ја



Групни фитнес програми који су у понуди фитнес клубова ван Београда данас, а нису били

на списку понуђених групних програма у анкети:

Прво што се може уочити и закључити је веома велики број групних фитнес програма који

се реализују у клубовима, а да се ти програми нису налазили у списку понуђених групних

програма у самом анкетном листу.

Три су основна разлога за ову појаву.

Први, што у неким клубовима заиста постоје изворни програми које су они конципирали и

по неким њима битним карактеристикама тог програма и дали назив. Тај назив може да

буде на неки начин и препознатљив у том смислу да у њему може да се сагледа суштина тог

програма, а неки су дати из чисто комерцијалних и маркетиншких разлога да би вежбаче

привукли и заинтересовали и самим називом.

Други разлог, за појаву већег броја, да се тако каже, „нових“ програма у списку је тај, да су у

клубовима давали називе не познајући довољно изворни програм који је база за тај неки

њихов тзв. „нови“ програм. У ово се аутор уверио, врло често, док је одлазио у клубове да

погледа те „нове“ програме који су у суштини само врло мало промењени, „базични“ —

„извори“ групни фитнес програми. Очито је постојала жеља аутора таквих програма да

вежбачима пружи нешто што ће их привући, са оправдањем да је то „ново“, а још ако се

томе и да одређени „бомбасти“ назив, ето и већег интересовања и више вежбача. Код неких

је вероватно то био основни мотив, а аутор дозвољава себи и ту слободу да посумња и у

непознавање основних поставки које су карактеристичне за већ поменуте „базичне“ групне

програме па су аутори, углавном неедуковани инструктори, давали називе који њима

одговарају, представљајући их као лични програм који су они осмислили на основу личног

искуства и жеља вежбача. Може се и овакав разлог прихватити који за последицу има

уочљиво велики број по називу, нових програма.

ћоДу Гогшшд сагШо

ккк аегоМк

самоодбрана за жене

ша( рПа(е$

а^иаМк е!по

аегоМк



Трећи разлог је везан за групне фитнес програме који су лиценцирани и као такви

међународно заштићени ауторским правима. Због интересовања вежбача, а неспремности да

се финансира лиценца за такве програме (пример заштићених Гез МШз програма), у

клубовима (тамо где смо се срели са таквом појавом) прибегавају промени оригиналног

назива програма са потпуно новим називом или се у називу задржи део назива

лиценцираног програма (вероватно због лакшег препознавања код вежбача) и томе се дода

неки додатак који треба да маскира лиценцирани програм.

Већина тих програма, када се анализира њихова суштина и структура могу да се групишу

под неки од већ раније познатих и развијених „базичних“ групних програма.

Таквих примера је заиста доста, попут наведеног групног фитнес програма ђоЉу ритр и ђоЉу ритр

епЉ 1ф који се појављивао у називу неколико клубова, а осим два клуба у Београду ниједан

други нема лиценцу нити право коришћења, како имена програма тако и садржаја

програма. Воду ритр је Ее$ МШ$ програм и припада групи мишићних програма који се изводе са

шипком и теговима.

Наишли смо и на следећи случај, да се у једном клубу под ћоду ритр називом, изводе вежбе

са лоптама, вијачама, еластичним тракама, а у другом клубу, под истим називом садржај

програма чине вежбе које су веома сличне оригиналном програму и кореографији иако тај

клуб нема лиценцу за коришћење Гез МШз програма.

У неким клубовима под програмом пилатес, који се оригинално састоји од специфичних

вежби, садржај програма подсећа на класичан програм ^огкои! и нема никакве сличности

са програмом пилатес осим његовог назива.

Оваквих и сличних примера, је било заиста много, а то показује и списак са значајним

бројем програма који се реализују у фитнес клубовима где је спроведено истраживање, а да

се нису налазили на понуђеном списку групних фитнес програма у анкетном листу.



На овакве и сличне ситуације је такође наилазила у свом истраживању и Стојадиновићева (2009):

„Дешавало се да корисник не зна тачно како се зове програм који користи, или можда како се пише, па је

оставио кућицу празну, а аутор је онда морао да прилагоди неке одговоре препознајући на лицу места који

програм користе испитаници који су попуњавали анкету... Поводом овога аутор предлаже категоризацију и

систематизацију програма фитнес центара Србије како се клијенти приликом одабира истих не би сусретали

са различитим називима за исте или сличне услуге, и како сваки инструктор не би давао припадност једној

категорији програма.“117

То је могло би се рећи и карактеристика фитнес тржишта данас у нашој земљи и понуде групних фитнес

програма по клубовима. На основу дугогодишњег искуства и увида у ситуацију у неколико других земаља у

Европи, слична ситуација је и тамо када су у питању називи за групне фитнес програме. Тамо је „трка“ да се

осмисли што више нових програма са веома малим изменама и промоција и презентација таквих фитнес

програма инструкторима и тренерима на конвенцијама.

6.1.2.3. Подаци о три, тренутно, најпосећенија групна фитнес програма за

сваки фитнес клуб

Након класификовања прикупљених података и добијених одговора на питање: „Наведите три, тренутно,

најпосећенија групна фитнес програма у вашем клубу и то по редоследу почев од најпопуларнијег“, могла се

саставити прегледна Табела 6.11. у којој су представљени сви групни програми који су наведени од стране

оних који су учествовали у анкетирању са својим фреквенцијама у појављивању на првом, другом или

трећем месту.

117Стојадиновић, Н. (2009). Менаџмент квалитетом у фитнесу. Београд: Факултет спорта и физичког васпитања. стр. 104.


програм фреквенција

1. ђо^у сотђа! 1

2. рПа1ез 41

3. аегођЉ 24

4. т1х аегоМк 17

5. т1х рПа1ез 7

6. гитђа 2

7. уо§а 6

8. !ае ђо 15

9. је2егз12е 1

10. уо§а1а!ез 2

11. а^иагоМк 3

12. з1ер с1гсш1 аегоМк 1

13. ћ1§ - 1оте 2

14. з1ер 8

15. б11пез уо§а 3

16. 1а1 сћ 1

17. ђо^у а1аск 1

18. сагШо ђох 1

19. ^N8 (ТАО) 3

20. ђо^у 6огш1п§ 2

21. Г11пезз ехегазе 1

22. ћ1р - ћор 1

23. сагШо ђох 1

24. ГИ ђа11 2

25. §ут зИск 2

26. ђо^у ритр 2

27. з!гесћ1п§ 1

28. са11апеИсз 1

29. 611 §1г1з30. ђит рИа1ез 1

31. гекгеас1ја 2а гепе 1

32. 1ипкс1опа1п1 1геп1п§ 1

33. ђо^у 1оп1п§ 1

34. ЉгП соге 1

35. сагШо 1

36. к1ск аегођ1к 1

37. гекгеаИупа ^тпазИка 1

38. а1кМо 1

39. аез1еИк §ут 1

40. ђо^у ЉИпШоп 1

41. ђо^у 6огт1п§ 1

42. е1по аегоМк 1

После статистичке обраде таквих резултата, дошло се до података о редоследу, или рангу

групних фитнес програма, који одражава тренутну популарност наведених програма код

вежбача у клубовима који су учествовали у овом истраживању.


програм ранг фреквенција %

2. рПа1еб 1 41 24,12

3. аегођЉ 2 24 14,12

4. т1х аегођЉ 3 17 10,00

8. 1ае ђо 4 15 8,82

14. б!ер 5 8 4,71

5. т1х рПа!еб 6 7 4,12

7. уо§а 7 6 3,53

11. а^иагоМк 8 3 1,76

15. Шпеб уо§а 8 3 1,76

19. ^N8 (ТАО) 8 3 1,76

6. гитђа 2 1,18

10. уо§а1а!еб 2 1,18

13. ћ1§ - 1оте 2 1,18

20. ђо^у богттд 2 1,18

24. & ђа11 2 1,18

25. §ут бИск 2 1,18

26. ђо^у ритр 2 1,18

29. 6И §1г1б 2 1,18

1. ђо^у сотђа! 1 0,59

9. је2егб12е 1 0,59

12. б!ер с1гси11 аегођ1к 1 0,59

16. 1а1 сћ1 1 0,59

17. ђо^у а!аск 1 0,59

18. сагШо ђох 1 0,59

21. 6Ипебб ехегс1бе 1 0,59

22. ћ1р - ћор 1 0,59

23. сагШо ђох 1 0,59

27. б!гесћ1п§ 1 0,59

28. са11апеИсб 1 0,59

30. ђигп рПа!еб 1 0,59

31. гекгеас1ја га гепе 1 0,59

32. &пксшпа1т 1геп1п§ 1 0,59

33. ђо^у 1оп1п§ 1 0,59

34. ДпД соге 1 0,59

35. сагШо 1 0,59

36. к1ск аегођ1к 1 0,59

37. гекгеаИупа §1тпабИка 1 0,59

38. а1кШо 1 0,59

39. аеб!еИк §ут 1 0,59

40. ђо^у ЉИпШоп 1 0,59

41. ђо^у 6огт1п§ 1 0,59

42. е!по аегођ1к 1 0,59



Овакви резултати су и потврда онога што се и очекивало и што је генерално стање у фитнес клубовима код

нас, када су у питању групни фитнес програми. Овим су само квантификовани подаци и учињено рангирање

програма на основу података из фитнес клубова.

Примећује се да скоро сваки четврти вежбач бира и опредељује се за пилатес као групни фитнес програм.

Пилатес припада групи ЂоЉу & ттЉ програма, где спада и уода која и у овом истраживању егзистира и

рангирана је веома високо на седмом месту, ту су и тгх рпа1вб, на шестом месту и јгШвб уода на осмом

месту, тек да потврде и поткрепе чињеницу да су ђоЉу & ттЉ групни фитнес програми данас

најпопуларнији групни фитнес програми у клубовима.

Значај оваквих резултата, до којих смо дошли у истраживању, потврђују и резултати до којих је у свом

истраживању дошла Стојадиновићева (2009). Она је у делу резултата, где је изложен преглед броја

испитаника по називу програма који користе анкетирани вежбачи у фитнес клубовима, констатовала, да је

програм који је најпосећенији (најпопуларнији) аеробик (28,2%), затим следе, пилатес (26,8%) и

персонални тернинг (14%). Остали програми имају занемарљиве фреквенције и проценте.

Очигледна је сличност резултат, једина разлика је у редоследу програма на првом и другом месту. У нашем

истраживању, најпопуларнији групни фитнес програм је пилатес (24,11%), па следи аеробик (14,12%).



6.1.2.4. Ставови о најбитнијим особинама које треба да поседује инструктор

групних фитнес програма

У анкетном упитнику који је послужио као инструмент у овом истраживању, наведено је 13 особина за које

је претпостављено да су веома битне у структури личности једног фитнес инструктора. То су: стручност,

харизматичност, комуникативност, инструктивност, методичност, енергичност (начин презентације вежби),

презентација програма, осећај за ритам, естетска појава (изглед), креативност, строгоћа, забављачки

приступ и љубазност.

Од испитаника (власници клубова, менаџери, инструктори/тренери) ј е тражено да на понуђеној скали за

сваку особину одреде по њиховом мишљењу степен важности, односно да на скали од један до пет, оценом

пет означе ону особину која је по њиховом мишљењу веома или изузетно важна да је поседује инструктор.

Оцена један, означава да је та особина, по њима врло мало или нимало битна, за једног инструктора. Скала

има следећи опис оцена:

1. врло мало или нимало,

2. мало,

3. умерено,

4. прилично и

5. изузетно много.

После провере, да у датотеци података истраживања нема грешака, могло се отпочети са описном

(дескриптивном) фазом анализе података.


особине N Капде Мш1тит Махтит Ргоз.осеп

81^. ОеУ1а1шп

8кетопезз КиЛозЈз

81а1. 81а11§11с

81а11§110 81а11§1

^ШЉНс 81а11з11с 81а11з11с

8Ш. Еггог

81а11з11с

8Ш. Еггогстручност 57 2 3 5 4,88 ,381 -3,304 ,316 11,309 ,623

харизматичност 57 4 1 5 4,60 ,704 -2,747 ,316 11,189 ,623

комуникативност 57 2 3 5 4,88 ,426 -3,641 ,316 12,972 ,623

инструктивност 57 2 3 5 4,79 ,453 -2,040 ,316 3,570 ,623

енергичност 57 2 3 5 4,46 ,569 -,425 ,316 -,779 ,623

методичност 57 2 3 5 4,84 ,414 -2,678 ,316 7,067 ,623

презентација 57 1 4 5 4,89 ,310 -2,643 ,316 5,163 ,623

ритам 57 2 3 5 4,84 ,414 -2,678 ,316 7,067 ,623

естетска појава 57 2 3 5 4,25 ,689 -,363 ,316 -,828 ,623

креативност 57 1 4 5 4,46 ,503 ,181 ,316 -2,040 ,623

строгоћа 57 4 1 5 2,37 ,993 1,002 ,316 ,970 ,623

забављачкиприступ

57 3 2 5 3,19 1,141 ,504 ,316 -1,155 ,623

љубазност 57 2 3 5 4,88 ,381 -3,304 ,316 11,309 ,623

УаМ N (Н§1ш§е) 57


Табела 6.13. Описни (дескриптивни) статистички показатељи везани за цео узорак фитнес клубова који су учествовали у истраживању.

БезспрЦуе бШпИсв

У приказаним резултатима, сажете су информације које су биле потребне за сваку променљиву. На пример,

за особину стручност, примећује се податак о 57 испитаника, односно фитнес клубова који су учествовали

у истраживању, распон дате оцене за ову особину је од 3 до 5, средња вредност је 4,88 и стандардно одступање

од ове вредности је 0,381.

просечне оцене

Када су у питању поступци утврђивања дискриминативности мерења, односно процену одступања од

идеалне криве нормалног распореда (за процену



нормалитета) користе се два графичка параметра: нагнутост и закривљеност врха криве.

У Табели 6.13. се могу приметити следећи показатељи везани за ова два параметра, на

примеру стручности: скјунис (8кежпеж) је -3,304, док је вредност закривљености врха

криве (СигОш), 11,309. Ови подаци говоре да у серији доминирају натпросечни резултати,

јер скјунис има негативан предзнак, што значи да су се резултати груписали око високих

вредности, а то су оцене четири и пет. Уколико је модус, ове серије, већи од аритметичке

средине, што је овде случај, то је знак да у серији доминирају натпросечни резултати и да

скјунис има негативан предзнак. Крива дистрибуције је нагнута у страну бољих резултата

и због негативне вредности скјуниса се означава као негативно асиметрична. Када је у

питању куртозис чија вредност је позитивна и већа од 3, то указује на већу

лептокуртичност (хомогеност групе). Позитивна вредност спљоштености показује да је

расподела шиљатија од нормалне (има више резултата нагомиланих око центра расподеле).

Што су резултати хомогенији концентришу се ближе централним вредностима, односно

крива која илуструје дистрибуцију постаје ужа, са оштрим врхом.

На исти начин могу да се тумаче и коментаришу резултати везани за остале особине које

су биле наведене у анкетном упитнику.

На табелама које следе могуће је посматрати дескриптивне статистичке показатеље везане

за структуру и фреквенције оцена које су анкетиране структуре у фитнес клубовима давале

као одговоре на питање везано за њихов став и мишљење која је од особина, понуђених на

списку, по њима значајна и колико за једног инструктора групних фитнес програма. У

табелама, нема оцена које се у одговорима нису ни појављивале, јер је њихова фреквенција

била 0.

На табели 6.14., могу се приметити одговори и број тих одговора за сваки од пет нивоа (од

1 до 5), свих структура у клубу у односу на питање везано за њихово мишљење и процену

важности за наведене особине које би по њима, требало да поседује инструктор групних

фитнес програма.



Тако на пример за особину стручност, у одговорима анкетираних, биле су заступљене

оцене: три, четири и пет. Значи да на целом узорку, сви дају велики значај горњим

вредностима на ранговној лествици по којој су и распоређени нивои значајности за сваку

особину. Ни у једном одговору, за стручност, није дата вредност оцене: један и два.

За особину харизматичност, тај дијапазон у мишљењу је нешто шири јер се појављује и

оцена, један, поред оцена: три, четири и пет.

За особине: комуникативност, инструктивност, енергичност, методичност, осећај за ритам, естетска појава (изглед) и љубазност, као и код стручности,

појавиле су се само три оцене: три, четири и пет.

Карактеристично за оцену особине строгоћа, је појава свих пет оцена (степени) у мишљењу

анкетираних, и овде се у првој, површној, анализи може рећи да је дијапазон у вредновању

ове особине најшири, јер ни једна друга особина није показала у одговорима фреквенције у

свих пет нивоа оцена (од један до пет). То опет говори да је и дијапазон различитих

мишљења и ставова везаних за ову особину, најшири. Анкетирани, по питању ове особине,

не показују висок степен уједначености, мада се нешто детаљнијом анализом фреквенције

оцена, може приметити да се ставови ипак на неки начин групишу, али око најнижих

вредности, око оцене два. То може да значи да је став ипак, да ова особина није толико битна

и потребна за инструктора.

За особину забављачки приступ, карактеристично је појављивање четири оцене, као и код

особине харизматичност, стом разликом да код ове особине не постоји одговор за оцену

(ранг) један, већ су заступљене оцене: два, три, четири и пет. Код харизматичности, нема

оцене два, и тај низ оцена је: један, три, четири и пет.

Треба само напоменути да код особина презентација и креативност, постоје фреквенције

само две оцене: четири и пет. Што може навести на закључак да ове две особине, сви виде

као врло, или изузетно битне за инструктора.


ранг особина о ц е н а скалнавредност1 2 3 4 5

/ % / % / % / % / %

2 стручност 0 0,00 0 0,00 1 1,8 5 8,8 51 89,5 4,88

5 харизма 1 1,8 0 0,00 1 1,8 17 29,8 38 66,7 4,60

2 комуникативност 0 0,00 0 0,00 2 3,5 3 5,3 52 91,2 4,88

4 инструкције 0 0,00 0 0,00 1 1,8 10 17,5 46 80,7 4,79

6 енергичност 0 0,00 0 0,00 2 3,5 27 47,4 28 49,1 4,46

3 методичност 0 0,00 0 0,00 1 1,8 7 12,3 49 86,0 4,84

1 презентација вежби 0 0,00 0 0,00 0 0,00 6 10,5 51 89,5 4,89

3 осећај за ритам 0 0,00 0 0,00 1 1,8 7 12,3 49 86,0 4,84

7 естетска појава 0 0,00 0 0,00 8 14,0 27 47,4 22 38,6 4,25

6 креативност 0 0,00 0 0,00 0 0,00 31 54,4 26 45,6 4,46

9 строгоћа 8 14,0 30 52,6 12 21,1 4 7,0 3 5,3 2,37

8 забављачки приступ 0 0,00 20 35,1 18 31,6 7 12,3 12 21,1 3,19

2 љубазност 0 0,00 0 0,00 1 1,8 5 8,8 51 89,5 4,88


Табела 6.14. Збирна табела дескриптивне статистике, процене, пожељних особина инструктора за цео узорак, од стране свих структура у клубовима које су анкетиране.


Занимљиво је било упоредити резултате нашег истраживања (Табела 6.14) са

резултатима истраживања Стојадиновићеве (2009) у сегменту вредновања

особина инструктора од стране анкетираних у том истраживању, односно,

просечну оцену (у нашем истраживању су то вредности које се налазе у колони

скалана вредност) важности параметара квалитета свих испитаника који се налазе 118у Табели 6.26. тог истраживања.

118 Стојадиновић, Н. (2009). Менаџмент квалитетом у фитнесу. Београд: Факултет спорта и физичког васпитања, стр. 111-112.



Имајући у виду средње вредности оцена, ранг особина инструктора је следећи: стручност

(4,797), методичност инструктора (4,601), комуникација инструктора (4,560), креативност

инструктора (4,400), инструкторска презентација (4,330), аниматорске способности

инструктора (4,262), осећај за ритам (4,102), едукованост инструктора (4,093) и изглед

инструктора (3,595).

Могу се запазити сличности у резултатима, а за минималне разлике у средњим вредностима

и рангу, претпостављамо да су настале због тога што су код Стојадиновићеве, у

истраживању учествовали и вежбачи и то у знатном броју. Отуда и претпоставка за разлоге

неких разлика, јер вежбачи имају очигледно нека другачија мерила и мотиве за вредновање

особина инструктора. Претпостављамо да и неинформисаност и нестручност такође утичу

на овако изражен став вежбача.

6.1.2.6.1. Ставови власника фитнес клубова

На табелама које следе могуће је посматрати дескриптивне статистичке показатеље везане

за структуру и фреквенције оцена које су власници фитнес клубова давали као одговоре на

питање везано за њихов став и мишљење која је од особина, понуђених на списку, по њима

значајна и колико за једног инструктора групних фитнес програма.

На табели 6.15., могу се приметити одговори и број тих одговора за сваки од пет нивоа (од 1

до 5), власника клубова у односу на питање везано за њихово мишљење и процену важности

за наведене особине које би по њима, требало да поседује инструктор групних фитнес

програма.

Може се приметити, да су за категорију власника клубова, који су учествовали у

анкетирању, особине: стручност, харизматичност, комуникативност,

инструктивност, енергичност, презентација вежби, креативност, и љубазност,

особине које су битне или изузетно битне да их поседује инструктор групних



фитнес програма. Ову констатацију оправдавају и њихови ставови који се огледају у давању

одговарајуће оцене (ранга) за сваку од наведених особина. За групу наведених особина,

власници су сагласни да су те особине веома битне, јер се у њиховим одговорима налазе само

оцене: четири и пет, што веома високо рангира те особине по њиховом мишљењу.

Када су у питању особине: осећај за ритам и естетска појава, распон њихових оцена је

нешто шири, јер почиње оценом три, а садржи и оцене: четири и пет. И код ових особина су

власници скоро сагласни, јер се оцена, три, појављује и код једне и код друге особине, само

једанпут у одговору. Остале фреквенције су распоређене на оцене: четири и пет, што и ове

две особине по важности приближава претходно анализираним особинама.

У анализи ових табела фреквенције, се даље може приметити, код одговора за особину:

строгоћа, долази до потпуног размимоилажења у ставовима и мишљењу власника клубова,

јер се дијапазон оцена креће од један до пет, тако да свака оцена има и одређен број

одговора. Фреквенције су скоро потпуно равноправно распоређене на сваку од пет оцена на

скали важности.

Забављачки приступ, као особина, такође има широк дијапазон оцена од: два, три, четири

до пет, стим да се примећује да је фреквенција везана за оцену пет, највећа и веће од збира

фреквенција за остале три оцене: два, три и четири. Може се рећи да власници клубова и

ову особину стављају на високо место на скали важности.



/ % / % / % / % / %

2 стручност 0 0,00 0 0,00 0 0,00 3 27,3 8 72,7 4,73

2 харизма 0 0,00 0 0,00 0 0,00 3 27,3 8 72,2 4,73


3 инструкције 0 0,00 0 0,00 0 0,00 4 36,4 7 63,6 4,64

2 енергичност 0 0,00 0 0,00 0 0,00 3 27,3 8 72,7 4,73

3 методичност 0 0,00 0 0,00 0 0,00 4 36,4 7 63,6 4,64


4 осећај за ритам 0 0,00 0 0,00 1 9,1 3 27,3 7 63,6 4,55

5 естетска појава 0 0,00 0 0,00 1 9,1 4 36,4 6 54,5 4,45

2 креативност 0 0,00 0 0,00 0 0,00 3 27,3 8 72,7 4,73

7 строгоћа 2 18,2 3 27,3 2 18,2 3 27,3 1 9,1 2,82


2 љубазност 0 0,00 0 0,00 0 0,00 3 27,3 8 72,7 4,73



6.1.2.6.2 Ставови менаџера у фитнес клубовима

На табели 6.16., могуће је посматрати дескриптивне статистичке показатеље везане за структуру и

фреквенције оцена које су анкетирани менаџери у фитнес клубовима, давали као одговоре на питање везано

за њихов став и мишљење која је од особина, понуђених на списку, по њима значајна и колико за једног

инструктора групних фитнес програма.

На овој табели се уочавају одговори и број тих одговора за сваки од пет нивоа (од 1 до 5), менаџера клубова у

односу на питање везано за њихово мишљење и процену важности за наведене особине које би по њима,

требало да поседује инструктор групних фитнес програма.

Примећује се да особине: стручност и комуникативност, имају потпуно исти распоред фреквенција

истих оцена. За оцену, три, определио се само један менаџер, а за оцену пет, 33 менаџера који ове две особине

рангирају као изузетно важне за једног инструктора.

Сви менаџери сматрају да су презентација вежби и методичност, такође веома и изузетно битне

особине. За ове особине су сви потпуно сагласни, јер је свих 34 менаџера који су учествовали у анкети, ове

две особине рангирали са оценом пет, као изузетно битном.

Дијапазон оцена, односно мишљења, је нешто шири када су у питању особине: харизматичност,

инструктивност, осећај за ритам и креативност, код којих се појављују оцене: четири и пет, са

различитим фреквенцијама и комбинацијама.

Још шири дијапазон оцена (три, четири и пет) се појављује код особина: енергичност, естетска појава

и љубазност.



/ % / % / % / % / %

2 стручност 0 0,00 0 0,00 1 2,9 0 0,00 33 97,1 4,94

4 харизма 0 0,00 0 0,00 0 0,00 11 32,4 23 67,6 4,68


3 инструкције 0 0,00 0 0,00 0 0,00 4 11,8 30 88,2 4,88

5 енергичност 0 0,00 0 0,00 1 2,9 16 47,1 17 50,0 4,47

1 методичност 0 0,00 0 0,00 0 0,00 0 0,00 34 100,0 5,00


2 осећај за ритам 0 0,00 0 0,00 0 0,00 2 5,9 32 94,1 4,94

7 естетска појава 0 0,00 0 0,00 4 11,8 15 44,1 15 44,1 4,32

6 креативност 0 0,00 0 0,00 0 0,00 20 58,8 14 41,2 4,41

9 строгоћа 4 11,8 21 61,8 8 23,5 0 0,00 1 2,9 2,21


3 љубазност 0 0,00 0 0,00 1 2,9 2 5,9 31 91,2 4,88


Нашири и најразноликији дијапазон се појавио код оцењивања особина: строгоћа и

забављачки приступ. Код особине строгоћа се појављују оцене: један, два, три и пет, а код

особине забављачки приступ се појављују оцене: два, три, четири и пет у различитим

фреквенцијама.

Табела 6.16. Збирна табела фреквенција са скалним вредностима (просечне оцене) о ставовима менаџера фитнес клубова када су у питању особине које би требало да има инструктор групних фитнес програма.




6.1.2.6.3. Ставови тренера/инструктора у фитнес клубовима

На табели 6.17., могуће је посматрати дескриптивне статистичке показатеље везане за

структуру и фреквенције оцена које су анкетирани тренери/инструктори у фитнес

клубовима дали као одговоре на питање везано за њихов став и мишљење која је од особина,

понуђених на списку, по њима значајна и колико за једног инструктора групних фитнес

програма.

На овој табели, се налазе одговори и број тих одговора за сваки од пет нивоа (од 1 до 5),

тренера или инструктора у клубовима у односу на питање везано за њихово мишљење и

процену важности за наведене особине које би по њима, требало да поседује инструктор

групних фитнес програма.

Може се приметити да су анкетирани тренери и инструктори, за особину љубазност, сви

били потпуно сагласни да је она веома битна за инструктора групних фитнес програма и у

проценту 100%, дали тој особини ранг оцене пет.

Код особина: стручност, презентација вежби и осећај за ритам и креативност,

гледишта и ставови су нешто шири, јер се појављују две оцене: четири и пет. Код све три

особине, занимљиво је да се оцена четири, јавља са фреквенцијом два (16,7%), а оцена пет,

са фреквенцијом десет (83,3%). Може се рећи да и ове две особине анкетирани високо

позиционирају као веома значајне за једног иструктора.

Примећује се такође за особине: комуникативност, инструктивност,

енергичност, методичност и естетску појаву, да се у одговорима појављују три исте оцене

(три, четири и пет), али са различитим фреквенцијама. Ипак се и овде може запазити тренд,

да највећу фреквенцију има оцена пет.

Још шири дијапазон оцена се појављује код особина: харизматичност и забављачки

приступ. Код прве, те оцене су: један, три, четири и пет, а код друге: два, три, четири и пет.

Фреквенције су различите за сваку особину и оцену која је дата за њих.



г % г % г % Г % г %

2 стручност 0 0,00 0 0,00 0 0,00 2 16,7 10 83,3 4,83

6 харизма 1 8,3 0 0,00 1 8,3 3 25,0 7 58,3 4,25


3 инструкције 0 0,00 0 0,00 1 8,3 2 16,7 9 75,0 4,67

7 енергичност 0 0,00 0 0,00 1 8,3 8 66,7 3 25,0 4,17

4 методичност 0 0,00 0 0,00 1 8,3 3 25,0 8 66,7 4,58


2 осећај за ритам 0 0,00 0 0,00 0 0,00 2 16,7 10 83,3 4,83

8 естетска појава 0 0,00 0 0,00 3 25,0 8 66,7 1 8,3 3,83

5 креативност 0 0,00 0 0,00 0 0,00 8 66,7 4 33,3 4,33

10 строгоћа 2 16,7 6 50,0 2 16,7 1 8,3 1 8,3 2,42


1 љубазност 0 0,00 0 0,00 0 0,00 0 0,00 12 100,0 5,00


Строгоћа као особина је изазвала највише различитих ставова и мишљења јер се појављује

у одговорима свих пет оцена. Може се запазити да ову особину ипак више цене као

непожељну јер су и највеће фреквенције код најнижих оцена.

Табела 6.17. Збирна табела са ставовима тренера/инструктора фитнес клубова када су у питању особине које би требало да има инструктор групних фитнес програма.



N Меап Беу1аИоп 8Ш. Бггог

стручност власници 11 4,73 ,467 ,141

менаџери 34 4,94 ,343 ,059

тренери / инструктори 12 4,83 ,389 ,112

То!а1 57 4,88 ,381 ,050

харизма власници 11 4,73 ,467 ,141

менаџери 34 4,68 ,475 ,081

тренери / инструктори 12 4,25 1,215 ,351

То!а1 57 4,60 ,704 ,093

комуникативност власници 11 4,91 ,302 ,091

менаџери 34 4,94 ,343 ,059


То!а1 57 4,88 ,426 ,056

инструкције власници 11 4,64 ,505 ,152

менаџери 34 4,88 ,327 ,056


То!а1 57 4,79 ,453 ,060

енергичност власници 11 4,73 ,467 ,141

менаџери 34 4,47 ,563 ,097


То!а1 57 4,46 ,569 ,075

методичност власници 11 4,64 ,505 ,152

менаџери 34 5,00 ,000 ,000


То!а1 57 4,84 ,414 ,055


презентација вежби власници 11 4,64 ,505 ,152

менаџери 34 5,00 ,000 ,000


То1а1 57 4,89 ,310 ,041

осећај за ритам власници 11 4,55 ,688 ,207

менаџери 34 4,94 ,239 ,041


То1а1 57 4,84 ,414 ,055

естетска појава власници 11 4,45 ,688 ,207

менаџери 34 4,32 ,684 ,117


То1а1 57 4,25 ,689 ,091

креативност власници 11 4,73 ,467 ,141

менаџери 34 4,41 ,500 ,086


То1а1 57 4,46 ,503 ,067

строгоћа власници 11 2,82 1,328 ,400

менаџери 34 2,21 ,770 ,132


То1а1 57 2,37 ,993 ,132

забављачки приступ власници 11 4,18 1,079 ,325

менаџери 34 2,85 ,958 ,164


То1а1 57 3,19 1,141 ,151

љубазност власници 11 4,73 ,467 ,141

менаџери 34 4,88 ,409 ,070


То1а1 57 4,88 ,381 ,050

Следећи задатак у статистичкој обради података је био да се испита једнакост варијанси у резултатима у

свакој од три групе које су анкетиране. Ово је учињено уз помоћ Левеновог теста хомогености варијансе

(ИотодепвИу о/ уапапев 1в81). Прво се погледа вредност величине значајности (81§.) за Левенов тест. Све

вредности у колони Ееуепе ЗшШГк, у Табели 6.19., веће од уочене сигнификантне вредности, потврђују да

није прекршена претпоставка о хомогености варијансе.

На примеру варијабле стручност може се уочити сигнификантна вредност 0,018 која се пореди са

вредношћу у колони Ееуепе 8ШШГк. Као што се примећује, та вредност је 4,361, што је знатно више од

сигнификантне вредности, па се може закључити да није прекршена претпоставка о хомогености варијансе

за ову особину (варијаблу).


Теуепе б1аИзИс т ае 818.

стручност 4,361 2 54 ,018

харизматичност 6,109 2 54 ,004

комуникативност 6,341 2 54 ,003

инструктивност 7,180 2 54 ,002

енергичност 1,883 2 54 ,162

методичност 69,980 2 54 ,000

презентација 59,134 2 54 ,000

ритам 15,318 2 54 ,000

естетска појава 1,439 2 54 ,246

креативност 1,809 2 54 ,174

строгоћа 4,364 2 54 ,018

забављачки приступ ,884 2 54 ,419

љубазност 5,574 2 54 ,006

8ит оГ б^иагез аг Г §1§. рагсуаШ Е1а куа^га!

стручност Бе1даееп Огоирз ,410 2 1,430 ,248

ШИМп Огоирз 7,731 54

То1а1 8,140 56

харизма Бе1даееп Огоирз 1,846 2 1,927 ,156


То1а1 27,719 56

комуникативност Бе1^ееп Огоирз ,682 2 1,948 ,153


То1а1 10,140 56

инструкције Бе1^ееп Огоирз ,732 2 1,840 ,169


То1а1 11,474 56

Једнофакторска АНОВА казује постоје ли значајне разлике између средњих вредности

зависне променљиве у три анкетиране групе у фитнес клубовима. Ови подаци могу да се

запазе и анализирају у следећој табели 6.20.

Табела 6.20. Једнофакторска анализа варијансе (АНОВА).АНОВА


енергичност Ве1даееп Огоирз 1,821 2 3,013 ,050 0,112ШИМп Огоирз 16,319 54

То1а1 18,140 56

методичност Ве1^ееп Огоирз 2,117 2 7,659 ,001 0,284

ШЉт Огоирз 7,462 54

То1а1 9,579 56

презентација вежби Ве1^ееп Огоирз 1,156 2 7,412 ,001 0,274

Ш11ћ1п Огоирз 4,212 54

То1а1 5,368 56

осећај за ритам Ве1^ееп Огоирз 1,303 2 4,250 ,019 0,157


То1а1 9,579 56

естетска појава Ве1^ееп Огоирз 2,726 2 3,088 ,054 0,114

Ш11ћ1п Огоирз 23,835 54

То1а1 26,561 56

креативност Ве1^ееп Огоирз 1,057 2 2,180 ,123

Ш11ћ1п Огоирз 13,084 54

То1а1 14,140 56

строгоћа Ве1^ееп Огоирз 3,151 2 1,633 ,205

Ш11ћ1п Огоирз 52,112 54

То1а1 55,263 56

забављачки приступ Ве1^ееп Огоирз 14,726 2 6,837 ,002 0,253

Ш11ћ1п Огоирз 58,151 54

То1а1 72,877 56

љубазност Ве1^ееп Огоирз ,429 2 1,503 ,232


То1а1 8,140 56

У Табели 6.20. су дати збирови квадрата (енгл. тт о/ зциагез) одступања (резидуала) резултата

од њихове средње вредности, број степени слободе, вредност Р — теста, ниво значајности

обележен са &1д. (од енгл. ЗгдпгЈгсапсе), за анализу различитих група (енгл. ћејмееп-дгоирз) и

анализу истих субјеката (енгл. шГкт-дгоирз) и вредности е!а квадраШ, које су израчунате и

коришћене за тумачење величине утицаја разлике тамо где се она појави као

сигнификантна.

У овом делу анализе, највише нас је занимала колона мд. Када је вредност мд. мања од, или

једнака 0.05 (нпр. 0,03, 0,01, 0,001), постоји статистички значајна разлика између средњих

вредности зависне променљиве у анкетиране три групе.

Једнофакторском анализом варијансе истражено је мишљење три структуре у клубовима

(власници, менаџери и тренери/инструктори) у односу на сваку од тринаест наведених

особина које би требало да поседује један инструктор



групних фитнес програма. Као што може да се примети, субјекти су подељени у три групе,

по томе коју позицију заузимају у клубу.

Узимајући у обзир све до сада изложено, за особину стручност, вредност Р - теста је 1,430

(«д.= 0,248) што говори да нема значајне разлике у процени особине стручност

инструктора између власника клубова, менаџера клубова и тренера/инструктора у тим

клубовима. То значи да је све три структуре у клубу високо рангирају (вреднују) као

пожељну особину инструктора на основу средњих вредности њихових оцена.

Слично тумачење као и код особине стручност, које у основи има податак, да нема

статистички значајне разлике у процени особине, може се навести и образложити и за

особине: харизма, комуникативност, инструктивност, естетска појава, креативност,

строгоћа и љубазност.

Да би смо дошли до података где се разликују одговори у оквиру утврђене статистичке

значајности, посматра се вредност у колони Г. Ту примећујемо да је та вредност највећа

код особине методичност (7,659). Нешто нижа је код презентације вежби (7,412) и

забављачког приступа (6,837), још нижа је код осећаја за ритам (4,250), а најмања вредност

Г, у оквиру утврђене статистичке значајности (р<0,05), је код енергичности (3,013).

У овој анализи, апликациони програм који је коришћен у обради резултата овог

истраживања 8Р88 17, не даје величину утицаја, али се она може израчунати из његових

резултата. То је овде учињено. Из резултата наведених у табели АНОВА израчуната је

вредност ета квадрата, једног од најчешће употребљаваних показатеља величине утицаја.

Ета квадрат се израчунава тако што се збир квадрата одступања различитих група (8ит о/

8диаге$ ВеРмввп Сгоирз), подели са укупним збиром квадрата (8ит о/8диаге$ То!аР).

На примеру особине методичност, тај поступак је следећи: подели се збир квадрата

одступања различитих група (2,117) укупним збиром квадрата



одступања (9,579). Добија се ета квадрат једнак 0,284, што по Коеновом критеријуму119 казује да је утицај

разлике велики (28%). Коен класификује:

> 0,01 као мали утицај (1%),

> 0,06 као средњи утицај (6%) и

> 0,14 као велики утицај (14%).

Према Коеновом критеријуму утицај разлике је великии код презентације вежби

(27%), забављачки приступ (25%), осећај за ритам (15%), а нешто мањи код

енергичности (11%).

Утврђене статистички значајне разлике не могу да „кажу“, односно на основу њих се не може доћи до

података о тачном извору варијабилитета. Због тога се у наставку анализе спровео поступак којим су се

тестирале појединачне разлике између сваке од израчунатих аритметичких средина. У већини

апликационих програма поступак откривања извора варијабилитета означен је као Ро$! Нос Те$1$ и

примењује се само када је, као што је случај и у овом истраживању, у претходном поступку утврђена

статистички значајна разлика.

За откривање извора варијабилитета коришћен је Тест најмање значајне разлике (ТеаМ Мдпфсап!

Б1//егепсе - Т8Б) који одређује значајност разлике између појединих група.

119 Соћеп, Ј. (1988). 81аИ$Иса1 ром>ег апа1уш/ог 1ће ћећа^шга1 заепсез (2М е^п). ИШ8^а1е, N1: Ео^гепсе Ег1ђаиш Л88ос1а1е8. 81г. 284-287.


БереМеШ УапаМе (I) Р021С1ЈЛ (Ј) Р021С1ЈЛ Меап БШегепсе (1-Ј)

818.

власници менаџери -,214 ,109

стручност тренери/инструктори -,106 ,505

менаџери тренери/инструктори ,108 ,400

власници менаџери ,051 ,833

харизма тренери/инструктори ,477 ,104



комуникативност тренери/инструктори ,242 ,171



инструкције тренери/инструктори -,030 ,871



енергичност тренери/инструктори ,561* ,018


власници менаџери -,364* ,007

методичност тренери/инструктори ,053 ,734

менаџери тренери/инструктори ,417* ,002

власници менаџери -,364* ,000

презентација вежби тренери/инструктори -,197 ,097



осећај за ритам тренери/инструктори -,288 ,084



естетска појава тренери/инструктори ,621* ,029



креативност тренери/инструктори ,394 ,061



строгоћа тренери/инструктори ,402 ,332

менаџери тренери/инструктори -,211 ,526

власници менаџери 1,329 ,001

забављачки приступ тренери/инструктори ,932 ,036



љубазност тренери/инструктори -,273 ,090


*. Тће теап ^Шегепсе 18 81§пШсап1 а1 1ће 0.05 1еуе1.

У претходној табели 6.21. (Ми1ћр1е Сошраг18оп8), резултата накнадних тестова (енгл.

Ро$! Нос Те$1б), дате су и статистичке значајности разлика између сваког



пара група. Накнадни тестови из ове табеле указује где се тачно разликују групе. За овај

податак је потребно само погледати низ колону Меап Вг/Јегепее и пронаћи бројеве који су у

њој наглашени звездицом (*) у експоненту. Звездица значи да се две упоређене групе

међусобно значајно разликују на нивоур<0,05. У колони мд. дати су тачни износи

значајности.

Имајући у виду и анализирајући изложене резултате, може се рећи, да се групе власника

клубова и тренера/инструктора, статистички значајно разликују када су у питању њихови

ставови везани за особину енергичност и забављачки приступ. Увидом у податке, Теста

најмање значајне разлике (Ееа$! 81дпфсап! ВгјУегепсе - Е8П) за откривање извора

варијабилитета, а помоћу ког се одређује значајност разлике између појединих група и

података дескриптивне статистике, може се приметити да власници клубова више цене ове

две особине од тренера/инструктора.

Просечна оцена власника клубова за особину енергичност је 4,73, а за забављачки приступ

4,18. Тренери/инструктори ове две особине мање вреднују што показују и њихове

просечне вредности, за енергичност 4,17 и за особину забављачки приступ 3,25. По

Коеновом критеријуму, утицај ове разлике (11%) је између средњег (6%) и великог (14%).

Овај податак се може уочити у Табели 6.24. посматрајући податке у колони рагсгјаШ Е1а

к^абтаГ.

Овакви резултати исказани у анкети, а везани за процену ове две особине, уклапају се у

неки општи модел власника клуба. Особина енергичност игра веома значајну улогу у

структури његових особина. Она може да омогући успех у послу и вођењу клуба, поготово

што се у свом раду сусреће са великим бројем, како корисника услуга његовог клуба, тако

и са, понекад, не тако малим бројем тренера и инструктора које ангажује у свом клубу.

Свакако да ова особина олакшава све те међуљудске односе и релације у које мора да

ступа власник клуба. Вероватно да се тај став и пројектује, свесно или несвесно, и на

мишљење о енергичности као једној од вреднованих особина инструктора групних фитнес

програма о којој су свој став требали да дају власници клубова.



Када је у питању разлика у вредновању особине забављачки приступ, између власника и

тренера/инструктора, просечна оцена власника клубова за ову особину је 4,18, а просечна

оцена тренера/инструктора за ову особину је 3,25. Ратс1ја1т Е1а куаЉга! износи 0,253., по

Коеновом критеријуму тај утицај разлике је велики (25%).

Овакав став власника клубова се може донекле објаснити њиховом жељом да им је веома

значајно да се свако ко конзумира услуге у њиховом клубу, осећа задовољно и пријатно

због односа који запослени пружају према њима. Поред осталих фактора, попут,

окружења, ентеријера, квалитета и избора справа, састава групе за вежбање и сл.,

власницима је веома важно и да сви запослени улажу константан труд да задовоље

клијенте, а последица таквог односа може да се рефлектује на број клијената што је за

власнике најбитнији фактор када је у питању бизнис и профит.

За тренере/инструкторе, који су по претпоставци високо едуковани за посао којим се баве,

далеко су битније неке друге особине преко којих они могу да искажу своју стручност и на

тај начин да привуку нове вежбаче. Интерес и власника и тренера/инструктора је

заједнички, да буде што више вежбача, али су примарни мотиви код ове две групе

испитаника, другачији јер им се интереси разликују.

Имајући у виду и анализирајући изложене резултате, када су у питању групе менаџера

клубова и тренера/инструктора и увидом у податке, Теста најмање значајне разлике (ЕеаМ

Мдпфсап! Б1//егепсе - ^Ж) за откривање извора варијабилитета, а помоћу ког се одређује

значајност разлике између појединих група, и података дескриптивне статистике, може се

приметити да менаџери клубова изузетно високо цене особину методичност.

Просечна оцена менаџера клубова за особину методичност је 5,00, док је просек оцене

тренера/инструктора за ову особини 4,58. По Коеновом критеријуму, утицај ове разлике је

велики (28%). Овај податак се може уочити у Табели 6.24. посматрајући податке у

колонирагсгјаШ Е1а к^аЉга! који износи 0,284.



Овакав став менаџера је разумљив јер је за успешно обављање њиховог посла врло важна добра

организација и методичност. Њихов посао организације свих активности у фитнес клубу, управо захтева

велику озбиљност, темељност, стручност, а све то може да се организује и испољи само уз адекватну

методичност. Та методичност подразумева одлично познавање свих односа и атмосфере у клубу, жеља

клијената, информисаност о новитетима у фитнес индустрији, методичност у излагању приликом

маркетиншких презентација свог фитнес клуба и програма који су заступљени у понуди клијентима.

Очито је да тренери/инструктори придају већу важност и значај неким другим особинама интруктора јер је

њихова просечна оцена за методичност као особину износи 4,58. Ово је неочекиван податак и могао би се

у будућности детаљније истражити. Претпостављамо да тренери/инструктори нису своје мишљење и став са

свим факторима који одређују ову особину везали за назив овако постављене особине инструктора.

Претпоставка је да је део фактора био везан за особине инструктивност, презентација вежби,

комуникативност, стручност и да је део оцена био усмерен ка овим особинама.

При анализи статистички значајних разлика у вредновању особина инструктора између групе власника

клубова и менаџера клубова, примећује се да се те разлике појављују кад су у питању четири особине:

методичност, презентација вежби, осећај за ритам и забављачки приступ.

Имајући у виду и анализирајући изложене резултате, када су у питању групе власника клубова и менаџера

клубова и увидом у податке, Теста најмање значајне разлике (^еаМ 81дпфсап! Бјјегепсе - Е8П) за

откривање извора варијабилитета, а помоћу ког се одређује значајност разлике између појединих група, и

података дескриптивне статистике, може се приметити да менаџери клубова изузетно високо цене особине

методичност, презентацију вежби и осећај за ритам, док власници клубова високо вреднују

забављачки приступ.

Просечна оцена менаџера клубова за особине: методичност је 5,00, презентација вежби 5,00, а

осећаја за ритам 4,94., док је просек оцене забављачки приступ 2,85. Власници клубова

методичност у просеку оцењују са 4,64., презентацију



вежби такође са 4,64., осећај за ритам са 4,55 и забављачки приступ са 4,18. По Коеновом

критеријуму, утицај ове разлике је велики у свим случајевима. Код методичности (28%), презентације

вежби (27%), забављачког приступа (25%) и осећаја за ритам (15%). Овај податак се може уочити у

Табели 6.24. посматрајући податке у колони ратсгјаШ Е1а к^абтаГ.

Имајући у виду неке од основних интереса које имају власници и менаџери клубова, може се разумети што

власници клубова више вреднују забављачки приступ него што је та особина битна за менаџере. За њих

је такав приступ инструктора битнији јер претпостављају да ће имати и више клијената у клубу, а самим

тим је и профит већи. Мотив који очито, поготово данас, представља веома битан и покретачки мотив за

сваку активност.

Када су у питању особине које много више одређују и говоре о стручности неког инструктора, менаџери за

такве особине попут методичности, презентације вежби и осећаја за ритам, имају више

разумевања и изузетно високо их цене. По правилу менаџери су у великом проценту, бивши или тренутни

инструктори па је и разумљиво да су ближи том тзв. стручном делу у клубу и више разумеју и вреднују

особине које су изузетно важне, а треба да их поседује један инструктор групних фитнес програма који

претендује да буде добар у свом послу.

Када се анализира Табела 6.13., примећује се да када се погледа групни узорак (власници, менаџери,

тренери/инструктори) особину презентација вежби стављају по рангу на прво место. Може се закључити

да је та особина од изузетне важности за инструктора.

Друго место, ранг два, заузимају особине: стручност, комуникативност и љубазност, а ранг три

имају особине: методичност и осећај за ритам.



6.1.2.5. Факторска анализа

Један од значајних циљева савремене науке је да комплексне појаве искаже што прегледније, употребом

једноставних, али довољно информативних појмова. Остварење тог циља омогућава једна од најсложенијих

статистичких процедура

— ФАКТОРСКА АНАЛИЗА. Циљ факторске анализе је да се на основу већег броја манифестних варијабли, међу којима

постоји повезаност, утврди мањи број латентних варијабли (или фактора), који објашњавају такву

међусобну повезаност.

У овом истраживању нас је занимало да ли се у скупу изабраних варијабли јавља међусобна, већа или мања

повезаност, односно да ли се издвајају (екстрахују) групе сродних варијабли. Занимало нас је да ли је могуће

доћи до података да се варијабле групишу око неког заједничког ВЕКТОРА и на тај начин укажу на постојање

извесне латентне димензије унутар посматраног простора особина које треба да поседује један инструктор

групних фитнес програма.

Занимљиво је било и истражити, ако се деси таква врста груписања варијабли око једног или више вектора,

са каквим интензитетом је свака варијабла повезана са добијеним фактором. Жеља је да се у истраживању

издвоји она варијабла која најбоље репрезентује фактор, односно она варијабла која носи највише

информација о њему.

Резултати факторске анализе приказани су у табелама које следе и ти подаци су коментарисани у даљем

излагању и тумачењу резултата овог истраживања.

Први корак који је био учињен у овој анализи је провера да ли је скуп података прикладан за факторску

анализу (табела 6.22). То смо проверили преко вредности КАМЕГ-МЕУЕГ-ОШП МЕАТГЕ О/ 8АТР1Т§ АЉЕ^ИАСУ (КМ0) - ,471 и да

ли је вредност показатеља ВАГПЕИ’8 ТЕ$1 О/8РЋЕПСИУ значајна (тј. да ли је вредност 8Ј§. 0,05 или мање). У нашем

случају, показатељ КМО износи 0,471, а и Бартлетов


КаЈзег-Меуег-ОЈкЈп Меазиге о^ Затрјјпд Ас1едиасу. ,471

Ваг^ЈеН’5 Тез! о^ ЗрћегЈсИу

Арргох. ОћЈ-Зриаге 251,314

с1Г 78

Зјд. ,000

стру

чнос

т

хари

змат

ичн

ост

тсонв«вин

нум§

ин

стру

кти

внос

т

тоо

н

гирене

мет

оди

чнос

т

а'Еи

атнезе

&

рита

м

есте

тск

а п

ојав

а

кре

ати

внос

т

стро

гоћа

заба

вљач

ки

при

ступ

љуб

азн

ост

стручност 1,000

харизматичност -,121 1,000

комуникативност ,126 ,488 1,000

инструктивност ,054 -,047 ,049 1,000

енргичност -,231 ,200 ,014 ,171 1,000

До

методичност ,215 -,039 ,192 ,582 ,084 1,000

СЗ]=

презентација ,191 -,116 ,171 ,476 -,128 ,705 1,000

оО

ритам ,215 ,084 -,112 ,201 ,084 ,478 ,426 1,000

естетска појава ,253 ,208 ,348 ,112 ,165 ,264 ,040 ,201 1,000

креативност -,168 ,227 ,183 ,037 ,134 -,163 -,030 -,249 ,135 1,000

строгоћа -,256 ,063 -,187 -,182 ,140 -,377 -,278 -,204 ,048 ,301 1,000

забављачки приступ -,437 ,054 -,171 -,335 ,220 -,388 -,396 -,426 -,175 ,249 ,409 1,000

љубазност -,106 ,145 ,456 ,261 ,016 ,101 ,342 ,215 ,049 ,111 -,256 -,150 1,000

Табела 6.23. Корелациона матрица

СоггеЈаИоп Ма*гЈх



Табела 6.23. садржи коефицијент просте линеарне корелације који указује на јачину везе

између особина, при чему већа апсолутна вредност значи и већу, а нижа слабију, повезаност

између особина. Предзнак коефицијента (±) указује само на смер повезаности особина и не

утиче на јачину везе. Позитиван предзнак показује да порастом једне, на пример

комуникације (.488), расте пропорционално и вредност друге, харизме. Може се закључити

да порастом вредности везане за особину комуникација, расте и харизматичност

инструктора што је разумљиво. Још изразитија је веза између методичности (.582) и

инструктивности. Добру методичност заиста прати и одлична инструктивност код

инструктора. Порастом параметара прве особине, расту и параметри везани за другу

особину.

Негативан (-) предзнак, коефицијента просте линеарне корелације, значи да пораст једне

особине доводи до смањивања вредности друге варијабле, односно особине (и обрнуто).

Пример за овакву корелацију можемо видети у односу особина забављачки приступ и

методичност. Заиста порастом параметара који уздижу особину методичност на виши

ниво, смањују се вредности забављачког приступа у ради инструктора. Ово је и логично

јер методичност захтева и тражи већу озбиљност и концентрацију на сваки део часа

вежбања што не дозвољава да се часу вежбања приступа на забављачки, површан или

„неозбиљан“ начин.

Интересантан је и однос који се запажа у овој корелационој матрици између особина

забављачки приступ (-.426) и осећај за ритам. Заиста се у пракси може очекивати да

инструктор који више пажње посвећује забаљању вежбача, често не ради вежбе у ритму

музичке пратње што ни један инструктор не би смео себи да дозволи. То се дешава по

правилу и негативно утиче на општу слику коју вежбачи праве о сваком инструктору са

којим вежбају. Инструктор тако показује да није концентрисан на час и да му је пажња

усмерена у другом смеру који ниј е толико пожељан и који ремети саму динамику часа

вежбања.

Коефицијен корелације који је једнак нули показује и говори о одсуству било какве

повезаности између особина.


Сот

роп

еп

!1пШа1 Е1§епуа1иез Ех1гасИоп битз оГ б^иагес! ЕоаЉпдз КоШмп битз

оГ б^иаге^ ЕоаЉпдз

То1а1 % оГ Уалапсе Сити1аИуе % То!а1 % оГ Уалапсе

Сити1аИуе % То!а1

1 3,441 26,471 26,471 3,441 26,471 26,471 2,887

2 2,062 15,865 42,336 2,062 15,865 42,336 2,018

3 1,444 11,111 53,447 1,444 11,111 53,447 1,566

4 1,284 9,880 63,327 1,284 9,880 63,327 1,648

5 1,024 7,879 71,206 1,024 7,879 71,206 2,128

6 ,807 6,207 77,413

7 ,663 5,099 82,512

8 ,603 4,640 87,152

9 ,548 4,215 91,368

10 ,470 3,617 94,985

11 ,375 2,883 97,868

12 ,186 1,430 99,298

13 ,091 ,702 100,000

Ех1гасИоп Ме1ћо(1: Ргтара! Сотропеп! Апа1уз18.

Да бисмо одредили колико компоненти (фактора) да издвојимо, размотићемо део резултата који се могу

видети на табели 6.24. По Кајзеровом критеријуму, занимају нас само компоненте чија је карактеристична

вредност 1 или више. Да бисмо одредили колико компонената задовољава тај критеријум, може се погледати

Табела 6.24. Треба погледати бројеве у неколико првих колона под заглављем 1пШа1 Е1депуа1пв8. Наведене

су карактеристичне вредности свих компонената. У нашем истраживању, само првих пет компоненти имају

карактеристичне вредности изнад 1 (26,471; 15,865; 11,111; 9,88; 7,879).

Прво је требало проверити процентуални део објашњене варијансе овим петофакторним решењем што је и

учињено анализом података у Табели 6.24. Ових пет компоненти објашњавају укупно 71,21% проценат

варијансе (видети колону Сити1аИ\е %).

Први фактор објашњава 24,47% варијансе, други 15,86%, трећи 11,11%, четврти 9,88%, а пети фактор

објашњава 7,88% варијансе, што у збиру чини тих 71,21%.



Често је број компоненти које задовољавају Кајзеров критеријум превелик, па смо из тог

разлога анализирали и дијаграм превоја (бсгеер1о1), Табела 6.25.

Табела 6.25. Дијаграм превоја

8сгее Р1о(

На њему смо потражили превојну тачку и према препоруци, задржавају се само оне

компоненте које се налазе изнад те тачке. У нашем истраживању и овом дијаграму

прелома, сасвим је јасан прелом дијаграма на споју друге и треће компоненте. Компоненте

1 и 2 објашњавају много већи део варијансе од преосталих компонената. По неким

уобичајеним препорукама у статистичким истраживањима, обично се настави тумачење, у

нашем случају, ове две компоненте.

Ако се детаљније погледа дијаграм прелома, може се уочити и прелом, додуше нешто

блажи, и после четврте компоненте, после које дијаграм наставља константан пад до

последње компоненте.

У зависности од контекста истраживања и овој тачки би требало посветити пажњу. Због

тога овде морамо нагласити оно што је већ познато, факторска анализа је техника

истраживања података, па су тумачење резултата и начин на који ће се ти резултати

употребити препуштени суду истраживача, а то тражи велику одговорност, објективност и

знање, поготово из области која је предмет истраживања. Истраживач треба сам да одреди,

на основу статистичких показатеља, број фактора који по његовом мишљењу најбоље

описују односе између променљивих.


Редни број компоненте

Стварна карактеристична вредност из РСА

Вредност добијена паралелном анализом

одлука

1 3,441 1,6540 прихватити




5 1,024 1,1410 одбацити


1пШа1 ЕХгасИоп

стручност 1,000 ,729

харизматичност 1,000 ,690

комуникативност 1,000 ,830

инструктивност 1,000 ,690

енергичност 1,000 ,713

методичност 1,000 ,776

презентација 1,000 ,757

ритам 1,000 ,662

естетска појава 1,000 ,733

креативност 1,000 ,727

строгоћа 1,000 ,606

забављачки приступ 1,000 ,632

љубазност 1,000 ,712

Ех(гас(Јоп МеИ1о<± РгЈпсЈра! Оотропеп! АпаЈузЈз.

Величина комуналитета, за све особине, чије вредности се могу погледати у Табели 6.28.,

показују са колико процената је објашњен варијабилитет сваке особине. На основу оваквих

процената, може се закључити да је већина изабраних особина које треба да поседује један

инструктор групних фитнес програма имала високу валидност. Највећу валидност има

комуникативност (83%), следе методичност (77,6%), презентација вежби (75,7%),

естетска појава (73,3%), стручност (72,9%), креативност (72,7%) итд. Најмању валидност

има особина строгоћа (60,6%).

120 Ра11ап1, Ј. (2007). 5'Р5'5' 5игугуа1 Мапиа1, ТШМ ЕдШоп. А11еп & Шдап, 81г. 184.


СотропеШ

1 2 3 4 5

методичност ,814

презентација ,766

забављачки приступ -,719

ритам ,621 -,395

инструктивност ,599 ,500

строгоћа -,570 ,321

харизматичност ,708 -,358

комуникативност ,315 ,686 -,470

креативност ,590 ,553

енергичност ,430 ,526 ,362 -,338

стручност ,442 -,522 ,359

естетска појава ,440 ,616

љубазност ,398 ,442 -,581

Ех{гасћоп Ме1ћо± Рппс1ра1 Сотропеп! Апа1уз1з.

а. 5 сотропеп!з ех!гас!е^.


Сошропеп! 1 2 3 4 51 1,000 ,165 -,050 ,114 -,2632 ,165 1,000 ,044 ,099 ,0133 -,050 ,044 1,000 ,026 ,1794 ,114 ,099 ,026 1,000 -,1135 -,263 ,013 ,179 -,113 1,000

Ех1гас{шп МеЉо± Рппс1ра1 Сошропеп! Апа1у§1§. КоШшп МеЉо± ОћНшш шЉ Ка1§ег №>гтаН2аНоп.

У овој табели је дата јачина корелације између ових пет фактора и може се уочити да је она веома мала и

креће се од 0,013 (код другог и петог фактора) до -0,263 (код петог и првог фактора). На основу ових података

може се закључити да је била оправдана претпоставка да ових пет компоненти нису узајамно зависне.

Облимин ротација даје две табеле факторских тежина. У Табели 6.35., РаИегп МаГпх су приказане

факторске тежине свих променљивих. Она даје информације о узрочно-последичним везама између фактора

и манифестних варијабли, односно


Сошропеп!

1 2 3 4 5

инструктивност ,860


методичност ,770

комуникативност ,851

љубазност ,700 -,364

харизматичност ,671 ,387

енергичност ,845

естетска појава ,772

стручност -,440 ,682

креативност ,856

ритам ,317 ,352 ,593

строгоћа -,323 ,566

забављачки приступ -,313 -,334 ,389

Бх1гасИоп Ме1ћо± Рппара1 СошропеШ Апа1у818. Ко!аИоп Ме1ћо± ОђИтш ш1ћ Ка18ег МогтаИгаИоп.

а. КоШшп сопуегде^ ш 18 ИегаНош.

Овде су приказане факторске тежине (веће од 0,3) за свих пет фактора. Компонента 1 има пет факторских

тежина изнад 0,3, компонента 2 четири, компонента 3 четири, компонента 4 четири и компонента 5 четири.

Препорука је да свака компонента има три или више факторских тежина што је случај у нашем

истраживању.


Сотропеп!

1 2 3 4 5


методичност ,830 ,319 -,378

инструктивност ,804

комуникативност ,867

љубазност ,387 ,711

харизматичмост ,654 ,431

енергичност ,839

естетска појава ,786

стручност -,457 ,685 -,327

креативност ,798

ритам ,474 ,634

строгоћа -,343 -,316 ,362 ,633

забављачки приступ -,486 ,359 -,418 ,558

Бх1гасИоп Ме1ћо± Рппара1 Сотропеп! Апа1у818. КоШшп Ме1ћо± Ођћтт да!ћ Кагзег МогтаћгаИоп.

У склопу резултата статистичке обраде, ову матрицу структуре, даје само облимин ротација. У овој матрици

су дате корелације између променљивих и фактора. После ове ротације и коефицијената корелације

променљивих и фактора, начињен је покушај дефинисања главних компоненти ове факторске анализе.


Структура фактора 1 коефицијент учешћа (г)

презентација вежби 0,85

методичност 0,83

инструктивност 0,80

Имајући у виду природу варијабли које су се груписале око прве главне компоненте и величину

коефицијената којим их овај фактор засићује, ова прва компонента (фактор) би могла бити означена као

професионална компетентност у презентацији групног програма.

Овај фактор заиста генерализује ону групу особина које управо треба да чине веома битан сегмент личности

сваког инструктора, а то је професионална



компетентност у послу којим се бави. На овај сегмент свакако да највише утичу, нивои образовања и

стручности, који морају перманентно да се усавршавају. Овај сегмент је управо и један од мотива, који су

аутора истраживања, и покренули да се упусти у овакав захтеван пројекат. Жеља да се покаже и на неки

начин, докаже, колико значи висока стручност за једног инструктора групних фитнес програма, је био један

од мотива за овај рад.

У дефинисању овог фактора, као што може да се примети у табели 6.32. Матрица структуре, утичу и: осећај

за ритам, љубазност са позитивним предзнаком и забављачки приступ и строгоћа са негативним

предзнаком. Сматрамо да анкетирани препознају главне особине једног инструктора које дефинишу овај

фактор док остале не утичу толико доминантно на дефинисање њиховог става о особини инструктора. Овај

фактор смо и назвали професионална компетентност у презентацији групног програма, а

свакако да особине: забављачки приступ и љубазност не могу да буду одређујуће у дефинисању

професионалне компетентности као високо стручне особине и карактеристике једног инструктора. Особина

осећај за ритам има место у дефинисању овог фактора што се и подразумева, а и очекивано јер је битна

одредница која дефинише могућност да се неко бави овим позивом. Без ове собине веома је тешко или

немогуће бити инструктор фитнес групних програма јер се они спроводе уз музичку пратњу.

Аутор очекује, да се у нашој средини и покрене акција у смислу одређивања компетентности оних који

реализују овакве програме. Нада постоји јер има оних који својим радом (Савез за рекреацију и фитнес

Србије) и истраживањима (Стојадиновићева, 2009), покушавају да целокупан простор фитнеса регулишу

како законским актима, тако и системом акредитације или лиценцирања. Ови системи за верификацију,

који морају дефинитивно да се уведу, треба као основу и базу да имају управо оне параметре чије

испуњавање ће као последицу имати издавање потврде о компетентности за обављање инструкторског

посла.

Фактор 2. Овај фактор објашњава 15,86% укупне варијансе и назвали смо га комуникативност

инструктора. Овај фактор би се могао означити и као екстравертно виђење и визуелни утисак или

харизматичност. Граде га следеће манифестне варујабле - особине:



комуникативност 0,87

љубазност 0,71

харизма 0,65

Друга главна компонента би могла бити означена, генерално као комуникативност

инструктора, јер је ова особина најзасићенија овим фактором. Овај фактор, на неки начин,

означава, на који начин власници клубова, менаџери и тренери/инструктори доживљавају

инструктора - како га они виде. Ова главна компонента би се могла означити и као

екстравертно виђење и визуелни утисак или харизматичност.

Особина инструктора, строгоћа, која се појављује у дефинисању овог фактора (табела 6.32.)

са негативним предзнаком (-,316), само потврђује овај дефинисани фактор јер она заиста не

„иде“ уз овако дефинисан и формиран фактор.

У пракси се срећу такви инструктори који имају, „то нешто“ у себи, што се означава као

харизма. Тај први утисак који вежбач примети или стекне о некоме, а без детаљне анализе и

увида у његову стручност. Ова особина је врло пожељна за инструкторе, поготово за

презентере, али уз њу не иде обавезно и стручност. У пракси постоје инструктори који

просто својом харизмом привлаче вежбаче и њихови часови су препуни али када се мало

детаљније анализирају техника, методски поступак грађења кореографије, начин на који се

та кореографија презентира, начин дозирања оптерећења у појединим деловима часа,

непознавање начина сигнализације и упозоравања на промене корака, сви ти сегменти не би

могли да прођу мало строжу стручну контролу. Али харизма делује, и може бити оправдање

ако се има у виду, да сваки вежбач, мора од тренутка када уђе у клуб, па до тренутка када га

напушта, да буде задовољан и реклаксиран јер је због тога и дошао у клуб. Овде се може

искористити, као поређење за ове недоумице и сукобе ставова, позната вечита дилема: Шта

је старије, кока или јаје? Треба заиста помирити ове две ствари, стручност и потребу да

вежбач буде увек задовољан јер ће и други пут доћи да вежба. Треба имати у виду и могућу

чињеницу да за вежбача и није од битне важности тај стручни сегмент који описује неког



енергичност 0,84


естетска појава 0,79

стручност 0,68

Трећа главна компонента или фактор, највише засићује варијаблу енергичност, и може да се означи као

професионална сигурност и енергичност у реализацији програма или стил инструктора.

Фактор 4. Овај фактор објашњава 9,88% укупне варијансе и назвали смо га естетски изглед

инструктора. Граде га следеће манифестне варујабле - особине:

Табела 6.36. Структура фактора 4.

Четврти фактор, највише засићује варијаблу естетска појава, и он би могао управо и да се означи као

естетски изглед инструктора. Ово говори да све структуре које су анкетиране у клубовима, високо

вреднују ову особину, а она се уклапа у став и мотиве свих. Без обзира на који начин свако од њих

доживљава ову особину и како је пројектује у односу на своје интересе, она му је очито један од репера за

могућу комбинацију особина инструктора групних фитнес програма. Ова особина, може заиста много тога да

„каже“ о инструктору.



креативност 0,80

осећај за ритам 0,63

строгоћа 0,63

забављачки приступ 0.56

Пета главна компонента (фактор), засићује више од осталих, варијабле креативност, осећај

за ритам, строгоћа и забављачки приступ. Анализирајући један овакав шаренолик

подскуп особина које су се груписале око овог фактора, може се рећи да заиста, ако неко

жели да буде креативан као инструктор, он мора да одлично влада и осећа основне музичке

параметре, ритам и темпо. Када се у овом простору инструктор одлично сналази та

сигурност му управо пружа могућност да експериментише и буде креативан. Креативан у

смислу да обогаћује своје кореографије новим покретима и корацима који треба да увек

одговарају способностима и карактеристикама групе са којом ради час.

Строгоћу као особину која се налази у овом подскупу, треба доживети у смислу

одговорности за посао којим се инструктор бави и као потврду креативности којој даје неки

проценат више на значају. Може се тумачити и да забава уз све то иде као последица

сигурности у оно што се ради, јер са њом долази и до потребне (не претеране) дозе

опуштености, да не би све изгледало строго, „војнички“. Ипак се мора увек имати у виду да

су вежбачи дошли у клуб не само да вежбају већ и да се опусте, релаксирају и разоноде од

свакодневни оптерећења и напора. У овом смислу треба схватати и доживљавати ову

особину (забављачи приступ) као део личности инструктора.

Због свега изнетог, овај пети фактор би могао бити означили као идејност у реализацији

програма или креативност.



Када су у питању лиценцирани Ее$ МШз програми, могу се протумачити овако постављене

главне компоненте или фактори. Овако груписане варијабле се могу повезати и

протумачити са поставкама овог лиценцираног система које се односе на нивое и

напредовање инструктора у њему.

Скала у Ее$ МгШ 1п1егпаИопа1-у\

> Тгаттд Мепадег (сгеаИппд програмј

> Ма&ег ТгаЈпег

> Рго- ТгаЈпег

> ТгаЈпег ШетпаИопаГ

> ТгаЈпег Јитог

> Рго- 1тГгисГог

> СегИјгсаГе

Могла би се поставити корелацији између главних компоненти изолованих у овом

истраживању, са утврђеним нивоима инструктора и презентера у овом систему вежбања,

односно са захтевима које је потребно да испуни сваки инструктор ако жели да се пење ка

врху у хијерархији нивоа инструктора и презентера.

6.2. Систематизација групних фитнес програма

Некадашње вежбање са елементима спортске и ритмичке гимнастике уз музичку пратњу, у

последњих 30-так година замениле су специфичне кретне структуре које пре свега делују

на развој аеробне издржљивости, али и снаге, мишићне издржљивости, координације и

гипкости вежбача.



Креативни појединци и фитнес индустрија промовисали су до сада импресиван број

различитих групних фитнес програма који су својим специфичностима омогућили да

вежбање више не буде привилегија за младе и здраве већ да сви, без обзира на године, пол,

антропометријске карактеристике, а и моторичка знања и способности, могу пронаћи

програм који им одговара.

Укључивањем великог броја људи у разне спортско рекреативне програме, отварање све

већег броја фитнес центара и популарност групних фитнес програма, створило је потребу за

специфичним, адекватно едукованим кадром. Добар инструктор групних фитнес програма

не постаје се преко ноћи, већ редовним и посвећеним радом, а такође и сталним

усавршавањем, вежбањем, стицањем специфичних знања и способности, активним

учествовањем на семинарима, радионицама и конвенцијама.

Групни фитнес програми спадају у организоване облике групног вежбања, који се одвијају

под стручним надзором инструктора за одређену врсту програма. Програми се могу

спроводити у затвореном и отвореном простору, на сувом и у води. Карактеристично за

групне фитнес програме у затвореном, је рад уз музику и могућност рада у свим временским

условима.

Групни фитнес програми спадају у групу редовних облика вежбања, и то фреквенцијом од 2

до 3 пута недељно, током целе године. Групном вежбању чешће приступају жене од

мушкараца.

За групне фитнес програме се вежбачи најчешће одлучују из више разлога:

> разноврсност програма и могућност укључивања без обзира на предзнање, године,

пол, ниво моторичких и функционалних способности,

> вежбање уз музику и употреба разних реквизита,

> осмишљен програм и стручно вођени часови,

> остваруј е се социј ални контакт, а вежбање у групи посебно мотивише,

> вежбање је могуће у свим временским условима и

> забавно је, а истовремено релаксира.



Разноврсност назива понекад може да збуни вежбаче, али име програма привлачи људе

који увек желе да пробају нешто ново и другачије. Називи програма код нас су главном на

енглеском језику (интернационални аеробик језик). Тако се у пракси могу наћи програми

под истим називом, али различитим садржајем активности.

Већину људи, увек више привлаче програми о којима су читали, чули или се информисали

путем интернета, тако да се власници аеробик, фитнес и велнес центара прилагођавају

захтевима тржишта.

121

Шпехар (2006) наводи: „Групни фитнес програми често добијају назив у односу на неке од

следећих карактеристика:

> у односу на врсту музике која се користи на часу (латино, хаус, џез...), а у складу са

тим иде и врста и стил кретних структура,

> у односу на интензитет вежбања (^о, Ш-Ео, Шдћ, Епегду Л1отЈс...),

У у односу на реквизите који се користе на часу (степ, слајд, фит бол, фри стајлер...),

> у односу на ефекте вежбања (Ја! Ђигтпд, пем Ђоду, $си1р1т§, $1ге1сћт§, зћтттд...),

> у односу на окружење у којем се вежбање изводи (аква аеробик, вокинг) и

> у односу на специфичности захтева групе (фит кидс, вежбе за труднице, сениор

аеробик...).“

У основне аеробне програме спадају Ш-Ео, Ео трас1, М1х трас1 аегоМк, 81ер, 51Ме аегоМс, Љапсе аегоМк I

зртптд (аеробик на бициклима). Често се у аеробик и фитнес центирма под различитим

називима крију исти програми и обрнуто.

У стручној литератури када су у питању класификације и систематизације групних фитнес

програма има доста података, али су те систематизације углавном ограничене на поједине

сегменте који прате ове фитнес програме. Аутори се, или

121Шпехар, Н. (2006). Квалитетарада у групним фитнес програмима. 15. Летња школакинезиолога Републике Хрватске. Квалитета рада у подручјима едукације, спорта и спортске рекреације. Ровињ, стр.342.



нису могли или нису желели, да хватају у коштац са веома широким подручјем које

захватају групни фитнес програми, па отуда њихова усмереност само на поједине делове или

чиниоце. Свакако да добар удео у тим, да кажемо непотпуним систематизацијама, лежи и у

чињеници да се овај простор, буквално, мења и развија - свакодневно. Тако да и неки

озбиљнији покушај може бити непотпун већ за неколико месеци, а о годинама да и не

говоримо. Једном речју мало је покушаја свеобухватне систематизације овог простора

вежбања.

До сада смо поменули оне за које сматрамо да су покушали да најсвеобухватније

систематизују, као што се може и приметити, веома широк и богат (по садржајима) простор

физичког вежбања који заузимају групни фитнес програми.

Овде ћемо укратко подсетити на она, која су нам послужила као репер и орјентација у

нашем покушају, да на основу свих релевантних информација до којих смо у истраживању

дошли, анализе њихових поставки и сопственог вишедеценијског искуства, систематизујемо

групне фитнес програме.

Најширу поделу, имајући у виду област рекреације, даје Стојадиновићева (2009),

у свом магистарском раду. Она наводи: „Најчешће, подела неке области може се

направити на основу више критеријума. Битно је да у оквиру једне поделе не

користимо различите критеријуме јер онда подела неће бити јасна, иако се то

често среће у различитој литератури. Када се подела направи она би требало да

садржи све појавне облике неке области, иако се не може ни од једне поделе

очекивати да ће ваљано приказати све разлике појавних облика у оквиру области,

па се често користе више подела по различитим критеријумима. Свеобухватне

поделе могу се направити као вишедимензионалне (у облику табеле по два

критеријума или у оквиру једне поделе прављењем под - поделе). Наравно, при

одабирању критеријума поделе треба водити рачуна да је то битан критеријум за122

наведену област. Рекреацију можемо поделити по многим критеријумима“ :

122Стојадиновић, Н. (2009). Менаџмент квалитетом у фитнесу. Београд: Факултет спорта и физичког васпитања (табела 2.3.страна 22 до 23)


КРИТЕРИЈУМ ПРИМЕР МОГУЋЕ ПОДЕЛЕ

1. Место одржавања - у затвореном (1Моог)

- на отвореном простору (оиМоог)2. Средина одржавања и специфичности

потребних простора- зимске активности (снег, лед...)- водене активности (на води, у води, под водом),- на трави, на стенама...

3. Специфичност потребних справа и реквизита

- кардио тренажери -справе- реквизити (палице, лопте, вијаче...)- без, справа и реквизита...

4. Време у ком се одиграва - у радној паузи, дневно слободно време, викендом, у току годишњег одмора у допунском одмору

5. Начин организације и вођења - програмиране и стручно вођене- самостално организоване

6. Број учесника - индивидуалне- у паровима -групне

- масовне

7. Врста активности - трчање, пењање, роњење, скијање, једрење, бициклизам, спортске игре... (бескрајан низ)

8. Узраст - бебе, млађа деца, основци, средњошколци, адолесценти, млади, зрели, старији, врло стари

9. Пол - мушка рекреација, женска, унисекс

10. Специфичности карактеристика и активности рекреативних група

- рекреација деце, ученика, студената, запослених (седећих, стојећих, физичких радника...), хендикепираних, пензионера, трудница, гојазних...

11. Циљ активности и жељени ефекти - програми опште физичке припреме и фит одржавања- програми аеробика- програми јачања- програми истезања и релаксације- програми обуке и развоја технике- такмичарско презентацијски програми

- корективни програми (здравствени, естетски, функционални, психолошки)

- програми за специфичне групе- комбиновани програми

12. Координацијска сложеност и ниво потребне обуке

- активности без обуке- једноставне за савлађивање (до 7 дана)- технички захтевне дисциплине

13. Интензитет средстава и методе вежбања

- почетни (ђа81с)- средњи (ш1егтеЉа1е)- напредни (а^уапсеф

14. Импакт (нивоу удара на зглобове) - по 1трас1- 1оте 1трас1- то^ега1е- ћ 1трас1- ШЛо^ 1трас1

15. Редовност упражњавања -редовне- повремене- сезонске

16. Ниво страха и опасности који изазива екстремни спортови и класична рекреација



Шпехар (2006) фитнес програме дели у односу на количину и врсту ангажмана и припрему

инструктора за групно вођени час вежбања:

> Програми редовних облика вежбања у којима се изводе циљане вежбе снаге,

флексибилности и равнотеже, најчешће немају наглашену аеробну компоненту,

осим лаганог загревања у уводно-припремном делу часа. Музика није обавезан

саставни део часа, посебно не као основа за одређивање темпа кретања,

> Програми редовних или повремених облика кретања која се изводе на отовреном

као што су Рожег Жа1кт§, ^огбхс ЖаШпд, вожња ролера у групи,

> Програми који обухватају вежбе за тело и ум (из групе Ђоду & ттп програма), као што

су јога, пилатес, стречинг, таи чи, тибетанске вежбе и сл. и

> Програми разних врста аеробика којима је основни циљ деловање на аеробну и

мишићну издржљивост, снагу и флексибилност, изводе се уз музику која диктира

темпо извођења те се помоћу кореографије, добре методике и кјуинга (најављивање

у групним програмима) вежбач задржава у зони тренинга. Проводи се са и без

различитих помагала и реквизита, уз тачно дефинисана начела тренинга.

Једну од најширих и најкомплетнијих класификација у групним фитнес програмима дали

су Бергоч и Загорц, (1999, 2000). По њима различити појавни облици групног вежбања се

могу међусобно разврстати према следећим критеријумима:



Циљ вежбања:

> рекреативни аеробик, чија намена и циљ је утицај на функционалне способности

срчано судовног и респираторног система, побољшање моторичких способности

(снага, покретљивост, координација, равнотежа, издржљивост...) и утицај на неке

особине личности (самосвест, самопоуздање) и психичке способности (пажња,

концентрација...) и

> такмичарски аеробик, чији циљ и намена су успешан такмичарски резултат;

такмичење се организује у неколико категорија (појединци, парови, групе-екипе),

резултат и успех зависе од уметничког утиска, извођења и тежине елемената;

Коришћење реквизита:

> „ћгдћ апЉ 1сми аеробик (без реквизита),

> „§&р“ аеробик (степер - клупица),

> „5//'Је“ аеробик (клизајућа подлога),

> „а^иагоМк (аеробик у воденој средини),

> „јП Ђа1Т— (велика лопта),

> „пе^ Ђоду“ (лаки тегови - бучице),

> „ћоЉу 8си1рИпди - обликовање тела (степер, кратке и дугачке еластичне траке,

тегови са шипком, степер итд),

> „ТУ2“ - вежбе за трбух, ноге, задњицу (степер, кратке и дугачке еластичне траке,

итд),

> „ћодуритр“ (велики тегови), ^ез МШз - програм),

> „кгск ћохт§“ (елементи бокса), итд.

Стил музике:

> „латино“ аеробик,

> "јипку" аеробик,

> „хип - хоп“ аеробик,



> „афро“ аеробик,

> ,ја22“ аеробик,

> „фолк“ аеробик и

> комбинације истих.

Структура и популација вежбача:

> - аеробик за децу (суштина вежбања ј е игра);

> аеробик за старије (лаганија по темпу музика - мањи број удара у минути, „1о^

елементи“, једноставне комбинације, акценат на вежбама за истезање, вежбе за

развој координације, равнотеже, а мање вежби за развој издржљивости и снаге,

значај на опуштању);

> аеробик за труднице (вежбање је прилагођено њиховом стању, одржавање опште

психо-физичке кондиције, и сл.) и

> аеробик за ризичне групе вежбача - а^иа аегоМк (превелика телесна тежина,

проблеми са кичмом, повреде зглобног апарата, инвалиди, итд.).

Трајање напора:

> континуирано вежбање са једним врхом на кривој интензитета рада (континуиран

дуготрајан напор - нпр. дуже од 30 минута, мањег интензитета: 60-74% мах.

фреквенције срца) и

> неконтинуирано вежбање са два или више врхова; нпр.:

> интервално вежбање (дуготрајни испрекидани напори, или средње временско

трајање понављајућих напора, већи интензитет: 68-84% мах. фреквенције срца);

> кружни режим рада - рад по станицама (краткотрајни понављајући напори, највећи

интензитет: 77-100% мах. фреквенције срца). Две су варијанте: снага, издржљивост

и микс.



Детаљнију поделу која по суштини подсећа на претходно изнету систематизацију, дао је

један од најпризнатијих учитеља данас, Гиљермо Гонзалес Вега123.

Последњих двадесет година, Гиљермо је један од најтраженијих фитнес презентера у

свету. Дипломирао је на Универзитету за спорт у Буенос Аиресу (Аргентина). Убрзо након

тога је започео своју каријеру у фитнес индустрији, где је веома цењен као иноватор и

учитељ. Мастер диплому из области науке о спорту је стекао на Универзитету у Буенос

Аиресу.

Први уводи „хаус денс“ (Нашедап2). Иноватор је „Аеро-класик“ програма.

Поред тога што се бави фитнесом, Вега прави и кореографије за такмичаре у спортском

аеробику, неки од њих су освајали златне медаље, као што су: Патрик Нахау, Олга

Буркова, Ник Бергер.

Оснива 1995., Европску школу „ЕЦК.ОЕБИСАТ1ОК“ (Еигореап И1пе88 8сћоо1). Он је

њен власник и директор. Његов јединствен систем школовања формира најбоље европске

инструкторе, презентере и учитеље.

Да је „ЕиК.ОЕБИСАТ1ОК“ једна од бољих европских школа за аеробик, сведочи и велики

број познатих имена који су је похађали: Марк Оливер Клук (Магк ОНуег К1шске), Јоан

Алтисен (Јоап А1118еп), Марта Формосо (МаЛа Тогшозо), Мигел Бенитес (М1§ие1

Беп11е2), Александре Малиер (А1ехапдге МаИНег), Џесика Мелиет (Је881са Ме11е1) и

Јасна Ђокић. Они су, како Вега наводи, његови најбољи ученици.

Његов систем који презентује, се заснива на следећој подели групних фитнес програма:

123 Целокупан интервју са Гиљермо Гонзалес Вегом се налази у Прилозима.


Рајка Јоцић-Вигњевић: Развој групних фитнес програма од ,,^огкоиГ‘-а до данас

Дијаграм 6.1. Оригинални документ Вегине школе: Еигое^исаћоп (Еигореап И1пе§§ 8сћоо1).



Дијаграм 6.2. Преведен систем Вегине школе: Еигое^исаћоп (Бигореап Р1!пе88 бсћоо1).



Сагледавањем свих наведених врста подела, врста и подврста групних фитнес програма,

запажамо њихово груписање према фитнес компонентама, а то су: мишићна снага и

издржљивост, кардио-респираторна издржљивост, еластичност и равнотежа. Ове базичне

фитнес компоненте су нам послужиле као водиља у орјентацији и дефинисању

критеријума за поставку и презентацију следеће систематизације која је представљена на

Дијаграму 6.3.

Систематизација групних фитнес програма:

> Кардио програми,

> Мишићни програми (програм развоја мишићне снаге/издржљивости),

> Кардио-мишићни програми (комбинација претходна два) и

> Боду & М1пд (тело и ум, равнотежа и гипкост).

Дијаграм 6.3.

Кардио програми заузимају значајан део у групним фитнес програмима. Они представљају

окосницу савремених групних фитнес програма. То су сви они програми који у себи

садрже разне како специфичне, тако и не специфичне цикличне кретне активности

(ходања, трчања, вожња бицикла, плесни елементи).



Циљ ових програма је развијање, одржавање и побољшање кардио- респираторних

способности вежбача. Начин развоја ових способности и ниво оптерећења у многоме ће

зависити првенствено од тренираности вежбача, њихових година, пола, способности, као и

склоности и интересовања.

Интензитет може да варира од аеробног до умерено анаеробног, али краћег, по трајању

оптерећења. Па тако у овој групи могу да се нађу разне врсте и називи програма као што

су: аеробик, микс импакт аеробик, степ аеробик, џезерсајз, интервални тренинг, спининг,

вокинг и други. Зајеничко свим наведеним програмима је иста намена, али различит

интензитет.

Мишићни програм има широку примену у групним фитнес програмима. Воркаут Џејн

Фонде се није могао замислити без вежби обликовања.

Мишићни програм има за циљ обликовање и јачање мускулатуре које се може спровести

кроз развој мишићне снаге и мишићне издржљивости.

Развој мишићне снаге и издржљивости може да се спроводе на два начина и то вежбама

без оптерећења (сопствена тежина тела) и вежбама са оптерећењем и отпором (тегови,

тегићи, еластичне траке, вода...). Могућност примене вежби са оптерећењем и отпором је

многострука. У оквиру тога се могу користити ручни, ножни тегићи, шипка и слободни

тегови, а такође еластичне вијаче, еластичне траке, експандери, водена средина). У пракси

се могу наћи програми који у току једног часа обрађују све мишићне групе, као и програми

са оријентацијом на одређене делове тела и њихове мишићне групе. У овој групи су

програми под називом: Воду 8си1рИп§, Воду 1оп1пд, сггсиП ргодгат, Воду ритр, 1гоп ритр,

ГНС, абдос, Л^иа фитнес и многи други са сличним називом.

Кардио-мишићни програм представља комбинацију горе наведених програма.

Заступљеност кардио и мишићног дела може бити у различитом односу (50:50, 40:60,

60:40), а зависи од циљева и задатака тог часа и групе која вежба. У главном се данас могу

наћи програми који у својим називима садрже Ша1 ЂоЛу па



следи наставак који може да буде: воркоут, тренинг, аеробик (функционал воркоут, кружни

тренинг, микс аеробик, Адиа) и сл.

Боди и мајнд програми су у последње време све више заступљни у фитнес центрима. То су

програми који у себи садрже фитнес компоненте, које су један дужи временски период

неправедно биле запостављене, то су равнотежа и еластичност. Поред ових фитнес

компоненти у овој врсти програма је заступљен и мишићни програм.

Мишићни програм је присутан али са својим специфичностима и законитостима у погледу

извођења покрета. Кретње, код ове врсте вежбања, изводе се у споријем темпу, без наглих

покрета, и у сваком моменту врло свесно и контролисано.

Сви порграми из ове групе поред развоја физичке и менталне равнотеже, извођењем

специфичних покрета, развијају и одређен ниво еластичности зглобова и мишића. Такође

утичу и на релаксацију ума и тела. Поред специфичности у погледу извођења покрета,

постоји и извесна специфичност у погледу коришћења и примене музике. Као и у сваком

другом програму музика је врло битан чинилац која карактерише одређени програм.

Музика у боди и мајнд програмима је од велике важности, јер добар избор музике може

имати124

терапеутско дејство и утицати на релаксацију (музикотерапија) .

Л^иа РИпе88 спада у групу тренинга са отпором, јер вода у којој се вежбачи крећу ствара

отпор при кретању.

У односу на фитнес компоненте, ови програми могу да се сврстају у кардио- мишићне, јер

користећи отпор воде, истовремено раде, како на развоју мишићне снаге и издржљивости,

тако и на развоју кардио-респираторне компоненте. Аква фитнес се издваја као засебна

група не само због специфичности окружења у коме се изводи, већ и због разноврсне

понуде програма.

124Музикотерапија представља скуп техника које у дијагностичке, терапијске и превентивне сврхе користе звук који може и не мора бити музика.(№№№.ти21ко1егар1ја.г8).



Некада је вежбање у води искључиво коришћено у рехабилитовању разних повреда, због

благодети које пружа вода, јер се тело налази готово у бестежинском стању, а отпор воде

може да се искористи за јачање и истовремено релаксирање мускулатуре, а да би касније

прерастао у засебан фитнес програм а^иа аегођјк.

Упоредо са развојем групних фитнес програма ишао је и развој аква аеробика. Па тако

данас у понуди постоје: адиа аегоМс, адиа Мер аегоМс, адиа јоддтд, адиа жа1кт§, адиа дут,

адиа /ип, адиа Ђа1апс1пд, адиа сотћо, адиа кјскћохтд, адиа рпа!е8, адиа уода, ^а1ег 1аг сМ, пеер

ма!ег гиптпд, спсш! $1у1е с1аже8, а^иапс Ђепск Мерртд... Из приложеног се може

закључити, да су у оквиру аква фитнеса присутни готово сви програми који се изводе на

„сувом“, а који садрже све фитнес компоненте, са доминантном компонентом - отпором

кој и пружа вода.

Такође је важно напоменути, да је у оквиру развоја групних фитнес програма дошло и до

појаве лиценцираних и не лиценцираних програма. Разлика између ових програма је у

томе што у лиценцираним програмима инструктор нема слободу у погледу креирања

кореографије, редоследа и избора вежби и музике па тако и дозирања оптерећења, за

разлику од , јгее и^у1е“ инструктора који има потпуну слободу и могућност испољавања

своје умешности, знања и креативности. У том смислу, предност лиценцираних програма у

односу на инструктора је у томе да је инструктор са једне стране растарећен креирања

програма, што му са друге стране отвара могућност фокусирања на вежбаче и њихово

подучавање, кориговање, мотивисање и анимирање. Осим тога, иза лиценцираних

програма, стоји тим стручњака који се баве проблематиком одређене врсте програма, што

није случај код , јтее и^у1е“ програма где сва одговорност лежи на једној особи -

инструктору.



7. ЗАКЉУЧЦИ

Предмет овог истраживања је био развој групних фитнес програма од воркаут-а (жогкоиђ

до данас.

Истраживање је за основу имало сагледавање историјских чињеница које су могле да

укажу на развој групних фитнес програма од „^огкои1“-а, који је развила Џејн Фонда,

почетком осамдесетих година XX века, до програма који су актуелни данас.

Основни циљ овог истраживања је био приказ, и анализа развоја групних фитнес

програма, њихова систематизација и наговештај даљег развоја ових програма, а пројекат

би могао да послужи и за нека будућа истраживања ове области.

Од истраживачких техника за прикупљање података коришћено је анкетирање и интервју.

Узорак обухвата 47 фитнес клубова који егзистирају у Београду и 10 фитнес клубова ван

Београда (Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Лазаревац, Пирот). Ови подаци су комплетирани у

периоду од септембра 2009. до маја 2011.

Анкетни упитник, уз помоћ којег су се прикупљали подаци планирани у овом

истраживању, креирани су наменски за ово истраживање.

Сви подаци, до којих је истраживач могао да дође у процесу истраживања, су обрађени

поступцима дескриптивне (мере централне тенденције), каузалне параметријске

(корелациона и факторска анализа) и дискриминативне параметријске (анализа варијансе)

статистике. Обрада је извршена на персоналном рачунару, уз коришћење апликационог

програма 8Р88 17.

На основу интерпретације резултата могу се извести следећи закључци:



^ ЗАКЉУЧАК 1: На основу истраживања и анализе доступних примарних

библиографских извора: статичких (монографије, уџбеници, скрипта, практикуми,

енциклопедије, речници, лексикони, докторске дисертације, магистарске тезе,

дипломски радови), периодичних публикација (зборници радова, полиграфије) и

динамичких извора (научни и стручни часописи, периодични билтени, интернет

сајтови), приказан је настанак, развој и преглед савремених групних фитнес

програма. Такође су презентоване и најреферентније класификације групних

фитнес програма, које су износили истраживачи овог простора физичке културе и

рекреације. У анализи свих поменутих и доступних извора, могло се приметити у

развоју групних програма неколико периода који су битно утицали на њихов

развој.

Свакако да су: Пилатес, ^огкои!, Степ тренинг, Аква аеробик и Тае бо, програми

који су представљали прекретницу у развоју групних фитнес програма. Они су

својом појавом оставили дубок траг који је одредио за многе касније програме,

смернице њиховог развоја. Као што показују и резултати истраживања који су

спроведени у анкетираним фитнес клубовима, ови програми и данас представљају

незаобилазан садржај на списку понуде групних фитнес програма у сваком клубу.

У свету, а по нашем истраживању, и код нас, они су најпопуларнији програми у

сваком клубу и први на ранговним листама. То само потврђује изнету чињеницу да

су оставили велики траг и на неки начин усмерили развој осталих „нових“

програма. Ови програми очито и данас имају велики утицај и на неки начин су

„репери“ кад се анализира или пореди неки „нови“ групни фитнес програм.

Све изнете чињенице потврђују посебну хипотезу Х^:

„Пилатес, ^огкои!, степ тренинг, аква аеробик и Тае

бо, су програми који су представљали прекретницу у

развоју групних фитнес програма.“



^ ЗАКЉУЧАК 2: У потпуности је потврђена посебна хипотеза Х2: „Групне фитнес

програме је могуће систематизовати у четири основне групе: кардио; „мишићне“;

микс (кардио и мишићни) и боди енд мајнд (ћоДу & птк!) програме.“

Сагледавањем свих наведених врста подела, врста и подврста групних фитнес

програма, запажамо њихово груписање према фитнес компонентама, а то су:

мишићна снага и издржљивост, кардио- респираторна издржљивост, еластичност и

равнотежа. Ове базичне фитнес компоненте су нам послужиле као водиља у

орјентацији и дефинисању критеријума за поставку изнете систематизације

групних фитнес програма. Она почива на следеће четири групе програма:




> Боду & Мтд (тело и ум, равнотежа и гипкост) програми.

^ ЗАКЉУЧАК 3: Анализирајући спискове групних фитнес програма, који су се

формирали од одговора анкетираних структура у фитнес клубовима и имајући у

виду све што је већ речено о развоју и појављивању појединих групних фитнес

програма у свету, може се у потпуности прихватити посебна хипотеза Х 3:

„Појављивање групних фитнес програма у Београду, прати тренд развоја у свету.“

Овде је потребно напоменути следећу чињеницу, која проистиче из података о

групним фитнес програмима који су били у понуди анкетираних клубова у

одређеним петогодишњим временским интервалима, а то је да појављивање

групних фитнес програма у Београду, заиста прати тренд развоја тих програма у

свету, али са малом временском дистанцом.

Ово се може приметити и у прикупљеним подацима у којима се сагледава који

програми су били у одређеним временским периодима у понуди фитнес клубова

како у Београду тако и у онима ван нашег главног града.



Када се ови подаци упореде са подацима прикупљеним о историјским чињеницама

и појави појединих програма вежбања у свету без великог ризика у закључивању се

може приметити да се у нашој земљи прате светски трендови и да не заостају

временски много са њиховим промоцијама у свету. Ово се може рећи чак и за оне

програме који су на нивоу тзв. „тренд појаве“ и који трају кратак временски период

јер их смењује одмах неки други нови програм који је тада у „тренду“.

Та дистанца је онолика, колико је потребно да наши инструктори до информација

дођу, или одласком у иностранство на конвенције, посетом конвенција које се

организују на нашим просторима или просторима земаља бивше Југославије.

Овај закључак потврђују и подаци добијени приликом интервјуа са најзначајнијим

особама који су утицали на развој програма вежбања у нашој земљи. Посебно

треба овде напоменути чињеницу која се не сме пренебрегнути, а то је да су у

питању све професори физичког васпитања који су своје високошколско

образовање стекли на Универзитету у Београду на Факултета спорта и физичког

васпитања. Поред осталих импликација које овај податак даје, основна чињеница је

да су у развоју фитнес програма у нашој земљи учествовали високошколски

едуковани стручњаци. Њима свакако нико не може да оспори стручност везану за

моторику човека. Ово само утврђује чињеницу да су се програми вежбања код нас

развијали на самом старту и под будним стручним оком људи који су свакако

најстручнији за покрет.

^ ГЕНЕРАЛНИ ЗАКЉУЧАК: Могуће је дефинисати критеријуме и сачинити

систематизацију групних фитнес програма. Овај закључак у потпуности потврђује

главну или општу хипотезу Хо: „Могуће је дефинисати критеријуме и сачинити

систематизацију групних фитнес програма“.



У стручној литератури, када су у питању класификације и систематизације групних фитнес

програма има доста података, али су те систематизације углавном ограничене на поједине

сегменте који прате ове фитнес програме. Свакако да добар удео у тим, да кажемо

непотпуним систематизацијама, лежи и у чињеници да се овај простор, буквално, мења и

развија - свакодневно. Тако да и неки озбиљнији покушај може бити непотпун већ за

неколико месеци, а о годинама да и не говоримо. Једном речју мало је покушаја

свеобухватне систематизације овог простора вежбања.

До сада смо поменули (Стојадиновићева, Шпехар, Бергоч и Загорц, Вега) оне за које

сматрамо да су покушали да најсвеобухватније систематизују, као што се може и

приметити, веома широк и богат (по садржајима) простор физичког вежбања који

заузимају групни фитнес програми.

Наш покушај систематизације, базиран је на груписању програма око основних фитнес

компоненти, а то су: мишићна снага и издржљивост, кардио- респираторна издржљивост,

еластичност и равнотежа. Ту систематизацију чине четири врсте програма:




> Боду & Мтд (тело и ум, равнотежа и гипкост) програми.

Такође је важно напоменути, да је у оквиру развоја групних фитнес програма дошло и до

појаве лиценцираних и не лиценцираних програма. Разлика између ових програма је у

томе што у лиценцираним програмима инструктор нема слободу у погледу креирања

кореографије, редоследа и избора вежби и музике, па тако и дозирања оптерећења, за

разлику од ,јтев $1у1е“ инструктора који има потпуну слободу и могућност испољавања

своје умешности, знања и креативности. У том смислу, предност лиценцираних програма у

односу на инструктора је у томе да је инструктор са једне стране растарећен креирања

програма, што му са друге стране отвара могућност фокусирања на вежбаче и



њихово подучавање, кориговање, мотивисање и анимирање. Осим тога, иза лиценцираних

програма, стоји тим стручњака који се баве проблематиком одређене врсте програма, што

није случај код „јтее и^у1е“ програма где сва одговорност лежи на једној особи -

инструктору.

По Кајзеровом критеријуму (Таб.6.24.), издвојено је пет компоненти (фактора) око којих су

се груписале варијабле. У нашем истраживању, само првих пет компоненти имају

карактеристичне вредности изнад 1 (26,471; 15,865; 11,111; 9,88; 7,879). Ових пет

компоненти објашњавају укупно 71,21% проценат варијансе.

Први фактор објашњава 24,47% варијансе, други 15,86%, трећи 11,11%, четврти 9,88%, а

пети фактор објашњава 7,88% варијансе, што у збиру чини тих 71,21%.

На основу сопственог разумевања садржаја променљивих, одговарајућих теоријских

поставки, претходних истраживања и сопственог искуства, истраживач је покушао да

предложи могућа тумачења изолованих компоненти. Ту је велика одговорност

истраживача, јер је и то допринос развоју научних сазнања из ове области.

Може се закључити да је већина изабраних особина, које треба да поседује један

инструктор групних фитнес програма, имала високу валидност. Највећу валидност има

комуникативност (83%), следе методичност (77,6%), презентација вежби (75,7%), естетска

појава (73,3%), стручност (72,9%), креативност (72,7%) итд. Најмању валидност има

особина строгоћа (60,6%). Ово говори да је одабир претпостављених особина инструктора

групних фитнес програма био добар и репрезентативан јер све особине имају високе

комуналитете.

У склопу резултата статистичке обраде, матрицу структуре, даје само облимин ротација. У

овој матрици су дате корелације између променљивих и фактора. После ове ротације и

коефицијената корелације променљивих и фактора, начињен је покушај дефинисања

главних компоненти ове факторске анализе.



На основу података матрице склопа и матрице структуре (Табела 6.35. и 6.36.), може се

закључити да, највећу повезаност са првом главном компонентом (највише су засићене

овим фактором), имају варијабле: презентација вежби (0,852), методичност (0,830),

инструктивност (0,804).

Другом главном компонентом су најзасићеније варијабле: комуникативност (0,867),

љубазност (0,711) и харизма (0,654).

Трећом главном компонентом је најзасићенија варијабла енергичност (0,839).

Четврта главна компонента највише засићује варијабле: естетска појава (0,786) и

стручност (0,685).

Са петом главном компонентом најзасићеније су варијабле: креативност (0,798), осећај за

ритам (0,634), строгоћа (0,633) и забављачки приступ (0,558).

Остале варијабле су мање засићене неком од главних компоненти.

Имајући у виду природу варијабли које су се груписале око прве главне компоненте и

величину коефицијената којим их овај фактор засићује, ова прва компонента (фактор) би

могла бити означена као професионална компетентност у презентацији групног програма.

Овај фактор заиста генерализује ону групу особина које управо треба да чине веома битан

сегмент личности сваког инструктора, а то је професионална компетентност у послу којим

се бави. На овај сегмент свакако да највише утичу, нивои образовања и стручности, који

морају перманентно да се усавршавају. Овај сегмент је управо и један од мотива, који су

аутора истраживања, и покренули да се упусти у овакав захтеван пројекат. Жеља да се

покаже и на неки начин, докаже, колико значи висока стручност за једног инструктора

групних фитнес програма, је био један од мотива за овај рад.

Аутор очекује, да се у нашој средини и покрене акција у смислу одређивања

компетентности оних који реализују овакве програме. Нада постоји јер има оних



који својим радом (Савез за рекреацију и фитнес Србије) и истраживањима

(Стојадиновићева, 2009), покушавају да целокупан простор фитнеса регулишу како

законским актима, тако и системом акредитације или лиценцирања. Ови системи за

верификацију, који морају дефинитивно да се уведу, треба као основу и базу да имају

управо оне параметре чије испуњавање ће као последицу имати издавање потврде о

компетентности за обављање инструкторског посла.

Друга главна компонента би могла бити означена, генерално као комуникативност

инструктора, јер је ова особина најзасићенија овим фактором. Овај фактор, на неки начин,

означава, како вежбачи доживљавају инструктора - како га они „виде“. Ова главна

компонента би се могла означити и као екстравертно виђење и визуелни утисак или

харизматичност.

У грађењу овог фактора поред комуникативности учествују и особине: љубазност,

харизматичност и строгоћа.

Љубазност је особина која данас привлачи свакога. Уз љубазност иде и пажња, која је

потребна свакоме без обзира на мотиве и ситуацију јер изазива позитивне реакције код

сваког па и код вежбача. Ово потврђује и место које је у овако екстрахованом фактору

заузела особина строгоћа и то са негативним предзнаком што потврђуј е значајност

особине љубазност.

Анализирајући неке релевантне системе групног вежбања који данас имају доминантан

статус у свету, наводимо пример Лес Милс програма. Овај програм у свом систему

едукације и обуке инструктора на високо место ставља и љубазност и пажњу које морају

презентери да исказују вежбачима у току часа, а такође и пре и после вежбања. Ово је

строго дефинисано у овом систему. Навешћемо само детаљ са обуке инструктора где се

инсистира да инструктор треба да запамти сваког вежбача по имену и да га у току часа

ословљава по имену. Ово се назива СКС (сопес^&гесошепд&сошепд).

Трећа главна компонента или фактор, највише засићује варијаблу енергичност, и може да

се означи као енергичност у реализацији програма или стил инструктора.



Четврти фактор, највише засићује варијаблу естетска појава, и он би могао управо и да се

означи као естетски изглед инструктора. Ово говори да све структуре које су анкетиране у

клубовима, високо вреднују ову особину, а она се уклапа у став и мотиве свих. Без обзира

на који начин свако од њих доживљава ову особину и како је пројектује у односу нас своје

интересе, она му је очито један од репера за могућу комбинацију особина инструктора

групних фитнес програма. Ова особина, може заиста много тога да „каже“ о инструктору.

Пета главна компонента (фактор), засићује више од осталих, варијабле креативност, осећај

за ритам, строгоћа и забављачки приступ. Анализирајући један овакав шаренолик подскуп

особина које су се груписале око овог фактора, може се рећи да заиста, ако неко жели да

буде креативан као инструктор, он мора да одлично влада и осећа основне музичке

параметре, ритам и темпо. Када се у овом простору инструктор одлично сналази та

сигурност му управо пружа могућност да експериментише и буде креативан. Креативан у

смислу да обогаћује своје кореографије новим покретима и корацима који треба да увек

одговарају способностима и карактеристикама групе са којом ради час.

Строгоћу као особину која се налази у овом подскупу, треба доживети у смислу

одговорности за посао којим се инструктор бави и као потврду креативности којој даје

неки проценат више на значају. Може се тумачити и да забава уз све то иде као последица

сигурности у оно што се ради, јер са њом долази и до потребне (не претеране) дозе

опуштености, да не би све изгледало строго, „војнички“. Ипак се мора увек имати у виду

да су вежбачи дошли у клуб да се опусте, релаксирају и разоноде од свакодневни

оптерећења и напора. У овом смислу треба схватати и доживљавати ову особину

(забављачи приступ) као део личности инструктора.

Због свега изнетог, овај пети фактор би могао бити означили као идејност у реализацији

програма или креативност.



8. ЗНАЧАЈ ИСТРАЖИВАЊА

Научна оправданост магистарског рада се темељи на значају истраживања у смислу

проналажења, прикупљања и систематизације података о тренду развоја групних фитнес

програма у свету и нашој земљи.

Свакако да одређен значај има и покушај да се допринесе терминолошком одређивању

простора који дефинишу екстраховане главне компоненте (фактори).

Значај овог истраживања се огледа у анализи временског периода када се појављују

групни фитнес програми код нас, а свакако, и на још снажнијем инсистирању и

потенцирању образовања и перманентног усавршавања свих који учествују на било који

начин у реализацији ових програма.

Значајан је свакако и покушај да се предложи могуће тумачење и да назив, на овај начин,

изолованих компоненти. Аутор је био свестан велике одговорности приликом дефинисања

назива изолованих фактора. Могућа будућа истраживања треба да изложе евентуалној

стручној критици овако дефинисане факторе.

Коначно, не сме се искључити ни могућност да ће ово и слична истраживања, отворити и

друга питања, на која до сада нису дати сасвим поуздани одговори, што ће у сваком

случају представљати додатни подстицај за даљу стручну и научну верификацију оваквих

истраживања.



9. ЛИТЕРАТУРА

Бијелић, С. (2003). Балетска припрема у функцији развијања моторичких способности. Бања Лука: Факултет физичког васпитања и спорта.

Благајац, М. (1994). Теорија спортске рекреације. Београд.

Вга^тсаг, М. (1982). 8ргететђе па огдатШИ ш1етЉ, ^Мјисеп^ћ V епегдекко ргезкгћо огдап^гта, роп

^р1њот гагНстћ то1опстћ аМп>по8п. ЦиМјапа: ^бТК, 1шШ:и1 2а кше2ш1о§уо,.

Бранковић, С. (2009). Институционално-организациона основа и резултати отворене школе фудбала.

(пројекат Магистарске тезе). Београд: Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког

васпитања,Благајац, С., М. Благајац (1996). „Аегоћгс-ћаП" програм аеробног вежбања на терапеутским лоптама и

ваљцима. Београд: Годишњак 8. Факултет физичке културе. Боо1ћ, Р, аМ М. СћакгауагЉу. (2002). Со$1 апЉ сотедиепсех о/$еЉп1агу Иутд: Мем ћаШедгоипЉ/ог ап оМ

епету, Рге8Шеп1'8 СоипсП оп Рћу81са1 РИпе88 ап^ броП8 Ке^еагсћ Б1§е81, ЗМ 8ег., по. 16. Вегдос, 8. 1 М. 2а§огс, (2000). Ме(о&ка исепјарп аегоћ^И. ЦјиМјала: РакиИе1а га §роП ^п^егга V

Ејиђ1јап1. Вг1ск, , Е., С. (1996). РИпеаа аегоб/'с5.Сћатра1§п, Њ: Нитап С1пеНс8. Берковић, Л. (1989). Теоријске основе физичке културе. Нови Сад: Факултет физичке културе

Универзитета у Новом Саду. Вигњевић, Р. (2001). Степ аеробик као модел рекреативног вежбања. (Дипломски рад). Београд: Факултет

спорта и физичког васпитања.

Возаревић, Ј. (1992). Аеробна гимнастика и њен утицај нарепетитивну снагу и гипкост

вежбачица различите животне доби. (Дипломски рад). Нови Сад: Факултет физичке културе.Дењак, К., Темпли, З. (1978). Вештинарекреације. Београд: Партизан.

Де Врис, Х.А. (1976). Физиологија физичких напорау спорту и физичком васпитању. Београд:НИП Партизан.

Енциклопедија физичке културе. (1977). Загреб: Југославенски лексикографски завод. Животић, Д. (1999). Управљањеу спорту. Београд: Министарство за спорт и омладину Р Србије. 2а§огс, М. 1 8аг. (1984). Ти аегоћгк. Вео§га± Зрог^ка кпј 1 §а.

2а§огс, М. (1986). 81гик1ига то1масуе т зоааМетодга/зке тасппозП гетк, к $е ик^агјајо 2 аегођгко.

(Мадг&апка па1ода). ЦиђЏала: Ракиће1а га §рог1.

2а§огс, М. (1993). Кахугзсапје пека1епћ дЉаШћ $1гик1иг V аегоћ^Ш. (Бок1оп'ка П1$'ег{асуа).

ЦјиМјапа: Ракиће!а 2 а §роП. Итуегга V ЦиМјат 2а§огс, М. (1996). Аегокгка, ЦиМјапа: Ракиће! 2 а §роП. Илић, Н. (2004). Физиологија спорта. Београд: СИА. ЈагуекШд, А. (2005). Шјесај тје1а 2а ујегдапје па ро^Пњпе истке аегођ^ке. Загреб: Кинезиологија, Уо1.37

Мо.1.



Јоцић, Д. (1995). Плесови. Београд: СИА.

Јоцић, Д. (2009). Теорија и методика плеса - плесни садржаји у настави физичког васпитања. Београд: СИА.Костић, Р. (1999). Фитнес. Ниш: СИА.

Костић, Р., Загорц, М. (2005). Компарација промена кардиоваскуларног фитнеса два модела аеробног вежбања

жена. Ниш: Рас1а итуега1а118 уо1.3, ђг.1, стр. 45 - 57.Костић, Р., Младеновић, И., Микалачки, М. (2007). Релације физичког/функционалног фитнеса са крвним

притиском старихмушкараца и жена. №§: Рас!а ишуега 1 а 11 б уо1.5, ђг.1, 81г 75 - 84. Коцић, С. (2006). Компаративна анализаразличитих фитнес програма. (81ер, 81аћу, Саг&о Вохтд). Београд:

Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања. КпиШ К., Могкгатег А., ОбтаШ 8., Дг. ^ођке 0.(1999). А11 агоипЉРИпез, Со1одпе: Копетап. Кукољ, М. (2006). Антропомоторика. Београд: Факултет спорта и физичког васпитања. Купер, К. (1971). Аеробик. Београд: Партизан. Лескошек, Ј. (1976). Теорија физичке културе. Београд: Партизан. Га Рогде, К. (2000). ЖогШ сиггеп! 1гепЉ$ т ехегсгзе зсгепсе гезеагсћ. Апаће1т: СаШогта: ^огШ 2000 Меа.

СопуепИоп §иШе. Малацко, Ј. (2000). Основе спортског тренинга. Београд: Спортска академија Београд.

Мандарић, С. (2003). Ефекти програмираног вежбањауз музику кодученица седмихразреда основне школе.

(Докторска дисертација). Београд: Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду.

Мандарић, С. (2007). Аеробна гимнастика (спортски аеробик) као спортска грана. Београд:Физичка култура, 61(1-2)

Маринковић, А. (1977). Атлетика за најмлађе. Београд: Јеж.

Матић, М. (1983). Ф-аеробик, и како га стећи. Београд: Физичка култура, 5.Матић, М. (1992). Општа теорија физичке културе. Београд: Факултет физичке културе. Књига прва. Мацура, М. (2008). Основи рекреацијске медицине, (скрипта). Београд: Факултет спорта и физичког васпитања

Универзитета у Београду. Митић, Д. (2001). Рекреација, (уџбеник), Београд: Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у

Београду. Мраковић, М. и сар. (1993). Приручник за спортске тренере. Загреб: Факултет физичке културе. Мужић, В. (1979). Методологија педагошких истраживања. Сарајево: ИГКРО Свјетлост. Нићин, Ђ., Ј. Тодоровић (1996). Тће 8{есћтд ЈпЈЈиепсе {о {ће Р1ехЉШ{у о/{ће Аегођгс Тгатеез о/ Вг//егеп{Адез.

№у 1 8а± Кеу1ете оГ Рарегз.Ракиће! 1шске кићиге. Нићин, Ђ. (2000). Антропомоторика. Нови Сад: Факултет физичке културе. Нићин, Ђ. (2003). Фитнес. Београд: Факултет за менаџмент у спорту Универзитета „Браћа Карић“ и Виша школа

за спортске тренере. Николић, З. (1995). Физиологија физичке активности. Београд: Факултет физичке културе.

Ауторско издање. Остојић, СМ., Стојановић, М., Вељовић, Д., Стојановић, МД., Међедовић, Б., Ахметовић, З. (2009). Физичка

активност и здравље. Нови Сад: ТИМС, Ас!а 3.



Огеђ, О. (1992Ј. КеШмпа е/казпоз! ијесаја р1е$а па то1опске зрозоћпозН МиЉпПса. фок1ог$ка

&зег1асГја). 2а§геђ: Кше2ш1о§к1 бакиће!Ра11ап1, Ј. (2007). 8Р88 8игујуа1 Мапиа1, ТШМ ЕдШоп. А11еп & Ш-шп. Пантелић, С., Костић, Р., Микалачки, М., Ђурашковић, Р., Чокорило, Н., Младеновић, И. (2007).

Ефекти модела рекреативног аеробног вежбања на функционалне способности жена. Ниш:

Рас1а итуега1аИ§ уо1.5, ђг.1.

Петровић, К., Д. Маршићевић (1983^. На маргинама превода књиге „ №огкои1“ Џејн Фонде.Београд: Физичка култура. 37, 5.

Петровић, В. (1999). Утицај савремених програма вежбања на промене основних компоненти кондиције

код студенткиња Београдског Универзитета (Магистарски рад). Београд: Факултет физичке

културе Универзитета у Београду.Поповић, С., Ђурић, Д. (2000). Телесна култура и њени појавни облици. Београд: Физичка култура 53, 1-4. Р1скпеу, С. (1989). СаИапеИсз. ЕоМоп: Агго^ Воок§ Птке± РШаге11а, Б. аМ КођеЛ§, б. (1996). РНпеж 81ерртд. Сћатра 1 §п, 1Е: Нитап С1пеИс§.

Пековић, Н. (2000). Вежбање уз музичку пратњу у изборној настави студенткиња београдског

Универзитета. (Дипломски рад). Београд: Факултет физичке културе.

Релац, М. (1975). Појам, дефиниција и примена спортске рекреације у СР БиХ. Загреб:

Кинезиологија. изв. број.бћагкеу, В. Ј. (1991). Ие^ дтетјот т аегоћгс ЈНпезз, Сћатра1§п: Нитап КшеНс§ Воок§. бћагкеу, В. & ОазкШ, 8. (2008). ^егћапје /' гЉгауђе. Вео§га± Ба1а§1а1и§.

бекићс, ^. (1997). Мо§испо$1 ргтепе тоЛ/гс&аподргодгата и {гептди ек$р1о2мпе зпаде Ира зкаспозП

(2ћогтк гаАоча). 2а§геђ: Ракиће1 Јшске кићиге 1 2а§геђасИ §роПбк1 за^ег.81опе, ^., аМ Б. К1ет. (2004). ^опд-1егт ехетзегз: №ћа( сап м>е 1еагп/гот 1ћет? АСбМ’8 Неаћћ аМ РИпе§§

Јоигпа1 8: 11-14. Симовић, Ј. (2004). Тренажноменаџерски аспекти степ аеробика. (Дипломски рад). Београд:

Универзитет „Браћа Карић“ Факултет за менаџмент у спорту. Стојадиновић, Н. (2009). Менаџмент квалитетом у фитнесу. Београд: Факултет спорта и физичког

васпитања. Стојиљковић, С. и сар. (2005). Фитнес. Београд: Факултет спорта и физичког васпитања. Стојиљковић, С. и сар. (2012). Персонални фитнес. Београд: Факултет спорта и физичког

васпитања. 8ћагкеу, В. Ј. (1991). Ие^ Штетгот т аегоћгс/Нпезз Сћатра1§п: 1991

Томић, Д. (1978). Како да изаберем спорт којим ћу се бавити урекреативне сврхе. Београд: Физичка

култура, 5.

Тодорић, Г. (2000). Однос ученика средњих школа према рекреативним активностима. Београд: Физичка

култура вол 53, 1-4.Тодоровић, Ј., Ђ. Нићин (1994). Принципи и методерадау аеробној гимнастици. Нови Сад: факултет

физичке културе.

Угарковић, Д. (1996). Биологијаразвоја човека са основама спортске медицине. Београд: Просвета.



Угрин, И. (2009). Примена пилатес справа и реквизитау тренингу плесача. (Дипломски рад).Београд: Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду.

Шапј, А. (1997). КгШекрге§1еЉ ото^ $рог1пе§а 1гептда. ЦиђЏапа: Ракиће1а 2 а §роП. РИпе88 Тћеогу & РгасИсе ашегјско§ бауега 2 а Д1пеб 1 аегођ1к (АРАА = АегоМсб аМ РИпебб Аббоб1аИоп о^

Атег1са). Ређ1§ег, Е. (1991). СиМеНпез јог ехегсгзе {езппд апЉргезспрпоп. РШМе1рћ1а: Атепсап Со11еде оГ 8роПб

МеЉсше.

Хабић, В. (2006). Евалуација фитнес модела вежбања уз музику (докторска дисертација).Београд Факултет за менаџмент у спорту.

ИогуаИп-Рискаг, М., Мејо^бек, М., 2г^с1с-Магко^ш, К. (2008). АпаНга геакеуероИодерп ^гуодепји когака и $1ер

аегоћш па Миржата гагНсШћ ^шпа. 2а§теђ: Кте2ш1о§уа, Уо1.40 №.2 Цветковић, М.(2007). Ефекти различитих

програма аеробика код студената факултета спорта и физичког васпитања, (Докторска дисертација), Нови

Сад: Факултет спорта и физичког васпитања.Цветковић, М. (2009). Аеробик. Нови Сад: Факултет спорта и физичког васпитања. Соћеп, Ј. У. (1988). ЗШШГсаГромег апа1уш/ог {ће ћећаумга1 заепсез (2пЉ едп). НШбЉ1е, Ш: Готепсе ЕгШаит

Аббос1а!еб. Соорег, К. (1970). Тће пем> аегоћгсз. Уогк: Еуапб ап^ Сотр. Соорег, К. (1979). Ри{еута аегоћгка. Вео§га± РаШгап. Соорег, К., М. Соорег (1979). Аегоћ^кга гепе. Вео§га± РаШгап,. С1апсу М. Е. (2010). АМупо {је1о - акИуап ит. 2а§геђ: 0ора1. Шепа, М. (1962). Моје дете и физичко васпитање. Београд: Народна књига.

Шпехар, Н. (2006). Квалитета радау групним фитнес програмима. 15. Летња школа кинезиолога Републике

Хрватске. Квалитета рада у подручјима едукације, спорта и спортске рекреације. Ровињ.

соорегаегоћЈсб.сот - БеГшШоп оГ Аегођ1сб вуу.

аЈптШег.сотууу.Гшашааи1стеа.сот/аиМеб/Неаћћ/РПа1еб\\\\\у.јаск1а1аппе.сот№№№.јаск1б.сотууу.јапеГоп^а.сотууу. шкреЉј а. ог§/шк1/Јапе_РопЉ ууу. шкреЉј а. ог§/шк1/Т ае_В о ћПр://п1гб.паба.§оу/беагсћ.јбр?К=884867&Ш=3&аб=Га1бе&ог=Га1бе&^б=№%3БНагуебШа1е%257с1%2 6№/о3Б4294865319

ууу .ТгатроПпе РИпебб: Воипсе Уоиг ВоДу 1 п 1 о 8ћаре ћ11р://П1пебб.би11е101 .сот/аШс1е.сГт/1гатро11пе П[пебб#Ј\//0дЦ\УОХки6 ууу. ши 21 ко 1 егар 1 ј а.гб


http://www.janefonda.com/

http://www.jackis.com/

http://www.jacklalanne.com/

http://www.findingdulcinea.com/guides/Health/Pilates

http://www.ginmiller.com/

http://www.ginmiller.com/

http://www.cooperaerobics.com/




Назив клуба - студија: Место:

Адреса: Контакт телефон:

Упитник попуњава (заокружи): Власник клуба Менаџер клуба Тренер/инструктор

3. У ком термину вежбачи најчешће користе групне фитнес програме у вашем клубу (заокружите термин који Вам


највише одговара):

назив програма 1990 - 1995 1995 - 2000 2000 - 2005 2005 - 2010

сагШо

Ш-1о№-1трас1

1оте-1трас1

Ш§ћ-1трас1

1. Наведите годину почетка рада вашег клуба:

2. Наведите број и назив програма које сте тада имали у понуди:

4. Молимо Вас да означите, знаком икс, у одговарајућој кућици, који од групних фитнес програма је у ком временском периоду био у понуди вашег фитнес клуба:


Љпсе аегођш

§1ер аегођ1с

§ршш§

ђоду §1ер

ђоду сотђа!

ђоду а1аск

§1Ше аегођ1с

Јипку аегоМс

титђа

тае ђо

к1ск аегођш

ја22ег§12е

г1уег ^апсе аегођ1с

§а1§а аегођ1с

1аПпо аегођ1с

сагШо ђох

§1ер регТогтапсе

т1х аегођ1с

сагШо к1скђох

т1х 1трас1 аегођ1с

риге епег§у

сагШо ђох

ђо^у §си1р1

ђоду 1оп1п§

вежбе са теговима или тегићима

аМо§

дп§ (глутеус, ноге, стомак)

ђоду ритр

вежбе са лоптом (ђа11),

ђоду ЉИпШоп

§ут §Иск

Неху ђаг

ђоду §1у11п§

ти§с1е ритр

§1ађу

& ћа11

^огкои*

с1гсиИ

функционални тренинг

аеробик са еластичним тракама

аеробик са малим лоптама

аего §си1р1

6гее§1у1ег

§1ер с1гсиИ

рПа1е§

уода

каленетикс

§1ге1сћ1п§

уо§а1а1е§

ђа11 рПа1е§

т1х рИа1е§

рПа1е§ & ирег ђо^у

рПа1е§ 1отег ђо^у

аегоМк


6. Наведите три, тренутно, најпосећенија групна фитнес програма и то по редоследу почев од најпопуларнијег.

1.

2.3.

стручност 1 2 3 4 5

харизма 1 2 3 4 5

комуникативност 1 2 3 4 57. Заокружите за сваку карактеристику инструкције 1 2 3 4 5одговарајући ранг (бројеви од 1 до 5) енергичност 1 2 3 4 5који најближе одражава ваш став методичност 1 2 3 4 5када су у питању карактеристике презентација вежби 1 2 3 4 5

инструктора за групне фитнес осећај за ритам 1 2 3 4 5

програме, које могу да привуку естетска појава (изглед) 1 2 3 4 5вежбаче: креативност 1 2 3 4 5

строгоћа 1 2 3 4 5забављачки приступ 1 2 3 4 5љубазност 1 2 3 4 5

ХВАЛА НА САРАДЊИ



10.2. ИНТЕРВЈУИ

10.2.1. ГИЉЕРМО ГОНЗАЛЕС ВЕГА

Дипломирао је на Универзитету за спорт у Буенос Аиресу (Аргентина). Убрзо након тога

је започео своју каријеру у фитнес индустрији, где је веома цењен као иноватор и учитељ.

Гиљерма одликује веома харизматичан стил који је унео у своје спортско знање. Његова

кореографија спада у неконвенционалну, али течну у коју је интегрисан ум, тело и душа

кроз „радост кретања“.

Последњих двадесет година, Гиљермо је један од најтраженијих фитнес презентера у

свету.

Оснива 1995., Европску школу „ЕЦК.ОЕБИСАТ1ОК“ (Еигореап И1пе§§ 8сћоо1). Он је

њен власник и директор. Његов јединствен систем школовања формира најбоље европске

инструкторе, презентере и учитеље.

Светски веома познат као „отац музичке интерпретације“, Гиљермо је у свет фитнеса унео

нешто потпуно ново, а то је праћење музичке теме и експресију себе кроз музику.

Мастер диплому из области науке о спорту је стекао на Универзитету у Буенос Аиресу.

Иноватор је „Аеро-класик“ програма.

Први уводи и иновира „хаус денс“ (Наи§едап2).



Урадио је преко 20 кореографија националним и европским шампионима у спортском

аеробику.

Главни је презентер на најпрестижнијим светским конвенцијама: Фитнес Бразил, ИДЕА

(УСА), ФИБО (Немачка), Салон ду фитнес (Француска), Фестивал дел фитнес (Италија),

Фитнес судамерикана (Аргентина), Фитнес ТВ шоу у Аргентини и Немачкој (ДСФ, САТ1,

ВОХ1).

Много пута је био изабран за презентера године (Италија, Шпанија, Немачка).

Презентер у преко 40 земаља света.

На интервјуу датом дана 16.04.2010. у Загребу, Гиљермо Гонзалес Вега, каже да је са

аеробиком кренуо сасвим случајно. Током одмора на мору, на плажи је видео групу која је

вежбала и придружио им се. Након часа инструкторка му је пришла и рекла да би волела

да дође поново на час и проба са њом да ради. И то је тада био његов први сусрет са

групним вежбањем и вођењем часова. Искористио је своје знање из области спорта које је

спојио са музиком, а са појавом разних музичких праваца креирао је и правце у групном

вежбању.

У то време, напомиње да су сви учили од Гин Милер, а користили су материјале и који им

је обезбедио Рибок Универзитет са својих воркшопова.

Поред Веге, ту се још налазила плејада данас врсних инструктора и презентера који су

заједно кренули да се обучавају на Рибок универзитету код Џин Милер. То су: Габријела

Ретамар (Оаћпе1а Ке1атаг, Агдепћпа), Сида Конти (СМа Сопћ, ВгагП), Паоло Акиа (Рао1о

Ак1аи, ВгагП), А. Ј. Грин (А. Ј. Огееп, Капада), Исабел Дијард (18ађе11е Б1агд, Ргапсшка),

Валери Гарсиа (Уа11егу Оагаа) и Кристиана Ритер (Сћг1811апе Кекег).

Вега сматра, да са Џин Милер креће ера савременог фитнеса. Габриелу Ретамар наводи као

прву особу која је избацила тап корак из степ кореографије и на тај начин дала нову,

савремену димензију степ програму.



Сиду Конти наводи као иноватора многих фитнес програма, као што је функционални

тренинг и кетл бел програм (Гипксшпа1 уогкои!, ке11е ће11). Сматра да се њен највећи

допринос фитнесу налази у формирању „крос фрејзинг“ (сгобб Гга1б1п§) концепта, 1995.

Крос фрејзинг је концепт унутар кореографске структуре, којом се током извођења, не

поштује правилна музичка структура. До тада се поштовао концепт, да се корак или део

кореографије, изводи тачно на 4, 8, 16, 24, 32 откуцаја. Сида је увела новину, да корак или

део кореографије, може да се изведе и ван музичког шаблона на 3,5, 6,7,9,10, 12,14, 20...

Поред тога што се бави фитнесом, Вега прави и кореографије за такмичаре у спортском

аеробику, неки од њих су освајали златне медаље, као што су: Патрик Нахау, Олга

Буркова, Ник Бергер.

Да је „ЕЦКОЕБИСАТ1О№‘ једна од бољих европских школа за аеробик, сведочи и велики

број познатих имена који су је похађали: Марк Оливер Клук (Магк ОНуег К1шске), Јоан

Алтисен (Јоап АШбеп), Марта Формосо (МаЛа Рогтобо), Мигел Бенитес (М1§ие1 Вепкег),

Александре Малиер (А1ехапдге МаИНег), Џесика Мелиет (Јебб1са Ме11е1) и Јасна Ђокић,

који су уједно, како Вега наводи, његови најбољи ученици.

Као креаторе и пионире многих савремених програма, Вега наводи: Кармен Диас, Лајонел

Ла Колас-а, Гил Лопес-а и Сиду Конти.

Еигоедисаћоп је познат широм Европе. Вегин програм школе је прихватило преко 20

европских земаља међу којима су Италија, Аустрија, Француска, Португалија, Луксембург,

Шпанија, Швајцарска, Пољска, Белгија, Ирска, Литванија, Хрватска, Босна и Херцеговина,

Русија, Аргентина, Грчка и САД.

Последњих десет година, ова школа има пословну сарадњу са веома јаким фирмама и

брендовима као што су: №ке, АдМаб, №уеа, Кееђок, Соса-Со1а, Роуегаде, Кођ1пбоп С1иђ,

Гаигеп11па уа!ег 1 тпо§1 дги§1. Поред овога, сарадња се



огледа и у писању фитнес програма, организовања националних конвенција и обуке

њиховог персонала из области фитнеса.

Важно је још и навести врло озбиљну сарадњу између Еигоедисаћоп-а и Универзитата за

спорт из Москве, Ге сгеђ§ (Ка11опа1 сеп!ег оГ §рог1), Француска, С.О.К.1. (Сотке

ОИтр1со Ка21опа1е ИаИапо) Италија.

10.2.2. РАДА РАДУЛОВИЋ

Почетак Радиног рада у рекреацији и аеробику се везује за 1974., када је кренула да ради

као рекреатор мешовитих група у ДТВ Партизан, Звездара.

У почетку се радило и у затвореном и на отвореном. Програм се састојао од разних

трчања, вежби обликовања уз бројање и давање ритма. Тада су се реализовала 2 часа

недељно. Од 1975. уводи се и трећи час и то у трим кабинету. У то време само војска и СЦ

Звездара су поседовали трим кабинет. Трим кабинет се састојао од 20 станица и у то време

је био најсавременије опремљен.

Од 1977. у свој рад уводи музичку пратњу (магнетофон, клавирска пратња, модерна и

страна музика). Час траје 55 минута. Час се састојао од разних трчања у круг по сали у у

загревању, преко вежби обликовања, јоге и истезања на крају часа.

Први семинар о аеробику код нас је ораганизовао ДТВ Партизан 1980. Семинар су водиле

колеге из Словеније. Тада је по први пут код нас представљен програм Џејн Фонде.

Након завршног семинара дошло се до закључка да је програм био непотпун из разлога

што је леђна мускулатура била доста запостављена. Воркаут је трајао 45 минута, што је

било недовољно за обраду свих мишићних група, наводи Рада.



Поред СЦ Звездара, Рада је радила у „Југотурс-у“ као рекреатор, у ДТВ Партизан

Раковица, а од 1988. почиње да ради у сали Филозофског факултета као сарадник у

студентској настави. Ради и као спољни сарадник Завода за ментално здравље, са групом

алкохоличара. Радила је и као кондициони тренер фудбалера у зимском периоду, где је

примењивала интензивнији аеробик програм.

Завршила је Факултет за физичку културу. Тренирала је атлетику, као девојчица

гимнастику, а касније рукомет, шах и веслање. Са петнаест година је остварила. рекорд у

бацању копља за Црну Гору.

Већ од 1985. Рада има своје приватне групе са којима је до пре пар година радила

искључиво свој систем који је сама осмислила. Иако већ неко време не ради, у плану јој је

и скори повратак њеним групама.

Да би аеробик инструктор био успешан, она истиче да на првом месту треба да буде веома

стручан и образован са широм сфером интересовања, да увек буде спреман на објашњење

зашто се нека вежба изводи на тај начин. Сматра да је од великог значаја окупљање након

вежби и опуштање уз разговор са инструктором.

По Ради инструктор треба да поседује следеће особине:

1.Образована и стручна особа

2. Културна особа

3. Комуникација

4. Енергија

5. Харизма

Као једну од својих најбољих ученица, са којом је радила у одређеном периоду, Рада

истиче Нину Пековић, професора физичког васпитања.



10.2.3. ИВАНА ОБУЋИНА -МИ ЛИЋ

У интервјуу датом дана 27. 04. 2011., Обућина каже да су њени почеци везани за 1976.

када је као девојка кренула да ради рекреацију за жене које су биле запослене у ИМТ

Раковица. Жене су у почетку биле брло скептичне, да би на крају прихватиле рекреацију

као саставни део свог живота. Вежбање се спроводило у ОШ „Иво Андрић“ и то 2 пута

недељно. У почетку је то била одбојка, кошарка, одређене вежбе из ритмике, али нису све

жене могле да се укључе у овакву врсту вежбања. Тада је Обућина дошла на идеју да уз

вежбање уведе музичку пратњу, што је одлично прихваћено.

Концепт часа се састојао од загревања, вежби обликовања и истезања на крају. У

загревању су се на почетку изводиле разне врсте трчања, плесних корака, ритмичких

варијација, након чега су следиле вежбе разгибавања. У главном делу часа су се изводиле

вежбе обликовања, а на крају вежбе истезања. У свом раду уз музику Обућина каже да је

пратила музичке промене и на тај начин су се смењивале вежбе, које никада нису биле

исте и сваки час је био другачији.

Треба напоменути да се Обућина бавила као девојчица спортском гимнастиком, где је и

била првакиња у млађој категорији, да би касније прешла у ритмичку гимнастику где се

такмичила на интернационалним такмичењима. Такође је и један дужи период била модел

за формирање кореографије за слетове Анки Дринић. Добитница је Мајске награде из

области рекреације.

Обућина је патентирала свој програм под називом „Ритам и...“ 1991. Програм је веома

специфичан, обухвата организовано, пригодно физичко вежбање - рекреацију, повезану са

програмираном и контролисаном исхраном. То је програм рекреативног и естетског

туризма који се спроводи већ дужи низ година на Копаонику. Програм поред редовног

физичког вежбања у себи садржи и туристичке туре. Дневни програм чине, обиласци

манастира, вежбање уз музику, програмирано пешачење, трим вежбе и вежбе у базену.



Циљеви програма:

• развој свести о неопходном бављењу физичким вежбањем,

• побољшање и одржавање здравственог статуса,

• побољшање радне способности и форме,

• развој свести о правилној исхрани и контроли исхране и

• развој моторичких способности, психолошки развој учесника.

Програмске активности рекреације за жене:

• вежбе у сали у трајању од 60 минута 2 пута недељно,

• вежбе општег развоја,

• побољшање општег физичког стања,

• вежбе за правилно држање тела,

• вежбе за координацију покрета,

• развијање аеробних способности,

• повећање гипкости и окретности,

• вежбе из каланетика, јоге, аеробика, класичног балета, плеса, фолклора,

• излети,

• организовање зимског и летњег програма „Ритам и...“ на планини и мору,

• предавања о здравој исхрани и

• здрава исхрана према упутствима и рецептури лекара Медицинског

факултета нутриционисте ред. проф. др. Гордане Ристић.

Стручни кадрови:

За реализацију Програма и остварење програмских циљева и задатака одговорни су:

• аутор и реализатор програма „Ритам и...“ проф. Ивана Обућина-Милић

• реализатор Програма Спортско друштво "Раднички" и

• нутрициониста др. Гордана Ристић, ред. проф. на Медицинском факултету

у Београду.



Поред рекреације за жене, аеробика и „Ритам и...“ програма, Обућина је радила и „остео

програм“ - вежбе за особе средњег доба.

Лик инструктора:

• стручност,

• човек са спортским предзнањем,

• талентован,

• креативан,

• способност преношења информација,

• харизма,

• озбиљан приступ часу и

• посвећеност.

Дужи низ година Обућина ради у гимнастичком клубу “Раднички“ у Београду.

Из разговора са Обућином се може закључити да је у питању велика љубав према послу

који још увек ради. Она истиче: „Нема већег успеха него када вам на час дође жена која

никада у животу није вежбала, а са вама остане наредних 20 година као редован вежбач.“

10.2.4. Др ВЕСНА ХАБИЋ (ПЕТРОВИЋ)

Интервју дат 05.05.2011.

Иако се зна да је Весна Хабић кренула много раније да се бави рекреацијом жена, она ипак

као свој почетак наводи 1982., када је званично кренула да ради у СРЦ Ташмајдан програм

„рекреација грађана“. Следеће године се у СРЦ Ташмајдан уводи програм под називом

„Аеробик“.

Концепт часа је био исти као и на касети Џејн Фонде, само што је био мало слабијег

интензитета, наводи Хабић. Вежбање се састоји од вежби разгибавања, затим аеробног

дела који се састоји од трчања у месту у комбинацији са разним поскоцима и плесним

елементима, затим следи део вежби обликовања и на крају



истезање и опуштање. Час је трајао 45 минута, а програм иако се свакодневно изводио био

је предвиђен за посету два пута недељно. У то време, аеробик је преко ноћи постао веома

популаран вид рекреације за жене, а такође и рад Весне Хабић па је с тога дала бројне

интервјуе за разне часописе и новине.

Осим аеробика, Весна Хабић се бавила и „денс аеробиком“ који је као засебан програм

уведен на СРЦ Ташмајдан 1989., а кратко после тога и Калинетикс. Хабићева напомиње да

је Калинетикс код нас прво кренула да ради Локица Стефановић, а мало касније и Јелена

Тинска која је тај програм назвала по себи „Тинетикс“.

У фебруару 1995., Весна Хабић по први пут код нас уводи степ аеробик програм и ако га

је, како каже, већ радила али без степ клупице.

Осим рекреације, радила је и на универзитетској катедри за физичко васпитање студената

од 1992. па све до њеног затварања.

Истиче да је највише научила од професорке Ангелине Петровић, која је била гимнастички

и тренер ритмичке гимнастике као и професор на Факултету физичког васпитања у

Београду. Поред тога, Хабићева је набављала материјал из иностранства, како књиге, тако

и стручну литературу и видео касете. Приликом боравка на Кипру 1993., похађа рибокову

обуку за степ аеробик програм.

Што се тиче рада Весне Хабић, он се проширује и на теоријски, тако да пише свој први

чланак: „Тајне аеробне гимнастике“, Партизан бр.18 84, Београд.

Весна Хабић је 2000. је магистрирала, а 2006., одбранила и докторску тезу на тему:

„Утицај савремених програма вежбања на промене основних компоненти кондиције код

студенткиња Београдског универзитеа“. Поред овога, аутор је бројних, чланака и радова

на тему фитнеса, неких од њих су:

„Тајна аеробне гимнастике“ Партизан бр. 18/84, Београд.

„Утицај савремених програма вежбања на основне компоненте кондиције код студенткиња

београдског универзитета“ (магистарски рад) ФФК, 2000, Београд.



„Евалуација фитнес модела вежбања уз музику (докторска дисертација) Факултет за

менаџмент у спорту (2006) Београд.

„Пилатес као фитнес програм“ IV Међународна коференција „Менаџмент у спорту“, 2008.

Весна Хабић је иноватор и аутор програма под називом Зепз-Оут („Сенс-Џим“) „Сенс џим

је комбинација програма аеробика и калинетикса у циљу уједначеног развијања базичних

моторичких способности (издржљивости, снаге, гипкости и брзине).“125

Треба напоменути да је радила и као сарадник на ЈРТ-у у серијама:

„У здравом

телу здрав дух“ (1980), „Здрав и способан“(1988), „Вежбајте са нама“

(1990),

Курс сенс-џима (1991), Јутарња гимнастика ТВ Политика.

Особине које треба да красе једног успешног аеробик инструктора су бројне и све

наведене сматра подједнако важним како за успех инструктора, тако и за успех вежбача.

• стручност,

• методичност,

• комуникација,

• осећај за ритам и покрет,

• осећај за потребе групе,

• харизма,

• озбиљан приступ часу,

• посвећеност и

• стално усавршавање.

Као своје ученике наводи Јелену Петровић, Зорану Јоксимовић, Снежану Његован, а

посебно истиче рад Рајке Јоцић-Вигњевић.

125Хабић, В. (2006). Евалуација фитнес модела вежбања уз музику (докторска дисертација). Београд

Факултет за менаџмент у спорту. стр. 23.



10.2.5. НИНА ПЕ КОВИЋ-САВИЋ

Интервју дат 18.05. 2011.

Пековићева истиче да се аеробик код нас појавио осамдесетих година двадесетог века.

Свој први сусрет са аеробиком је имала као девојка и то у склопу универзитетске катедре и

то 1981./82., у оквиру рекреативног програма за жене на Старом ДИФ-у, који је тада

водила и развила Снежана Сикимић. Полазнице програма су углавном биле јавне личности

и жене из руске амбасаде. У ову врсту посла ју је полако увела мр. Снежана Сикимић, која

јој је и била ментор. У почетку су то биле замене, да би касније самостално наставила да

води поменути програм у наредних неколико година.

Пековићева напомиње да тада када је кренула није ништа знала о аеробику, али јој таква

врста покрета није била страна јер је у себи садржала вежбе обликовања и плесне покрете

из ритмичке гимнастике, којом се она до тада активно бавила. У моменту када је добила

актуелну књигу „Моја метода“ од Џејн Фонде, почиње њен озбиљан рад на том пољу.

У свом раду се најчешће сретала са женама између 30 и 40 година (запосленим женама са

породичним обавезама), које аеробик тада доживљавају као посебно откровење и

„ослобођење“.

У студентску наставу као асистент улази 1993. под менторством Снежане Сикимић. У тој

настави је сарађивала и радила са Радом Радуловић и Весном Хабић. Програм са

концептом аеробика је егзистирао под називом „вежбање уз музичку пратњу“. Међутим,

само прве године је био у том облику јер студенткиње нису могле да га прате, те је

програм у те сврхе модификован. Убрзо у наставу уводе разне реквизите као што су мале

лопте, вијаче, клупице, медицинке, које овај вид вежбања чини још интересантнијим и

ефектнијим. Програм тада постаје мешавина јоге, стречинга, џезерсајза, плеса и воркаута.



Кроз студентску наставу радила је на СРЦ Ташмајдан, Хали Пионир, на Филолошком

факултету и у СЦ Бањица.

Пековићева посебно истиче да је велика заслуга мр. Снежане Сикимић за интеграцију

аеробика у студентску наставу кроз коју је едуковала генерације студената и

популаризовала овај начин вежбања.

Осим рада у студентској настави, радила је држала приватне часове. Посебно истиче рад

са децом у оквиру опоравка Црвеног крста крајем деведесетих годна (социјално угрожена

деца и деца са посебним потребама). У раду са децом је примењивала вежбе из аеробика

које је модификовала према узрасту, потребама деце и месту извођења и временским

приликама.

Концепт њеног часа се разликује од других и састоји се од: 5 - 1 0 минута статичног

истезања, 10 - 15 минута аеробног вежбања у оквиру кога се изводе плесни покрети, разна

трчања, поскоци, степ (без степера), у зависности од потреба и могућности следе вежбе

обликовања, издржљивости у снази у трајању од око 10 - 15 минута и на крају истезање у

оквиру кога су преузете вежбе из јоге и класичне вежбе истезања.

Лик инструктора

Бавећи се овим послом дужи низ година, Пековићева наводи да су углавном најуспешнији

инструктори, управо они који су се дужи низ година бавили неким од „уметничких

спортова“, спортова веазаних за музичку пратњу, као што је ритмичка гимнастика, плес,

балет, синхроно пливање, уметничко клизање... Ти спортови у себи садрже балетску

подлогу. Такође истиче да јој је у раду много помогло поред факултета и дугогодишње

бављење ритмичком гимнастиком.

Из њеног богатог спортског и стручног искуства посебно се издваја:

• професор физичке културе,

• запослена у Спортском савезу Београда и стручни је сарадник за програмска

питања и врхунски спорт,



• јуниорска првакиња Југославије у (вишебоју у свим дисциплинама) 1979. године и

финалиста сениорског првенства Балкана,

• била је сарадник у реализацији зимских и летњих рекреативних програма и

великих манифестација: Индекс - Трим сусрети, Дан спорта студената, Фестивал

аеробика - Инекс Интерекспорт; Факултет физичке културе,

• била је сарадник и руководилац тима на програмима опоравка деце из социјално

угрожених породица и деце са посебним потребама - Црвени крст Југославије,

• била је тренер у гимнастичким клубовима „Партизан“, „Палилула“ и „Раднички“

• члан је Стручног одбора Асоцијације спорт за све Београда,

• лиценцирани међународни спортски судија у ритмичкој гимнастици и

• учествовала на скупштини ЈАФИС-а у току самог оснивања.

Она сматра да балетски играчи, плесачи, ритмичарке имају веома богато кретно искуство

које стичу кроз процес свакодневног тренинга и за разлику од других имају „школован

покрет“.

За успешност поред горе наведеног и неспорне стручности, као веома битну компоненту,

она истиче социјалну и емоционалну интелигенцију инструктора, као и самопоуздање,

одговорност, сценски наступ и:

• способност комуникације,

• толеранцију и самоконтролу,

• способност владања групом,

• прилагодљивост ситуацији и

• ослушкивање групе (проницљивост).

Програми које је водила: класичан аеробик, пилатес, стречинг, аква аеробик.

Аква аеробик је водила у периоду 2000. године на базену „Старог ДИФ-а“.



На питање ко су јој најбољи ученици она каже да је увек свима несебично помагала, па

тако и колегиницама. У узајамној размени искуства истиче сарадњу са Тањом Кнежевић,

Душицом Марчетић и Рајком Јоци-Вигњевић.

Тању Кнежевић је упутила у студентску наставу, развијале су заједно концепт модерне

анимације у туризму (Катедра за Рекреацију) код нас који је Тања касније усавршила

радећи у иностранству. Душица Марчетић је балетски педагог и професор физичке културе

са којом је сарађивала између осталог из области аква аеробика, који је Душица развила у

Панчеву. Непроцењиво искуство стекла је учествујући у реализацији програма предмета

Рекреација под менторством проф. Душана Митића, као и у сарадњи са проф. Сањом

Мандарић, по питању промоције аеробних видова вежбања кроз Фестивале аеробика.

Још додаје да се у току свог активног бављења фитнесом, поред својих ментора

информисала путем разних часописа и видео материјала које је од пријатеља добијала из

Француске, Италије и Америке. Констатује да је у фитнесу дошло до привидне стагнације

услед засићења компликованим плесним кореографијама, али исто тако да се фитнес враћа

својим коренима, воркаут програму.

10.2.6. Мр НИНА СТОЈАДИНОВИЋ

Интервју дат 26.05 2011.

Први сусрет са аеробиком је био за време студија Факултета физичке културе у СРЦ

Ташмајдан 1997. где је била на часовима код Рајке Јоцић - Вигњевић. Тада је у оквиру

једне краће сарадње са Рајком имала заједнички наступ на фестивалу аеробика који је

одржан у Пионирском граду. Наступ је био успешно изведен и репризиран на Експо зиму

те исте године.

Први ангажман је био на Бановом брду у јесен 1998. у изнајмљеној сали, где је започела

своју каријеру у свету фитнеса. У почетку је водила програм под називом Аеробик.



Час се састојао од аеробног дела, вежби у партеру и вежби истезања. Како је одмицало

време и њено студирање на факултету, ускоро је почела да проширује садржај часа са

другим рекреативним активностима, тако да су часови једно време у себи садржали

елементарне игре, вежбе са реквизитима, гимнастичке елементе и елементе из борилачких

спортова (бокс).

Упркос томе што није имала ментора и прилику да се усавршава у овом послу, по неком

сопственом осећају (на основу искуства из плеса) пратила је и поштовала музичку

реченицу, правила је кореографије, а методски поступак је био углавном „метод низања“.

Убрзо након тога уводи свој систем где је имала усмерење тренинга по данима на: тренинг

снаге, тренинг издржљивости, општи тренинг (микс претходна два) и тренинг гипкости.

Овај програм је одлично функционисао све до бомбардовања Београда 1999. Такође

наводи да су тада вежбачице упорно долазиле на тренинге и вежбале своје тренинге чак

под сиренама. Имала је велики број вежбача и свакодневно по три пуне групе. У то време

се интензивно бавила плесом у плесном клубу Бео денс и вежбала у ревијалној групи.

Врло кратко након бомбардовања креће да ради у фитнес клубу који се налазио у оквиру

Центра Сава. Клуб је у понуди имао теретану и групне фитнес програме, међутим, простор

није задовољавао стандарде, те се стога вежбало на мермерном поду прекривеном

итисоном. Тада је имала своју прву ученицу, а онда и сарадницу Зорицу Ђорђевић. У

клубу су од програма били заступљени програми воркоут, денс аеробик, тае бо и вежбе са

тегићима.

На позив „ИФС“ академије борилачких спортова 2000., држи рекреацију за жене. Програм

се изводио у Васиној улици бр.9 у просторијама вртића „Мајски цвет“ на општини Стари

град.

Та 2000-та година представља важну прекретницу у Нининој каријери, јер је власник

клуба, сав посао препустио њој селећи се са својом борилачком школом на другу локацију.

Стојадиновићева је наставила успешан рад, када је коначно

2002. и званично регистровала свој клуб под називом: „Фитнес клуб Нинас“. У вртићу у

ком је радила налазило се доста реквизита које је она искористила за свој рад, а самим тим

и већу понуду фитнес програма (траке, вијаче, лопте, клупице,



обручеви). Тада је кренула са развојем новог концепта рада, наиме увела је да се из недеље

у недељу мења стил рада (разни реквизити, тае бо, плес, латино, аеробик, тренинг у

паровима, кружни тренинг). Убрзо након тога, због одласка на трудничко и породиљско

одсуство, Нина креће 2001. са едукациојом инструктора за потребе свог клуба. Тај

моменат је значајан, јер је тада по први пут оформљен „Нинас фитнес тим“. Тај први тим

су чиниле: Драгана Несторовић, Тијана Мандић и Лидија Хоџар.

Своју другу локацију „Нинас фитнес тим“ отвара 2002., у приватном вртићу „Сунце“, а

након тога и трећу локацију у Сарајевској улици при КУД „Бранко Цветковић“.

У то време створила се потреба за новом едукацијом инструктора од стране вежбача који

су желели да се опробају у том послу. У том циљу, спонтано је започета едукација

инструктора који би радили замене у „Нинас фитнес тиму“. Интересовање за едукацију

проширивало се путем препоруке и на тај начин су формиране прве генерације курсиста.

Едуковани инструктори су у главном због добре атмосфере и организације радо остајали

да раде у тиму и на тај начин се полако повећавао број чланова, а добар глас је довео до

тога да их власници простора и клубова зову и ангажују и на другим локацијама, чиме се

постепено повећавао број локација.

У марту 2003., креће да ради на Спортској академији на катедри за Технологију и

методику спортске гране, смера за фитнес и спортове снаге. У то време је већ имала

формиран програм едукације за курс, тако да је 2004., њен курс прерастао и у званични

курс Високе школе за спорт где је ангажована као предавач.

У оквиру Више школе за спортске тренере од октобра 2004. запослена је на предмету

Техника и методика рекреације. Тренутно ради на Високој Спортској и здравственој

школи. Једно време је радила и на ТИМС-у у Новом Саду.

Магистрирала је 2009., на тему: „Менаџмент квалитетом у фитнесу“. У свом практичном и

научном раду у област фитнеса је унела мноштво иновација, креирала много програма,

принципа, критеријума и категоризација који се данас



користе широм Србије, како у научним радовима тако и у пракси. Активно ради у Савезу

за рекреацију и фитнес Србије.

„Нинас фитнес тим“ је данас веома познат и ради на 15-так локација у Београду, што овај

тим чини најраспрострањенијим у Србији па и шире.

У свом раду је прецизно дефинисала шта све један инструктор, да би био успешан, мора да

поседује и развија. То су: презентација, методичност и стручност. У оквиру ове три

области она редовно спроводи интерну контролу рада инструктора.

Презентација

- анимација,

- енергија,

- естетика покрета,

- контрола тела,

- креативност,

- техника и

- уводна реч.

Методичност

- методика склапања покрета у кореографску целину,

- исправљање вежбача,

- организација часа,

- контрола групе,

- комуникација са групом,

- приказивање опција и

- примереност инструкторских реакција на дешавања у току часа.

Стручност

- квалитет инструкција,

- искоришћеност реквизита,

- примењеност стила,



- специфична објашњења стила,

- функционалност тренинга (ниво оптерећења),

- симетрија (леве и десне стране) и

- уравнотеженост мишићних група.

На крају се налази „Укупан утисак“ у оквиру кога се инструктор оцењеује и анализира

његов рад и дају предлози за побољшање од стране колега. Осим тога инструктори „Нинас

фитнес тима“ морају да имају свеску у коју пишу своје припреме за часове.

Поред огромног броја студената, две поменуте високе школе, који су прошли Нинину

едукацију од 2003., Директни ученици специјализованог „Нинас курса“ су бројни (преко

150). Ипак, Стојадиновићева издваја неке од њих: Драгана Несторовић, Ненад Миковић,

Сузана Скендероски, Адријана Додић, Марија Убовић, Ружица Новаковић, Јелена-Маја

Вујовић, Лара Бојанић, Зорица Јовановић-Ранковић, Емилија Златковић, Јелена Кларић

Томић, Лидија Живановић, Марина Илић, Тијана Цолић, Ана Игњатовић, Ивана

Михајловић, Радмила Бакић...

Стојадиновићева се усавршавала и информисала на разне начине, а у главном кроз активно

учешће на фитнес конвенцијама, воркшоповима, семинарима, конгресима, стручним

трибинама, манифестацијама и сл. Завршила је неколико интернационалних курсева. Врло

је активна у наступима на медијима, манифестацијама и промовисању фитнеса у Србији.

Такође напомиње да је у свему што је видела и у чему је учествовала увек имала

аналитички приступ који јој је много помогао у раду са курсистима и студентима. Данас

су Стојадиновићева и њен тим интернационални презентери и едукатори у области

менаџмента и групних фитнес програма на семинарима, конвенцијама и факултетима

широм европе (Хрватска, Пољска, Аустрија, Словенија...).



10.2.7. Мр СНЕЖАНА СИКИМИЋ

Интервју дат 19.05. 2011.

Снежана Сикимић, магистар физичке културе, била је шеф катедре за наставу физичког

васпитања студената Београдског универзитета, која се налазила на Факултету физичке

културе. Још као студенткиња четврте године факултета на позив тадашњег декана

Драгана Петровића, Сикимићева 1971. креће да ради као студент демонстратор. Тада су у

студентску наставу били укључени студенти медицинског, стоматолошког и

фармацеутског факултета. Настава се одвијала у Делиградској улици у салама Старог

ДИФ-а.

Након завршетка студија, Снежана 1972., постаје наставник (предавач) са оријентацијом

на ритмичко спортску гимнастику. Уз одобрење декана Драгана Петровића, на њен

предлог, у студентску наставу те исте године, уводи се вежбање уз музику. Након тога,

настава се проширује и на Универзитет уметности, где се у сколопу рада са тим

студентима водило рачуна о њиховим потребама у односу на њихов рад и оптерећење на

факултету.

Са увођењем групног вежбања уз музику 1979. програм добија све више вежбача

студената, ствара се потреба за наставним кадром и тада у радни однос улази Рада

Радуловић.

Убрзо након тога ДТВ Партизан Србија 1980. организује семинар на тему Аеробик. Након

семинара целокупна атмосфера од стране студената је била еуфорична, а програм одлично

прихваћен. Тада се на катедри студентске наставе доноси одлука да се у све спортске

центре у којима се реализује настава уведе програм вежбања уз музику популарно речено -

Аеробик. Од тада се аеробик уводи у СРЦ Ташмајдан, РЦ Пинки и Стари ДИФ.

Међутим, врло кратко се тај програм спроводио у верзији коју је дала Џејн Фонда, тако да

је програм прошао одређену трансформацију преобликовавши се према



потребама способностима и могућностима студената. Програм постаје све популарнији

код студенткиња и почетком деведесетих година, Катедра укључује апсолвенте са нашег

факултета, као спољне сараднике, који се тада упућују и усмеравају у ту врсту програма.

Међу првима су биле Нина Пековић, Тања Маркићевић-Кнежевић и Тања Жутић.

Почетком осамдесетих година, Сикимићева на Старом ДИФ-у, држи програм ритмичке

гимнастике. На њен предлог, оформила се група за рекреацију жена. Њен рад је био

одлично прихваћен, а групе пуне. Радило се 3 пута недељно у трајању од 60 минута.

Час је у основи садржао модел воркоута. Загревање се изводило на два начина. Први начин

се изводио у кретању, а други је био са статичким истезањем.

У аеробном делу су биле заступљене разне врсте кретања од трчања преко разних поскока,

плесних и елемената из ритмичке гимнастике. Након чега су следиле вежбе обликовања и

на крају вежбе истезања. Осим тога Сикимићева је тада у оквиру дела часа у коме се ради

истезање и опуштање увела и један део аутогеног тренинга. Вежбање се одвијало уз

популарну музику.

Што се тиче музичке пратње у оквиру рада са студентима биле су заступљене различите

музичке теме у складу са интересовањем и усмерењем на одређену врсту факултета.

Интересантно је да се помене да је Сикимићева у раду са студентима Музичке академије

користила разне врсте музке као што су: класична музика, староградске песме, џез,

удараљке.

Снежана Сикимић је магистрирала у Београду 1975. Као дете бавила се спортском

гимнастиком где је била и вицешампионка. Такође се такмичила на првом

експерименталном такмичењу у ритмичко спортској гимнастици, где је била

вицешампионка. У партизанском вишебоју (гимнастика, атлетика и пливање) је три године

била првакиња у сениорској категорији.



Била је председник стручног одбора прво Србије, а затим и Југославије за ритмичку

гимнастику. Међународни бреве (ђге^е!) судија за ритмичку гимнастику. Тренер

репрезентације у ритмичкој гимнастици на ОИ у Сеулу.

Сикимићева напомиње да је за једног доброг инструктора битно поред стручности, такође

и то да импонује вежбачима. То је особа која треба да може да прикаже правилно

извођење вежби, али при том не да демонстрира себе, већ да води вежбаче.

Та особа мора да даје упутства за правилно извођење. Бојом гласа, тоналитетом не говори

сувише, али подстиче и усмерава и ствара радну атмосферу. Да пре, током и после часа

пронађе време и едукује полазнике и да индивидуално помогне и даје вежбачу савете

везане за његове личне потребе (вежбе, исхрана, ментална хигијена), јер је велика разлика

између инструктора-демонстратора и професора.

Професор је особа која мора да поседује доста знања везаног за медицину, спорт,

педагогију, психологију.

Ученици: Нина Пековић-Савић и Данило Ристић.

Осим горе свега поменутог, Снежана Сикимић се између осталог дужи временски период

ради у Савременом плесу, где има светске прваке у сениорској категорији (Бранко

Велевски, Тијана Арнаутовић и Јелена Иветић) у диско денсу, шоу денсу, фри стајлу и

хип-хоп-у. Добила је 2005. награду публике у „балетским минијатурама“, такмичење се

одржало у Народном Позоришту.

10.2.8. ЈАСНА ЂОКИЋ (СИМОВИЋ)

Професионално је кренула да се бави фитнесом 1995. у фитнес клубу Ро^ег Оут (Пауер

Џим). Тада је радила програм под називом аеробик. Конецепт часа се састојао од

загревања у оквиру кога се радило разгибавање и онда се прелазило на главни део часа где

се радило трчање у комбинацији са разним поскоцима,



киковима (шутевима), џековима (јитрт§ јаск)... Након тога рађене су вежбе обликовања у

којима су биле ангажоване све мишићне групе. На крају часа се радило истезање и

опуштање уз мирнију музику.

Ни један час није био исти, иако је Ђокићева на сваком часу обрађивала све мишићне

групе. Клуб је у то време имао једноручне тегиће које је такође користила у току часа.

Клуб Пауер Џим 1996. уводи степ аеробик који тада води Јасна Ђокић. У то време у

Београду је степ аеробик био новина и тада га је радила Весна Хабић на Ташмајдану и

Лидија Пекић у Пинкију. У септембру те исте године Јасна се по први пут сусреће са

радом Џин Милер преко видео касете под називом „аего §1ер“. Потпуно фасцинирана

програмом, музиком и могућностима које пружа „степер“, каријера Јасне Ђокић у фитнесу

креће узлазном линијом.

У децембру 1996. Јасна је са инструкторима Пауер Џима и студентима са предмета

рекреација презентовала степ аеробик програм (по систему Џин Милер) на првом ЈУ

аеробик фестивалу у Београду.

Са променом локације клуба 1997., Пауер Џим, власник клуба Дубравко Турк покреће

снимање фитнес емисија које су се звале „Рибок фитнес плус“.

Тада је урађено прво пробно снимање и емитовано је на ТВ Политика у емисији код

Снежане Дакић. Након великог успеха, снимање се наставља и емисије се емитују на

студију Б.

Екипу инструктора који су водили вежбе чинили су поред Јасне Ђокић, Рајка Јоцић-

Вигњевић и Драгана Павловић. Од тада почиње врло успешна сарадња са Јоцићевом која

још увек траје.

Следеће године са својим клубом 1998. Јасна гостује у многим фитнес клубовима широм

Србије и на тај начин промовише степ аеробик и савремени начин вежбања. Снимање

емисија „Кеећок Г1Ше§§ р1и§“ се наставља и емитују се поред Студија Б, и на локалним

каналима широм Србије, као и у Црној гори и Босни.



Те исте године Јасна Ђокић учествује на аеробик хепенингу у Новом Саду са фитнес

клубом Пауер Џим и осваја прво место у категорији степ аеробика. Такође учествује као

презентер на хуманитарном аеробик дану који се у два наврата одржао у Хали Пинки у

Београду.

Априла 1999., одлази на усавршавање на Кипар где наставља сарадњу са Јоцићевом. На

Кипру је имала прилику да се сусретне са радом ГР.А.Ф.Т.С академије и са бројним

светски познатим презентерима. На Кипру је поред степ аеробика врло успешно водила

часове аква аеробика. Након повратка са Кипра Ђокићева наставља рад у Пауер џиму,

води часове аквабика на Старом ДИФ-у и покреће аеробик у Аеробик центру у Хали

Пионир.

У том периоду снима се још један сериал „Рибок фитнес плус“ у коме Ђокићева учествује

заједно са Рајком Јоцић-Вигњевић. Те емисије су биле врло запажене због новитета који су

приказани, а које су поменуте инструкторке донеле са Кипра у Београд. У том моменту

креће убрзани развој групних фитнес програма на нашим просторима.

Власник Пауер Џима Дубравко Турк 2000. оснива „Рибок фитнес тим“, а Јасна Ђокић

добија улогу лидера и едукатора у оквиру поменутог тима. Након тога одлази на своју

прву едукацију у Мађарску на скуп Рибок фитнес тренера. У оквиру едукације добија

лиценцу за „Кеећок соге ђогд“.

Следеће године прелази у „Бх1геше §уш“ и наставља да ради програме које је покренула

Рајка Јоцић (степ аеробик, хај лоу, пауер степ и боди скалптинг). Такође учествује као

координатор у снимању нових рибок фитнес емисија са плејадом нових инструктора међу

којима су били инструктори које је обучила и у свет фитнеса увела Рајка Јоцић Вигњевић,

а то су: Владимир Жигић и Данијела Радосављевић.

Децембра 2001., Јасна је била део организације и презентер на првом Рибок Београд опену,

на коме су учествовали и презентери из Хрватске (Орландо Лопац



и Ана Матејак). Након тога она учествује у организацији 3 наредне Рибок конвенције које

су се одржавале у Београду.

У сарадњи са Делта споротом и Најкијем, Јасна покреће 2003. прву Најк аеробик

конвенцију на којој је учествовало неколико светских презентера, а конвенција је

запамћена по невероватном одзиву вежбача и инструктора. Сарадња са Делта спортом,

наставља се све до 2008., а Јасна Ђокић је била координатор шест узастопних конвенција.

Своје организационе способности показала је 2004. и 2005., када организује „Аеробик деј“

(хала Факултета за спорт и физичко васпитање) и „Аква и аеробик викенд“ на Старом

ДИФ-у. Са својим пријатељима који су уједно били презентери (Рајка Јоцић-Вигњевић,

Милан Вујичић и Данијела Миленковић), Јасна је окупила плејаду домаћих инструктора и

помогла едукацију љубитеља аеробика.

Едуковала се на разне начине у почетку су то били страни часописи, видео касете, а

касније многобројне интернационалне ковенције и воркшопови. У едукацији су јој

помогли стручни разговори и размене искуства у првом реду са Јоцићевом, проф.

Дубравком Турком и бројним презентерима који су јој данас и добри пријатељи.

Напомиње да су јој на самом почетку доста помогли савети, професора са Катедре за

рекреацију, Душана Митића.

По мишљењу Јасне Ђокић, један добар инструктор на првом месту мора да поседује

сталну жељу за усавршавањем, таленат за покрет и музику, харизму, посвећеност раду и

групи и способност за преношење позитивне енергије, као и стрпљење.

Јасна Ђокић је апсолвент Факултета за спорт и физичко васпитање, дипломирани је

менаџер тренажне технологије (БК Универзитет), виши спортски тренер (Спортска

академија).



Стручне дипломе и сертификате је добила из разних области фитнеса, па тако има

Еигоедисаћоп диплому, РПа^ез Ме1ћод Лћапсе, Иех1 ћаг, лиценца Р18ЛР' кор курса,

Кеећок соге ћоагд сертификат.

Ђокићева је у више наврата, по позиву инструктора, широм земље држала доста стручних

семинара.

Предавач је на БАФА - ФИСАФ СЦГ академији (од 2005.) за степ аеробик и предавач на

ФФС (Ргепсћ Ркпезз 8сћоо1 и Беодгади). Била је предавач на Спортској академији (2000.)

Треба напоменути и да је од 2001. па све до данас, била организатор многих фитнес и

аеробик манифестација, семинара едукација и конвенција, па је тако у периоду од 2001. до

2008. била координатор КЕЕВОК и ^ГКЕ конвенција.

Ђокићева још истиче да има доста младих инструктора са којима је радила и које је

научила првим корацима, па их на тај начин и увела у свет фитнеса и аеробног вежбања.

Из бојазни да неког не заборави није желела да наводи њихова имена.

10.2.9. ДУБРАВКО-БРАЦА ТУРК

Турк је, заједно са својом супругом Славицом, у великој мери допринео развоју и

пропагирању фитнеса, како код нас, тако и у Црној Гори и Босни.

Дипломирао је на Факултету за спорт и физичко васпитање у Београду.

Први који је у Београду, у свом власништву, имао фитнес клуб Ро^ег Оуш (1995). Од тада,

па све до данас, траје његова љубав и борба за квалитетан фитнес на овим просторима. Од

почетка рада клуба увек је инсистирао на усавршавању инструктора који су радили код

њега. У том смислу им је свесрдно помагао набављајући сав могући материјал који је тада

био доступан (видео касете, разни чланци, књиге, доводио је стране и домаће презентере и

инструкторе), а све то зарад подизања нивоа фитнеса како у свом клубу тако и у Србији.

Увек је био веома иновативан, никад задовољан постигнутим резултатима, увек тежећи ка



нечем вишем и бољем. Себи је задавао понекад „немогуће циљеве“, али на крају би их

увек реализовао. Међу првима у граду је купио рибокове степере, а теретану опремио

ексклузивним техноџимовим справама.

Пратећи трендове у свету долази на идеју да код нас по први пут сними серијал фитнес

емисија.

Први аеробик серијал је снимљен 1997. у сарадњи са Рибоком. Снимању је претходио

кастинг за аеробик инструкторе, где је Турк тада успео на једном месту да окупи најбоље

инструкторе у Београду. Програме су тада водиле Јасна Ђокић, Драгана Павловић и Рајка

Јоцић-Вигњевић.

Други Рибок серијал је снимљен 1998. у коме су као главни инструктори учествовале Јасна

Ђокић и Сузана Милетић. Као и претходни и сви наредни, па и овај серијал је био веома

успешан и доживео је више реприза. Због великог интересовања гледалаца, Турк потписује

уговор са РТВ Студиом Б, и снима последњи трећи Рибоков серијал. Међутим ту није крај

фитнес емисија 2000. снима са Најком и Орифлејмом, а 2001. са Орифлејмом. У то време

главни инструктори су били Сузана Милетић и Тамара Ратковић.

Прву међународну фитнес конвенцију Дубравко Турк организује 2001. са гостима из

Хрватске, Словеније, Француске и Америке. Тада су по први пут код нас приказани Лес

Милс програми од стране словеначких презентера.

Те исте године основан је Београдски аеробик и фитнес савез, који је члан Спортског

савеза Београда (БАФС).

Две године касније, основао је фитнес академију (БАФА), а БАФС улази у ФИСАФ и

добија право да буде ексклузивни овлашћени тренинг провајдер за едукацију и

лиценцирање у фитнесу по стандардима светске федерације.

Светски шампионат у спортском аеробику и фитнесу одржан је у Београду 2007. где је

Турк био генерални менаџер шампионата. Од светског шампионата у Београду је уведена

нова такмичарска дисциплина у категорији инструктора



групних програма и то у дисциплинама хај-лоу и хип-хоп и то по категоријама:

професионалци (лиценцирани инструктори) и аматери (вежбачи).

10.2.10. ДАНИЈЕЛА МИЛЕНКОВИЋ

Миленковићева је дала велики допринос развоју адиаГ11пе88-а код нас.

Својих почетака се веома јасно сећа, где је као усмерант из рекреације на Факултету

спорта и физичке културе у оквиру рекреативне праксе на грчком острву Евиа, имала

„додира“ са вежбањем у води организованом за стране туристе. Већ следеће године (1996)

бива ангажована као инструктор на старом ДИФ-у, а прогам је ишао под називом „Адаћш

8а Башје1от“. Истиче да је Славко Његован био први који је започео класично вежбање у

води код нас.

Концепт часа тада је подразумевао све фазе као и класичан аеробик „на тврдој“ подлози, а

то подразумева: загревање, кардио део (у трајању од 40 мин) и вежбе снаге уз ивицу

базена, уз напомену да у води није потребно радити истезање, због тога што вода

истовремено оптерећује и релаксира мускулатуру.

Музику је сама бирала и „миксовала“, а песме су „ишле“ без паузе.

Напомиње да је свој програм сама креирала и да се у неку руку разликује од онога што се

може видети у свету. Њен програм је за нијансу динамичнији од класичних аквабик

програма и у себи садржи 15 - то минутни антицелулит програм, који се одликује

фреквентнијим радом ногу у води.

Први пут се осамостаљује 2001. и креће свој рад у приватној режији и то у ОШ „Седам

секретара СКОЈ-а“. Следеће године ради на Новом Београду и Старом ДИФ-у, а 2003. свој

рад проширује на базене на Бањици, Врачару и „25. мај“ - у, а шеста опција је била на

сплаву „Б1ау^а1сћ“ где је радила неко време у преподневним часовима.

Такође истиче да је у пракси од 1996. до 2003. био веома актуелан стил рада са рукама

изнад воде.



Посебно истиче као прекретницу у свом раду двонедељни семинар за А^иаДШезз који је

одржан у Крању у Словенији 2003. Две недеље едукације теоретске и практичне је било

довољно да промени начин рада. Од те 2003., у свој рад уводи покрете рукама који се од

тада изводе испод воде. Поред тога, из Крања је донела и реквизите за аквафитнес и на тај

начин покренула нову еру вежбања у води код нас АКВАФИТНЕС еру. Такође рад у води

уз музику је тада примио нову димензију, „битажа“ је спорија, тако да се креће од 110 -

120 ћрт, што омогућава извођење пуног покрета у комбинацији са фреквентнијим

покретима.

Температура воде, наводи Миленковићева, треба да се креће између 26 - 28 степени.

Аквафитнес се може вежбати у плиткој води (до висине кукова), средњој дубини (до

висине груди) и дубокој води (до висине врата). Карактеристично за све три висине је да

вежбач увек треба да стопалима додирује дно базена.

У свом раду, као најбољу ученицу истиче Ирену Србљак.

Особине које треба добар фитнес инструктор да поседује, Миленковићева истиче да је све

веома битно, али посебно истиче на првом месту:

- стручност,

- креативност,

- луцидност бића,

- велику посвећеност раду и

- широк спектар многих других интересовања из области опште културе.

Поред већ горе наведеног, Данијела Миленковић је радила у реализацији стручно-

педагошке праксе студената Факултета спорта и физичког васпитања, као теоретске и

практичне наставе из области аква фитнеса на предмету Физичка припрема, ФСФВ-а,

радила у организацији Адиа 1 аегоМс викенда, где је код нас по први пут поред

презентације актулелних програма била организована и едукација фитнес инструктора.



1996 - 2009. године - сарадња са Факултетом спорта и физичког васпитања Универзитета у

Београду у реализацији стручно-педагошке праксе студената,

1996 - 2009. године - организовала адиаМс у ГЦФК „Стари Диф“ (у реализацији програма

учествовало 2000 жена),

2006. године - организовала интернационалну конвенцију „Л^ИЛ & АЕК.ОВ1С ^ЕЕКЕКО“

уз присуство иностраних предавача и учесника,

2006. године - предавач теоретске и практичне наставе из области адиа БШеза на предмету

Физичка припрема Факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду,

2002 - 2007. године - пословна сарадња са Агенцијом за приватизацију, организовани

адиађ1с за запослене,

2002 - 2005. године - организовала адиаМс у СЦ „25. мај“ (у реализацији програма


2002 - 2005. године - организовала адиаМс у СЦ „Врачар“ (у реализацији програма


2002 - 2006. године - организовала адиаМс у СЦ „Бањица“ (у реализацији програма


2003. године - писала колумне о значају вежбања за часопис „ОМ“,

2003. године - организовала адиаМс у сланој води на сплаву „В1ау ^а1сћ“ (у реализацији

програма учествовало 30 жена),

2002. године - написала пројекат за Министарство за просвету и спорт „АдиаМс као

рекреативни програм са здравственим (терапеутским), естетским и психолошким

ефектима за женску популацију“

2000-2001. године - организовала адиаМс у ОС „Седам секретара СКОЈ-а“ (у реализацији

програма учествовало 150 жена),



1996. године - написала и реализовала први пут на овим просторима програм адиаћк тј.

аеробик у води,

1995-1996. године - стажирала у ГЦФК „Стари Диф“, водећи часове фитнеса и обуку

пливања за децу.

Познавање језика: италијански



Слика 10.1. Новински чланак у дневном листу „Политика“ од 16. јула 1983., под насловом 'Све жене лепотице' о аеробик програму у СЦ „Ташмајдан“



Слика 10.2. Први део новинског чланка у недељнику „Нада“ број 197 од 9. септембра 1983., под насловом 'Туђе перје на нашем руху' о аеробик програму под вођством младе студенткиње Факултета за физичку културу у Београду - Весне Петровић у СЦ „Ташмајдан“



Слика 10.3. Други део новинског чланка у недељнику „Нада“ број 197 од 9. септембра 1983., под насловом 'Туђе перје на нашем руху' о аеробик програму под вођством младе студенткиње Факултета за физичку културу у Београду - Весне Петровић у СЦ „Ташмајдан“



Слика 10.4. Насловна страна недељника „Нада“ број 197 од 9. септембра 1983., у којем је објављен чланак под насловом 'Туђе перје на нашем руху' о аеробик програму под вођством младе студенткиње Факултета за физичку културу у Београду - Весне Петровић у СЦ „Ташмајдан“


Sve Zivo Word

Documents

Transcript of Sve Zivo Word