Sve prirodne nauke imaju zajednički cilj: da se bolje

razume prirodni svet, da se otkriva suština prirodnih

pojava, da se saznaju i objasne zakonitosti prirode i da

se na tim saznanjima zasnuju mogućnosti primene i

korišćenja prirodnih zakona i prirodnih materija.

Priroda je materijalna i u njenom razumevanju

hemija zauzima centralno mesto.

Prirodne nauke izučavaju materiju, svaka svojim

metodama, znanjima, svaka sa svog stanovišta.

Nastoje da upoznaju i okarakteršu sastav, strukturu i

osobine materije.

Značaj nauke u svim oblastima ljudskog rada je

ogroman.

Prirodne nauke proučavaju različite oblike kretanja materije kao i zakonitosti pretvaranje jednog oblika kretanja materije u drugi.

Fundametalne prirodne nauke: hemija, fizika, biologija

Primenjene nauke: medicina, veterina

Fizika izučava subatomski nivo strukture materije, unutrašnju strukturu i sastav atoma

Hemijske osobine atoma proučava hemija.

Hemija proučava materiju na molekulskom atomskom nivou, otkriva njen sastav, strukturu, osobine i promene.

Biologija izučava osobine materije u živom organizmu i ispituje njenu strukturu, funkcije i odnose na višem ćelijskom nivou, dok elementarni sastav i detaljnu molekulsku strukturu materije u živim organizmima izučava hemija.

Astronomija ispituje vasionu i zakonitosti u njoj

Geologija izučava mrtvu prirodu, poreklo i osobine zemljine kore, ali hemija proučava njihov sastav i finu strukturu.

Prelazne naučne oblasti: biohemija, geohemija, fizička hemija

Hemija se preklapa i sa medicinom, agrikulturom, elektronikom.

Nauka predstavlja razvojni sistem objektivno istinitih znanja o prirodi, društvu i psihi, kojima se pojave tumače , predviĎa njihov tok i usmerava praksa.

Nauka je sistematizovan skup objektivno istinitih znanja o prirodi, društvu i mišljenju.

Svakodnevna znanja se stiču u praksi.

Postajemo svesni mnogih činjenica do kojih dolazimo putem čula.

Skup individualnih znanja svakog pojedinca.

Naučna znanja

Zdravorazumska znanja – su empirijska znanja

Religijska znanja - u njih se samo veruje i ne proveravaju se

Sticanje naučnih znanja započinje posmatranjem i uočavanjem činjenica od značaja za izučavanu pojavu.

Nakon uočene pojave činjenice o njoj prikupljaju se merenjima.

Dobiju se pouzdani i provereni podaci.

PoreĎenje činjenica

Pouzdanost prikupljenih činjenica proverava se eksperimentom.

Činjenice prikupljene posmatranjem i eksperimentom predstavljaju znanje.

• Da bi se prikupljena znanja objasnila nauka se služi hipotezama, teorijama i zakonima.

• Hemija ima predmetnu oblast sastav i osobine različitih vrsta materije kao i pojave koje se odvijaju kada različite materije meĎusobom reaguju.

• Hemija je nauka koja proučava materiju na atomskom

i molekulskom nivou, otkriva njen sastav, strukturu, osobine i promene.

Postiji veliki broj prirodnih nauka: hemija, fizika, biologija, geologija.

IzmeĎu pojedinih nauka može se povući oštra granica dok izmeĎu pojedinih ne može.

Fizička hemija – nauka koja na hemijske promene primenjuje zakone fizike

Nauka koja proučava meĎusobnu povezanost hemijskih i fizičkih pojava.

Fizička hemija kao predmet proučava dve glavne oblasti pojava:

1. strukturu i osobine različitih supstanci,a isto tako osobine i strukture čestica od kojih su supstance sastavljene (atomi, molekuli, joni)-predmet proučavanja Fizičke hemije II

2. proučavanje hemijskih reakcija i drugih meĎudejstava supstanci u zavisnosti od hemijskog sastava i njihove strukture- predmet proučavanja Fizičke hemije I

Obuhvata poglavlja:

- atom

- osnove atomističkog razmatranja strukture matrije

-molekul i strukturu molekula

-radioaktivnost

-čvrsto stanje materije

V vek p.n.e. Leukip i Demokrit- došli do zaključka da je celokupna materija sastavljena od najmanjih delića koji dalje nisu deljivi

Dobili naziv ATOM (1808. XIX v)

Dalton-svaki se elemenat sastoji od nedeljivih čestica atoma, od kojih svaka ima istu masu za posmatrani elemenat, koji meĎusobno reaguju i grade jedinjenja.

Objašnjen zakon prostih umnoženih proporcija i Laovazijeov zakon o održanju mase

Ako dva elementa grade veći broj jedinjenja onda se

različite mase jednog elementa jedine sa istom

masom drugog elementa koji stoje u odnosu malih

celih prostih brojeva. Formulisan 1849. god.

Primer: N2O; NO; N2O3; NO2; N2O5

1. Zakon o održanju mase – Lavoazijeov zakon

Ukupna masa supstanci koje učestvuju u hemijskoj reakciji je konstantna.

Masa supstanci pre reakcije = masi supstanci posle reakcije.

Formulisali su ga Lavoazije 1774. i Lomonosov 1756. god nezavisno jedan od drugog.

Potvrđen je eksperimentalno sa specijalno konstruisanim posudama.

Važi sa relativnom greškom manjom od 10-6 %

Preko Ajnštajnove relacije o ekvivalenciji mase i E, dolazi do promene mase m=E/c2, ali ona je veoma mala-zanemarljiva.

Radovi Fradeja pokazali su da su materija i elektricitet nerazdvojno povezani

Elektricitet je korpuskularne prirode

Kasnije je dokazano da su atomi deljivi, ispitivanjem električnog pražnjenja u razreĎenim gasovima, otkrićem radioaktivnosti

Radovi Faradeja:

Materija-elektricitet

Eliktricitet čestične prirode

Ispitivanje eliktičnih pražnjenja kroz razreĎene gasove-Tomson

Otkrićem radioaktivnosti-atomi su deljivi.

Istorijski gledano, na utvrĎivanju unutrašnje strukture atoma zapaža se da su istraživanja išla u tri pravca .

Bor ih je objedinije u vidu postulata i Borovom atomskom modelu.

1. pravac Tomson ispitivao je električno pražnjenje u gasovima.

Pokazao je da se katodni zraci koji se tom prilikom javljaju sastoje od malih negativnih naelektrisanih čestica-ELEKTRONA

prisustvo e- opaženo je i u drugim pojavama:

fotoelektrični efekat

pojava radioaktivnosti

X-zraci

2. pravac Prirodna radioaktivnost Bekerel, Raderford,

Marija i Pjer Kiri-ekstrakcija i koncentracija prirodno-radioaktivnog materijala

3. pravac-Max Plank-kvantna teorija 1900. god.

Emitovanje svetlosti nije kontinualno već se emituje u malim porcijama energije tzv. kvantima energije, tj. svetlost se ponaša kao čestica

Osnove kvantne teorije mogu se prikazati primerima:

zračenje crnog tela

fotoelektrični efekat

Borov atomski model