¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤

SVE POBLAGODATI

C. H. Spurgeon

¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤

http://www.siont.net/

SadržajZA TEBE!..............................................................................................1

GDE SMO MI?.......................................................................................3

BOG OPRAVDAVA BEZBOZNIKE......................................................5

BOG KOJI PRAVDA...........................................................................13

PRAVEDNIK I ONAJ KOJI OPRAVDAVA.........................................19

O OCISCENJU OD GREHA................................................................24

BLAGODACU KROZ VERU...............................................................30

VERA, STA JE TO?............................................................................33

KAKO MOZEMO OPISATI VERU?.....................................................37

ZASTO SMO SPASENI VEROM?......................................................43

O, NE! JA NISTA NE MOGU UCINITI!...............................................47

RAST VERE........................................................................................59

OBNOVLJENJE I SVETI DUH............................................................63

MOJ OTKUPITELJ JE ZIV..................................................................66

POKAJANJE MORA ICI SA OPROSTENJEM...................................69

i

SadržajKAKO NAM JE DATO POKAJANJE..................................................75

STRAH OD POSLEDNJEG PADA.....................................................80

UTVRDENJE.......................................................................................85

ZASTO VERNI ISTRAJAVAJU...........................................................89

ZAKLJUCAK.......................................................................................93

ii

ZA TEBE!

ZA TEBE!

Cilj ove knjige je spasenje onoga koji je pročita. Autor ove knjige će bitiveoma razočaran ako preko ove knjige mnoštvo ljudi ne budedovedeno Gospodu Isusu. Iz ovog razloga ova knjiga je napisanagotovo dečijim pouzdanjem u moć Boga Svetog Duha, da je Onupotrebi kako bi se milioni ljudi obratilo, ako je to Njegova volja. Bezsumnje, mnogo siromašnih i jednostavnih muškaraca i žena će uzetiovu knjižicu, i Gospod će im se pojaviti u milosti. Tako da sam, zbognjih, pisao veoma jednostavno, i koristio sam puno prepoznatljivihizraza. Ali, ako oni malo bogatiji i školovaniji žele da pročitaju ovuknjižicu, Sveti Duh će takođe i njih oduševiti; jer ono šta je nepismenčovek razumeo nije ništa manje privlačno pismenom čoveku. Oh, kadabi ovo samo pročitali oni koji će postati veliki borci za osvajanje duša!

Ko zna koliko njih će naći svoj put mira uz pomoć onoga što će ovdepročitati? Ali, važnije pitanje od ovoga za tebe, dragi čitaoče, je ovo:Da li ćeš ti biti jedan od njih?

Jedan čovek je postavio fontanu pored puta, i okačio je čašu lančićem.Malo posle toga neko mu je rekao da je izvesni umetnički kritičarpronašao mnogo grešaka u dizajnu fontane. "Ali", upitao je on, "da lipuno žednih ljudi pije vodu sa te fontane?" Onda su mu ljudi rekli da nahiljade žednih, siromašnih ljudi, muškarci i žene, gase žeđ u ovojfontani. On se nasmejao i rekao da ga te kritike uopšte ne dotiču, većse samo nada da će jednog sparnog dana taj kritičar napuniti svojučašu, da će se osvežiti i da će onda proslaviti ime Gospodnje.

Ovo je moja fontana, a evo i moje čaše: možeš tražiti greške ako želiš,ali te molim da popiješ vodu života. Samo mi je do toga stalo. Ja ću

1

radije blagosloviti dušu najsiromašnijeg čistača, ili prosjaka, negoudovoljiti krvavom princu, ne uspevši da ga obratim Bogu.

Čitaoče, da li si voljan da se promeniš čitajući ove stranice? Ako jesi,dogovorili smo se odmah na početku; ali moj cilj sa ovom knjigom nijeništa drugo nego da te dovedem da upoznaš Hrista i nebo. Kada bisamo zajedno tražili Hrista! Iz ovog razloga ovu knjigu posvećujem samolitvom. Zar mi se nećeš pridružiti tako što ćeš pogledati prema Bogui tražiti da te blagoslovi dok je čitaš? Božija briga je postavila ovu knjiguispred tebe, tako da ti imaš nekoliko slobodnih trenutaka da je pročitaši osećaš se voljnim da posvetiš malo pažnje ovoj knjizi. Ovo je dobarznak. Ovo je tvoje vreme blagoslova. Sveti Duh kaže: "Danas, akočuješ ovaj glas, nemoj otvrdnuti svoje srce".

2

GDE SMO MI?

GDE SMO MI?

Čuo sam jednu priču, mislim da je nastala negde na severu: pastor jekrenuo da poseti jednu siromašnu ženu, sa namerom da joj pomogne,jer je znao da je bila veoma siromašna. Držao je pola krune u ruci izakucao je na njena vrata, ali niko nije otvarao. Mislio je da ona nijebila kod kuće, tako daje otišao. Posle toga, sreo je tu ženu u crkvi irekao joj da se setio njene potrebe: "Malopre sam bio ispred tvojekuće, kucao sam nekoliko puta i pretpostavljam da nisi bila kod kuće,jer mi niko nije otvorio vrata". "Kada ste tačno kucali?" "Bilo je skorodvanaest sati". "Oh", rekla je ona, "Čula sam kucanje, i zaista mi je žaošto vam nisam otvorila, ali sam mislila da je to došao gazda da tražikiriju". Ova siromašna žena je znala taj osećaj. Moja je želja da mečuješ i zbog toga ti želim reći da nisam došao da ti naplatim kiriju; jerzaista nije cilj ove knjige da tražim bilo šta od tebe, već želim da tikažem da je spasenje JEDINO KROZ VERU, što znači: besplatno,gratis, bez ikakve nadoknade.

Mnogo puta, kada želimo da privučemo pažnju, onaj koji sluša misli:"Uh, sada će mi reći šta je moja dužnost. Ovaj čovek traži ono što smodužni Bogu, a ja sam siguran da nemam ničim to da platim. Neću bitikod kuće". Ne, ova knjiga ne postoji da bi tražila nešto od tebe, već dati nešto ponudi. Nećemo pričati o zakonu i dužnostima ili kazni, već oljubavi, dobroti, oproštenju, milosti i večnom životu. Nemoj se zbogtoga pretvarati kao da nisi kod kuće: nemoj zatvarati uši ili se ponašatikao da te nije briga. Ja ne tražim ništa od tebe u ime Božije ili učovekovo ime. Moja namera nije da nešto tražim od tebe već dolazim uBožije ime, da ti donesem besplatan poklon, koji ćeš sada primiti i kojiće ti biti na radost za večnost. Otvori vrata, i pusti moje molbe unutra."Dođi, da zajedno razmislimo o tome". Sam Gospod te poziva na

3

sastanak u vezi sa tvojom trenutnom i večnom radošću, i On to ne biučinio a da ti ne želi dobro. Nemoj odbiti Gospoda Isusa koji stoji predtvojim vratima i kuca, jer On kuca rukom koja je bila probodena nadrvetu zbog takvih kakav si ti. I pošto je Njegov jedan i jedini cilj tvojadobrobit, otvori svoje uši i dođi kod Njega. Pažljivo slušaj, i pusti da tareč uđe u tvoju dušu. Možda je ovo trenutak kada ćeš ući u taj noviživot koji je početak neba. Vera dolazi kroz slušanje, a čitanje je vrstaslušanja: vera može nastati dok čitaš ovu knjigu. Zašto da ne? O,blagosloveni Duše milosti, učini ovo!

4

BOG OPRAVDAVA BEZBOZNIKE

BOG OPRAVDAVA BEZBOŽNIKE

Čuj kratku propoved. Naći ćeš ovaj tekst u Poslanici Rimljanima 4:5:

"A onome koji ne radi a veruje onoga koji pravdabezbožnika, prima se vera njegova u pravdu".

Obrati pažnju na ove reči: "Onoga koji pravda bezbožnika". Ja mislimda su ovo predivne reči.

Zar nisi iznenađen što postoji ovakav izraz koji smo našli u Bibliji: "Kojipravda bezbožnika"? Ja sam upoznao ljude koji mrze doktrine o krstu,jer optužuju Boga da spašava grešnike i prima najgrešnije od njih.Pogledajte kako Sveto Pismo prihvata tu krivicu, i jednostavno jeobjašnjava! Iz usta Božijeg sluge, Pavla, koji je bio inspirisan SvetimDuhom, On uzima na sebe ime "onoga koji pravda bezbožnika". Onpravda one koji nisu pravedni, oprašta onima koji zaslužuju da budukažnjeni i daje milost onima koji to ne zaslužuju. Ti si mislio, zar ne, daje spasenje namenjeno dobrim ljudima? Da je Božija milost za one kojisu čisti i sveti, koji su bez greha? Možda ti je palo na pamet da ako sidobar da će te Bog nagraditi. I možda si mislio da, pošto nisi dostojantoga, onda nikako ne možeš dobiti Njegovu milost. Možda si bio maloiznenađen kada si pročitao ovaj tekst: "onoga koji pravda bezbožnika".Ja se ne čudim što si se iznenadio, jer se ja i dan danas čudim tomeiako sam toliko upoznat sa ogromnom milošću Božijom. Zaista zvučizačuđujuće, zar ne, da sveti Bog može opravdati onoga ko nije svet?Mi, po prirodnom zakonu našeg srca, uvek govorimo o sopstvenojdobroti i vrednostima, tako da se tvrdoglavo držimo toga da morapostojati nešto u nama što bi privuklo Božiju pažnju. Međutim, Bog, kojividi sve obmane, zna da nema ni trunke dobrote u nama. On kaže da:

5

"ni jednoga nema pravedna" (Rim. 3:10). On zna da je: "sva našapravda kao nečista haljina" (Isa. 64:6); i zbog toga, Isus Hristos nijedošao na svet da traži dobrotu i pravednost među ljudima, već dadonese dobrotu i pravednost sa sobom i da ih podari ljudima koji tonemaju. On je došao, ne zbog toga što jesmo pravedni, već da nasučini pravednima: On pravda bezbožnike.

Kada advokat dođe na sud, ako je pošten čovek, on želi da izloži slučajnevinog čoveka i opravda ga pred sudom za stvari za koje je lažnooptužen. Cilj advokata bi trebao biti opravdanje nevine osobe i on ne bitrebalo da pokušava da štiti krivca. Čovek nema tu moć niti pravo daopravda krivca.

Ovo čudo je namenjeno samo Gospodu. Bog, bezgranično pravedanVladar, zna da ne postoji ni jedan pravedan čovek na zemlji koji činidobro i ne greši. Zbog toga, bezgraničnim suverenitetom svojebožanske prirode i bogatstvom neopisive ljubavi, on započinje delo, netoliko da opravda pravedne već da opravda bezbožne. Bog je stvorionačine i sredstva da učini da nepravedni stanu pravedni i da buduprihvaćeni pred Njim: On je stvorio način kojim savršenompravednošću može tretirati okrivljenog kao da je celog života bio bezprestupa, i takođe ga može tretirati kao da je u potpunosti bezgrešan.On opravdava bezbožnika.

Isus Hristos je došao na svet da spasi grešnike. Ovo je veomaiznenađujuća stvar − trebalo bi da joj se dive, pogotovu svi oni kojinajviše uživaju u grehu. Ja znam daje za mene, sve do današnjegdana, najveće čudo za koje sam ikada čuo, da Bog ikada možeopravdati mene. Ja se osećam kao bezvredna masa, pokvarenagomila greha, odvojena od Njegove uzvišene ljubavi. Ja zasigurnoznam da sam opravdan verom koja je u Hristu Isusu i da sam tretirankao da sam bio savršeno pravedan, učinjen sam Božijim naslednikom isunaslednikom sa Hristom. Ali ipak, po prirodi moje mesto je sanajgrešnijima. Ja sam, iako sam toliko nezaslužan, tretiran kao da sam

6

to zaslužio. Voljen sam tolikom ljubavlju kao da sam oduvek biopobožan, iako sam još pre vremena bio bezbožnik. Ko može ostatiravnodušan prema ovim stvarima? Zahvalnost za ovu milost ležipresvučena u čudo.

I pošto je ovo veoma iznenađujuće, ja želim da vi vidite koliko to činievanđelje dostupnim za tebe i mene. Ako Bog opravdava bezbožnike,onda, dragi moj prijatelju, On može opravdati tebe. Zar ovo nije to što tijesi? Ako nisi obraćen u ovom trenutku, ovo je istinita slika o tebi: živeosi bez Boga, suprotno pobožnosti; jednom rečju, bio si i ostaobezbožnik. Možda čak i nisi išao u crkvu nedeljom, već si živeo neobraćajući pažnju na Božiji dan, crkvu, ili Reč − ovo sve dokazuje da sibio bezbožnik. Ono što je još tužnije od ovoga je da si se ti moždatrudio da sumnjaš u postojanje Boga, i otišao si toliko daleko da kažešda si to i mislio. Živeo si na ovoj ugodnoj zemlji, koja je prepunapokazatelja Božijeg prisustva, a ti si sve vreme držao oči zatvoreneprema jasnim dokazima Njegove moći i postojanju Boga Oca. Zaista,bilo bi ti veoma drago da si mogao sa sigurnošću dokazati da Bog nepostoji. Možda si ovako živeo mnogo godina, tako da si sada priličnosiguran u šta veruješ, ali za Boga tu nije bilo mesta. Označen kaoBEZBOŽNIK bi bilo isto kao kada bi more označili kao slanu vodu. Zarne?

Možda si druga vrsta osobe. Redovno si izvršavao sve vrste spoljnihoblika religije, ali to nisi radio iz srca, već si zaista bio bezbožnik. Iakosi se sastajao sa decom Božijom nikada sam nisi upoznao Boga.Pevao si u horu, ali u srcu nisi proslavljao Boga. Živeo si bez trunkaBožije ljubavi u srcu, ili držanja Božijih zapovesti u tvom životu. Dakle,ti si baš tip čoveka kome je ovo Evanđelje namenjeno − Evanđelje kojekaže da Bog opravdava bezbožnike. Zaista je divno i sa radošću ti jeponuđeno. Baš tebi odgovara. Zar ne? Kako bih ja želeo da gaprihvatiš! Ako si osećajan čovek, videćeš predivnu milost Božiju koja jeto darovala tebi takvom kakav si, i reći ćeš sebi: "On opravdavabezbožnike! Zašto onda da i ja ne budem opravdan, i to odmah?"

7

Sada, pogledaj dalje, da to mora biti tako − da je spasenje Božije zaone koji to ne zaslužuju i koji se nisu spremali za to. Veoma jerazumno da se ova izjava nalazi u Bibliji; jer, dragi moj prijatelju, nikomdrugom nije potrebno opravdanje nego onima koji sami to ne moguučiniti. Ako je bilo ko od mojih čitalaca savršeno pravedan, oni ne želeopravdanje. Ti osećaš da svoje dužnosti savesno obavljaš, kao da sinajsavesniji čovek na svetu. Šta će onda tebi Spasitelj, ili milost? Štaće tebi opravdanje? Moja knjiga ti je već dosadna, jer ti nijeinteresantna.

Ako je bilo ko od vas ovoliko ponosan, saslušajte me još samo malo. Tićeš biti izgubljen dokle god budeš živ. Ti si pravednik čija je pravednostu tvojim sopstvenim delima i varaš se puno; jer Sveto Pismo kaže:"Nijednoga nema pravedna". U svakom slučaju, ja nemam Evanđeljekoje bih mogao da propovedam samopravednima, − ne, nemam nijednu reč da im kažem. Sam Isus Hristos je došao, ne da pozovepravedne i ja neću raditi ono što On nije činio. Da sam te pozvao, ti nebi došao i zbog toga te neću zvati pod tim okolnostima. Ja ti savetujemda bolje pogledaš tu svoju pravednost dok ne shvatiš da je to samovarka. Nije ni približno stvarna, kao paukova mreža. Završi već jednomsa tim! Beži od toga! Dragi ljudi, jedini ljudi kojima je potrebnoopravdanje su oni koji nisu pravedni. Njima je potrebno nešto da se zanjih učini da budu pravedni pred Božijim sudom. Shvati, Gospod činisamo ono što je zaista potrebno. Bezgranična mudrost nikada ne radiono što nije neophodno. Isus nikada ne radi ono što je suvišno. Učinitipravednim onoga ko je već pravedan nije posao za Boga − to bi bioposao za budalu. Ali, učiniti pravednim onog koje nepravedan − to jeposao za bezgraničnu ljubav i milost. Opravdati nepravednog − to ječudo jedino Boga dostojno. I to je zaista tako.

Sada, pogledaj. Ako bilo gde u svetu postoji doktor koji je otkriosiguran i tačan lek, kome je taj doktor poslat? Onima koji su savršenozdravi? Ne verujem daje tako. Stavite ga tamo gde nema bolesnih ljudi

8

i on će se osećati da mu tamo nije mesto. On nema posla tamo."Zdravi ne trebaju lekara nego bolesni". Zar nije dovoljno jasno da suuzvišeni lekovi milosti i otkupljenja za one koji su bolesni u duši? Onine mogu biti pravi jer takvim ljudima oni ne koriste. Ako ti, dragiprijatelju, osećaš da si duhovno bolestan, Doktor je došao na svet zatebe. Ako si upropašten svojim grehom, ti si osoba kojoj je namenjenplan spasenja. Ja kažem da je Gospod ljubavi upravo imao na umubaš takve kao što si ti kada je pravio plan milosti. Zamisli da nekidarežljivi čovek odluči da oprosti dug svim dužnicima. Jasno je da seovo može primeniti samo na one koji mu zaista duguju. Jedan čovekmu duguje hiljadu funti; neki drugi mu duguje pedeset funti. Svima jedug oprošten, a priznanice pocepane. Ali i najdarežljivija osoba nemože oprostiti dugove onima koji mu ništa ne duguju. Nije mogućeoprostiti onima koji greha nemaju. Oproštenje je za one koji su krivi.Oproštenje je za one koji su grešni. Bilo bi zaista apsurdno govoriti ooproštenju onima kojima oproštenje nije potrebno − oprostiti onima kojiništa nisu skrivili.

Da li misliš da moraš biti izgubljen ako si grešnik? Ovo je razlog zaštoti možeš biti spašen. Zato što duguješ sebi da budeš grešnik, ja tisavetujem da veruješ da je milost namenjena takvim kao što si ti.Jedan pesnik je napisao ovo:

Grešnik je sveta stvar;Duh Sveti ga je učinio svetim.

Ovo je zaista tako, Isus traži i spašava izgubljene. On je umro i stvorioistinsko pokajanje za prave grešnike. Kada se ljudi ne igraju rečima, ilinazivaju sami sebe Jadnim grešnicima" kao komplimentom, ja samzaista željan da ih upoznam. Zaista bi mi bilo drago da celu noćrazgovaram sa njima, takozvanim "bona fide − dobrovernim"grešnicima. Vrata hotela milosti nisu zatvorena ni jednog dana nitinedeljom. Naš Gospod Isus nije umro za izmišljene grehe, već je krv izNjegovog srca prolivena da opere velike mrlje krivice, koje ništa drugo

9

ne može da skine.

Onaj koje crni grešnik − on je vrsta ljudi za koje je Isus došao da ihučini belim. Propovednik Evanđelja je jednom prilikom propovedaoporuku: "Sada je takođe sekira postavljena na korenu drveta". Ipropovedao je na tu temu, kada mu je jedan slušalac rekao: "Neko bipomislio da ste propovedali kriminalcima. Vi ste trebali da propovedateu zatvoru". "O, ne", rekao je propovednik, "da sam propovedao uzatvoru, ja ne bih propovedao iz ovog teksta. Tamo bi trebalo dapropovedam: 'Ovo je istinita reč, i svakoga primanja dostojna, da IsusHristos dođe na svet da spasi grešnike'". Tako to biva. Zakon je zasamopravedne, da ponize svoju ponos: Evanđelje je za izgubljene, dase otkloni njihov očaj.

Ako ti nisi izgubljen, šta želiš od Spasitelja? Da li pastir treba da ide zaonim ovcama koje nisu zalutale? Zašto bi žena čistila svoju kuću kakobi tražila zlatnik koji nikada nije izgubila? Ne, lek je za bolesne.Sahrana je za mrtve, oproštenje je za krivce; oslobođenje je zavezane; otvaranje očiju je za one koji su slepi.

Ja bih želeo da pojednostavim ovo. Nadam se da sam bar malo uspeodo sada; ali, iako je to dovoljno jasno, samo Gospod može učiniti dačovek to vidi. Isprva je probuđenom čoveku zaista predivno da jespasenje namenjeno njemu, jer je kriv i izgubljen. On misli da to morabiti za njega jer se on kaje, zaboravljajući da je pokajanje samo deonjegovog spasenja. "O", kaže on, "ali ja moram biti to i to" − sve je ovoistina, jer će on biti ovo i ono kao rezultat spasenja; ali će spasenjenjemu doći pre bilo kakvog drugog rezultata spasenja. Doći će mu, ustvari, dok samo zaslužuje samo ovaj prosjački, osnovni, užasan opis"bezbožnik". To je sve što je on kada Božije Evanđelje dođe da gaopravda.

Zato bih ja želeo da posavetujem sve one koji nemaju dobrih stvari usebi − one koji misle da nemaju čak ni osećaj dobrote, ili bilo šta što bi

10

ih dovelo do Boga − da počnu čvrsto da veruju da je naš milostivi Bogsposoban i voljan da ih primi bez ičega dobrog, i da im sam od sebeoprosti, ne zato što su oni dobri, već zato što je On dobar. Zar On nečini da Njegovo sunce sija zlu isto kao i dobroti? Zar On ne dajeplodove, i šalje kišu i sunce na vreme i najbezbožnijim narodima? Čakje i u Sodomi sijalo sunce i Gomora je imala rosu. O prijatelju, prevelikamilost Božija prevazilazi moja i tvoja shvatanja i ja ti govorim da si tivredan toga. I koliko je nebo visoko od zemlje, toliko visoko su Božijemisli iznad naših. On može obilno praštati. Isus Hristos je došao nazemlju da spasi grešnike: oproštenje je za one koji su krivi.

Ne pokušavaj da uzdigneš sebe i da napraviš nešto od sebe što ustvari nisi; već dođi takav kakav si Onome koji opravdava bezbožnike.Jedan poznati umetnik je slikao deo grada u kome je živeo, i želeo je,iz istorijskih razloga, da naslika određene likove koji su bili veomapoznati u tom gradu. Čistača, neočešljanog, neobrijanog, pocepanog,prljavog, su svi znali, imao je odgovarajuće mesto na slici. Umetnik jerekao ovom pocepanom i neuglađenom čoveku: "Dobro ću ti platiti akodođeš do mog studija da te naslikam". On je došao kod njega ujutro, alije vrlo brzo poslat nazad svom poslu, jer je oprao svoje lice, očešljao jesvoju kosu i obukao je pristojnu odeću. Umetniku je trebao pros" jak, ane neko drugi. Takođe, Evanđelje će primiti tebe tamo gde pripadašako dođeš kao grešnik, a ne kao neko drugi. Ne čekaj promenu, većodmah dođi po spasenje. Bog opravdava bezbožnike, a to si ti gde sisada: nalazi te u najgorem stanju.

Dođi u tvojoj nesposobnosti − takav kakav si. To jest, dođi tvomnebeskom Ocu sa svim gresima i sa tvojom grešnošću. Dođi Isusu baštakav kakav si, gubav, prljav, go, niti spreman za život ni za smrt. Dođi,jer se jad nadvila nad tobom, pritiskajući tvoje grudi kao užasna noćnamora. Dođi i pitaj Gospoda da opravda još jednog bezbožnika. Zaštoda ne? Zaista dođi; jer je ova predivna milost Božija namenjenatakvima kao što si ti. Govorim ti kao što kaže u tekstu i ne mogunaglasiti više od ovoga: sam Gospod Bog uzima na sebe ovo uzvišeno

11

ime, "Onaj koji opravdava bezbožnike". On opravdava, čini da oni kojisu po prirodi bezbožnici budu tretirani kao pravednici. Zar ovo nijepredivna vest za tebe? Čitaoče, nemoj ustajati sa stolice dok nerazmisliš o ovome.

12

BOG KOJI PRAVDA

"BOG KOJI PRAVDA"

"Ko će optužiti izbrane Božije? Bog koji pravda?" (Rim. 8:33)

Biti opravdan, ili biti pravedan je zaista predivna stvar. Da nikadanismo prekršili Božije zakone ovo nam ne bi bilo potrebno, jer bi ondasami od sebe bili pravedni. Onaj koji je čitav svoj život činio stvari kojeje trebalo da čini i nikada nije uradio ono što nije trebalo da uradi, jeopravdan zakonom. Ali ti, dragi čitaoče, nisi takav, potpuno samsiguran. Previše si iskren da bi se pretvarao da si bez greha i zbogtoga moraš biti opravdan.

Sada, ako opravdaš sebe, ti ćeš jednostavno varati samog sebe. Zbogtoga bi bilo bolje da ne pokušavaš. Nije vredno toga uopšte.

Ako zatražiš od svojih drugova smrtnika da te opravdaju, šta oni tumogu učiniti? Možeš naterati neke od njih da govore dobro o tebi zanekoliko dinara, ali će te zato drugi oklevetati za manje od toga.Njihova osuda ne vredi toliko.

Naš tekst kaže: "Bog koji pravda", i u ovome je cela poenta. Ovo jezadivljujuća činjenica i mi se moramo malo pažljivije pozabaviti njome.Dođi i uveri se sam.

Prvo, niko drugi sem Boga bi se ikada setio toga da opravda one kojisu krivi. Oni Bog koji pravda su otvoreno živeli u neposlušnosti; činili suzlo obema rukama; stanje im se pogoršalo; vratili su se grehu čak iposle razočarenja i boli koji im je greh naneo i čime su bili primorani daga ostave. Oni su prekršili zakon i pregazili Evanđelje. Odbili su milost iuporno su nastavljali sa neznaboštvom. Kako njima oprostiti i opravdati

13

ih? Njihovi prijatelji, očajavajući zbog njih, kažu: "Oni su beznadežnislučajevi". Čak i Hrišćani gledaju na njih više sa žaljenjem nego sanadom. Ali njihov Bog nije takav. On je, u divoti svoje milosti, izabraoneke od njih još pre postanka sveta i On neće popustiti dok ih neopravda i učini ih prihvatljivim u Gospodu. Zar nije napisano: "A kojeodredi one i dozva; a koje dozva one i opravda; a koje opravda one iproslavi" (Rim.8:30). Tako da ovde možeš videti da je neke ljudeGospod odredio da ih opravda: zašto ti i ja ne bi bili u tom broju?

Niko sem Boga ne bi se ikada setio da mene opravda. Ja sam za sebečudo. Ja sumnjam da se ta milost može videti podjednako u drugima.Pogledaj Pavla iz Tarsusa, koji je pričao protiv Božijih slugu na svausta. Kao gladni vuk, on je gonio jagnjad i ovce na sve strane. Bog gaje onda oborio na putu za Damask, i promenio je njegovo srce tako dagaje u potpunosti opravdao, tako da je ovaj čovek postao najvećipropovednik opravdanja verom koji je ikada živeo. Sigurno se čestodivio činjenici da je on uopšte opravdan verom u Isusa Hrista: jer jenekada bio zagovornik spasenja kroz dela zakona. Niko sem Boga sene bi setio da opravda bezbožnike, niko sem Boga ne bi mogao to dauradi. Zaista je nemoguće za bilo kog čoveka da oprosti uvrede kojenisu počinjene njemu. Neki čovek te je veoma povredio: ti mu možešoprostiti i nadam se da ćeš to i učiniti. Ali, treća osoba mu ne možeoprostiti umesto tebe. Ako ti je nešto nažao učinjeno, oproštenje moradoći od tebe. Ako smo mi zgrešili protiv Boga, samo Bog može oprostiti− jer su ti gresi protiv njega. Zato David kaže u 51. Psalmu: "Samometebi zgreših i na tvoje oči zlo učinih", jer onda Bog, protiv koga je grehučinjen, može otkloniti krivicu. To je ono što mi dugujemo Bogu, našveliki Poverenik može oprostiti, ako mu je to po volji. I ako On tooprosti, onda je oprošteno. Niko osim uzvišenog Boga, protiv koga smozgrešili, ne može izbrisati taj greh. Zbog toga, mi se moramo postaratida odemo Njemu i zatražimo milost Njegovih ruku. Ne dopusti da nassveštenici navedu na pogrešan put. Ko će im se još ispovedati: oninemaju punomoć u Reči Božijoj za svoje radnje. Ali, čak i da supostavljeni da proglašavaju oproštenje u ime Božije, sigurno bi bilo

14

bolje da mi sami odemo kod uzvišenog Gospoda kroz Isusa Hrista,Posrednika i zatražimo i pronađemo oproštenje iz Njegovih ruku; jersmo mi sigurni da je ovo pravi način. Zastupnička religija povlačipreveliki rizik: bolje da se ti sam postaraš za svoju dušu i da je neostavljaš u ruke drugog čoveka.

Samo Bog može da opravda bezbožnike; i on to može učiniti savršeno.On ostavlja naše grehe iza svojih leđa i briše ih. On kaže da iako ihneko traži, neće ih naći. Bez ijednog drugog razloga već zbog njegoveneograničene dobrote, On je pripremio uzvišeni način da grehe crvenekao krv učini beljim od snega i otkloni naše prestupe od nas tolikodaleko kao što je istok daleko od zapada. On kaže: "I greha njihovihneću više pominjati" (Jer. 31:34). I on ide toliko daleko daje učinio dagrehu dođe kraj. Jedan čovek iz Biblije je rekao u divljenju: "Ko je Bogkao ti? koji prašta bezakonje i prolazi prestupe ostatku od nasledstvasvojega, ne drži doveka gneva svojega, jer mu je mala milost." (Mih.7:18)

Mi sada ne govorimo o pravdi, niti o tome šta bi Bog trebalo uradiprema onome šta su ljudi zaslužili. Ako želiš da pristupiš Bogu pozakonu onda ti preti večni gnev, jer je to ono što si zaslužio.Blagosloveno neka je Njegovo ime, jer se nije postavio prema nama naosnovu naših greha; već nas tretira na osnovu besplatne milost ineograničenog sažaljenja i On kaže: "Primiću vas drage volje i volećuvas." Veruj, jer je zasigurno istina da veliki Bog može da učinibezgraničnu milost onima koji su krivi; i da može da postupa sabezbožnicima kao da su oduvek bili pobožni. Pročitaj veoma pažljivopriču o izgubljenom sinu, i pogledaj kako je praštajući otac primiolutalicu koji se vratio, istom tolikom ljubavlju kao da nije ni otišao, i kaoda se nikada nije uprljao bludnicama. On je išao tako daleko da je čak istariji brat počeo da gunđa, ali otac nikada nije odustao od svojeljubavi. O moj brate, koliko god da si kriv, ako se samo vratiš Bogu iOcu, On će postupati sa tobom kao da nikada nisi ni zgrešio. On ćegledati na tebe kao na pravednika i tako će i postupati sa tobom. Šta

15

kažeš na ovo?

Zar ne vidiš − jer ja želim da ti ovo pojasnim, kako je ovo divna stvar −niko osim Boga ne bi želeo da opravda bezbožnike i niko sem Boga nebi mogao to da učini, već to samo Bog može? Pogledaj kako suApostoli postavili izazov: "Ko će optužiti izabrane Božije? Bog kojipravda". Kada Bog opravda čoveka, to je onda dobro, pravilno,pravedno i za večnost učinjeno. Pre neki dan sam pročitao u novinamačlanak prepun pakosti protiv Evanđelja, da oni koji ga propovedajuimaju neku teoriju po kojoj zamišljaju da ljudi mogu otkloniti greh. Minemamo takvu teoriju, mi samo predstavljamo činjenice. Najvećačinjenica pod nebom je ova − da Hristos svojom dragocenom krvljuotklanja greh i da Bog, zbog Hrista, postupa sa ljudima božanskimilostivo, oprašta im krivicu i opravdava ih, ne zbog onoga što vidi ilipredvidi u njima, već zbog bogatstva svoje milosti koja je u Njegovomsrcu. Ovo smo mi propovedali, još uvek propovedamo ipropovedaćemo dokle god smo živi. "Bog koji pravda" − On opravdavabezbožnike; On se ne stidi toga, niti se mi stidimo toga propovedajući.

Opravdanje koje dolazi od samog Boga mora biti izvan svake sumnje.Ako me sudija oslobodi, ko me onda može osuditi? Ako me je najvišisud u univerzumu proglasio pravednim, ko će me onda optužiti?Opravdanje od Boga je dovoljan odgovor probuđenoj savesti. SvetiDuh na svoj način udiše mir preko cele naše prirode i mi se više nebojimo. Ovim opravdanjem možemo odgovoriti svim napadima ioptužbama Sotone i bezbožnika. Sa ovim mi ćemo moći da umremo;sa ovim ćemo moći da ponovo telesno ustanemo i suočimo se saposlednjim sudom.

"Hrabro ću stajati tog velikog dana,jer ko sme mene optužiti?Oprostio je meni Gospod,Oproštena mije krivica i užasna kletva"

16

Prijatelju, Gospod može očistiti sve tvoje grehe. Ja ne pucam u praznokada kažem ovo. "Sve vrste greha i bogohuljenja će biti oproštenaljudima". Iako si do grla zaglibio u krivici, On može samo jednom rečjuda otkloni tu krivicu i kaže: "Da, budi čist". Gospod je veliki oprostitelj.

"JA VERUJEM U OPROŠTENJE GREHA".DA LI TI VERUJEŠ?

On ti već sada može izreći presudu: "Tvoji gresi su oprošteni, idi umiru". I ako On učini ovo, nijedna sila na nebu, ili zemlji, ili pod zemljomte ne može staviti pod sumnjom, a kamoli pod gnevom. Ne sumnjaj umoć Uzvišene ljubavi. Ti ne bi mogao oprostiti ljudima da su tepovredili toliko koliko si ti Boga povredio, ali ne smeš porediti Božijadela svojim gledanjem. Njegove misli i načini su toliko iznad tvojih kaošto je nebo visoko od zemlje.

"Onda", možda ćeš reći, "bilo bi zaista veliko čudo kada bi mi Gospodoprostio". Zaista. To bi bilo uzvišeno čudo i zbog toga će On to učiniti;jer On čini "velike i nedokučive stvari" koje nismo tražili.

Ja sam sam bio poražen strašnim osećajem krivice, koja je od mogživota napravila jad; ali kada sam čuo zapovest: "Pogledajte u mene, ispašćete se svi krajevi zemaljski; jer sam ja Bog, i nema drugoga" (Isa.45:22) − ja sam pogledao, i za jedan tren me je Gospod opravdao. IsusHristos, koji je zbog mene učinjen grehom, je bilo ono što sam video, itaj prizor mi je dao mira. Kada su oni, koje je opasna zmija ujela upustinji, pogledali u zmiju od mjedi, bili su isceljeni istog momenta; itakođe sam i ja bio isceljen kada sam pogledao raspetog Spasitelja.Sveti Duh, koji me je osposobio da verujem, dao mi je mir krozverovanje. Ja sam se osećao tako sigurno da mi je oprošteno isto kaošto sam pre toga bio siguran da sam osuđen. Ja sam bio siguran usvoju osudu zato što Reč Božja to kaže, a moja savest je bila svedok.Ali kada me je Gospod opravdao bio sam siguran u to iz istog izvora.Reč Gospodnja u Bibliji kaže: "Onaj koji u njega veruje ne sudi mu se"

17

(Jovan 3:18), i moja savest svedoči da sam poverovao i da je Bog, kojimi je oprostio, pravedan. Zbog toga imam svedoka Svetog Duha isopstvenu savest, a ove dve stvari se slažu kao jedna. O, kako bihželeo da ti koji ovo čitaš primiš Božije svedočanstvo o ovome, a ondauskoro posle toga i sam svedočiš o tome!

Ja se usuđujem da kažem da grešnik koga je Bog opravdao stoji načvršćem i sigurnijem tlu nego li pravedan čovek opravdan sopstvenimdelima, ako tako nešto može biti. Mi nikada ne možemo biti sigurni dasmo učinili dovoljno dela: savest neće nikada biti mirna, jer ako ne biuspeli u tome onda nas očekuje samo strepnja o presudi što jepogrešno: ali kada sam Bog opravda, a Sveti Duh donesesvedočanstvo davši nam mir sa Bogom, zašto se onda osećamo takosigurno i smireno, i nalazimo mir? Nijedan jezik ne može izreći dubinute smirenosti koja obuzme dušu koja je primila mir Božiji, kojiprevazilazi svaki ljudski um. Prijatelju, potraži ga ODMAH.

18

PRAVEDNIK I ONAJ KOJI OPRAVDAVA

PRAVEDNIK I ONAJ KOJI OPRAVDAVA

Videli smo opravdane bezbožnike, i razmotrili smo uzvišenu istinu dasamo Bog može opravdati bilo kog čoveka. Sada idemo korak dalje ipitamo se: Kako pravedan Bog može opravdati krivog čoveka? Ovdese susrećemo sa potpunim odgovorom u Pavlovim rečima, uRimljanima 3:21−26. Pročitaćemo šest stihova iz ove glave kako bivideli o čemu ovaj tekst govori:

"A sada se bez zakona javi pravda Božija, posvedočenaod zakona i od proroka. A pravda Božija verom IsusaHrista u sve i na sve koji veruju;jer nema razlike. Jer svisagrešiše i izgubili su slavu Božiju, i opravdaće sezabadava blagodaću njegovom, otkupom Isusa Hrista,kojega postavi Bog očišćenje verom u krvi njegovoj dapokaže svoju pravdu oproštenjem pređašnjih greha; Upodnošenju Božijem, da pokaže pravdu svoju usadašnje vreme daje on pravedan i da pravda onogakoji je od vere Isusove."

Ovde me kopka da vam ispričam jedno sopstveno iskustvo. Kada sambio pod rukom Svetog Duha tokom ubeđivanja o krivici, imao samjasan i oštar osećaj za pravdu Božiju.

Greh, bilo šta da predstavlja drugim ljudima, meni je postaonepodnošljivi teret. Nije da sam se toliko plašio pakla koliko sam seplašio greha. Znao sam da sam strašno grešan da se sećam da samse osećao da ako me Bog nije kaznio za greh, to bi svakako trebao dauradi. Ja sam osećao daje Sudija cele planete trebalo da osudi ovakvekao ja. Sedeo sam na optuženičkoj klupi, i osudio sam samog sebe na

19

smrt; jer sam priznao da kada bih ja bio Bog ništa drugo ne bih mogaoda učinim nego da pošaljem krivo stvorenje, gde sam i ja bio, dole unajgori pakao. Sve vreme sam imao na umu duboku zabrinutost začast Božijeg imena, i integritet Njegove moralne vladavine. Osećaosam da neću umiriti svoju savest kada bi mi nepravedno bilooprošteno. Greh koji sam počinio mora biti kažnjen. Ali onda, pitao samse kako Bog može biti pravedan, a da ipak može opravdati mene kojisam toliko kriv. Pitao sam svoje srce: "Kako On može biti pravedan ionaj koji opravdava?" Bio sam zabrinut i potišten ovim pitanjem, i nigdenisam mogao naći odgovor. Sigurno, nikada ne bih mogao da izmislimodgovor koji bi zadovoljio moju savest.

Nauka o ispaštanju za greh je za mene jedna od najsigurnijih dokazabožanskog nadahnuća Svetog Pisma. Koje mogao ili hteo da pomislida pravedni Vladar može umreti za nepravedne pobunjenike? Ovo nijeučenje neke ljudske mitologije, san ili neka pesnička slika. Ova metodaispaštanja krivice je ljudima poznata samo zato što je to činjenica:mašta to nije mogla smisliti. Sam Bog je to naredio: to nije stvar koja bimogla biti izmišljena.

Slušao sam o planu spasenja žrtvom Isusovom još od ranog detinjstva;ali nisam ništa znao o tome u duši kao da sam bio i ostao Hotentot(Divljak sa krajnjeg juga Afrike). Svetlo je postojalo, ali sam ja bio slep:bilo je neophodno da mi sam Gospod razjasni ovu stvar. To mi je bilokao novo okrivenje, sveže kao da nikada nisam čitao u Svetom Pismuda je Isus proglašen pomirenjem za greh kako bi Bog bio pravedan. Javerujem da bi to trebalo doći kao otkrivenje svakom nanovorođenomdetetu Božijem kada god On to želi − mislim na uzvišenu doktrinuzastupničke smrti Isusa Hrista. Ja sam shvatio da je spasenje mogućekroz pobedonosnu žrtvu. Ta zamena je stvorena još za vremeplaniranja takve vrste zamene. Ja sam uvideo daje On koji je BožijiSin, jednak, večan kao i Otac, još je od davnina postavljen na čeloizabranih ljudi, kako bi mogao patiti za njih i spasiti ih. Iako naš pad nijebio naš lično u početku, jer je sagrešio naš predstavnik, prvi čovek

20

Adam, omogućeno nam je da budemo spašeni uz pomoć našegdrugog predstavnika, čak iako je

On bio na čelu svojih ljudi, tako da je postao njihov drugi Adam. Uvideosam da sam u stvari i ja zgrešio padom mog prvog oca; i radovao samse činjenici da mi je omogućeno zakonom da se podignem uz pomoćdrugog predstavnika. Adamov pad je ostavio izgovor za bekstvo; drugiAdam je popravio ruševine koje je prvi napravio. Kada sam se brinuokako mi pravedni Bog može oprostiti, razumeo sam i video uz pomoćvere da je Sin Božiji postao čovek, i uzeo je moj greh na svoje telotamo na drvetu. Ja sam video da je kažnjavanje mog mira stavljeno naNjega, i da sam Njegovim ranama izlečen. Dragi prijatelju, da li si tiikada uvideo ovo? Da li razumeš kako Bog može u potpunosti bitipravedan, bez ukidanja kazne i tupljenja mača, a da je ipak takobezgranično milostiv da može oprostiti bezbožnicima koji se okrenuNjemu? To je zato što je Sin Božiji, uzvišeno veličanstven uneuporedivoj osobi, preuzeo odgovornost da odbrani zakon nosećikrivicu zbog mene, kako bi Bog mogao da prođe mimo mojih greha.Zakon Božiji je odbranjen Hristovom smrću bolje nego da su svi krivciposlati u pakao. Jer je patnja Božijeg Sina veličanstvenije postavljanjeBožije vladavine, nego li što bi se to desilo kada bi cela ljudska rasamorala da ispašta.

Isus je poneo smrtnu kaznu umesto nas. Divnog li čuda! On je visio nakrstu! Ovo je najlepši prizor koji ćete ikada videti. Božiji i Čovečiji Sin,visi tamo, podnoseći nepodnošljivu bol, pravednik za nepravednike,kako bi nas doveo Bogu. O, kako je taj prizor predivan! Nevin jekažnjen! Svetac je osuđen! Blagosloveni je proklet! Bezgraničnouzvišen umro je sramotnom smrću! Što više gledam patnje SinaBožijeg, sve sam sigurniji da to mora biti dovoljno. Zašto je On patio,ako to nije učinio da otkloni kaznu od nas? Ako je On to otkloniosvojom smrću, onda je to otklonjeno i oni koji u Njega veruju ne trebajuse plašiti. Mora biti tako, jer kada je ispaštanje učinjeno, Bog možepraštati bez ikakvih posledica na Njegov tron ili u najmanju ruku

21

prljanje zakonika. Savest dobija potpuni odgovor na svoje strahovitopitanje. Gnev Božiji protiv pogrešaka, šta god one bile, mora bitiužasan van svakog razumevanja. Mojsije je dobro rekao: "Ko zna moćnjegovog gneva?" Ali, kada čujemo Gospoda slave kako vapi: "Zašto sime ostavio?" i vidimo kako predaje duh, onda osećamo kako je Božijapravda primila zadovoljavajuću pobedu kroz tako savršenu poslušnost itako užasnu smrt tako božanske osobe. Ako se sam Bog klanja predsopstvenim zakonom, šta se još može učiniti? Više vredi Isusovoispaštanje nego što vrede zasluge cele ljudske rase. Veliki ambisIsusovog ljubljenog samožrtvovanja može progutati planine našihgreha, sve njih. Zarad beskrajne dobrote ovog čoveka predstavnikaGospod će sa naklonošću gledati na ljude,ma koliko oni bili nedostojnitoga. To je zaista čudo nad svim čudima, da je Gospod Isus Hristosstao umesto nas:

"U podnošenju onoga da mi nikada ne podnesemo,pravedan gnev Njegovog Oca."

Ali je On to učinio. "Svršeno je". Bog će poštedeti grešnika zato što nijepoštedeo svog Sina. Bog može proći mimo tvojih greha zato što je Onstavio te grehe na svog Jedinorodnog Sina pre dve hiljade godina. Akoveruješ u Isusa (a u tome je stvar), onda je tvoje grehe odneo Onaj kojije bio žrtveno jagnje za svoj narod.

Šta treba verovati? Nije dovoljno samo reći: "On je Bog i Spasitelj", većmu moramo verovati potpuno i u celosti i uzeti ga za spasenje od sadapa do večnosti − tvoj Gospod, tvoj Gospodar, tvoje sve. Ako želiš daprimiš Isusa, On je tebe već primio. Ako veruješ u Njega, ja ti govorimda ne možeš ići u pakao, jer bi to onda učinilo ovu žrtvunedelotvornom. Ne može se desiti da je žrtva prihvaćena, a da duša,za koju je ta krivica učinjena, umre. Ako duša koja veruje može bitiosuđena, šta će nam onda žrtva? Ako je Isus umro umesto mene,zašto onda i ja da umrem? Svaki vernik može tvrditi daje žrtva u stvariučinjena za njega: verom on je postavio svoje ruke na nju, i učinio je

22

svojom, i zbog toga može biti siguran da neće nikada umreti. Gospodneće prihvatiti ovo umesto nas a onda nas osuditi na smrt. Gospodneće pročitati naše oproštenje napisano krvlju svog Sina i onda naspogubiti. To je nemoguće. O, kada bi se sada smilovao datom milošćuda pogledaš na Isusa, i da počneš od početka, čak od Isusa, koji jeizvor milosti čoveku krivcu!

"On pravda bezbožnike". "Bog koji pravda", zato, i samo iz tog razlogato može biti učinjeno, i On to čini kroz zastupničku žrtvu svogbožanskog Sina. Zato to može biti pravedno učinjeno − tako pravednoda niko ne može posumnjati − tako precizno da poslednjeg dana, kadaće nebo i zemlja proći, niko neće moći da porekne zakonitostopravdanja. "Ko će osuditi? Hristos Isus koji umre, pa još i vaskrse, kojije sa desne strane Bogu, i moli za nas?Ko će optužiti izabrane Božije?Bog koji pravda" (Rim. 8:33−34)

Odmah jadna dušo! Hoćeš li doći u čamac za spasavanje, takav kakavsi? Ovde je spasenje za potonule! Prihvati sigurno izbavljenje. "Nemamništa kod sebe", možda ćeš reći. Niko ti ništa ne traži da doneseš sasobom. Ljudi koji se bore za život će ostaviti čak i svoju odeću. Uskočiu njega, baš takav kakav si.

Reći ću ti ovu stvar o sebi da te ohrabrim. Moja jedina nada za nebomleži u potpunoj žrtvi na Golgotskom krstu za bezbožnike. Ja se čvrstooslanjam na to. Nemam ni trunku nade u bilo šta drugo. Ti si u istomstanju kao i ja. Jer ni jedan od nas nema ništa vredno u sebi kaoosnovu za veru. Hajde da sklopimo ruke i zajedno stanemo ispredkrsta, i poverimo naše duše jednom zauvek onome koji je prolio svojukrv za krivce. Spašće nas jedan i isti Spasitelj. Ako ti umreš verujući uNjega, onda ću i ja zajedno sa tobom. Šta više mogu učiniti da tidokažem moje poverenje u Evanđelje koje sam ti predstavio?

23

O OCISCENJU OD GREHA

O OČIŠĆENJU OD GREHA

Ovde bih rekao reč ili dve onima koji razumeju metodu opravdanjaverom koja je u Hristu Isusu, ali čiji je problem da ne mogu da prestanuda greše. Mi nikada ne možemo biti srećni, mirni ili duhovno zdravi dokne postanemo verni. Moramo se otarasiti greha, ali kako da toučinimo? Ovo je za mnoge pitanje života ili smrti. Stara priroda jeveoma jaka, i oni su pokušali daje obuzdaju i da je pripitome, ali ona nemože biti pokorena, tako da su oni u još gorem položaju, iako su tolikoželjni da se poprave. Srce je tako tvrdo, volja je tako tvrdoglava, strastisu usplamtele, misli su tako snažne, mašta je nepopravljiva, želje sutako divlje, da se čovek oseća kao da u sebi ima kavez sa divljimzverima, koje će ga pre proždreti nego li preuzeti kontrolu nad njim. Mimožemo reći našoj grešnoj prirodi ono što je Gospod rekao Jovu zakrokodila: "Hoćeš li se s njime kao sa pticom igrati? Ili ćeš ga za lanacvoditi?" (Jov 40:24). Čovek se može nadati tome kao da može držatiseverni vetar u šupljini svoje ruke isto koliko se možemo nadati dasopstvenom snagom kontrolišemo uzburkane moći koje se nalaze unjegovoj grešnoj prirodi. Ovo je veći poduhvat nego bilo kojiHerkulesov izmišljeni posao: ovde nam je potreban Bog.

"Ja bih mogao da poverujem da Isus oprašta grehe", kaže jedančovek, "ali moja nevolja je u tome da ja ponovo zgrešim, i tada osećamtako grozne zle nagone u sebi. Kada bi čvrst kamen bacili u vazduhvrlo brzo bi ponovo pao na zemlju. Tako bih i ja, iako poslat na neboiskrenim propovedanjem, ponovo bi se vratio u svoje bezosećajnostanje. O ne! Veoma se brzo očaram svetlucavim očima greha, i zbogtoga se nalazim pod kletvom tako da ne mogu pobeći od sopstvenelakoumnosti."

24

Dragi prijatelju, spasenje bi bila nepotpuna stvar kada ne bi imala vezesa ovim delom našeg uništenog bića. Mi želimo da budemo očišćeni ida nam bude oprošteno. Opravdanje bez posvećenja ne bi uopšte bilospasenje. To bi nazvalo gubavca čistim, i ostavilo bi ga da umre odsvoje bolesti. To bi oprostilo neposlušnost a dozvolilo pobunjeniku daostane kraljev neprijatelj. To bi otklonilo posledice ali bi predvidelouzrok, a ovo bi ostavilo beskrajan i beznadežan zadatak pred nama.To bi zaustavilo mlaz vode na neko vreme, ali bi ostala otvorenafontana sa prljavštinom, koja bi se pre ili kasnije prelila još više.Zapamtite da je Gospod Isus došao da otkloni grehe na tri načina:došao je da otkloni kaznu za greh, moć greha i poslednje, prisustvogreha. Ti bi odmah mogao doći do drugog dela − moć greha se odmahmože otkloniti i tako bi bio na putu do trećeg, što je otklonjenje greha."Mi znamo da se on pojavio da otkloni naše grehe".

Anđeo je rekao o našem Gospodu: "I zvaće se Isus, jer će spasiti svojnarod od njihovih greha". Naš Gospod Isus je došao da uništi u namadelo đavola. Ono što je rečeno kada se naš Gospod rodio je takođeobjavljeno prilikom Njegove smrti. Jer, kada je vojnik probušio Njegovotelo izašla je krv i voda, kako bi dobili dupli lek kojim smo oslobođeniod krivice i od prljavštine greha.

Ako se, međutim, brineš o moći greha i zbog naklonosti tvoje prirode,za šta bi i trebao brinuti, evo obećanja za tebe. Veruj u njega, jer senalazi u zavetu milosti koji je za sve stvari i koji je istinit. Bog koji nemože da laže je rekao u Ezekilju 36:26:

"I daću vam nova srca, nov duh ću metnuti u vašu iizvadiću kameno srce iz tela vašega, i daću vam srcemesno".

Pogledaj, svuda se nalazi "Ja ću", i "ja ću". "Ja ću vam dati", i "Ja ćuizvaditi". Ovo je kraljevski stil Kralja nad kraljevima koji može ispunitisvoju volju. Nijedna Njegova reč neće prazna pasti na zemlju.

25

Gospod veoma dobro zna da ti sam ne možeš promeniti svoje srce, ida ne možeš očistiti sopstvenu prirodu. Ali On takođe zna da On možeučiniti obe stvari. On je naterao Etiopljanina da promeni svoj stav, ileoparda da promeni svoje šare. Čuj ovo, i zadivi se: On te možestvoriti po drugi put; On može učiniti da se ponovo rodiš. Ovo je čudomilosti, ali će to Duh Sveti izvesti. Zaista bi bilo čudo da neko možestati ispred Nijagarinih vodopada, da kaže jednu reč da učini da rekaSv. Lorensa promeni svoj tok i da obiđe tu strminu koja sada padazapanjujućom snagom. Ništa osim moći Božije ne bi moglo da učiniovo čudo. Ali bi ovo teško moglo biti poređenje sa onim što će se desitisa tvojom prirodom kada bi se ona promenila. Boguje sve moguće. Onmože skrenuti tok tvojih želja i tok tvog života, i umesto da ideš odBoga, On može učiniti da celo tvoje biće ide prema Bogu. Ovo je, ustvari, ono šta je Gospod obećao da će učiniti za sve one koji su deozaveta; a mi znamo iz Svetog Pisma da svi vernici pripadaju tomzavetu. Dopusti mi da još jednom pročitam ove reči:

"I daću vam nova srca, nov duh ću metnuti u vas, iizvadiću kameno srce iz tela vašega, i daću vam srcemesno".

Divnog li obećanja! Neka bude "Da" i "Amin" u Hristu Isusu na slavuBožiju od nas. Hajde da se toga prihvatimo, da ga prihvatimo kao istinui da ga uzmemo za sebe. Onda će ovo obećanje biti ispunjeno u nama,i mi ćemo, posle puno dana i godina, pevati o ovoj predivnoj promenikoju je uzvišena milost Božija učinila u nama.

Zaista je vredno razmišljanja da kada Bog otkloni srce od kamena, toje onda i učinjeno. A kada se to jednom desi, ni jedna znana sila ikadane može oduzeti to novo srce koje On daje, kao i taj pravi duh koji jeOn stavio u nas. "Jer se Bog neće raskajati za svoje darove i zvanje"(Rim. 11:29). Ovo znači bez kajanja sa Njegove strane i On ne uzimaono što je jednom dao. Dopusti mu da te obnovi, i bićeš obnovljen.

26

Ljudske reforme i očišćenja ubrzo izgube delotvornost, jer se pas vraćana svoju bljuvotinu (2. Pet. 2:22), ali kada nam Bog stavi novo srce, tonovo srce ostaje tamo zauvek, i nikada se ponovo neće pretvoriti ukamen. Onaj koji je stvorio ljude će se pobrinuti za to. Zato se možemoradovati i veseliti zauvek onome što je Bog stvorio u kraljevstvuNjegove milosti.

Da pojednostavim stvar − da li si ikada čuo za primer gospodinaRolanda Hila o mački i krmači? Ja ću to ispričati na svoj način, kakobih ilustrovao izražajne reči našeg Spasitelja: "Morate se nanovoroditi". Zamisli mačku. Kako je ona čisto stvorenje! Kako se onapažljivo umiva svojim jezikom i šapama! To je zaista divan prizor! Da lisi ikada video kako krmača to radi? Ne, mislim da nisi. To je suprotnonjenoj prirodi. Ona uživa da se valja u blatu. Idi i nauči svinju da seumije, i videćeš da nećeš uspeti u tome. Zaista bi bio ogromansanitarni pomak kada bi svinje bile čiste. Nauči ih kako da se operu iočiste kao što to mačke rade. Ovo je beskoristan posao. Možeš na siluoprati tu krmaču, ali će se ona vratiti u blato, i ubrzo će biti još prljavijanego pre. Jedini način na koji možeš naterati svinju da se opere je akoje pretvoriš u mačku, onda će se umivati i biti čista, ali neće do tada!Pretpostavimo da se desila ta transformacija, i sada je moguće ono štoje bilo teško ili nemoguće, svinja će moći da uđe u tvoju kuću i sednena tvoj tepih. Ovo je isto i sa bezbožnikom, ti ga ne možeš prisiliti dačini isto ono šta nanovo rođen čovek voljno čini. Možeš ga naučiti i bitimu dobar primer, ali on ne može naučiti veštinu svetosti, jer nema umza tako nešto. Njegova priroda ga vodi drugim putem. Kada Gospodnačini novog čoveka od njega, onda će sve stvari izgledati drugačije.To je tako velika promena da sam jednom čuo obraćenika kako kaže:"Ili se ceo svet promenio, ili sam seja promenio". Nova priroda prirodnosledi dobrotu isto kako je stara priroda sledila zlo. Kako jeblagosloveno primiti takvu prirodu! Samo je Sveti Duh može dati.

Da li si ikada razmišljao kako je divno kada Gospod da čoveku novosrce i pravi duh? Video si jastoga, možda, ali kada on izgubi jedan od

27

svojih pipaka ubrzo mu naraste drugi. Ovo je zadivljujuća stvar ali onošto je još više zapanjujuće je činjenica da čovek dobija novo srce. Ovoje zaista čudo van svih sila prirode. Pogledaj drvo. Ako otkineš jednunjegovu granu možda će izrasti druga na istom mestu, ali ti ne možešpromeniti njegovu prirodu: da li možeš da zasladiš njegov biljni sok?Da li možeš da učiniš da trnje rađa smokve? Možeš mu nakalemitinešto bolje, a to je primer kako nam priroda daje dela milosti; ali da upotpunosti promenimo životni sok drveta bi zaista bilo čudo. Takva ječudna ili misteriozna sila Božijih dela u svima koji veruju u Isusa.

Ako se predaš Njemu, Gospod će promeniti tvoju prirodu. On ćeukrotiti staru prirodu i udahnuće ti novi život. Veruj u Gospoda IsusaHrista i On će izvaditi to kameno srce iz tvog tela, i daće ti novo,mesno srce. Gde je sve teško, sve će postati lako; gde je sve bilopokvareno, sve će postati plemenito; gde je sve išlo na dole, sve će sepodići na gore žestokom snagom. Besni lav će ustupiti mesto nežnomjagnjetu; crni gavran će odleteti pred belom golubicom; zlu i varljivuzmiju će zgaziti peta istine.

Sopstvenim očima sam video zadivljujuće promene moralnog iduhovnog karaktera, da ne žalim ni za jednom. Ja bih mogao, da je tou redu, pokazati žene koje su nekada bile nečasne a koje su sada čistekao najbelji sneg, i bogohulnike koji sada uživaju u iskrenom predanjusvuda oko njih. Lopovi su postali pošteni, pijanci su se otreznili, lažljivcisada govore istinu, rugači su postali revni. Gde god se milost Božijajavila čoveku naučila ga je da se odrekne neznabožstva i svetskihželja, i da živi trezveno, pravedno i pobožno u ovom sadašnjempokvarenom svetu; i, dragi čitaoče, učiniće istu stvar i tebi.

"Ja se ne mogu popraviti", možda će neko reći. Koje rekao da možeš?Sveto Pismo koje smo citirali ne govori o tome šta će čovek uraditi, većšta će Bog učiniti. To je Božije obećanje, i na Njemu je da ga ispuni.Veruj u Njega da ti ispuni svoju Reč, i On će to uraditi.

28

"Ali kako će On to uraditi?" Šta se to tebe tiče? Zar ti Gospod moraobjasniti svoje metode pre nego mu poveruješ? Božije delo u ovome jeogromna misterija: to radi Sveti Duh. Onaj koji je obećao mora održatiobećanje, a On je dorastao situaciji. Bog, koji obećava ovu izvanrednupromenu će je zasigurno primeniti na sve koji prime Isusa, jer takvimaje dao moć da postanu Sinovi Božiji.

O, kada bi samo poverovao u to! O, kada bi samo učinio pravdumilostivom Gospodu i poverovao da On može i želi učiniti ovo za tebe,to bi zaista bilo divno čudo! O, kada bi poverovao da Bog ne može dalaže! O, kada bi mu poverovao da će ti dati novo srce, i pravedan duh,jer ti On sve to može dati! Neka ti Gospod da veru u Njegovo obećanje,veru u Njegovog Sina, veru u Svetog Duha i veru u Njega, a Njemuneka je hvala i čast, i slava za vekove vekova! Amin.

29

BLAGODACU KROZ VERU

BLAGODAĆU KROZ VERU

"Jer ste blagodaću spaseni kroz veru" (Ef. 2:8)

Ja mislim da bi trebalo da malo zastanem i da zatražim od dragogčitaoca da sa divljenjem pogleda izvor našeg spasenja, koji je milostBožija. "Jer ste blagodaću spaseni". Zbog toga što je Bog milostiv,grešnim ljudima je oprošteno, obraćeni su, očišćeni i spašeni. Ovo nijezbog njih ili bilo čega u njima, ili da može ikada biti zbog njih da suspašeni; već zbog neizmerne ljubavi, dobrote, sažaljenja, samilosti imilosti Božije. Zadrži se na trenutak na izvoru. Pogledaj reku čistevode života koja teče sa Božijeg prestola i Jagnjeta!

Kakav je ambis milost Božija! Ko može izmeriti njenu širinu? Ko možeizmeriti njenu dubinu? Kao i ostale Božije osobine, ona je beskrajna.Bog je pun ljubavi, jer "Bog jeste ljubav". Bog je pun dobrote: samo ime"Bog" je u Engleskom jeziku skraćenica za "dobrotu" (God − good).Bezgranična dobrota i ljubav su sastavni deo bića Boga Oca. To jezbog toga što "je doveka milost njegova" da ljudi nisu istrebljeni, jer"milosrđe njegovo nije nestalo" (Plač Jer. 3:22) i grešnici su dovedeni kNjemu i oprošteno im je.

Onda dobro zapamti ovo, ili ćeš u protivnom pogrešiti tako što ćešmisliti toliko mnogo na veru koja je put do spasenja a da ćeš zaboravitina milost koja izvor same vere. Vera je Božije delo milosti u nama.Nijedan čovek ne može reći da Isus jeste Hristos osim kroz SvetogDuha. "Ni jedan čovek ne dolazi k meni", kaže Isus, "ako ga ne dovučeOtac moj koji me je poslao". Tako da je vera, što je u stvari dolaženjeHristu, rezultat Božanskog "dovlačenja". Milostje prvi i poslednjipokretač spasenja. A vera, koja je preko potrebna, je samo veoma

30

važan deo mašinerije koju milost koristi. Mi smo spašeni "kroz veru", alije spasenje "blagodaću". Objavi ove reči isto kao što to radi anđeo natrubi: "Blagodaću smo spaseni". Kako milostiv poklon onima koji to nisuzaslužili!

Vera zauzima poziciju kanala ili izduvne cevi. Milost je izvor i reka; veraje vodovod kojim reka milosti teče da osveži žedne čovečije sinove.Velika je šteta kada je vodovod pokvaren. Zaista je tužan prizor videti uRimu puno plemenitih vodovoda koji više ne dovode vodu u grad, jersu cevi polomljene i sve je u ruševinama. Vodovod mora biti očuvan ucelosti kako bi dovodio vodu; i isto tako vera mora biti istinska i zdrava,vodeći pravo do Boga i onda do nas, da možemo postati prohodankanal milosti koji vodi do naših duša.

Takođe, ja te ponovo podsećam daje vera samo kanal ili vodovod, a neizvor, i ne smemo toliko gledati na nju i uzdizati je kao što to radimo sabožanskim izvorom svih blagoslova, koji je milost Božija. Nikada neodvajaj Hrista od svoje vere, niti razmišljaj o tome kao o nezavisnomizvoru tvog spasenja. Naš život je osnovan na "gledanju na Isusa", ane na osnovu naše vere. Verom sve stvari nam postaju moguće, alisila nije u veri, već u Bogu na koga se vera oslanja. Milost jelokomotiva, a vera je lanac kojim je vagon duše povezan sa uzvišenompokretačkom snagom. Pravednost vere nije moralno savršenstvo vere,već je to pravednost Isusa Hrista koju vera obuzima i prilagođava. Miru duši ne proizilazi iz namere naše sopstvene vere, već dolazi odNjega koji je naš mir, rub haljine za koje se vera drži, i snaga dolazi izNjega u dušu.

Pogledaj, onda, dragi prijatelju, da te slabost tvoje vere neće uništiti.Drhteća ruka može primiti zlatni dar. Spasenje Gospodnje nam možedoći iako imamo veru malu kao zrno gorušice. Sila se nalazi u milostiBožijoj, a ne u našoj veri. Velika poruka se može poslati tankimžicama, i svedočanstvo Isusa Hrista koje daje mir može dodirnuti srceverom tankom kao nit, koja je toliko tanka da ne može izdržati ni

31

sopstvenu težinu. Razmišljaj više o NJEMU koga gledaš a ne o sebi.Ne smeš skrenuti pogled sa Njega, i ne smeš gledati ništa osim Isusa imilosti Božije otkrivene u Njemu.

32

VERA, STA JE TO?

VERA, ŠTA JE TO?

Šta je ta vera za koju se kaže: "Jer ste blagodaću spaseni kroz veru"?Postoji puno opisa vere, ali skoro sve definicije sa kojima sam sesusreo još su me više zbunile. Jedan crnac je rekao, kada je pročitaoovo poglavlje, da će je on zaprepastiti; a vrlo je moguće da je to iučinio, iako je mislio da je tumači. Mi možemo objašnjavati veru a da jeniko ne razume. Ja se nadam da neću biti kriv za ovo. Vera jenajjednostavnija od svih stvari, i možda zbog te njene jednostavnosti jeteže objasnitije.

Šta je vera? Sačinjena je od tri stvari: znanja, verovanja i pouzdanja.Znanje je prva stvar. "Kako će mu verovati ako nisu čuli za njega?" Japrvo želim da budem informisan o činjenici pre nego poverujem u nju."Vera biva od propovedanja" (Rim. 10:17): mi prvo moramo čuti, kakobi znali u šta trebamo verovati. "U tebe se uzdaju oni koji znaju imetvoje" (Ps. 9:10). Znanje je veoma bitna stvar za veru: zato je veomavažno doći do tog znanja. "Prignite uho svoje i hodite k meni;poslušajte, i živa će biti duša vaša" (Isa. 55:3), takva je bila rečproroka, a ovo je još uvek i reč Evanđelja. Istražuj Sveto Pismo isaznaj šta Sveti Duh govori o Hristu i Njegovom spasenju. Traži daupoznaš Boga: "Jer onaj koji hoće da dođe k Bogu, valja da veruje daima Bog i da plaća onima koji ga traže" (Jev. 11:6). Neka ti Sveti Duhda duh saznanja i straha Gospodnjeg! Upoznaj Evanđelje: saznaj štaje to dobra vest, kako ona govori o oproštenju, o promeni srca, ousvojenju u Božijoj porodici i o bezbroj drugih blagoslova. Posebnosaznaj o Hristu Isusu Božijem Sinu, Spasitelju ljudi, ujedinjenim sanama Njegovom ljudskom prirodom, ali koji je ipak jedno sa Bogom;kako bi mogao biti posrednik između Boga i čoveka, da položi svojuruku na oboje, kako bi bio veza između grešnika i Sudije celog

33

univerzuma. Potrudi se da saznaš više o Hristu Isusu. Posebno nastojida saznaš o doktrini Hristove žrtve, jer je upravo ovo stvar na kojoj setemelji spasonosna vera: "Jer Bog beše u Hristu, i svet pomiri sasobom ne primivši im greha njihovih" (2. Kor. 5:19). Saznaj da je Isus"nas iskupio od kletve zakonske postavši za nas kletva; jer je pisano:proklet svaki koji visi na drvetu" (Gal. 3:13). Uđite duboko u doktrinu ozastupničkom delu Hristovom, jer tamo leži najslađa moguća uteha zaljude krivce, jer Gospod: "onoga koji ne znadijaše greha nas radi učinigrehom, da mi budemo pravda Božija u njemu" (2. Kor. 5:21). Verapočinje sa znanjem.

Zatim moramo verovati da su ove stvari istinite. Duša veruje da Bogpostoji i da čuje vapaje iskrenih srca; daje Evanđelje od Boga; dajeopravdanje verom osnovna istina koju je Bog otkrio ovih poslednjihdana uz pomoć Svetog Duha, jasnije nego ikada pre. Onda srce verujeda je Isus zaista i u istinu naš Bog i Spasitelj, Otkupitelj ljudi, Prorok,Sveštenik i Kralj svog naroda. Sve se ovo prihvata kao sigurna istina,bez ikakve sumnje. Ja se molim da ti odmah dođeš do ovog saznanja.Čvrsto poveruj u ovo da "krv Isusa Hrista, Božijeg sina, očišćava nasod svakog greha" (1. Jn. 1:7); da je Njegova žrtva dovoljna i upotpunosti Bogu ugodna umesto ljudske, tako da onaj koji veruje uIsusa nije osuđen. Veruj u ove istine kao što veruješ u druge, jer razlikaizmeđu spasonosne i obične vere leži samo u tome na osnovu čega severuje. Veruj u Božije svedočanstvo kao što veruješ u svedočanstvosvog oca ili prijatelja. "Kad primamo svedočanstvo čovečije,svedočanstvo je Božije veće" (1. Jn. 5:9).

Ti si do sada napredovao prema veri; potreban je još samo jedansastojak za završetak, koji je pouzdanje. Predaj se milostivom Bogu,položi svoju nadu u milostivo Evanđelje, poveri svoju dušu Spasiteljukoji je umro a sada živi; operi svoje grehe krvlju Hristovom; prihvatiNjegovu savršenu pravednost, i sve će biti dobro. Pouzdanje je životnasrž vere: ne postoji spasonosna vera bez njega. Puritanci su navikli daobjašnjavaju veru rečju "naslon". To znači oslanjati se na stvari. Osloni

34

se svom svojom težinom na Hrista. Čak bi bio bolji primer da kažem:padni potpuno, i legni na Stenu Spasa. Prepusti se Isusu, počivaj uNjemu; predaj mu se. Kada to uradiš, onda si upotrebio spasonosnuveru. Vera nije slepa; jer ona počinje znanjem. Ona nije sumnjičava; jerveruje činjenicama koje su istinite. Nije nepraktična, sanjalačka; zatošto veruje i bazira svoju sudbinu na osnovu istine otkrivenja. Ovo jejedan način na koji možemo opisati šta je vera: pitam se da li sam jeveć jednom "zaprepastio".

Dopusti mi da ponovo pokušam. Vera je verovanje daje Hristos ono štoje rekao da jeste, i da će On učiniti ono što je obećao, i da onda toočekujemo od Njega. Sveto Pismo govori o Isusu kao Bogu, Bogu uljudskom telu; kao o Onome koje savršen u svom karakteru; kao oOnome ko je učinjen grehom zbog nas; kao o Onome koje odneo svenaše grehe na krst. Sveto Pismo govori da je On završio prestupe,učinio kraj grehu i doneo večnu pravednost. Sveti zapisi nam daljegovore daje On "vaskrsnuo" (1. Sol. 4:14), "kad svagda živi da semože moliti za njih" (Jev. 7:25), da je otišao u slavi, daje napraviomesto vernima na nebu i da će ubrzo doći ponovo "da sudi vasionomesvetu po pravdi" (Dela 17:31). Mi trebamo najiskrenije verovati da jeovo tako; jer je ovo svedočanstvo Boga Oca koji je rekao: "Ovo je sinmoj ljubazni; njega poslušajte". Ovo je takođe posvedočio i Sveti Duh,jer je Duh doneo svedočanstvo Hristu, inspirisanom rečju i raznimčudima, i Njegovim delima u srcima ljudi. Mi trebamo verovati da je ovosvedočanstvo istina.

Vera takođe veruje da će Hristos učiniti ono što je obećao; pošto jeobećao da neće odbaciti nikoga ko dođe Njemu, da je sigurno da nasneće odbaciti ako dođemo k Njemu. Vera veruje da pošto je Isus rekao"koji mene veruje, kao što pismo reče, iz njegova tela poteći će rekažive vode" (Jn. 7:38), mora biti istina; i ako mi dobijemo ovu reku živevode od Hrista ona će ostati u nama, a iz nas će poteći potoci svetogživota. Šta god je Hristos obećao On će to učiniti, i mi u to moramoverovati i takođe moramo tražiti oproštenje, opravdanje, očuvanje i

35

večnu slavu iz Njegovih ruku, kao što je to obećao svima onima koji uNjega veruju.

Onda sledi obavezan korak. Isus je ono što je rekao da jeste, Isus ćeučiniti ono što je obećao; zato svako od nas mora verovati u Njega,govoreći: "On će mi biti ono što je rekao da jeste, i učiniće ono što jeobećao. Ja se prepuštam Njemu koji je postavljen za spasenje, da mespasi. Ja se predajem Njegovom obećanju da će učiniti ono što jerekao". Ovo je spasonosna vera, i onaj koji nju ima živeće večno. Bezobzira na opasnosti i poteškoće, bez obzira na tamu i depresiju, bezobzira na pogreške i grehe, onaj koji veruje u Isusa nije osuđen, inikada neće biti osuđen.

Neka ti ovo obećanje bude na korist! Ja verujem da će ga Duh Božijiiskoristiti da dovede mog čitaoca u momentalni mir. "Ne boj se, samoveruj (Mk. 5:36). Veruj i budi u miru.

Ja se bojim da će čitalac razumeti šta je potrebno učiniti, ali da tonikada neće uraditi. Bolje je imati najjednostavniju veru koja zaistaveruje, nego znati puno stvari o tome ali ostati u sumnji. Velika je stvarpoverovati u Gospoda Isusa odmah. Ne obaziri se na osobenosti idefinicije. Gladan čovek jede iako ne razume sastav hrane koju jede,anatomiju svojih usta, ili proces varenja: on živi zato što jede. Nekamožda pametnija osoba razume u potpunosti nutristiku, ali ako ne jedeumreće, sa svim svojim znanjem. Postoji mnogo, baš sada, u pakluonih koji razumeju doktrinu vere, ali nisu verovali. Sa druge strane,nijedan koji veruje u Gospoda Isusa nije odbačen, iako možda nikadanije mogao da inteligentno definiše svoju veru. Dragi čitaoče, primiGospoda Isusa u svoju dušu i živećeš večno.

"ONAJ KOJI U NJEGA VERUJE IMA ŽIVOT VEČNI"(Jn. 6:40)

36

KAKO MOZEMO OPISATI VERU?

KAKO MOŽEMO OPISATI VERU?

Kako bi malo pojasnili veru, daću ti nekoliko primera. Iako samo SvetiDuh može učiniti da moj čitalac progleda, moja je dužnost i radost daobezbedim koliko god mogu svetla, i da se molim da uzvišeni Gospodotvori slepe oči. O, kada bi moj čitalac molio istu molitvu za sebe!

Vera koja spasava ima sličnosti sa ljudskim osobinama.

To je oko koje vidi. Mi okom približavamo ono što je daleko; mimožemo približiti sunce i daleke zvezde našem umu samo jednimpogledom. Tako i verom mi dovodimo Gospoda Isusa blizu nas; i iakoje On daleko na nebu, On ulazi u naše srce. Samo pogledaj u Isusa;ova pesma je zaista istinita:

Ima života u pogledu na onog koji je Raspet,Ima života ovog trenutka za tebe.

Vera je ruka koja dohvata. Kada se naša ruka dohvati nečega, onatačno radi ono što vera čini kada prisvaja Hrista i blagoslove Njegovogotkupljenja. Vera kaže: "Isus je moj". Vera čuje o krvi koja prašta i viče:"Prihvatam te da me opravdaš". Vera uzima nasledstvo Isusa koji jeumro za tebe; i ono zaista pripada veri, jer je vera Hristov naslednik;On je dao sebe i sve što ima veri. Uzmi, prijatelju, ono što je milostobezbedila za tebe. Nećeš biti lopov, jer imaš božansku dozvolu: "Kojigod želi, neka slobodno uzme vodu života". Onaj koji može imatibogatstvo da ga jednostavno uzme zaista bi bio budala kada bi ostaosiromašan.

Vera su usta koja se hrane Hristom. Pre nego nas hrana može

37

nahraniti moramo je prvo uzeti. Ovo je jednostavna stvar − jesti i piti.Mi voljno primamo u usta ono što je naša hrana, i onda se slažemo dato ode dole, gde će se svariti i kasnije apsorbovati u našem telu. Pavlekaže, u njegovoj poslanici Rimljanima 10:8: "Blizu ti je reč u ustimatvojim i u srcu tvojemu". Sada, sve što bi trebalo da uradimo je da toprogutamo, kako bi otišlo u dušu.

O, kada bi ljudi imali apetit! Jer onaj ko je gladan koji vidi meso predsobom ne mora učiti kako da ga pojede. "Daj mi", rekao bi, "nož iviljušku, i šansu". On je u potpunosti bio spreman da učini sve ostalo.Zaista, srce koje je gladno i žedno za Hristom treba samo da zna da jeOn besplatan, i odmah će ga primiti. Da je moj čitalac u takvoj prilici,ne sme oklevati da primi Isusa, jer može biti siguran da ga niko nećekriviti zbog toga jer "koji ga god primiše dade im vlast da budu sinoviBožiji" (Jn. 1:12). On nikada ne odbija ljude, već prima sve koji dođu ipostaju Njegovi sinovi zauvek.

Potrage za životom oslikavaju veru na mnogo načina.On veruje uzavetni dogovor, da vreme sejanja i žetve neće prestati, i on dobijanagradu za svoju veru.

Trgovac stavlja svoj novac u banku, i veruje u iskrenost iverodostojnost banke. On poverava svoj kapital u ruke drugog čoveka,i oseća se lagodnije tako nego da mu novac stoji u gvozdenom sefu.

Mornar se predaje moru. Kada pliva on sklanja svoje stopalo sa dna ioslanja se na more koje ga nosi. On ne bi mogao da pliva a da se upotpunosti nije predao vodi.

Kovač stavlja dragoceni metal u vatru koja izgleda kao da će gaproždreti, ali ga on ponovo dobija natrag iz peći očišćenog zbogtoplote.

Ti se nikamo ne možeš okrenuti u životu a da ne vidiš veru kako radi

38

između dvoje ljudi, ili između čoveka i zakona prirode. Sada, kao štoverujemo u svakodnevnom životu, tako moramo verovati Bogu koji seotkrio u Hristu Isusu.

Vera postoji u različitim osobama u različitim oblicima, u zavisnosti odstepena njihovog znanja, ili rasta u milosti. Kada si dole na obali moravidećeš jednu vrstu školjke, prilepak, prilepljene za stene. Ako biprešao nežnom tkaninom preko stena; onda udariš u školjku brzosvojim štapom, školjka će se odlepiti. Ali, probaj da to uradiš sasledećom: jer si im dao upozorenje. One su čule udarac kada si udarionjihovog komšiju, tako da će se sada prilepiti svom svojom snagom.Nikada ih nećeš moći skinuti! Udaraj koliko god želiš, ali ćeš uskoroslomiti kamen. Naš mali prijatelj, školjka, ne zna puno, ali se lepi.Onane zna geološki sastav stena i kamenja, ali se prilepljuje. Ona može dase lepi jer je našla nešto za šta može da se uhvati: to je svo znanjekoje školjke imaju, i to koriste radi svoje sigurnosti i spasenja. Životjedne školjke je da se prilepljuje na kamen, a grešnikov život je da seprilepljuje Hristu. Na hiljade Božijih ljudi nemaju veću veru od ovoga;oni znaju dovoljno da se prilepe Hristu svim svojim srcem i dušom, iovo je dovoljno za mir i večnu bezbednost. Isus Hristos je njihovSpasitelj jak i moćan, nepokretna i nepromenjiva stena; oni idu kNjemu po život, i ovo ih prilepljavanje spašava. Čitaoče, zar se nemožeš prilepiti? Učini to odmah!

Vera se vidi kada se jedan čovek oslanja na drugog zbog saznanjadaje ovaj superiorniji od njega. Ovo je viša vera; vera koja zna razlogzavisnosti, i tako i deluje. Ja mislim da školjka ne zna puno o steni; alikako njena vera raste ona postaje sve pametnija. Slepac veruje svomvodiču zato što zna da njegov prijatelj vidi, i verujući, on hoda tamo gdega njegov vodič vodi. Ako je taj nesrećni čovek rođen slep on ne znašta je vid; ali zna da vid prstoji, i da ga njegov prijatelj ima, i zbog togaslobodno stavlja svoju ruku u ruku onoga koji vidi, i sledi njegovovođstvo. "Jer po veri živimo ne po gledanju" (2. Kor. 5:7). "Blago onimakoji ne videše i verovaše" (Jn. 20:29). Ovo je najbolji prikaz vere koji

39

postoji; mi znamo da Isus ima u sebi zasluge, silu i blagoslov koje minemamo, i zbog toga mu se rado predajemo da nam bude ono što mine možemo sami biti. Mi mu verujemo kao što slepac veruje svomvodiču. On nikada nije izdao naše poverenje; već nam je "postaopremudrost od Boga i pravda i osvećenje i izbavljenje" (2. Kor. 1:30).

Svako dete koje ide u školu mora da upotrebi veru prilikom učenja.Njegov učitelj mu predaje geografiju i uči ga o obliku zemlje, i opostojanju nekih velikih gradova i carstava. Samo dete ne zna da li jeovo zaista istina, osim što veruje svom učitelju i knjigama koje čita. Toje isto šta i ti trebaš činiti sa Hristom, ako želiš biti spašen.Jednostavno moraš to znati, jer ti On to kaže, moraš verovati jer te Onuverava da je tako, i moraš mu se predati jer je obećao da će tespasiti. Skoro sve što ti i ja znamo je došlo uz pomoć vere. Naučnootkriće je postignuto, i mi smo sigurni u to. Na osnovu čega miverujemo u to? Zbog autoriteta nekog veoma poznatog naučnika kojiima dobru reputaciju. Mi nikada nismo to isprobali ili videli njihoveeksperimente, ali mi verujemo njihovom svedočanstvu. Ti moraš učinitiistu stvar sa Isusom: jer te On uči određenim istinama, ti moraš bitiNjegov učenik i moraš verovati Njegovim rečima. Jer je On učinionešto, ti moraš biti njegov klijent, i predati se Njemu. On je bezgraničnosuperiorniji od tebe, i predstavlja se tvom poverenju kao tvoj Gospodari Gospod. Ako primiš Njega i Njegove reči bićeš spašen.

Drugi i uzvišeniji oblik vere je vera koja raste iz ljubavi. Zašto sin verujesvom ocu? Razlog zašto sin veruje svom ocu je zato što ga voli. Srećnisu i blagosloveni oni koji imaju dragu veru u Isusa, prepletenudubokom ljubavlju prema Njemu, jer je ovo mirno poverenje. Ovizaljubljenici u Isusa su očarani Njegovim karakterom, i uživaju uNjegovoj misiji, zaneti su odanošću koju je prikazao, i zbog toga oni nemogu a da mu ne veruju, jer mu se toliko dive, poštuju ga i vole ga.

Ovako možemo prikazati taj način vere u ljubavi prema Spasitelju.Jedna gospođa je supruga najuglednijeg doktora u to vreme. Ona se

40

susreće sa opakim bolestima, i preplašena je njihovom moći; ali je ipaksavršeno mirna i tiha, jer je njen suprug prostudirao tu bolest, i izlečioje na hiljade ljudi koji su bili njome zahvaćeni. Ona nije ni najmanjeuzbuđena, jer se oseća savršeno mirnom u rukama svog dragog, čijesu veštine i ljubav spojene u najuzvišenijem obliku. Njena vera jerazumna i prirodna; njen suprug, sa svake tačke gledišta, zaslužuje tood nje. Ovo je vrsta vere koju najsrećniji vernici imaju prema Hristu. Nepostoji doktor kao što je On, niko ne može spašavati kao što to Onmože; mi ga volimo, i On voli nas, i zbog toga se prepuštamo Njegovimrukama, prihvatamo šta god nam On prepiše, i činimo šta god On traži.Osećamo da ništa ne može biti pogrešno sve dok On upravlja našimposlovima; jer nas previše voli da nam dopusti da umremo, ili patimozbog jednog jedinog nepotrebnog bola.

Vera je koren poslušnosti, i ovo se jasno može videti u svakodnevnomživotu. Kada kapetan poveri mornaru da dovede njegov brod u luku, onto radi po njegovim uputstvima. Kada putnik poveri svom vodiču da gaprovede kroz tešku deonicu, on sledi put koji mu je vodič pokazao.Kada pacijent veruje svom doktoru, on pažljivo sledi recepte i uputstva.Vera koja odbija da posluša zapovesti Spasitelja je samo pretvaranje, inikada neće spasiti dušu. Mi verujemo Isusu da nas spasi: On namdaje uputstva za put spasenja: mi sledimo ta uputstva i spašeni smo.Nijedan moj čitalac ne sme da zaboravi ovo. Veruj Isusu, i dokaži svojuveru čineći šta god On od tebe traži.

Primećeni oblik vere nastaje usled sigurnog saznanja; ovo dolazi zbograsta u milosti, i veri koja veruje Hristu jer ga poznaje, i veruje mu jer jedokazao da je nepogrešivo veran. Jedna starija Hrišćanka je imalanaviku da piše slova P i D na margini svoje Biblije kada god je probala idokazala obećanje. Kako je samo lako verovati isprobanom idokazanom Spasitelju! Ti to još uvek ne možeš učiniti, ali ćeš moći.Sve mora imati svoj početak. Ti ćeš imati jaku veru u pravo vreme. Ovazrela vera ne traži znake ili sredstva, već hrabro veruje. Pogledaj verukapetana broda − ja mu se zaista divim. On odvezuje svoje sidreno

41

uže i plovi od kopna. Danima, nedeljama ili čak mesecima, on ne vidiobalu ili drugi brod, ali on ipak plovi dan i noć bez straha, sve dok sejednog jutra ne nađe tačno suprotno luki odakle je pošao, gde je želeoda otputuje. Kako se je on snašao u tom besputnom moru? Verovao jesvom kompasu, svojim nautičkim kartama, svom dvogledu i nebeskimtelima; sledio je njihovo vođstvo, bez da je video kopno, upravljao jetačno da nije morao menjati tačku ulaska u luku. Predivna je stvarupravljati ili voziti bez pregleda. Duhovno je blagoslovena stvarnapustiti obale koje vidiš, obale osećanja i reći: "Zbogom" unutrašnjimosećanjima, hrani na vreme, znakovima, predskazanjima, i tako dalje.Zaista je divno biti daleko u okeanu božanske ljubavi, verujući u Boga, iupravljajući prema luci po uputstvima iz Reči Božije. "Blago onima kojine videše i verovaše" (Jn. 20:29): njima će biti omogućen ulazak nakraju, i bezbedan put. Zar moj čitalac neće poverovati u Boga u HristuIsusu? Ovde ću stati sa radosnom sigurnošću. Brate, dođi samnom, iveruj našem Ocu i Spasitelju. Dođi odmah.

42

ZASTO SMO SPASENI VEROM?

ZAŠTO SMO SPAŠENI VEROM?

Zašto je vera izabrana kao kanal Spasenja? Bez sumnje se čestopostavlja ovo pitanje. "Jer ste blagodaću spašeni kroz veru" jezasigurno doktrina Svetog Pisma i Božija zapovest; ali zašto je to tako?Zašto je baš izabrana vera a ne nada, ljubav ili strpljenje?

Možda će zvučati kao jednostavan odgovor na ovakvo pitanje, ali Božijiputevi nisu uvek najjasniji; niti nam je dopušteno da pretpostavljamo dato možemo ispitivati. Mi ponizno moramo odgovoriti da, koliko miznamo, vera je izabrana kao kanal milosti zato što postoji prirodnoprilagođavanje u veri koje primalac koristi. Pretpostavite da upravotrebam siromašnom čoveku dati milostinju: ja mu to stavljam u ruku −zašto? Pa, zaista bi bilo neprikladno da mu je stavim u uvo, ili da mu jestavim na stopalo; ruka je namenjena da prima stvari. Tako i u našemduhovnom okviru vera je stvorena sa ciljem da bude primalac: to jeljudska ruka, i postoji svedočanstvo primanja milosti kroz nju.

Dopusti mi da ovo pojednostavim. Vera koja prima Hrista jejednostavno čin kao kada tvoje dete dobije jabuku od tebe, jer je tinudiš i obećao si da ćeš mu dati jabuku ako ono dođe po nju.

Verovanje i primanje se odnose samo na jabuku; ali čine i tačno isti činkao vera koja ima veze sa večnim spasenjem. Ono što je dečija rukaza jabuku, to je tvoja vera za savršeno spasenje Hristovo. Detetovaruka nije napravila jabuku, niti je poboljšala, niti zaslužuje jabuku; samaje uzima. I vera je izabrana od Boga da bude primalac spasenja, zbogtoga što se ne pretvara da je napravila spasenje niti da je pomagala utome, već je samo ponizno zadovoljna da ga primi. "Vera je jezik kojimoli za spasenje, ruka koja ga prima, i oko koje ga vidi; ali nije cena

43

kojom se kupuje". Vera nikada sama ne stavlja prigovor, ona svepredaje krvi Hristovoj. Ona postaje dobri sluga koji donosi blagodatiGospoda Isusa Hrista duši, zato što priznaje odakle ih je donela, iposeduje to jer je milost jedino njoj to poverila.

Vera, ponovo, je bez sumnje izabrana zato što daje svu slavu Bogu.Naša vera je zbog milosti i zbog milosti mi se ne smemo hvaliti, jer Bogne podnosi ponos. "Bog se ponositima suproti" (Jak. 4:6), i On nemaželje da im se približi. On nikada neće dati spasenje ako bi to značilo iliuključivalo ponos. Pavle je rekao: "Ne od dela da se niko ne pohvali".Znači, vera isključuje hvalisanje. Ruka koja prima milost ne kaže "Menise treba zahvaliti jer primam milost" − ovo bi svakako bilo apsurdno.Kada ruka prinosi hleb ustima ne kaže telu "Zahvali mi se što tehranim9'. Veoma jednostavna stvar to što ruka radi, iako je veomaneophodna; ali nikada ne zahteva slavu za sebe zbog onoga što radi.Tako je Bog izabrao veru da primi neopisiv dar Njegove milosti jersama sebi ne može dati nikakve zasluge, već mora obožavatimilostivog Boga koji je izvor sveg dobrog. Vera stavlja krunu na pravuglavu, i zbog toga je Hristos Isus imao običaj da stavi krunu veri naglavu govoreći: "Vera tvoja pomože ti, idi u miru" (Lk. 7:50)

Zatim, Bog je izabrao veru kao kanal spasenja jer je to siguran način,koji povezuje čoveka sa Bogom. Kada se čovek poveri Bogu, postojitačka gde se oni ujedinjuju, a to jedinstvo garantuje blagoslov. Veranas spašava jer nas tera da se prilepimo Bogu dovodeći nas tako uvezu sa Njim. Ja veoma često koristim ovaj primer, ali ga moramponoviti jer se ne mogu setiti boljeg primera. Čuo sam da se prenekoliko godina čamac srušio iznad Nijagarinih vodopada, dva čovekaje odnela struja a ljudi na obali su uspeli da im dobace konopac, koji suobojica uhvatili. Jedan od njih se čvrsto držao za njega i bezbedno jebio izvučen na obalu. Ali onaj drugi, videći balvan kako pluta porednjega, nemudro je pustio konopac i uhvatio se za balvan, jer je bioveći, i bolji za držanje. Ah! Balvan je zajedno sa čovekom otplovio uogroman ambis, jer nije postojala dodirna tačka između balvana i

44

obale. Veličina balvana nije bila od nikakve koristi onom koji se uhvatioza njega, jer mu je trebala veza sa obalom kako bi bio na sigurnom.Tako da kad čovek veruje svojim delima, ili običajima ili bilo čemu odtih stvari, on neće biti spašen, jer ne postoji veza između njega i Hrista.Ali vera je, iako izgleda kao tanak konac, ruka uzvišenog Boga naobali; bezgranična sila nas vuče ka liniji spasenja i tako odvaja čovekaod propasti. O, neka je blagoslovena vera, jer nas ujedinjuje saBogom!

Vera je, zatim, izabrana zato što ima veze sa izvorima dela. Čak i unajjednostavnijim stvarima vera je koren svega. Pitam se da li grešimako kažem da mi nikada ne činimo ništa bez određene vrste vere. Akose prošetam svojom kancelarijom to je zbog toga što verujem da memoje noge mogu poneti da to učinim. Čovek jede zato što veruje dajehrana neophodna; on ide na posao zato što veruje u vrednost novca;on prihvata ček jer veruje da ga banka podržava. Kolumbo je otkrioAmeriku jer je verovao da je to bio drugi kontinent iza okeana; prognanivernici su je kolonizovali zato što su verovali da će Bog biti sa njima natim kamenitim obalama. Većina velikih stvari se desila usled vere; nadobro ili zlo, vera je činila čuda preko čoveka gde boravi. Vera je usvom prirodnom obliku svemoguća snaga, koja ulazi u sve poreljudskih dela. Moguće je da onaj koji ismejava veru u Boga je čovekkoji, na zao način, ima najviše vere; zaista, on obično pada ulakovernost koja je smešna, ako ne i sramotna. Bog daje spasenje veri,jer, stvarajući veru u nama, On dodiruje pravi glavni izvor našihosećanja i dela. On je, da tako kažem, zauzeo poziciju baterije, i sadamože poslati svetu struju u svaki delić naše prirode. Kada mi verujemou Hrista, a naše srce pripada Bogu, onda smo spašeni od greha, ikrećemo se ka pokajanju, svetosti, revnosti, molitvi, posvećenju isvakoj drugoj svetoj stvari. "Ono što je ulje točkovima, šta je baterijasatu, šta su krila ptici, šta su jedra brodu, to je vera svim svetimstvarima i delima". Veruj, i svi drugi blagoslovi će uslediti i nastavitisvojim tokom.

45

Vera, zatim, uma moć delovanja kroz ljubav; utiče na osećanja premaBogu, i upućuje srce prema najboljim stvarima. Onaj koji veruje u Bogaiznad svake sumnje voli Boga. Vera je čin razumevanja; ali takođedolazi iz srca. "Jer se srcem veruje za pravdu" (Rim. 10:10); i zbogtoga daje spasenje veri jer se ona nalazi tik pored osećanja, i tako jeblizu ljubavi; a ljubav je roditelj i izvor svakog svetog osećanja i dela.Ljubav prema Bogu je poslušnost, ljubav prema Bogu je svetost. VoletiBoga i voleti čoveka znači biti nalik na Hrista; a to je spasenje.

Takođe, vera stvara mir i radost; onaj koji je ima on je miran, staložen,zadovoljan i radostan; a ovo je priprema za nebo. Bog daje svenebeske darove veri, i iz ovog razloga između ostalih, vera gradi unama život i duh koji će večno živeti u uzvišenom i boljem svetu. Veranas oprema za ovaj život, i obučava nas za život koji će doći. Onaomogućava čoveku da živi i da umre bez straha; priprema nas za delo iza patnju; i zbog toga je Gospod odabrao veru kao najpogodnijegposrednika za obezbeđivanje milosti, osiguravši nas za slavu.

Zasigurno je da vera čini za nas ono kao što ništa drugo ne može toučiniti: daje nam radost i mir, i čini da imamo spokojnost. Zašto ljudipokušavaju da zadobiju spasenje uz pomoć drugih stvari? Jedan čovekje rekao: "Glupi sluga koji treba da otvori vrata, stavlja svoje rame navrata i gura svom svojom snagom; ali se vrata ne pomeraju, i on nemože ući, bez obzira što koristi svu svoju snagu. Drugi sluga dođe saključem, i bez teškoće otključa vrata, i odmah uđe. Oni koji žele bitispašeni delima udaraju na nebeska vrata bez rezultata; a vera je ključkoji odmah otvara vrata". Dragi čitaoče, zar nećeš iskoristiti ključ?Gospod ti zapoveda da veruješ u Njegovog dragog Sina, i zbog toga tomožeš učiniti; a čineći to živećeš. Zar ovo nije obećanje Evanđelja:"Koji uzveruje i pokrsti se, spašće se" (Mk. 16:16). Šta može bitiprepreka na tvom putu spasenja koji je milošću i mudrošću postavionaš milostivi Bog?

46

O, NE! JA NISTA NE MOGU UCINITI!

O, NE! JA NIŠTA NE MOGU UČINITI!

Kada je zabrinuto srce prihvatilo doktrinu o zastupničkoj smrti i naučilouzvišenu istinu da je spasenje kroz veru u Isusa Hrista, veoma čestoga muči nesposobnost da radi dobre stvari. Mnogi gunđaju: "Ja ništane mogu učiniti!" Ovo njima nije izgovor, već to osećaju kaosvakodnevni teret. Oni bi to radili kada bi mogli. Svako od njih možeiskreno reći: "Ovo je moj poklon, ali kako mogu raditi ono što želim a ustvari ne mogu?"

Ovaj osećaj izgleda da čini celo Evanđelje praznim i ništavnim; jer odkakve je koristi hrana čoveku ako ne može doći do nje? Šta koristi rekaživota ako čovek ne može piti iz nje? Mi se svi sećamo priče o doktorui sinu siromašne žene. Slavni doktor je rekao majci da će njen sinuskoro dobiti odgovarajući tretman! Ali je bilo apsolutno neophodno dadečak redovno pije najbolje vino, i da mora provesti nekoliko meseci ujednoj od najboljih Nemačkih banja. Ovo je rekao udovici koja je jedvaimala novca da kupi hleb! Dakle, ponekad izgleda zabrinutom srcu dajednostavno Evanđelje "Veruj i živi", u stvari, i nije tako jednostavno; jertraži od nije tako jednostavno; jer traži od jadnog grešnika da čini onošto on ne može. Onima koji su zaista probuđeni, ali do pola naučeni,ovo izgleda kao da nedostaje jedna karika u lancu: evo nam Isusovospasenje, ali kako doći do njega? Duša je bez snage i ne zna šta trebada uradi. Stoji ispred grada spasenja, ali ne može ući na kapiju.

Da li je ovaj nedostatak snage pribavljen u planu spasenja? Da. DeloGospodnje je savršeno. Počinje tu gde smo mi, i ništa ne traži od naskako bi se ispunilo. Kada je dobri Samarjanin video putnika kakoranjen i polumrtav leži na putu, nije tražio od njega da ustane i da dođek njemu, da se sam popne na magarca i odvede u gostionicu. Ne, "on

47

priStupi k njemu" (Lk. 10:33), Samarjanin se pobrinuo za njega,podigao ga je na magarca i odveo ga u gostionicu. Isto tako i GospodIsus čini sa nama koji smo tako slomlJeni i tako nisko.

Videli smo da Bog opravdava, da On opravdava bezbožnike, i da ihopravdava kroz veru u dragocenu krv Hristovu: sada moramo videti ukakvom su stanju ovi bezbožnici kada ih Isus spašava. Mnogo onih kojisu probuđeni ne samo da su zabrinuti zbog greha, već i zbog njihovemoralne slabosti. Oni nemaju snage da pobegnu iz blata u koje suupali, niti da ga izbegnu. Oni ne samo da žale nad onim što su učinili,već žale i nad onim što ne mogu učiniti. Oni se osećaju nemoćno,bespomoćno i duhovno mrtvo. Možda će zvučati čudno kada kažem dase osećaju mrtvo, ali je to zaista tako. Oni su, po njihovoj proceni,nesposobni za bilo šta dobro. Oni ne mogu hodati nebeskim putem, jersu njihove kosti slomljene. "Niko od snažnih ljudi ne može upotrebitisvoje ruke"; u stvari, oni su "bez snage". Srećom, napisano je, kaouzvišeni poklon Božije ljubavi prema nama:

"Jer Hristos, još kad slabi besmo umre u vreme svoje zabezbožnike" (Rim. 5:6)

Ovde vidimo kako je našoj svesnoj bespomoćnosti neko pritekao upomoć − a to je posredovanje Gospoda Isusa. Naša bespomoćnost jezaista velika. Nije napisano: "Kada smo bili malo oslabljeni Hristos jeumro za nas", ili: "Kada smo imali samo malo snage" − opis jeapsolutan i veoma jasan: "Još kad slabi besmo". Mi nismo imali snageda bilo kako pomognemo sebi da se spasimo. Reči našeg Gospoda suzaista istinite: "Jer bez mene ne možete činiti ništa" (Jn. 15:5). Mogu ićidalje od teksta, i podsetiti te na veliku ljubav kojom nas Gospod voli"iako bejasmo mrtvi za grehe i prestupe svoje" (Ef. 2:1). Biti mrtav jegore nego biti bez snage.

Jedna stvar o kojoj jadni i slabi grešnici moraju razmišljati i čvrsto sedržati nje kao jedinoj osnovi za naduje božanska sigurnost da je

48

"Hristos u vreme svoje umro za bezbožnike". Veruj u ovo i svanesposobnost će nestati. Kao što je bilo u onoj bajci da je Midapretvarao u zlato sve što dodirne, isto je i sa ve