Sv Makarije Veliki - Pouke

7/28/2019 Sv Makarije Veliki - Pouke

1/51

SVETI MAKARIJE VELIKI

POUKE SVETOG MAKARIJAo hriscanskom zivotu, izabrane iz njegovih beseda

1. SVJETLO STANJE PRVOG OVJEKA

2. MRANO STANJE PALOGA

3.NAE JEDINSTVENO SPASENJE - GOSPOD ISUS HRISTOS

4. STVARANJE VRSTE RJEENOSTI ZA SPASENJE U GOSPODU

5. PODVINIKO STANJE

6. STANJE ONIH KOJI SU OSJETILI BLAGODAT

7.NAJVII STEPEN HRIANSKOG SAVRENSTVA NA ZEMLJI

8. BUDUE STANJE PO SMRTI I VASKRSENJU

1. PRVOBITNO SVETLO STANjE

a) Poslednji cilj i vrhovno blago coveka jeste bogoopstenje. Bog je

blagovoleo da pocinje u njemu i covek nigde ne nalazi pokoja osim u Bogu. Utakvom srodstvu stoji covek sa Bogom po prvobitnom naznacenju tvorevine.

1. Nijedna bliskost ni uzajamnost nije veca od bliskosti duse sa Bogom i Boga sa

dusom. Bog je stvorio raznu tvar: nebo i zemlju, sunce, mesec, vodu, plodno drvece,razne vrste zivotinja. Medjutim, ni u jednoj od njih On ne pociva. Sva tvar je u Njegovojvlasti, pa ipak ni u jednoj nije sacinio presto, niti je stupio u opstenje. Jedino je premacoveku imao blagovoljenje, stupivsi sa njim u opstenje i u njemu pocivajuci. Vidis li

kakvo je srodstvo Boga sa covekom i coveka sa Bogom?2. Kao sto je Bog nebo i zemlju stvorio za staniste coveku, tako je i telo i dusu

covekovu sazdao za Svoje staniste, tj. da se useli i da pocine u njegovom telu kao uSvom domu, i da mu ljubljena dusa, stvorena po Njegovom obrazu, bude prekrasna

nevesta.

3. Visoko je dostojanstvo coveka. Pogledaj kakvi su nebo i zemlja, sunce i mesec,pa ipak Gospod nije blagovoleo da u njima pocine, vec jedino u coveku. Zbog toga jecovek dragoceniji od svih tvari. Usudicu se da kazem - ne samo od vidljivih, nego i odnevidljivih, tj. duhova koji sluze. Jer, ni o arhangelu Mihailu, ni o arhangelu Gavrilu Bognije rekao: Stvorimo... ga po obrazu i po podobiju nasem (Post.1,26), vec o umnoj

prirodi coveka, tj. njegovoj besmrtnoj dusi. Napisao je, naime: Andjelske vojske su okoonih koji ga se boje (Ps.33,8).

4. Slovesna i blagorazumna dusa nigde ne nalazi pokoja osim u jedinom Gospodu,iako je obisla sva sazdanja. I Gospod Svoje blagovoljenje ukazuje jedino coveku.
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Dobrotoljublje/dobro109.htmhttp://www.svetosavlje.org/biblioteka/Dobrotoljublje/dobro110.htmhttp://www.svetosavlje.org/biblioteka/Dobrotoljublje/dobro111.htmhttp://www.svetosavlje.org/biblioteka/Dobrotoljublje/dobro112.htmhttp://www.svetosavlje.org/biblioteka/Dobrotoljublje/dobro113.htmhttp://www.svetosavlje.org/biblioteka/Dobrotoljublje/dobro114.htmhttp://www.svetosavlje.org/biblioteka/Dobrotoljublje/dobro115.htmhttp://www.svetosavlje.org/biblioteka/Dobrotoljublje/dobro116.htmhttp://www.svetosavlje.org/biblioteka/Dobrotoljublje/dobro109.htmhttp://www.svetosavlje.org/biblioteka/Dobrotoljublje/dobro110.htmhttp://www.svetosavlje.org/biblioteka/Dobrotoljublje/dobro111.htmhttp://www.svetosavlje.org/biblioteka/Dobrotoljublje/dobro112.htmhttp://www.svetosavlje.org/biblioteka/Dobrotoljublje/dobro113.htmhttp://www.svetosavlje.org/biblioteka/Dobrotoljublje/dobro114.htmhttp://www.svetosavlje.org/biblioteka/Dobrotoljublje/dobro115.htmhttp://www.svetosavlje.org/biblioteka/Dobrotoljublje/dobro116.htm


2/51


3/51


4/51

26. Prestupivsi zapovest, Adam je izgnan iz raja, navukavsi na sebe gnev Boziji.Kao sto je Bog nekada, razgnevivsi se na Judejce, Jerusalim predao na sram

neprijateljima, pa su oni koji su ih mrzeli zagospodarili nad njima, te je nestalo i praznikai prinosa, tako se prognevio i na dusu zbog prestupa zapovesti, predavsi je

neprijateljima, demonima i strastima. Prevarivsi je, oni su je potpuno ponizili, te je

nestalo svakog praznika, tamjana i prinosa koji je dusa pruzala Bogu. Jer, svi putevi kojisu vodili ka njoj ispunise se divljim zverima, i u njoj se ugnezdise gmizavci, tj. lukaviduhovi. Kao sto se kuca u kojoj se ne zivi oblaci u tamu, bescasce i porugu, puneci senecistotom i smradom, tako se i dusa u kojoj ne likuje Vladika sa andjelima, punigrehovnom tamom, sramnim strastima i svakim bescascem.

27. Posto je covek zbog preslusanja primio kletvu na kletvu: Trnje i cicak ce tidavati zemlja (Post.3,18), i jos: "Zemlja koju obradjujes nece ti dati plodove svoje", - na

zemlji njegovog srca su se izrodili i izrasli trnje i cicak. Neprijatelji su prevarom ukralinjegovu slavu i obukli ga u sramotu. Oteta je njegova svetlost i on je obucen u tamu. Oni

su mu ubili dusu, rasuli i razdelili njegove pomisli, svukli um sa njegove visine. Tako jecovek - Izrailj postao rob istinskog faraona. On je nad covekom postavio nadzornike i onekoji su ga gonili, tj. lukave duhove da bi, hteo ne hteo, vrsio lukava dela njegova, da bi

pripremao glinu i opeke. Udaljivsi coveka od nebeskog nacina misljenja, on ga jenizvrgao ka vestastvenim, zemljanim, smrtnim i lukavim delima, i ka sujetnim recima,pomislima i rasudjivanjima. Pavsi sa svoje visine, dusa je susrela covekomrzno carstvo isurove knezove koji je prinudjavaju da im zida grehovne gradove poroka.

g) Zbog pada, citava tvar i sav ljudski rod su podvrgnuti tiranijineprijatelja i strasti.

28. Zamisli jednog cara koji ima nasledje i ciji podanici su spremni da mu sluze.

Medjutim, desilo se da su ga neprijatelji zarobili. Cim je on uhvacen i odveden, trebalo jeda i njegovi podanici i sluge podju za njim. Tako je i Adama Bog stvorio cistim da bi mu

sluzio i za uslugu mu je data ova tvar. On je postavljen za gospodara i cara sve tvari.Lukavu rec, koja je nasla pristup ka njemu, Adam je najpre primio spoljasnjim sluhom, azatim je dopustio da mu pronikne u srce i da ovlada citavim njegovim bicem. Sanjegovim zarobljavanjem, porobljena je i citava tvar koja mu je sluzila i koja mu sepokoravala. Preko njega se smrt zacarila nad svakom dusom. Zbog preslusanja, ona jetoliko izopacila Adamov lik da su ljudi dosli i do poklonjenja demonima. Jer, i plodovezemaljske, koje je Bog prekrasno sazdao, [covek] je prinosio demonima. Na njihoveoltare su stavljali hleb, vino i jelej, kao i zivotinje. Cak su i sinove i cerke svoje prinosili

na zrtvu demonima.

29. Od vremena Adamovog pada, dusevne pomisli su se, odvojivsi se od ljubavi

Bozije, rasejale po ovom veku i pomesale sa vestastvenim i zemaljskim pomislima. I kaosto je Adam, koji je prestupio zapovest, u sebe primio kvasac stetnih strasti, tako i oni

koji se rodise od njega i citav rod njegov, po nasledstvu imaju udela u istom kvascu.Postepeno uzrastajuci i umnozavajuci se, grehovne strasti su do te mere narasle da su serasirile do preljube, razvrata, idolosluzenja, ubistava i drugih rugobnih dela, sve dokcitavo covecanstvo nije uskislo porocima. Zlo je do te mere poraslo u ljudima da su

pomislili da nema Boga. Stoga oni pocese da se klanjaju bezdusnom kamenju. Kvasaczlih strasti je do te mere obuzeo rod starog Adama da [ljudi] cak ni pojam Boga nisu

mogli ni da prihvate.

30. Posle narusavanja zapovesti i podvrgavanja osudi gneva, covekom je ovladaogreh, usavsi unutar njega kao neki tanani i duboki bezdan gorcine i zavladavsi pasistemduse do najdubljih njenih skrivnica. Na taj nacin i dusu i greh, koji se privio uz nju,mozemo uporediti sa velikim drvetom koje je prepuno grana i ciji je koren u dubinizemaljskoj. Tako se i greh, koji je usao u dusu i ovladao njenim pasnjacima do

najskrivenijih dubina, pretvorio u naviku i predubedjenje, uzrastajuci u svakome odmladosti i uceci ga [svemu] losem.

4


5/51

31. Lazar, koga je vaskrsao Gospod i koji je odavao tako veliki smrad da se nikonije mogao pribliziti njegovom grobu, bese obraz Adama koji je u svoju dusu primio velikismrad i koji se napunio mraka i tame. Slusajuci o Adamu, o ranjenom, razbojnicima i oLazaru, nemoj dozvoliti da ti um luta po gorama, vec se zatvori u svoju dusu zato sto i tinosis iste rane, isti smrad, istu tamu. Svi smo mi sinovi tog pomracenog roda, svi mi

imamo udela u tom smradu. Nemocu kojom je postradao Adam, stradamo i svi mi koji

proishodimo od njegovog semena. Jer, takva nas je bolest postigla, kao sto govori Isaija:Od glave do pete nema nista zdravo, nego uboj i modrice i rane gnojave, ni iscedjenje ni

zavijene ni uljem zablazene (Is.1,6). Takvom neisceljivom ranom smo mi ranjeni.

32. Kao sto u Egiptu tokom tridnevne tame sin nije video oca, brat brata, prijateljprijatelja, buduci da ih je pokrivao mrak, tako ni posle Adamovog prestupa zapovesti,njegovog pada iz ranije slave, potcinjavanja duhu sveta i posle pokrivala koje je palo nanjegovu dusu - niko od ljudi, sve do poslednjeg Adama - Gospoda - nije video istinskog

Oca nebeskog, ni blagu i dobru majku - blagodat Duha, ni najsladjeg i najmilijeg brata -Gospoda, ni drugove i prijatelje svoje - svete andjele, sa kojima je [covek] nekada

radosno likovao i praznovao. I ne samo do poslednjeg Adama, vec i sada oni kojima nijezasijalo Sunce pravde - Hristos, kojima se nisu otvorile dusevne oci da vide istinsku

svetlost, jos uvek ostaju pokriveni tamom greha, jos u sebi imaju dejstvo slastoljublja,

jos potpadaju pod istu kaznu, jos nemaju oci kojima bi mogli da vide Oca.

d) Najprimetnija posledica pada je nered koji vlada u svetu.

33. Deca ovog veka su slicna psenici koja se sipa u reseto zemlje i prosejava kroznepostojane misli ovoga sveta, pri neprestanom kolebanju zemaljskih stvari, zelja izapletenih vestastvenih poimanja. Satana trese duse i resetom, tj. zemaljskim delima,prosejava sav gresni rod ljudski. Od vremena pada, od Adamovog prestupa zapovesti,lukavi knez je preuzeo vlast i sve sinove ovoga veka neprestanim prevarnim i kolebljivimpomislima prosejava i privodi u medjusobno suprotstavljanje u resetu zemlje.

34. Kao sto se psenica koju prosejavaju neprestano prevrce i okrece u resetu, tako

i knez lukavstva zemaljskim delima zaokuplja sve ljude, koleba ih, privodi u smucenje imetez, navodeci na sujetne pomisli, neprestano varajuci i porobljavajuci sav gresni rodAdamov. Gospod je apostolima predskazao buduce ustajanje lukavog na njih: Evo vas

zaiska satana da vas veje kao psenicu. A ja se molih Ocu svome da vera vasa ne

prestane (Lk.22,31-32). Ova rec, kao i presuda koju je Sazdatelj izrekao Kainu:Stenjaces i tresces se u nemiru na zemlji(Post.4,12), obrazac je i slika za sve gresnike.Prestupivsi zapovest i postavsi gresan, citav rod Adamov je nevidljivo na sebe primio ovusliku. Ljudi se kolebaju nepostojanim pomislima bojazni, straha, svakovrsnih smucenja,

zeljama, raznovrsnim uzivanjima. Knez ovog sveta uznemirava svaku dusu koja nijerodjena od Boga [tj. koja je bez pokajanja]. Slicno psenici koja se stalno okrece u resetu,

on mnogoobrazno uznemirava ljudske pomisli. On sve privodi u kolebanje, loveci [ljude]svetskim prevarama, telesnim zadovoljstvima, strahovima i smucenjima.

35. Pokazujuci da oni koji idu za prevarama i voljom lukavog na sebi nose likKainovog lukavstva, Gospod je sa prekorom rekao: Zelje oca svoga hocete da cinite; on

bese covekoubica od pocetka, i ne stoji u istini (Jn.8,44). Zbog toga citav gresni rodAdamov tajno na sebi nosi onu osudu: "Stenjacete i trescete se nemirni u resetu zemlje u

kome vas prosejava satana". Kao sto se od jednog Adama po zemlji rasprostranio citavrod ljudski, tako je i jedna strasna iskvarenost pronikla u citav gresni rod ljudski, te je

knez zlobe sam u stanju da u sve poseje kolebljive, vestastvene, sujetne i uznemirujucepomisli. I kao sto jedan vetar moze da uznemiri svo rastinje i svo semenje, te kao sto se

jedna nocna tama prostire po svoj vaseljeni, tako i knez lukavstva, kao neka mislenatama greha i smrti, izvesnim skrivenim i surovim vetrom smucuje i obuzima citav rodljudski na zemlji, loveci ljudska srca kolebljivim pomislima i svetskim zeljama i punecitamom neznanja, zaslepljenosti i zaborava svaku dusu koja nije rodjena odozgo i koja semislju i umom nije preselila u drugi vek, po recenome: Nase zivljenje je na nebesima(Fil.3,20).

5


6/51

dj) Svi su zlo osecali, ali niko nije znao otkuda je, smatrajuci ga gotovo

prirodnim stanjem.

36. Vidljivi svet, od careva do siromaha, sav se nalazi u neredu i metezu, u borbi - iniko od njih ne zna uzrok tog ociglednog zla, zalca smrti koji je dosao od Adamovog

prestupa. Jer, greh, koji je dosao je kao neka razumna sila i satanina sustina, posejao jesvako zlo: on tajno deluje na unutarnjeg coveka i na um, boreci se pomislima protivnjega. Ljudi i ne znaju da [zlo] cine pobudjivani nekom tudjom silom. Naprotiv, oni misleda je to prirodno i da ga cine po svom sopstvenom rasudjivanju. Medjutim, oni koji uumu imaju mir Hristov i prosvecenje Njegovo znaju odakle se sve to podize.

37. Koliko se pojavilo careva iz Adamovog roda koji su vladali citavom zemljom i

koji su mnogo razmisljali o svojoj carskoj vladavini! Pa ipak, ni jedan od njih pri svemsvom obilju nije mogao da shvati pomracenje i stetu koji su nastali u dusi kroz prestup

prvog coveka. [To nije mogao], jer nije poznao promenu koja se desila u njoj, naime daje um zbog pada obucen u stid i da zbog slepila ociju srca vise ne vidi slavu koju je doprestupa video otac nas Adam.

38. U svetu su postojali razni mudraci. Jedni su pokazali izuzetnu filosofiju, drugi su

zadivljavali vestinom sofistike, treci su se istakli govornistvom, drugi su opet biligramatici i stihotvorci koji su pisali po prihvacenim pravilima istorije. Postojali su i razni

umetnici koji su bili iskusni u svetskim umetnostima... Medjutim, svi oni, kojima jeovladala zmija koja se uselila u njih, ne poimahu greh koji zivljase u njima. Oni postase

zarobljenici i robovi lukave sile, nemajuci nikakve koristi od svog znanja i umetnosti.

e) Zlo od pada nije sasvim umrtvilo coveka, ma koliko inace bilo veliko. Unjemu su ostale projave duhovnog zivota.

39. Ne kazemo da se covek potpunio izgubio, unistio, umro. On je umro za Boga,

ali zivi svojom sopstvenom prirodom.

40. Covek je poginuo zbog prestupa. Postao je ranjiv. Satana mu je pomracio um.

Delimicno, dakle, covek postoji, i delimicno zivi, rasudjuje i ima volju.41. I po prestupu je ostalo poznanje (sto se narocito vidi u dejstvu savesti). Kada

se razbojnik izvede na sud, knez postavlja pitanje: "Kada si cinio zlo, zar nisi znao da cesbiti uhvacen i predan na smrt?" Razbojnik se nece osmeliti da kaze da nije znao, buduci

da mu je to bilo poznato. Zar bludnik ne zna da cini zlo? Zar lopov ne zna da gresi? Zarljudi i bez Pisma, po prirodnom razumu, ne znaju da postoji Bog? Onoga dana nece mocida kazu da nisu znali da postoji Bog. Jer, i u munjama i u gromovima sa neba, njima sesaopstava: "Zar ne znate da postoji Bog koji upravlja tvarju?"

42. Laznim ucenjem uvedeni u obmanu, neki nepravedno tvrde da je covekkonacno umro i da uopste nista dobro ne moze da ucini.

43. Coveku je ostala sloboda koju mu je Bog u pocetku dao. Kao sto nije bio vezanza dobro nekom neophodnoscu dok je bio savrsen, tako ni pogruzen u greh i postavsi

sasud djavolji, on nije vezan za zlo.

44. Ti si slobodan. Ukoliko hoces da pogines, priroda ti je kolebljiva. A ko hoce,pokorava se Bogu, ide putem pravde i vlada nad zeljama, zato sto mu se um protivi i stoodlucnom pomislju moze da savlada porocna stremljenja i gnusne prohteve.

45. Oni se, ipak, uzalud nadimaju, misleci da ce sopstvenom slobodom udaljiti odsebe povod ka grehu. Sloboda koja je coveku dostupna prostire se samo na protivljenje

djavolu, ali ne i na vlast nad strastima. Jer, receno je: Ako Gospod ne sazida dom...i nesacuva grad, uzalud bdi strazar(Ps.126,1).

46. U nama zlo deluje sa svom silom i primetnoscu, nasaptavajuci nam necistezelje, premda i nije, kako neki govore, sa nama pomesano kao vino sa vodom, vec kaosto na jednom polju odvojeno rastu psenica i kukolj, ili kao sto se u jednom domu

posebno nalazi razbojnik, a posebno domacin.

6


7/51

47. I sunce koje sija i vetar koji duva imaju svoju prirodu i svoje telo. Tako se igreh priblizio dusi, ali i on i ona imaju svoju posebnu prirodu.

48. Izvor toci cistu vodu, iako na njegovom dnu lezi mulj. Ako se mulj uznemiri,

citav izvor ce postati mutan. Tako se i dusa mesa sa porokom kada je uznemirena. Isatana kao da postaje jedno sa dusom: oba duha za vreme bluda ili ubistva kao da

predstavljaju nesto jedno. Stoga - ko se sa bludnicom sveze jedno je telo s njom

(1.Kor.6,16). Drugi put, opet, samostalna dusa deluje sama od sebe, kaje se zbog svojihpostupaka, place; moli se i priseca se Boga. Kako bi mogla dusa ciniti tako nesto kaduvek bila pogruzena u zlu? Jer, kao surov, satana nikako nece da se ljudi okrecupokajanju.

3. GOSPOD, USTROJITELj SPASENjA

a) Za pale je jedino spasenje - Gospod. Gospod se smilovao i ovaplotio seradi naseg spasenja. Svojom krvlju je oprao grehe nase, blagodacu SvetogaDuha je obnovio nasu ovestalu prirodu, i ucinio nas podesnim za Svoje nebeskoCarstvo.

49. Svet lici na bogatog coveka koji poseduje velelepne i ogromne kuce, kojiizobiluje srebrom i zlatom, razlicitim posedima i svakom poslugom, koga, medjutim,

iznenada spopada bolest i nemoc. Sva njegova rodbina stoji pored njega ali ga, i poredsveg bogatstva, ne moze izbaviti od bolesti. Isto tako ni dusu koja je pogruzena u greh

ne moze izbaviti nikakva zivotna marljivost, ni bogatstvo, niti bilo sta drugo. JedinoHristov dolazak moze ocistiti dusu i telo.

50. Otkako je od Adama poceo da caruje greh, rod ljudski se zacinje u bezakonju iu gresima radja, od utrobe maternje se izopacujuci i od majcinog krila lutajuci. Zbog togase Jagnje Bozije smilovalo i doslo da Svojom silom sveze snaznoga, te da otme sasudekoje je zaplenio, po recenome: Zaplenio si plen (Ps.67,19).

51. Satana i knezovi tame su od prestupa zapovesti zaseli u srcu, umu i telu

Adamovom kao na sopstvenom prestolu. Zbog toga je dosao Gospod i na sebe primiotelo od Djeve. Jer, ko bi mogao podneti da mu je bilo ugodno da dodje sa nepokrivenimBozanstvom? Naprotiv, pomocu tog orudja, tj. tela, On je progovorio ljudima. Najzad, On

je i lukave demone, koji su zaseli na telu, srusio sa prestola, tj. sa misli i pomisli kojimasu oni upravljali, ocistio savest, i samom sebi od uma, pomisli i tela napravio presto.

52. Bog je Mojsiju naredio da napravi bakarnu zmiju, da je podigne i prikuca na vrhdrveta. Svi koje su ujele zmije dobijali bi isceljenje po pogledu na bakarnu zmiju. Tako je

mrtva zmija pobedjivala zive, zato sto je bila obraz Gospodnjeg tela. Jer, Gospod je Svojetelo, koje je primio od [Presvete] Marije, uzneo na Krst, rasprostro i prikucao na drvetu. I

mrtvo telo je pobedilo i usmrtilo zmiju koja je zivela i gmizala u srcu. Eto velikog cuda.

53. Dusu koja je u pocetku ranjena neisceljivom ranom pogubnih strasti nije mogaoda isceli niko od pravednika, niti otaca, ni proroka, ni patrijaraha. Dosao je Mojsije, ali ni

on nije mogao da pruzi savrseno isceljenje. Postojali su svestenici, darovi, desetak,subota, novi mesec, pranje, zrtve, svepaljenice i sva ostala pravda se vrsila po Zakonu alise dusa nije mogla isceliti i ocistiti od necistog toka zlih pomisli. Sva ta pravednost nije

bila u stanju da izleci coveka. [Najzad] je dosao Spasitelj, istinski Iscelitelj, koji leci nadar i koji sebe daje za izbavljenje roda ljudskog. On je izvrsio veliko i spasonosno

izbavljenje i isceljenje duse. On ju je oslobodio od ropstva i izveo iz tame.

54. Lekarstva koja su uzeta od zemlje, tj. sopstvena pravedna dela, nisu mogla daizlece i iscele dusu od takve nevidljive rane. Covek ce dobiti isceljenje i dostici zivot

jedino silom nebeske i Bozanske prirode, darom Duha Svetog, i to po ociscenju srcaDuhom Svetim.

55. Kada krene da obradjuje zemlju, ratar je duzan da uzme prikladno orudje i

odelo. Tako se i Hristos, Car nebeski i istinski Poslenik, dosavsi ka covecanstvu koje jezapustelo od poroka, obukao u telo i umesto orudja poneo Krst, On je obradio zapustelu

dusu, izbacio iz nje trnje i cicak, iscupao korov greha i sve rastinje greha sazegao

7


8/51

ognjem. Obradivsi je drvetom Krsta, On je u njoj posadio predivan duhovni vrt koji Bogukao Vladici prinosi raznovrsne slatke i omiljene plodove.

56. Hristos Gospod je Novi Zavet (ucinio) novom (stvarnoscu). Krstom i smrcu je

srusio vrata ada i greha, izveo verne duse, darovao im Utesitelja i uveo u Svoje Carstvo.

57. U Zakonu je propisano da svestenik uzme dva goluba: jednog da zakolje, a

drugog da pokropi njegovom krvlju i pusti ga da odleti slobodan. Ovo dejstvo je biloobrazac i senka istine. Jer, Hristos je zaklan, a Njegova krv, kojom se kropimo, cini dadobijemo krila Duha Svetog kojim bez smetnje letimo u vazduhu Bozanstva.

58. Gospod nas Isus Hristos je dosao da bi izmenio, preobrazio i obnovio prirodu idusu, koja je zbog prestupa pregazena strastima, ucinio novom, sjedinivsi je sa SvojimBozanstvenim Duhom. On je dosao da verujuce u Njega nacini novim umom, novom

dusom, novim ocima, novim sluhom, novim duhovnim jezikom - jednom recju, novimljudima.

59. Potcinivsi sebi coveka, neprijatelj ga je za sebe nacinio novim, oblozivsi gastetnim strastima, pomazavsi ga duhom greha i ulivsi u njega vino svakog bezakonja.Tako je i Gospod nacinio novog coveka, izbavivsi ga od greha i pomazavsi ga DuhomSvetim.

60. Kao sto u vidljivom svetu niko ne moze da prepliva i predje more bez lakog ipokretljivog broda koji je napravljen od drveta koje se lako odrzava na vodi, zato sto ce

inace potonuti i poginuti, tako ni dusa, sama po sebi, ne moze da predje, savlada iprepliva gorko more greha, neprohodni bezdan lukavih sila i tamnih strasti, ukoliko u

sebe ne primi lakopokretnog, nebeskog, lakokrilog Duha Svetog, koji unistava iprevazilazi svako lukavstvo.

b) Izgradivsi spasenje, Gospod hoce da se spasavaju oni koji zelespasenje, premda nikog ne prinudjava.

61. Uzevsi na sebe staranje o spasenju coveka, Gospod nas Isus Hristos je izvrsiosav domostroj, od samog pocetka, brinuci preko otaca, patrijaraha, preko Zakona i

proroka, da bi, najzad i sam dosao, prezrevsi krsnu sramotu i pretrpevsi smrt. SavNjegov trud i staranje sastojali su se u tome da iz Svoje prirode Duhom porodi ceda,

blagoizvolevsi da se radjaju odozgo, od Njegovog Bozanstva. Kao sto se zemaljski ocevizaloste kada ne radjaju [decu], tako je i Gospod, zavolevsi rod ljudski kao Svoj sopstveni

obraz, ushteo da ga porodi od Svog bozanstvenog semena. I Hristos podnosi veliku tugukad neki nece da prime takvo rodjenje i da budu rodjeni iz bedara Duha Bozijeg. Jer, On

je za njih stradao i trpeo zbog njihovog spasenja.

62. Gospod hoce da se svi ljudi udostoje tog rodjenja zato sto je za sve umro i sveprizvao k zivotu. Jer, bez tog rodjenja, dusa ne moze da zivi, kao sto je rekao Gospod:

Ako se ko ne rodi odozgo, ne moze videti Carstva Bozijega (Jn.3,3). Oni koji supoverovali u Gospoda, prisli mu i udostojili se tog rodjenja, pricinjavaju radost i velikoveselje na nebesima onima koji su ih rodili. Svi andjeli i svete sile se raduju zbog duse

koja se rodila od Duha i koja je postala duh.63. Zemljodelac po celoj [njivi] baca seme, zeleci da svako donese plod. Zatim

dolazi sa srpom i zalosti se ako ne nalazi ploda. Tako i Gospod hoce da se Njegova recposeje u srcima ljudskim. Medjutim, kao sto je ratar zalostan zbog oskudne njive, tako sei Gospod skorbi zbog srca koje ne donosi plod.

64. Kao kad se car ne bi postideo siromasnog i bolesnog coveka, vec poceo da

lekarstvima leci njegove rane, prenevsi ga u svoj dvorac, obukavsi u porfiru i dijadimu iucinivsi ga zajednicarem svoje trpeze, tako i nebeski car - Hristos prilazi bolesnom

coveku, isceljuje ga i priopstava Svojoj carskoj trpezi. Pri tome, On ga je uzdigao natakvu cast, ne cineci nikakvu prisilu nad njegovom voljom, vec delujuci savetima.

65. U Jevandjelju je napisao da je Gospod poslao sluge da pozovu zvanice i objaveim: Evo sam obed svoj ugotovio (Mt.22,4). Medjutim, zvanice su se otkazivale, govoreci:

Kupih pet jarmova volova, ili: Ozenih se (Lk.14,19; 20). Vidis li da je Onaj koji je pozvao

8


9/51

gotov, i da su se pozvani odrekli, za sta su sami krivi. Vidis li da im je Gospod pripremioCarstvo i da ih zove da udju, ali oni nece.

66. Gospod neprestano udara u dveri nasih srdaca, [zeleci] da mu otvorimo kako bi

mogao da udje i pocine u dusama nasim, nacinivsi obitelj u nama. Jer, On govori: Evostojim na vratima i kucam; ako ko cuje glas moj i otvori vrata, uci cu k njemu(Otk.3,20). On je blagovoleo da mnogo postrada, predavsi telo Svoje na smrt i izbavivsi

nas od ropstva kako bi dosao u nasu dusu i u njoj nacinio obitelj. Jer, Njegova hrana, ipice, i odeca i pokrov i pocinak nalazi se u nasoj dusi. Zbog toga On neprestano udara uvrata, zeleci da udje kod nas. Primimo ga, dakle, i uvedimo u sebe zato sto On za naspredstavlja i hranu, i pice i vecni zivot. Nijedna dusa koja ga sada ne primi u sebe i kojaga u sebi ne uspokoji, ili bolje - koja se sama ne uspokoji u Njemu - nece imati nasledjasa svetima u Carstvu nebeskom, i nece moci da udje u nebeski grad. Ti nas sam,Gospode Isuse Hriste, uvedi u njega!

4. STVARANjE CVRSTE RESENOSTI ZA SPASENjE U GOSPODU

Pokret duse ka spasenju ostvaruje se obrazovanjem zelje za spasenjem itvrde resenosti da se ono ostvari u Gospodu. Gospod je ostvario nase spasenje,sve je pripremio za njega i zeli da se svako spase. On jedino ocekuje da covekpristupi i pocne da se trudi za spasenje.

a) Nasa zelja se ocekuje kao neophodan uslov.

67. Covek po prirodi ima preduzimljivost koju Bog i ocekuje od njega. Zbog toga

On zapoveda da covek najpre shvati, da shvativsi zavoli, i najzad da pokrene volju. Da,pak, um stupi u dejstvo, ili da se podnese trud, ili da se ispuni delo - blagodat Gospodnja

pruza onima koji zele i koji su poverovali. Zbog toga je volja covecija sustinski uslov. Bezvolje [covecije] ni Bog nista ne cini, premda bi i mogao, kao slobodan. Zbog togaispunjenje dela Bogom zavisi od volje covekove. Kada [prinesemo svoju slobodnu volju]On - divan i u svemu nepojmljiv - citavo delo pripisuje nama.

68. Iako se nije mogla izleciti, i premda je ostajala sa ranom, krvotociva zena jeipak imala noge sa kojima je prisla Gospodu i dobila isceljenje. Isto tako, premda nije

mogao da pridje i pristupi Gospodu zbog slepila, onaj slepi je pustio glas koji je stigao prevesnika: Sine Davidov Isuse, pomiluj me (Mk. 10,47). Poverovavsi, on je dobio isceljenjekad je Gospod prisao i dao mu prozrenje. Isto tako je i sa dusom. Premda je izranavljenasramnim strastima i oslepljena grehovnom tamom, ona ipak ima volju kojom moze dazavapi Isusu i da ga prizove da dodje i da joj pruzi vecno izbavljenje.

69. Da slepi nije uzviknuo i da ona krvotociva nije prisla Gospodu, ne bi dobili

isceljenje. Isto tako, onaj ko po sopstvenoj volji i iz sveg proizvoljenja ne pristupiGospodu i ko ga ne moli sa nesumnjivom verom - nece dobiti isceljenje. Jer, zbog cega su

oni odmah bili isceljeni, a mi jos uvek ne nalazimo izlecenje od tajnih strasti? Mi nedobijamo duhovno isceljenje i spasenje usled neverja naseg i usled razbijenosti nase,

zbog toga sto ga ne volimo iz sveg srca i sto ne verujemo u Njega iskreno. Zbog toga,verujmo u Njega i istinski mu pristupimo kako bi On ubrzo na nama izvrsio istinskoisceljenje. On je obecao da ce dati Duha Svetoga onima koji isipu od njega (Lk.11,13),da ce otvoriti vrata onima koji kucaju i da ce ga naci oni koji ga traze (Mt.7,7). To jeobecao Onaj koji ne obmanjuje (Tit.1,2).

70. Premda nista ne moze da ucini, niti je svojim nogama u stanju da pridje majci,

dete se ipak, trazeci je, krece, zove i place. I majka se najzad sazali na njega. Njoj jemilo sto je dete sa naporom i placem trazi. Najzad, posto dete ne moze da dodje do nje,

ona sama, pobedjena ljubavlju prema njemu zbog njegovog dugotrajnog iskanja, dolazi,uzima ga sa velikom neznoscu, mazi i hrani. Isto cini i covekoljubivi Bog sa dusom kojamu prilazi i koja ga trazi. Ipak, podstican Njemu svojstvenom ljubavlju i blagoscu, On se

9


10/51

jos vise prilepljuje za razumnu dusu i, po apostolskoj reci, postaje sa njom jedan duh(1.Kor.6,17).

71. Gospod je milosrdan i dugotrpeljiv u ocekivanju naseg obracenja. Ako gresimo,

On nas ceka da se pokajemo, ako padnemo, ne stidi se da nas ponovo primi, kao sto receprorok: Zar nece ustati onaj koji padne? I zar se nece vratiti onaj koji se udaljuje?(Jer.8,4). Mi jedino treba da smo trezvoumni, da steknemo dobru misao, da se brzo i na

pravi nacin Njemu obratimo, istuci Njegovu pomoc. On je gotov da nas spase. On primaplamenu ceznju nase volje (koja odgovara nasim silama), kao i veru i spremnost kojiproizilaze iz dobrog proizvoljenja, premda svaki uspeh jedino od Njega dolazi. Zbog toga,svukavsi sa sebe svako predubedjenje, nemar i lenjost, postarajmo se da postanemohrabri i spremni da idemo Njegovim tragom. Nemojmo to odlagati iz dana u dan zbogprivlacnosti zla, jer ne znamo kada ce biti nas izlazak iz tela.

b) Kako se obrazuje zelja?

aa) Probudjenje od Boga.

Gospod nevidljivo urazumljuje dusu. Ponekad je preobraca nesrecom,

ponekad neposrednim dejstvom, kao kod apostola Pavla. Ipak, svestrani glasnikka obracenju jeste rec Bozija.

72. Bogu je ugodno da (coveka koji se nalazi u grehu) ponovo uvede u zivot. Stogaga On savetuje da place i da se pokaje. I ako covek produzi sa time (tj. da oplakujesebe) zbog svojih davnih sagresenja, Bog ga ponovo pobudjuje da place i prinosipokajanje (kako bi sav svoj zivot u pojedinostima oplakao).

73. Nevolje, stradanja i rane koje te snalaze po domostroju [Bozijem], [potrudi seda primis] kao nesto sto ti je korisno za dusu, a ne kao nesto nepozeljno. Jer, kada te

susretnu nesrece, poceces da razmisljas u sebi: "Posto sam nesrecan u svetu, odreci cuga se, i poci cu da sluzim Bogu". Moze se desiti da, dosavsi do te misli, cujes zapovest:

Prodaj sve sto imas (Mt. 19,21), omrzni telesno opstenje i sluzi Bogu. Tada ces poceti dablagodaris za nesrecu u svetu, buduci da se njenim povodom pokazujes poslusan

Hristovoj zapovesti. Najzad, ako si unekoliko izmenio svoj um u odnosu na vidljivo iudaljio se od telesnog opstenja, treba takodje da se umom udaljis od plotskogmudrovanja i da steknes nebesko razmisljanje. Tada ces poceti da rasudjujes o zapovestikoju si cuo. I neces jos obresti pokoj, ali ces prihvatiti staranje i trud da steknes ono o

cemu si slusao.

74. Kako je Bog ulovio apostola Pavla? Kao sto tiranin zarobljava nekog [coveka]

koga zatim oslobadja istinski car, tako je i Pavle, dok je u njemu dejstvovao tiranski duhgreha, gonio i mucio Crkvu. Medjutim, posto je to cinio iz neznanja, revnujuci za Boga imisleci da se trudi za istinu, Bog ga ne ostavlja, vec ga hvata. Obasjavsi ga neizrecivo,nebeski i istinski Car ga je udostojio da cuje Njegov glas. Udarivsi ga u lice kao slugu, Onmu je dao slobodu. Vidis li kakva je blagost Vladike kada u jednom trenutku moze daobnovi duse koje su se prilepile za zlo i podivljale, saopstivsi im Svoju blagost i mir.

75. Car koji hoce da [svojim podanicima] saopsti objavu i razdeli darove, piseposlanice u kojima svima daje na znanje: "Postarajte se da sto skorije dodjete kod mene

da dobijete carske poklone". Onima koji ne dodju i ne prime darove, citanje poslanicenece nista koristiti. Naprotiv, oni ce potpasti pod osudu na smrt zato sto nisu hteli dadodju i da se iz carskih ruku udostoje casti. Tako je i Car - Bog predlozio ljudimaBozanstvena Pisma kao kakvu poslanicu, objavljujuci im da oni koji prizivaju Boga i kojisu poverovali treba da istu da dobiju nebeski dar od Ipostasi Njegovog Bozanstva. Jer,napisano je: Da... postanemopricasnici bozanske prirode (2.Pt.1,4). Ako covek ne prilazi,ne iste i ne dobija, uzaludno mu je citanje Pisma. Naprotiv, ono ce ga podvesti pod osuduna smrt jer nije hteo da od nebeskog Cara primi dar zivota, bez kojeg nije moguce steci

besmrtan zivot.

bb) Borba sa sobom da bi se volja sklonila ka prizivanje.

10


11/51

76. Covek ne postaje dostojan blagog udela cim cuje rec Boziju. Tvrdeci suprotno,ti kod coveka ukidas volju i porices postojanje suprotne sile koja ga ometa. Mi, pak,kazemo da onaj ko slusa rec dolazi do skrusenja i, po povlacenju blagodati po promisluradi covekove koristi, stupa u borbu i uci se ratovanju, suprotstavljajuci se satani. I tekposle dugotrajne borbe i sukobljavanja, on odnosi pobedu i postaje Hriscanin (tj. iskreni

sledbenik Hristov).

vv) Predstave i ubedjenja koja dejstvuju na naklonost volje.

U toj borbi sa sobom um sabira razne podsticajne i pokretacke predstave istine iubedjenja, koje su u stanju da podstaknu i oduseve. Sveti Makarije prvo istice ono sto jeBog ucinio za nase spasenje, kao i obecanja koja je povezao sa ovim delom. Na to se on

cesto vraca.

77. Ljubljeni, nemoj gledati samo na umnu sustinu duse. Besmrtna dusa jedragoceni sasud. Pogledaj kako je veliko nebo i zemlja. Pa ipak, Bog nije pokazao [Svoje]blagovoljenje prema njima, nego samo prema tebi. Pogledaj na svoje blagorodstvo idostojanstvo, jer On ne posla andjela, vec sam dodje da ti pomogne, da te prizovepaloga, ranjenoga, da ti vrati prvobitnu cistotu Adamovu. Sam Bog je dosao da ti

pomogne i da te izbavi od smrti. Stani cvrsto i shvati takvo promisljanje o tebi.78. Zamisli da car susretne neku siromasnu devojku, odevenu u rite i da, ne

ustrucavajuci se, sa nje skine necistu odecu, da umije njenu prljavstinu, ukrasi je svetlimhaljinama i ucini ucesnicom njegove carske trpeze i slavlja. Tako je i Gospod nasao

izranavljenu dusu, dao joj lekarstvo, svukao sa nje zamrljanu odecu i sramotu poroka,obukao je u carsku, nebesku, bozanstvenu, svetlozarnu i slavnu odecu, polozio venac nanju i ucinio ucesnikom carske trpeze na [njenu] radost i veselje.

79. Hriscanstvo nije nesto beznacajno, vec predstavlja veliku tajnu. Shvati svojeblagorodstvo, tj. da si prizvan u carsko dostojanstvo, da si rod izabrani... narod sveti(1.Pt.2,9). Tajna Hriscanstva je neobicna za ovaj svet. Vidljiva slava i bogatstvo cara su

nesto zemaljsko, trulezno, prolazno, a ono Carstvo i ono bogatstvo su bozanstveni,nebeski, slavni, neprolazni i neprestani. Jer, u nebeskoj Crkvi [Hriscani] sacaruju sa

nebeskim Carem. Kao sto je On Prvorodjeni iz mrtvih, tako su i oni koji sacaruju sa Njim- prvorodjeni.

80. Hriscanska obecanja su velika i neizreciva, i to u tolikoj meri da se sa verom ibogatstvom jedne duse ne moze uporediti ni sva slava i lepota neba i zemlje, ni ostalanjihova lepota i ukras, kao ni bogatstvo, krasota i sladost vidljivog. Prema tome, kako dapored tolikih podsticaja i obecanja Gospodnjih ne pozelimo da u potpunosti pristupimo

Gospodu, da mu posvetimo sami sebe, da se, pored svega drugog, po Jevandjelju,odreknemo i same svoje duse, te da osim Njega jedinoga nista vise ne volimo? Eto, sve

nam je to darovano, i jos kakva slava! Koliko je samo Gospod promisljao o nama prekoproroka i otaca! Koliko je izreceno obecanja! Koliko podsticaja! Koliku je blagost Vladika

imao prema nama od samog pocetka! Najzad je preko Svog dolaska Svoju neizrecivublagost prema nama dokazao raspecem, kojim je nas preobracene preveo u zivot.

Medjutim, mi se jos uvek ne odvajamo od svojih prohteva, od ljubavi prema svetu, odrdjavih predubedjenja i navika, pokazujuci se malovernim ili nevernim. Ipak, i poredsvega, Gospod prema nama ostaje milostiv, nevidljivo nas cuvajuci i uspokojavajuci, nepredajuci nas do kraja po gresima nasim poroku i prevarama sveta, i ne dopustajuci, po

Svojoj velikoj milosti i dugotrpljenju, da poginemo, imajuci u vidu da cemo mu se nekadaobratiti.

81. Sta znace reci: Sto oko ne vide, i uho ne cu, i u srce coveku ne dodje, onopripremi Bog onima koji ga ljube (1.Kor.2,9). U ono vreme veliki pravednici, carevi iproroci znadjahu da ce doci Izbavitelj, ali ne znadjahu, ne cuse, niti im u srce dodje da ceOn postradati, da ce biti raspet, da ce se proliti krv na Krstu, da ce biti krstenje ognjem iSvetim Dugom, da ce se u Crkvi prinositi hleb i vino, koji su obraz Njegovog tela i krvi,da ce oni koji se pricescuju vidljivim duhovnim hlebom [u stvari] kusati telo Gospodnje,

da ce apostoli i Hriscani primiti Utesitelja i da ce se obuci silom svise, da ce se udostojitisjedinjenja sa Duhom Svetim. To nisu znali ni proroci, ni carevi, niti im je to dolazilo u

srce.

11


12/51

82. Kad su nam takva blaga pripremljena, kad su nam pruzena takva obecanja, ikad Gospod ima takvo blagovoljenje prema nama, nemojmo biti nemarni i nemojmozakasniti, vec pozurimo u vecni zivot, svecelo se posvetivsi ugadjanju Gospodu.

83. Slusajuci o dostojanstvu duse i tome kako je dragocena ta umna sustina, neshvatas li da je za coveka, a ne za andjele, receno: Stvorimo... ga po obrazu i po

podobiju nasem (Post.1, 26), te da ce nebo i zemlja proci, a da si ti pozvan na

usinovljenje, na bratstvo, da budes nevesta Careva? U vidljivom (svetu) sve sto pripadazeniku pripada i nevesti. Tako se i tebi poverava sve sto je Gospodnje. Jer, On sam jedosao da se zastupi za tebe i da te pozove. Ti, pak, nista ne shvatas, i ne poimas svojeblagorodstvo. Zbog toga pravedno duhovnosac oplakuje tvoj pad: Covek koji je u castinije razumeo, nego se uporedio sa nerazumnim skotovima, i upodobio im se (Ps.48,21).

Posle toga kod njega slede i druge pobude: biti sa sebi srodnim (sto i jeste nascilj), tj. sa Gospodom. Nama je jedino dobro kada sledimo za Gospodom i nema niceg

goreg nego ne slediti za Gospodom.

84. Ako podignes oci ka suncu videces da je njegov krug na nebu, a da mu svetlosti zraci silaze na zemlju i da sva sila svetlosti i blistavosti stremi ka zemlji. Tako i Gospodsedi sa desne strane Oca, iznad svakog nacala i vlasti, ali mu oko pazljivo gleda srca ljudikoji borave na zemlji, kako bi one koji ocekuju Njegovu pomoc podigao tamo gde samprebiva. Jer, On govori: Gde sam ja onde ce i sluga moj biti (Jn.12,26). Medjutim,beslovesne zivotinje su mnogo razboritije od nas. Svaka od njih se sjedinjuje sa sebisrodnom prirodom: divlje sa divljima, a ovce sa svojim rodom. A ti se ne vracas svom

nebeskom srodstvu, tj. Gospodu, vec se svojim pomislima saglasavas sa zlobom,postajuci pomocnik grehu, zajedno sa njim ratujuci protiv sebe i predajuci se na hranu

neprijatelju, slicno ptici koju prozdire orao, ovci koju [ulovi] vuk, ili detetu koje pruzi rukuka zmiji i biva ujedeno.

85. Dusa se sjedinjuje voljom sa onim sa kime se spaja. Prema tome, ona imaudela u svetlosti spokojstva ukoliko u sebi ima svetlost Boziju i ukoliko u njoj zivi,ukrasavajuci se svim vrlinama. Ukoliko, pak, u sebi ima grehovnu tamu, ona potpada podosudu. Dusa koja zeli da zivi kod Boga u vecnom pocinku i svetlosti, treba da, kao sto

smo ranije rekli, pristupi istinskom Arhijereju Hristu, da se zrtvuje, da umre za ranijulukavu tamu, da se usmeri ka drugom zivotu i bozanstvenom opstenju. Kada cujes o

navedenom, obrati paznju na to da li se i u tvojoj dusi zaista ostvarilo. I ako nije, trebada neprestano zalis, places i tugujes. Kao onaj koji je jos mrtav za Carstvo, vapij ka

Gospodu i moli sa verom da te udostoji istinskog zivota. Stvarajuci ovo telo, Bog ga nestvara iz njegove prirode, niti mu dozvoljava da ima zivot, hranu, pice, odelo i obucu iznjega samog. Naprotiv, On ga je stvorio nagog, kako bi sve potrebno za zivot nalaziospolja i kako bi bilo nemoguce da zivi bez onoga sto postoji izvan njega, tj. bez hrane,bez pica i bez odece. Ukoliko se bude ogranicavalo na ono sto poseduje po prirodi, ono cese istrositi i propasti. Isto se desava sa dusom koja u sebi nema svetlosti Bozije, premdai jeste stvorena po obrazu Bozijem. Jer, takvi su domostroj i blagovoljenje Bozije onjenom vecnom zivotu, tj. da duhovnu hranu i duhovno pice, kao i nebesko odelo, prima

od Njegovog Bozanstva, od Njegovog vlastitog Duha, od Njegove vlastite svetlosti, a ne

od svoje prirode. To i sacinjava [njen] istinski zivot.86. Telo svoj zivot, kao sto smo rekli, ima u onome sto je izvan njega, tj. u zemlji.

Ono bez onog sto postoji izvan njega ne moze da zivi. Tako i dusa treba jos ovde da sepreporodi za onu zemlju zivih, da se u njoj duhovno hrani, da duhovno uzrasta,napredujuci u Gospodu. [Potrebno je] da je Bozanstvo obuce u neizrecivu rizu nebeskelepote. Ako se ne bude hranila tom hranom, ona nece moci da zivi u netruleznoj sladosti ipokoju. Jer, priroda Bozija ima i hleb zivota, tj. Onoga koji je rekao: Ja sam hleb zivota

(Jn.6,35), i vodu zivu (Jn.4,10), i vino koje veseli srce coveka (Ps.103,15), ijelej radosti(Ps.44,8), i mnogorazlicnu hranu nebeskog Duha, i svetlozarne nebeske rize koje dariva

Bog. U tome se i sastoji nebeski zivot duse. Tesko telu koje se zaustavlja na svojoj prirodizato sto ce se raspasti i umreti. Tesko i dusi koja se zaustavlja na svojoj prirodi, nemajuci

opstenja sa Bozanstvenim Duhom zato sto ce umreti ne udostojivsi se vecnog zivota

Bozanstva. Pravi prijatelji, srodnici i poznanici puni ljubavi placu i gube nadu zbogbolesnika koji vise ne mogu da primaju hranu. Tako Bog i sveti andjeli smatraju

12


13/51


14/51

gospodara. Ona ce se srusiti, opusteti, i napuniti svakom necistotom i neredom: tu se, poreci proroka, nastanjuju sove i demoni(Is.13,21). U opustelom domu sebi nalaze mestodivlje kokoske, psi i svaka necistota. Tesko dusi koja ustaje od svog teskog pada i koja usebi ima one koji je ubedjuju i prinudjavaju da ostane u neprijateljstvu sa svojimZenikom, koji nameravaju da izopace misli koje joj dolaze od Hrista.

gg) Navedenim predstavama dusa je gotova na priziv da sleduje zaGospodom.. Medjutim, dolaze misli da nece u tome uspeti i slabe zelju. SvetiMakarije ih odbija isticanjem opasnosti zbog odlaganja dela spasenja. Moze se,

naime, istrositi dutotrpljenje Bozije, usled cega je pogibao neizbezna.

93. Bojim se da se na nama koji zivimo nemarno i koji se povodimo za

predrasudama, vremenom ne ispuni apostolska izreka: Ili prezires bogatstvo njegovedobrote i krotosti i dugotrpljenja, ne znajuci da te dobrota Bozija na pokajanje vodi?(Rim. 2,4). Ukoliko i pored Njegove dugotrpeljivosti, blagosti i krotosti umnozimo brojgrehova i svojim nemarom i neradom sebi pripremimo najtezu osudu, na nama ce seispuniti apostolska rec: Nego svojom upornoscu i nepokajanim srcem sabiras sebi gnev

za dan gneva i otkrivanja pravednoga suda Boga (Rim.2,5). Jer, velika je i neizrecivablagost Bozija, neobjasnjivo je Bozije dugotrpljenje prema ljudskom rodu. Treba samo dase otreznimo i da se postaramo da se potpuno obratimo Bogu, kako bismo steklispasenje.

94. Ako zelis da upoznas dugotrpljenje Bozije i Njegovu veliku blagost, obratimo se

bogonadahnutom Pismu. Vidi samo koliko su gresili Izrailjci, od kojih su oci, kojima sudata obecanja, od kojih je Hristos po telu, ciji su zaveti i bogosluzenje (Rim.9,4-5). Koliko

puta su skretali. Pa ipak, Bog ih nije potpuno ostavljao. Naprotiv, On ih je, na kracevreme, radi njihove koristi, predavao iskusenjima, zeleci da nevoljom omeksa okorelostnjihovog srca. On ih je obracao, podsticao, slao im proroke, dugo vremena pokazujucitrpljenje prema njihovim sagresenjima i spoticanjima. Kada su mu se obracali, On ih jerado primao, i kad su ponovo skretali, On ih nije ostavljao, vec ih je preko prorokaprizivao obracenju. I mada su se mnogo puta udaljavali od Njega i obracali ka Njemu, On

ih je svaki put rado susretao i covekoljubivo primao, sve dok najzad nisu upali u velikigreh, polozivsi ruku na svog Vladiku, koga su, po predanju otaca i svetih proroka,

ocekivali kao Izbavitelja, Spasitelja, Cara i Proroka. Kad je dosao, oni ne samo da ga nisuprihvatili, vec su ga, podvrgnuvsi ga velikoj poruzi, predali na krst, na smrtnu kaznu. Tom

velikom uvredom i prevelikim sagresenjem njihovi preterani gresi su se ispunili. Zbogtoga su najzad ostavljeni. Duh Sveti se udaljio od njih kad se razdrala crkvena zavesa.Zbog toga su njihov hram neznabosci porusili i doveli do opustosenja, po presudiGospodnjoj: Nece ostati ovde kamen na kamenu koji se nece razmetnuti(Mt.24,2). Takosu oni konacno predani neznaboscima. Po svoj zemlji su ih rasejali carevi koji ih porobise,i bese im naredjeno da se vise ne vracaju u svoju zemlju.

95. Tako i sada milostivi i prema svima blagi Bog projavljuje Svoje dugotrpljenje.Premda vidi mnogobrojna saplitanja svakoga, On cuti, ocekujuci da se, vremenom,

otreznimo i promenimo, te da prestanemo da ga zalostimo. On sa velikom ljubavlju i

radoscu prima onoga koji se okrece od greha, jer govori: Radost bivapred andjelimaBozijim zbog jednog gresnika koji se kaje (Lk.15,10), i jos: Tako nije volja Oca vasegnebeskoga da propadne jedan od ovih malih (Mt.18,14), i najmanjih. Medjutim, onaj ko[zna] da Bog prema njemu pokazuje veliko milosrdje i dugotrpeljivost, da ga ne kaznjavaza svako grehovno saplitanje, ni tajno ni javno, da sve vidi ali cuti, ocekujuci pokajanje,pa ipak, pavsi u veliku nemarnost, dodaje greh na greh, lenjost pripaja lenjosti, i na

jednom sagresenju nazidjuje drugo - najzad ispunjava meru grehova i vec pada u greh iz

koga ne moze da se izvuce. Tada se on satire i gine, predajuci se lukavome.

96. Isto je bilo sa Sodomljanima. Mnogo greseci i ne obracajuci se, oni su najzad,

hoteci da svoju zlu volju za muzelostvom ostvare na andjelima, upali u toliki greh dapokajanju vec nije bilo mesta. Oni su, prevazisavsi meru grehova, najzad odbaceni i, poBozijem sudu, spaljeni ognjem. Tako je bilo i u vreme Noja. Padajuci mnogo puta i ne

prinoseci pokajanje, oni su se pruzali do takvih grehova da su najzad razvratili celuzemlju. Tako je i prema Egipcanima, koji su mnogo gresili prema narodu Bozijem, Bog

14


15/51

dugo bio milostiv, ne nalazuci kazne koje bi ih istrebile, vec samo poucile i navele naobracenje i pokajanje. On im je nanosio lake udarce, javljajuci Svoje dugotrpljenje iocekujuci njihovo pokajanje. Medjutim, mnogo greseci pred narodom Bozijim, cas seobracajuci, cas raskajavajuci, utvrdivsi se u drevnom neverju zlog proizvoljenja iobremenivsi poslovima narod Boziji, oni su najzad, u trenutku kad je Bog preko Mojsija

uz mnostvo cuda izveo narod iz Egipta, ucinili veliki greh, pojurivsi za narodom Bozijim.

Zbog toga ih je bozanstvena pravda najzad istrebila i pogubila, potopivsi ih vodom ipriznavsi ih nedostojnim cak i vidljivog zivota.

97. Mi smo se nesto opsirnije, ljubljeni, [bavili navodjenjem] misli iz Pisma dabismo potvrdili da je potrebno da se sto pre obratimo i pozurimo ka Gospodu, koji jemilostiv prema nama i ocekuje da se potpuno udaljimo od svakog lukavstva i rdjavogpredubedjenja. On, naime, sa velikom radoscu prima one koji se obrate. Mi smo, kazem,nesto opsirnije [govorili] o tome kako iz dana u dan ne bi raslo nase prenebregavanje,

kako se ne bi u nama umnozavali gresi nasi, cime bismo na sebe navukli gnev Boziji.Stoga se postarajmo da, obrativsi se sa iskrenim srcem, pristupimo Gospodu. Nemojmo

ocajavati za svoje spasenje prilikom secanja na ranije grehe. Jer, ocajanje jenasaptavanje zla i podlosti koje coveka privodi raslabljenosti, nemaru i bezbriznosti, kako

se ne bi obratio Gospodu i kako se ne bi spasao.

dd) Medjutim, sto je dusa bliza resenosti da zapocne delo spasenja,neprijatelj na nju ustremljuje svoje poslednje raspaljene strele ocajanja i

beznadja.

98. Desava se da satana sa tobom vodi razgovor u srcu: "Pogledaj koliko si zla

ucinio. Pogledaj kakvim besnilom je ispunjena tvoja dusa. Ti si se toliko opteretio gresimada se vise ne mozes spasti". On to cini da bi te vrgnuo u ocajanje, zato sto mu jeneprijatno tvoje pokajanje. Jer, otkako je kroz prestup usao greh, on neprestanorazgovara sa dusom kao covek sa covekom. Ti mu, medjutim, odgovaraj: "U PismuGospodnjem imam svedocanstvo: Necu smrt gresnika, nego pokajanje, kako bi se obratiood rdjavog puta i bio ziv (Jez.33,11). Jer, On je i sisao zbog toga da spase gresnike, da

vaskrsne mrtve, da ozivi umrtvljene, da prosveti one koji se nalaze u tami". I zaista,dosavsi, On nas je prizvao usinovljenju, u sveti mirni grad, u zivot koji nikad ne umire, u

netruleznu slavu. Mi jedino treba svom pocetku da pruzimo dobar kraj, da prebivamo usiromastvu, stranstvovanju, zlopacenju, da ne prestajemo da molimo Boga i da

neodstupno udaramo u vrata. Kao sto je telo blisko dusi, tako je i Gospod blizak i gotovda pridje i otvori zakljucana vrata srca, te da nam daruje nebesko bogatstvo. On je blag icovekoljubiv i obecanja Njegova su pouzdana, samo ako ga do kraja budemo trazili.

99. Predstavi sebi persijski i rimski oko i dva hrabra mladica iste snage koji izlaze iznjih na borbu. Tako su i protivnicka sila i um jednake snage. Kao sto satana primamljujedusu i lazima je privodi svojoj volji, tako mu se i dusa suprotstavlja, izbegavajuci da mu

se u bilo cemu povinuje. Jer, obe sile mogu jedino da podsticu, ali ne i da prisiljavaju nazlo ili dobro. Proizvoljenju se daje pomoc Bozija i ono borbom stice oruzje sa neba kojim

pobedjuje i iskorenjuje greh. Jer, dusa moze da se suprotstavi grehu, ali bez Boga ne

moze da pobedi i iskoreni zlo. Oni, pak, koji trvde da je greh slican silnome divu, a dusadecaku - rdjavo govore. Jer, kad bi zaista postojala takva neravnopravnost, i greh bioslican divu, a dusa - decaku, bio bi nepravedan Zakonodavac koji je coveku dao zakon davodi borbu sa satanom.

100. Ukoliko nam izgleda neizvodljivo i nemoguce da se obratimo od mnostva

grehova koji su nas obuzeli (sto predstavlja, kao sto smo rekli, nagovor zla i smetnjunaseg spasenja), setimo se i ne zaboravimo kako je Gospod, dosavsi k nama po blagosti

Svojoj, slepima davao vid, isceljivao raslabljene, lecio svaku bolest, vaskrsavao mrtvekoje je vec zahvatilo truljenje i raspadanje, gluvima otvarao sluh, iz jednog coveka

izagnao legion demona i onome koji je dosao do ludila vratio zdravi um. Utoliko pre ce Ondusu koja mu se obraca, od Njega iste milost i ocekuje pomoc - i obratiti, i privesti uradost bestrasca, u stanje svake vrline, u obnovljenje uma, dati joj zdravlje, prozrenje

razuma, mir pomisli, i iz slepila, gluvoce i mrtvila neverja je uzvesti ka celomudrenostivrlina i cistoti srca. Jer, Onaj ko je sazdao telo, stvorio je i dusu. Po Svojoj blagosti

15


16/51

boraveci na zemlji, On je onima koji su mu prilazili i od Njega iskali pomoc i isceljenje,kao blag i jedini Lekar, stedro pruzao ono sto im je bilo potrebno. Isto tako je On stedar iu duhovnom.

101. Svim tim nas On ubedjuje da neodstupno, neprestano i neumorno istemoblagodatno zastupnistvo. On je i dosao radi gresnika, radi toga da mu se obrate, i da

isceli one koji poveruju U Njega. Mi jedino treba da odstupimo od rdjavih predubedjenja,

te da, prema svojoj snazi, omrznemo lose poduhvate i prevare sveta, da se odviknemood lukavih i sujetnih pomisli, da se uvek, po meri svojih sila, prilepljujemo uz Njega. On

je, pak, gotov da nam ukaze Svoju pomoc, zato sto je veoma milosrdan. Onozivotvorava, izlecuje neisceljive strasti, izbavlja one koji prizivaju Njegovo ime, koji muse obracaju, i koji se po svom proizvoljenju i po sopstvenoj volji, srazmerno svojoj snazi,udaljuju od svake svetske ljubavi, odvajaju razum od zemlje, i Njemu se ustremljuju[svom] svojom ceznjom i iskanjem.

djdj) Kada su sve protivne misli odstranjene, borba sa samim sobom radipodsticanja volje se zavrsava. Obrazovana je resenost da se sluzi Gospodu radiizgradjivanja svog spasenja. Ta resenost je snazna kao smrt. Ona se izrazava

ovako: "Vise necu popustati grehu pa makar umro".

102. Sveti Makarije govori o dusi u kojoj postoji istinska resenost. Ma sta da joj se

desi, usred hiljadu iskusenja, ona sve trpi i govori: "Necu ga (tj. Gospoda) ostaviti, pamakar umrla".

ee) Cesce se ova resenost izrazava zrtvovanjem duse, kao sto su klali

zivotnje prilikom zrtvoprinosenja. Jer, ta resenost je zaista prinosenje sebeGospodu kao svepaljenice.

103. Telesni covek, koji se resava da pristupi izmeni samog sebe, najpre mora daumre i postane neplodan za onaj raniji lukavi zivot.

104. (O zrtvovanju je postojao propis) da zrtvu napre jerej zakolje, te da ugine,kako bi je zatim isekao na komade, osolio, i potom polozio na oganj. Jer, ukoliko ih jerej

najpre ne preda zaklanju i smrti, ovce se nece osoliti, niti prineti Vladici na zrtvusvepaljenicu. Tako je i dusa nasa duzna da, pristupajuci istinskom Arhijereju Hristu, budezaklana Njegovom [rukom] i da umre za svoje mudrovanje i za rdjavi zivot kojim jezivela, tj. za greh. Kao sto zivot ostavlja zrtvu, tako i ona treba da ostavi strasti. Kao sto

telo umire, kad iz njega izadje dusa i vise ne zivi zivotom kojim je zivelo, tj. ne cuje i nehodi, tako i dusa umire za lukavi zivot kojim je zivela kada nebeski Arhijerej Hristos,

blagodacu Svoje sile, u dusi preda zaklanju i smrti zivot za svet, te ona niti cuje, nitigovori, niti [vise] zivi u grehovnoj tami. Jer, [tada] lukavstvo strasti, kao njena dusa, po

blagodati izlazi iz nje. I apostol uzvikuje, govoreci: Meni se razape svet i ja svetu(Gal.6,14).

zz) Da bi snaznije tu istinu zapecatio u secanju, Sveti Makarije opsirno

objasnjava da svi neuspesi u duhovnom zivotu, svi padovi i otpadanja, i svanaravstvena nastrojenja proishode iz nedostatka samoodrecne resenosti da sesluzi Gospodu uz odricanje od svega.

105. Vrlo je malo onih koji su sa dobrim pocetkom spojili dobar kraj, koji su bezsaplitanja dosli do cilja, koji imaju jednu jedinu ljubav prema Jedinome Bogu i koji su seod svega odvojili. Mnogi dolaze do umiljenja, mnogi postaju pricasnici nebeske blagodati,bivaju ranjeni nebeskom ljubavlju, ali ne uspevaju da izdrze razlicitu borbu, podvige,napore i iskusenja od lukavog koji ih susrecu na putu, buduci da svako ima zelju prema

necemu u svetu. Zbog slabosti ili nemarnosti, zbog plasljivosti volje ili zbog ljubavi premanecem zemaljskom, [covek] se ne odrice u potpunosti svoje privrzenosti [prema svetu],

vracajuci se ka razlicitim i raznovrsnim svetskim zeljama, ostaje u svetu i pogruzava se unjegovu dubinu. Oni, pak, koji zaista nameravaju da do kraja prohode dobar zivot, ne

treba da dobrovoljno uz onu nebesku ljubav prihvataju ili mesaju nikakvu drugu ljubav iprivrzenost, kako ne bi stvorili duhovnu smetnju i vratili se nazad i kako se najzad ne bi

16


17/51

lisili zivota. Kao sto su obecanja Bozija velika i neizreciva i neiskaziva, tako su i namapotrebni vera, i nada, i napor, i veliki podvizi i dugotrajno ispitivanje. Predragocena sublaga koja ocekuje covek koji zeli nebesko Carstvo. On zeli da sa Hristom caruje ubeskonacne vekove. Zar se, onda, nece resiti da sa marljivoscu za ovo kratko zivotnovreme do same smrti trpi borbu, napor i iskusenja? Gospod uzvikuje: Ako hoce ko za

mnom ici, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj i, radujuci se sve vreme,za mnom ide

(Mt.16,24). I jos:Ako neko... ne mrzi oca svoga, i mater, i zenu, i decu, i bracu, i sestre,pa i dusu svoju, ne moze biti moj ucenik(Lk.14,26). Mnogi od ljudi koji zele da nasledeCarstvo i vecni zivot ipak ne odustaju da zive po svojim prohtevima i da idu za svojomvoljom, ili, bolje reci, da slede onog koji u njih seje sujetu. Ne odrekavsi se sebe, onihoce da naslede vecni zivot - sto nije moguce.

106. Istinita je rec Gospodnja. Bez saplitanja hode oni koji su se, po Gospodnjojzapovesti, u potpunosti odrekli sebe, koji se odvracaju od svih svetskih zelja, veza,

zabava, zadovoljstava, poslova i koji imaju pred ocima jedino Gospoda, zeleci da tvoreNjegove zapovesti. Prema tome, svako skrece svojom sopstvenom voljom, buduci da

zaista nije hteo da se odrekne sebe, buduci da pored one ljubavi ima naklonost jos premanecemu, da se nasladjuje jos nekim zadovoljstvima ili zeljama ovoga veka, izbegavajuci

ljubav prema Gospodu u punoj meri, dostpunoj [ljudskom] proizvoljenju i htenju.

107. Ponekad se naizgled dobri poduhvati sprovode radi slave i ljudske pohvale, stoje pred Bogom ravno nepravdi i kradji i ostalim gresima. Jer, receno je: Bog rasipa kosticovekougodnika (Ps.52,6). I prividno dobrim delima lukavi zeli da se okoristi, buduci da

je veoma raznovrstan i obmanjiv u svetskim zeljama. Greh coveka lovi preko nekezemaljske ili telesne ljubavi za koju se on veze po svojoj sopstvenoj volji, i koja za njega

postaje okov, uza, tesko breme koje ga potapa i davi u ovom lukavom veku, nedopustajuci mu da se sabere i vrati Bogu. Jer, covekov um se obremenjuje onim sto

covek zavoli u svetu. [Ta veza] ovladava njime, ne dozvoljavajuci mu da se sabere. Odtoga zavisi i ravnoteza i stremljenje i prevlast poroka. Time se ispituje citav ljudski rod,svi Hriscani koji zive u gradovima, u gorama, u obiteljima, u poljima ili u pustimmestima. Jer, ulovljen sopstvenom voljom, covek pocinje da nesto voli. Ta ljubav sevezuje za nesto i vec nije u potpunosti usmerena ka Bogu. Na primer, jedan voli imanje,

drugi zlato i srebro; jedan sluzi stomaku, drugi telesnim zeljama; jedan voli ucenusvetsku mudrost radi slave ljudske, drugi vlast; jedan slavu i cast ljudsku, drugi gnev imaniju (jer se, zbog ljubavi, suvise brzo predaje strasti); jedan neblagovremeno

sastajanje, drugi ljubomoru; jedan citav dan provodi u mastanjima i zadovoljstvima,drugi se vara zaludnim pomislima; jedan radi ljudske slave voli da je zakonoucitelj, drugi

uziva u nemaru i raslabljenosti; jedan se vezuje za odelo i haljine, drugi se predajezemaljskim brigama; jedan voli spavanje i sale, drugi psovke. Na taj nacin, covek je

vezan za svet necim malim ili velikim i to ga zadrzava, ne dozvoljavajuci mu da sesabere. Covek voli onu strast sa kojom se ne bori hrabro. Ona ovladava njime,obremenjuje ga, postaje njegovo okov i ometa ga da se obrati Bogu, da mu ugodi, da muposluzi, da postane podesan za Carstvo i da nasledi vecni zivot.

108. Dusa koja zaista tezi Gospodu sva u potpunosti svoju ljubav ustremljuje ka

Njemu. Koliko ima snage, ona se vezuje uz Njega jedinog svojim proizvoljenjem. U tomeona za sebe i nalazi pomoc, odrice se sebe same, i ne ide za prohtevima svog uma,buduci da on, zbog zla koje je neodvojivo od nas i koje nas vara, ide za lukavim. Na taj

nacin, cim zavoli Gospoda, dusa se izvlaci iz zamki sopstvenom verom i velikimstaranjem, da bi se, pomocu svise, udostojila i vecnog Carstva. Istinski ga zavolevsi, posopstvenoj volji i uz Gospodnju pomoc, ona se vec ne lisava vecnog zivota.

109. Kako bismo jasnije pokazali da mnogi po sopstvenoj volji ginu, tonu u more ipadaju u ropstvo, predstavi sebi kucu u plamenu. Onaj ko namerava da se spase, odmah,posto sazna za pozar, bezi napolje. Ostavivsi sve i resivsi da pobrine samo o dusi svojoj,

on uspeva da se spase. Onaj, pak, ko resi da sa sobom uzme izvesne kucne predmete iliodecu, ulazi u dom i pocinje da skuplja. Za to vreme oganj zahvata kucu i on zajedno sa

kucom gori u plamenu. Vidis li kako je on poginuo po sopstvenoj volji zbog ljubavi prema

necem privremenom? Slicno tome, [predstavi sebi] da neki plove morem i da ih sustizejaka bura. Jedan se skida nag i baca u vodu, resivsi da se sam spase. Nosen valovima i

17


18/51

lako se krecuci, on pliva po talasima i nalazi mogucnost da se izbavi iz gorkog mora,spasavajuci dusu svoju. Drugi, pak, zeleci da spase i nesto od svoje odece, misli da ceuspeti da pliva odeven i da ce i tako uspeti da izidje iz mora. Medjutim, odelo koje jeuzeo postaje teret koji ga potapa u dubinu morsku. Tako on gine radi male koristi, nepobrinuvsi se jedino za svoju dusu. Vidis li kako je on umro svojom voljom? Zamisli jos

da se rasculo o nailasku inoplemenika. Jedan se, cim je do njega dopro sluh, ni malo ne

cekajuci i bez icega, odmah dao u bekstvo. Drugi je, ne verujuci da idu neprijatelji, ilizeleci da nesto od svojih stvari uzme sa sobom, zakasnio sa bekstvom. Dosli suneprijatelji, zarobili ga i odveli u stranu zemlju, prinudivsi ga da zivi u ropstvu. Vidis likako je i on po sopstvenoj volji, usled raslabljenosti, plasljivosti i vezanosti za nekestvari, odveden u ropstvo?

110. Njima su slicni oni koji ne idu za zapovestima Gospodnjim, koji se nisu odreklisebe samih i nisu zavoleli jedino Gospoda, vec su se dobrovoljno vezali zemaljskim

uzama. Ako zelis da poznas pravu i savrsenu ljubav prema Gospodu iz svetog ibogonadahnutog Pisma, pogledaj na Jova koji je, da tako kazemo, svukao sa sebe sve

sto je imao - decu, imanja, stoku, sluge i ostalo nasledje. Smatrali su da on ima mnogaimanja, premda se, posto ga je Gospod ispitao, pokazalo da nije imao nista osim Boga

jedinog. Isto tako je i Avraam odmah sve svukao kad mu je Gospod naredio da izidje iz

zemlje i roda i doma oca njegovog (Post.12,1). [On je ostavio] i domovinu, i zemlju, isrodnike, i roditelje - sledujuci jedino reci Gospodnjoj. Usred mnogih ispitivanja iiskusenja i u svim slucajevima - i kada mu je bila oduzeta zena, i kada je ziveo i trpeouvredu u tudjoj zemlji - on je dokazao da je Boga ljubio iznad svega. Najzad, kad je poobecanju i posle mnogih godina stekao jedinorodnog i toliko zeljenogsina, Bog od njegalicno zahtevase da ga sa gotovoscu prinese na zrtvu. I Avraam se svukao i istinskiodrekao sebe. Jer, tim prinosenjem jedinorodnog [sina] on je pokazao da nista osim Boga

nije voleo. Kad je on sa takvom gotovoscu davao sina, utoliko pre bi, ukoliko bi se to odnjega trazilo, sa svom gotovoscu i usrdjem ostavio i citavo svoje imanje ili ga odjednom

podelio siromasima. Vidis li pravu i potpunu ljubav koja se dobrovoljno predaje Gospodu?

111. Tako i oni koji zele da budu sunaslednici njihovi ne treba da ljube nista osimBoga, kako bi se, u vreme kad budu podvrgnuti ispitivanju, pokazali spremni i iskusni, i

kako bi savrseno ocuvali svoju ljubav prema Gospodu. Podvig ce do kraja proci samo onikoji su po svojoj volji uvek ljubili jedino Boga i koji su se odvojili od svake svetskeljubavi. Medjutim, moze se naci vrlo malo ljudi koji su stekli takvu ljubav, koji se odricu

svih svetskih uzivanja i zelja, i koji su velikodusno pretrpeli napade i iskusenja lukavog.Mnogi ljudi zele da se udostoje Carstva bez napora, bez podviga, bez prolivanja znoja.

To, medjutim, nije moguce.

112. U svetu ima [ljudi] koji odlaze kod bogatog coveka da bi kod njega radili zavreme zetve ili za vreme nekog drugog posla, i da bi dobili ono sto im je potrebno zaishranu. Neki od njih su, medjutim, lenjivi i nemarni i ne trude se i ne iscrpljuju u kucibogatasa, ali ipak, kao da su ispunili svoje delo, traze istu platu sa onima koji su sestrpljivo i marljivo trudili iz sve svoje snage. Citajuci Pismo, ili [povest] o nekom

pravedniku, o tome kako je ugodio Bogu, kako je postao prijatelj i sabesednik Boziji, ili o

svim ocima, tj. kako su postali prijatelji i naslednici Boziji, koliko su pretrpeli nevolja,koliko su stradali radi Boga, koliko su ostvarili vrlinskih dela i podviga - i mi isto takoublazavamo [svetitelje] i hocemo da se udostojimo jednakih darova i dostojanstava, rado

zelimo da steknemo one slavne darove, odlazuci, medjutim, na stranu njihove napore,podvige, skorbi i stradanja. Mi hocemo da steknemo pocasti i dostojanstva koja su oniprimili od Boga, ali na sebe ne prihvatamo njihova iscrpljivanja, trudove i podvige.Medjutim, kazem ti da sve to zeli i prizeljkuje svaki covek: i bludnik, i carinik, inepravedni ljudi bi hteli da naslede Carstvo na lak nacin, bez napora i podviga. Na putuse i susrecu mnoga iskusenja, ispitivanja, nevolje, borbe i prolivanje znoja, da bi seotkrili oni koji zaista iz sveg proizvoljenja i svim silama sve do smrti ljube jedinogaGospoda, nemajuci osim Njega nista drugo pozeljno. Zvog toga oni po pravdi ulaze u

nebesko Carstvo, odrekavsi se sebe samih, po reci Gospodnjoj, i zavolevsi jedinog

Gospoda iznad svog disanja. Za svoju krajnju ljubav oni ce biti nagradjeni najvisimnebeskim darovima.

18


19/51

5. PODVIZNICKO STANjE

a) Odlucnost je ishodna tacka. Njoj treba odrediti cilj, da joj trud ne bi biobesplodan. U cemu se sastoji taj cilj? U tome da se blagodacu Duha Svetogadodje do obnovljene prirode. Onaj ko ima resenje sve svoje nastojanje treba da

usmerava na to da ga Duh Sveti oseni silom i dejstvom, kako bi oganj poceo daopaljuje sve necisto. Pri tome kao da dusa ulazi u dusu, kao da covek duhovnoozivljava, ili kao da tek postaje covek. To je glavna misao Svetog Makarija, okokoje se grupisu sve ostale.

113. Onaj ko prilazi Bogu i.zaista zeli da sledi Hrista, treba da prilazi sa ciljem da se

promeni, da se pokaze kao bolji i nov covek, koji u sebi ne zadrzava nista od onog sto jesvojstveno starom coveku. Jer, receno je:Ako je ko u Hristu, nova je tvar(2.Kor.5,P).

114. Dusa koja istinski veruje u Hrista treba da iz sadasnjeg porocnog stanjapredje u drugo, dobro stanje i da sadasnju ponizenu prirodu zameni drugom,bozanstvenom prirodom, postavsi nova silom Svetoga Duha. Tek tada ona moze postatipogodna za nebesko Carstvo. Tako nesto mozemo da postignemo jedno mi koji verujemo,

koji ga istinski ljubimo i koji ispunjavamo sve Njegove zapovesti. Drvo koje je Jelisejbacio u vodu, iako po prirodi lako, na sebi iznese gvozdje, koje je po prirodi tesko.

Utoliko ce pre Gospod jos ovde poslati lakog, lakopokretnog, blagog i nebeskog DuhaSvog da dusu, kojaje potonula u vodama lukavstva, olaksa, okrili i iznese u nebeske

visine, pretvorivsi i promenivsi joj prirodu.

115. Kao sto je telo bez duse mrtvo i ne moze nista da cini, tako je i dusa mrtva zaCarstvo bez nebeske duse, tj. Duha Bozijeg, i ne moze da cini nista sto je Bozije.

116. Onaj ko se stara da poveruje i da pridje Gospodu treba da se moli da jos ovde

primi Duh Boziji koji i jeste zivot duse. Gospod je stoga i dosao da jos ovde dusi darujezivot, tj. Duha Svetog.

117. Bog je imao toliko blagovoljenje prema tebi da je sisao sa svetih nebesa, usebe primio tvoju slovesnu prirodu i zemaljsko telo, sjedinivsi ih sa Svojim Bozanstvenim

Duhom, kako bi i ti, koji si od praha, u sebe primio nebesku dusu. Ako tvoja dusa bude uzajednici sa Duhom, i ako u nju udje nebeska dusa, ti ces postati savrseni covek u Bogu,naslednik i sin.

118. Treba, dakle, da zavolimo Gospoda, da se postaramo da napredujemo u svim

vrlinama, da neumorno i neprestano istemo da u potpunosti i savrseno primimo obecanjeNjegovog Duha, kako bi ozivele duse nase jos dok smo u telu. Jer, dusa nece biti

pogodna za nebesko Carstvo ukoliko jos u ovom veku, zbog velike vere i molitava, u sebene primi osvecenje Duha, ukoliko ne postane pricasnik Bozanstvene prirode, i ukoliko sene sjedini sa blagodacu pomocu koje moze da neporocno i cisto ispunjava svakuzapovest.

119. Usled preslusanja prvog coveka, mi smo u sebe primili nesto strano nasojprirodi - stetne strasti, koje smo, navikom i dugotrajnim usvajanjem, pretvorili gotovo u

svoju prirodu. I opet, neobicnim darom Duha treba da izagnamo iz sebe tu tudjost i da usebi uspostavimo prvobitnu cistotu. I ukoliko sada, uz mnogo moljenje, iskanje, veru i

molitvu i odvracanjem od sveta, u sebe ne primimo onu nebesku ljubav Duha, i ukolikose nasa priroda, oskrnavljena grehom, ne prilepi uz ljubav, tj. uz Gospoda, ukoliko ne

bude osvecena onom ljubavlju Duha i mi do kraja ne budemo bez spoticanja, sa svomtacnoscu ziveci u zapovestima Gospodnjim - necnjemo moci da steknemo nebeskoCarstvo.

b) Blagodat je prisutna vec kod onoga ko se sa pokajanjem obratioGospodu kroz primanje tajne. Medjutim, ona se ne projavljuje kod svih na istinacin. Jedne odmah osenjuje, a druge podvrgava dugim ispitivanjima, da binajzad pokazala svoje dejstvo.

19


20/51

120. Bezmerna i neuhvatljiva premudrost Bozija, na neshvatljiv i neispitljiv nacin,raznovrsno razdeljuje blagodat ljudskom rodu radi ispitivanja samovlasne volje, kako bise projavili oni koji svim srcem vole Boga i koji radi Njega podnose svaku opasnost isvaki napor. Jer, poneke, jos dok zive u svetu i bez ikakvih napora i iznurivanja sa njihovestrane, cim samo pristupe sa verom i molitvom, odmah susrecu darovi i uzdarja Duha

Svetog. Medjutim, Bog ne daje blagodat bez razloga, ne u nevreme i ne tek tako, vec po

neizrecivoj i neuhvatljivoj mudrosti, kako bi se ispitalo proizvoljenje i samovlasna voljaonih koji brzo dobijaju blagodat, tj. da li osecaju dobrocinstvo, milost koja im je ukazanai sladost Boziju, koja im je saopstena bez ikakvih njihovih napora. Jer, udostojivsi se[takvih darova], oni su duzni da pokazu revnost, neumornost, napor i plod ljubavi svojomvoljom i proizvoljenjem, da uzvrate za darove, tj. da sebe u celini predaju ljubavi Bozijoj,ispunjavajuci samo Gospodnju volju i savrseno se udaljajuci od svake telesne zelje.

121. Nekima, premda se i udaljuju od sveta i, po Jevandjelju, odricu od ovog veka,

sa velikim trpljenjem napredujuci u molitvi, postu, u marljivosti i drugim vrlinama, Bogne daje brzo blagodat, spokojstvo i duhovne darove. On kasni i zadrzava dar i to ne bez

razloga, ne u nevreme i ne slucajno, vec po Svojoj neizrecivoj mudrosti - radi ispitivanjasamovlasnosti volje; kako bi video da li Njega, koji je obecao da daje onima koji istu i

otvara vrata zivota onima koji u njih udaraju, smatraju vernim i istinitim; kako bi video

da li su istinski poverovali u Njegovu rec; da li ce do kraja istrajati u nepokolebivoj veri;da li ce sa svom usrdnoscu iskati i traziti; nece li se mozda odvratiti od Njega zbogzlopacenja i straha; nece li se predati lenjosti, upavsi u neverje i beznadeznost i nepretrpevsi do kraja, usled dugotrajnosti ispitivanja njihove volje i proizvoljenja.

122. Onaj, pak, ko, usled Bozijeg odlaganja i zadrzavanja, ne dobija brzo

[blagodat], postaje jos zagrejaniji i jos silnije zeli nebeska blaga, svakodnevno dodajucisve vecu ceznju, staranje, neumornost, usrdje, sveukupnost vrlina, glad i zedj, u nameri

da dobije blago. On ne slabi od porocnih pomisli koje se nalaze u dusi, ne pada u lenjost,netrpeljivost i ocajanje, niti se zbog zakasnjenja [dolaska blagodati] predajeraslabljenosti koju izaziva pomisao: "Kad cu, najzad, steci blagodat Boziju!", kojom lukaviprivodi nemaru. Naprotiv, koliko Gospod odlaze i kasni, ispitujuci veru i ljubav voljenjegove, on utoliko usrdnije i marljivije treba neumorno i nepokolebivo da iste dar Boziji,

buduci da je jednom poverovao i ubedio se da je Bog veran i istinit, da je obecao daSvoju blagodat da onima koji je istu sa verom i sa trpljenjem do kraja.

123. Verne duse Boga smatraju odanim i istinitim, utvrdivsi [ispravnost] istinite

reci: Bog je istinit (Jn.3,33). Saobrazno tome, i ranije navedenom pojmu vere, oni samisebe, po svojoj snazi, isputuju da li u cemu imaju nedostatak, tj. da li se trude, da li se

podvizavaju, da li se naprezu, da li imaju veru, ljubav i ostale vrline. Ispitavsi se dodetalja, oni se, prema svojim silama, naprezu i prinudjavaju da ugode Bogu, poverovavsi

jedanput da ih On, kao istinit, nece lisiti darova Duha ukoliko do kraja sa svom usrdnoscuistraju uz Njega u sluzenju i trpljenju, da ce ih, jos dok su u telu, udostojiti nebeskeblagodati i da ce naslediti vecni zivot.

124. Na taj nacin, oni okrecu svu svoju ljubav prema Gospodu, odricuci se svega,

Njega jedinoga ocekujuci sa silnom zeljom, sa gladju i zedju, svagda cekajuci upokojenje

i utehu od blagodati, ne uspokojavajuci se i ne teseci se i svojom voljom se ne vezujuci niza sta od ovoga sveta, vec se stalno protiveci vastastvenim pomislima, i iscekujuci pomoci podrsku samo od Boga. Takvim dusama, koje pokazuju veliko staranje, proizvoljenje itrpljenje, sam Gospod na tajanstveni nacin pruza podrsku i pomoc, i zastitu ipotkrepljenje u svakom delu vrline. Jer, postoji granica i mera i stepen samovlasnomproizvoljenju i volji za ljubav i raspolozenju za, srazmerno mocima, [ispunjavanje] svihsvetih zapovesti Njegovih. Ispunivsi se mere ljubavi i duga, ove duse se udostojavajuCarstva i vecnog zivota.

v) O opstem zakonu blagodati, tj. da se ne otkriva odjednom, SvetiMakarije govori navodeci mnoge primere iz Bozanstvenog Pisma. Uz to onobjasnjava na sta taj zakon obavezuje svakog verujuceg.

20


21/51

125. Duhovno dejstvo Bozije blagodati u dusi ostvaruje se velikomdugotrpeljivoscu, mudroscu i tajinstvenim domostrojem uma, velikim trpljenjem idugotrajnim i dugogodisnjim podvizavanjem. U [coveku] se delo blagodati pokazujesavrsenim kada se njegovo samovlasno proizvoljenje, posle mnogostrukog ispitivanja,Duhu pokaze kao blagougodno, te kada vremenom ispolji iskusnost i trpeljivost. Jasne

primere ovog poretka navescemo iz bogonadahnutog Pisma.

126. Ono sto tvrdim slicno je onome sto se desilo sa Josifom. Posle koliko vremenai posle koliko godina se ostvarilo opredeljenje volje Bozije o njemu! [Posle koliko godina]su se ispunila vidjenja! I koliko je pre toga Josif iskusio napora, nevolja i teskoba! I tekkad je sve hrabro pretrpeo, kada se u svemu pokazao iskusan i veran sluga Boziji, onpostaje car Egipta i hrani svoj narod. Tada se ispunjavaju prorostva iz vidjenja i volja ipromisljanje Bozije, o kojima je davno bilo nagovesteno.

127. Slicno se desilo i sa Davidom. Preko proroka Samuila Bog ga je pomazao za

cara. Po pomazanju, medjutim, morao je da se, gonjen Saulom, bekstvom spasava odsmrti. Gde je tu bilo Bozije pomazanje? Gde je brzo ispunjenje obecanja? Jer, cim je

pomazan, poceo je da trpi zestoke nevolje, da skita po pustinji, nemajuci ni nasusni hleb,spasavajuci se kod neznabozaca od podmuklosti Saulove. U takvim nevoljama jeprebivao onaj koga je Bog pomazao za cara! Nakon mnogo godina ispitivanja i

iskusavanja, velikodusnog podnosenja i trpljenja nevolja, potpunog predavanja Bogu iuverenosti [u misao]: "Nesumnjivo ce se ispuniti ono sto je Bog na meni ucinio prorockimpomazanjem kao i ono sto je rekao", najzad se ostvarila volja Bozija. Posle mnogodugotrpljenja i posle mnogih ispitivanja, zacario se David i tada je postala ocigledna recBozija, kao sto se i pomazanje koje je izvrsio prorok pokazalo tvrdim i istinitim.

128. Ove primere iz Pisma smo naveli kako bismo pokazali da se dejstvo Bozijeblagodati u coveku otkriva posle dugotrajne borbe i da se dar Svetoga Duha prima tekposle iskustva velikog trpljenja i velikodusnosti, posle iskusenja i ispitivanja, posto jesamovlasno proizvoljenje provereno raznovrsnim nevoljama. Ukoliko ni u cemu neozalosti Duha, vec po blagodati u svemu bude saglasno sa zapovestima, ono ce seudostojiti da dostigne slobodu od strasti, da primi punotu duhovnog usinovljenja imudrosti koja se imenuje u tajinstvu, duhovnog bogatstva i razboritosti koja ne postoji u

ovom svetu, u kojoj ucestvuju samo istinski Hriscani. Takvi ljudi se u svemu razlikuju odonih koji imaju duh, razmisljanje, razboritost i mudrost ovoga sveta.

129. Zbog toga se pripremimo da od sveg proizvoljenja i sa svim htenjem idemo za

Gospodom, da postanemo Hristovi pratioci, radi ispunjavanja Njegove volje, radi secanjana sve zapovesti Njegove i njihovog ispunjavanja, potpuno se odvojivsi od ljubavi premasvetu i predajuci duse svoje jedinome Hristu. Imajmo na umu da smo jedino Njimezauzeti, da jedino o Njemu mislimo, i jedino Njega istemo. Ukoliko zbog tela nismo tolikomarljivi oko zapovssti i poslusanja Bogu, barem umom nemojmo da se odvajamo odljubavi, ceznje i zelje za Gospodom. Podvizavajuci se sa takvim umom i ispravnimrazmisljanjem hodeci po putu pravde, svagda pazeci na same sebe, postignucemoobecanje Duha Svetoga, i blagodacu cemo se izbaviti od pogibli u tami strasti koje su

ovladale dusom, cime cemo postati dostojni vecnog Carstva i blazenstvovanja sa Hristom

u sve vekove, slaveci Oca i Sina i Svetoga Duga u vekove. Amin.

g) Zbog toga svakome ko zeli da sluzi Gospodu predstoji na pocetku trud,

tj. stanje u kome on jedino silom razumne volje prinudjuje sebe na svako dobrodelo i uzdrzava se od svega sto savest ne odobrava, bez obzira na to sto srce sa

tim ne saoseca. Prema tome, ako si se resio, pocni da se prinudjujes na svakodobro, i da se protivis sebi u svemu rdjavome.

130. Ko hoce da pristupi Gospodu, da se udostoji vecnog zivota, da postane obiteljHristova, da se ispuni Duha Svetog, da dospe do stanja da prinosi plodove Duha, da cistoi besprekorno ispunjava zapovesti Hristove - treba da pocne sa time sto ce cvrsto da

poveruje u Gospoda, da se potpuno preda zapovestima Njegovim, da se u svemuodrekne sveta i da mu um nije zauzet nicim vidljivim. On treba neprestano da prebiva u

molitvi sa verom i da ocekuje Gospoda, tj. Njegovu posetu i pomoc, sto treba da mu

21


22/51

postane neprestani cilj uma. Osim toga, zbog greha koji zivi u njemu, on treba da seprinudjuje na svako dobro delo, na ispunjavanje svih zapovesti Gospodnjih. Tako, naprimer, on treba da se podvizava u smirenoumlju pred svakim covekom, da se smatranizim i gorim od svakoga, da ni od koga ne trazi cast, ni pohvalu, ni slavu, kao sto jenapisano u Jevandjelju, vec da uvek pred ocima ima jedino Gospoda i Njegove zapovesti,

Njemu jedinome zeleci da ugodi u krotosti srca, kao sto govori Gospod: Naucite se od

mene; jer sam ja krotak i smiren srcem, i naci cete pokoj dusama svojim (Mt.11,29).131. Zbog toga on sebe treba da poucava da bude milostiv, dobar, milosrdan, blag,

kao sto govori Gospod: Budite dobri i blagi kao i Otac vas nebeski (Mt.5,48). On, presvega, u nezaboravnom secanju kao obrazac treba da ima smirenje Gospodnje i Njegovzivot, krotost, opstenje sa ljudima, zatim da istrajava u molitvama, uvek verujuci iproseci da Gospod dodje i useli se u njega, da ga usavrsi i ukrepi u ispunjavanju svihzapovesti Njegovih, te da sam postane obitaliste njegove duse. Na taj nacin, on ce ono

sto sada cini sa prinudjavanjem nevoljnog srca vec ciniti sasvim dobrovoljno, postojanose navikavajuci na dobro i uvek se secajuci na Gospoda, neprestano ga ocekujuci sa

velikom ljubavlju. Videci takvo njegovo proizvoljenje i dobro stremljenje, kako seprinudjava u secanju na Njega, i kako svoje srce, i bez njegove volje, neprestano vodi ka

dobru, ka smirenoumlju, krotosti, ljubavi, i to sa svim svojim raspolozivim usrdjem,

Gospod na njemu cini milost Svoju, izbavlja ga od neprijatelja njegovih i greha koji zivi unjemu, ispunjavajuci ga Duhom Svetim. Tada on vec bez napora i truda sa svom istinomtvori sve zapovesti Gospodnje, ili, bolje reci, sam Gospod u njemu tvori zapovesti Svoje,a on cisto prinosi plodove Duha.

132. Onaj ko pristupa Gospodu treba da se prinudjuje na svako dobro: da se

podstice na ljubav, ako nema ljubavi; da se prinudjuje na krotost, ako nema krotosti; dase podstice da postane milosrdan i da ima milostivo srce; da se podstice na trpljenje

omalovazavanja, tj. da bude velikodusan kada ga prenebregavaju; da ne negoduje kadaga ponizavaju i bescaste, po recenome: Ne cinite osvetu za sebe (Rim.12,19); da seprinudjuje na molitvu, ako nema duhovnu molitvu. Videci da se covek toliko podvizava iprotiv volje srca sa naporom sebe obuzdava, Bog ce mu dati istinsku duhovnu molitvu,istinsku ljubav, istinsku krotost, istinsko milosrdje, istinsku dobrotu. Jednom recju,

ispunice ga plodovima Duha.133. Onome ko se, usled nedostatka molitve, prinudjava da je stekne, zeleci njenu

blagodat, pri cemu se ne podstice i na krotost, na smirenoumlje, na ljubav i na ostale

zapovesti Bozije, niti dodaje staranje i trud da uspe u njima, ponekad ce, po merinjegovog proizvoljenja i samovlasne volje i saglasno njegovom iskanju, biti dato da

delimicno [okusi] blagodat molitve koja proizilazi iz pokoja i radosti Duha, iako ce posvom ponasanju ostati isti kao i ranije. On nema krotosti zato sto se nije potrudio okonje, niti se pripremio da postane krotak; on nema smirenoumlja zato sto ga nije iskao nitise prinudjavao na njega; nema ljubavi prema svima zato sto se, istuci molitvu, o njoj nijepobrinuo, niti je za nju pokazao usrdnost.

134. Ko, pak, nema ove vrline i ko se na njih nije navikao i pripremio, [nece imati

koristi] od molitvene blagodati, buduci da ce je izgubiti usled visokoumlja. On nece

napredovati i uzrastati u blagodati koja mu je data zato sto se nije iz sveg proizvoljenjapredao izpunjavanju zapovesti Bozijih. Obitaliste, medjutim, i rast Duha jesusmirenoumlje, ljubav, krotost i ostale zapovesti Gospodnje.

135. Stoga, ko hoce istinski da ugadja Bogu, da od Njega primi nebesku blagodatDuha, da uzrasta i da se usavrsava u Duhu Svetom, treba da se prinudjava naispunjavanje svih zapovesti Bozijih i da obuzdava srce, cak i protiv svoje volje, porecenome: Zato sam se upravljao prema Tvojim zapovestima, i omrzoh svaki put

nepravde(Ps.118,128).

d) Prinudjavati sebe na svako dobro jeste jedna strana truda. Druga je -protiviti se sebi u [svemu] rdjavom. Ova druga strana jeste duhovna borba. O

njoj ovako uci Sveti Makarije.

22


23/51

136. Ko istinski hoce da ugadja Bogu i da zaista omrzi suprotnu stranu zla, treba dase bori i podvizava na dvostruk nacin: da se u vidljivim stvarima ovoga sveta udaljuje odzemaljskih rasejanosti, od ljubavi prema svetskim vezama i od grehovnih navika, a usakrivenim stvarima da se bori sa duhovima zlobe, o kojima govori apostol: Jer neratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara tame ovoga

sveta, protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef.6,12).

137. Prestupivsi zapovest i buduci izgnan iz raja, covek se vezao na dvojaki nacindvema vrstama uza za ovaj svet: zitejskim delima i ljubavlju prema svetu, tj. prematelesnim uzivanjima i strastima, bogatstvu i slavi, imanju, zeni i deci, srodnicima,otadzbini, mestu i odelu - jednom recju, prema svemu vidljivom. Rec Bozija mu,medjutim, naredjuje da se po sopstvenom proizvoljenju odvoji od toga (buduci da sesvako svojevlasno vezuje za vidljivo) kako bi, odvojen i slobodan, mogao savrseno daispunjava zapovesti. U suprotnom, on ce u unutrasnjosti biti sputan, opkoljen i okovan

uzama tame, kojima lukavi duhovi vezuju dusu.

138. Onaj ko, cuvsi rec Boziju i stupivsi na podvig, od sebe odbaci sve zitejske

poslove i svetske veze, ko sa upornoscu ustremljuje svoju misao ka Gospodu, stice prilikuda sazna da u srcu postoji druga borba, drugo tajno protivljenje, druga borba pomisli odlukavih demona, te da mu predstoji drugi podvig. Nesumnjivom verom i prizivanjem

Gospoda sa velikim trpljenjem, on ce, ocekujuci od Njega pomoc, jos ovde steciunutarnje oslobodjenje od uza, zamki, pregrade i tame lukavih duhova, tj. od dejstvatajnih strasti.

139. Ova borba moze da se zaustavi blagodacu i silom Bozijom. Jer, covek, sam posebi, ne moze da se izbavi od protivnika, od obmane pomisli, od nevidljivih strasti i zamki

lukavog. Onaj ko je vezan za vidljive stvari ovoga sveta, ko se zavezao raznovrsnimzemaljskim uzama i koga obmanjuju zle strasti, nece poznati da postoji druga unutrasnjaborba, bitka i sukob. O kad bi covek, posto se sa naporom izvuce i oslobodi od ovihvidljivih svetskih uza, vestastvenih stvari i telesnih uzivanja, najzad poceo da sepostojano prilepljuje uz Gospoda, odstranjujuci se od ovog sveta! O kad bi posle togadosao u stanje u kome se poznaje unutrasnja borba strasti, unutarnja borba i lukavepomisli! Ukoliko se, pak, kao sto smo rekli, uz napor ne odrekne sveta i svim srcem ne

odvoji od zemaljskih zelja i ne pozeli da se potpuno prilepi uz Gospoda, on nece poznatiobmanu skrivenih duhova lukavstva i tajnih strasti zla, vec ce ostati tudj samom sebi ,buduci da ce mu biti nepoznate vlastite rane. On nece shvatiti da u sebi ima tajne strasti,

vec ce se svojevoljno vezivati za vidljivo i prilepljivati za svetske brige.

140. Onaj ko se istinski odrekao od sveta, ko se podvizava i sa sebe svaljujezemaljsko breme, ko se oslobodio od sujetnih zelja i telesnih uzivanja, od slave, vlasti iljudskih pocasti, ko se svim srcem udaljuje od svega [zemaljskog], kome Gospod uspoljasnjem podvigu po meri odricanja volje od sveta pomaze tajno, ko se svecelo, tj.telom i dusom, utvrdio i postojano prebiva u sluzenju Gospodu - u sebi nailazi naprotivljenje, na tajne strasti, nevidljuve uze, nevidljivu borbu, skriveni podvig inaprezanje. Izmolivsi od Gospoda i primivsi sa neba duhovna oruzja, koje nabraja blazeni

apostol: oklop pravde, kacigu spasenja, stit vere i mac Duha (Ef.6,14-17), on se

naoruzava i postaje kadar da se suprotstavi tajnim zamkama djavola i njegovimlukavstvima. Molitvom, trpljenjem, prozbama, postom i narocito verom stekavsi ovaoruzja, on je u stanju da se podvizava u borbi sa poglavarstvima, vlastima i gospodarimaovoga sveta. Pobedivsi protivne sile sadejstvom Duha i sopstvenim staranjem oko svihvrlina, on postaje dostojan vecnog zivota, slaveci Oca i Sina i Svetoga Duha. Njemu slavai sila u vekove. Amin.

141. Neki govore da Bog od ljudi zahteva samo spoljasnje plodove, a da sam vrsi

ono sto je tajno. Medjutim, na delu nije tako. Naprotiv, koliko se covek ogradjuje spolja,toliko treba da se bori i sa pomislima. Jer, Gospod od tebe ocekuje da se sam na sebe

gnevis, da vodis borbu sa svojim umom i da se ne saglasavas sa porocnim pomislima, nitida se nasladjujes sa njima.

142. Dusa treba da se suprotstavlja, da se bori i protivi. Tvoje proizvoljenje, boreci

se, prebiva u trudu i nevolji, pocinjuci da nadvladjuje. Ono pada i ustaje. Greh ga iznovaobara. U deset i dvadeset borbi on savladjuje i obara dusu. Medjutim, i dusa povremeno

23


24/51

u ponecemu pobedjuje greh. I opet, ako dusa stoji tvrdo i ni u cemu ne slabi, pocece dastice preimucstvo, da rasudjuje i odnosi pobedu nad grehom. Tako ljudi sticu pobedu ipostaju pobednici nad njim.

143. Dok u sumi pase sa divljim zivotinjama, konj se ne pokorava ljudima. Kadaga, pak, uhvate, ljudi na njega stavljaju tesku uzdu, sve dok se ne nauci da ide strojno i

pravo i dok se ne ukroti. Zatim ga iskusni jahac vezba kako bi ga pripremio za borbu. On

na njega stavlja oklop, tj. naprsnik i sedlo, dok prednju uzdu uteze i trese pred njegovimocima, kako bi se privikao i izgubio strah. Ako jahac ne uspe da ga nauci, on ostajenesposoban za borbu, a ako se nauci i privikne na borbu, on ce, cim samo cuje zvukbitke, odmah biti gotov da ide na neprijatelje, te ce samim svojim rzanjem na njih danavodi strah.

144. Slicno tome i dusa, podivljavsi i postavsi nepokorna od vremena prestupa, upustinji se zblizava sa zverima, tj. sa lukavim duhovima, produzujuci sluzenje grehu.

Kada, pak, cuje rec Boziju i poveruje, ona, obuzdana Duhom, odlaze svoju divlju narav itelesno mudrovanje, rukovodjena konjanikom Hristom. Zatim se zlopati, ukrocuje i

pritesnjuje radi ispitivanja, sve dok se silom Duha ne pripitomi putem iskorenjivanja inestajanja greha koji u njoj obitavase. Na taj nacin, obucena u oklop pravde, u kaciguspasenja, u stit vere i mac Duha, dusa se uci da vodi borbu sa svojim neprijateljima.

Naoruzana Duhom Gospodnjim, ona se bori sa duhovima zlobe i gasi raspaljene strelelukavog. Bez duhovnog oruzja ona ne stupa u sukob. Medjutim, cim stekne oruzjeGospodnje, cim cuje i oseti veliku borbu, ona izlazi sa propinjanjem i uzvikom, kao sto jereceno kod Jova (Jov.39,25). Tada od samog glasa njene molitve padaju neprijatelji.Ispunivsi takav podvig i, uz pomoc Duha, odrzavsi pobedu u borbi, ona ce sa velikom

smeloscu primiti pobedne vence i uspokojiti se zajedno sa nebeskim Carem.

145. Cim se udaljis od sveta i pocnes da istes Boga, te da rasudjujes, moraces dazapodenes borbu sa svojom prirodom, sa ranijim obicajima i sa navikama sa kojima si sesaziveo. Boreci se sa tim navikama, susresces pomisli koje ti se protive i koje se bore satvojim umom. One ce te vuci i privlaciti vidljivome, iz

Sv Makarije Veliki - Pouke

Documents

Transcript of Sv Makarije Veliki - Pouke