SUBJEKTIVNOST, EGZISTENCIJA, STRUKTURAscindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0023-5164/2012/0023... ·...

276

Uni ver zi tet u Be o gra du, In sti tut za fi lo zo fi ju i dru štve nu te o ri ju, Be o grad

DOI 10.5937/kultura1234276M UDK 165.75 14 Фуко М. 14 Марић С.

originalan naučni rad

SUBJEKTIVNOST, EGZISTENCIJA, STRUKTURA UZ MARIĆEVU RANU RECEPCIJU FUKOOVOG STRUKTURALIZMA

Sažetak: U ovom tek stu po ku ša vam da re kon stru i šem ne ke aspek te Mari će vog tu ma če nja Fu ko o vog struk tu ra li zma u nje go vom uvod nom eseju za srp sko hr vat ski pre vod Fu ko o vog de la „Re či i stva ri“ (“Eg zi stenci jal ne osno ve struk tu ra li zma”, 1971). Cen tral ne te me ovog tu ma če nja gru pi sa ne su i ana li zi ra ne pod tri osnov na na slo va, ko ji od go va ra ju Ma ri će voj di sku si ji te ze o smr ti čo ve ka, ko ja je u to vre me bi la u mo di, nje go vom is pi ti va nju vo de će ulo ge lin gvi sti ke kao bu du ćeg uzo ra za dru štve ne na u ke, kao i nje go vom raz ma tra nju gra ni ca struk tu ra li zma. U za ključ ku se is ti če da se Ma ri će vo ra no raz ra ču na va nje sa Fu ko o vim struk tu ra li zmom mo že shva ti ti i kao an ti ci pa ci ja ka sni jeg raz vo ja mišlje nja ovog auto ra, ko ja će ga vre me nom vra ti ti, u nje go vim po sled njim knji ga ma, do kom plek sa pi ta nja ko ja se ne po sred no ti ču raz ja šnje nja

fi lo zof skog sta tu sa su bjek tiv no sti.

Ključne reči: an tro po lo gi ja, dis kon ti nu i tet, eg zi sten ci ja, re flek si ja, struk tu ra li zam, su bjek tiv nost

Tokomnekoliko decenija naš značajni i svestrano obrazovaniesejista SretenMarić igrao je, promišljeno i diskretno, uloguposrednika između tadašnje jugoslovenske intelektualne scene i velikih zapadnoevropskih kultura.1U prvom redu bila jeto francuska kultura, kojoj jeMarić stajao najbliže po svome

1 Ovajtekstjenastaouokviruprojekatabr.41004i43007,kojefinansiraMinistarstvoprosveteinaukeRepublikeSrbije.

VLADIMIR MILISAVLJEVIĆ

277


obrazovanju iprilikamaukojega ježivot stavio,2 ali ikulturanemačkog,paiengleskoggovornogpodručja.Svojuposredničku,gotovohermesovskumisiju,Marićjeispunjavaonavišenačina–kaoizvanrednomarljiviplodanprevodilac,kojijedomaćojpublicipribližiovelikibrojnaslovasvetskeknjiževnostiifilozofije,zatim,tokomjednogperiodasvogaživota,kaoprofesor svetskeknjiževnosti naFilozofskom fakultetu uNovomSadu,ikonačno–amoždainaprvommestu–kaopisacbrojnihuvodnihesejazajugoslovenskaizdanjasvetskiznačajnihdelaizkrugasavremeneteorijeiknjiževnosti,delakojasu,utojsrećnojepohiistorijenašegizdavaštva,popraviluobjavljivanaplanskiisistematično.IzovihMarićevihtekstova,veomainformativnih,madapisanihuslobodnojformiibeznaučnogaparata(štoihje,uostalom, i činilopristupačnimširokoj intelektualnojpublici),jugoslovenski čitalacmogao je da stekne prvi, tako dragocenuviduosnovnutematikuovihdelaiokolnostinjihovognastanka,aliidasešireobavestiosavremenimzbivanjimaiorijentacijamauevropskojknjiževnosti,filozofijiiumetnosti.Takoje,poputmnogihdrugihMarićevihtekstova,injegovesejpodnaslovom„Egzistencijalneosnovestrukturalizma“izvornoobjavljenupravokaopredgovorzaknjiguMišelaFukoa(Foucault)Ri je či i stva ri, kojuje1971,daklesamopetgodinanakonpojavljivanjaoriginalnogfrancuskogdela,štampaouprevoduNikoleKovača

beogradskiNolit.

SretenMarić u ovom eseju na svestran način sagledava mesto Fukoove knjige u tadašnjem, veoma dinamičnom trenutku francuske filozofije. On konstatuje svetski značajsavremenog francuskog strukturalizma, pri čemu posebnu pažnju posvećuje LeviStrosovoj (LéviStrauss) strukturalnoj antropologiji, kao svojevrsnoj predistoriji Fukoovog mišljenja, i zatim izlaže osnovne motive Fukoove

„arheologijehumanističkihnauka“.

Marićevo izlaganje nije samo faktografsko.Naprotiv, ono zadire u problemsku srž teorijske pozicije koju razmatra.UpravoovaosobenostMarićevogpristupadopuštadasesnjegovominterpretacijom strukturalizma stupi u dijalog.Razmatranje sekoncentrišeokotrikompleksaproblemakojisevezujuzastrukturalističkuorijentacijuufilozofijiinaukamaočoveku,ukojeseautorupuštapolazećiodFukoovogmišljenja,kojeseupravoutomtrenutku–kakoćemopokušatidapokažemo–nalazinapragu jedne značajne promene.Tri pomenuta kompleksa problemasupitanjeotzv.„smrtičoveka“,odnosstrukturalizmaufilozofiji i naukama o čoveku prema lingvistici kao naučnom

2 ObiografijiSretenaMarića,upor.PopovićR.,Pri ča o Sre te nu Ma ri ću,BibliotekaMaticesrpske,NoviSad1996.

278


modelu, kao i, konačno, pitanje o granicama strukturalizma.Na ovo poslednje pitanje – koje se naravno nemože odvojitiodprethodnadva–upućuje,naindirektannačin,inaslovMarićeve studije, u kojem je reč o „egzistencijalnim osnovama“strukturalizma.UzoslanjanjenaMarićeveuvide,ali i saznačajnevremenskedistance,kojadonosiiizvesnepromeneuperspektivi, iznova ćemo razmotriti neka od pitanja koja stoje u

vezisaovimtemama.

* * *

FukoovaknjigaRe či i stva ripostalaješirokopoznata,presvegaposloganuo„smrtičoveka“,kojiupregnantnom,aliponeštozavodljivomoblikuizražavanjenuosnovnutezu.Ujugoslovenskomokruženjuskraja60tihipočetka70tihgodinaprošlogaveka, kojim je dominirao koncept humanističkogmarksizma,ovaFukoovatezamoralasečinitiposebnoprovokativnom,akoneiskandaloznom.OtomesvedočiiMarićevaraspravasaFukoom,ukojemon,iporedtogaštotemeljnorazmatranjegovomišljenje,nepokazujemnogosimpatijazaautorakojimsebavi,panizanjegovutezuosmrtičoveka.Učemujesmisaooveteze,i

odaklepotičeMarićevadistancapremanjoj?

Postavka o smrti čovekamože se čitati na više različitih planova. Fukoovom filozofskom samorazumevanju možda jenajbliži onaj način čitanja koji u ovom događaju prepoznajekrajnjukonsekvencupoznateNičeove(Nietzsche)objavesmrti Boga. U knjiziRe či i stva ri, teza o smrti čoveka iskazanaje upravo u kontekstu u kojem je reč oNičeu.Konkretno, tuFuko tvrdi da dva centralnamotivaNičeove filozofije – smrtBoga i novi pojam natčoveka – za sobom povlače i „neizbežnost smrti čoveka“ (l’im mi nen ce de la mort de l’hom me).3 Smrtčovekaje,unekuruku,neizbežnaposledicasmrtiBoga,

kojasevećdogodila.

Tomeđutimnijeijedinomogućeznačenje„smrtičoveka“uFukoovojknjizi.Re či i stva ri nisupresvegaknjigaoNičeuvećosavremenojfilozofijiihumanističkimnaukama,naštaukazujeinjenpodnaslov(Ar he o lo gi ja hu ma ni stič kih na u ka).Tačnijetojeknjigaonastankujednenečistevezekojase,počevod18.veka,uspostavljaizmeđufilozofijeinovognaučnogpolja,vezekojastvarailuzijudajeupravo„čovek“najdostojnijiivečnipredmetsvakogteorijskoginteresa.Fukosesuprotstavljaovakvomshvatanjujednimizvođenjemčijijeciljdapokažedajefiguračoveka,naprotiv,proizvodneprimetnihalidubinskih,gotovobisemogloreći„tektonskih“pomeranjaupoljuzapadnenaukeifilozofije.Tapomeranjasu,premaFukou,omogućiladaumeđuprostoru

3 FoucaultM.,Les mots et les cho ses,Gallimard,Paris1966,str.353.

279


jedne tročlanestrukture,koju jeonoznačiokao„trijedarznanja“, između formalnihdisciplina,matematike i logike,naukaoempirijskimdatostima,kakvesuekonomija,lingvistikaibiologija,ipodručjafilozofskerefleksije,nastanunoveiranijenezamislive„naukeočoveku“,međukojimanajistaknutijemestoimajupsihologijaisociologija.Aporetikakojajesvojstvenahumanističkimnaukama,presvegaodtrenutkakadaonepočinjudase„produbljuju“dimenzijomfilozofskogmišljenja,sastojiseutomeštoseunjima„čovek“istovremenopojavljujekaodatost,tj.kaojedanodiskustvenihpredmetakojipostojiusvetuikojinijenipočemupovlašćenuodnosunadrugeunutarsvetskestvari,aliikaoposlednjiosnovsvakogpozitivnogznanja–kantovskimjezikomrečeno,kao„transcendentalni“uslovmogućnosti

predmetauopšte–ilikaonjegovstvaralac.4

Ovomdvosmislenošćuobjašnjavaseičinjenicadastavovihumanističkihnaukastalnoosciliraju izmeđuempirijskog i transcendentalnogsmisla.Suštinskanestabilnostovihnaukaizražavaseposebnoutendencijipremabeskonačnomprodubljivanjunjihovogpredmeta,„čoveka“.Poštosenjegovapozitivnaodređenjauvekmogushvatitiikaorezultatsvedubljihisveskrivenijihkonstitutivnihakata,njegovadefinitivna„istina“nikadanemožebitidefinitivnodosegnuta,odaklepotičeprisilanabeskonačnutematizacijuisamotematizaciju.OvapoentaarheologijehumanističkihnaukapredstavljanajavujednogtipakritikekojićeFukoformulisatidesetakgodinakasnije,uprvomtomusvoje Isto ri je sek su al no stitojekritikaprisilenauveknovoisve„dublje“ tumačenje ljudskog subjekta,kojeu stvari tekproizvoditusubjektivnostčijuistinunavodnosamotrebadadovededoreči.5Takvotumačenjeimadakle„subjektivirajuće“učinke,takođeiusmislu„subjektiviranja“kaopotčinjavanja–uskladusadvostrukimsmislomrečisu jet, kojaistovremenooznačavaisubjektaipodanika.Prisilunasamotematizaciju,Fukoćetadavezatipresvegaza„dispozitiv“seksualnostiizapsihoanalizu.UknjiziRe či i stva rion,međutim,upsihoanalizijošuvekprepoznajejednuodonihsavremenihnaukakojenajavljujuukidanje„epistemečoveka“iznakuspostavljanjajednesasvimnove

konfiguracijeznanja.6

Kadasesagledauovoj,epistemološkojperspektivi,„smrtčoveka“ se svakakopokazuje i samanjedramatike.Figura „čoveka“nenestaje iz polja zapadne episteme sa eksplozijom ilikrikom, već se briše onako kao što lice izvajano u pesku na

4 FoucaultM.,op. cit.,str.355.5 FoucaultM.,La vo lonté de sa vo ir(Hi sto i re de la se xu a litéI),Gallimard,Pa

ris1976.6 Upor.FoucaultM.,Les mots et les cho ses,str.385.

280


morskojobali iščezavasadolaskomnovihtalasa;poštočoveknije ništa samoniklo, njegova „smrt“ ne znači ništa drugo dorazgradnju epistemološke konstelacije karakteristične za 19. i20. vek, kojoj on duguje svoje postojanje.7To znači da objava smrti čoveka nema apokaliptički prizvuk, koji su Fukooviprotivniciponekadhtelidamupripišu,azakojijemoždaion

samdelimičnoodgovoran.

Ali značenjaFukoove tezeo „smrti čoveka“niovimnisu sasvimiscrpljena.Unajspecifičnijemfilozofskomsmislu,utojtezisemožeprepoznatipresvegadistanciranjeodfilozofijesvestiisubjekta,kojejepredstavljalozajedničkoobeležječitavognizaautorakojise,uznjihovpristanakiline,idanasoznačavajuimenom„strukturalista“ili„poststrukturalista“.Odgovarajućistavse,naprimer,možeuočitiiuAltiserovom(Althusser)takozvanom„teorijskomantihumanizmu“,uLakanovom(Lacan) isticanjupodređenostisubjektauodnosunainstancugovorailinesvesnog,iliuDeridinoj(Derrida)dekonstrukcijimetafizikesubjektivnostikaokrajnjegoblikametafizikeprisutnosti.Uovomsmislunaslov „smrti čoveka“označavaobidakleneštopoputpromene paradigmeufilozofskom i naučnom istraživanju, dokojedolazikadaseobliciznanjavišeneorganizujuokocentralnogpojmasubjektailinjegovesvesti,većsekaoosnovnipojamispostavljakategorijajedneanonimnestrukture–njennajčešćimodeljejezik–izakojesubjektivnasvestvišenemožedazađe,

nitidanjimeupotpunostiovlada.

Ovajosnovnisukobizmeđustrukturalizmaifilozofijesubjektivnosti,barunjenomtradicionalnomobliku,konstatujeiMarić,kadakažedastrukturalizam„predstavljapokušajdaseizvukukrajnjizaključciizpostulataonemodernemislikojaje,sarazličitihstajališta,stavilaupitanjeznačajsvestiisubjektakaofaktoraznanja“.PoredNičeaiFrojda(Freud),MarićubrajaiMarksa(Marx)umisliocekojisudoveliupitanjetradicijufilozofijesvesti–tradicijukojaodDekarta(Descartes),prekoHuserlove(Husserl) fenomenologije, seže sve do Sartra (Sartre).Međutim, on posvećuje posebnu pažnju razmatranju i kritici LeviStrosovog koncepta strukturalne antropologije, posebno onihnjegovihaspekataukojimaprepoznajeautorovenepreispitane

scijentističkepretpostavke.8

Kao što jepoznato, uposlednjempoglavlju svojeknjigekojapredstavljadodanasnajuspešnijipledoajezapravamisaonihsistemanarodabezpisma,LeviStrosčakpoziva,suprotstavljajućiseSartru,nametodologijusvođenjairazlaganja(la dis so lu tion)

7 FoucaultM.,Les mots et les cho ses,str.398.8 MarićS.,Egzistencijalneosnovestrukturalizma,u:FukoM.,Ri je či i stva ri,

Nolit,1971,str.15.idalje.

281


čovekananjegovesastavne,„neljudske“elemente–pričemubitorazlaganjetrebalodaomogućidasepremostijazizmeđuprirodnihnaukainaukaokulturi,dokbisenjegovkrajnjiciljsastojaoutomedaseživotreintegriše„ucelokupnostnjegovihfizičkohemijskih uslova“9.Čini se da jedan ovakav program,prema kojemMarić ima naglašeno kritički odnos, ne povlačiza sobom samomalopre pomenutu eliminaciju „čoveka“ kaotranscendentalnoempirijskog dubleta, već i suspenziju refleksivnogustrojstvakojepripadafigurisubjektauopšte.Kaoštojeisavremenakritikakonstatovala,„divljamisao“,okojojjerečuLeviStrosovojistoimenojknjizi,misaojekoja„nemislisebesamu“, takođe „misao koju nemisli jedan subjekt“.10 Upra vo zbogtoga,njenuzorjejezik,kaoonobićekojesenalazi„izvan(ili ispod) svesti i volje“11.OvakvojorijentacijiLeviStrosovestrukturalneantropologije, tj. isključenjučovekakaosubjekta,odgovarakaoeho–iporedtogaštotunijerečo„subjektu“većo„čoveku“–jedanslavni,sasvimničeanskiintoniraniodeljakizknjigeRe či i stva ri,kojizaslužujedabudenavedenucelini:„Svimaonimakojijošhoćedagovoreočoveku,onjegovojvladavini ili o njegovomoslobođenju, svimakoji još postavljajupitanjaotomeštaječovekusvojojsuštini,svimakojihoćedapođu od njega da bi imali pristup istini, svima koji, naprotiv,svode svako saznanje na istine samoga čoveka, svima onimakoji(...)nećedamisleadapritomnepomisleodmahdatočovekmisli(...)možesesuprotstavitisamofilozofski,štoznači,

delimičnonečujnismeh“.12

Frazaosmrtisubjektasemožečitatikaoprogramskaproklamacijajednebudućeasubjektivneantropološkeifilozofsketeorije,kojaeksplicirastrukturekojeodređujuiskustvo,alikojenikadanemogudoćidosvestionihočijemseiskustvuradi,kojenikadanedolazedo„refleksije“.ZatojePolRiker(Ricœur)već1963.godine,ujednojodprvihkritikastrukturalizma,označioLeviStrosovustrukturalnuantropologijukaosvojevrsno„kantovstvobeztranscendentalnogsubjekta“13.NetrebadačudištojeLeviStrosprihvatiotakvukvalifikacijukaopogodnudaopišenjegovpoduhvat.14Struktureodređujuiskustvo,izatosemogushvatitikaonjegov„transcendentalni“uslov;onepredstavljajuuslovmogućnosti za sisteme značenja koji se mogu transformisatijedniudruge,tj.kojisumeđusobno„konvertibilni“.Međutim,

9 LéviStraussC.,La pensée sa u va ge,Plon,Paris1962,str.326327.10RicœurP.,Le con flit des in ter préta ti ons,Seuil,Paris1969,str.44;DifrenM.,

Za čo ve ka,Nolit,Beograd1973,str.172.11LéviStraussC.,op.cit.,str.334.12FoucaultM.,Les mots et les cho ses, str.353354.13Navedenoprema:RicœurP.,op.cit.,str.55.14LéviStraussC.,Le cru et le cu it (Mytho lo gi qu esI),Plon,Paris1964,str.19.

282


ovi„uslovimogućnosti“istovremenosuipredmetnostiobdarenesopstvenomobjektivnošću,kojesuzbogtoganezavisneodsvakogsubjekta.OvakavopisstrukturavažinesamozasistemesrodstvakojejeLeviStrosanaliziraousvojojprvojknjizi(Elemen tar ne struk tu re srod stva),kojizaistapredstavljajunesvesnugramatiku jednogdruštva,već i za tvorevinekulturekakvi susistemiklasifikacijaživihorganizama(Di vlja mi sao)ilimitovi(Mi to lo gi ke).Kao štoLeviStros kaže u prvom tomuoveposlednjeknjige,„nenameravamodapokažemokakoljudimisleumitovima,većkakomitovimislesebesameu ljudima,adaovitoganisusvesni“,iličak–uzpotpunoisključenje„subjekta“–kakose„mitovimisleme đu sob no”.15.Ovakvaorijentacijastrukturalizmaostaje,mu ta tis mu tan dis,merodavnaizaFukoovoodređenje„epistema“,sistemapravilakojeupravljajunaučnimdiskursompojedinih istorijskih epoha i određuju njegove

predmete,kao„istorijskoga pri o ri“.

* * *

Iza navedenogRikerovog opisa strukturalizma skriva se,međutim, i jedna kritička poenta: kada upoređuje LeviStrosovustrukturalističkufilozofiju saKantovom,Riker zapravo ima uvidunjenaistorijskikarakter,kaoinjen„formalizam“.Dabiseovakavprigovormogaorazumeti,potrebnojeimatiuvidunekeelementeLeviStrosovepozicije,kojuiMarićrazmatra,ipremakojoj,kakoizgleda,imavišeafinitetanegopremaFukoovoj.Izvesni„aistorijski“karakterstrukturalističkogmišljenjamožeseobjasnitivećtimeštoononalazisvojmetodološkiuzorustrukturalnojlingvistici,kojadajeprednostgledanjunajezikkaosistemkojipostojiujednomtrenutkuvremena–udeSosirovoj(Saussure) terminologiji, „sinhroniji“ ili „statičnoj tačkigledišta“–astavljaudrugiplanizučavanjepromenakrozkojejezikprolaziu istoriji, tj. stanovište„dijahronijske“ ili „evolutivne“lingvistike.16KakodeSosirkaže,sinhroničnalingvistikasebavi„odnosimakojipovezujutermineštokoegzistirajuičinesistem,termine onakve kakvi su sagledani od iste kolektivne svesti“.Međutim, na stanovištu „sistema“odlučujuću važnost nemajupojedinačni elementi tog sistemavećodnosi razlikovanjakojisemeđunjimauspostavljaju.PremadeSosirovoj formulaciji,jezičkekategorijenemogusedefinisati„pozitivno,svojimsadržajem,većnegativno,svojimodnosimasadrugimterminima

sistema“17.

15LéviStraussC.,Le cru et le cu it,str.20.16SosirF.,Op šta lin gvi sti ka (uprevoduSretenaMarića), Nolit,Beograd1989,

str.97119.17SosirF.,op.cit., str.119,141.

283


LeviStrosova knjiga Di vlja mi sao predstavlja pokušaj da sepristup sličan lingvističkom razvije u području antropologije,naravno,uzstalnorazmatranjenjegovihmetodološkihifilozofskihimplikacija.PoštojeusvojojprethodnojknjiziTo te mi zam da naskritikovao„totemskuiluziju“uantropologiji,kojasesastojiushvatanjudaseizapraksaiverovanja,kojaseoznačavajuimenomtotemizma,skrivajedinstvenasuština,LeviStrosuDi vljoj mi slibranitezudasefenomentotemizmamožeobjasnitikaospecifičanvidodgovoranazadatakkategorizovanjaidiferenciranjadruštvenihgrupa,kojise,poputzadatkautvrđivanjaodređenogporetka,postavljausvakomdruštvu.Naime,uslučajutotemizma,klasifikacijaljudskihgrupaiindividuavršisepremakriterijumimakojisupreuzetiodtaksonomijeprirodnihvrsta.18Takosemožeuočitiodređenasličnostizmeđutotemizmaistrukturenekogjezika.Kaoštojezik,udeSosirovojanalizi,predstavlja tvorevinukoja je izgrađenanakorespondenciji između dva koordinirana sistema razlika, koji postoje na planuoznačitelja(akustičkeslike)inaplanuoznačenog(pojma),takoi „totemističkomišljenje“, premaLeviStrosu, predstavlja nomenklaturukojapočivana„postulatuohomologijiiz me đu dva si ste ma raz li ka“,izmeđuusebidiferenciranegrupeživotinjaiusebidiferenciranegrupepredaka.19Pritomjevažnouočitida,kaoštoLeviStroskaže,onoštojeizmeđudvajusistema„slično“ustvarinisusamesličnosti,većsu toupravorazlikekojerazdvajaju termine;20 time se objašnjava i specifično „siromaštvo“totemskihmitova,budućida„svakiodnjihimazaisključivufunkcijutodazasnujejednurazlikukaorazliku“21.Sistemtotemizma predstavlja dakle predmet potpuno identičnog tipakaoideSosirovjezik,kojisetakođemožedefinisatikao„nizpodrazdelakojeseuzajamnododiruju“,tj.kaosistemkojijeu

celinisastavljensamoodrazlika.22

Time dolazimo i do kritike ideje strukturalne antropologije.LeviStrosjesmatraodajezadatakrazlikovanjauniverzalantj.dasepostavljapredsvakodruštvo,poštosvadruštvapostavljajuzahtevdaseutvrdi„diferencijalnirazmakizmeđuterminaidasesvakiodnjihnedvosmislenoidentifikuje“,23štobiondaznačilodaseistrukturalnaanalizamožeprimenitinaistraživanjesvakogaodnjih.Riker,međutim, tvrdida jedinokaraktermisaonihsistemakojeLeviStrosovaantropološkaanalizauzimazasvojglavnipredmet–mišljenjetzv.„primitivnih“naroda,ili

18LéviStraussC.,La pensée sa u va ge,str.83.19LéviStraussC.,La pensée sa u va ge,str.152.20LeviStrosK.,To te mi zam da nas,BibliotekaXXvek,Beograd1990,str.103.21LéviStraussC.,La pensée sa u va ge,op.cit.,str.306.22SosirF.,Op šta lin gvi sti ka,op.cit.,str.134.23LéviStraussK.,La pensée sa u va ge,op.cit.,str.173.

284


narodabezpisma–omogućujeprimenuovakvemetodologije,preuzeteodstrukturalnelingvistike.Sdrugestrane,kakoRikerističeunavedenomtekstu,strukturalnaantropologijanemožeda objasnimišljenje koje ima istorijski karakter, u kojemdogađaj prevazilazi strukturu – dakle upravo onaj tip mišljenjakoji jekarakterističanza judeohrišćansku tradiciju, i koji samRikernaziva„kerigmatskim“24.Naime,premaRikeru,ovakvomišljenje odlikuje se vi škom smisla, tj. viškom označenoga uodnosunaoznačitelj,iupravotajvišakdajepovodazauveknovoprisvajanjedogađajaokokojihsekristalizujekulturnainterpretativnatradicija.Odatleproizlazidajepretenzijastrukturalizmanauniverzalnovaženjeneutemeljena–Rikerovakritikamože se shvatiti kao izokretanje prigovora koji je sam LeviStros,sledećiRusoa,upućivaonaračunevropocentrizmaranije

filozofijeiantropologije.

Kakogoddaseprosuđujeoopravdanostiovihprigovora,trebaimati uvidudaoni uveliko anticipirajupoznatuSartrovukritikustrukturalizma.Godine1966,ukojojsuobjavljeneRe či i stva ri,pojavila suse idva tekstaukojima jeSartrodgovorionakritikekojejeLeviStrosuputionanjegovuadresu,aujednomodnjihreagujeinanavedenuFukoovuknjiguistrukturalističkuorijentacijuuopšte.25Sartrova istupanjaprotivstrukturalizmausmeravalasuseuprvomreduna„aistorijski“karakterovogteorijskogusmerenja.ProtivLeviStrosoveantropologijeinjenog lingvističkognaučnoguzora,Sartr ističeda se strukturalna analiza odnosi jedino na već konstituisane sisteme,kakvisumitovi,adajojizmičeistorijskapra xis,odnosnodelatnost kojom se strukture konstituišu. U svom osporavanjustrukturalizma, Sartr se služi pojmovimaKri ti ke di ja lek tič kog uma, kada,naprimer,kažeda su strukturekoje antropologijaproučavasamojedanmomenatonoga„praktičkoinertnog“,ili

„lažne“i„mrtvesinteze“.26

DaliseovajtipkritikeprimenjujeinaFukoa?LeviStros,kojije obesnažio pretenzije sartrovskog, univerzalistički zamišljenog pojma istorije, suprotstavljajućimumišljenje naroda bezistorije i pisma, pripisao je takvom pojmu istorije ideološki ievropocentričkikarakter.SličnojebiloiFukoovomišljenje,koji se dobrim delom inspirisaoLeviStrosom. Fuko je pripisao„etnologiji“ – pri čemu je imao u vidu upravoLeviStrosovu

24RicœurP.,op.cit.,str.4345.Uostalom,isamLeviStrosskrećepažnjuna„temeljnuantipatijuizmeđuistorijeisistemaklasifikacije“(LéviStrauss,La pensée sa u va ge,str.307).

25SartreJ.P.,L’anthropologie,in:Si tu a ti ons IX, Gallimard,Paris1972,str.8398;JeanPaulSartrerépond,L’Arc,30,1966,str.8796.

26SartreJ.P.,JeanPaulSartrerépond,op.cit.,str.88;L’anthropologie,op.cit., str.86,9091.

285


antropologiju–istaknutomestonaprelazuodepistemečovekakajednombudućemsistemuznanja.JošvažnijitragLeviStrosovoguticajamoždapredstavljaFukoovoshvatanjeovažnostipojmaporetka.VećnapočetkuknjigeFukoističepresudniznačajkojizakulturuimačinjenicapostojanjaporetka,ilionoštoonnaziva„sirovimbićemporetka“(„l’êtrebrutdel’ordre“),27izčegaproizlazizadatakizgradnjejedne„taksonomije“,ilijednogsistemaklasifikacije,kojisepostavljapredsvakodruštvo.OvarazmatranjapredstavljajudirektnopreuzimanjeidaljerazvijanjemotivaizprvogpoglavljaDi vlje mi sli.28FukoovočigledniafinitetzaLeviStrosovuantropologijunemožedovestiupitanjeokolnostdaseLeviStrospremaFukouizražavaosrezervama.29 ZarazlikuodLeviStrosa,Fukoje,dodušesvoje„strukture“–„episteme“ – označio pojmom isto rij skog a priori. Međutim,ovakvakarakterizacijanijeustupakpojmuistorijekaojedinstvenetradicijesmisla–Fukoovpojamistorijepresemožerazumetiupravou svetluefektnogLeviStrosovogpoređenja istorijskihtransformacijastrukturasapromenamarasporeda,kojesemoguuočiti na jednoj građevini (LeviStrosgovori opalati) koja jezahvaćenamaticom nabujale reke.30Na sličan način semoguposmatratiimetamorfozeupoljuzapadneepistemekojeopisujeFuko,kojesuponekad,upolemičkojnameri,bileupoređivanesatektonskimpromenamačijiserazlozinemogudokučiti,ilisa

smenjivanjemslikaukaleidoskopu.

Naprotiv, kada je rečodistanci uodnosunapojam refleksivnogsubjektaili„čoveka“,morasepriznatidaseSartrovomišljenjenijerazlikovalood„strukturalističkog“,uonojmerikaoštosutosmatraliLeviStrosiliFuko.ŠtavišemoguseuočitiinekezajedničkecrteFukoove„arheologijenaukaočoveku“samišljenjemmladogaSartra.TimebisemogladopunitiMarićevakritika scijentističkogkarakteraLeviStrosove antropologije.Većusvomprvomdelu,ueseju Tran scen den ci ja ega, Sar tr ozbiljnopostavljapitanjeotomedalijeneophodno,kaoštotočiniHuserl,udvostručitiempirijsko,odnosnopsihičkoipsihofizičkoJa,jednimtranscendentalnimJa,kaostrukturomapsolutnesvesti.OvakavnačinpostavljanjapitanjasasvimjesrodanFukoovojanalizičovekakaoempirijskotranscendentalnogdvojstva.Sartr takođeodbacujesupstancijalističkopoistovećivanjesvestisapojmomčovekairazmatrahipotezuojednombezličnom ilipredličnom„transcendentalnompolju“kojebibilo lišenoonogaJainjegovogglavnogakta,refleksije, ikojebisedefinisalo jedino intencionalnošću.Navedenoodređenje svesti

27FoucaultM.,Les mots et les cho ses,op.cit.,str.12.28LéviStraussC.,La pensée sa u va ge,op.cit.,str.1621.29LeviStrosK.,Iz bli za i iz da le ka, Svjetlost,Sarajevo1989,str.8485.30LéviStrauss,La pensée sa u va ge,op.cit.,str.307.

286


kaoprerefleksivne ilinerefleksivne,nesupstancijalnestruk tu re sasvim se uklapa uRikerovu definiciju strukturalizma.31 Ove, naprvipogledneuočljive,srodnostiizmeđuSartrovefilozofijeistrukturalizmazaslužujudabududaljeistraživane;uostalomiSartrjeunavedenomintervjuupodsetionasvojukritikusupstancijalističkipostavljenogpojmasubjekta,kojibibiounapreddata

osnovazaakterefleksije.32

Vratimo se, međutim, na pitanje istorijske periodizacije kojudajeFuko.Kaopoznavalacestetikei istorijeumetnosti,Marićnije propustio dauoči analogiju izmeđuFukooveperiodizacije evropskenauke i filozofije, iVelflinovog (Wölfflin) viđenjasmenjivanjaumetničkihstilova.33 IzaistaVelflinova ideja jedne„istorijeumetnostibezimena“iodgovarajućeisključivanjesubjektapoinspiracijisrodnojeFukoovompotiskivanjuudelaindividualnih subjekataupriloganonimnih „epistema“.Poredtoga,iVelflingovorioautonomijiumetničkeformeilistila,kaošto i Fuko posmatra diskurs kao autonomnu celinu. SvakakokodFukoaizostaje ideja,koja jekodVelflinaprisutna,okontinuiranomistorijskomrazvojukojibibiovođenjednomunutrašnjomracionalnošću;Fukoovomshvatanju istorijestrana jeidejao„organskom“razvojuepistema,kojuVelflinprihvata.34 Ipak, čini seda se, i uzpriznavanje tezeodiskontinuitetu izmeđuFukoovih epistema,može sagledati izvesna logika kojaupravljanjihovimsmenjivanjem,akone injihovom„evolucijom“.Ideji jedne takvelogikemožemosepribližitiakose jošjedanput vratimo lingvističkoj, ili, pre, semiološkoj inspiraciji Fukoove „arheologije nauka o čoveku“.Ovde je reč o jednomaspektuFukoovepozicijekojiprevazilazipukuaplikacijulingvističkemetode – o izvesnoj,moglo bi se reći, projekciji

„strukturalizma“naistorijskiplan.

SlikaistorijekojuFukonudiobeleženajeshvatanjemdatemeljnuravanistorijskogdogađanjaodređujuupravotransformacije

31Upor.SartreJ.P.,La tran scen dan ce de l’Ego,Vrin,Paris1988,str.1826;upor.SartreJ.P.,L’être et le néant,Gallimard,Paris1943,str.280281.

32„’Čovek’nepostoji,iMarksgajeodbaciomnogopreFukoailiLakanakadajerekao:’Nevidimčoveka,vidimsamoradnike,buržuje,intelektualce’.AkoustrajavamonatomedanazivamosubjektomnekakvosupstancijalnoJailinekucentralnukategoriju,kojajeuvekvišeilimanjedata,polazećiodkojebiserazvijalarefleksija,ondajesubjektodavnomrtav.IsâmsamkritikovaotukoncepcijuusvomprvomesejuoHuserlu“(JeanPaulSartrerépond,op.cit., str.93);upor.GiovannangeliD.,L’hommeenquestion,Bul le tin d’analyse phénoméno lo gi que (Revue électronique de phénoménologie publiée parl’unitéderecherche„Phénoménologies“del’UniversitédeLiège),vol.1,No 1,septembre2005,str.1629.

33MarićS.,Eg zi sten ci jal ne osno ve struk tu ra li zma,op.cit.,str.24,36.34Upor.VelflinH.,Raz ma tra nja o isto ri ji umet no sti,SremskiKarlovci/Novi

Sad2004,str.1749.

287


unačinurazumevanjaprirodeznaka.PrvaepistemakojuFukorazmatra, ikojuvezujezadoba renesanse,odlikuje se,premanjegovojanalizi,shvatanjemo tripartitnojstrukturiznaka;pojednostavljenorečeno,vezaizmeđu„reči“i„stvari“ovdeseuspostavlja tek preko trećeg elementa, preko „sličnosti“ izmeđuoznačiteljaioznačenog,kojase,naprimer,pokazujekaoobjektivnopostojećavezasimpatijeianalogije.Sanastankomepistemeklasičnogdoba,odpočetka17.veka,vezaizmeđukonstitutivnihelemenataznakapostajeproizvoljna.Znaksesadarazumevakaodvojnastruktura,pričemusesmatradavezaizmeđunjegova dva konstitutivna elementa nije data u samoj prirodi,već da se uspostavlja prekomedijuma predstave (re présen tation), kome u klasično doba pripada prvorazredna uloga; kaoštokažeLo gi ka PorRo a ja la,„kadasejedanpredmetposmatrasamotakokaodapredstavljanekidrugi,idejakojuonjemuimamojeidejaznaka,ionajprvipredmetzoveseznak“.KadajedeSosirdaosvojupoznatu„psihologističku“definicijuznakakaoodnosaizmeđudvamentalnaentiteta,„akustičkeslike“i„pojma“,iutvrdioarbitrarnikarakternjihovemeđusobneveze,onje,premaFukou,samoponovootkriopojampredstave,kojijebiouslovvladajućekoncepcije znakauklasičnodoba.35Naravno,deSosirovalingvistika,baškaoiLeviStrosovaantropologija,većnajavljujejednobudućedoba,kojeFukoopisujekaoepohuukojojćesesamjezik,oslobođensvakereference,potvrđivatiu svomsamostalnombiću. Između tognovogdoba i klasičneepistemepredstavestoji,međutim,upravoonaistorijskaepohakojajedalapovodazanastanakhumanističkihnauka,ikojajei

glavnipredmetFukoovekritike.

Presvegasepostavljapitanjeoodnosuepistemeklasičnogdobapremaepistemičoveka.Nanajmanifestnijojravni,izmeđuovedve„diskurzivneformacije“,postojipotpunidiskontinuitetinemogućnostmeđusobnekomunikacije–odnoskojijesličan„nesamerljivosti“ između različitih paradigmi, o kojoj je govorioTomasKun(Kuhn).Ipak,akosestvaribližerazmotre,postajejasnodaseepistemečovekamožeposmatratiupra vo kaotvorevinakojajenastalaputemarheološkihtransformacija–turečovdetrebarazumetiunjenomspecifičnom„strukturalističkom“

smislu–prostoraepistemeklasičnogdoba.

PremaFukou,osnovnakarakteristikafilozofijeinaukeklasičnogdobabilajepostojanjejednoghomogenogmedijuma–predstave–kojiječiniozajedničkiprostor,ukomesusenjenipredmetiraspoređivaliikojijeobezbeđivaonjihovupotpunutransparentnostzasaznanje.Postoji,naime,neštoštojezajedničkozasvatriosnovnapodručjaznanjaklasičneepisteme–zakritičku

35FoucaultM.,Les mots et les cho ses, op.cit., str. 78,81.

288


refleksijuojeziku(„opštugramatiku“),zaprirodnuistoriju(histo i re na tu rel le),sanjenimklasifikacijamaitaksonomijama,izaanalizubogatstava:parafrazirajućipomenutiLeviStrosovizrazorazlaganjučovekaufizičkohemijskeuslovenjegovogpostojanja,možeserećidasvaovaistraživanjasvoje„predmete“–jezik,život i rad– razlažu,bezostatka,upredstavukojaseonjemumožeimati.Zbogtoga,kaoštoFukokaže,„analizapredstaveima(...)određujućuvrednostzasvaempirijskapodručja“;uklasičnodoba,„jezikjesamopredstavareči;prirodajesamopredstavabića;potrebajesamopredstavapotrebe“.„Kritička“orijentacijaepistemeklasičnogdoba,kojaukidaneograničenufabulacijurenesansnogdiskursa,temeljisenaovojneprimetnojalisveprisutnojprevlastipredstave.Sdrugestrane,krajklasičneepohepodudarasesaistorijskim„događajem“kojijeFukoopisaoupravou terminima„povlačenjapredstave“ izprostoraznanja,povlačenjakojimse jezik,život i radoslobađaju i stičustatus„pozitivnosti“.Tepozitivnostisupredmetinovihnauka,(istorijske)filologije,biologijeiekonomije.Sadase,naime,ovi predmeti više nemogu svesti na reprezentaciju, oni stičusopstvenumaterijalnost i gustoću.36 Pritom je važnouočiti daovenovepredmetnostiili„pozitivnosti“imajudvosmislennačinegzistencije,koji sasvimodgovaraproblematičnomnačinubićačovekakao„empirijskotranscendentalnog“dvojstva; jezik,život i rad su istovremenopredmeti saznanjakoji sudostupniempirijskojanalizi,aliiuslovikojiomogućujuznanjeiocrtavajugranicenjegovogvaženja.Identičnadvosmislenostjavljaseikadaseoniposmatrajuuodnosupremapojmučoveka–novepozitivnosti su istovremeno faktori koji čoveka čine onim štoonjeste,aliinjegovproizvod.Utomsmislumožeserećidasu

jezik,životiradčovekovi„dvojnici“.

„Povlačenjepredstave“je,međutim,samojedannačin,moždaipomalofatalistički,kojimsemožerezimiratiFukoovopisnastankaprostoraepistemečoveka; istražujući jošdalje skrivenikontinuitetizmeđu„epistemeklasičnogdoba“i„epistemečoveka“,moždabisemoglorećidanovepredmetnosti,kaoisamafiguračoveka,nastajuupravopodvostručavanjemili„presavijanjem“prostorapredstavenasebesamoga.ŽilDelez(Deleuze)jeutomsmislugovoriooFukoovojopsednutosti„temomjedneunutrašnjostikojabibilasamonaborspoljašnjosti,kaokadabibrodbiosamonabormora“37,ukojojjeprepoznaojednoodosnovnih obeležjaFukoovogmišljenja uopšte.Ovo „posuvraćivanje“predstavenasamusebebilobisasvimanalognoonomkrozkoje,premaFukoovomopisu,nastajeklasičnipojamznaka–„predstavapredstave“–s tomrazlikomštoudvostručavanje

36Op.cit.,str.221222.37DeleuzeG.,Fo u ca ult,LesÉditionsdeMinuit,Paris1986,str.104.

289


predstavedajepovodazanastanaknovih,materijalnihineprozirnihpredmetnosti,koje se,podefiniciji,nikadanemogu istražiti do kraja – za razliku od znaka klasičnog doba, koji jesuštinskiarbitraran,ikojije,upravozbogtoga,„transparentan“za prostor znanja. Figura čoveka pokazuje se dakle kao istorijskakomplikacijaklasičneepisteme,odnosnokao likkoji je

omogućennjenimraspadanjem.

OvaperspektivadonekleodstupaodFukoovogsamorazumevanja.Ipak,jedinoonadopuštadaseobjasniFukoovkritičkiotklonuodnosunaepistemunaukaočoveku:kodFukoa,transparentnost prostora znanja klasičnogdoba igra ulogukontrastnefolijenakojoj sepokazuje aporetika „moderne“konfiguracijeznanja.Taaporetikasepokazujeuprinudinastalnoobnavljanokretanjerefleksivnognadmašivanjasvakedostignutepozicijeznanja,kretanjekojejenemogućezaključitiizrazlogakojiimaju

upravo„strukturni“karakter.

* * *

Naravno, ovakav stav prema pojmovima refleksije ili subjektivnosti nije bio i poslednja reč Fukoove filozofije.Međutim,uvremeredakcijeMarićevogpredgovorazaRe či i stva ri,godine 1971, to se još uvek nijemoglo znati.Tim su veći značaj i zasluganjegovenapomeneda seFuko„momentalnonalazi pred zidom koji mu valja zaobići ili preskočiti“38. Onapokazuje da je Marić uočio neophodnost dalje evolucije Fukoovogstanovišta.Doduše,Fuko jezasad jošuvekdalekoodonefilozofskepozicijekojućerazvitipredkrajživota,uizvesnomotklonuod svoje ranije tezeo smrti čoveka, akone i u

protivrečnostisanjom.

Kakosu tekleetapeFukoovemisliodpočetka70tihgodina?Sažetorazmatranjetogpitanjadopuštadaseoceniprimerenostprimedaba,ponekadiveomakritičkih,kojejeMarićuputiona

Fukoovračun.

U godini nastanka Marićevog eseja bio je već uveliko napravljen korak koji od „strukturalizma“ vodi prema„poststrukturalizmu“.39Marić ne referira naovuproblematikuinepratirazvojFukoovepozicijeposleknjigeRe či i stva ri, pa čakneuzimauobzirninjegovuAr he o lo gi ju zna nja (1969), koja,iporedizvesnihteorijskihpomeranja,stojiujasnomkontinuitetusaFukoovimranijimdelom.Ipak,Marićispravnoodređuje

38MarićS.,Eg zi sten ci jal ne osno ve struk tu ra li zma,op.cit.,str.21.39Upor.DerridaJ.,Lastructure,lesigneetlejeudanslediscoursdessciences

humaines, in:Derrida J.,L’écri tu re et la différen ce, Seuil,Paris 1967, str.409428;FrankM.,Was ist Neo struk tu ra li smus?Suhrkamp,FrankfurtamMain1984,str.6687.

290


tačkuukojojseFukoovapozicijaodvajaodLeviStrosove.Unajkraćem,možeserećidaosnovnarazlikaizmeđudvojicemislilacaležiutomeštoLeviStrosidaljezadržavaupućivanjenapojam„čoveka“,painapojamnaukaočoveku,iporedtogaštoihpodvrgavajednojdalekosežnojreinterpretaciji,dokFukotovišenečini(svakakojetojedanodrazlogazbogkojihseFukousvojojknjizipozivanaLeviStrosovu„etnologiju“anena

njegovu„antropologiju“).

Iovadivergencijamožeseobjasnitirazlikomunačinunakojisedvojicamislilacaslužestrukturalnomlingvistikom,pogotovouodnosunadeSosirovutezuoproizvoljnosti(arbitrarnomkarakteru) jezičkog znaka.Ovo pitanjemože se, štaviše, uzeti ikao jedan odmogućih kriterijuma za povlačenje razlikovanjaizmeđu „strukturalizma“ i „poststrukturalizma“. Insistiranjena fundamentalnomznačajuovedeSosirove tezepredstavlja,na primer, zajedničko obeležje Fukoove „arheologije nauka očoveku“ iDeridine „gramatologije“.Kod autora koji se običnodovodeuvezusa„poststrukturalizmom“,tezaoarbitrarnostipredstavljaizraznačelnijegshvatanjaoemancipacijigovorailipismaodstvarnostiokojojonigovore, tj.oautonomijioznačitelja ilioznačiteljskeprakse.Naprotiv,LeviStrosovstrukturalizam, uprkos pozivanju na de Sosirovu lingvistiku, upisujeseupodjednakoznačajnutradicijuosporavanjatezeoarbitrarnosti,čijisupredstavniciEmilBenvenist(Benveniste),RomanJakobson (Jakobson) i, u izvesnom smislu, RolanBart (Barthes).Ova crtaLeviStrosovepozicije posebnodolazi do izražaja unjegovoj analizimitova; kakoon smatra,mitovi, kao iumetničkadela,predstavljajusekundarneoznačiteljskesisteme,koji dozvoljavaju da se nadmaši arbitrarnost jezičkog znakakao primarnog sistema označavanja; „mitologike“, tj. proučavanjamitova,bilebi,međutim,kodovitrećegstepena,takodabi senjihovučinakmorao sastojatiudaljoj redukciji arbitrarnogkaraktera jezičkeoznake.40ČinjenicadaLeviStrospripisujemitovima,odnosnomitologikama,ovajučinakmožesedovesti u vezu s njegovim shvatanjem o sposobnostimitologijedaodraziuniverzalnestruktureljudskeprirode.Sdrugestrane,LeviStrosovatvrdnjadaisamantropološkigovoromitovimaimamitomorfankarakter–premakojojupravotajgovorstvara svojpredmet–većpredstavljakorakkojivodinadmašivanju strukturalističkog ideala naučne „objektivnosti“, a tako i

premapoststrukturalizmu.41

40Zarazraduove interpretacije idaljaukazivanjana literaturu,upor.MilisavljevićV.,Mitologijaiarbitrarnostjezičkogznaka,u: Mit,priredioBekićT.,Filozofskifakultet,NoviSad1996,str.367374.

41LéviStraussC.,Le cru et le cu it (Mytho lo gi qu esI),op.cit.,str.21.

291


Fuko se strukturalističke „paradigme“ oslobodio na početku70tihgodina,kadajenapustiosvojuranijupoziciju„arheologijeznanja“iprešaonarazradutakozvane„genealogijemoći“,inspirisanuNičeom.Decembra1970.godine–daklesamonekolikomesecipreobjavljivanjaMarićevestudije–FukojeodržaosvojepristupnopredavanjenaslavnomCol lège de Fran ce, ukojemjeodustaoodsvoje ranije tezeostriktnojautonomijidiskursa(napomenimodaMarićusvomesejuprevodifrancuskiter min le di sco urs rečju„beseda“), iprihvatiopostojanjevandiskurzivnihmehanizamanjegovekontrole,tj.„moći“ili„vlasti“.42 Proučavanju ovih mehanizama posvećena su Fukoovadelaobjavljenado80tihgodinaprošlogaveka.Ovapromenatežištanije,međutim,značilaiodustajanjeodtezeo„smrtičoveka“, niti odkritikenaukao čoveku.Naprotiv,može se rećida „genealogijamoći“predstavlja radikalizacijuovog aspektaFukooveranijepozicije.Tako,naprimer,Fukosadavišenekritikuje humanističke nauke samo zbog njihovog epistemološkiproblematičnog stanovišta, većunjimavidi i instrumente neposrednogpotčinjavanja,tj.nesvodljiviintegralnideodisciplinarnihibiopolitičkihmehanizama.Činise,dakle,dasejedinabitnarazlikauodnosunaranijuFukoovupozicijusastojiutomeštoonsadavišeneverujedasutransformacijeupoljuzapadneepistemebilejediniuzroknastanka„čoveka“ili„subjekta“,većsmatradazaobjašnjenjemovogdogađajatrebatragatinaravni

proceduraitehnikaovladavanja.

Ovakva situacija menja se tek sa Fukoovim poslednjim spisima: ako semožedati pozitivanodgovornapitanjeopostojanju „egzistencijalnih osnova strukturalizma“ – da se, nakraju, vratimo naslovuMarićevog eseja, koji je po svoj prilicimišljenupolemičkojnameri–ondazanjimsvakako trebatragati kod najpoznijeg Fukoa, u njegovom pokušaju ponovne razrade, pa i svojevrsne rehabilitacije, pojma subjekta ili

subjektivnosti.

Eg zi sten ci jal nih osnova: jer Fuko je početkom 80tih godinarazradioupravopojamjedne„estetikeegzistencije“(ili„umetnostiegzistencije“).Nasuprotonomeštosenaprvipogledčini,termin„estetika“ovde imanaglašenoetičkoznačenje, iporedtogaštokonceptmoralauvedenovimizrazomnemauniverzalistički karakter.U estetici egzistencije presudnu ulogu igrajutehnike sopstva, odnosno staranja o sebi (cu ra sui), u kojimase„subjekt“ili„čovek“višenesvodinitinapukiepifenomennaučnogdiskursa,nitinaproizvododnosamoći,kaoutakozvanom„dispozitivu seksualnosti“, koji je karakterističan zamoderniZapad.PojamestetikeegzistencijeFukojenajprerazvio

42FoucaultM.,L’or dre du di sco urs,Gallimard,Paris1971.

292


u sklopu svojih istraživanja koja su imala da rezultiraju višetom nom Isto ri jom sek su al no sti,anamaterijalufilozofijehelenističkogdoba.Onje,međutim,ubrzopoverovaodanasantičkisvetsuočavasajednimdrugačijim„režimomistine“,kojiprobijagranicenjegovogizvornogkonceptaseksualnosti,ikojistogamožedaposlužikaoalternativnimodeluodnosunasavremenost.Posebnoutakvomrežimuistine„subjekt“možedabudeshvaćenkaorezultatprocesasamokonstituisanjaili„subjektivacije“,kojasevišenesvodinapuku„subjekciju“,tj.potčinjavanje.Ovakavsubjektvišenije–kakojeSartrprigovaraostrukturalnojantropologiji–naprosto„konstituisan“–naprotiv,onsekonstituišeiličak„samokonstituiše“,itoupravokroz„tehnikesopstva“.43Ovajposlednjipojampripadapodručjuprakse inemožese,naravno,redukovatinanekisaznajničinusmislutradicionalnogpojmarefleksije.Ipak,jasnojedaseFukooveanalizemogu razumeti jedino polazeći od pojma samoodnošenja, pa,prematome,ipolazećiodizvesnogpojmasubjektailisubjektivnosti,kojisevišenemožerazložitiupukeučinkeodnosamoći.U dru gom to mu Isto ri je sek su al no stiFuko,naprimer,pokazujekakoseuodređenimantičkimkonceptimamoralasmatralodasevlastnaddrugimamožeutemeljitijedinonasposobnostidasevladasamimsobomi,prematome,upravonaizvesnomtipu

odnosapremasamomesebi.44

PostavljasepitanjedalisuoveFukooveanalizezanasvažnepresvegazbogtogaštonamraskrivajunekedosadanepoznateistineoantičkomdobu,ilizatoštootvarajunoveperspektivenašemsavremenomrazumevanjučoveka.Činisedajeupravoovoposlednjeslučaj.ZnamenitiistoričarhelenističkeipoznoantičkefilozofijePjerAdo(Hadot)uverljivojepokazaodaseFukoovotumačenjeantikeponajpremožekritikovatizbogtogaštosuvišenaglašavamomenatsopstva, tj.čistogsamoodnošenja,stavljajućiudrugiplanodnosprematranscendenciji–dakle,zapostavljajućionajaspekatantičkihfilozofskihkoncepatakojijeodgovaraocilju„oslobođenja“odindividualnostizaradzadobijanjadimenzijejedinstvenogiuniverzalnogsmisla.Tako,naprimer,AdonaglašavadaproblemsaFukoovominterpretacijomstoicizmaležiutomeštokodstoičaračovekovumnijebioshvatankaonekaindividualnačovekovaodlikailisposobnost,većkaodeotranscendentnogbožanskoglogosa,dokje,naprotiv,Fukoovainterpretacijapojmovaantičkefilozofijesasvimimanentistička.45

43Upor.GrosF.,CourseContext,in:FoucaultM.,The Her me ne u tics of the Subject,PalgraveMacmillan,NewYork2001,str.513.

44FukoM.,Ko ri šće nje lju bav nih uži va nja(Isto ri ja sek su al no stiII),Prosveta,Beograd1988,str.7994.

45HadotP.,Réflexionssur lanotionde ’culturedesoi’, in:Mic hel Fo u ca ult phi lo sop he, Seuil,Paris1989,str.263,266267.

293


Naime,Fukoodpočetkatumačiantičkufilozofijusobziromnaproblematikusavremenosti,kojamuzapravo ležinasrcu,polazećiodznačajakojiunjojpripadapojmovimaličnostiiindividualneegzistencije.To,međutim,umanjuje jedino istorijskuzasnovanostFukoovogtumačenjaantičkefilozofije–pričemujepozitivniuticajFukoovihtumačenjanaobnovustudijafilozofijehelenističkeepohenesporan46–alineirelevancijunjegovog

koncepta„estetikeegzistencije“zadanašnjedoba.

Zatim,oegzistencijalnimosno va ma strukturalizmamožesegovoritiutomsmisluštosenastanovištuFukoovepoznefilozofijepokazujedapojamsubjektivnostikodnjegazaistaimaosnovniznačaj.Delovalo je iznenađujuće kada je Fuko u jednom poznomteksturekaodapravatemanjegovihistraživanjanijemoćveć„subjekt“.47RazlogjebilačinjenicadaseosnovnimproblemomevolucijeFukoovogmišljenjasmatraoodnosizmeđu„arheologije znanja“, sa njenompostavkomo autonomiji diskursa,i„genealogijemoći“,kojajeovupostavkudovelaupitanje.UtekstuokojemjeovderečFukozauzimadrugačijistav.Onnastojidarazgraničitrirazličita„načinaobjektivacije“čoveka,podčimonpodrazumevatrimodalitetakojimaseljudskobićetransformiše u subjekt. Prva dva načinamogu se bez teškoćadovestiukorelacijusaproblematikomarheologijeznanja,odnosnogenealogijemoći.Uprvugrupuspadajumodalitetiobjektiviranjakojiodgovarajunaukama–itoupravoonimnaukamao kojima se pre svega radi u knjiziRe či i stva ri (lingvistika,ekonomija,biologija)–ikojidajupovodazanastanakgovornihiproizvodećihsubjekata,ilinaprostoljudikaoživihbića.Drugagrupaobuhvatadruštveneprakserazdvajanja„segregacijskog“tipa,kojimase,naprimer,bolesnikodvajaodzdravogčoveka,ilidelinkventodurednoggrađanina.Ono,međutim,počemusetrećitippraksarazlikujeodprvadvasastojiseutomeštoseunjemu„objektivacija“neposrednovršikao„subjektivacija“,tj.odstranesamogčovekakojisekroznjutransformišeusubjekt–naprimer,prepoznajućisebekaosubjektajedne„seksualnosti“.Akosetrinavedenatipaobjektivacijemeđusobnouporede,ondajenaprvipogleduočljivodasetrećirazlikujeodprvadvapodimenzijirefleksivnostikojamujesvojstvena.Činise,međutim,dazaFukoaonimaiizvesniprimatuodnosunadvaprethodna.TakoFukotvrdidaje,uopšteuzev,pravipredmetnjegovihistraživanjasubjekt.Ontakođeodređujesvatrinačina„objektivacije“ i kao načine „subjektivacije“: „Nastojao sam (...) da

46GrosF.,op.cit.,str.520.47FoucaultM.,Lesujetetlepouvoir(1982),in:FoucaultM.,Dits et écritsII,

Paris,Gallimard2001,str.10411042.

294


sačinimjednuistorijurazličitihnačinasubjektivacijeljudskoga bićaunašojkulturi“.48

BilobipreteranotvrditidaovoFukoovotumačenjenjegovesopstveneevolucijeproističesamoiznekenaknadneiluzije.Izvesniteorijskiintereszapojamiproblematikusubjektivnosti,kaoizadimenzijurefleksijekoja jeneodvojivaodnje,opstaječak iuFukoovimranimpokušajimarazgradnjepojmasubjekta. Ipak,Fukoovosamotumačenjedajepovodadaserazmisliotomedalijeitunjegovu„prvobitnu“filozofskupozicijubiloopravdanobezogradaopisivatiuterminimastruk tu ra li zma.Svakako,pojamstrukturalizmamožeseshvatitiisasvimširoko–kaooznakazajedanodređenioblikkojijetežnjazaracionalnošću,čijijesmisaoMarićnepogrešivoprepoznao,dobilaujednomodređenomtrenutkufrancuskesavremenefilozofije.Akose,međutim,pojam„strukturalizma“shvatitakoširoko,postavljasepitanjenebilinjimetrebaloobuhvatitičakioneautorekojisenajčešćesmatrajunjegovimglavnimprotivnicima.U jednomodsvojihposlednjihčlanaka,Fukojegovorioosuprotnostikojaufrancuskojfilozofskojtradicijirazdvaja„filozofijuiskustva,smisla,subjekta“,naSartrovomiMerloPontijevom(MerleauPonty)tragu,i„filozofijuznanja,racionalnostiipojma“,čijisupredstavniciKavajes(Cavaillès),Bašelar(Bachelard),Koire(Koyré)iliKangilem(Canguilhem).49Sadanašnjeistorijskedistance,činisedajeiovasuprotnostizgubilasvojeoštrekonture.Marićevesejo„egzistencijalnimosnovamastrukturalizma“doveojetu

granicuupitanjeprevišeodčetrdesetgodina.

LITERATURA:

DeleuzeG.,Fo u ca ult,LesÉditionsdeMinuit,Paris1986.

DerridaJ.,Lastructure,lesigneetlejeudanslediscoursdesscienceshumaines,in:DerridaJ.,L’écri tu re et la différen ce,Seuil,Paris1967,str.409428.

DifrenM.,Za čo ve ka,Nolit,Beograd1973.

FoucaultM.,Les mots et les cho ses,Gallimard,Paris1966.

FoucaultM.,L’or dre du di sco urs,Gallimard,Paris1971.

FoucaultM.,La vo lonté de sa vo ir(Hi sto i re de la se xu a litéI),Gallimard,Paris1976.

FoucaultM.,Lesujetetlepouvoir(1982),in:FoucaultM.,Dits et écritsII,Paris,Gallimard2001,str.10411062.

48FoucaultM., op.cit.49FoucaultM.,Lavie:l’expérienceetlascience,in:FoucaultM.,Dits et écrits

II,op.cit.,str.1583.

295


FoucaultM.,Lavie:l’expérienceetlascience,in:FoucaultM.,Dits et écritsII,op.cit.,str.15821595.

FukoM.,Ko ri šće nje lju bav nih uži va nja(Isto ri ja sek su al no stiII),Prosveta,Beograd1988.

FrankM.,Was ist Neo struk tu ra li smus?,Suhrkamp,FrankfurtamMain1984.

GiovannangeliD.,L’hommeenquestion,Bul le tin d’analyse phénoméno lo gi que (Revueélectroniquedephénoménologiepubliéeparl’unitéderecherche„Phénoménologies“del’UniversitédeLiège),vol.1,No1,septembre2005,str.1629.

GrosF.,CourseContext,in:FoucaultM.,The Her me ne u tics of the Subject,PalgraveMacmillan,NewYork2001,str.507550.

HadotP.,Réflexionssurlanotionde’culturedesoi’,in:Mic hel Fo uca ult phi lo sop he, Seuil,Paris1989.

LéviStraussC.,La pensée sa u va ge,Plon,Paris1962.

LéviStraussC.,Le cru et le cu it (Mytho lo gi qu esI),Plon,Paris1964.

LeviStros,Klod,Iz bli za i iz da le ka, Svjetlost,Sarajevo1989.

LeviStrosK.,To te mi zam da nas,BibliotekaXXvek,Beograd1990.

MarićS.,Egzistencijalneosnovestrukturalizma,u:FukoM.,Ri je či i stva ri,Nolit,1971,str.953.

PopovićR.,Pri ča o Sre te nu Ma ri ću,BibliotekaMaticesrpske,NoviSad1996.

MilisavljevićV.,Mitologijaiarbitrarnostjezičkogznaka,u: Mit,priredioBekićT.,Filozofskifakultet,NoviSad1996,str.367374.

RicoeurP.,Le con flit des in ter préta ti ons,Seuil,Paris1969.

SartreJ.P.,L’être et le néant,Gallimard,Paris1943.

SartreJ.P.,JeanPaulSartrerépond,L’Arc,30,octobre1966,str.8796.

SartreJ.P.,L’anthropologie,in:SartreJ.P.,Si tu a ti ons IX, Gal li mard, Paris1972,str.8398.

SartreJ.P.,La tran scen dan ce de l’Ego,Vrin,Paris1988.

SosirF.,Op šta lin gvi sti ka, Nolit,Beograd1989.

VelflinH.,Raz ma tra nja o isto ri ji umet no sti,SremskiKarlovci/NoviSad2004.

296


VladimirMilisavljevićUniversityofBelgrade,InstituteforPhilosophyandSocialTheory

SUBJECTIVITY,EXISTENCEANDSTRUCTURE: ONMARIĆ’SEARLYRECEPTIONOFFOUCAULT’S

STRUCTURALISM

Abstract

ThispaperreconsiderssomeaspectsofthetreatmentofstructuralismbySretenMarićinhisintroductoryessaytotheSerboCroattranslationofFoucault’s classicworkThe Or der of Things (“ExistentialFundamentalsofStructuralism”,1971).Thecentral topicsofthistreatmentaregroupedandanalyzedunderthreeprincipaltitles,correspondingtoMarić’sdiscussionofthethenfashionablethesisofthedeathofMan,tohisscrutinyof the leadingroleof linguisticsasa futureparadigmforsocialsciences,aswellas tohis reflectionon the limitsofstructuralism.Itseemsnoteworthythat thisearlyexaminationoftheFoucault’s structuralismmay be considered as an anticipation of furtherdevelopmentofthisauthor,whichwouldeventuallyleadhimback,inhislastbooks,tothecomplexofquestionsconcerningthephilosophical

statusofsubjectivity.

Key words: an thro po logy, di scon ti nu ity, exi sten ce, re flec tion, struc tu ra lism, su bjec ti vity

ScottWilliamChristensen,Edmonton, 2010.

SUBJEKTIVNOST, EGZISTENCIJA, STRUKTURAscindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0023-5164/2012/0023... ·...

Documents

Transcript of SUBJEKTIVNOST, EGZISTENCIJA, STRUKTURAscindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0023-5164/2012/0023... ·...