ANALIZA KONFLIKATANema jedne sveobuhvatne teorije koja objanjava uzroke sukoba. Sukobi zbog- aktera koji imaju inkompatibilne ciljeve (subjektivna percepcija) strukturalnih razloga: nepravde, siromatva, nejednakosti (objektivni temelji) Metodologija analize: istorijska pozadina osnovni problem i akteri globalni i regionalni kontekst pouke Analiza e pokazati: dugu senku istorije, usud raskra, izgubljene anse, ulogu lokalnih elita i meunarodnih aktera, razorne posledice (potpuno slomljena drutva), nisku cenu ljudskog ivota. Tipologije: promenljive Nakon hladnog rata: unutar drava - etniki, religijski, jeziki (problemi vezani za identitet, loe strane globalizacije). Sukobi su vodili stvaranju slabih drava, raspadu drava. Meunarodni drutveni sukobi/ izvori sukoba: lokalni i globalni Dugotrajni sukobi, (E. Azar), duboko ukorenjeni u ivot, nereivi. Temelj: negiranje ljudskih potreba za sigurnou, identitetom, ueem u procesima koji odreuje identitet. Faze nasilnih sukoba: stabilnosti/legitimiteta tenzija, politikih podela erozije politikog legitimiteta, prihvatanje nasilja sukoba niskog intenziteta rasplamsavanje sukoba Pristup reavanju sukoba: zero-summ (win-loose); (militarizam, mo, rasizam, demonizacija) loose -loose kompromis win-win (dilema zatvorenika) Multiuzroni, sloeni sukobi zahtevaju i sloenu, sveobuhvatnu strategiju reavanja. REAVANJE KONFLIKATA Osnovni cilj: spreavanje nasilnih sukoba povrna prevencija - spreavati pretvaranje latentnih sukoba u otvorene, oruane sukobe posredstvom (zvanine i nezvanine) diplomatije, posredovanja, pritisaka spoljnih sila, razmetanjem trupa. dubinska prevencija (provencija, John Burton) - bavljenje korenima sukoba, sukobljenim interesima i odnosima. Metod: ekonomski razvoj, politike i ustavne promene, razvoj politike kulture.

1

Obustavljanje sukoba (conflict settlement), prekid nasilja nagodbama i sporazumima, Upravljanje sukobima (conflict managment) ograniavanje, ublaavanje, obuzdavanje nasilnih sukoba Reavanje sukoba (conflict resolution), reavanje dubinskih uzroka. Metode: Intervencija tree strane (MO, drava, NVO, UN) Ciljne grupe: elite, predstavnici pokreta, graani: Pregovori: na dobrovoljnoj osnovi. Cilj reavati, a ne pobeivati ili nadvladati; bitno: uzajamno uvaavanje, vizija prihvatljivog kompromisa, korak po korak /koraci koji smanjuju napetost Posredovanje: okrugli stolovi, radionice za reavanje problema. Doprinose: uspostavljanju poverenja, odreivanje prioriteta, pojanjavanje problema, formulisanju sporazuma. Arbitriranje: strane se unapred obavezuju da prihvate odluke suda. Prepreke reavanju sukoba: a) multiuzronost sukoba b) uski interes elita, strana u sukobu, grupa da rat potraje (rat kao nain ivota, ratno profiterstvo, strah od sudskog gonjenja, podela elite) c) zanemarivanje lokalnih potencijala za spreavanje sukoba, kulturnih razlika. Kritika reavanja sukoba: predstavlja socijalni ininjering, transplantaciju zapadnog modela, nametanje tumaenja situacije, usredsreenost na aktere a ne na odnose, traume. Transformacija sukoba (conflict transformation) Promena konteksta, ciljeva strana u sukobu, izmetanje sukoba iz jednog okvira i premetanje u drugi gde interesi mogu biti usaglaeni.

2

SUKOBI NA PROSTORU BIVEG SOVJETSKOG SAVEZA- Prolost vri uticaj senkama starog sjaja, caristike Rusije, Staljinove brutalne politike - problem granica/teritorija, manjina, religijskih podela, resursa (nafte, gasa) i siromatva - Rusija kao novi regionalni akter/arbitar/mirotvorac 1. Baltike republike Estonija (Talin) -30% Rusa Letonija (Vilnus) - 32% Rusa i ostalih manjina Litvanija (Riga)- 6% Rusa Istorijski koreni: 16-20 veka Baltike zemlje predmet stratekih interesa vedske, Rusije iPoljske. 1918. Proglaavaju nezavisnost 1940. Paktom Ribentrop-Molotov ponovo ulaze u sastav Sovjetskog Saveza. Hiljade graana deportovano u Sibir. 1941-45 BR su pod nacistikom okupacijom. 1945-52 BR vode antisovjetski rat sa mnogo rtava na obe strane. 1989. Proglaavaju nezavisnost 1993. Doneti sporni zakoni o dravljanstvu koji su obespravili rusku manjinu (u Estoniji i Letoniji). Ruska manjina je bez dravljanstva, prava glasa i prava na posed. Rusi tretirani kao ilegalni imigranti. Dravljanstvo samo po krvi/poreklu. Akutan problem javio se u Narvi/Estoniji 1993. 1995. Izvesne korekcije uinjene ali problem nije u potpunosti reen. Postale su lanice NATO i EU. 2. Moldavija (Kiinjev) Istorijski koreni: 16-19 veka Moldavija podeljena: istoni deo (Besarabija) pripala Rusiji a zapadni deo Turskoj. 1878. zapadni deo se pridruuje Rumuniji, a 1920. i istoni (to Boljevici nisu priznali). 1924. stvorena je Moldavska autonomna socijalistika republika u okviru Ukrajine, kojoj Rusija 1940. pripaja Besarabiju i stvara Sovjetsku Republiku Moldaviju. 1991. Moldavija proglaava nezavisnost i postaje lan Zajednice nezavisnih drava (ZND). Problem - secesija: Transdnjestarskog regiona (Transnistrija, Pridnjestrovlje, ili Zadnjestrovlje) u kome ive Rusi, Belorusi i Ukrajinci. 1992. pobuna u TD regionu, stotine ubijenih. Primirje uspostavljeno dolaskom 14. ruske armije. 1994. Donet novi ustav, predviena autonomija za separatiste. 1997. Nova runda pregovora, dalja autonomija = labava konfederacije. 1999. Zapoeto povlaenje ruskih trupa ali nije do kraja izvedeno. 2001. Predstavnik KP izabran za efa drave Moldavije. Tenzije sa Rusijom se nastavile.

3

2003. EU i SAD uvele sankcije jednom broju politikih lidera TD. EU pokuava da Evropskom politikom susedstva doprinese reenju sukoba. KAVKAZ (bure baruta, raskre, sloenog etnikog sastava) 3. Jermenija/Azerbajdan (Jerevan/Baku) Istorijski koren: 1828. Azerbajdan podeljen izmeu Rusije i Persije 1920. Crvena armija osvaja Azerbajdan. Staljin poklanja Nagorno-Karabah Azerbajdanu iako je veinsko stanovnitvo jermensko 1989. Azerbajdan postaje nezavisna drava. Jermenija meu najstarijim hrianskim zemljama. U toku Prvog svetskog rata doivela genocid od strane Turske koja je uzela i deo njene teritorije. 1922. Zajedno sa Gruzijom i Azerbajdanom stvorila Zakakvkasu sovjetsku federativnu socijalistiku Republiku i pridruila se Sovjetskom Savezu. 1936. Samostalna republika u okviru Sovjetskog Saveza. Problem: teritorijalni i manjinski. Jermenska enklava (Nagorno-Karabah) u Azerbajdanu Azerska enklava Nakievan u Jermeniji. jZa vreme glasnosti Nagorno-Karabah glasa da se prisajedini Jermeniji. 1989-1990 izbija nasilje- masakri Jermena, uvodi se vanredno stanje, pojavljuje se talas izbeglica i dolaze ruske trupe. Kada Azerbejdan proglaava nezavisnost i Nagorno-Karabah se takoe proglaava nezavisnom republikom (odustaje od ujedinjenja s Jermenijom) koju niko ne priznaje. Jermenija podrava secesiju i daje vojnu podrku. Osvaja ne samo Nagorno-Karabah ve i 20% okolne teritorije. Azeri bee a Jermenija uspostavlja kopneni most sa Nagorno-Karabah. 1992. Borbe izbijaju i u Nakievanu. Tenzije sa Turskom koja podrava Azerbejdanom i Iranom gde ive Azeri. Oko 15.000 rtava. 1994. Primirje pod okriljem tzv. Grupe Minsk (koju ine Jermenija, Azerbejdan,eka, Francuska, Nemaka, Italija, Rusija, vedska, Turska i SAD) ali Jermenija odbija da povue svoje trupe dok se ne rei status NagornoKarabaha. Rusija pojaala svoje vojno prisustvo u Jermeniji (dve vojne baze). orsokak situacija. 2004. pregovori se obnavljaju, kroz tzv. Praki proces pod okriljem OEBS-a. U toku 2006. razgovori se vodili u Rambujeu, Londonu i Varavi ali sukob jo uvek nije reen. 4. Gruzija Istorijska pozadina: u 19. veku Gruzija je deo Carske Rusije 1918. proglaena nezavisnost 1921. u sastavu SSSR 1989. Zahtevi za autonomijom u Junoj Osetiji. Dolazi do nasilja, ruski mirotvorci se rasporeuju. 1991-1992 borbe Gamashurdia i ervenadzea koji je podran od Rusije. 1992. Kriza u Abhaziji. Sukob sa vojskom. Separatisti potisnuli vojsku. Gruzijci naputaju Abhaziju. 1994. Abhazija proglaava nezavisnost. Sklapa se primirje, ruske trupe dolaze pod okriljem UN i razmetaju se na liniji razdvajanja.4

2002. Amerikanci i Englezi alju specijalne trupe da bi pomogle vlastima Gruzije u borbi protiv terorizma. (eenski teroristi koriste teritoriju Gruzije za svoje kampove). 2003. ervanadze je smenjen iako je smatran prijateljem Zapada. Pobuna u Adariji, oblast na granici sa Turskom. Adari su gruzijski muslimani. Njihova pobuna je pacifikovana. 2004. Mihail akavili, koji je iveo u SAD, izabran za novog predsednika sa 96% glasova. Rezime problema: - unutranje politike borbe - secesija Abhazije, June Osetije (Abhazija u prolosti samostalna, 1810. postala deo Rusije. 1931. Staljin je pripojio Gruziji. U 1991. 1/5 Abhaza od ukupnog stanovnitva. Potpuno izolovana i ekonomski ruinirana. Prolaz samo ka Rusiji, sa kojom je povezana eleznicom). - dejstvo eenskih terorista sa teritorije Gruzije - naftovod koji treba da spoji Azerbajdan i Tursku preko Gruzije, a da zaobie Rusiju. Centralno-azijske drave (Tadikistan, Uzbekistan, Kirgistan, Turkmenistan) 5. Tadikistan (Duanbe) od 10 - 20 veka pohodili, Persijanci, Mongoli, Rusi. 1920. u sastavu SSSR; vetaka tvorevina nastala komunistikom podelom Turkestana na Tadikistan i Uzbekistan. Najsiromanija zemlja u regionu. 1991. Proglaava nezavisnost 1992. Graanski rat izmeu snage reima, proislamista i pro-demokratskih snaga. 20.000 mrtvih. Unitena privreda. 1993. Vlada uspostavlja kontrolu i zabranjuje opozicione partije. Vojne snage ZND postavljenje na granici prema Avganistanu. 1994. Primirje i pregovori sa opozicijom. 1996. Nove pobune islamista na jugu zemlje, UN postie primirje. 1997. Formirana Komisija za pomirenje 2001. Podrali borbu protiv terorizma 2003. Referendum, promenjen ustav, predsednik dobio pravo na jo dva mandata. 6. eenija (Grozni) Ljermontov je napisao za eene: " Njihov Bog je sloboda, njihov zakon je rat." Re je o sukobu unutar Rusije: eeni trae nezavisnost -faktor nafte -faktor Islama Sukob star vie od dva veka, 1858. Rusija konano osvaja eeniju. Tri faze sukoba: 1. za vreme Carske Rusije 2. za vreme Sovjetskog saveza 3. posle raspada SSSR i kraja hladnog rata a. 1991. General Dudajev proglaava nezavisnost. 1994. Rusija napada eeniju i otpoinje rat koji traje do 1996. kada se uspostavlja primirje Lebed/Mashadov. 1997. Jeljcin i Mashadov potpisuju zvanino primirje ali, problem nezavisnosti ostaje. Bezvlae u eeniji i sporadino nasilje. Uvedeno erijatsko pravo.

5

b. 1999. eeni napadaju Dagestan. Organizuju teroristike napade u Moskvi. Rusija otpoinje nove operacije. 2000. sravnjuju Grozni sa zemljom. Rusi uspostavljaju svoju vlast sa A.Kadirovim na elu. 2001 prvi zvanini pregovori sa pobunjenicima na ijem elu je Aslan Mashadov. Teroristiki napadi eena nastavljeni; jedan od najteih izvren u koli u Beslanu, kada je ubijeno vie stotine dece. 2003. Rusija organizuje referendum - veina se izjasnila da eenija ostane u okviru Ruske federacije. 2004. Predsednik eenije Kadirov ubijen u maju. Teroristiki napadi eena u Inguetiji i Severnoj Osetiji. U oktobru izabran novi predsednik, Alhanov. 2005. Aslan Mashadov je ubijen a amil Basajev preuzima vojnu kontrolu. Sukobi se nastavljaju. Organizovani su parlamentarani izbori, i proruski kandidati dobijaju veinu. 2006. novi predsednik postaje R.Kadirov, sin prethodno ubijenog predsednika. Rusija smatra da je eenija pacifikovana.

6

ANALIZA SUKOBA U JUNOJ I JUGOISTONOJ AZIJIFaktori sukoba: - kolonijalno naslee - razliitost religija/etniciteta - teritorija/resursi Prostor sukoba u prolosti: Sukob Severne i June Koreje (1954) Kinesko-indijski rat (1962) Vijetnamski rat (1963) Rat Crvenih Kmera i reima Lon Nola (1979-1990) (nestalo 1,7 miliona ljudi) Istoni Timor- Indonezija (1976-2002)

1. Indonezija Holandska kolonija od 17-20 veka. Arapi doneli Islam u 18 veku. Ima 216 miliona stanovnika, predstavlja najveu muslimansku zemlju (97%) Znaajna manjina: Kinezi (trgovci) Ose sukoba: a. Istoni Timor (najsiromanija zemlja u regionu) 1975. Portugalci okonali svoju 450 godinju vladavinu 1976. Indoneani napadaju Istoni Timor i pretvaraju ga u vlastitu provinciju. Stanovnici Istonog Timora su katolici. Krvavi sukobi od 1989. Poginulo 200.000 od 800.000 ljudi. 1999. predsednik Indonezije pristaje na referendum - 80% za nezavisnost. Nakon toga slede napadi pro-indoneanske milicije, koja je spalila vei deo zemlje. 1999-2002 uspostavlja se prelazna vlast UN Istoni Timor dobija punu nezavisnost 2002. Kofi Anan predao vlast novoj vladi. Rad Komisije za istinu zapoinje rad. Nakon sticanja nezavisnosti Istoni Timor suoen sa socijalnim problemima. 2005 u potpunosti se povlae mirovne trupe UN. 2006. Istoni Timor sklapa sporazum o eksploataciji nafte i gasa. b. Sukob centra/periferija Provincija Ae koja je bogata resursima, naftom i prirodnim gasom. Sukob traje 26 godina. Postoji oslobodilaki pokret. Nakon primirja postignutog u enevi 2002, ponovo su izbili sukobi i proglaeno vanredno stanje. Sukob reen 2005. posredovanjem Martija Ahtisarija, provincija Ae dobila autonomiju. c. separatizam Zapadna Papua tj. provincija Irian aja. 1962. postala deo Indonezije. Bogata je resursima. Veinsko stanovnitvo je protestantsko. 2002.dobila veu autonomiju i povratila ime Papua. d. etniki sukobi

7

Sukob musliman i hriana (na ostrvima Maluka), sukob sa kineskom manjinom (naroito za vreme Suharta), sukob sa "transmigrantima" (Kalimante). e. terorizam Od 2002. bombaki napadi krila Al Kaide (napadi na ostrvu Bali i Dakarti) 2. Filipini Do 16 veka Filipini su deo Islamskog carstva. Postaju panska kolonija do 1898, a potom Amerika uvodi vojnu vladavinu. Stanovnitvo broji 69 miliona, od toga 83% Katolici, 9% Protestanti i 5% Muslimani Priroda sukoba: religijski sukob muslimanskih separatista na jugu zemlje (Mindanao) i vlasti Sukob zapoeo krajem ezdesetih godina kada je stvoren Muslimanski pokret za nezavisnost i traje do danas. Pokret se radikalizovao i podelio na vie krila od kojih je najjae "Moro narodni front osloboenja" (nakon 1976. i Sporazuma iz Tripolija,on je postao Moro Islamski front osloboenja), a najmilitantniji pokret je Abu Sajaf koji je povezan sa Al Kaidom. Sa MIFO sklopljeno primirje 2003. i 2005. a sukobi sa Abu Sajafom se nastavili. - Pored sukoba vlasti i muslimanske manjine, postojao je dugogodinji politiki sukob komunista i vlasti 3. Fidi Kolonija Holanana (17-19 veka) i Britanaca Glavni je etniki sukob domorodaca i Indusa koje su Britanci dovodili kao najamnu snagu. Svojom politikom izazvali su borbu dve grupe za politiku i ekonomsku prevlast. Domoroci kontroliu vlast i poseduju 83% zemlje, a Indusi dominiraju industrijom eera. 1970. postali nezavisni. 1987. pobeda indijske koalicije na izborima izaziva prevrat s ciljem da domoroci postanu politiki dominantni. Indusi masovno naputaju ostrvo. 2003. Vrhovni sud naloio da Indusi moraju uestvovati u vlasti. 2004. Vojnici Fidija odlaze u Irak. 2006. Zapoinju sudski procesi protiv uesnika pobune, napada na parlament. 4. Kina Ose sukoba: a. Tajvan (latentni sukob) NR Kina eli da prisajedini Tajvan, Tajvan eli da ostane samostalna drava. Poslednjih godina ekonomski odnosi su vrlo razvijeni. 2005. Kina donosi zakon kojim sebi daje za pravo na upotrebu sile ukoliko bi Tajvan proglasio secesiju. b. Tibet (Krov sveta) zemlja posebne vrste Budizma (Dalaj Lama - budistiki voa). Za Kinu je to oduvek bio njen integralni deo. 1912 Tibet proglasio nezavisnost, koju niko nije priznao, ali i proterao kinesko stanovnitvo. Od 1949. Kina ponovo uspostavlja vladavinu, nakon perioda nezavisnosti Tibeta, daje autonomiju, vri politike i ekonomske reforme, ali i doseljava stanovnitvo. Pobuna Tibetanaca izbija 1959. kada Dalaj Lama bei u Indiju. Zahteva se nezavisnost i neutralnost. Nova pobuna izbija 1988. kada Tibetanci trae pravo8

na sopstveno obrazovanje. Kina proglaava vanredno stanje. Od tada Tibet vie manje pacifikovan. c. separatistiki pokreti u Unutranjoj Mongoliji i Sinkiang (Ksinang) 5. Burma (Mjanmar) Burma je bila kolonija Britanije; u Drugom svetskom ratu okupirana od Japana. Britanija i lokalni oslobodilaki pokret na elu sa Aung San proterali su Japance. 1948. postaje nezavisna i federativna zemlja Dva tipa sukoba potresaju Mijanmar: a. etniki sukobi (135 etnikih grupa, 8 glavnih: Bamanr, Karen, an,in, Mon, ) Poreklo sukoba - naputanje ideje o federalnoj dravi 1962. u ime unitarne drave. Sukobi sa pripadnicima Karen trajali do 2004. b. paravojne snage koje se bave trgovinom droge (drogu doneli Britanci) u Zlatnom trouglu, stvaraju problem sa Tajlandom. c. Od 1988. sukob vojne hunte (Dravnog Saveta za mir i razvoj) koja je nakon studentskih demonstracija dola puem na vlast i opozicije (Nacionalne lige za demokratiju; voa Aung San Su i koja je 1991. dobila Nobelovu nagradu za mir). Ona je od 2000. u kunom pritvoru. 2001. zapoeli tajni pregovori dve strane, 2002 Aung San Su i putena, ali 2003 ponovo u kunom pritvoru. 2003. UN alje svog izaslanika i insistira na "road map to democracy". U toku 2004. vlasti oslobaaju glavne disidente, pokuavaju da organizuju ustavnu konvenciju, ali opozicija i etnike grupe odbijaju da uestvuju. 6. Nepal Nepal je od 1816-1923 protektorat Britanije. To je izuzetno siromana zemlja sa 25 miliona stanovnika. Glavna osa sukoba je sukob komunistike gerile (maoista) i monarhije. 1994. na izborima pobeuje KP, ali ve sledee godine vlada je rasputena. Zapoinje pobuna (narodni rat) s ciljem ruenja monarhije. 2001. Zapoeti mirovni pregovori ali bez uspeha. Nastavljaju se napadi pobunjenika. Do sada oko 8.000 mrtvih. Pobunjenici trae novi Ustav, demokratiju, borbu protiv siromatva. Iste godine Kralj Birendara i njegova porodica ubijeni su od strane roaka. Nasleuje ga kralj Gianendra. 2003. obe strane proglasile primirje, maoisti odustali od zahteva za uspostavljanjem republike, ali primirje nije potrajalo. Kralj rasputa vladu i 2005. uvodi vanredno stanje. Maoisti protestuju. 2006. u aprilu, organizuju se masovni trajkovi protiv kralja i on je prinuen da ponovo uvede parlamentarizam. 7. ri Lanka (Cejlon) Britanska kolonija od 1815-1948. Britanci dovodili Tamilce sa juga Indije da bi radili na plantaama. Britanci favorizovali tamilsku manjinu koja je prihvatila engleski jezik. Kada su Singalezi doli na vlast diskriminisali su Tamilce. Na delu je etniki sukob - Tamilaca (12% stanovnitva) i Singaleza (74%) i religijski sukob. Tamilci su hinduistike vere a Singalezi budistike. Sukobi zapoinju od 1956. Naroito su intenzivni od 1983. 1976. stvoreni su Tamilski tigrovi. Borbe su se odvijale u talasima sve do 2001. Veliki broj civilnih rtava i unitavanje vrednih kulturnih spomenika. 2002. Mirovni sporazum uz posredovanje Norveke koji je podrazumevao odlaganje9

oruja, otvaranje glavnog puta nakon 12 godina, ukidanje zabrane Tigrova, razmenu ratnih zarobljenika. Tamilci odustaju od nezavisnosti, dogovor o podeli vlasti. 2003. mirovni pregovori prekinuti, otvara se politika kriza. Zapoinje serija bombakih napada (i u Kolumbu) kao i politika ubistva tokom 2004 i 2005. 2006 Tamilci napadaju mornariki brod, ubijaju 17 mornara. Smatra se da je time praktino rat iznova zapoeo. DAMU KAMIR (Srinagar) Predistorija: do 14 veka Kamir je naseljen Hindusima i Budistima. Nakon toga Kamir su osvojili Muslimani. Od 1846. on je pod britanskom vladavinom. Osa sukoba: sukob oko teritorije, sukob dva naina ivota, dve religije, demokratije i fundamentalizma. Akteri: Indija, Pakistan (obe nuklearne sile), borci za nezavisnost Kamira. Avgust 1947. Indija postaje nezavisna. Vie od 500 kneevina odluivala kome e se prikloniti - Indiji ili Pakistanu. Maharada Kamira nije mogao da se odlui. Oktobar 1947. prvi rat Indije i Pakistana oko Kamira. Rat zapoeo napadom naoruanih Patuna iz Pakistana. Maharada trai vojnu pomo od Indije i pridruuje se Indiji. Britanija podrava takav rasplet, ali ga smatra privremenim do odravanja referenduma. 1948. regularna vojska Indije i Pakistana se sukobljavaju. 1949. Primirje se uspostavlja pod okriljem UN. Linijom razdvajanja, Pakistan kontrolie treinu teritorije: Azad Damu i Kamir (ima polu-autonomiju) i Severne oblasti (pod direktnom vlau Pakistana. Na toj teritoriji su 95% Muslimani). Indija kontrolie dolinu Kamira (95% Muslimani), Damu (66% Hindusi) i Ladak (50%Budisti) 1965. Drugi rat Indije i Pakistana. Pakistan napada du linije primirja unutar dela kojim upravlja Indija. Rat je trajao tri nedelje i nije doneo promene. 1989. naoruana pobuna u dolini Kamira protiv indijske vladavine. Tokom devedesetih dolazi do radikalizacije muslimanskih pokreta, pomeranja od nacionalistike, sekularne ideologije ka radikalnom Islamu. Snai propakistanska opcija. 1999. izbijaju sukobi u gradu Kargil, ponovo Pakistan prelazi liniju razdvajanja. 2001. Pribliavanje Pakistana i Zapada nakon 11. septembra. Poveano nasilje u indijskom delu Kamira ali i u Indiji (bombaki napad izvren na indijski parlament). 2004. U Islambadu zapoeti pregovori na visokom nivou izmeu Indije i Pakistana nakon tri godine. Svest obe strane da ne mogu da dobiju rat. Predsednik Muaraf predlae zajedniko upravljanje Kamirom. 2005. organizuju se autobuski prevoz iz indijskog dela Kamira u pakistanski deo. Na taj nain po prvi put od 1947. razdvojene porodice su se srele. Mogua reenja: 1. status quo 2. pridruivanje Pakistanu10

3. pridruivanje Indiji 4. nezavisni Damu Kamir 5. podela Damu Kamir izmeu Indije i Pakistana 6. podela Damu Kamira, s tim to dolina Kamira postaja nezavisna drava. AVGANISTAN (Kabul) Predistorija: zemlja na raskru, osvajali je od III veka: Arapi, Persijanci, Turci, Mongoli, Britanci. U 13. veku bila deo Turkistana. Nakon drugog Angloavganistanskog rata stvoren je Avganistan kao tampon drava izmeu Britanije i carske Rusije. Britanci uspostavili monarhiju. Struktura stanovnitva: Patuni, Tadici Uzbeci, Hazari Ose sukoba: etnika - izmeu razliitih plemena religijsko/ideoloka- Talibana i komunista unutranjih snaga i intervencionistike vojske 1919. Avganistan dobio nezavisnost. Od 1933 do 1973. vladao kralj Zahir ah. 1973. Njegov roak, general Daud izvrio je pu i zbacio je kralja. 1978. izvren jo jedan pu vojnih oficira i na vlast dolazi prokomunistika frakcija. To je izazvalo otpor na ijem elu su bili Islamisti. Kljuna figura: Burhanudin Rabani. Muslimanski studenti (Talibani) uestvovali u borbama protiv Sovjeta. Uivali su pomo SAD, Irana, Kine. 1979. invazija Sovjetskog saveza i instaliranje Babraka Karmala. Unutranji otpor prerastao u desetogodinji rat. Osama Bin Laden jedan od najistaknutijih boraca protiv Sovjeta koji uiva podrku SAD. 1986. Nadibulaha dolazi na mesto Karmala. 1988. u enevi postignut je sporazum izmeu Avganistanske vlade, Sovjetskog saveza, SAD, Pakistana, ali bez uea pobunjenika. Na elu vlasti M. Nadibulah. Protiv nove vlasti su predstavnici Severne alijanse. Izbija sukob izmeu komunista i mudahedina, koji traje od 1989-92. 1992. Burhanudin Rabani (Tadik) dolazi na vlast ali izbijaju etniki sukobi. Sukob okonan stupanjem na scenu Talibana, koji osvajaju 1996. godine Kabul i uspostavljaju vlast na erijatskom pravu. Na elu vlade: mula Muhamed Omar koji proglaava Islamski Emirat Avganistan. 2001. 11 septembar. SAD interveniu u Avganistanu (Operacija Trajna sloboda) jer Talibani nisu izruili Bin Ladena. Talibanska vlada je sruena polovinom novembra i na njeno mesto je uspostavljena privremena vlast na ijem elu je Hamid Karzai. Vlada je formirana u Bonu, na pregovorima pod okriljem UN. 2004. Loja dirga (skuptina) usvojila je ustav, nakon toga odrani su izbori i Hamid Karzai je izabran za efa drave. Talibani su se reorganizovali i do danas vre napade na pripadnike stranih trupa. Na delu je i humanitarna katastrofa, a proizvodnja droge nije prestala. U prvoj polovini 2006. do sada najintenzivniji sukobi Talibana i stranih trupa.

11

ANALIZA SUKOBA IZRAELA I PALESTINEDuga istorijska senka: oba naroda dugo ive na ovoj teritoriji. Arapi stoari. Semitski narodi. Objekat osvajanja: Persijanaca, Rimljana, Arapa, Turaka, Krstaa. Sukob dva naroda oko jedne teritorije, sukob dva prava, dve religije. Poetak sukoba: 1987. Prvi cionistiki kongres u Bazelu T. Hercel izneo projekat o Judenstaat, jevrejskoj dravi u Palestini. (Stvaranje drave reenje za progon Jevreja). 1911. zbog unutranjih podela i arapskih strahova Jevreji privremeno odbacuju ideju o dravi i prihvataju ideju o pravu na deo teritorije pod samoupravom. 1917. Balfurova deklaracija - lobiranjem Jevreji stekli podrku Velike Britanije koja je podrala predlog o pravu Jevreja na domovinu (homeland) u Palestini i kada je dobila mandat od Lige naroda nad Palestinom 1922. to je postala meunarodna obaveza. Arapi su se protivili takvom mandatu, raspolaganjem njihovom zemljom. Britanci omoguavaju Jevrejima migraciju u Palestinu. Tokom dvadesetih godina Arapi se vie puta bune, ali te pobune bivaju uguene. 1937. Pilova komisija zbog sukoba predlae podelu na tri dela, pored arapskog dela, predlae se Galileja Jevrejima to predstavlja 20% najplodnije arapske zemlje, i britansku upravu nad svetim mestima. Arapi odbacuju podelu i dolazi do sukoba koji Britanci brutalno gue. Pred Drugi svetski rat, 1939. Britanci ponovo menjaju stav, u Beloj knjizi odbacuju Palestinu kao jevrejsku dravu, predlau da se jevrejska domovina stvori u okviru nezavisne Palestine i da se kvota jevrejskih migranata ogranii na 15.000 godinje, a da ukupan broj ne sme da bude vie od 1/3 stanovnitva. Jevreji odbijaju ovaj predlog, prihvataju nasilje kao instrument borbe, i menjaju saveznika - umesto Velike Britanije sada je to SAD. (SAD su podrale mandat, ali uvaavale i pravo Arapa). 1947. Plan UN o podeli Palestine na dve drave. (Genocid, "jevrejski izbegliki problem", lobi, podrka SAD - ilo u prilog stvaranju jevrejske drave). Arapi ne prihvataju podelu na dve drave. (1922. bilo je 83.000 Jevreja u Palestini, 1945. bilo ih je 554.000) 1948. Izrael proglaava nezavisnost i izbija prvi rat Izraela i pet arapskih zemalja - Jordana, Sirije, Egipta, Libana, Iraka. Ishod: Izrael uveao svoju teritoriju za 22%. Ovim ratom zapoinje problem palestinskih izbeglica. 1956. Drugi Izraelsko-palestinski rat izbija kada Izrael napada Egipat uz tajnu podrku Velike Britanije i Francuske i osvaja Sinaj. Izrael je bio prinuen da se povue pod pritiskom SAD 1964. Nastaje PLO iji je cilj da povrati domovinu i da uniti Izrael. 1967. izbija trei Izraelsko-palestinski rat, napadom Izraela na Egipat, tzv. estodnevni rat. Nakon rata, Izrael kontrolie etiri puta veu teritoriju od one koju je imao 1949. Osvojio, Gazu, Istoni Jerusalim, Zapadnu obalu, Golansku visoravan. Izraelska naselja podiu se na okupiranoj teritoriji. UN trai povlaenje Izraela sa okupiranih teritorija.

12

1973. Izbija etvrti Izraelsko-palestinski rat, tzv. Jom Kipur rat, izmeu Izraela i Egipta i Sirije. 1978. Egipatski predsednik El Sadat i Izraelski premijer Begin razgovaraju u Kemp Dejvidu na inicijativu predsednika Kartera. 1982. Izrael sklapa mir sa Egiptom i povlai se sa Sinaja. 1983. Izrael napada Liban, vri masakr u logoru Sabra i atila. Odgovornost se pripisuje Arijel aronu. 1987. Zapoinje prva Intifada (ustanak Palestinaca). Oni se suprotstavljaju kamenjem i prakama jakim izraelskim snagama. 1988. Arafat priznaje Izrael i odbacuje terorizam. Palestinske pozicije slabe zbog kraja Hladnog rata i povlaenja Sovjetskog saveza, kao i zbog Arafatove podrke Sadamu Huseinu. 1993-95. zapoinju pregovori u Oslu (tzv. Oslo mirovni proces) kojim se predvia postepeno povlaenje Izraela sa Zapadne obale i Gaze. Izraelski zastupnik ideje Zemlja za mir, ef Izraelske drave, Jicik Rabin, ubijen je 1995. Posle njega dolazi Netanjahu koji ne sprovodi dogovor iz Osla. 1997. podiu se naselja u Istonom Jerusalimu. Osniva se HAMAS, radikalna palestinska islamska opozicija. 2000. Izbija druga Intifada, nakon provokativne posete Arijel arona Istonom Jerusalimu. aron povlai izraelske trupe iz Libana. Klinton organizuje Kemp Dejvid II, ali pregovori nisu doneli rasplet, zbog problema oko Jerusalima. 2002. Mirovni predlozi: Saudiske Arabije, SAD (grupa Kvartet) i Izrelskopalestinskih NVO. Svi trae osnivanje palestinske drave. Meutim, nasilje se nastavlja. Izrael ponovo okupirao Zapadnu obalu. 2003. Izrael zapoinje izgradnju zida oko Zapadne obale. Povodom izgradnje zida Generalna skuptina UN trai miljenje Suda pravde u Hagu 2004. umro Jaser Arafat. Nasledio ga Mahmud Abas. 2005. Arijel aron povlai vojsku i izraelska naselja iz Gaze. arona nasleuje Ehud Olmert. Poetkom 2006. na izborima na palestinskim teritorijama, pobeuje Hamas.

13

SUKOBI U AFRICI - OSVRTDa li su mnogobrojni sukobi na tlu Afrike, rezultat meu-etnike mrnje, kojoj nema leka, ili su uzroci sloeniji, a koautori brojniji? Neke opte karakteristike: traumatino naslee kolonijalizma spolja nametnut model politikog ustrojstva i ekonomskog sistema korumpirana lokalna elita; ulaganje u naoruavanje. Vrste sukoba: 1. Sukobi kao deo hladnoratovske konfrontacije supersila Angola 1975. Angola dobija nezavisnost, borba MPLA (marksistikog pokreta - uiva podrku Sovjeta i Kube) i FNLA pokreta kojeg podravaju Juna Afrika i SAD. Mozambik Mozambik ima slinu sudbinu kao Angola, s tim to su sukobljeni RENAMO (pro Rodezijski pokret) i FRELINO (leviarski). 2. Sukob kao posledica kolonijalnog naslea i globalne ekonomske integracije. Ruanda (nezavisna od 1962) Obleena genocidom, koji su 1994. sproveli pripadnici Hutu nad pripadnicima Tutsi. Tom prilikom je ubijeno 800.000 pripadnika Tutsi. Klasnu/socijalnu podelu, koja nije bila rigidna belgijski kolonizatori su pretvorili u definitivnu (etniku) podelu. Tutsi kao manjina bili su privilegovani za vreme kolonijalne vlasti, dobijali su sve najvanije poloaje i otimali su zemlju Hutima. Genocidu je prethodila ekonomska kriza koja je izbila zbog pada cene kafe i programa MMF koji je unitio radnike i zemljoradnike, nasilni sukobi Tutsa i Huta za podelu vlasti, kao i pogibija predsednika Habjiramanova (Hutu). Nakon masakra, osnovan sud za ratne zloine, usledile politike smene, uee Ruande u sukobima u DR Kongu (odakle se povlai 2002) i izbor predsednika Pol Kagame na prvim izborima nakon 1994. 2005. vlada oslobaa deo zatvorenika koji su uestvovali u genocidu. Burundi Tenzije izmeu Hutu i Tutsi od 1961. Od 1993. nova runda sukoba, oko 300.000 pobijenih. 3. Meudravni sukob Etiopija i Eritreja - sukob oko teritorija, granice. DR Kongo (Uganda i Ruanda podrale ustanike, dok Angola, Namibija i Zimbabve podrale vladine snage). 4. Ratovi oko resursa

14

Sijera Leone (dijamanti) Liberija (dijamanti) Nigerija (nafta) 5. Unutranji politiki sukobi Zimbabve Sukob Roberta Mugabea (Zanu partija) i opozicije, kao i Zapadnih zemalja, zbog otimanja zemlje od belaca, ali i zbog izbora 2002. koje meunarodna zajednica smatra neregularnim. Reim Mugabea politiki izolovan, a ekonomska kriza dostigla katastrofalne razmere.

ANALIZA SUKOBA U REPUBLICI SUDAN (Kartum)Sudan je najvea zemlja u Africi Od sticanja nezavisnosti 1956. do danas, samo 11 godina mira. Sukob izmeu veinskog arapskog (muslimanskog) stanovnitva koje ivi na severu zemlje, i manjinskog crnakog stanovnitva (animistike i hrianske vere) koje ivi na jugu. Predistorija sukoba: kolonijalna prolost poloila temelje sukoba jer je podsticala ekonomski razvoj, urbanizaciju Severa, a Jug, bogat resursima, drala je u izolaciji i nerazvijenosti. U 19. veku, Jug je predstavljao lovite za arapske i engleske trgovce robljem. Na Jugu posredstvom misionara i engleske kolonijalne politike, hrianstvo i engleski su postali dominantni. Politika istorija: istorija pueva-od 1985. do 1989. kada na vlast dolazi dananji predsednik Omar al Bair. 1971. puem dolazi na vlast pukovnik afar Nimeiri. Pod njegovom vlau Sudan je iskusio 11 godina mira. Prvi graanski rat izmeu gerilskog pokreta Anja-nja na Jugu i vladinih snaga zapoinje 1962. i traje do 1972. kada je sklopljen Sporazum u Adis Abebi. Razlog sukoba: pokuaj arabizacije Juga. Sporazumom iz Adis Abebe, koji je sklopio Nimeiri, Jug je dobio samoupravu, zakonodavnu vlast, engleski je postao zvanian jezik, a garantovala se i sloboda veroispovesti. Drugi graanski rat izbija 1983. jer je Nimeiri doneo mir, ali ne i razvoj Juga. Sukobljene strane: Sudanski narodni oslobodilaki pokret na elu sa Don Garangom (SPLA) i snage vlade. Don Garang sada eli otcepljenje Juga, a ne njegovu autonomiju. Da bi se odrao na vlasti, Nimeiri trai podrku od Muslimanske brae, a za uzvrat uvodi erijatski zakon. Gubi podrku i vlast 1985. Od 1989. na vlasti je Omar al Bair koji ukida erijatsko pravo na Jugu, nudi referendum za 3 godine, federalizuje dravu i proglaava engleski drugim jezikom drave. Meutim, nasilje se nastavlja. Na Severu mu se suprotstavlja demokratska opozicija i Nacionalni islamski front na elu sa Hasanom al Turabijem. 1998. SAD bombarduje fabriku lekova, navodno zbog sumnje da se proizvodi hemijsko oruje. Sumnje nikad nisu potvrene.15

1999. Zapoinje izvoz nafte. Glad preti 3 miliona ljudi. Od 2001. niz mirovnih inicijativa koje rezultiraju privremenim prekidom sukoba. Mirovni proces 2003. kao da je dobio ozbiljnije obrise, predstavnici vlade i SPLA se dogovorili da dele naftno bogatstvo. Iste godine, izbija pobuna u provinciji Darfur zbog njene ekonomske zapostavljenosti. Poetkom 2004. vlada pokuava da ugui pobunu i alje vojsku. Za njom se pojavljuju para-policijske snage Dandavide koje sprovode sistematsko ubijanje afrikih civila u Darfuru. 2005. Vlada i pobunjenici s juga postiu konaan mirovni sporazum i dogovaraju se o podeli vlasti. Jug dobija autonomiju. Don Garang postaje potpredsednika, ali ubrzo gine u avionskoj nesrei. 2006. Pobunjenici iz Darfura i vlada postiu mirovni sporazum.

ANALIZA SUKOBA U FEDERALNOJ REPUBLICI NIGERIJI (Lagos/Abuda)Nigerija je najmnogoljudnija drava Afrike, ima 124 miliona stanovnika. Od 1861. kolonija je Velike Britanije i predstavlja moda najvetakiju dravnu tvorevinu. Ekstremno je etniki heterogena sa preko 250 jezika i dijalekata. Tri najvee zajednice su Jaruba (jugozapad), Ibo (istok) i Hausa (sever). Bogata je naftom, najvea nalazita se nalaze na istoku zemlje, ali prihodi od nafte nisu ulagani u poboljanje ivotnog standarda veine. 1960. stekla je nezavisnost. Od 1960-66 vlada politika nestabilnost koja ukljuuje i dva pua. Od 1967-70 tri istone provincije Ibo naroda, provincije bogate naftom, se otcepljuju, proglaava se Republika Bijafra, izbija krvav graanski rat. Rat je izbio zbog toga to su istone provincije dobijale samo 60% od prodaje njihove nafte, i zbog masakra koji je izvren nad pripadnicima Ibo od strane Hausa na severu. Bijafra je poraena i ponovo integrisana u Nigeriju. Poginulo, umrlo od gladi vie od milion ljudi. Politika nestabilnost, puevi, vlada sve do 1993. s tim to 1976. na vlast prvi put dolazi general Olesegan Obasando (pripadnik Joruba). Tri godine kasnije on je predao vlast civilnom reimu. 1993. usledila je diktatura, generala Sani Abaa. Posle njegove smrti 1998, izborima ponovo dolazi na vlast Obasando. 2000. nekoliko severnih provincija usvajaju erijatsko pravo. U toku 2002. novi sukobi (muslimana) Hausa i (hriana) Jorube. Od 2003. novi talas etnikih sukoba izmeu manjina, koji ne prestaje.

16

ANALIZA SUKOBA U LATINSKOJ AMERICILatinska Amerika predstavlja kontinent koji je ranjen: kolonizacijom, intervencijama SAD, razvojem ne-razvoja. Kolonizacija izuzetno brutalna, izmenila lik, kulturu, identitet kontinenta. Ekonomski sistem spolja nametnut, orijentisan na izvoz. Intervencija SAD (vojna i politika) u svoje "dvorite" zaustavile demokratsku i socijalnu evoluciju mnogih drutava. Obuavali, naoruavali eskadrone smrti. Opte karakteristike: Ekstremna socijalna polarizacija, diskriminacija domorodaca. Graanski ratovi, nasilje, nestali. Uloga vojske Proizvodnja kokaina i narko rat. Jaka uloga katolike crkve i Teologije osloboenja (Oskar Romero, Kamilo Tores) Osnovane su prve Komisije za istinu i pomirenje: 1983 u Argentini- izvetaj Nunca Mas (Nikad vie) 1990 u ileu 1991 u El Salvadoru 1996 u Gvatemali Gvatemala Od 1944-54 godine demokratska vlast, dva predsednika Hoze Arevalo i Jakobo Arbenz posedovala su jako oseanje za nacionalni interes svoje zemlje. Nisu bili skloni da SAD daju koncesiju za naftu, nacionalizovali su zemlju United Fruit Company. Nakon svrgavanja demokratske vlasti nastao pakao vojnih hunti koji su primenjivali taktiku "sprene zemlje", masakre pripadnika Maje. Na delu dravni teror nasuprot leviarskim gerilskim snagama. Oko 200.000 ubijeno. 94% svih zloina poinile snage bezbednosti. Rat trajao do 1996. Sve vreme SAD su pruale pomo vojnim vlastima. El Salvador (San Salvador) Poprite graanskog rata od 1979 -1992, kada je posredstvom UN sklopljen mir. Rat zapoeo svrgavanjem predsednika Karlosa Romera. Sukob vlasti, vojske i desniarskih paravojnih snaga (koje podrava vojska, a obuavaju strunjaci SAD), s jedne strane, i marksistikog pokreta FMLN (Nacionalno oslobodilaki front Faribundo Marti). U pozadini ekstremna socijalna nejednakost. Eskadroni smrti ubili su biskupa i borca za ljudska prava Oskara Romera (1980). 95% zloina izvrile su vojne snage. Od 1982. Ekstremna desnica, tj. partija ARENA na vlasti do danas iako povezana sa eskadronima smrti. Komisija za istraivanje krenja ljudskih prava 1993. amnestirala poinioce.

17

Nikaragva (Managva) Diktatura Anastasija Somoze od 1933 -1979. Zbog korupcije, siromatva, terora pojavio se leviarski Sandinistiki pokret koji je osporavao vlast Somoze. Nacionalna garda povela brutalan rat protiv Sandinista, ali Somoza je morao da napusti zemlju. Uz pomo SAD nacionalna garda se pretvorila u kontrae (borce za slobodu) koji su vrili napade sa granica Nikaragve. Na izborima 1990. Sandinisti su izgubili vlast i na sledeim izborima nisu uspeli da je povrate. Kampanja destabilizacije: tajna pomo Kontraima, miniranje luka, ekonomski embargo, blokiranje multilateralnog finansiranja. Tajno finansiranje opozicije sindikata, medija. ile (Santjago) 1973. prostor (tajne) intervencije SAD protiv legalno izabrane vlade Salvadora Aljendea. Tom prilikom ubijeno je 12. 000. Amerika intervencija obuhvatala: tajnu ekonomsku blokadu, sabotae, podrku paravojnim teroristikim aktivnostima ultradesnice, finansiranje trajkova, udvaranje vojsci, vojnu pomo sve dok nisu privoleli generale, na elu s Pinoeom, da obore Aljendea. Nakon toga uvedena diktatura koja je trajala 17 godina, do 1990. Haiti (Port - o- Prens) Najsiromanija zemlja Latinske Amerike Jedno dete umire svakih pet minuta od dehidracije, dijareje ili drugih problema prouzrokovanih nedostatkom hrane. Istorija: u 15 veku panci osvojili ostrvo i uspostavili prvu evropsku naseobinu (Malu paniju). Istrebili su domorodako indijansko stanovnitvo. Od 16. veka dovodili robove iz Afrike da bi radili u zlatnim rudnicima i na plantaama. U 17 veku, nakon rata, panija predala deo ostrva Francuzima - taj deo je dananji Haiti. Koristei Prvi svetski rat, SAD izvrila invaziju. Od 1956. do 1986. vladali otac i sin Divalie. Sadanja kriza zapoela predsednikim izborima 1990. Kandidovali se svetenik Bertrand Aristid i inovnik Svetske banke. Aristid dobio 67% glasova zalaui se za socijalnu i ekonomsku pravdu. Nakon 7 meseci svrgnut od strane vojske uz meanje CIA. Zbog dolaska vojne hunte Organizacija junoamerikih drava i SAD uvele sankcije. 1994. trupe SAD stiu na Haiti, Aristid se vraa. Na novim izborima 1996. Aristid gubi. 2000. godine Aristid se ponovo izabran za predsednika. Poetkom 2004. godine, izbija pobuna protiv Aristida i on je primoran da napusti ne samo vlast ve i zemlju. Privremena vlada preuzima vlast. Mirovne trupe UN zamenjuju amerike trupe. Nemiri i nestabilnost ne prestaju. 2006. izabran je novi predsednik Rene Preval. SLUAJ KOLUMBIJE (Bogota) 1. Zemlja totalne drutvene krize, ekstremizma, anarhije, korupcije. Politika ubistva i kidnapovanja deo svakodnevnice. Poseduje naftu, zlato, srebro, ugalj. Koreni nasilja: ekstremno siromatvo, socijalna stratifikacija i izostanak zemljinih reformi. 3% elite dri 70% zemlje. Vie od polovine stanovnitva siromano. Projekat snaga bezbednosti: socijalno ienje. Predstavlja demokratiju bez naroda - "demokraturu".

18

2. Podrka SAD vlastima u vidu vojne pomoi (primaju vie od 50% ukupne pomoi za Latinske Amerike) 3. Faktor droge- sukob kartela Medelin i Kali. Predistorija: 1899-1903 prvi graanski rat (Rat od hiljadu dana). 120 000 ubijeno u ratu izmeu pripadnika Liberalne i Konzervativne stranke. 1948-57 drugi graanski rat, preko 250.000 poginulo. ezdesetih godina pojavile se gerilske grupe. Dananji akteri sukoba: Vlada, vojska, desne paravojne snage, pripadnici kartela i leviarske gerilske snage. 1. ELN (Nacionalno oslobodilaka armija) privukla katoliko svetenstvo. 1973. teko pokoena od vojske. Oporavila se kidnapovanjem, iznuivanjem novca od naftne industrije. Meta: infrastruktura. 2. FARC (Revolucionarna vojska Kolumbije). Voa Manuel Marulanda ("Sureshot"). Ruralno orijentisani. Koriste novac od trgovine drogom. Imaju oko 18.000 pripadnika. Kontroliu oko 40% zemlje. 3. M-19 urbana gerila.1989. prihvata primirje. 4. AUC -Ujedinjene snage Kolumbije za samoodbranu (desniarske paravojne grupe). Delovale uz podrku veleposednika, narko efova, i dela vojske i policije. Od 1998. predsednik Andres Pastrana zapoinje mirovne pregovore sa FARC koji traju do 2002. Nudi im bezbednosnu zonu na jugoistoku zemlje. 2000. Pastran lansira "Plan Kolumbija" i dobija milijardu dolara od SAD za borbu protiv trgovine drogom i pobunjenika koji se time bave. 2002. Alvaro Uribe dolazi na vlast. Tesno povezan sa desnicom. Najavljuje dva puta veu vojsku, policiju. Nasilje nije obustavljeno. 2003. Pripadnici AUC poinju da se razoruavaju, da bi sledee godine vlada s njima zapoela mirovne pregovore. Za njih predviena iroka amnestija. Krajem 2005. zapoinju i mirovni pregovori sa ELN na Kubi, koji su jo u toku. FARC odbija pregovore.

19

RELEVANTNOST VAJCARSKE, JUNE AFRIKE I SEVERNE IRSKEvajcarska Uprkos etnikim, jezikim, religioznim i klasnim podelama uspela je da ouva teritorijalni integritet, unutranju koheziju i da osigura ekonomski razvoj. Do ujedinjena nezavisnih entiteta dolo je 1291. kao rezultat kolektivne spoznaje vrednosti jedinstva kao OPTEG DOBRA. Elita sklona kompromisima, sukobi se reavaju/spreavaju zakonima, institucionalnim aranmanima: radikalnim federalizmom (26 kantona koji imaju visok stepen autonomija) konsenzualnom politikom referendumima neutralnou Sluaj Jure Kanton Bern je dvojezian, ali veina govori nemaki. U oblasti Jure koncentrisano je francusko stanovnitvo, s tim to su na severu Jure Francuzi katolike veroispovesti, a na jugu protestantske, kao to je to i veinsko nemako stanovnitvo. Sukob je otpoeo 1947. kada nije prihvaeno imenovanje Francuza na elo kantonalnog Odeljenja za javne radove i eleznicu. Jura je traila da se otcepi od kantona Bern i postane samostalni kanton. Problem se reavao 30 godina, tj. deset godina od kada je odlueno da se delimino udovolji zahtevima Jure. Do reenja se dolo: - promenom kantonalnog Ustava da bi se omoguilo graanima Jure pravo na samoopredeljenje - posredovanjem federalnih organa - kaskadnim referendumima: 1. prvo su se izjasnili svi graani Jure 2. zatim stanovnici na jugu Jure, kao i Nemci na severu - u oblasti Laufen. Rezultat: podela Jure - severni deo je postao kanton, a juni deo i oblast Laufena ostao u kantonu Bern. Juna Afrika Posle vie decenija aparthejda, tranzicija ka multipartijskim izborima i pobedi Nelsona Mandele, tj. mirna smena vlasti postignuta je: - pregovorima N. Mandele i De Klerka, i spremnou obe strane na kompromis; - saglasnost da se ne otpuste visoki oficiri iz vojske i policije; - osnivanjem (1994) Komisije za istinu i pomirenje.

20

(Komisija je imala 18 lanova, na njenom elu stajao je nadbiskup Dezmond Tutu).

Severna Irska Najdui sukob u Evropi. Koreni u dalekoj prolosti: u 12 veku Englezi su krenuli u osvajanje Irske i trebalo im je 400 godina da to u potpunosti postignu. Dolaskom Engleza, posredstvom religije vetaki su stvorena dva neprijateljska drutva unutar jednog. Irci su bili katolici, a Englezi protestanti. Veina je bila diskriminisana, a tokom duge istorije sukoba, usadilo se duboko nepoverenje i strah izmeu dve zajednice. 1916. graanski rat 1921. Englezi dele Irsku na samostalnu dravu Republiku Irsku (90% katolici) i Severnu Irsku (protestanti veina) koja ostaje u sastavu Velike Britanije. Sukobi se nastavljaju jer je katolika manjina u Severnoj Irskoj i dalje diskriminisana. Ona tei ujedinjenju sa Republikom Irskom. - Svaka strana ima svoje paravojne aktere: Katolici - Irsku republikansku armiju, Protestanti: Alsterske dobrovoljake snage, Odbrana crvene ruke, Alstersko odbrambeno udruenje. 1998. Nakon pregovora postignut, uz posredovanje SAD, Sporazum na Veliki petak. Sporazum predvia: zabranu upotrebe nasilja rasputanje paravojnih organizacija odlaganje oruja (u toku dve godine) povlaenje engleskih trupa priznanje prava na samoopredeljenje ali uz saglasnost veine Republika Irska mora iz svog ustava da izbaci lanove koji predviaju ujedinjenje sa Severnom Irskom Republika Irska ima pravo da uestvuje u radu zajednikih komisija parlamenta ukidanje diskriminacije Katolika promenom zakona uspostavljanje civilne kontrole nad policijom.

21