Висока школа струковних студија за васпитачe „Михаило Палов“ у Вршцу Србија Preschool Teacher Training College “Mihailo Palov” Vrsac Serbia

Universitatea de Vest „Aurel Vlaicu” Arad Romania University de West “Aurel Vlaicu” Arad Romania

Edukativni centar za rad sa darovitima Omladinski trg 1, Vršac Education Center for the Gifted Vrsac, Serbia

Studentski bilten

1

Vršac, 2013.

- 2 -

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA VASPITAČE „MIHAILO PALOV“ – VRŠAC EDUKATIVNI CENTAR ZA RAD SA DAROVITIMA - VRŠAC

Biblioteka: Studentski bilten 1

Izdavači: Visoka škola strukovnih studija za vaspitače „Mihailo Palov“ – Vršac

Edukativni centar za rad sa darovitima - Vršac

Za izdavača: akademik Grozdanka Gojkov

Uređivački odbor: Anjička Harmadova Viorika Turkoanje

Katarina Ibrić Milena Krnjić

Sanja Vajda, glavni i odgovorni urednik

Lektorke: mr Dragana Josifović, dr Branduša Žujka

Prevod na rumunski jezik: dr Branduša Žujka

Tehnički urednik: doc. dr Aleksandar Stojanović

Objavljivanje Studentskog biltena podržao je Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice

ISBN 978-86-7372-174-3

Štampa "KriMel" Budisava Tiraž: 200 primeraka

- 3 -

SADRŽAJ:

1. Uvodne napomene ....................................................................................... 5

2. Uticaj etničke pripadnosti na porodični stil vaspitanja ................................ 7

3. Izvorni radovi književnosti za decu i prevodi ............................................. 45

3.1. Narodne umotvorine na slovačkom jeziku ........................................... 45

3.2. Narodne umotvorine na srpskom jeziku ............................................... 54

3.3. Narodne umotvorine na mađarskom jeziku ......................................... 63

3.4. Narodne umotvorine na romskom jeziku ............................................. 69

3.5. Narodne umotvorine na rumunskom jeziku ........................................ 72

4. Likovni radovi studenata ............................................................................... 78

5. Poetski tekstovi studenata ............................................................................. 80

- 4 -

- 5 -

Uvodne napomene Studentski bilten Visoke škole strukovnih studija za vaspitače „Mihailo Palov“ u Vršcu nastao je kao rezultat rada studenata i profesora na projektu Promocija interkulturnih vrednosti kroz istraživački rad i razmenu iskustava studenata koji je realizovan u suorganizaciji Edukativnog centra za darovite iz Vršca, Visoke škole i Univerziteta „Aurel Vlajku“ iz Arada. Njihova saradnja pružila je mogućnost zajedničkog rada mladih različitih nacionalnosti (Srba, Rumuna, Roma, Slovaka, Mađara...) sa obe strane granice. Zahvaljujemo se prof. dr Gabrijeli Kelemen i studentima Univerziteta «Aurel Vlajku» iz Arada na svesrdnoj pomoći u prikupljanju podataka. Mentorsku podršku u realizaciji ovog projekta pružili su profesori: prof. dr Grozdanka Gojkov, doc. dr Aleksandra Gojkov- Rajić, doc. dr Jelena Prtljaga, dr Euđen Činč, a statističku obradu podataka radio je Adrijan Božin, prof. Projekat se odvijao kroz grupni i samostalni mentorski vođeni rad studenata koji su proučili vaspitne stilove u savremenoj porodici u Banatu sa obe strane granice u zavisnosti od nacionalnog porodičnog okruženja. Cilj ovih aktivnosti bio je unapređenje i promocija interkuturnih vrednosti kod mladih kroz njihov zajednički angažman u istraživačkim projektima manjeg obima u okviru kojih su, u skladu sa izborom svog budućeg zanimanja, ispitali načine podizanja dece, običaje i vaspitne stilove različitih etničkih zajednica na ovim prostorima. Pošto su ustanovili vaspitne stilove u porodicama Srba, Rumuna, Roma, Slovaka i Mađara, studenti su prezentovali svoje nalaze na radionicama i diskutovali o uočenim sličnostima i razlikama. Ovakvi oblici rada bili su izvrsni za usvajanje i razvijanje interkulturnih vrednosti, pošto su pretpostavljali interaktivan odnos između članova timova, uočavanje sličnosti i razlika, poređenja, a samim tim upoznavanje sa drugim kulturama i običajima, uz izražavanje svog mišljenja i stavova, kao i uvažavanje tuđih kroz diskusiju, saradnju i dijalog. Projekat je doprineo boljem poznavanju razlika etničkih grupa, kao i njihovom boljem razumevanju. Rezultati su publikovani u ovom studentskom časopisu. Ovom prilikom studenti su imali mogućnost i da čuju različite jezike koji se u ovom regionu govore – srpski, rumunski, romski, mađarski, slovački... kao i da predstave kraća dela književnosti za decu na svom maternjem jeziku, uz prevode koje su sami izradili, pošto su studenti uglavnom bilingvalni govornici – maternjeg, kao manjinskog, i još jednog jezika sredine. U biltenu, koji je pred vama, sakupljeni su i ovi radovi. Osim radova ovog tipa, imamo i par likovnih kao i tekstualnih radova studenata koji su izrazili želju da im isti budu objavljeni. Drago nam je da smo na ovaj način uspeli da prikažemo i postignuća pojedinačnih studenata koja prevazilaze okvire nastavnih aktivnosti.

- 6 -

Radom na ovom projektu omogućeno je studentima da se bolje upoznaju sa etničkim zajednicama koje takođe žive na ovim prostorima. Osim toga, umnogome je doprinelo i razvitku njihovog samopouzdanja, jer biti student ne znači samo učiti, već učiti za život.

Interkulturalizam

U savremenoj pedagoškoj literaturi stalno se srećemo sa terminima za koje se, na prvi pogled, čini da su gotovo sinonimni i da ih je moguće ravnopravno upotrebljavati da se označi ista pojava: multikulturalno, interkulturalno, kros-kulturalno, transkulturalno... Iako opisuju situacije u kojima ljudi različitih kultura i nacija žive zajedno, postoje male, ali značajne, razlike između navedenih termina. Tako, s jedne strane, multikulturno označava više manje nezavistan suživot različitih kultura, dok se, s druge strane, interkulturalno odnosi na međusobno zavisne isprepletane kulture u kontaktu uz pridavanje posebne pažnje znanju i razumevanju drugih kultura i uspostavljanje pozitivnih odnosa razmene i uzajamnog obogaćivanja kroz različite kulturne komponente unutar jedne zajednice. Slično tome, kros-kulturalno se odnosi na kulturne osobenosti koje postoje u više kultura, dok transkulturalno znači izvan granica bilo koje kulture, već zajednička kulturna crta, koja je jednom prihvaćena kao, na neki način, opšta, generalna crta. Bez obzira na terminološke razlike, ostaje činjenica da danas ljudi koji pripadaju različitim nacijama i kulturama žive zajedno na tako mnogo načina (bukvalno, kroz elektronsku razmenu, tokom obrazovanja u inostranstvu, putovanja, kroz poslovne kontakte...) i trebalo bi da koriste prednosti multikulturalnih okruženja, stvarajući sinergiju iz interkulturalnih odnosa i dijaloga. Samim tim, polje obrazovanja suočava se sa novim izazovom: stvoriti povoljne uslove za obrazovanje za demokratsko društvo u jednom internacionalnom, interkulturalnom kontekstu. U interaktivnom odnosu koji postoji između studenata različitih nacionalnosti norma govornika maternjeg jezika dovodi se u pitanje i na njeno mesto dolazi interkulturalni govornik, odnosno onaj govornik koji deluje kao medijator između dve kulture, koji interpretira, poredi i razume druge perspektive, kao i pitanja koja se uzimaju zdravo za gotovo u sopstvenom društvu. •

- 7 -

Studenti koji su učestvovali u u istraživanju: Aleksandra Ivanović, Dragana Smiljkić, Sanja Vajda, Katarina Ibrić, Tanja Sadiki, Anđelika Agušević, Alisa Agušević, Anička Harmadova, Jelena Milojković, Tijana Lalović, Jovana Mulić, Ivan Veljković, Milena Krnjić, Jasmina Dregić, Nevena Miljković, Monika Lajoš, Danijela Negru, Monika Žujka.Visoka škola strukovnih studija za vaspitače „Mihailo Palov” Vršac.

UTICAJ ETNIČKE PRIPADNOSTI NA PORODIČNI STIL VASPITANJA

Uvod

Odnos roditelja i dece veoma je važan za formiranje identiteta i ličnosti deteta. U ovom radu prikazani su rezultati istraživanja vaspitnih stilova u zavisnosti kojoj etničkoj zajednici pripada porodica. Postupak vaspitnog stila proističe iz bazičnog osećanja prihvatanja i ljubavi, ili odbacivanja i uslovne ljubavi. Emocionalni činilac (ljubav, mržnja, nežnost, hladnoća) smatra se najvažnijom komponentom vaspitnog stila roditelja. Vaspitni stil obuhvata dva elementa roditeljstva: prihvatanje i čvrstu kontrolu. Prihvatanje (toplina i podrška) podrazumeva trud roditelja da dete razviju u zrelu, samosvesnu, asertivnu ličnost. To se postiže pružanjem podrške, aktivnim uključivanjem u detetove aktivnosti, prepoznajući njegove potrebe i zahteve i adekvatno odgovarajući na njih. Čvrsta kontrola ponašanja odnosi se na zadatke koje roditelji postavljaju deci, kako bi ih integrisali u porodicu i društvo svojim zahtevima, nadgledanjem, disciplinom i suprotstavljanjem dečijoj neposlušnosti i kontrolom detinjih impulsa. Vaspitni stil se rano formira i proteže kroz celo detinjstvo i život jedne osobe. Teorijske osnove i pojmovna određenja Vaspitni stil podrazumeva procenu roditelja, kojim vaspitnim postupcima će na najbolji način ostvariti svoje vaspitne ciljeve, a da ne naruše, pre svega, emocionalni odnos prema detetu, tj. postupak proističe iz bazičnog osećanja prihvatanja i ljubavi, ili odbacivanja i uslovne ljubavi. (K. Pjorkovska-Petrović, 1990). Od tridesetih godina XX veka počinju prvi pokušaji da se identifikacijom glavnih vrsta stavova roditelja prema deci utvrdi priroda njihovih odnosa. Izdvajaju se četiri vrste stavova roditelja:

- prihvatanje i ljubav; - javno odbacivanje; - preterani zahtevi; - preterana briga (Kanner, 1935, prema Rembowski, 1970).

Mogu se pronaći još neke podele ponašanja prema deci u kojima dominiraju sledeći stavovi:

- prihvatanje i dominacija i - odbacivanje i poslušnost.

Na osnovu empirijskih istraživanja ponašanja roditelja prema deci, u toku četrdesetih i pedesetih godina, izdvojilo se pet stavova:

- 8 -

1. Usredsređenost na dete, 2. Demokratsko vođenje, 3. Popustljivost, 4. Uskladjenost odnosa roditelj-dete, 5. Nespremnost za predloge (Rof, 1949, prema K. Piorkovska-Petrović, 1990).

Prema drugoj podeli, postoji pet vrsti stavova majke prema deci predškolskog uzrasta:

1. Strogost, 2. Opšti međusobni odnosi u porodici, 3. Topli odnosi majke i deteta, 4. Vaspitna odgovornost roditelja prema detetu 5. Stavovi prema agresivnosti i kažnjavanju.

Istraživanja roditeljskog ponašanja dokazala su postonjanje tri nezavisne dimenzije (Šafer):

1. Roditeljsko prihvatanje – odbacivanje (dimenzija topline); 2. Posesivnost – zanemarivanje (dimenzija zaštićivanja); 3. Demokratičnost – autoritarnost.

Po Masenu, postoje dve osnovne dimenzije porodičnih odnosa: prihvatanje – odbacivanje i kontrola – autonomija. Karakteristike prihvatanja: prihvatanje, emocionalna toplina, odobravanje, razumevanje, interesovanje za dete, često korišćenje objašnjenja kada se traži disciplina, retko korišćenje fizičke kazne. Karakteristike odbacivanja su suprotne karakteristikama prihvatanja. Određenje kontrole: Nastojanje roditelja da se dete pridržava pravila u ponašanju, roditelji svojim postupcima kontrolišu dečije ponašanje i na taj način sprečavaju razvoj njihove individualnosti i autonomije. Odvojena ispitivanja očeva i majki su znatno uticala na obogaćivanje istraživanja o vaspitnim stilovima. 1977 godine Makarovič je izdvojio četiri vrste stavova majke prema detetu:

1. Monarhijski tip: sva vlast je prepuštena majci, ona je sprovodi sa mnogo ljubavi prema detetu i dete na taj način majčinu vodeću ulogu prihvata prirodno;

2. Demokratski tip: stimuliše nezavisnost deteta. Detetu daje punu slobodu u njegovim poduhvatima, ali mu i pruža pomoć;

3. Tiranijski tip: majka poseduje svu vlast, sputava dete, ono služi majci za postizanje njenih narcisoidnih ciljeva;

4. Anarhijski tip: dopušta nezavisnost deteta, ali izbegava razgovor i kontakt s njim; na taj način majka omogućava detetu priličnu slobodu.

Autori su različito razradili varijable roditeljskog ponašanja (K. Lacković-Grgin (1982)). Neki su se više zanimali za dimenzije:

- prihvatanje – odbacivanje deteta,

- 9 -

- dominacija – submisivnost, - autonomija – kontrola, - ljubav – neprijateljstvo.

Drugi autori su ponašanje roditelja okarakterisali kao:

- demokratičnost, - autoritativnost i - popustljivost.

Prema J. Teodorović (2004) se najčešće spominju tri osnovna tipa odnosa roditelj – dete:

- demokratski, - autoritarni, - permisivni, a govori se i o četvrtom tipu: - nedoslednost u vaspitanju.

Demokratsko vaspitanje odlikuje visoka kontrola, ali ona koja je prilagođena uzrastu deteta i koja je praćenja verbalnom komunikacijom (Baumrind 1968, 1971, 1990; Barber i Rolins, 1990; Makobi i Martin, 1983, prema Đžons 2000). Odlika autoritarnog vaspitanja: izražena kontrola neprilagođena uzrastu, niska toplina. Ovaj tip roditelja ističe značajnu poslušnost i sibmisivnost kod dece, često koriste fizičko kažnjavanje, ispoljavaju malo topline prema deci, obeshrabruju ih. Manje koriste metode ubeđivanja i nagrađivanja, forsiraju disciplinu, zahtevaju trenutnu poslušnost. Permisivni: nastoje da deca imaju oslabljeno osećanje samopoštovanja, da su emotivno nestabilna, ravnodušna i da imaju negativan pogled na svet. Vaspitni stilovi roditelja i etnička pripadnost Četiri različita vaspitna stava su:

1. Toplo - popustjiv (u modelu Baumrindove poznat je pod nazivom permisivni stil roditeljskog ponašanja);

2. Hladno – popustljiv (u modelu Baumrindove označen je kao indiferentan stil roditeljskog ponašanja);

3. Toplo – ograničavajuće (u modelu Baumrindove poznat je kao autoritativni stil roditeljskog ponašanja);

4. Hladno – ograničavajuće (u modelu Baumrindove poznat kao autoritaran stil roditeljskog ponašanja (Baumrind 1971; prema: Lacković-Grgin 2006; Genc 1988a; Genc 1988b; Kodžopeljić i sar. 2006).

Prema M. Matijević, vaspitni stil roditelja sačinjavaju:

1) autoritarni vaspitni stil; 2) demokratski vaspitni stil i 3) liberalni vaspitni stil.

Predloženi model sadrži dve dimenzije vaspitanja:

- 10 -

Prihvatanje – odbijanje (toplo - hladno vaspitanje; ljubav - neprijateljstvo; bliskost - udaljenost); Kontrola – autonomija (dominantnost - submisisivnost; restriktivnost – permisivnost; visoko nasuprot niskim zahtevima). Ukrštanjem opisanih dimenzija sa stilovima, dobija se pet vaspitnih stilova roditelja: toplo-ograničavajući i hladno-ograničavajući u okviru autoritarnog stila; topao-popustljiv i hladno-popustljiv u okviru liberalnog stila; topao usmeravajući u okviru demokratskog stila. Autoritarni stil U okviru autoritarnog vaspitnog stila može se govoriti o toplo-ograničavajućem i hladno-ograničavajućem stilu. Za roditelje koji u vaspitnim postupcima insistiraju na poslušnost dece, koji koriste nagrađivanje i kažnjavanje kao vaspitna sredstva i koji pritom imaju topao emocionalni odnos sa decom, može se reći da koriste autoritarni vaspitni stil i to topao-ograničavajući. Roditelji koji u svojim vaspitnim postupcima uglavnom koriste nagrađivanje, kritikovanje i kažnjavanje, koji smatraju da stroga disciplina razvija čvrst karakter i koji su vrlo hladni u emocionalnom odnosu sa decom, koriste autoritarni vaspitni stil i to hladno-ograničavajući. Smatramo da ova afektivna dimenzija (toplo-hladno vaspitanje), pravi značajne razlike između jedne i druge vrste autoritarnosti. Naime, ukoliko je autoritarni stil u kombinaciji sa toplim osećanjima, onda taj topli odnos prema detetu na neki način amortizuje izraženu kontrolu i dominantnu poziciju roditelja. Hladno-ograničavajući vaspitni stil utiče vrlo nepovoljno na razvoj deteta. Ovakvi roditelji su vrlo surovi prema detetu, svojim ponašanjem mu stalno šalju poruke odbacivanja. Kod toplo-ograničavajućih roditelja izražena je prevelika briga roditelja za dete, što dete može da opterećuje. Ovi roditelji takođe zahtevaju od deteta da se pridržava određenih normi u svom ponašanju. Za decu je karakteristično da su usmerena na postizanje odličnog uspeha u školi. Ovaj vaspitni stil podstiče konformizam koji se negativno odražava na stvaralaštvo i kreativnost dece. Roditelji koji vaspitavaju postupcima koji stvaraju hladno-ograničavajuću atmosferu karakteriše često i strogo kažnjavanje i odbijanje približavanja detetu. Kod ovakvih roditelja dete se na sve moguće načine sputava. Agresivnost, koja se podstiče kod deteta na ovakav način, ne sme se ispoljavati, već je dete potiskuje, tako da mogu nastati ozbljne neurotske smetnje. Liberalni vaspitni stil U liberalnom vaspitnom stilu, takođe smatramo da postoje dva različita tipa u odnosu na afektivnu dimenziju. Kada je u pitanju topao odnos roditelja prema deci, može se govoriti o toplo-popustljivom vaspitanju. Za ove roditelje karakteristično je dopuštanje velike slobode deci. Takođe, ovi roditelji ne postavljaju ograničenja, jer smatraju da je štetno

- 11 -

frustrirati decu u njihovim potrebama. Oni svojim vaspitnim postupcima deci stalno šalju poruke prihvatanja, što je za razvoj deteta veoma značajno.Dete koje raste u ovakvom okruženju ima razvijen pozitivan odnos prema svetu, kreativno je. Roditelji mu u svemu popuštaju, ispunjavaju gotovo sve želje, što ustvari predstavlja problem. Deca su navikla da im roditelji omoguće ispunjenje svake želje, što za posledicu ima nerazvijenost osećaja odgovornosti, a razvija se sposobnost manipulacije. Drugi tip u okviru liberalnog vaspitnog stila odnosi se na roditelje koje karakteriše hladno-popustljiv odnos prema deci. Ove roditelje karakteriše opšta nebriga za dete, prema detetu se ponašaju hladno i odbojno i ne izlaze u susret detetovim potrebama. Ovakva atmosfera pospešuje razvoj dečije agresivnosti, koju će dete, usled nezainteresovanosti roditelja, i ispoljiti. Demokratski vaspitni stil U okviru demokratskog vaspitnog stila može biti prisutan samo pozitivan emocionalni odnos između roditelja i dece, pa je ovaj stil određen kao toplo usmeravajući. Roditelji sa demokratskim vaspitnim stilom su blagi, ali odlučni u zahtevima. Poštuju potrebe deteta, ali ne zanemaruju ni vlatite potrebe. Ovi roditelji zajedno sa decom izgrađuju zajednička pravila, a autoritet moći zamenjuju autoritetom vrednosti. Kod dece, koja rastu uz ovakve roditelje, razvija se osećaj odgovornosti, jer učešće dece u donošenju pravila razvija motivaciju za poštovanje tih pravila. Uvažavanje mišljenja deteta utiče na razvoj samopouzdanja i sigurnosti, i dete ima pozitivan odnos prema svojoj okolini. Demokratski odnosi između roditelja i dece izgrađeni su na uzajamnom poverenju i poštovanju. Etnicitet (od grčkog, ethnos, „narod") je orijentacija prema nacionalnom poreklu, religiji, rasi ili jeziku. Ličnost može prihvatati više vrlina, vrednosti ili tradicija primerenih etnicitetu, ali ne nužno i sve. Etnicitet je moćan obrazac u kompleksu osećanja, mišljenja i ponašanja. Etnička grupa je kultura ili podkultura čiji pripadnici se jasno razlikuju od ostalih ljudi prema određenim karakteristikama baziranim na rasnim, nacionalnim, jezičkim ili verskim izvorima. Za pripadnike etničke grupe se smatra da su kulturno i biološki slični mada to u principu nije sasvim neophodno. Etničke grupe dele zajedničko poreklo u kontinuitetu vremena tj. dele istoriju i budućnost jednog naroda. Ovo se postiže kroz generacijsko predavanje i prenošenje zajedničkog jezika, institucija, vrednosti i tradicija te osećaja pripadnosti. Ove osobine su važne za napomenuti kako bi se etnička grupa mogla razlikovati (po definiciji) od obične grupe pojedinaca koji dele zajedničke karakteristike kao što je poreklo.

- 12 -

Roditeljski pedagoški stilovi Dve najpoznatije klasifikacije stilova roditeljskog ponašanja dali su Maccoby i Martin (1983) i Diana Baumrind (1970). Po Diani Baumrind, postoje tri roditeljska stila:

- autoritativni, - autoritarni i - popustljivi.

Radovan Grandić, u svom priručniku „Porodična pedagogija“ (2008) naglašava nužnost poznavanja tipova roditelja od strane prosvetnih radnika, kako bi se uspostavila što bolja saradnja sa roditeljima. Po njegovom mišljenju, postoje sledeći tipovi roditelja:

- Prebrižni roditelji: tu spadaju najčešće majke koje žive u stahu da se njihovom detetu nešto ne dogodi. Dakle, oni ne sagledavaju stvarne mogućnosti svoga deteta, već nepotrebno preuzimaju na sebe zadovoljavanje njegovih potreba i obaveza. Deca ovakvih roditelja su nesigurna, nepouzdana i nesamostalna. Roditeljska paranoja često se prenosi na dete, te se ono plaši odvajanja. Sa ovakvim roditeljima je teško sarađivati, jer sa sumnjom gledaju na sve što se u ustanovi radi. Kod njih je potrebno stvoriti uverenje da su shvaćeni od strane vaspitača, zatim razvijati međusobno poverenje.

- Strogi roditelji: kod ovakvih roditelja deca se ne ponašaju prirodno, žive u strahu

od kazne, ne govore o svojim postupcima iz vrtića da ih roditelji ne bi pogrešno razumeli. Dete stiče naviku da postupa kako mu se kaže, da ne iznosi svoje mišljenje, ni u kući, ni van nje. Bez pogovora izvršavaju naredbe, kad odrastu nemaju svoj stav. Jedan broj dece se povlači u sebe. Postoje deca koja se, u nemogućnosti da izraze svoje mišljenje, a želeći da se pokažu kao ličnost, ispoljavaju van kuće na negativan način. Razlozi za strogi stav roditelja prema detetu: nisu zadovoljni svojim položajem u društvu, s toga nezadovoljstvo prenose na dete. Briga o detetu ih sputava u ostvarivanju želja i planova. Nervno su labilni.

- Ambiciozni roditelji: to su roditelji koji svoje neostvarene želje žele da ostvare

preko svoje dece. Ukoliko oba roditelja nemaju iste ambicije o razvoju deteta dolazi do nesklada, jer ga svako usmerava na svoj način. Dete može ostati bez pravog detinjstva u slučaju da roditelji nastoje da se ono razvija u skladu sa njihovim željama. Dete, razapeto između potreba i obaveza, a u nemogućnosti da se samostalno rastereti, postaje nezainteresovano. Uticaj vaspitača je značajan ukoliko se ispolji nezadovoljstvo roditelja zbog nezainteresovanosti dece.

- Prezaposleni roditelji: prezauzetost roditelja se najčešće vezuje samo za

zaposlenost majke, iako je potrebno da oba roditelja budu jedan deo dana uz svoje dete. Ukoliko je dete mlađe, roditelji su u većoj obavezi da mu posvete neophodnu pažnju. U slučaju da roditelji nemaju vremena, dete će više biti prepušteno samom sebi i uticaju drugih činilaca. Vaspitna zapuštenost dece je problem koji je prouzorkovan od strane roditelja. Prezaposleni roditelji se uvek

- 13 -

žure, a svoje odsustvo nadoknađuju igračkama i ispunjenju nepotrebnih želja deteta. Ovakvim roditeljima je neophodno ukazivati na značaj da se bude sa detetom i treba da im se predočavaju posledice prezaposlenosti, usled čega dolazi do zanemarivanja deteta.

- Demokratski tip roditelja: roditelji zajednički podižu svoje dete, utiču na njegov

razvoj i podjednako se osećaju odgovornim. Dakle, svoj autoritet zasnivaju na međusobnom poznavanju, poštovanju i razumevanju. Osnovno sredstvo kojim deluju na dete jeste lični primer. Prirodno se ponašaju pred detetom, ne ustručavaju se da priznaju ukoliko su pogrešili. Dete ovakvih roditelja se ponaša prirodno, spontano i sigurno. Ovakvi roditelji se najbolje slažu sa vaspitačima.

Takođe, odredio je klasifikaciju roditeljskih stavova koja je odredjena prema dva kriterijuma: podela vlasti i odlučivanje, ljubav – toplina. Belski je odredio osnovne grupe činilaca roditeljskog ponašanja prema deci:

- individualne osobine roditelja, - odnosi među roditeljima, - osobine deteta i - kontekstualni činioci.

Od stavova roditelja zavisi kakav će oni vaspitni cilj imati i kako će se ophoditi prema detetu. Stavovi utiču kako na ponašanje roditelja, tako i na ponašanje deteta. Roditelji svojim stavovima utiču na razvoj celokupne ličnosti deteta. Njihovi stavovi mogu biti pozitivni i negativni. Dr Olga Hadži-Antonović u knjizi „Malo dete – velika zagonetka“ (2006) navodi klasifikaciju stavova koji negativno utiču na razvoj ličnosti deteta:

1. Nedosledan stav - roditelja izaziva nesigurnost kod deteta; 2. Suviše popustljiv stav - oblikuje veoma nesigurno i razmaženo dete; 3. Preterano strog stav – izaziva kod deteta nesigurnost, strah, i na taj način mu

sputava razvoj inicijative i samostalnosti; 4. Preterano zaštitnički stav – oblikuje plašljivo, revoltirano i nesigurno dete. 5. Hladan i nezainteresovan stav – izaziva agresivnost i destruktivnost kod deteta

usled nedostatka ljubavi od strane roditelja; 6. Stav prezaposlenih roditelja – u svojoj osnovi je vrlo sličan hladnom i

nezainteresovanom stavu.

- 14 -

METODOLOŠKI OKVIR ISTRAŽIVANJA

PREDMET ISTRAŽIVANJA- Kakav je uticaj etničke pripadnosti na vaspitanje, koliko su značajne razlike u vaspitnim stilovima kod različitih etničkih grupa (Rumuni, Srbi, Mađari, Slovaci, Romi) . PROBLEM ISTRAŽIVANJA: Da li postoji razlika između vaspitnih stilova različitih etničkih grupa? CILJ ISTRAŽIVANJA JE: Utvrditi kolike su razlike u vaspitnim stilovima porodica različite etničke pripadnosti značajan faktor u porodičnom vaspitanju, a time će se doći do odgovora na pitanje značaja etničke pripadnosti u porodičnom vaspitanju, odnosno sagledaće se značaj razlika u porodičnom vaspitanju u odnosu na etničku pripadnost.

ZADACI:

1. Utvrditi razlike porodičnih stilova vaspitanja između pripadnika etničkih grupa (Mađari, Slovaci, Romi, Rumuni, Srbi) u Srbiji.

2. Utvrditi razliku izmedju pomenutih etničkih grupa u Rumuniji, a posebno izmedju

istih u Srbiji i Rumuniji. HIPOTEZE: Ne postoje razlike u vaspitnim stilovima porodica izmedju etničkih grupa. 1. RADNA HIPOTEZA: Ne postoje razlike u vaspitnim stilovima porodica između

etničkih grupa u Srbiji i Rumuniji. 2. RADNA HIPOTEZA: Manje su razlike između vaspitnih stilova u porodicama na

jednom prostoru (Srbija, Rumunija) nego što su razlike između vaspitnih stilova porodica različitih etničkih grupa. Ili, drugačije rečeno, manji je značaj uticaja na porodični stil vaspitanja etnicitet, njegove kulturne i druge crte, nego što je uticaj zajedničkog življenja na istom geografskom prostoru i međusobni uticaji jednih na druge, koji se reflektuju i na porodični vaspitni stil.

UZORAK: Uzorak istraživanja je hotimičan, a čini ga 184 ispitanika - studenti i srednjoskolci Univerziteta u Aradu - Rumunija i na Visokoj strukovnoj školi za vaspitače ”Mihailo Palov” u Vršcu (Vojvodina); pripadnici etničkih grupa: Rumuni, Romi, Slovaci, Mađari, Srbi. Iz grafikona 1.1 vidimo da je u uzorku najviše ispitanika rumunske nacionalnosti, ali i da ispitanika srpske i mađarske nacionalnosti ima približno isto koliko i ispitanika rumunske nacionalnosti. Nešto više od polovine ispitanika su sa prebivalištem u Srbiji, a preostali su iz Rumunije.

- 15 -

Grafikon 1.1 Procenti ispitanika u okviru određenih etničkih grupa

Grafikon 1.2 Procenti ispitanika iz Srbije i Rumunije

Metod i instrumenti: u istraživanju je korišćeno sistematsko neeksperimentalno posmatranje, kao i komparacija dobijenih nalaza, dakle komparativna analiza podataka. Podaci su sakupljani od 15. marta 2013. godine putem anonimne ankete. Anketirani su studenti i srednjoškolci Univerziteta u Aradu - Rumunija i na Visokoj strukovnoj školi za vaspitače ”Mihailo Palov” u Vršcu (Vojvodina).

VARIJABLE ISTRAŽIVANJA: Nezavisna: etničke grupe, zavisna: porodični pedagoški stil.

- 16 -

NALAZI I INTERPRETACIJA 1. DESKRIPTIVNA ANALIZA U grafičkom prikazu koji sledi uočava se da su ispitani u upitniku za ispitivanje vaspitnih stilova porodica procenjivali (ocene su se kretale od 1 do 5) vaspitne stilove svojih majki i svojih očeva tako što su u proseku smatrali da njihove majke zahtevaju od njih poslušnost i poštovanje pravila ponašavanja u dosta visokoj meri (M=4.33), ne tolerišu kršenje pravila (M=3.93), štite ih kada su poslušni (O=4.27), veruju u značaj čvrste discipline (M=2.60), ne dopuštaju samostalno odlučivanje (O=3.15)..., ali su visoko frekventne i komponente zaštite, nežnosti, ispunjavanja želja, izražavanja ljubavi, primećivanja želje, uzimanje u obzir mišljenja...Iz nalaza deskriptivne statistike moglo bi se zaključuti da je vaspitni stil u porodicama ispitanih ozbiljan, zahtevan, da podrazumeva poštovanje zahteva, pravila ponašanja i veru u značaj čvrste dicpline u porodičnom vaspitanju, te bi se moglo zaključiti da postoje jasno određene granice u odnosima roditelja i dece, kao i jasno definisana značenja odredaba ponašanja, a ovo bi moglo izgledati kao stil porodičnog vaspitanja koji naginje ka autoritarnosti, ali ostali indikatori se suprotstavljaju ovoj kvalifikaciji time što se kao drugi tas na vagi nalaze svojstva porodičnog stila vaspitanja koja govore o tome da roditelji uzimaju u obzir potrebe dece, mišljenja, da izražavaju ljubav, primećuju želje itd. što ukupno govori u prilog tome da u prodičnom pedagoškom stilu postoji autoritet roditelja, a ne autoritarnost vaspitanja.

Grafikon 1.3 Proseci stavki upitnika za ispitivanje vaspitnih stilova

- 17 -

S obzirom na dobijene podatke, može se reći da stil porodičnog vaspitanja naginje ka autoritarnosti, ali pritom postoje i indikatori koji se suprotstavljaju ovoj kvalifikaciji jer se nalaze svojstva porodičnog stila vaspitanja koja govore o tome da roditelji uzimaju u obzir potrebe dece, mišljenja, da izražavaju ljubav. Dakle, možemo govoriti o jednom kombinovanom vaspitnom stilu roditelja, u kojem postoji autoritet roditelja. Roditelji zajednički podižu svoje dete, utiču na njegov razvoj. Dakle, svoj autoritet zasnivaju na međusobnom poznavanju, poštovanju i razumevanju. Osnovno sredstvo kojim deluju na dete jeste lični primer. 2. FAKTORSKA ANALIZA Izvršena je faktorska analiza stavki upitnika, metodom glavnih osa, sa Kajzerovim kriterijumom za određivanje broja faktora. Ekstrahovani faktori su rotirani varimaks rotacijom. Iz podataka se vidi da je analizom ekstrahovano 17 faktora, što bi se moglo tumačiti kao činjenica da je instrument komponovan tako da meri veći broj užih vaspitnih stilova, ali se iz nalaza uočava da se samo u prva dva faktora nalaze ajtemi sa dovoljnim nivoom saturacije, te će se njima posvetiti pažnja. Prvi faktor definišu sledeće varijable: majka nema razumevanja za svoje dete, majka se ljuti na svoje dete, majka i otac nisu

uznemireni zbog problema svog deteta, majka i otac daju punu slobodu svom detetu, majka je popustljiva prema zahtevima svog deteta. Drugi faktor definišu sledeće varijable: otac pokazuje da mu je dete drago, majka i otac uvažavaju osećanja svog deteta, majka i otac primećuju probleme svog deteta. Iz nalaza vidimo da 17 faktora zajedno objašnjavaju nešto više od 60% varijanse stavki upitnika, a da prva dva faktora objašnjavaju tek 12 % varijansi stavki upitnika, što ipak znači da je samo manji deo obuhvaćen primenjenim upitnikom, te da bi u daljim analizama trebalo doterivati instrument.

Tabela 1 Matrica opterećenja rotiranih faktora

Faktor

1 2 3 4 5 6

Rod zahtevaju posl. i poštov-M -.054 .043 -.067 .042 -.012 .014

rod zahtevaju posl i poštov.-O -.101 .150 .083 .168 .137 .025

ne dozv. kršenje pravila-M .068 .169 -.066 -.168 -.077 .256

ne dozv. kršenje pravila-O -.005 -.071 .135 -.070 .248 -.037

kada sam posluš. nežni su-M -.118 .100 .008 .047 .399 -.124

kada sam posluš. nežni su-O -.074 .300 .016 .126 .201 .148

znaju o mojim drugovima-M .007 .024 .049 .190 .116 .041

znaju o mojim drugovima-O -.011 .029 -.009 .119 .252 .111

dobro ponašanje nagradj.-M -.076 -.051 .067 .191 .654 -.015

dobro ponašanje nagradjuju-O -.013 .049 .171 .096 .565 .103

štite me od nepr. situac.-M -.117 -.040 .208 .072 .599 -.155

- 18 -

štite me od nepr. situac.-O -.127 .073 .345 .183 .585 -.187

nemaju razumevanje-M .494 .025 -.065 -.037 -.079 .413

nemaju razumevanje-O .378 -.084 -.004 -.037 -.302 .497

ljute se na mene-M .476 -.032 -.037 .197 -.169 .317

ljute se na mene-O .438 -.123 -.163 .035 -.028 .162

ne dopuštaju da odlučujem-M .181 .035 -.094 .027 .008 .682

ne dopuštaju da odlučujem-O .173 .073 -.093 -.031 -.047 .785

veruju u strogu disciplinu-M -.175 .001 .236 .426 .054 .104

veruju u strogu disciplinu-O -.062 -.113 .156 .615 .138 .039

kritikuju me-M .055 -.026 .149 .757 .189 -.114

kritikuju me-O .053 -.077 -.023 .629 .142 -.053

primenjuju fizičke kazne-M .231 .015 .120 .156 .136 .106

primenjuju fizičke kazne-O .253 -.106 .127 -.014 .091 .301

ispunjavaju moje zahteve-M .014 .010 .070 -.052 .071 -.003

ispunjavaju moje zahteve-O .090 .316 -.022 .019 .094 .174

pružaju mi podršku-M .217 .192 .137 -.274 -.071 .002

pružaju mi podršku-O .089 .311 .039 -.168 -.160 .149

ispunjavaju moje želje-M .099 .141 .100 -.071 -.354 .162

ispunjavaju moje želje-O .180 .283 .210 .010 -.203 .200

ne zahtev. uspeh u školi-M .155 .032 -.053 -.114 -.037 .021

ne zahtev. uspeh u školi-O -.017 .082 -.002 .037 .104 .029

štite me od neprijatnosti-M .085 .040 .160 -.175 .143 -.014

Faktor

7 8 9 10 11 12

rod. zahtevaju posl. I poštov.-M .069 -.055 .099 .194 .066 -.077

rod. zahtevaju posl. I poštov.-O .010 .034 .032 -.064 .080 .134

ne dozv. kršenje pravila-M .078 -.129 .116 -.137 .147 .096

ne dozv. kršenje pravila-O .105 -.018 -.085 .126 .100 -.041

kada sam posluš., nežni su-M .104 -.130 -.014 .582 .009 .045

kada sam posluš., nežni su-O .213 -.052 .122 .354 -.238 .231

znaju o mojim drugovima-M .019 .153 .013 -.063 .725 .003

znaju o mojim drugovima-O -.028 -.002 -.047 .008 .606 .037

dobro ponaš. nagradjuju-M .105 .136 .035 .159 .282 -.030

dobro ponaš. nagradjuju-O -.091 .065 .046 -.037 -.031 -.029

štite me od nepr. situac.-M .123 -.024 -.020 .095 .194 -.058

štite me od nepr. situac.-O -.014 -.043 -.100 .214 .230 .023

nemaju razumevanje-M -.152 .133 .095 .181 -.003 .012

nemaju razumevanje-O -.057 .021 .087 .047 -.080 -.187

ljute se na mene-M -.034 -.137 .005 .166 .007 .082

- 19 -

ljute se na mene-O -.070 -.009 -.011 -.066 .155 -.023

ne dopušt. da odlučujem-M -.049 .093 .065 -.030 .090 .027

ne dopušt. da odlučujem-O .038 -.003 -.010 -.132 .097 .148

veruju u strogu disciplinu-M -.095 -.015 -.005 .007 .143 -.030

veruju u strogu disciplinu-O -.061 .038 -.089 -.030 .120 -.147

kritikuju me-M -.071 -.056 -.117 -.081 .105 -.113

kritikuju me-O -.226 .096 -.041 .032 .266 .016

primenjuju fizičke kazne-M -.352 .340 .005 -.211 -.019 -.018

primenjuju fizičke kazne-O -.409 .204 .057 -.134 -.015 .083

ispunjavaju moje zahteve-M -.040 -.088 .136 .163 -.001 .022

ispunjavaju moje zahteve-O .085 -.121 .058 -.126 .009 .209

pružaju mi podršku-M .037 .035 .264 .259 .127 .568

pružaju mi podršku-O .143 .014 .261 .021 .006 .663

ispunjavaju moje želje-M .175 .012 .449 .137 .212 .170

ispunjavaju moje želje-O .173 .098 .286 -.100 .151 .311

ne zahtevaju uspeh u školi-M .021 -.030 .784 -.009 -.028 .001

ne zahtevaju uspeh u školi-O -.139 -.035 .698 -.099 -.062 .180

štite me od neprijatnosti-M .577 -.088 .011 .062 .025 .078

Faktor

13 14 15 16 17

rod. zahtevaju posl. i poštov.-M .629 .135 .166 -.078 -.037

rod zahtevaju posl. i poštov.-O .798 .028 .055 .087 .087

ne dozvoljavaju kršenje pravila-M .137 -.048 .721 -.031 .031

ne dozvoljavaju kršenje pravila-O .304 -.015 .510 .058 -.039

kada sam poslušna, nežni su-M .065 .037 -.025 .144 -.093

kada sam poslušna, nežni su-O .027 .188 .099 .285 .123

znaju o mojim drugovima-M .065 -.015 .016 .019 .087

znaju o mojim drugovima-O .073 .024 .152 .079 .035

dobro ponašanje nagradjuju-M .121 .024 .035 -.027 -.040

dobro ponašanje nagradjuju-O -.071 .100 .169 -.100 .132

štite me od neprijatnih situac.-M .056 .028 -.049 .077 -.063

štite me od neprijatnih situac-O .141 .067 -.127 .192 .149

nemaju razumevanja-M -.109 .204 .167 -.012 .135

nemaju razumevanja-O -.203 .109 .110 .063 .065

ljute se na mene-M -.143 .124 .168 .259 -.015

ljute se na mene-O .131 -.170 .054 -.066 .055

ne dopuštaju da odlučujem-M .024 .027 .125 -.011 -.051

ne dopuštaju da odlučujem-O .105 .033 -.054 -.005 -.177

veruju u strogu disciplinu-M .056 .045 .001 .420 -.073

- 20 -

veruju u strogu disciplinu-O .106 -.029 .003 .137 -.066

kritikuju me-M -.027 .058 -.036 -.025 .145

kritikuju me-O .218 -.055 -.265 -.016 .174

primenjuju fizičke kazne-M .079 -.198 -.050 -.122 .304

primenjuju fizičke kazne-O .126 -.047 -.120 -.154 .015

ispunjavaju moje zahteve-M .116 .680 -.074 -.040 -.135

ispunjavaju moje zahteve-O .046 .719 .061 .090 .073

pružaju mi podršku-M .046 .154 -.075 -.079 -.057

pružaju mi podršku-O -.008 .111 .053 .040 .062

ispunjavaju moje želje-M -.028 .188 .172 -.090 .046

ispunjavaju moje želje-O .032 .206 .083 -.049 .025

ne zahtevaju uspeh u školi-M .003 .055 -.026 -.042 -.026

ne zahtevaju uspeh u školi-O .114 .071 .022 .056 .011

štite me od neprijatnosti-M .081 -.068 .138 .050 -.009

Faktor

1 2 3 4 5 6

štite me od neprijatnosti-O -.051 .015 .368 -.092 .163 -.059

nežni su prema meni-M -.030 .158 .162 .016 .090 -.039

nežni su prema meni-O -.052 .289 -.029 .129 .004 .060

okupirani su svojim probl.-M .137 -.044 -.006 -.035 .020 .131

okupirani su svojim probl.-O .188 -.113 .112 .045 .052 -.020

kada sam tužna, ne obraćaju

pažnju-M .136 -.296 -.268 .427 -.014 .122

kada sam tužna, ne obraćaju

pažnju-O .065 -.289 -.229 .353 -.001 .221

ne primeć. moje probl.-M .309 -.307 -.049 .233 -.031 .179

ne primeć. moje probl.-O .238 -.203 .056 .195 .040 .016

nisu uznemireni zbog mojih

problema-M .592 .013 -.228 -.041 .062 .069

nisu uznemireni zbog mojih

problema-O .622 -.093 -.232 -.013 .081 .044

daju mi punu slobodu-M .681 .047 -.005 .023 -.116 .063

daju mi punu slobodu-O .633 .114 -.095 -.035 -.130 .026

popustljivi su prema mojim

zahtevima-M .603 .092 -.258 -.021 -.031 .191

popustljivi su prema mojim

zahtevima-O .421 .008 -.129 .061 -.217 .311

nežni su ali post. zahteve-M -.143 -.203 .436 .164 .074 -.231

nežni su ali post. zahteve-O .029 .045 .228 .267 .009 -.237

- 21 -

poštuju moje mišljenje-M -.106 .057 .209 .061 .034 -.180

poštuju moje mišljenje-O -.317 .001 .568 .143 .196 -.147

uzimaju u obzir moje mišlj.-M -.240 -.038 .694 .123 .182 -.104

uzim. u obzir moje mišljenje-O -.248 .229 .737 .060 .177 .044

pokazuju da sam im draga-M -.062 .379 .324 -.222 .132 -.053

pokazuju da sam im draga-O .012 .551 .130 -.172 .162 .035

uvažavaju moja osećanja-M .073 .494 .138 -.084 -.015 -.085

uvažavaju moja osećanja-O -.043 .806 .069 -.011 -.060 -.037

primete moje probleme-M .018 .623 -.079 -.078 -.007 .061

primete moje probleme-O .045 .721 -.004 -.014 -.026 .040

Faktor

7 8 9 10 11 12

štite me od neprijatnosti-O .285 -.041 -.063 .123 -.083 .383

nežni su prema meni-M .446 .142 -.164 .448 -.046 .208

nežni su prema meni-O .596 .281 -.170 .130 -.183 .237

okupirani su svojim probl.-M -.104 .700 -.003 -.153 .101 .070

okupirani su svojim probl.-O -.033 .759 -.080 .122 .121 -.042

kada sam tužna ne obrać pažnju-M -.070 .268 .171 .077 -.069 .020

kada sam tužna ne obrać pažnju-O -.072 .294 .225 -.034 -.062 -.082

ne primećuju moje probleme-M -.315 .331 .051 -.048 -.167 -.006

ne primećuju moje probleme-O -.638 .242 -.087 .018 -.061 .002

nisu uznem zbog mojih probl-M -.178 .138 .165 -.019 -.019 .141

nisu uznem zbog mojih probl-O -.145 .205 .022 -.147 -.039 .149

daju mi punu slobodu-M .083 .071 .035 .033 -.025 .053

daju mi punu slobodu-O -.060 .064 .030 -.057 -.020 .029

popustljivi su prema mojim

zahtevima-M .041 .121 .026 -.043 -.012 -.087

popustlj. su prema mojim zaht.-O .180 .130 .218 -.113 .006 -.159

nežni su ali post. zahteve-M .092 -.015 -.098 .001 .194 -.009

nežni su ali post. zahteve-O .120 -.125 .034 .027 .052 .040

poštuju moje mišljenje-M .054 .043 -.005 -.005 .130 .060

poštuju moje mišljenje-O .150 .086 -.117 .012 .010 .056

uzim. u obzir moje mišlj.-M .015 .068 .023 .104 .086 .028

uzimaju u obzir moje mišlj.-O -.121 .047 .076 .074 -.091 .092

pokazuju da sam im draga-M .097 -.031 -.016 .502 -.029 .016

pokazuju da sam im draga-O .176 -.116 -.086 .157 -.111 .203

uvažavaju moja osećanja-M .090 .033 -.124 .512 -.050 .081

uvažavaju moja osećanja-O .068 .083 -.061 .226 -.066 .123

primete moje probleme-M .018 -.069 .208 .075 .160 .027

- 22 -

primete moje probleme-O .127 -.127 .126 -.069 -.001 .035

Faktor

13 14 15 16 17

štite me od neprijatnosti-O .074 .060 .129 -.016 .143

nežni su prema meni-M .113 .059 -.078 -.084 .089

nežni su prema meni-O .051 .198 -.010 -.001 .152

okupirani su svojim problemima-M -.033 -.086 -.073 .038 .197

okupirani su svojim problemima-O .007 -.075 -.044 -.035 -.107

kada sam tužna, ne obrać. pažnju-M -.017 -.117 .008 -.067 -.110

kada sam tuzna, ne obrać. pažnju-O -.012 -.146 -.023 .093 -.093

ne primećuju moje probleme-M -.082 .036 .163 -.065 -.098

ne primećuju moje probleme-O -.006 .042 .032 .107 .036

nisu uznemireni zbog mojih probl.-M -.131 .058 .182 -.017 -.138

nisu uznem. zbog mojih problema-O -.079 .045 .108 .198 -.103

daju mi punu slobodu-M -.019 .020 -.119 -.175 -.167

daju mi punu slobodu-O .038 .009 -.053 -.349 .006

popustljivi su prema mojim zahtev.-M -.064 .021 -.122 .174 .217

popustljivi su prema mojim zahtev.-O -.041 -.139 -.191 .284 .038

nežni su ali postavljaju zahteve-M .021 .003 -.018 .445 .012

nežni su ali postavljaju zahteve-O .076 -.026 -.134 .052 .018

poštuju moje mišljenje-M .032 -.073 .000 -.009 .674

poštuju moje mišljenje-O .060 -.026 -.052 .055 .141

uzimaju u obzir moje mišljenje-M -.032 .067 .023 .106 .089

uzimaju u obzir moje mišljenje-O -.025 .004 .070 -.059 .042

pokazuju da sam im drag-M -.002 .051 -.102 -.144 .039

pokazuju da sam im drag-O .063 .083 .048 -.256 .031

uvažavaju moja osećanja-M .175 .023 .106 -.044 -.042

uvažavaju moja osećanja-O .159 -.112 .106 .173 -.036

primete moje probleme-M -.025 .080 .031 -.023 .037

primete moje probleme-O -.003 .152 -.077 -.057 .023

- 23 -

3. VASPITNI STILOVI I ETNIČKA PRIPADNOST ISPITANIKA IZ SRBIJE Razlike između etničkih grupa iz Srbije, u pogledu vaspitnih stilova, ispitane su kanoničkom diskriminativnom analizom, metodom „stepwise“. Iz podataka vidimo da je analiza izvršena u 15 koraka. U prvom koraku u model je ušla varijabla otac me štiti od neprijatnih situacija, u drugom koraku njoj je dodata varijabla majka zna o mojim drugovima itd., tako da se na kraju dobija model sa 15 nezavisnih varijabli. Ostale varijable su izbačene iz analize, jer nisu davale značajan doprinos razlikovanju između grupa. U analizi su izdvojene četiri kanoničke diskriminativne funkcije za koje je karakterisitčno da su između prve dve diskriminativne funkcije i etničke pripadnosti srednje veličine, tj. da postoje srednje razlike između etničkih grupa iz Srbije u pogledu diskriminativne funkcije. Nalaz ukazuje na to da su prve tri diskriminativne funkcije statistički značajne, a da četvrta nije. Iz matrice strukture vidimo da prvu diskriminativnu funkciju definišu, pre svega, varijable otac me štiti od neprijatnih situacija i majka poštuje moje mišljenje. Drugu funkciju definišu, pre svega, majka zna o mojim drugovima i otac se ljuti na mene. Treću funkciju definiše, pre svega, otac zahteva poslušnost i poštovanje. Četvrta funkcija nije statistički značajna.

Tabela 2 Matrica strukture

Funkcija

1 2 3 4

štite me od neprijat. situacija-O .470 -.101 -.065 -.364

poštuju moje misljenje-M .393 .166 .279 -.218

nemaju razumevanja-O -.264 .125 .198 -.016

znaju o mojim drugovima-M .232 .436 -.136 .227

ljute se na mene-O -.070 .386 -.063 .169

uzimaju u obzir moje mišlj.-O .227 -.320 .164 .102

uvažavaju moja osećanja-O -.012 -.310 .042 -.090

znaju o mojim drugovima-O .088 .306 -.229 -.028

dobro ponašanje nagradjuju-O .042 -.198 .058 -.019

rod. zahtevaju posl. i poštov.-O .155 -.091 .378 -.135

nežni su prema meni-M .070 -.009 .256 -.180

ispunjavaju moje želje-M -.150 .113 .254 .096

veruju u strogu disciplinu-M .233 -.102 .202 .366

ne primećuju moje probleme-O -.024 .151 .184 .321

ispunjavaju moje želje-O .009 -.219 .045 .315

Proseci diskriminativne funkcije kod etničkih grupa u Srbiji ističu da je prva diskriminativna funkcija najviše izražena kod ispitanika romske nacionalnosti, a najmanje kod ispitanika srpske nacionalnosti. To znači da je kod ispitanika romske nacionalnosti

- 24 -

najviše izražena zaštita od neprijatnih situacija od strane oca i poštovanje njihovog mišljenja od strane majke. 3.1. PROSECI I STANDARDNE DEVIJACIJE VASPITNIH STILOVA KOD ETNIČKIH GRUPA IZ SRBIJE Iz podataka primećujemo da je zahtevanje poslušnosti i poštovanja od strane majke u približno jednakoj meri izraženo kod etničkih grupa iz Srbije. Međutim, zahtevanje poslušnosti i poštovanja od strane oca je osrednje izraženo kod ispitanika srpske nacionalnosti, dok je kod ispitanika rumunske nacionalnosti ovo visoko izraženo. Kod ispitanika srpske nacionalnosti slabo su izraženi: znanje o drugovima od strane majke, zaštita u neprijatnim situacijama od strane oca, verovanje u strogu disciplinu od strane oba roditelja, primena fizičke kazne, okupiranost svojim problemima od strane oba roditelja, poštovanje mišljenja ispitanika od strane oba roditelja. S druge strane, kod ispitanika srpske nacionalnosti visoko su izraženi: nežnost roditelja kada je dete poslušno, nedostatak razumevanja od strane oca, nedozvoljavanje da dete samo odlučuje od strane oba roditelja, ispunjavanje zahteva od strane oca i ispunjavanje želja od strane majke, pružanje podrške od strane oca, odsustvo zahtevanja uspeha u školi od strane majke, uvažavanje osećanja deteta od strane oba roditelja, primećivanje problema deteta od strane majke. Prema pomenutim izraženostima indikatora porodičnih vaspitnih stilova mogao bi se vaspitni stil u srpskim porodicama definisati kao usmerenost

roditelja prema deci sa izraženim crtama kontrole i poslušnosti, uz pružanje podrške i

razumevanje za potrebe i probleme deteta, što bi se, ukratko, moglo definisati kao

brižan, ali stil sa jasnim očekivanjima u ponašanju. Kod ispitanika mađarske nacionalnosti slabo su izraženi: ispoljavanje ljutnje od strane oba roditelja, primena fizičke kazne od strane oba roditelja, korišćenje kritike od strane majke, okupiranost roditelja svojim problemima, neobraćanje pažnje i neprimećivanje problema deteta, davanje pune slobode detetu. S druge strane, ovi ispitanici procenjuju u visokoj meri da su roditelji nežni prema njima kada su poslušni, da roditelji nagrađuju dobro ponašanje i da ih štite od neprijatnih situacija, da roditelji ispunjavaju njihove zahteve, da ih štite od neprijatnih situacija i da su nežni prema njima, da roditelji poštuju njihovo mišljenje, da ispoljavaju kako im je dete drago, da uvažavaju njihova osećanja i primećuju njihove probleme. Iz prethodnog bi se moglo zaključiti da se u vaspitnom stilu u mađarskim porodicama uočavaju crte koje bi stil porodičnog vaspitanja karakterisale kao nežno, zaštićujuće, slobodno. Ispitanici slovačke nacionalnosti kod svojih roditelja procenjuju visoku izraženost sledećih varijabli: nežnost majke kada je poslušan, nagrađivanje dobrog ponašanja i zaštita u neprijatnim situacijama od strane majke, ispunjavanje želja i nežnost od strane majke, nežnost i poštovanje zahteva od strane oca, poštovanje mišljenja od strane majke, majka pokazuje da im je dete drago. Isti ispitanici procenjuju nisku izraženost sledećih varijabli: primena fizičke kazne od strane majke, neprimećivanje problema od strane majke. Mogle bi se kao osnovne crte porodičnog pedagoškog stila kod Slovaka u Srbiji izdvojiti: nagrađivanje očekivanog ponašanja i zaštita.

- 25 -

Ispitanici romske nacionalnosti kod svojih roditelja procenjuju visoku izraženost sledećih varijabli: nežnost kada je dete poslušno, nagrađivanje dobrog ponašanja od strane majke, zaštita od neprijatnih situacija, uzimanje u obzir mišljenja deteta od strane majke, uvažavanje osećanja deteta od strane oba roditelja, pokazivanje da joj je dete drago od strane majke, majka primećuje probleme deteta. Isti ispitanici procenjuju nisku izraženost sledećih varijabli: nedostatak razumevanja od strane oba roditelja, korišćenje fizičke kazne od strane oba roditelja, okupiranost majke njenim problemima, neprimećivanje problema deteta od strane oba roditelja. Glavne karakteristike porodičnog stila vaspitanja u Srbiji, moglo bi se reći, odnose se na: nežnost i zaštitu. Ispitanici rumunske nacionalnosti kod svojih roditelja procenjuju visoku izraženost sledećih varijabli: nežnost kada je dete poslušno, nagrađivanje dobrog ponašanja, zaštita od neprijatnih situacija, ispunjavanje želja i zahteva, pružanje podrške, odsustvo zahtevanja uspeha u školi, nežnost prema detetu, poštovanje mišljenja deteta, pokazivanje da im je dete drago, uvažavanje osećanja deteta. Isti ispitanici procenjuju nisku izraženost sledećih varijabli: ispoljavanje ljutnje od strane oca, korišćenje fizičke kazne, neobraćanje pažnje na dete kada je ono tužno, davanje pune slobode detetu. Glavne karakteristike pordičnog pedagoškog stila Rumuna u Srbiji mogle bi se okarakteristisati kao: nežnost i zaštita.

Tabela 3.1

Proseci (M) i standardne devijacije (SD) stavki kod etničkih grupa iz Srbije

Etnička pripadnost

rod. zahtevaju posl. i poštov.-M

rod. zahtevaju posl. i poštov.-O

ne dozv. kršenje pravila-M

ne dozv.kršenje pravila-O

M 4.52 3.38 4.62 2.76 N 21 21 21 21 Srbin

SD .680 1.161 .740 1.221 M 4.60 4.55 3.85 3.85 N 20 20 20 20 Madjar SD .681 .826 1.182 1.182 M 4.30 4.20 3.80 3.90 N 20 20 20 20 Slovak SD .979 1.056 1.196 1.334 M 4.38 3.90 3.52 3.29 N 21 21 21 21 Rom SD .921 1.338 1.569 1.554 M 4.58 4.68 3.70 3.60 N 19 19 20 20 Rumun SD .769 .671 1.342 1.353 M 4.48 4.13 3.90 3.47 N 101 101 102 102 Total

SD .807 1.128 1.270 1.377

Etnička pripadnost

kada sam posluš., nežni su-M

kada sam posluš., nežni su-O

znaju o mojim drugovima-M

znaju o mojim drugovima-O

Srbin M 4.33 4.57 1.76 2.43

- 26 -

N 21 21 21 21

SD 1.065 .978 1.261 .870 M 4.55 4.60 2.65 2.65 N 20 20 20 20 Madjar SD .759 .754 1.089 1.226 M 4.35 3.80 3.95 3.60 N 20 20 20 20 Slovak SD .875 1.240 1.099 1.392 M 4.62 4.38 3.76 3.48 N 21 21 21 21 Rom SD .669 1.244 1.179 1.365 M 4.70 4.65 2.89 2.47 N 20 20 19 19 Rumun SD .571 .671 1.150 1.172 M 4.51 4.40 3.00 2.93

N 102 102 101 101 Total

SD .805 1.037 1.393 1.298

Etnička pripadnost dobro ponaš. nagradjuju-M

dobro ponaš. nagradjuju-O

štite me od neprijat. situac.-M

štite me od neprijat. situac.-O

M 2.52 3.24 2.76 1.38 N 21 21 21 21 Srbin

SD 1.250 4.346 1.261 .973 M 4.05 4.05 4.40 4.40 N 20 20 20 20 Madjar SD .826 .887 1.046 .940 M 4.05 2.85 4.20 3.60 N 20 20 20 20 Slovak SD 1.099 1.309 .951 1.188 M 4.29 3.62 4.43 4.38 N 21 21 21 21 Rom SD 1.007 1.564 1.121 1.024 M 4.30 4.30 4.20 4.15 N 20 20 20 20 Rumun SD .923 .865 1.005 1.182 M 3.83 3.61 3.99 3.57

N 102 102 102 102 Total

SD 1.219 2.261 1.239 1.558

Etnička pripadnost nemaju razumev-M nemaju razumev-O ljute se na mene-M ljute se na mene-O

M 3.71 4.10 3.81 3.05 N 21 21 21 21 Srbin

SD 1.454 .995 1.436 1.596 M 2.55 2.35 2.15 2.00 N 20 20 20 20 Madjar SD 1.276 1.226 .988 .858 M 3.15 3.00 2.95 3.50 N 20 20 20 20 Slovak SD 1.309 1.076 1.191 1.192

Rom M 2.14 1.90 2.76 2.71

- 27 -

N 21 21 21 21 SD 1.493 1.338 .995 1.231 M 2.32 2.26 2.30 2.00 N 19 19 20 20 Rumun SD 1.250 1.147 1.218 1.076 M 2.78 2.73 2.80 2.66

N 101 101 102 102 Total

SD 1.460 1.385 1.298 1.331

Etnička pripadnost ne dopušt. da odlučujem-M

ne dopušt. da odlučujem-O

veruju u strogu disciplinu-M

veruju u strogu disciplinu-O

M 4.05 4.10 1.38 2.00 N 21 21 21 21 Srbin

SD 1.244 1.411 .921 1.581 M 3.25 3.25 2.95 3.00 N 20 20 20 20 Madjar SD 1.209 1.372 1.317 1.414 M 2.90 2.85 2.60 3.20 N 20 20 20 20 Slovak SD 1.210 1.387 1.635 1.673 M 3.10 3.14 3.10 2.81 N 21 21 21 21 Rom SD .944 1.389 1.513 1.601 M 2.95 2.75 3.50 3.22 N 20 20 18 18 Rumun SD 1.146 1.333 1.339 1.353 M 3.25 3.23 2.68 2.83

N 102 102 100 100 Total

SD 1.208 1.434 1.523 1.570

Etnička pripadnost kritikuju me-M kritikuju me-O primenj. fiz. kazne-M

primenj. fiz. kazne-O

ispunj. moje zahteve-M

M 1.90 1.86 1.43 2.05 3.86 N 21 21 21 21 21 Srbin

SD 1.446 1.352 .870 1.431 1.276 M 2.30 1.89 1.20 1.16 4.05 N 20 19 20 19 20 Madjar SD 1.418 1.049 .410 .375 .945 M 2.95 3.55 1.40 2.20 3.75 N 20 20 20 20 20 Slovak SD 1.050 1.317 .754 1.642 1.251 M 3.62 3.33 1.95 1.62 3.62 N 21 21 21 21 21 Rom SD 1.717 1.653 1.465 1.071 1.244 M 3.16 3.05 1.80 1.70 4.30 N 19 19 20 20 20 Rumun SD 1.500 1.545 1.473 1.342 1.081 M 2.78 2.74 1.56 1.75 3.91 N 101 100 102 101 102 Total

SD 1.547 1.555 1.095 1.284 1.170

- 28 -

Etnička pripadnost ispunj. moje zahteve-O

pružaju mi podršku-M

pružaju mi podršku-O

ispunjavaju moje želje-M

M 4.10 3.86 4.38 4.57 N 21 21 21 21 Srbin

SD 1.480 1.459 1.161 .811 M 4.06 3.80 3.95 3.70 N 18 20 19 20 Madjar SD 1.110 1.240 1.177 .979 M 3.25 3.70 3.25 4.20 N 20 20 20 20 Slovak SD 1.020 .979 .967 .951 M 3.48 3.90 3.62 3.48 N 21 21 21 21 Rom SD 1.537 1.044 1.431 .981 M 4.50 4.40 4.55 4.35 N 20 20 20 20 Rumun SD .946 .754 .605 .875 M 3.87 3.93 3.95 4.06

N 100 102 101 102 Total

SD 1.308 1.128 1.186 .993

Etnička pripadnost ispunjavaju moje želje-O

ne zahtev. uspeh u školi-M

ne zahtev. uspeh u školi-O

štite me od neprijatn.-M

M 3.90 4.43 3.81 4.10 N 21 21 21 21 Srbin

SD 1.179 .978 .873 1.300 M 3.79 3.55 3.47 4.47 N 19 20 19 19 Madjar SD 1.032 1.191 1.172 1.073 M 3.40 3.30 3.25 4.70 N 20 20 20 20 Slovak SD 1.231 1.418 1.410 .571 M 3.95 3.62 3.48 4.24 N 21 21 21 21 Rom SD 1.071 1.596 1.750 1.261 M 4.55 4.11 4.28 4.35 N 20 18 18 20 Rumun SD .605 .900 .895 1.040 M 3.92 3.80 3.65 4.37

N 101 100 99 101 Total

SD 1.093 1.295 1.296 1.084

Etnička pripadnost štite me od neprijatn.-O

nežni su prema meni-M

nežni su prema meni-O

okupirani su svojim probl.-M

Srbin M 3.14 3.48 3.95 1.90

- 29 -

N 21 21 21 21

SD 1.389 1.601 1.596 1.179 M 4.44 4.20 4.26 2.00 N 18 20 19 19 Madjar SD 1.097 1.005 .991 1.247 M 3.95 4.10 3.45 2.15 N 20 20 20 20 Slovak SD 1.146 1.021 1.191 1.424 M 3.76 3.62 3.38 1.90 N 21 21 21 21 Rom SD 1.578 1.284 1.627 1.411 M 4.30 4.50 4.60 2.15 N 20 20 20 20 Rumun SD .979 1.051 .995 1.137 M 3.90 3.97 3.92 2.02

N 100 102 101 101 Total

SD 1.322 1.254 1.376 1.265

Etnička pripadnost okupirani su svojim probl.-O

kada sam tužna, ne obrać. pažnju-M

kada sam tužna, ne obrać. pažnju-O

ne primeć.moje probl.-M

M 2.00 2.76 2.67 2.90 N 21 21 21 21 Srbin

SD .949 1.480 1.560 1.513 M 1.89 1.95 1.94 1.79 N 19 19 18 19 Madjar SD 1.150 1.129 1.162 1.273 M 2.45 2.30 2.35 1.90 N 20 20 20 20 Slovak SD 1.395 1.342 1.182 1.252 M 2.24 1.86 2.00 2.05 N 21 21 21 21 Rom SD 1.670 1.108 1.225 1.322 M 2.50 1.89 2.00 2.10 N 20 19 19 20 Rumun SD 1.100 1.100 1.247 1.294 M 2.22 2.16 2.20 2.16

N 101 100 99 101 Total

SD 1.278 1.269 1.293 1.369

Etnička pripadnost ne primeć. moje probl.-O

nisu uznem. zbog mojih probl.-M

nisu uznem. zbog mojih probl.-O

daju mi punu slobodu-M

M 2.19 3.33 3.48 3.24 N 21 21 21 21 Srbin

SD 1.721 1.713 1.250 1.670 M 1.83 2.00 2.06 2.15 N 18 19 18 20 Madjar SD 1.425 1.247 1.259 1.226 M 2.45 2.50 2.90 2.50 N 20 20 20 20 Slovak SD 1.317 1.732 1.586 1.433

- 30 -

M 1.86 2.86 3.00 2.81 N 21 21 21 21 Rom SD 1.062 1.590 1.483 1.401 M 2.25 2.37 2.42 1.84 N 20 19 19 19 Rumun SD 1.333 1.461 1.346 1.015 M 2.12 2.63 2.80 2.52

N 100 100 99 101 Total

SD 1.380 1.600 1.450 1.432

Etnička pripadnost daju mi punu slobodu-O

popustlj. su prema mojim zahtev.-M

popustlj. su prema mojim zahtev.-O

nežni su ali postav. zahteve-M

M 3.38 3.62 3.76 1.86

N 21 21 21 21 Srbin

SD 1.687 1.564 1.513 1.493 M 2.16 2.20 2.32 3.55 N 19 20 19 20 Madjar SD 1.302 1.240 1.376 .945 M 2.65 2.90 3.10 3.50 N 20 20 20 20 Slovak SD 1.268 1.021 1.071 1.318 M 2.71 3.14 2.90 3.76 N 21 21 21 21 Rom SD 1.271 1.352 1.300 1.179 M 1.95 2.37 2.41 3.58 N 19 16 17 19 Rumun SD 1.177 1.455 1.502 1.346 M 2.59 2.88 2.93 3.24

N 100 98 98 101 Total

SD 1.422 1.409 1.431 1.436

Etnička pripadnost nežni su ali postav. zahteve-O

poštuju mojemišljenje-M

poštuju mojemišljenje-O

uzim. u obzir moje mišljenje-M

M 2.10 1.67 1.90 2.00 N 21 21 21 21 Srbin

SD 1.375 1.017 1.446 1.342 M 3.68 4.20 4.26 4.15 N 19 20 19 20 Madjar SD .946 .834 .933 .813 M 4,78 4.30 3.55 3.20 N 20 20 20 20 Slovak SD 9.449 1.129 .999 1.005 M 3.43 3.95 3.48 4.19 N 21 21 21 21 Rom SD 1.363 1.284 1.537 .981 M 3.68 4.55 4.60 4.25 N 19 20 20 20 Rumun SD 1.336 .826 .754 1.118 M 3.63 3.72 3.53 3.55 Total

N 100 102 101 102

- 31 -

SD 4.415 1.472 1.494 1.369

Etnička pripadnost uzim. u obzir moje mišljenje-O

pokaz. da sam im drag-M

pokaz. da sam im drag-O

uvažav. moja osećanja-M

M 2.38 3.67 3.90 4.14 N 21 21 21 21 Srbin

SD 1.627 1.461 1.446 1.236 M 4.05 4.80 4.79 4.40 N 19 20 19 20 Madjar SD .848 .410 .419 .940 M 3.00 4.10 3.60 4.00 N 20 20 20 20 Slovak SD 1.076 1.071 1.429 1.214 M 3.86 4.24 3.86 4.14 N 21 21 21 21 Rom SD 1.389 1.446 1.621 1.389 M 4.50 4.10 4.25 4.21 N 20 20 20 19 Rumun SD .889 1.334 1.209 1.182 M 3.54 4.18 4.07 4.18 N 101 102 101 101 Total

SD 1.418 1.246 1.344 1.187

Etnička pripadnost uvažavaju moja osećanja-O

primete moje probleme-M primete moje probleme-O

M 4.29 4.29 3.90 N 21 21 21 Srbin

SD 1.056 1.189 1.179 M 4.47 4.05 4.11 N 19 19 18 Madjar SD .772 .970 .900 M 3.50 3.35 3.30 N 20 20 20 Slovak SD 1.318 1.137 1.342 M 4.05 4.38 3.86 N 21 21 21 Rom SD 1.564 1.117 1.389 M 4.53 4.05 4.00 N 19 20 20 Rumun SD 1.020 1.146 1.076 M 4.16 4.03 3.83

N 100 101 100 Total

SD 1.220 1.153 1.207

- 32 -

Grafikon 3.1 Proseci ajtema kod etničkih grupa iz Srbije

4. PORODIČNI VASPITNI STILOVI I ETNIČKA PRIPADNOST ISPITANIKA IZ RUMUNIJE Razlike između etničkih grupa iz Rumunije, u pogledu porodičnih vaspitnih stilova, ispitane su kanoničkom diskriminativnom analizom, metodom „stepwise“. Analiza je izvršena u 9 koraka. U prvom koraku u model je ušla varijabla otac ispunjava moje želje, u drugom koraku njoj je dodata varijabla majka je nežna prema meni itd., tako da se na kraju dobija model sa 9 nezavisnih varijabli. Ostale varijable su izbačene iz analize, jer nisu davale značajan doprinos razlikovanju između grupa. U analizi su izdvojene tri kanoničke diskriminativne funkcije. Korelacije između prve dve diskriminativne funkcije i etničke pripadnosti srednje veličine, dakle postoje srednje razlike u porodičnim vaspitnim stilovima između etničkih grupa iz Rumunije u pogledu diskriminativne funkcije (1. nežni su prema meni -.283, ispunjavaju moje zahteve .310 -2.ispunjavaju

- 33 -

moje želje .533, ne dozvoljavaju kršenje pravila .528 ). Prve dve diskriminativne funkcije su statistički značajne, a treća nije. Zato ovde ne navodimo podatke iz nje. Iz prethodnog je uočljivo da prvu diskriminativnu funkciju definišu, pre svega, pozitivna veza sa varijablom majka ispunjava moje zahteve i negativna veza sa majka je nežna prema meni. Drugu funkciju definišu, pre svega, otac ispunjava moje želje i majka ne dozvoljava kršenje pravila. Treća funkcija nije statistički značajna, što bi vodilo zaključku da je majka osoba koja vrši nadzor nad ispunjavanjem pravila ponašanja dece, ali joj se ne pripisuju negativna svojstva. Ako se zapitamo kako to izgleda kod pojedinih etničkih grupa ispitanih u Rumuniji, onda bismo iz nalaza mogli zaključiti da je prva diskriminativna funkcija najviše izražena kod ispitanika mađarske nacionalnosti, a najmanje kod ispitanika srpske nacionalnosti. To znači da je kod ispitanika mađarske nacionalnosti najviše izraženo ispunjavanje zahteva deteta od strane majke, a u izvesnom smislu manje izraženo ispoljavanje nežnosti od strane majke. 4.1. PROSECI I STANDARDNE DEVIJACIJE VASPITNIH STILOVA KOD ETNIČKIH GRUPA IZ RUMUNIJE U tabeli 4.1 primećujemo da je zahtevanje poslušnosti i poštovanja od strane majke kod Rumuna visoko izraženo, dok je kod ostalih etničkih grupa osrednje izraženo. Međutim, zahtevanje poslušnosti i poštovanja od strane oca je osrednje izraženo kod Slovaka, dok je kod ostalih to visoko izraženo. Ista je situacija u pogledu nedozvoljavanja kršenja pravila od strane oca, dok u pogledu ovog nedozvoljavanja od strane majke ne postoje bitne razlike između etničkih grupa iz Rumunije. Nadalje, primećujemo da je kod Rumuna nežnost oca kada je ispitanik poslušan visoko izražena, dok su nežnost majke u tom slučaju, kao i znanje roditelja o drugovima osrednje izraženi. Takođe, kod Slovaka je znanje roditelja o drugovima slabo izraženo, dok je kod Mađara i Srba to osrednje izraženo. Kod Mađara je prilično slabo izraženo nagrađivanje dobrog ponašanja od strane majke, dok je kod Rumuna prilično slabo izraženo pružanje zaštite u neprijatnim situacijama od strane oca. Ispitanici slovačke nacionalnosti procenjuju da njihovi očevi slabo imaju razumevanja za njih. Ispitanici rumunske nacionalnosti procenjuju da njihovi roditelji slabo veruju u strogu disciplinu. Primena fizičke kazne od strane roditelja je slabo izražena kod svih nacionalnosti, ali nije odsutna. Kod svih nacionalnosti kritike od strane majke su osrednje, a od strane oca slabo izražene, tj. sve etničke grupe procenjuju da ih majke više kritikuju od očeva.

Tabela 4.1

Proseci (M) i standardne devijacije (SD) stavki kod etničkih grupa iz Rumunije

Etnička pripadnost rod. zahtevaju posl. i poštov-M

rod zahtevaju posl i poštov.-O

ne dozv. kršenje pravila-M

ne dozv. kršenje pravila-O

M 3.79 3.89 3.95 3.17 N 19 18 19 18 Srbin

SD 1.228 1.278 .970 .707

- 34 -

M 4.00 3.62 3.95 3.24 N 21 21 21 21 Madjar SD 1.140 1.244 1.161 1.578 M 3.75 3.38 3.00 3.00 N 12 13 11 12 Slovak SD 1.215 1.502 1.342 1.279 M 4.65 4.23 4.50 3.27 N 26 26 26 26 Rumun SD .797 .863 .762 1.151 M 4.13 3.85 4.00 3.19

N 78 78 77 77 Total

SD 1.121 1.207 1.112 1.203

Etnička pripadnost kada sam posluš., nežni su-M

kada sam posluš., nežni su-O

znaju o mojim drugovima-M

znaju o mojim drugovima-O

M 4.42 4.33 3.32 2.72 N 19 18 19 18 Srbin

SD .838 1.029 1.336 1.487 M 3.57 3.52 2.90 2.52 N 21 21 21 21 Madjar SD 1.535 1.569 1.446 1.327 M 3.92 3.92 2.33 1.77 N 12 13 12 13 Slovak SD 1.505 1.441 1.557 1.235 M 3.36 4.40 3.15 2.54 N 25 25 26 26 Rumun SD 1.381 1.190 1.592 1.363 M 3.77 4.06 3.00 2.45

N 77 77 78 78 Total

SD 1.376 1.341 1.495 1.374

Etnička pripadnost dobro ponaš. nagradjuju-M

dobro ponaš. nagradjuju-O

štite me od neprijat. situac-M

štite me od neprijat. situac-O

M 3.21 3.17 3.47 3.50 N 19 18 19 18 Srbin

SD 1.398 1.295 1.172 1.098 M 2.10 2.60 3.05 2.50 N 20 20 20 20 Madjar SD 1.021 1.353 1.504 1.504 M 2.42 2.62 3.58 3.77 N 12 13 12 13 Slovak SD 1.084 1.044 1.240 .927 M 2.77 2.77 3.04 2.19 N 26 26 26 26 Rumun SD 1.177 1.366 1.612 1.625 M 2.65 2.79 3.23 2.84

N 77 77 77 77 Total

SD 1.233 1.291 1.423 1.505

- 35 -

Etnička pripadnost nemaju razumev-M nemaju razumev-O ljute se na mene-M ljute se na mene-O

M 2.47 3.00 3.26 2.94 N 19 18 19 18 Srbin

SD .772 1.372 .991 1.305 M 2.40 2.65 2.75 2.55 N 20 20 20 20 Madjar SD 1.536 1.461 1.517 1.276 M 2.08 2.15 2.36 2.42 N 12 13 11 12 Slovak SD 1.165 1.144 .674 1.084 M 3.46 3.46 3.15 3.58 N 26 26 26 26 Rumun SD 1.581 1.529 1.592 1.362 M 2.73 2.92 2.96 2.97

N 77 77 76 76 Total

SD 1.429 1.467 1.351 1.346

Etnička pripadnost ne dopuštaju da odlučujem-M

ne dopuštaju da odlučujem-O

veruju u strogu disciplinu-M

veruju u strogu disciplinu-O

M 2.74 2.89 2.21 2.83 N 19 18 19 18 Srbin

SD 1.284 1.711 1.084 1.098 M 3.00 2.76 3.20 2.38 N 21 21 20 21 Madjar SD 1.517 1.640 1.542 1.359 M 2.17 2.31 3.00 3.00 N 12 13 12 13 Slovak SD 1.337 1.316 1.595 1.528 M 3.58 3.81 1.96 2.04 N 26 26 26 26 Rumun SD 1.474 1.470 1.311 1.428 M 3.00 3.06 2.51 2.47

N 78 78 77 78 Total

SD 1.477 1.622 1.448 1.384

Etnička pripadnost kritikuju me-M kritikuju me-O primenjuju fiz. kazne-M

primenjuju fiz. kazne-O

ispunj. moje zahteve-M

M 3.00 2.17 1.58 1.67 3.11 N 19 18 19 18 19 Srbin

SD 1.563 1.724 1.261 1.372 1.560 M 2.67 2.14 1.76 2.29 3.95 N 21 21 21 21 21 Madjar SD 1.713 1.493 1.221 1.384 .865 M 2.92 2.38 1.42 1.38 3.92 N 12 13 12 13 12 Slovak SD 1.505 1.502 1.165 1.121 .996 M 1.85 1.77 1.77 2.15 3.85 N 26 26 26 26 26 Rumun SD 1.120 1.107 1.142 1.642 1.255

- 36 -

M 2.51 2.06 1.67 1.95 3.71

N 78 78 78 78 78 Total

SD 1.518 1.426 1.181 1.450 1.239

Etnička pripadnost ispunjavaju moje zahteve-O

pružaju mi podršku-M

pružaju mi podršku-O

ispunjavaju moje želje-M

M 3.61 3.50 5.59 3.37

N 18 18 17 19 Srbin

SD .916 1.043 7.203 1.257 M 3.76 3.52 3.71 3.57 N 21 21 21 21 Madjar SD 1.221 1.167 1.146 1.028 M 3.77 3.17 3.00 3.08 N 13 12 13 12 Slovak SD 1.013 1.193 1.225 .996 M 4.27 4.15 4.38 4.46 N 26 26 26 26 Rumun SD 1.002 1.317 1.134 .948 M 3.90 3.68 4.23 3.74

N 78 77 77 78 Total

SD 1.064 1.229 3.561 1.167

Etnička pripadnost ispunjavaju moje želje-O

ne zahtev. uspeh u školi-M

ne zahtev. uspeh u školi-O

štite me od neprijatn.-M

M 3.56 3.32 2.72 4.05

N 18 19 18 19 Srbin

SD 1.199 1.157 1.127 1.026 M 3.71 3.10 3.14 3.52 N 21 21 21 21 Madjar SD 1.007 1.446 1.315 1.365 M 3.08 3.33 3.15 4.33 N 13 12 13 12 Slovak SD .954 1.155 1.068 .888 M 4.62 4.00 3.77 4.38 N 26 26 26 26 Rumun SD .898 1.327 1.243 .852 M 3.87 3.49 3.26 4.06 N 78 78 78 78 Total

SD 1.144 1.326 1.253 1.097

Etnička pripadnost štite me od neprijatnosti-O

nežni su prema meni-M

nežni su prema meni-O

okupirani su svojim probl.-M

M 4.39 4.32 3.78 2.32 N 18 19 18 19 Srbin

SD .778 .749 1.437 1.376 M 3.52 3.25 3.25 2.52 N 21 20 20 21 Madjar SD 1.327 1.682 1.743 1.662

- 37 -

M 4.31 4.17 4.23 2.09 N 13 12 13 11 Slovak SD .855 .835 .725 1.044 M 3.77 3.92 3.77 2.46 N 26 26 26 26 Rumun SD 1.275 1.164 1.583 1.392 M 3.94 3.88 3.71 2.39

N 78 77 77 77 Total

SD 1.166 1.246 1.494 1.406

Etnička pripadnost okupirani su svojim probl.-O

kada sam tužna, ne obrać. pažnju-M

kada sam tužna, ne obrać. pažnju-O

ne primećuju moje probleme-M

M 1.89 1.89 1.89 1.84

N 18 19 18 19 Srbin

SD 1.231 1.243 1.231 1.068 M 1.86 2.24 2.33 2.43 N 21 21 21 21 Madjar SD 1.014 1.546 1.653 1.469 M 2.25 2.08 2.15 2.25 N 12 12 13 12 Slovak SD .965 .996 .899 .866 M 2.19 2.69 2.50 2.42 N 26 26 26 26 Rumun SD 1.297 1.543 1.606 1.447 M 2.04 2.28 2.26 2.26

N 77 78 78 78 Total

SD 1.152 1.413 1.436 1.294

Etnička pripadnost ne primećuju moje probleme-O

nisu uznem. zbog mojih probl.-M

nisu uznem. zbog mojih probl.-O

daju mi punu slobodu-M

M 1.89 2.00 2.50 2.11

N 18 19 18 19 Srbin

SD 1.278 1.202 1.618 .937 M 2.29 2.71 2.62 2.48 N 21 21 21 21 Madjar SD 1.384 1.454 1.627 1.365 M 2.31 1.83 1.77 2.42 N 13 12 13 12 Slovak SD .855 1.030 .927 1.311 M 2.15 3.42 3.54 3.08 N 26 26 26 26 Rumun SD 1.567 1.501 1.363 1.521 M 2.15 2.64 2.76 2.58

N 78 78 78 78 Total

SD 1.339 1.477 1.547 1.353

- 38 -

Etnička pripadnost daju mi punu slobodu-O

popustlj. su prema mojim zahtev-M

popustlj. su prema mojim zahtev-O

nežni su ali post. zahteve-M

M 2.56 2.89 2.56 3.16

N 18 19 18 19 Srbin

SD 1.338 1.410 1.149 1.119 M 2.62 3.05 3.24 3.67 N 21 21 21 21 Madjar SD 1.396 1.431 1.375 1.197 M 2.54 2.50 2.54 3.50 N 13 12 13 12 Slovak SD 1.198 1.243 1.198 .798 M 3.46 3.08 3.12 2.46 N 26 26 26 26 Rumun SD 1.655 1.742 1.705 1.606 M 2.87 2.94 2.92 3.12 N 78 78 78 78 Total

SD 1.480 1.498 1.430 1.358

Etnička pripadnost nežni su ali post. zahteve-O

poštuju mojemišljenje-M

poštuju mojemišljenje-O

uzim. u obzir moje mišljenje-M

M 3.72 5.95 4.00 3.74 N 18 19 18 19 Srbin

SD .958 9.507 1.085 1.485 M 3.57 3.81 3.48 3.71 N 21 21 21 21 Madjar SD 1.363 1.289 1.601 1.271 M 3.46 3.83 3.77 3.83 N 13 12 13 12 Slovak SD .776 1.193 1.166 1.267 M 2.46 2.54 2.69 3.00 N 26 26 26 26 Rumun SD 1.581 1.630 1.543 1.720 M 3.22 3.91 3.38 3.50

N 78 78 78 78 Total

SD 1.374 4.929 1.479 1.501

Etnička pripadnost uzimaju u obzir moje mišlj.-O

pokazuju da sam im drag-M

pokazuju da sam im drag-O

uvažav. moja osećanja-M

M 3.72 3.68 3.89 3.95 N 18 19 18 19 Srbin

SD 1.565 1.204 1.132 1.079 M 3.81 3.76 3.76 3.57 N 21 21 21 21 Madjar SD 1.209 1.480 1.411 1.502 M 3.69 4.00 3.85 3.92 N 13 12 13 12 Slovak SD 1.316 1.044 .987 .996 M 3.15 3.54 4.19 4.12 N 26 26 26 26 Rumun SD 1.804 1.529 1.201 1.306

- 39 -

M 3.55 3.71 3.95 3.90

N 78 78 78 78 Total

SD 1.526 1.359 1.205 1.265

Etnička pripadnost uvažavaju moja osećanja-O

primete moje probleme-M

primete moje probleme-O

M 4.17 3.79 3.56

N 18 19 18 Srbin

SD .924 1.228 1.423 M 3.71 3.67 3.57 N 21 21 21 Madjar SD 1.384 1.197 1.028 M 3.85 3.83 3.69 N 13 12 13 Slovak SD .987 .835 .855 M 4.08 4.35 4.15 N 26 26 26 Rumun SD 1.262 1.056 1.223 M 3.96 3.95 3.78

N 78 78 78 Total

SD 1.178 1.127 1.180

- 40 -

Grafikon 4.1 Proseci ajtema kod etničkih grupa iz Rumunije

5. PORODIČNI VASPITNI STILOVI I MESTO BORAVKA Razlike između ispitanika iz Srbije i Rumunije, u pogledu vaspitnih stilova, ispitane su kanoničkom diskriminativnom analizom, metodom „stepwise“. Analiza je izvršena u 2 koraka. U prvom koraku u model je ušla varijabla majka nagrađuje dobro ponašanje, u drugom koraku njoj je dodata varijabla majka je nežna kada sam poslušan, tako da se na kraju dobija model sa 2 nezavisne varijable. Ostale varijable su izbačene iz analize, jer nisu davale značajan doprinos razlikovanju između grupa. Izdvojena je u analizi jedna kanonička diskriminativna funkcija .434, dakle srednje veličine koja je statistički značajna. Dakle, postoje značjne razlike u stilovima vaspitanja pordica u odnosu na mesto boravka, odnosno u odnosu na prostor koji se pod ovim podrazumeva. Dakle, moglo bi se zaključiti da postoje srednje razlike između ispitanika iz Srbije i Rumunije u pogledu diskriminativne funkcije, s tim što se iz matrice strukture vidi da na tu razliku jače utiče prva varijabla (majka nagrađuje dobro ponašanje .890). Moglo bi se reći da je

- 41 -

značaj majke kao vaspitne figure u prodičnom vaspitanju značajno različit na prostorima srpskog odnosno rumunskog Banata.

Tabela 5.1 Proseci diskriminativne funkcije kod ispitanika iz Srbije i Rumunije

Funkcija Mesto boravka

1 Srbija .423 Rumunija -.584

U skladu sa ciljem istraživanja koji je bio da se utvrde razlike u vaspitnim stilovima porodica različite etničke pripradnosti, da bi se došlo do odgovora na pitanje značaja etničke pripadnosti u porodičnom vaspitanju, odnosno da se sagleda značaj razlika u porodičnom vaspitanju u odnosu na etničku pripadnost, došli smo do zaključka da razlike postoje. Dakle, hipoteza koju smo postavili je potvrđena. Razlike između vaspitnih stilova različitih etničkih zajednica postoje kako između istih na jednoj teritoriji, tako i između etničkih grupa u Rumuniji i Srbiji. 5.1 Razlike između vaspitnih stilova različitih etničkih zajednica Iz podataka koje smo dobili istraživanjem vaspitnih stilova roditelja, možemo reći da vaspitni stil u srpskim porodicama možemo definisati kao usmerenost roditelja prema deci sa izraženim crtama kontrole i poslušnosti, uz pružanje podrške i razumevanje za potrebe i probleme deteta, što bi se, ukratko, moglo definisati kao brižan, ali stil sa jasnim očekivanjima u ponašanju. Kod ispitanika mađarske nacionalnosti moglo se zaključiti da se u vaspitnom stilu u porodicama uočavaju crte koje bi stil porodičnog vaspitanja karakterisale kao nežno, zaštićujuće, slobodno. Mogle bi se kao osnovne crte porodičnog pedagoškog stila kod Slovaka u Srbiji izdvojiti: nagrađivanje očekivanog ponašanja i zaštita. Glavne karakteristike porodičnog stila vaspitanja Roma u Srbiji, moglo bi se reći, odnose se na: nežnost i zaštitu. Glavne karakteristike porodičnog pedagoškog stila Rumuna u Srbiji mogle bi se okarakterisati kao: nežnost i zaštita. Jedna od većih razlika između vaspitnih stilova svih pomenutih etničkih grupa moglo bi se reći da je zaštitnički odnos prema detetu romske, mađarske, rumunske i slovačke nacionalnosti, koja nije toliko izražena u porodicama srpske nacionalnosti. Manji je značaj uticaja na porodični stil vaspitanja etnicitet, njegove kulturne i druge crte, nego što je uticaj zajedničkog življenja na istom geografskom prostoru i međusobni uticaji jednih na druge, koji se reflektuju i na porodični vaspitni stil. Kada je reč o razlici između

- 42 -

vaspitnih stilova Rumuna i Srba, može se reći da je značaj majke kao vaspitne figure značajno različit na prostorima srpskog odnosno rumunskog Banata. ZAKLJUČCI

Pitanje koje je u osnovi ovog istraživanja odnosilo se na vaspitne stilove etničkih grupa u Srbiji. Kako je ova veza statistički značajna, u tumačenju bismo mogli ovaj nalaz uporediti sa nalazima ranijih istraživanja, kojima je činjen pokušaj da se sagleda u kojoj je meri izražena svrha vaspitnih stilova i obrazovanja uopšte. Činjenica je da ispitani članovi etničkih grupa u Srbiji imaju različite vaspitne stilove, koji imaju jak uticaj na vaspitanje. Istraživanja su pokazala da je u uzorku najviše ispitanika rumunske nacionalnosti, ali i da ispitanika srpske i mađarske nacionalnosti ima približno isto koliko i ispitanika rumunske nacionalnosti. Nešto više od polovine ispitanika su sa prebivalištem u Srbiji, a preostali su iz Rumunije. Rezultati istraživanja su navedeni u tabelama ovog istraživanja. Vaspitni stilovi roditelja srpske nacionalnosti Istraživanje je pokazalo da majke ispitanici svih etničkih grupa navedeniih u ovom istraživanju imaju veći uticaj na vaspitne stilove i obrazovanje uopšte. Iz podataka primećujemo da je zahtevanje poslušnosti i poštovanja od strane majke u približno jednakoj meri izraženo kod etničkih grupa iz Srbije. Međutim, zahtevanje poslušnosti i poštovanja od strane oca je osrednje izraženo kod ispitanika srpske nacionalnosti, dok je kod ispitanika rumunske nacionalnosti ovo visoko izraženo. Kod ispitanika srpske nacionalnosti slabo su izraženi: znanje o drugovima od strane majke, zaštita u neprijatnim situacijama od strane oca, verovanje u strogu disciplinu od strane oba roditelja, primena fizičke kazne, okupiranost svojim problemima od strane oba roditelja, poštovanje mišljenja ispitanika od strane oba roditelja. S druge strane, kod ispitanika srpske nacionalnosti visoko su izraženi: nežnost roditelja kada je dete poslušno, nedostatak razumevanja od strane oca, nedozvoljavanje da dete samo odlučuje od strane oba roditelja, ispunjavanje zahteva od strane oca i ispunjavanje želja od strane majke, pružanje podrške od strane oca, odsustvo zahtevanja uspeha u školi od strane majke, uvažavanje osećanja deteta od strane oba roditelja, primećivanje problema deteta od strane majke. Prema pomenutim izraženostima indikatora porodičnih vaspitnih stilova, mogao bi se vaspitni stil u srpskim porodicama definisati kao usmerenost roditelja

prema deci sa izraženim crtama kontrole i poslušnosti, uz pružanje podrške i

razumevanje za potrebe i probleme deteta, što bi se, ukratko, moglo definisati kao

brižan, ali stil sa jasnim očekivanjima u ponašanju. Vaspitni stilovi roditelja mađarske nacionalnosti Kod ispitanika mađarske nacionalnosti slabo su izraženi: ispoljavanje ljutnje od strane oba roditelja, primena fizičke kazne od strane oba roditelja, korišćenje kritike od strane majke, okupiranost roditelja svojim problemima, neobraćanje pažnje i neprimećivanje problema deteta, davanje pune slobode detetu. S druge strane, ovi ispitanici procenjuju

- 43 -

u visokoj meri da su roditelji nežni prema njima kada su poslušni, da roditelji nagrađuju dobro ponašanje i da ih štite od neprijatnih situacija, da roditelji ispunjavaju njihove zahteve, da ih štite od neprijatnih situacija i da su nežni prema njima, da roditelji poštuju njihovo mišljenje, da ispoljavaju kako im je dete drago, da uvažavaju njihova osećanja i primećuju njihove probleme. Iz prethodnog bi se moglo zaključiti da se u vaspitnom stilu u mađarskim porodicama uočavaju crte koje bi stil porodičnog vaspitanja karakterisale kao nežno, zaštićujuće, slobodno. Vaspitni stilovi roditelja slovačke nacionalnosti Ispitanici slovačke nacionalnosti, kod svojih roditelja, procenjuju visoku izraženost sledećih varijabli: nežnost majke kada je poslušan, nagrađivanje dobrog ponašanja i zaštita u neprijatnim situacijama od strane majke, ispunjavanje želja i nežnost od strane majke, nežnost i poštovanje zahteva od strane oca, poštovanje mišljenja od strane majke, majka pokazuje da im je dete drago. Isti ispitanici procenjuju nisku izraženost sledećih varijabli: primena fizičke kazne od strane majke, neprimećivanje problema od strane majke. Mogle bi se kao osnovne crte porodičnog pedagoškog stila kod Slovaka u Srbiji izdvojit: nagrađivanje očekivanog ponašanja i zaštita. Vaspitni stilovi roditelja romske nacionalnosti Ispitanici romske nacionalnosti kod svojih roditelja procenjuju visoku izraženost sledećih varijabli: nežnost kada je dete poslušno, nagrađivanje dobrog ponašanja od strane majke, zaštita od neprijatnih situacija, uzimanje u obzir mišljenja deteta od strane majke, uvažavanje osećanja deteta od strane oba roditelja, pokazivanje da joj je dete drago od strane majke, majka primećuje probleme deteta. Isti ispitanici procenjuju nisku izraženost sledećih varijabli: nedostatak razumevanja od strane oba roditelja, korišćenje fizičke kazne od strane oba roditelja, okupiranost majke njenim problemima, neprimećivanje problema deteta od strane oba roditelja. Glavne karakteristike porodičnog stila vaspitanja u Srbiji, moglo bi se reći, odnose se na: nežnost i zaštitu. Vaspitni stilovi roditelja rumunske nacionalnosti Ispitanici rumunske nacionalnosti kod svojih roditelja procenjuju visoku izraženost sledećih varijabli: nežnost kada je dete poslušno, nagrađivanje dobrog ponašanja, zaštita od neprijatnih situacija, ispunjavanje želja i zahteva, pružanje podrške, odsustvo zahtevanja uspeha u školi, nežnost prema detetu, poštovanje mišljenja deteta, pokazivanje da im je dete drago, uvažavanje osećanja deteta. Isti ispitanici procenjuju nisku izraženost sledećih varijabli: ispoljavanje ljutnje od strane oca, korišćenje fizičke kazne, neobraćanje pažnje na dete kada je ono tužno, davanje pune slobode detetu. Glavne karakteristike pordičnog pedagoškog stila Rumuna u Srbiji mogle bi se okarakteristisati kao: nežnost i zaštita. Rezultati istraživanja idu u prilog zaključku da bi se mogli smatrati osnovom za razmatranje porodičnog vaspitanja u kontekstu programskih sadržaja u osposobljavanju budućih vaspitača i intenzivniji rad na pedagoškom obrazovanju roditelja putem njihovog

- 44 -

osposobljavanja za metaanalizu sopstvenog roditeljstva, koje, samo po sebi, vodi kvalitetu i razvoju pojedinca i društva u celini. Literatura:

� Baumrind, D. (1971), Current patterns of parental authority, Developmental Psychology,

Monographs, 15-19, 56-57; � Baumrind, D. (1988), Child care practises anteceding three patterns of preschool behavior,

Genetics Psychology, Monographs, 215-217, 235-238; � Genc, L. (1988), Dimenzije vaspitanja i razvoj ličnosti: Teorije i istraživanja, Psihologija, 98-

101; � Genc, L., Kodžopeljić, J. (1995), Porodično vaspitanje i dimenzije ličnosti. u: Đurić Đ. (ur.)

Ličnost u više-kulturnom društvu, Novi Sad: Filozofski fakultet - Odsek za psihologiju, 139-142;

� Grandić, R. (1997), Porodična pedagogija, Univerzitet u Novom Sadu, 115-120; � Grandić, R. (2007), Prilozi uvodu u pedagogiju, Novi Sad: SPP Vojvodine: 278-281; � Hadži-Antonović Olga. (1979), Malo dete-velika zagonetka, Vuk Karadžić, Beograd, 11-16; � Kanner L. (1935), Child psychiatry, Springfield: C. Thomas, 85-87, 101-103; � Lacković-Grgin, K. (1982), Porodica i socijalizacija mladih: Zbornik Filozofskog fakulteta u

Zadru; 56-59, 32-34; � Lacković-Grgin, K. (2006) Psihologija adolescencije. Jastrebarsko: Naklada Slap, 95-98. � Pjurkovska-Petrović K. (1990), Dete u nepotpunoj porodici, Beograd: Institut za pedagoška

istraživanja, 130-134.

- 45 -

IZVORNI RADOVI KNJIŽEVNOSTI ZA DECU I PREVODI

3.1. NARODNE UMOTVORINE NA SLOVAČKOM JEZIKU

Studentkinja Anička Harmadova prikupila je izvorne radove književnosti za decu na slovačkom jeziku.

Slovačke zagonetke, uspavanke, brojalice, rime...

Hadanky (zagonetke)

Nevidel ho celkom nik, Nije ga niko nikad video, hoci tento nezbedník, iako je nevaljalac, celý dníček, celý dník, celo jutro, ceo dan, preháňal sa tadeto. jurcao je unaokolo. Čo je to? Šta je to? (vietor) (vetar) Studená je ani decembrova pani, Hladna je više nego hoci žije cez leto decembarska dama, iako živi tokom leta. Čo je to? Šta je to? (žaba) (žaba) Kto v lete kožuch nosí Ko leti kaput nosi a v zime je nahý? (orech) a zimi je go? (orah)

Riekanky (rime)

Anička maličká Mala Anjička Anička maličká, Mala Anjička, poď si ku mne hopkať, dođi kod mene u krilo, kúpim ti čižmičky, kupiću ti čizmice, čo ti budú klopkať. što će da ti klopoću.

Niet krajšieho mena Nema lepšeg imena

Niet krajšieho mena, Nema lepšeg imena, ako je Anička, kao što je Anjička,

- 46 -

akoby vykvitla kao kad rascveta, v záhrade ružička. U bašti ruža. Niet krajšieho mena, Nema lepšeg imena, ako je Janíček, kao što je Janko, akoby vykvitol kao kad rascveta v záhrade hrebíček. u bašti karanfil.

Varila myšička kašičku Kuvala mišica kašicu Varila myšička kašičku, Kuvala mišica kašicu, v maľovanom várničku, u šarenom lončiću, tomu dala na mištičku, jednom dala u posudicu, tomu dala na lyžičku, jednom dala na kašiku, tomu dala na vidličku, jednom dala na viljušku, tomu dala na tanierik, jednom dala u tanjirić, a tomu maličkému nič nedala, a maleckom ništa nije dala, ale mu prasiatko zaklala, nego mu je prasence zaklala, kik, kik, kik! Kvik,kvik,kvik!

Uspávanky (uspavanke)

Anjeličku môj strážničku Anđelčiću moj čuvaru Anjeličku môj strážničku, Anđelčiću, moj čuvaru, opatruj moju dušičku, čuvaj moju dušu, ako vo dne, tak i v noci, kako danju tako i noću, buď mi stále na pomoci. Budi mi uvek na raspolaganju. Čierne oči Crne oči Čierne oči choďte spať, Crne o�