STRES I MOGUNOSTI NJEGOVOG PREVAZILAENJA

STRES I MOGUNOSTI NJEGOVOG PREVAZILAENJATermin "stres" postao je neizostavan deo komunikacije. Gotovo na svakom koraku, a posebno u poslovnom okruenju, moemo uti stalne razgovore o stresu zbog posla ili gubitka posla, prevelikih obaveza i optereenja, nedostatka vremena, porodinih problema i ostalih brojnih spoljnih, za nas stresnih situacija. Nije ni udo to je tako kad su svuda oko nas takozvani stresori, odnosno podraaji koji negativno deluju na organizam i psihu. Kada nam vie ne uspeva da upravljamo stresom i ublaimo ga, telesni odbrambeni mehanizmi slabe i postajemo podloni bolestima. Procenjuje se da je vie od 75% bolesti prozrokovano ba stresom.

ta je stres i kako na nas utie?

Stres je fizioloka i psiholoka reakcija oveka na spoljne situacije koje remete njegovu ravnoteu. Stresne situacije, takozvani stresori koji su deo nae svakodnevnice, povreuju linost, ine oveka napetim i nervoznim, to izaziva brojne telesne i psihike promene kod pojedinca koji je izloen toj situaciji.

Najstresnije situacije su:

RANGIVOTNI DOGAAJPROSENA VREDNOST

1Smrt deteta9,82

2Smrt branog druga9,54

3Smrt bliskog lana porodice9,39

4Sopstvena bolest opasna po invaliditet ili ivot8,81

5Prevremeni poroaj ili mrtvoroeno dete

6Bliski lan porodice pokuao samoubistvo8,7

7Ozbiljno naruavanje sluha ili vida8,5

8Ozbiljna bolest lana porodice8,46

9Gubitak posla8,42

10Smrt bliskog prijatelja8,27

11Roenje deteta za majku8,24

12Roenje deteta za oca8,14

13Kazna zatvora8,08

14Poar u kui7,97

15Razvod braka7,8

16Saobraajni udes7,7

17Dobijanje stana7,6

Stresni dogaaj, odnosno stresor, definie se kao dogaaj koji osoba procenjuje kao ugroavajui ili opasan za neto to je njoj vano, odnosno kao dogaaj za koji smatra da moe izmeniti tok njenog ivota. Stresor je, takoe, zahtev kojem osoba ne moe da udovolji.Stres je unutranje, subjektivno, odnosno intrapsihiko stanje koje predstavlja reakciju na stresor, odnosno stresni dogaaj. Stres se definie kao stanje mobilisanosti psihofizikih podsistema organizma.

Postoje dve kategorije stanja stresa: stanje akutnog stresa i stanje hroninog stresa.

Akutni stres

Za stanje akutnog stresa karakteristian je doivljaj emocionalne patnje. Osoba je svesna svoje "nervoze", uznemirenosti, tuge, potitenosti, besa prema sebi i drugima, preterane upotrebe alkohola, cigareta ili kafe, slabe koncentracije, zaboravnosti, "opsednutosti" istim mislima, te zabrinutosti za svoje psihiko stanje. Sve se to negativno odraava na kvalitet ivota, odnose sa ljudima i na san, te dovodi do intenziviranja stanja stresa jer su sve to novi stresori. Ako se osoba na vreme ne oslobodi stanja akutnog stresa, onda se ono razvija u stanje hrononog stresa.

Hronini stres

Za razliku od stanja akutnog stresa, za stanje hroninog stresa karakteristino je odsustvo doivljaja emocionalne patnje, to je zapravo sutinska razlika izmeu stanja akutnog stresa i stanja hroninog stresa. Ovo stanje nastaje tako to osoba vremenom razvija toleranciju na manifestacije akutnog stresa i navikava se na njih, ignoriui ih ili negirajui. Poto taj proces odvlai energiju linosti, osoba se u sve veoj meri emocionalno distancira od drugih ljudi, izbegava intimne socijalne kontakte i intimne seksualne odnose. Sve tee pronalazi zadovoljstvo u svakodnevnim aktivnostima u sadanjosti, fokusirajui se na ciljeve u budunosti. Tipino razmiljanje osobe u stanju hroninog stresa je: "Dok zavrim jo ovo..."Osoba u stanju hroninog stresa prepoznaje se pre svega po tome to kompulzivno, odnosno prisilno radi. Osoba stalno mora biti aktivna, oko neega zauzeta i ne moe se opustiti, eventualno uz upotrebu alkohola, droga, samoinicijativnog korienja tableta za smirenje ili kroz "mehaniki" seks, ali vremenom razvija toleranciju i na sve ovo.Pored kompulzivnog rada, koji je najizraenija i upadljiva manifestacija stanja hroninog stresa, prisutni su umor, hronini nedostatak vremena, manjak motivacije, cinizam, negativizam, iritabilnost i preterana kritinost prema drugima, impulsivno ponaanje, nesanica, kompulzivno bavljenje problemima sa posla izvan radnog vremena, dui oporavak od bolesti, ak i od bezazlenih kao to je prehlada.

Takvo stanje konano dovodi do fizikog kolapsa ( intenzivan bol, malaksalost, nesvestica, pseudoepileptiki napadi ). Sve vei broj ljudi u savermenom svetu, zbog neznanja i ignorisanja signala stresa, trpe psihoizike tegobe dui vremenski period, oteuju odreene neuroloke funkcije ili organe utelu.

Kada smo pod stresom, organizam je izloen nekoj vrsti agresije. Kod stresnih situacija u organizmu se lue hormoni stresa kao to su adrenalin i noradrenalin, koji utiu na porast eera i masnoe u krvi, ubrzavaju rad srca i podstiu tonus miia.Efekti stresa su veoma raznovrsni i individualni. Kada su u pitanju telesne promene, stres moe da izazove povien krvni pritisak, suenje usta, glavobolje, holesterol, ir na elucu, povieni eer, suenje krvnih sudova, infarkt itd. Psihike reakcije koje prate stresnu situaciju su nesanica, depresija, anksioznost, agresija, uznemirenost, frustracija, nisko samovrednovanje, pa sve do bolesti zavisnosti, odnosno pokuaja da se alkoholom, drogom, tabletama ili puenjem sredi ta emotivna situacija.Stres moe dovesti do nesposobnosti donoenja dobrih odluka, slabe koncentracije, preosetljivosti na kritiku, otuenja od saradnika, nezadovoljstva poslom, emocionalne iscrpljenosti, odustajanja od ciljeva, mentalnih blokova...

Najei simptomi stresa su: oseaj usporenosti i slabosti, esto i lako zamaranje, brzo dobijanje ili gubljenje na telesnoj teini, problemi sa varenjem, povlaenje od seksa ili preterana seksualna aktivnost, tekoe u koncentraciji, rasejanost, poremeaj spavanja i glavobolje, zatim oseaj nervoze, zabrinutost, teskoba, oseaj paninog straha, razdraljivost i agresivnost, cininost i pokazivanje neprimerenog humora, kao i povlaenje iz drutva.

Pored negativnih strana stres ima i pozitivne strane. Izloenost izazovima koji proizvode viak adrenalina u krvi, privremeno poboljava intelektualne i fizike sposobnosti, ini ljude vetijima, koncentrisanijima i efikasnijima. Zbog toga vrhunski menaderi najbolje funkcioniu pod pritiskom. Cinjenica da imaju vie posla nego to je mogue fiziki savladati, ini ih delotvornijima.

Stres u poslovanju

Stres povezan s poslom je uobiajen, a moe vrlo lako postati hronian, jer posao oduzima velik deo ivota. Stres smanjuje produktivnost radnika, uzrokuje nesanicu i povrede na poslu, poveava rizik od bolesti, a moe voditi u nasilje ili ak u zlostavljanje.Stres na poslu je esto prisutan. Njegovi izvori mogu biti najrazliitiji. Kree se od toga da li postoji zadovoljstvo u poslu kojim se bavimo. Stres je minimalan ukoliko se osoba bavi poslom koji voli. Meutim, u obrnutom sluaju stres se poveava. Malo je ljudi koji imaju zadovoljstvo posle dobro obavljenog posla, iako se to zadovoljstvo smatra jednim od vrhunskih ljudskih zadovoljstava. Brojna istraivanja pokazuju da mali broj ljudi uiva na poslu i voli posao kojim se bavi.Najei uzroci stresa na radnom mestu su strah od gubitka posla, premorenost, kratki rokovi, nedostatak podrke rukovodioca, oseaj da radnik ne moe da vlada svojim vremenom niti uinkom, nemogunost da utie na nain rada, oseaj otuenosti od menadmenta firme, oseaj preterane eksploatisanosti ili oseaj neiskorienosti, monotonija, brojni fiziki, bioloki i hemijski uticaji.Osnovni izazivai stresa kod poslovnih ljudi su vremenski pritisak i loa atmosfera u kolektivu uzrokovana problematinim interpersonalnim odnosima. Oskudica vremena je stalno prisutna. To je veliki problem kod onih ljudi koji imaju vremensku neodgovornost, odnosno vremenski su neprecizni, a danas se sve meri na sekunde, pa tako i poslovne obaveze.Vremenski pritisak je vrlo stresogen. Ljude koji su precizni i pedantni moe nervirati njihova radna okolina ukoliko nije takva. Podjednako snaan stresogen faktor u firmama, pored vremenskog pritiska predstavljaju i interpersonalni odnosi zaposlenih kao i odnosi sa efom. Psiholozi na razne naine pokuavaju da smire tenzije meu zaposlenima. U nekoliko velikih amerikih korporacija postavljene su velike bokserske vree sa utisnutim slikama efova. Cija slika najpre izbledi, taj je dobio najvie udaraca, to znai da je najmanje "omiljen" meu zaposlenima.U radnoj organizaciji je esta stresogena situacija ukoliko je potrebno saraivati sa osobom koja bi se najradije izbegavala. U organizacione stresove spadaju i karijeristike ambicije, tanije uslovi za napredovanje, mogui otkaz, kao i birokratska struktura organizacije, stil menadmenta, neadekvatna selekcija, lo raspored ljudi, jednom reju opta psiholoko-moralna klima u preduzeu.Ljudi koji vode samostalan biznis veoma esto su pod velikim stresom, jer moraju donositi vane odluke, oni uglavnom rade prekovremeno, a uz to moraju se brinuti i za svoje zaposlene, ali i za kupce, zbog toga je veoma vano da znaju kako da izbegnu stres.Jedan od glavnih izvora stresa je to vlasnik veinu odluka mora donositi sam, posebno kada se radi o velikim i znaajnim odlukama.Privatni biznis je veoma stresogen i u njega mogu da se upuste samo oni ljudi koji imaju veru u sebe, viziju, vrstinu, odlunost, predanost, koji znaju da podnesu pritisak konkurencije i odgovornosti za zaposlene i spremni su da rizikuju.

Stres na radnom mestu

Stres na radnom mestu moe biti prouzrokovan mnogim razliitim uzrocima, od onih beznaajnih poput problema s kancelarijskom opremom ili estim prekidima u radu, do onih velikih koji mogu dovesti do nezadovoljstva na poslu i smanjenja produktivnosti. Stres na radnom mestu takoe moe prouzrokovati i probleme u porodinom i zdravstvenom ivotu.

Najznaajnije izvore stresa na radnom mestu moemo podeliti u est kategorija:

Kontrola- osobe koje na svojim radnim mestima imaju vrlo malo kontrole i uticaja vrlo esto se nalaze pod stresom;Sposobnost- zabrinutost zbog kvaliteta obavljanja posla. Oseaj sigurnosti radnog mesta je veoma bitan, jer nesigurnost predstavlja velik izvor stresa za mnogeljude;

Nejasnoa- do stresa moe dovesti i nejasna slika o zadacima na poslu, zatim kakvi su organizacijski ciljevi odeljenja;

Komunikacija- napetosti na poslu izviru iz loe komunikacije meu saradnicima, to dovodi do stresa;

Potpora- oseaj manjka potpore od strane saradnika moe oteati obavljanje zadataka;

Znaaj- ukoliko se posao koji se obavlja smatra beznaajnim moe prouzrokovati stres.

Osim navedenih kategorija, postoje i mnogi drugi uzroci stresa, kao to je diskriminacija na poslu, rad u tekim, nesigurnim uslovima, konstantna dostupnost tokom celog dana zbog razvoja tehnologije i telefona itd. Problemi na radnom mestu i stres koji iz njih proizlaze vrlo se esto moe reflektovati i na porodini ivot.

Svetska zdravstvena organizacija je proglasila stres na radnom mestu svetskom epidemijom, a otada se stres na poslu jo vie poveao zbog produbljene globalne krize i nezaposlenosti. "Burn out" sindrom oznaava stanje potpune emocionalne iscrpljenosti zbog preteranog, a uzaludnog zalaganja na poslu. Izgaranje na poslu slino je sindromu hroninog umora, ali pritom se menja i stav prema poslu, to za umor nije karakteristino.

Jedan od najeih uzroka stresa na radnom mestu, ipak predstavljaju meuljudski odnosi. Stres zbog loih meuljudskih odnosa opisuje i pojam mobing, koji oznaava psihoteror na radnom mestu koji zaposlenici provode prema svojim kolegama. U osnovi je najee sukob iz nekog razloga, a nakon njega poinju spletke, podmetanja, poniavanje i izolacija. U strahu za radno mesto "krivac" moe razviti "burn out" sindrom i hronine zdravstvene potekoe, a izlaz moe traiti u naputanju posla, pa ak i samoubistvu. Pa ipak, svaka okolina moe uzrokovati stres koji je deo svakodnevnog ivota, a ne samo posledica odnosa i prilika na radnom mestu.

Stres na radnom mestu moe se smanjiti ili eliminisati nekim tehnikama ili mogunostima. Preporuljivo je da se barem jednom godinje, a ako je mogue i vie puta, organizuje sastanak sa poslodavcem, efom ili direktorom u vezi uspenog obavljanja posla. Potrebno je razjasniti pitanja poput onih to se od zaposlenih oekuje na radnom mestu, koji su planovi kompanije i gde se svaki zaposlen nalazi u tim planovima. Kako se moe poveati produktivnost i postoji li mogunost napedovanja.

Ponekad je jedini nain reavanja stresa na radnom mestu promena posla. Ukoliko se zaposleni nalazi na zaista stresnom mestu i nije u stanju da prevazie taj stres, trebalo bi da razmisli o promeni radnog mesta i o tome ta donosi manje stresa, nezaposlenost ili nezadovoljstvo na sadanjem radnom mestu.

Mnogi pokuavaju posledice stresa ublaiti na neprikladan ili ak tetan nain. Nikotin, alkohol, kofein, eer, sredstva za umirenja, te opijati najea su sredstva kojima se pokuava smanjiti stres.Prema istraivanju Evropske agencije za bezbednost na radu i zatitu zdravlja, stres na radnom mestu prisutan je kod svakog treeg zaposlenog u Evropskoj uniji. Prema prikupljenim podacima stresom na poslu u EU obuhvaeno je 28 odsto zaposlenih ili 41,2 miliona. Njegova posledica je 50-60 odsto svih izgubljenih radnih dana, ali i oko pet miliona nesrea na poslu.U Evropskoj uniji 12 miliona ljudi se ali da ih vrea menadment, 6 miliona (4 odsto) ali se na telesno nasilje, a 3 miliona (2 odsto) ali se na seksualno zlostavljanje. Zbog stresa na poslu u EU dogodi se 48.000 izvrenih i skoro pola miliona pokuanih samoubistava. Savremeno 24-satno drutvo" intenzivno se menja. Ekonomija postaje globalna, a sve je vea upotreba informacionih sistema i komunikacionih tehnologija. Rad u takvom drutvu postavlja mentalne i emotivne zahteve koje pojedinac ne moe ispuniti, pa se razvija stanje stresa.U SAD tokom poslednjih desetak godina 29 - 40 odsto zaposlenih svoj posao oznaava stresnim ili vrlo stresnim. U evropskim zemljama 28 odsto zaposlenih svoj posao karakterie tako i navodi kako to negativno utie na njihovo zdravlje.

Menaderski stres i ostale stresne profesije

U najstresogenije profesije spadaju poslovi hirurga, pilota, menadera, novinara, sportskog trenera. Oni koji se bave ovim profesijama svakodnevno moraju da se dokazuju i preispituju, to moe da bude znaajan izvor stresa. One profesije gde su ljudi naterani da budu ljubazni mogu biti vrlo stresogene. Tu spadaju sva radna mesta koja rade sa strankama. Raskorak izmeu potrebe posla koja diktira prisustvo ljubaznosti i intimnog psihikog stanja je vrlo stresogen za pojedinca. Ta "maska" koju neki nose stresogena je, jer se gubi kontakt sa autentinim emocijama. este su situacije kada bi prodavac eleo najradije odbrusiti muteriji, ali ne sme.Izuzetno stresne i opasne profesije su one poput rudara, ekstremnih sportista, ljudi koji rade na velikim visinama rizikujui svakodnevno svoj ivot.Stres menadment podrazumeva uenje i sticanje vetina prepoznavanja stanja stresa i upravljanja sopstvenim ivotom uprkos stresorima sa kojim se osobe neprekidno susreu, kroz kontrolisanje i smanjivanje uticaja stresora. Vetine nauene kroz adekvatan tretman omoguavaju osobi da efikasno izlazi na kraj sa tekim situacijama s ciljem da se osea bolje i povrati oseaj kontrole u svoj ivot.Prema definiciji radoholiar (workoholic) je uspean poslovni ovek ( menader, direktor ) koji radi 60 do 70 sati nedeljno, penje se visoko u organizaciji, ima veliku platu dok mu brak propada a zdravlje slabi, i koji ivi samo za svoj posao.

Izvori menaderskog stresa su: radna preoptereenost, prekomerni vremenski pritisak i "pourujui" rokovi, promenjiv i neujednaen program rada i noenje posla kui, konstantna promena i dnevna varijabilnost, razvoj karijere, potreba stalnog potvrivanja, pritisak na brze i vidljive rezultate, nesigurnost i strah od gubitka posla, visoka budnost i napetost koju zahteva posao, negativna konkurencija, ubrzano napredovanje...

U jednom istraivanju, sprovedenom u Italiji na 875 ispitanika od 19 do 63 godina starosti, dokazano je da inovnici doivaljavaju stres zbog posla ak mnogo ese nego menaderi. Stres na radnom mestu moe imati razliite negativne posledice na zdravlje ljudi, kao to su bolesti srca i krvotoka, povieni nivo holesterola, prekomerna teina, maligne bolesti, bolesti probavnog trakta, seksualne disfunkcije, mogunost povreivanja na radnom mestu, nesanicu, pa ak i samoubistvo. Stres na radnom mestu ak udvostruuje rizik od smrti kod osoba sa bolestima srca. Glavobolja je esto prisutna, mada se kao medicinski problem najee zanemaruje. Glavobolja je obino tenzionog tipa i to prvenstveno nastala zbog stresa na radnom mestu. Hemikalije u procesu proizvodnje, buka i vibracije dodatno pogoravaju situaciju.

Kontrola stresa je kljuna za uspenu karijeru. Neke studije su pokazale da za uspeh nisu vani samo samodisciplina, sposobnost i sistematski rad, nego i kontrolisanje negativnih oseaja poput straha i napetosti. Psiholozi kau kako bi bilo poeljno da se kod kandidata za posao uzima u obzir i njihova sposobnost kontrolisanja stresa.

Kad se pali alarmna lampica?

to vie ljudi i ivot njihovih porodica zavisi od tog "menadera" vea je i odgovornost, pa i ambicija. Odgovornost je svakako ovde pozitivna stvar, no ona ne mora prouzrokovati i "bolesnu" ambicioznost. Jer sav stres, pa makar se inilo da nije bio uzaludan ukoliko je rezultat - uspeh, vraa se poput bumeranga, u nekom drugom obliju - psihosomatskom boleu. U stvarnosti, ono na emu rukovodiocima zavide, postaje njihov lini preteki teret, jer poinje ozbiljno naruavati njihovo zdravlje.

Alarmna lampica bi trebala da se upali onda kada ovek postane svestan ( ilikada mu drugi na to ee ukazuju ) da vie nema gotovo ni malo vremena zaporodicu, prijatelje, hobije... Kada shvati da ne moe ili ne eli biti oputen, kadaponosno izjavljuje drugima da je radoholiar,tada se treba upitati: " emu sve? Koji je cilj? to je to to istinski usreuje? "

Koje su mogue posledice stresa?

Istraivanja pokazuju da je ak 75% oboljenja povezano sa stresom. Posledice stresa se pojavljuju u vidu poremeaja i oboljenja:a) Duevni poremeaji izazvani i udrueni sa stresom (akutna stresna reakcija, posttraumatski stresni poremeaj, reakcije prilagoavanja i dr.) i pogoranje postojeih duevnih poremeaja;b) Psihosomatski poremeaji: povien krvni pritisak, srani i modani udar, sindrom hroninog umora i nadraenog creva, poremeaji varenja, gojaznost, migrena, infekcije, rak; autoimuna oboljenja, neke vrste anemija, problemi sa plodnou.c) Sociopatoloke pojave: delinkvencija, kriminal, samobistva i ubistva, prostitucija, bolesti zavisnosti i dr..

Kakve mogunosti zatite od stresa postoje?

Prevencija - ljudi nisu uvek u mogunosti da spree dejstvo uzroka stresa, ali mogu promeniti svoju reakciju. U tom cilju neophodno je nauiti tehnike savladavanja stresa (oputanje, vladanje sobom, organizovanje svoga vremena, podrka i pomo i dr.). Tako se smanjuje koliina hormona stresa. Potrebno je imati u vidu faktore koji utiu na tok i ishod stresa.

Leenje- u savlaivanju stresa potrebno je preduzeti sledee radnje:- utvrditi ko ili ta izaziva stres i kako reagovati;- izbegavati uzroke stresa koji se mogu izbei;- primeniti tehnike koje pomau u konstruktivnom reagovanju na uzroke stresa;

Ishrana- dok traje stres, organizam troi hranljive materije bre nego inae. To moe dovesti do njihovog nedostatka i do slabljenja imuniteta. Zato ih treba dopuniti ishranom ili dodacima.

Literatura o preduzetnitvu i menadmentu prepuna je predloga i sugestija kako se boriti sa stresom. Stres je reakcija u svskom oveku, on nema izvor izvan njega. Stvara se odnosom prema sebi, poslu i svetu. Ova injenica trebalo bi da poslui da se ovek smiri kada je napet. Spoljnim okolnostima se treba prilagoditi kad god ne postoji mogunost za njihovu promenu. Stresa nema, ili je mnogo manji, kad postoji sklad sa sobom, svojim oekivanjima, svojom okolinom i ulogom u njoj.

Neefikasni naini borbe protiv stresa:

1. NEMOGUNOST DA SE PANJA USMERI NA IZVOR STRESANita se ne moe uiniti sa problemom ako se ne analiziraju njegovi razliiti aspekti. Da li je problem line prirode, pa ga ovek zaista sam mora reiti? Da li je u pitanju drutveni problem koji ukljuuje i druge ljude? Da li je vezan za posao ili ima i neki drugi izvor, npr. u porodici? Dakle, prvo treba pronai izvor problema.

2. SKLONOST BRIZI I EMOTIVNOM DOIVLJAVANJU SITUACIJEPreterana briga i preemotivno reagovanje potroie energiju i vreme, a nee dovesti do reenja problema. Briga nije najbolji nain da se iskae zaokupljenost problemom. Umesto proste zabrinutosti, treba razmiljati i traiti prihvatljiva reenja.

3. ODLUKA DA SE STRES ZADRI ZA SEBEesto osoba zadrava u sebi problem koji je uzrok stresa, smatrajui da taj problem druge ne bi ni zanimao. Ako je samo "rtva" stresa svesna problema, utanje moe da povea stres. Odluka da se problem zadri za sebe blokira pristup za moguu pomo ostalih, koji bi inae mogli da pomognu.

4. ODUGOVLAENJE UMESTO PREDUZIMANJA AKCIJEesto osoba ne uspeva da obavi poslove potrebnim tempom, to dovodi donagomilavanja poslova i nedostatka vremena da se oni urade. Ponekad osobamisli da e stres proi vremenom. Odugovlaiti i ne preduzimati nita da seproblem rei, samo poveava problem.

5. PREOPTEREENOST KRITIKAMAPreozbiljno prihvatanje kritika od strane drugih, uz preteranu brigu oko toga ta oni misle i kau vodi u konfuziju i neodlunost, to situaciju ini jo vie stresnom.

6. OSEANJE LINE KRIVICE ZBOG STRESA"Vidi u ta sam se uvalio ovog puta. Ovo mi nije trebalo!" kanjavanje samogsebe uz preputanje oseaju krivice, bez preduzimanja bilo kakve akcijeprodubljuje efekat stresa i onemoguava oveka da razumno razmotri situaciju iliakcije koje mogu biti produktivne.

7. STAV "LAKO EMO" - UZ OKRIVLJAVANJE DRUGIHOvakav stav predstavlja bekstvo, a ne nain da se rei problem. ovek se privremeno moe oseati dobro prebacujui krivicu na nekog drugog, ali na duge staze to nije produktivno. Ekstremna subjektivnost i osetljivost, usmeravanje panje na druge osobe kao izvor stresa spreava oveka da preispita samog sebe.

8. NEMOGUNOST OPUTANJANeke osobe potpuno preokupira stresna situacija, pa o drugim stvarima uopte ne razmiljaju. Onaj ko ne moe da se opusti, nee moi ozbiljno da razmisli o problemu. ak i kada smo najoptereeniji obavezama, treba nai vremena za relaksaciju.

9. TRAENJE REENJA U "MALIM STVARIMA" KAO BEKSTVO ODPROBLEMAPonekad osoba trai izlaz iz stresa i napetosti u "malim stvarima", ugaajui sebi na razne naine, kao to je preterano uzimanje hrane, prekomerno puenje, opta fizika lenjost itd., to svakako nije put za reenje problema.

Naini prevazilaenja stresa:

1. ODREDITI VANOST SITUACIJEest problem sa kojim se ovek suoava u ivotu punom stresnih situacija je pitanje procene " ta je vredno njegove panje i truda, a ta? ". Nervirati se i brinuti zbog stvari koje nisu od velike vanosti, nepotrebno je.

2. ODREDITI NADLENOST PROBLEMANeki ljudi su preokupirani situacijama za koje oni u stvari nisu odgovorni. Treba proveriti da li je ono to prouzrokuje stres, ustvari problem nekog drugog. Oni koji su lenji, odsutni i oni koji zabuavaju situacije treba da su u stresu. Oni su odgovorni za svoje postupke, a vredni i odgovorni treba da preduzmu zvanine korake da ih nateraju na valjano ponaanje, a ne da se zbog toga nerviraju.

3. DA LI SE NETO MOE PREDUZETI U VEZI SA STRESNOM SITUACIJOM?Ako osoba "razbija glavu" stvarima koje su neostvarive i nereive, frustracija e se samo pojaati. Ako se nita ne moe uiniti, tu injenicu treba prihvatiti i nastaviti dalje.

4. OBJEKTIVNO DA SAGLEDATI IZVOR STRESAStresna situacija je uglavnom emocionalna, tako da je uobiajeno da se problem ne sagleda objektivno. Potrebno je stavljati probleme na papir.

5. USMERAVANJE PANJE NA DOBROBITI KOJE E USLEDITI KADAPROBLEM BUDE REENVideti nagradu za reeni problem motivie ljude da razmiljaju i deluju u atmosferi smanjene napetosti. Dodatna snaga koja se dobija vizijom uspeno reenog problema pomae u borbi protiv tako ozbiljnog optereenja kao to je stres.

6. RAZGOVOR O PROBLEMU SA DRUGOM OSOBOMSaznavi ugao gledanja druge osobe postie se vea objektivnost u sagledavanju stresne situacije. Zbog toga je mudro razgovarati o svojim brigama sa osobom koja je objektivna i razumna, kojoj verujemo i koju potujemo.

7. DELEGIRANJE STVARI DRUGIMAOsobe koje sve pokuavaju da urade same, nalaze se u stresu ve na samom poetku.Zato je potrebno napraviti spisak stvari koje treba uraditi i spisak onih stvari kojetreba delegirati sa drugima.

8. MUDRO KORISTITI VREMEPotrebno je prouiti plan aktivnosti da se vidi gde odlazi vreme. Sekretarica ili pomonik najbolje poznaju poslovne aktivnosti, mogu u tome najbolje pomoi. Stres se moe preduprediti tako to e se akcije preduzeti pre krajnjeg roka za izvrenje.

9. SMANJENJE NAPETOSTI KROZ HUMORSituacije iz prolosti sa distance danas izgledaju smeno. U situacijama koje su nekad bile ozbiljne danas se moe videti samo humor. Strunjaci kau da je smanjenje napetosti kroz humor terapeutsko sredstvo, jer smeh pomae da se briga podeli na manje "komade" koje je lake "svariti".

10. RELAKSACIJANeki oblici fizike aktivnosti (etnja, rekreacija, ples), duboko disanje "iz dijafragme" itd. predstavljaju dobru terapiju i mogu da smanje napetost.

11. USAGLAAVANJESA "IZVOROMSTRESA"esto je izvor stresa druga osoba. Viati se svaki dan sa takvom osobom, a ne preduzimati nita, samo pojaava stres. Reenje se nalazi u otvorenom razgovoru sa dotinom osobom, u pokuaju da se konflikt prevazie, to e rezultirati izvesnim olakanjem i otklanjanjem tereta stresa im se razgovor obavi.

Stres je postala re irokog znaenja i vrlo esto je u upotrebi. Ljudskom telu stres je sinonim za promenu bilo da je ona doivljena pozitivno ili negativno, ak je i zamiljanje promene stres i ovek to prepoznaje kao zabrinutost. Sve to menja svakodnevnu rutinu jednoj osobi jeste stresno kao i sve to menja prirodni balans organizma. Svakodnevno se dogaa da su ljudi izloeni stresu ili stresorima (uzronici stresa) a da toga nisu svesni na odgovarajuci nain. Stres je neizbena posledica ili sastavni deo ivota, i to je tako oduvek bilo. U savremeno doba, meutim, svakodnevno izloeni brojnim i razliitim uticajima iz ivotne i radne sredine koji mogu delovati pojedinano, udrueno esto i istovremeno stvarajui posledice tako da je sve vie ljudi pod enormnim stresom i to postaje "normalna" situacija. Do odreene granice, koja je uvek individualna, stres doprinosi boljem prilagoavanju oveka potrebama i zahtevima svakodnevnog ivota i rada pa se zbog toga kae da je stres sam po sebi so ivota. Koliina stresa koju jedna osoba moe da podnese, u okviru normalnog, predstavlja toleranciju na stres i ona je uglavnom odreena genetskim nasleem. Veina osoba je nasledila dovoljnu toleranciju i sposobnost da se sa njim svakodnevno izbori, pa se uprkos svemu osea dobro i jo uvek moe da se raduje i uiva u ivotu. Jedna od deset osoba nasleuje nisku toleranciju na stres, odnosno 10% osoba svuda oko nas nema kapacitet i nije u stanju da odgovara zadovoljavajue, poeljno na promene u svakodnevnom ivotu, pogotovo kada nastaju naglo. Rezultat ovakvog naslednog obrasca moe da bude razarajui za osobu i negativno utie na porodicu i ljude u okruenju. Takva osoba ivi i radi (funkcionioe) praktino stalno u prekomernom stresu. Pored genetskog naslea postoje i druge vane odrednice od kojih zavisi reakcija ili odgovor oveka na stresnu situaciju, i taj odgovor ima dve dimenzije: duevnu i intelektualnu kao i onu drugu telesnu, organsku. Zbog toga je za podnoenje stresa u svakodnevnom ivotu veoma vano stanje zdravlja oveka, njegovo obrazovanje, nivo opte i zdravstvene kulture, socijalno-ekonomski uslovi odnosno ukupni uslovi ivota i rada, kao i prethodno steeno iskustvo. Takoe je veoma vana spremnost oveka da se menja u pozitivnom smislu u skladu sa steenim novim znanjima. Samoposmatranje i samopomoc odnosno spremnost oveka da odmah a to znai na vreme uoi neuobiajene promene na sebi i u sebi veoma esto prekida lanac neeljenih dogaaja, spreava nastanak bolesnog stanja due ili tela.

Niko od nas ne ivi bez nekog oblika stresa. Biti bez stresa znai biti bez ciljeva, potreba ili elja koje hoemo da ostvarimo. Tenja da realizujemo nae razliite potrebe - line, drutvene, ekonomske, fizike, psiholoke - uvek e dovesti do nekog oblika stresa i napetosti. U tom sluaju, stres predstavlja pozitivan motiviui faktor.

LITERATURA

Internet Leposava Grubi - Nei: " Razvoj ljudskih resursa", Novi Sad, 2005.