1

DOKUMENT EVROPSKE BANKE ZA OBNOVU I RAZVOJ

STRATEGIJA ZA SRBIJU

Samo za zvaničnu upotrebu

Distribucija ovog dokumenta je restriktivna i njegovi primaoci mogu da ga koriste samo u obavljanju svojih zvaničnih dužnosti. Njegov sadržaj ne sme ni na koji drugi način da se obelodani bez ovlašćenja Banke.

2

SADRŽAJ

Sažeti Prikaz Dokumenta ........................................................................................................... 3 

1. PORTFELJ BANKE .......................................................................................................... 6 

1.1.  Pregled aktivnosti Banke do sada ................................................................................... 6 

1.2.  Implementacija prethodne strategije ............................................................................... 7 

1.3.  Efekat na tranziciju portfelja Banke ............................................................................. 10 

2.  OPERATIVNO OKRUŽENJE ........................................................................................ 13 

2.1.  Politički kontekst .......................................................................................................... 13 

2.2.  Makroekonomski kontekst ............................................................................................ 13 

2.3.  Kontekst strukturnih reformi......................................................................................... 15 

2.4.  Poslovno okruženje ....................................................................................................... 16 

2.5.  Društveni kontekst ....................................................................................................... 16 

2.6.  Pravni kontekst .............................................................................................................. 17 

2.7.  Energetska efikasnost i kontekst klimatskih promena .................................................. 17 

3.  STRATEŠKE ORIJENTACIJE ....................................................................................... 18 

3.1.  Ključni izazovi i operativni odgovori ........................................................................... 19 

3.1.1.  Jačanje uloge i konkurentnosti privatnog sektora ..................................................... 19 

3.1.2.  Jačanje bankarskog sektora i dalji razvoj finansijskog posredovanja ....................... 21 

3.2.  Uticaj predloženih aktivnosti banke na životnu sredinu i društvo ................................ 24 

4.  PRISTUP KAPITALU: PRIVATNI I JAVNI IZVORI FINANSIRANJA ..................... 26 

4.1.  Privatni izvori kapitala .................................................................................................. 26 

4.2.  Finansiranje od strane Multilateralne razvojne banke (Multilateral Develoment Bank, MDB) i saradnja sa ostalim međunarodnim finansijskim institucijama i multilateralnim donatorima ............................................................................................................................... 26 

4.3.  Saradnja sa Evropskom unijom .................................................................................... 28 

ANEKS 1. - POLITIČKA OCENA ......................................................................................... 29 

ANEKS 2. - OCENA IZAZOVA TRANZICIJE U 2013. GODINI ........................................ 38 

ANEKS 3. - PRAVNA TRANZICIJA .................................................................................... 49 

ANEKS 4. – TIM ZA PODRŠKU MALIM PREDUZEĆIMA ............................................... 54 

ANEKS 5. - TEHNIČKA SARADNJA................................................................................... 58 

ANEKS 6. - ODABRANI EKONOMSKI POKAZATELJI ................................................... 60 

ANEKS 7. - RODNA RAVNOPRAVNOST .......................................................................... 61 

3

Sažeti Prikaz Dokumenta Srbija se obavezala i dosledno primenjuje principe višestranačke demokratije, pluralizma i tržišne ekonomije, u skladu sa uslovima definisanim u članu 1. Ugovora o osnivanju Banke. Srbija je postigla postojan napredak na polju ključnih reformi pokrenutih u cilju integracije sa Evropskom unijom. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU stupio je na snagu 1. septembra 2013. godine. U skladu sa odlukom Evropskog saveta od 28. juna 2013. godine koja je potvrđena na Savetu u decembru iste godine, početak pregovora o pristupanju EU je zvanično otvoren 21. januara 2014. godine. Evropske integracije su i dalje glavni eksterni stožer za sveobuhvatne reforme, a napredak na ovom polju predstavlja osnovu za mogućnost privrednog rasta i sticanja poverenja investitora, što će rezultirati u unapređenju poslovnog okruženja. Poslednjih godina, srpska privreda se suočava sa značajnim problemima. Uticaj svetske ekonomske krize obuhvata velike makroekonomske neravnoteže, visok nivo nezaposlenosti, naročito među mladima i značajan regionalni disparitet u pogledu prihoda. Godine 2012. bruto domaći proizvod (BDP) smanjen je za 1,5% usled smanjene potrošnje, slabog izvoza i loše poljoprivredne sezone, premda je 2013. godine došlo do poboljšanja sa procenjenim rastom od oko 2,4% zahvaljujući povećanju izvoza i dobre poljoprivredne sezone. Bankarski sektor se prilično dobro izborio sa krizom, ali njegova stabilnost i dalje predstavlja razlog za zabrinutost zbog visokog nivoa problematičnih kredita. Premda je Srbija postigla napredak u poboljšanju poslovne klime, potrebne su dodatne strukturne reforme kako bi se podstakli razvoj privatnog sektora i povećanje investicija. Neophodne reforme obuhvataju nastavak procesa privatizacije, završetak restrukturiranja preduzeća u državnom vlasništvu, smanjenje regionalnih dispariteta i ubrzanje reformi javnog sektora. Kraktoročni izgledi za Srbiju, kao i za druge zemlje u regionu su neizvesni s obzirom na globalna previranja i slabe izglede za oporavak Evrozone. Postojeći ekonomski problemi Srbije su dodatno opterećeni značajnim fiskalnim deficitom i javnim dugom, koji treba smanjiti na održiv nivo. Rizici da se trenutno stanje pogorša su visoki zbog relativno male veličine privrede i činjenice da se Srbija i dalje suočava sa krizom, visokim stepenom nezaposlenosti i ograničenim kreditiranjem. Srbija će se suočiti sa značajnim tranzicionim izazovima u narednim godinama. U poslednje četiri godine se model rasta od pre krize pokazao kao neadekvatan. Potrebne su reforme koje bi podstakle razvoj privatnog sektora i investicije. Dalje jačanje održivog i zdravog finansijskog sektora će predstavljati neophodnu i ključnu komponentu tog razvoja. Uloga države je i dalje značajna u poređenju sa drugim zemljama u tranziciji. Glavne reforme tek predstoje u oblastima kao što su državna administracija i fleksibilnost tržišta rada. Dodatni izazov u narednim godinama biće razvoj održivog energetskog sektora. Zaključak je da, iako su pokrenute određene reforme nakon 2001. godine, privreda se i dalje suočava sa fundamentalnim izazovima restrukturiranja, kako u javnom sektoru, koji je predimenzioniran i neefikasan, tako i u privatnom sektoru. U predstojećem strateškom periodu glavni strateški pravci delovanja Banke su sledeći:

Veća uloga i konkurentnost privatnog sektora: Učešće privatnog sektora u ekonomiji Srbije je ispod regionalnih standarda. Država i dalje ima značajan udeo u

4

ključnim sektorima, dok veliki broj privatnih kompanija nije dovoljno konkurentan da bi opstao na dugi rok usled nedostatka odgovarajućih kadrova, tehničke i operativne stručnosti, kao i nedostatka dobrog korporativnog upravljanja. Takođe, kao rezultat krize, određenom broju kompanija je neophodno finansijsko restrukturiranje. Mala i srednja preduzeća (MSP), koja čine osnovu srpskog privatnog sektora, suočavaju se sa ograničenim izvorima finansiranja i praktično da uopšte ne dobijaju strane direktne investicije. Banka će raditi na povećanju konkurentnosti privatnog sektora, sa dodatnim fokusom na sektor agrobiznisa. Banka će nastojati da pomogne MSP u finansiranju projekata koji doprinose održivom rastu i pružiće tehničku pomoć radi poboljšanja korporativnog upravljanja. U kontekstu procesa EU integracija, od kojeg se očekuje da doprinese razvoju povoljnijeg okruženja za strane direktne investicije, Banka će težiti da podrži strane investitore, kako u greenfield, tako i u brownfield projektima. Banka će selektivno nastojati da podrži održivost preduzeća u procesu privatizacije kroz učešće u pred-privatizacionim i privatizacionim transakcijama, po mogućstvu zajedno sa strateškim investitorima.

Stabilizacija finansijskog sektora: Iako je finansijski sektor prošao kroz krizu bez značajnijeg urušavanja banaka, njegova uloga kao pokretača privrednog razvoja je značajno smanjena. Kreditni rast je slab, udeo problematičnih kredita je visok, pritisci smanjenja stope zaduženosti su i dalje prisutni a stepen evroizacije je veliki. Fond za osiguranje depozita je potrošen zbog gašenja nekoliko lokalnih banaka i celokupne isplate čak i neosiguranih depozita. U skladu sa Zajedničkim akcionim planom međunarodnih finansijskih institucija za podsticanje rasta u centralnoj i jugoistočnoj Evropi (Joint IFI Action Plan for Growth in Central and South-Eastern Europe), Banka će težiti da doprinese stabilizaciji finansijskog sektora i podstakne kreditiranje, uz saradnju sa nadležnim institucijama kako bi se razmotrila mogućnost dokapitalizacije Fonda za osiguranje depozita u saradnji sa Svetskom bankom. Banka će se uz pomoć izabranih banaka i nebankarskih finansijskih institucija angažovati kako bi podržala kreditiranje MSP. Banka će direktno sa Narodnom bankom i kroz Bečku inicijativu 2.0 nastaviti dijalog o podsticaju kreditiranja u lokalnoj valuti i unapređenju regionalne saradnje vezane za bankarski sektor i pomoći će u nalaženju rešenja za problematične kredite.

Razvoj održivih i efikasnih javnih komunalnih preduzeća: Veliki tranzicioni raskorak je i dalje prisutan u sektorima energetike i infrastrukture. Implementacija projekata u ovim sektorima je uglavnom spora i često otežana. Takvo stanje stvari je rezultiralo značajnim infrastrukturnim nedostacima u zemlji. Ostali tranzicioni izazovi uključuju: prilagođavanje tarifa nivou pokrivanja troškova, jačanje kapaciteta regulatora, komercijalizovanje i restrukturiranje javnih preduzeća i povećanje učešća privatnog sektora. Banka će svoje napore usredsrediti na ubrzanje implementacije postojećih projekata i s obzirom na ograničeni fiskalni prostor, pažljivo će birati nove projekte za finansiranje. Banka će težiti da uključi privatni sektor kada god je to moguće. Konkretno u energetskom sektoru, Banka će nastojati da održi ključnu ulogu u promovisanju energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Takođe, Banka će podržati zamenu zastarelih kapaciteta za proizvodnju energije, kao i usklađivanje procesa proizvodnje energije sa standardima EU za zaštitu životne sredine.

EBRD će u svim aktivnostima težiti da svoje poslovanje uskladi sa prioritetima Vlade Srbije kao i da blisko sarađuje sa EU, međunarodnim finansijskim institucijma, multilateralnim i

5

bilateralnim donatorima, kako u zajedničkom finansiranju odabranih projekata, tako i u koordinaciji inicijativa za pokretanje dijaloga o regulatornom i institucionalnom okviru. Banka će kooridinirati i, ukoliko je to moguće, realizovati zajedničke projekte sa Evropskom investicionom bankom (European Investment Bank, EIB) i Svetskom bankom (World Bank, WB) na osnovu Zajedničkog akcionog plana međunarodnih finansijskih institucija za podsticanje rasta.

6

1. PORTFELJ BANKE

1.1. Pregled aktivnosti Banke do sada

Tokom perioda koji pokriva postojeća strategija, Banka je potpisala 166 projekata u vrednosti od 2,58 milijarde EUR i mobilisala je sufinansiranje 908 miliona EUR zaključno sa 31. decembrom 2013. godine. Od početka poslovanja 2001. godine, ukupni kumulativni obim poslovanja iznosi 3,503 milijarde EUR, a mobilisanog sufinansiranja 1,5 milijarde EUR. Samo 5,5% kumulativnih obaveza čine regionalni projekti. Do danas, 36,9% kumulativnog obima poslovanja je u infrastrukturi, 29,0% u sektoru bankarstva i finansijskih institucija, 21,4% u industriji, trgovini i agrobiznisu, a 12,7% u energetici. Tabela 1: Pregled Portfelja Banke u Srbiji zaključno sa krajem decembra 2013. godine SEKTOR NETO KUMULATIVNI OBIM

POSLOVANJA

POSTOJEĆI PORTFELJ

u milionima EUR Broj projekata

Ukupni troško-vi projek.

EBRD potpi-sani

EBRD % od ukupno

Broj projekata

Portfelj % porftelja

Operativna aktiva

% operati-vne aktive

Energetika 9 724 445 12,7% 9 367 15,0% 114 8,0% Prirodni resursi 1 150 150 4,3% 1 145 6,0% 45 3,0% El. energija i energetika 8 574 295 8,4% 8 222 9,0% 69 5,0% Finansijske institucije 64 1.283 1.017 29,0% 44 642 26,0% 566 39,0% Banke 54 1.113 925 26,4% 36 578 23,0% 528 37,0% Lizing kompanije 6 85 70 2,0% 4 41 2,0% 21 1,0% Nebankarske finansijske institucije

4

85

22

0,6%

4

22

1,0%

16

1,0%

Industrija, trgovina & agrobiznis

79

1.612

748

21,4%

53

433

17%

297

21.0%

Agrobiznis 30 835 459 13,1% 18 266 11,0% 177 13,0% Fondovi privatnog kapitala 16 209 42 1,2% 14 31 1,0% 11 1,0% Informacione i komunikacione tehnologije

7

86

47

1,3%

4

19

1,0%

19

1,0%

Proizvodnja i usluge 15 293 135 3,8% 9 71 3,0% 58 4,0% Nekretnine i turizam 11 188 66 1,9% 8 46 2,0% 31 2,0% Infrastruktura 24 3.952 1293 36,9% 23 1.048 42,0% 454 32,0% Komunalna i infrastruktura za zaštitu životne sredine

12

934

370

10,6%

11

286

11,0%

185

13,0% Transport 12 3.018 923 26,3% 12 762 31,0% 269 19,0% UKUPNO 176 7.572 3.503 100% 129 2.490 100% 1.431 100%

Portfelj Banke na kraju decembra 2013. godine sastoji se od 129 projekata ukupne vrednosti 2,490 milijarde EUR. Ukupan obim isplaćenih sredstava iznosio je 1,864 milijardi EUR tokom perioda postojeće strategije. Kao rezultat toga, stopa nepovučenih sredstava se smanjila sa 48,5% na kraju 2007. godine na 40,8% na kraju decembra 2013. godine. Međutim, postoje značajna kašnjenja u realizaciji izvesnog broja projekata u javnom sektoru (Železnice Srbije, Putevi Srbije, Srbijagas i Javno preduzeće za proizvodnju električne energije ,,Elektroprivreda Srbije”). Iznos loših plasmana se povećao sa 0,00 miliona EUR kada je odobrena postojeća strategija 2007. godine na 41 milion EUR (2,9% poslovne aktive) na kraju decembra 2013. godine.

7

Tabela 2: Razvoj Porfelja Banke u Srbiji 2007-2013

Racio portfelja Racio učešća privatnog sektora u ukupnom portfelju je stabilan na 44% zaključno sa decembrom 2013. godine. Tokom ovog perioda Banka je potpisala 149 projekata u privatnom sektoru i 17 projekata u javnom sektoru, u prosečnom iznosu od 9,51 miliona EUR u privatnom sektoru i 69,1 miliona EUR u javnom sektoru. U postojećem portfelju projekata iz javnog sektora i dalje dominiraju veliki infrastrukturni projekti. Očekuje se da će udeo projekata iz javnog sektora u ukupnom portfelju ostati značajan, imajući u vidu velike potencijalne infrastrukturne projekte, ali da će se vremenom smanjiti. Banka će težiti uključivanju privatnog sektora u takve projekte, u skladu sa tržišnim mogućnostima, i fokusiraće se na proširenje saradnje sa privatnim preduzećima. Na ovaj način doći će do rebalansa racia portfelja u srednjem ili dugom roku.

1.2. Implementacija prethodne strategije Prethodna strategija za Srbiju je odobrena u februaru 2007. godine i u njoj su određeni sledeći strateški prioriteti: Privreda: Banka je trebalo da nastavi da obezbeđuje finansiranje lokalnim i stranim preduzećima za restrukturiranje pre i nakon privatizacije, fokusirajući se na velika preduzeća i podršku njihovoj konsolidaciji i ekspanziji, uključujući regionalno širenje. Zajednička kreditna linija EBRD i Vlade Republike Italije namenjena lokalnim preduzećima Zapadnog Balkana (EBRD-Italy Western Balkans Local Eenterprise Facility) omogućila je Banci da podrži manja preduzeća sa potencijalom za rast kroz kreditne linije, kvazi-kapital i ulaganja u kapital. Infrastruktura: U sektoru transporta Banka je imala za cilj da podrži završetak i izgradnju moderne mreže puteva i železnice na Koridoru X. U komunalnom sektoru, Banka je imala za cilj da i) nastavi saradnju sa gradom Beogradom i završi implementaciju potpisanih projekata; i ii) teži da diversifikuje finansiranje na gradove srednje veličine.

u milionima EUR

2007.

2008.

2009.

2010.

2011.

2012.

Dec. 2013.

Razvoj u strateškom periodu

(2007- dec. 2013)

Neto kumulativni obim poslovanja

Ukupni portfelj Broj projekata

Poslovna aktiva % Nepovučeno, isključujući

garancije

1.322 1.113

82 572

48,5%

1.419 1.140

82 725

36,2%

1.829 1.496

98 856

42,6%

2.432 1.956 120

1.107

42,4%

2.939 2.323 138

1.377

39,1%

3.106 2.337 123

1.366

40,0%

3.503 2.490 129

1.431

40,8%

1.377 47

859

Kumulativno Godišnji obim poslovanja

Broj projekata Bruto puštanje sredstava

Godišnje kancelirano

216 19 172 1

127 15 223 29

444 24 195 31

598 31

355 30

533 33 403 21

269 20 201 5

424 24 315 3

2.611 166

1.864 120

Aktivni projekti

Udeo privatnog sektora (% portfelja)

Nedržavni udeo (% portfelja)

323 43,7%

52,7%

358 47%

55,7%

501 44,3%

50,6%

618 43%

50,5%

631 46,5%

55,0%

855 45,0%

52,8%

490 44,0%

54,0%

8

U sektoru energetike Banka je imala za cilj da pruža dalju podršku (posebno kroz komercijalizaciju komunalnih preduzeća koja se bave energetikom), podstiče učešće privatnog sektora, kao i da razvije i podrži aktivnosti iz oblasti održive energije i energetske efikasnosti. Finansijski sektor: Banka je imala za cilj da i) podrži veće banke u razvoju novih proizvoda i povećanju tržišnog učešća kroz konsolidaciju; ii) obezbedi linije za finansiranje MSP, time podstičući njihov razvoj; iii) ulaže u kapital i kreditno podrži nebankarske finansijske institucije, primarno iz oblasti osiguranja, privatnih penzionih fondova i investicionih fondova. Veliki obim transakcija Banke u Srbiji u prethodnom strateškom periodu omogućio joj je da ostvari važne tranzicione ciljeve u zemlji u kojoj su tranzicioni izazovi značajni u svim sektorima. Podrška privatnim preduzećima i sektoru mikro, malih i srednjih preduzeća (Micro, Small and Medium Sized Enterprises, MSME) pružana je kako direktno, kroz Kreditnu liniju za lokalna preduzeća (Local Enterprise Facility, LEF) i kroz program Tima za podršku malim preduzećima (Small Business Support, SBS) tako i indirektno preko lokalnih banaka. Banka je posebno aktivna u finansiranju sektora agrobiznisa koji ima značajan potencijal. Banka je podržala regionalnu ekspanziju kompanije za proizvodnju sokova ,,Nectar” finansiranjem akvizicije slovenačke kompanije ,,Fructal”. Banka je podržala širenje velikih preduzeća koja se bave agrobiznisom kao što su ,,Victoria Group” i ,,MK Commerce”, kroz kreditne linije i ulaganja u kapital. Pored toga, Inicijativom EBRD-a za bezbednost hrane u privatnom sektoru (EBRD Private Sector Food Security Initiative) podržan je okvir za kolateralizaciju za finansiranje pre i nakon žetve na bazi robnih zapisa (Grain Warehouse Receipts, GWR) i založnica na rod (Crop Receipts, CRP). Po prvi put usvojeni zakon nudi mogućnosti za investicije korišćenjem novog instrumenta – srpskog GHR okvira (Serbian GHR Framework). Banka je takođe podržala izvestan broj MSP kroz LEF, kao što je vodeći proizvođač nameštaja ,,Forma Ideale”. Investicija je podržana iz fondova za tehničku saradnju, čiji cilj je unapređenje korporativnog i finansijskog upravljanja. Banka je podržala finansijsko restrukturiranje preduzeća iz sektora proizvodnje i usluga. Međutim, oporavak se pokazao kao veći izazov nego što je inicijalno očekivano što je, zajedno sa lošim finansijskim upravljanjem, rezultiralo u nekoliko problematičnih plasmana za koje se trenutno traži rešenje. U sektoru nekretnina i turizma, Banka je finansirala izgradnju hotela sa četiri zvezdice u centru Beograda kao primer podsticaja urbanog razvoja, kao i izgradnju prvog modernog ,,retail parka” u Beogradu. U finansijskom sektoru, Banka je obezbedila dugoročno finansiranje određenim bankama kroz kredine linije i ulaganja u kapital. Banka se fokusirala na podršku MSP kroz više proizvoda, od standardnih kreditnih linija do linija namenjenih za energetsku efikasnost, kroz Kreditnu liniju za održivu energiju za Zapadni Balkan (Western Balkans Sustainable Energy Credit Line Facility, WeBSECLF) i kreditnu liniju za podršku razvoja privatnog sektora u državama Zapadnog Balkana (Private Sector Support Facility for Western Balkans, PSSF). WeBSECLF koji je odobren 2008. godine, produžen je 2013. godine kako bi zadovoljio

9

veliku potražnju za takvom vrstom finansiranja i dodatno povećao uticaj u oblasti energetske efikasnosti. Banka je takođe uložila u kapital dve banke u državnom vlasništvu: Komercijalnu banku, jednu od sistemski značajnih banaka i regionalnu Čačansku banku, zajedno sa IFC-jem. Ove investicije su omogućile bankama da postanu konkurentnije i unaprede korporativno upravljanje kroz implementaciju programa institucionalne izgradnje, sa krajnjim ciljem pripreme za privatizaciju. Obezbeđena su značajna sredstva iz fondova tehničke podrške za obuke i poboljšanje kapaciteta u domenu upravljanja rizikom, kao i za uvođenje novih proizvoda, poboljšanje informacionih tehnologija i korporativnog upravljanja. Takođe, kao deo uvođenja novih proizvoda u bankarskom sektoru, Societe Generale banka Srbija se priključila programu ,,Partnerstvo za rast” (Partnership for Growth Programme) koji podržava strateške inicijative ove banke koje su konzistentne sa tranzicionim mandatom Banke. U Srbiji, u sektoru energetike, Banka je primarno podržala projekte održivih izvora energije i energetske efikasnosti. Banka je podržala izgradnju hidroelektrana od strane EPS-a. Finansiranje je obezbeđeno za nabavku brojila i pripradajuće infrastrukture kako bi se unapredila energetska efikasnost. Ovaj projekat zajednički finansiraju Banka i EIB. Banka je bila manje uspešna u finansiranju preko Kreditne linije za direktno finansiranje projekata održive energije na Zapadnom Balkanu (Western Balkans Sustainable Energy Direct Financing Facility, WeBSEDFF), pod kojom je potpisan samo jedan projekat. Do toga je velikim delom došlo zbog kašnjenja u usvajanju neophodne podzakonske regulative (npr. feed-in tarifa i ugovora za kupovinu električne energije), kao i zbog regulatornih i adminsitrativnih prepreka u razvoju ovih projekata. Pored toga, obezbeđeno je finansiranje za opremu koja se koristi u rudarstvu i sistemu upravljanja kvalitetom uglja, što će unaprediti zaštitu životne sredine kako rudnika, tako i postojećih postrojenja za proizvodnju električne energije sagorevanjem uglja, a finansira se zajedno sa KfW. Banka je vodila aktivan dijalog sa vladom, regulatorom i drugim ključnim akterima vezano za Zakon o energetici koji je usvojen 2011. godine. Na osnovu ovog zakona liberalizovano je tržište eletrične energije za snabdevače industrijskih i malih potrošača, a za domaćinstva od 1. januara 2015. godine. Novi Zakon o energetici omogućava novu metodologiju za određivanje tarifa koje obezbeđuju pokriće troškova.

U sektoru komunalne infrastrukture, Banka je nastavila saradnju sa gradom Beogradom, finansirajući ključne investicije određene na osnovu integrisanog pristupa za gradski prevoz u glavnom gradu: izgradnju mosta na Adi, najvećeg visećeg mosta na svetu koga drži samo jedan pilon koji predstavlja novo obeležje glavnog grada; obnovu autobuskog i tramvajskog voznog parka i rekonstrukciju glavnih bulevara i tramvajskih šina u gradu. Aktivnosti Banke u ovom sektoru nisu ograničene samo na projekte u glavnom gradu. Banka je finansirala prvu regionalnu deponiju ,,Duboko” koja je u potpunosti usklađena sa regulativom EU i koja će opsluživati devet opština u Zapadnoj Srbiji. Banka je podržala i modernizaciju infrastrukture za tretman otpadnih voda i vodosnabdevanje u Subotici, gde je napravljen značajni pomak ka eliminisanju međusobnog subvencionisanja i korigovanju tarifa. Ovi projekti su podržani iz fondova tehničke saradnje koji su korišćeni za pripremu i realizaciju projekata, poboljšanje

10

finansijskih i poslovnih rezultata komunalnih preduzeća, planove korporativnog razvoja i programe restrukturiranja. U sektoru transporta, postignut je značajan napredak u pružanju podrške razvoju i modernizaciji ključne putne i železničke infrastrukture. Tokom perioda strategije Banka je zajedno sa EIB i Svetskom bankom podržala unapređenje putne infrastrukture kroz dva projekta koji su se fokusirali na unapređenje postojećih deonica i izgradnju novih deonica duž Koridora X koji je deo Panevropske putne mreže. Banka je potpisala tri kredita sa preduzećem ,,Železnice Srbije”, finansirajući modernizaciju voznih sredstava i obnovu ključnih deonica Koridora X. Kao deo ovih projekata Banka je podržala niz reformi u cilju poboljšanja efikasnosti unutar sektora kroz restrukturiranje i komercijalizaciju, uključujući uvođenje obaveze javnog prevoza i formiranje akcionarskog društva, što je omogućilo novu fazu restrukturiranja u železnički holding. Mere ekonomskog uključivanja su po prvi put započete u sektoru puteva u najnovijem pojektu Banke koji se bavi rekonstrukcijom i bezbednošću puteva. Sve investicije su podržane fondovima za tehničku pomoć za njihovu realizaciju, uključujući reformske aspekte. Realizacija određenih projekata u sektorima infrastrukture, energetike i prirodnih resursa odvijala se sporije nego što je očekivano. Razlozi za to uključuju nedovoljno planiranje, probleme sa eksproprijacijom zemljišta, dugačke tenderske procedure i neuobičajeno niske ugovorene tenderske cene, česti prekidi radova i ograničeni kapaciteti za implementaciju projekata. Banka aktivno učestvuje u dijalogu sa relevantnim institucijama vezano za javne nabavke. Potpisan je Memorandum o razumevanju sa vladom kako bi se promovisao i dalje razvijao proces javnih nabavki kroz unapređeni pravni okvir, razvoj kapaciteta i uključivanje privatnog sektora. Banka je obezbedila tehničku pomoć za izradu novog Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama koji je usvojen u novembru 2010. godine. Pored toga, 2012. godine Banka je podržala vladu u razvoju kapaciteta novoosnovane Komisije za javno-privatno partnerstvo. Međutim, do danas nije bilo odgovarajućih prilika da se Banka angažuje u finansiranju transporta, energije i komunalne infrastrukture kroz strukture javno-privatnog partnerstva.

1.3. Efekat na tranziciju portfelja Banke Banka je kroz svoje aktivnosti u Srbiji od 2007. do 2013. godine radila na ostvarivanju brojnih tranzicionih ciljeva određenih u strategiji. Strateški prioritet pri pružanju pomoći proširenju tržišta i poboljšanju standarda poslovanja i veština u privredi obezbeđen je aktivnostima Banke sa MSP u agrobiznisu, proizvodnji, uslugama i nekretninama. Oko 30% novih projekata potpisano je u privatnom sektoru, uključujući razvoj finansiranja u sektoru agrobiznisa koji se zasniva na robnim založnicama. Podrška mikro, malim i srednjim preduzećima kroz dugoročne kredite, podršku širenja kapaciteta za razvoj novih proizvoda i poboljšanje poslovnih standarda finansijskih institucija realizovana je uglavnom kroz kredite date značajnom broju komercijalnih banaka (preko polovine svih novopotpisanih projekata u Srbiji) i ulaganja u kapital. Banka je bila angažovana na rekonstrukciji i modernizaciji infrastrukture Srbije, kao i jačanju institucija i razvoju kapaciteta kroz kredite odobrene preduzećima u sektoru transporta, komunalnih usluga i prirodnih resursa. Kada se poredi sektorska distribucija projekata u odnosu na strateške prioritete, poslovanje Banke u Srbiji je usklađivano sa tranzicionim ciljevima iz prethodnog strateškog perioda.

11

Skoro 60% svih projekata imalo je za cilj širenje tržišta kroz podršku lokalnim preduzećima i povećanje dostupnosti finansiranju u nedovoljno pokrivenim oblastima, i to preko kredita za mikro, mala i srednja preduzeća odobrena komercijalnim bankama. Oko polovine svih ovih projekata imalo je za cilj poboljšanje i usvajanje najboljih korporativnih i poslovnih standarda i praksi, a četvrtina njih imala je za cilj da demonstrira uspešno restrukturiranje kroz povećanje poslovne efikasnosti klijenata.

Slika 1. Određeni ciljevi tranzicije (udeo u ukupnim ciljevima) u Srbiji, od 2007. do trećeg kvartala 2013. godine

Kako bi obezbedila kvalitet, Banka interno procenjuje potencijalni efekat koji projekat ima na identifikovane tranzicione izazove. U periodu predhodne Strategije (od 2007. godine do kraja trećeg kvartala 2013. godine) 90% novih projekata potpisanih u Srbiji ocenjeno je da ima “dobar” ili “odličan” efekat na tranziciju (preostalih 10% dobilo je ocenu ,,zadovoljavajuć”)1. To je značajno iznad cilja da se najmanje 80% projekata oceni kao ,,dobar” ili boljom ocenom. Ovaj cilj je određen da bi se obezbedio visok kvalitet projekta Banke iz perspektive efekta na tranziciju. Banka je naročito podržavala razvoj finansiranja na bazi robnih zapisa (ocenjeno kao ,,odlično”) u sektoru agrobizinisa u Srbiji, radeći sa nekoliko komercijalnih banaka i pomažući im da razviju institucionalni okvir. Banka redovno prati tranzicioni učinak svih projekata kako bi obezbedila ostvarenje očekivanog efekta na tranziciju. Rezultati projekata u porftelju Srbije su dobri. Očekivani efekat na tranziciju postojećeg portfelja Banke u Srbiji se numerički odražava u prosečnom rangiranju2 s kraja septembra 2013. godine kada je iznosio 3,94, što je bolje od institucionalnog cilja od 4,35 i od rezultata za celokupni portfelj Banke (4,05).

1 Videti http://www.ebrd.com/pages/research/economics/transition.shtml za procenu efekta na tranziciju i metodologiju praćenja. 2 Ovo rangiranje je kombinacija potencijalnog rangiranja efekta na tranziciju i rizika po efekat na tranziciju. Očekivana tranzicija svakog projekta se obično prati jednom godišnje i rangira se numerički od 1 do 8, pri čemu ocene 1 do 3 ukazuju na efekat koji je najvećim delom realizovan, 3 do 6 da je projekat generalno na putu postizanja tranzicionih ciljeva i 7 do 8 da je postignut minimalni efekat na tranziciju ili da su rizici preveliki.

12

Od 62 projekta u okviru postojećeg portfelja3 na kraju septembra 2013. godine, više od jedne trećine (37%) je postiglo predviđeni potencijal efekta na tranziciju. To obuhvata uspešno restrukturiranje i poboljšanje standarda poslovanja u sektoru agrobizinisa, proširenje asortimana proizvoda u oblastima u kojima nisu bili dovoljno zastupljeni, kao i završetak programa povećanja kapaciteta lokalnih banaka u podršci finansiranja mikro, malih i srednjih preduzeća kroz četiri projekta. Od ukupnog broja projekata u portfelju, za 35 projekata (57%) koji su najvećim delom potpisivani od 2010. godine, trenutno se procenjuje da će ostvariti predviđene tranzicione ciljeve, uključujući i izvestan broj projekata u okviru Programa rekonstrukcije komunalne infrastrukture (Municipal Infrastructure Reconstruction Program) u nekoliko gradova. Četiri projekta (koji čine 6% aktivnog porftelja) nisu bila uspešna u postizanju očekivanih tranzicionih ciljeva. Dva projekta u sektoru proizvodnje i usluga nisu uspeli da postignu uspešno restrukturiranje i poboljšaju standarde kao rezultat finansijskih poteškoća klijenta izazvanih krizom. Problemi sa nabavkom i kašnjenjem sprečili su projekat u sektoru komunalne infrastrukture da postigne očekivane tranzicione ciljeve. Na kraju, projekat razvoja hipotekarnog proizvoda sa lokalnom bankom nije ostvario predviđeno finansijsko posredovanje i transfer znanja zbog negativnog uticaja finansijske krize. U Srbiji su finalizirana i u potpunosti otplaćena 22 projekta tokom perioda strategije. Svi su u potpunosti ili delimično postigli predviđene tranzicione ciljeve. Skoro 82% projekata je postiglo predviđene ciljeve u finansijskom sektoru, posebno u obezbeđivanju dugoročnog finansiranja bankama i pristupa finansiranju za mikro, mala i srednja preduzeća i u agrobiznisu, naročito kroz podršku razvoja maloprodajnih lanaca van glavnog grada i povećanje finansiranja na osnovu robnih zapisa. Ovi projekti takođe obuhvataju i podršku Banke prekograničnoj investiciji srpske farmaceutske kompanije na ruskom tržištu. Postignuta su značajna poboljšanja u korporativnom upravljanju kroz obuku, a posebno ona koja se odnose na finansijsko izveštavanje. Proširenje na ciljane oblasti i instrumente, kao i restrukturiranje, je samo delimično postignuto u tri projekta u finansijskom sektoru zbog efekata krize, finansijskih poteškoća i promene u strategiji banaka.

3 Svi aktivni projekti kod kojih je prošlo duže od 6 meseci od potpisivanja se prate i bar jednom se utvrđuje njihov efekat na tranziciju.

13

2. OPERATIVNO OKRUŽENJE

2.1. Politički kontekst Parlamentarni i predsednički izbori održani u maju 2012. godine doveli su na vlast Srpsku naprednu stranku (SNS) koja je udružila snage sa Socijalističkom partijom Srbije (SPS), partijom levog centra. Ove dve partije su formirale većinu nove koalicione vlade. Nova vlast je pokazala pragmatičan pristup ključnim problemima unutrašnje i spoljne politike, uključujući i procesu EU integracija koji je i dalje prioritet. Nivo podrške javnosti SNS-u je izuzetno visok još od izbora, što je donekle posledica antikorupcijske kampanje. Nakon prve godine na vlasti koalicione vlade, SNS je inicirao značajnu reorganizaciju vlade, sa ciljem povećanja efikasnosti i ubrzanja modernizacije. Narodna skupština je usvojila nov sastav srpske vlade 2. septembra 2013. godine. Među ključnim novinama bio je odlazak URS-a iz vladajuće koalicije, političke partije orijentisane ka centru koju je predvodio ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, kao i podela ovog ministarstva na dva zasebna ministarstva. Kadrovske promene su sprovedene u više od polovine ministarstava, uključujući i ministarstva finansija i privrede, transporta, poljoprivrede, regionalnog razvoja i Kancelarije za evropske integracije. Vlasti su objavile nameru da angažuju izvestan broj stranih stručnjaka koji bi pomogli u sprovođenju reformi. Krajem januara 2014. godine, partneri unutar vladajuće koalicije su se složili da postoji potreba za prevremenim opštim izborima koji bi obezbedili jači mandat za dalje sveobuhvatne reforme. Prevremeni parlamentarni izbori su održani 16. marta 2014. godine zajedno sa lokalnim izborima u Beogradu. SNS je ubedljivo pobedila i na lokalnim i na parlamentarnim izborima. Od lidera stranke, Aleksandra Vučića, se očekuje da oformi novu vladu kao Premijer. On je tokom izborne kampanje obećao ubrzane reforme za koje će sada imati svu potrebnu moć. Reforme uključuju privatizaciju i restrukturiranje javnih kompanija, reformu tržišta rada i finansijsku stabilizaciju, kao i dalju borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, čemu Aleksandar Vučić duguje veliki deo svog početnog političkog uticaja. Jaka podrška koju će SNS imati u novom parlamentu bi trebalo da podstakne ubrzane reforme i može povećati poverenje investitora. Proces EU integracija je i dalje ključni eksterni stožer reformi. Od usvajanja prethodne Strategije, Srbija je aplicirala (2009. godine) i dobila (2012. godine) zvanični status države kandidata u procesu pristupanja EU. Dana 28. juna 2013. godine Evropski savet je preporučio početak pregovora sa Srbijom o pristupanju EU najkasnije u januaru 2014. godine. Pregovori o pristupanju EU su zvanično otpočeli 21. januara 2014. U skladu sa novim pristupom Evropske komisije, pregovori o pristupanju započeće sa poglavljima Ugovora o pristupanju koja se odnose na vladavinu prava. Akcenat na vladavini prava u kontekstu pregovora o pristupanju EU je podsticajan za dalja poboljšanja u poslovnom okruženju.

2.2. Makroekonomski kontekst Srpska privreda se suočavala sa značajnim problemima tokom proteklih šest godina. Slab rast je posledica recesije iz 2009. godine izazvane svetskom finansijskom krizom i problemima unutar Evrozone tokom 2011/12 što je zajedno sa slabom domaćom potražnjom dovelo do povratka ekonomske krize u 2012. godini. Te godine, privreda je ušla u duplu recesiju, kada je BDP smanjen za 1,5% u odnosu na isti period prethodne godine, uprkos naglom porastu potrošnje pre izbora u prvoj polovini godine. Pad proizvodnje je odraz smanjene domaće

14

privatne potrošnje, slabog izvoza i loše poljoprivredne sezone. Međutim, podaci iz 2013. godine ukazuju na to da je prošle godine došlo do oporavka usled rasta izvoza. Preliminarne procene za celu godinu nagoveštavaju rast od oko 2,4% podstaknut jakim rastom izvoza i dobrom poljoprivrednom sezonom. Inflacija je bila do izvesne mere nepredvidiva u proteklih nekoliko godina. U poslednjem ciklusu koji je počeo sredinom 2012. godine inflacija je porasla u oktobru 2012. godine do maksimuma od 12,8% u odnosu na isti period prethodne godine, kao rezultat većih uvoznih troškova, rasta administrativnih troškova i loše poljoprivredne sezone, što je dovelo do rasta cena hrane. Zabrinutost zbog rastuće inflacije podstakla je centralnu banku da pooštri monetarnu politiku povećanjem obavezne rezerve i osnovne referentne kamatne stope više puta u drugoj polovini 2012. godine. Međutim, pritisci na rast cena su oslabili u toku 2013. godine što je omogućilo ublažavanje monetarne politike. U maju 2013. godine, Narodna banka Srbije je započela niz smanjenja REPO stope koja je na kraju godine iznosila 9,5%. Inflacija je naglo pala u drugoj polovini 2013. i na kraju godine je iznosila samo 2,2%, što je ispod donje granice ciljanog raspona Narodne banke od 4,0±1,5%. Od tada se vratila unutar granice ciljanog raspona i u februaru 2014. je znosila 2.6%. Krajem 2012. godine je dinar nominalno bio 8% slabiji nego na kraju 2011. Najviši kurs u 2012. je zabeležen početkom avgusta kada je iznosio 119.1 dinar za evro. Ipak, kurs je opao na 113.7 dinara za evro do kraja godine. Na kraju 2013, dinar je nominalno bio 0.8% slabiji nego krajem 2012. Tokom 2012. i 2013. NBS je intervenisala da bi ublažila preteranu kratkoročnu nestabilnost kursa i da bi omogućila neosmetano funkcionisanje deviznog tržišta. Pored toga, NBS je implementirala niz mera kako bi ojačala poverenje u lokalnu valutu i podstakla korišćenje dinara u finansijskom sistemu. U isto vreme, vlada je doprinela “strategiji dinarizacije” tako što je uvela redovne aukcije državnim hartijama od vednosti sa dužim rokom dospeća i odobrila povoljnije oporezivanje zarada od kamate na dinarsku štednju u odnosu na štednju u stranoj valuti. Kreditni rast je značajno usporen tokom poslednjih godina i u drugom kvartalu 2013. godine je opao po prvi put u skorijoj istoriji. Ovaj trend odražava slabiju potražnju za kreditima, ali takođe i kraj vladinog programa subvencionisanih kredita u prvom kvartalu. Inače, bankarski sektor u Srbiji je uspeo da prevazidje krizu u proteklih nekoliko godina i stopa adekvatnosti kapitala je ostala jaka, blizu 20%. Fiskalna pozicija i dalje predstavlja izazov. Krajem 2012. godine budžetski deficit od 6,4% BDP-a bio je značajno iznad ciljanog 4,25% BDP-a dok je deficit u 2013. bio jos veći i iznosio je 7% BDP-a. Javni dug je premašio 60% BDP-a, što je značajno iznad administrativne granice od 45% BDP-a. Oktobra 2013. godine je vlada objavila tzv. Plan u šest tačaka za budžetske uštede, fiskalnu stabilnost i privredni rast. Ovaj plan sadrži, između ostalih mera, smanjenje plata zaposlenih u javnom sektoru sa visokim ličnim primanjima, smanjenje subvencija za javna preduzeća i povećanje donje stope PDV-a. Uprkos ovim merama, budžet za 2014. godinu predviđa deficit od preko 7% BDP-a i dalji rast javnog duga u odnosu na BDP. Kratkoročni izgledi za privredni oporavak su ograničeni usled slabe domaće potražnje i slabosti Evrozone koji i dalje imaju usporavajući efekat na privredu. Očekivana fiskalna korekcija (smanjenje troškova) u 2014. godini će se takođe negativno odraziti na rast BDP-a. Srednjoročni izgledi biće povoljni kada se povrati poverenje domaćih i stranih investitora.

15

2.3. Kontekst strukturnih reformi Srbija je značajno napredovala u sprovođenju procesa tranzicije tokom poslednje dve decenije, naročito u oblastima liberalizacije cena, reformi u oblasti trgovine i deviznog režima i privatizacijama manjih razmera. Prema pokazateljima EBRD-a za nivo tranzicije zemlje, pokazatelji Srbije su najviši za pomenute indikatore (4, 4- od maksimalnog rezultata od 4+). Izvestan napredak je takođe postignut u privatizacijama većih razmera, ali su neka od najvećih preduzeća i dalje u državnom vlasništvu i nacionalizacija jednog od najvećih industrijskih preduzeća, proizvođača čelika ,,Železara Smederevo”, predstavlja korak nazad u tom smislu. Srbija je dobila 3- za ovaj pokazatelj. Najveći tranzicioni jaz je i dalje u oblastima konkurentnosti (2+) i upravljanja i restrukturiranja preduzeća (2+), dve oblasti u kojima su reforme tradicionalno teže i gde su veće ocene date zemljama koje su u naprednim fazama procesa tranzicije. Na nivou sektora, napredak je postignut u nekoliko oblasti. Reforma sektora železnice, uključujući razdvajanje infrastrukture i prevoza, realizovana je u 2011. i 2012. godini da bi se unapredila konkurentnost i poboljšao kvalitet usluga. Novi Zakon o energetici donet sredinom 2011. godine, određuje krajnji rok za liberalizaciju tržišta gasa i struje do 2015. godine i takođe ojačava ulogu regulatora. Sektor telekomunikacija je postao liberalniji 2010. godine kada je norveški ,,Telenor” dobio dozvolu za rad čime je okončan monopol Telekom Srbije. Detaljna analiza koju svake godine sprovodi kancelarija glavnog ekonomiste EBRD-a o preostalim izazovima tranzicije u 16 sektora privrede pokazuje da Srbiji još uvek predstoji dug put tranzicije. Ocene tranzicije po sektorima na skali od 1 do 4+ prikazane su na slici dole. Ove ocene zasnivaju se na proceni preostalih nedostataka u tranziciji kako u pogledu strukture ispitivanog tržišta, tako i jačanja institucija na tom tržištu. U svim sektorima, nedostaci u tranziciji u Srbiji procenjuju se kao ,,srednji” ili kao ,,veliki”. Najveći nedostaci postoje u sektoru privatnih investicionih fondova, energetike i prirodnih resursa, kao i u oblasti voda i tretmana otpadnih voda.

16

2.4. Poslovno okruženje Srbija je u nekoliko prethodnih godina preduzela niz reformi kojima se smanjuje administrativno opterećenje privrede. Reforme uključuju mere za lakše započinjanje biznisa, tako da se od 2010. godine registracija preduzeća može izvršiti na jednom mestu, a 2012. godine ukinut je zahtev za uplatu minimalnog kapitala za nova preduzeća. Srbija je poboljšala mehanizme za rešavanje nelikvidnosti. 2010. godine je donet novi Zakon o stečaju koji je uveo vansudska poravnanja i objedinjenu proceduru reorganizacije preduzeća. Srbija je dodatno poboljšala proces stečaja 2012. godine, smanjenjem početnih cena za prodaju imovine, zabranjujući žalbe, kao i usvajanjem elektronskog registra za sudske zabrane, itd. Reforme kojima se olakšava registracija nepokretnosti i sprovođenje ugovora takođe su realizovane. Bez obzira na prethodno navedeno, Srbiji još uvek predstoji da značajno poboljša poslovno okruženje. U Izveštaju Svetske banke o uslovima poslovanja za 2014. godinu (Doing Business Report 2014), Srbija je zauzela 93. mesto među 189 zemalja po sveukupnoj lakoći obavljanja poslovanja, što je još uvek značajno lošije u odnosu na ostale države EU i države iz regiona. Najveći problemi ostaju u oblastima građevinskih dozvola, plaćanja taksi, sprovođenju ugovora i stečajnog postupka. Srbija se lošije rangira po globalnom indeksu konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma – nalazi se na 101. mestu od 144 ispitane zemlje. Kvalitet makroekonomskog okruženja je loše rangiran (136. mesto), a posebno fiskalna politika. Srbija se takođe loše rangira u pogledu kvaliteta javnih institucija (130. mesto), npr. vlasničkih prava, birokratskog opterećenja, nezavisnosti sudstva i regulatornog okvira za rešavanje sporova. Neefikasnost tržišta rada je takođe identifikovana kao izazov srpske privrede (119. mesto). Srpske firme koje su analizirane u ,,Ispitivanju EBRD-a i Svetske banke o poslovnom okruženju i rezultatima preduzeća u 2009. godini” (2009 EBRD-World Bank Business Environment and Enterprise Performance Survey, BEEPS) identifikovale su političku nestabilnost, sivu ekonomiju i izvore finansiranja kao ključne prepreke u poslovanju. Novo ispitivanje se trenutno sprovodi, što će pružiti koristan uvid u to da li su se percepcije promenile tokom prethodne četiri godine, a posebno u smislu navedenih reformi.

2.5. Društveni kontekst Tokom protekle decenije, prihod po glavi stanovnika i životni standard u Srbiji značajno je poboljšan uprkos nedavnom usporavanju prouzrokovanom svetskom finansijskom krizom, a zatim krizom Evrozone. Između 2002. i 2012. godine, realni BDP je porastao za 30% a prihod po glavi stanovnika korigovan za paritet kupovne moći povećan je preko 60%. Stopa nezaposlenost je i dalje visoka i porasla je od početka globalne finansijske krize, sa 13,6% u 2008. godini na 22,1% u 2013. godini prema poslednjim podacima Ankete o radnoj snazi u Srbiji. Nezaposlenost je najmanja u Beogradu a najveća u Vojvodini, kao i u istočnoj i južnoj Srbiji. Razlika između polova u slučaju nezaposlenosti nije toliko velika kao u nekim drugim zemljama Jugoistočne Evrope (20,8% za muškarace naspram 23,8% za žene), ali to prikriva razliku u stopi aktivnosti na tržištu rada (57,1% za muškarace naspram 40,4% za žene starosti od 15 godina na više). Nezaposlenost je najviša među mladima (starosna grupa od 15-24 godine) i 2013. godine je iznosila oko 50%. Udeo neformalnog sektora u Srbiji je vrlo visok. Prema procenama srpskog Republičkog zavoda za statistiku, oko 19,3% svih zaposlenih je zaposleno u neformalnom sektoru.

17

Srbija je ostvarila dobre rezultate u većini pokazatelja koji se odnose na pristup i kvalitet obrazovanja u poređenju sa zemljma u regionu, ali zaostaje za razvijenijim zemljama. Prema podacima srpskog Republičkog zavoda za statistiku, preko 99% učenika završi osnovnu školu i upiše se u srednju školu, a oko 85% završi srednju školu. U najnovijem Programu OECD-a za procenu studenata po zemljama (Programme for International Students Assessment), koji je sproveden 2012. godine, učenici srednjih škola u Srbiji postigli su bolje rezultate od učenika iz drugih zemalja jugoistočne Evrope osim Hrvatske u sva tri testa (čitanje, matematika i prirodne nauke), premda ne tako dobre kao što je prosek OECD-a. Stopa upisa na više obrazovanje od oko 50% je u skladu sa regionalnim prosekom, ali daleko ispod proseka OECD-a koji iznosi oko 66%.

2.6. Pravni kontekst U poslednje četiri godine sprovedene su značajne pravne reforme u Srbiji u nekoliko značajnih oblasti privrede. Cilj određenih reformi je ubrzanje usklađivanja srpskog pravnog sistema sa EU regulativom kao priprema za puno članstvo u EU. Među novim zakonima usvojenim prethodnih godina, izdvaja se Zakon o tržištu kapitala koji je stupio na snagu u novembru 2011. godine a čiji cilj je bio stvaranje atraktivnijeg tržišta kapitala za domaće i strane investitore. Zakon o deviznom poslovanju takođe je izmenjen 2011. godine sa ciljem da se olakšaju neka od ograničenja koja se dovode u vezu sa funkcionisanjem deviznog tržišta u Srbiji i omogući sofisticiraniji pravni okvir za dalji razvoj prekograničnog kreditiranja. Ovaj zakon je dodatno izmenjen u decembru 2012. godine, kada je uneto nekoliko izmena u vezi sa deviznim kreditnim transakcijama. Novi Zakon o privrednim društvima je takođe stupio na snagu 2011. godine i predstavlja napredak u odnosu na prethodni, premda se najvećim delom odnosi na akcionarska društva. Najnoviji je Zakon o javnim nabavkama koji je stupio na snagu 1. aprila 2013. godine. Ovaj zakon predviđa nekoliko novih rešenja u cilju povećanja transparentnosti, efikasnosti i ekonomičnosti procedure javne nabavke i suzbijanja korupcije kako ugovarača, tako i ponuđača. Na posletku, novi propisi o obnovljivim izvorima energije i ekonomičnom korišćenju energije usvojeni su u prvom kvartalu 2013. godine.

2.7. Energetska efikasnost i kontekst klimatskih promena Postoji značajan potencijal za napredak u oblasti energetske efikasnosti (EE) i razvoju projekata koji se bave obnovljivim izvorima energije (Renewable Energy, RE) u Srbiji. Energetski intezitet zemlje je četiri puta veći od proseka 27 zemalja EU i skoro dva puta veći od Republike Češke. Ovaj potencijal je veći nego u mnogim drugim državama u kojima EBRD posluje zbog nedovoljnog održavanja industrijske opreme i objekata (posebno javnih), kao i velike količine zaliha zastarele opreme. Potencijal proizilazi iz rastuće cene energije, zastarele i neekonomične industrijske opreme, nedostatka brojila i kontrolnih uređaja. Povećanje cene električne energije predstavlja dodatno troškovno opterećenje na firme i vlasnike zgrada koji se suočavaju sa posledicama ekonomske krize. Poboljšanje energetske efikasnosti je dobar način da se prebrode navedeni izazovi.

Srbija takođe poseduje potencijal za obnovljive izvore energije koji obuhvata značajnu neiskorišćenu hidro energiju, energiju vetra, geotermalnu i solarnu energiju. Pored toga, očekuje se da će se region Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, suočiti sa porastom

18

temperature, smanjenjem količine padavina (posebno tokom leta) i većom oscilacijom padavina. Kao posledica toga, očekuje se da će se Srbija suočiti sa sezonskim nestašicama vode. Veća oscilacija padavina može takođe rezultirati flukutacijama u hidrologiji reka i učestalijim pojavama ekstremnih događaja kao što su poplave. Opterećenje usled nestašica vode će se odraziti na privredne grane koje intenzivno koriste vodu, uključujući i poljoprivredu (negativno će se odraziti na poljoprivrednu proizvodnju i povećaće potrebu za navodnjavanjem). Investicije u hidroenergiju treba da uzmu u obzir promene u hidrologiji prouzrokovane klimatskim promenama. Povećaće se potreba za investicijama i boljem upravljanju sistemima za vodosnabdevanja usled suočavanja sa većim nestašicama vode izazvanim klimatskim promenama. Biće potrebno preduzeti određene mere u sektorima koji su osetljivi na klimatske promene, kao što su vodosnabdevanje, električna energija i energetika (naročito hidroenergetika) i privrednim granama u kojima se koriste velike količine vode, kao što su rudarstvo, agrobizinis i proizvodnja. U tom kontekstu, EBRD će tokom narednog perioda nastaviti da se fokusira na projekte održive energije u svim sektorima u Srbiji, uključujući finansiranje lokalnih preduzeća sa ciljem poboljšanja produktivnosti, energetske efikasnosti i konkurentnosti. Srbija je potpisnica Ugovora o osnivanju energetske zajednice (Energy Community Treaty) i počela je da primenjuje relevantne EU direktive koje se odnose na energetsku efikasnost i obnovljive energije, sa rokovima za realizaciju tokom perioda koji pokriva ova stratgija. Na pravnom/regulatornom nivou, Zakon o efikasnom korišćenju energije usvojen u martu 2013. godine transponuje odredbe EU direktiva u srpsko zakonodavstvo. Zakon definiše osnovu za EE (energetska efikasnost) politiku i sadrži odredbe o sistemu za upravljanje energijom, označavanju proizvoda vezanih za energiju, energetskim učinkom u zgradama, EE zahtevima u proizvodnji, prenosu i distribuciji energije, finansijskim mehanizmima za EE (uključujući osnivanje Fonda za energetsku efikasnost) i promociju tržišta energetskih usluga, kao i odgovarajućih organa. Pored toga, Srbija je 2011. godine usvojila novi Zakon o energetici koji reguliše obnovljivu energiju.

3. STRATEŠKE ORIJENTACIJE Srbija će se suočiti sa važnim tranzicionim izazovima u predstojeće četiri godine, periodu kada se od nje očekuje da postigne suštinski napredak ka krajnjem cilju dobijanja članstva u EU. Nasleđe svetske ekonomske krize je suštinski oslabilo ekonomiju, uz velike stope nezaposlenosti, posebno među mladima i značajne disparitete u prihodu po regionima. Model rasta pre krize primenjivan u protekle četiri godine se pokazao kao neadekvatan i postoji potreba za novim reformama koje će potpomoći razvoj privatnog sektora i doprineti povećanju investicija, a ključna komponenta biće stabilni i zdrav finansijski sektor. Dodatni izazov u narednim godinama biće razvoj održivog energetskog sektora. Ovi prioriteti će predstavljati srž strateške orijentacije Banke u Srbiji:

Veća uloga i konkurentnost privatnog sektora: Učešće privatnog sektora u ekonomiji Srbije je ispod regionalnih standarda. Država i dalje ima značajan udeo u ključnim sektorima, dok veliki broj privatnih kompanija nije dovoljno konkurentan da bi opstao na dugi rok usled nedostatka odgovarajućih kadrova, tehničke i operativne stručnosti, kao i nedostatka dobrog korporativnog upravljanja. Takođe, kao rezultat krize, određenom broju kompanija je neophodno finansijsko restrukturiranje. Mala i srednja preduzeća (MSP), koja čine osnovu srpskog privatnog sektora, suočavaju se

19

sa ograničenim izvorima finansiranja i praktično da uopšte ne dobijaju strane direktne investicije. Banka će raditi na povećanju konkurentnosti privatnog sektora, sa dodatnim fokusom na sektor agrobiznisa. Banka će težiti da pomogne MSP u finansiranju projekata koji doprinose održivom rastu i pružiće tehničku pomoć radi poboljšanja korporativnog upravljanja. U kontekstu procesa EU integracija, od kojeg se očekuje da doprinese razvoju povoljnijeg okruženja za strane direktne investicije, Banka će težiti da podrži strane investitore, kako u greenfield, tako i u brownfield projektima. Banka će selektivno nastojati da podrži održivost preduzeća u procesu privatizacije kroz učešće u pred-privatizacionim i privatizacionim transakcijama, po mogućstvu zajedno sa strateškim investitorima.

Jačanje bankarskog sektora i dalji razvoj finansijskog posredovanja: Iako je finansijski sektor prošao kroz krizu bez značajnog urušavanja banaka, njegova uloga kao pokretača privrednog razvoja je značajno smanjena. Kreditni rast je slab, udeo problematičnih kredita je visok, pritisci smanjenja stope zaduženosti su i dalje prisutni a stepen evroizacije je veliki. Fond za osiguranje depozita je potrošen zbog gašenja nekoliko lokalnih banaka i celokupne isplate čak i neosiguranih depozita. U skladu sa Zajedničkim akcionim planom međunarodnih finansijskih institucija za podsticanje rasta u centralnoj i jugoistočnoj Evropi (Joint IFI Action Plan for Growth in Central and South-Eastern Europe), Banka će težiti da doprinese stabilizaciji finansijskog sektora i podsticati kreditiranje, sarađivati sa nadležnim institucijama kako bi se razmotrila mogućnost dokapitalizacije Fonda za osiguranje depozita u saradnji sa Svetskom bankom. Banka će se uz pomoć izabranih banaka i nebankarskih finansijskih institucija angažovati kako bi podržala kreditiranje MSP. Banka će direktno sa Narodnom bankom i kroz Bečku inicijativu 2.0 nastaviti dijalog o podsticaju kreditiranja u lokalnoj valuti i unapređenju regionalne saradnje vezane za bankarski sektor i pomoći će u nalaženju rešenja za problematične kredite.

Razvoj održivih i efikasnih javnih komunalnih preduzeća: Veliki tranzicioni raskorak je i dalje prisutan u sektorima energetike i infrastrukture. Implementacija projekata u ovim sektorima je uglavnom spora i često otežana. Takvo stanje stvari je rezultiralo značajnim infrastrukturnim nedostacima u zemlji. Ostali tranzicioni izazovi uključuju: prilagođavanje tarifa nivou pokrivanja troškova, jačanje kapaciteta regulatora, komercijalizovanje i restrukturiranje javnih preduzeća i povećanje učešća privatnog sektora. Banka će svoje napore usredsrediti na ubrzanje implementacije postojećih projekata i s obzirom na ograničeni fiskalni prostor, pažljivo će birati nove projekte za finansiranje. Banka će težiti da uključi privatni sektor kada god je to moguće. Konkretno u energetskom sektoru, Banka će nastojati da održi ključnu ulogu u promovisanju energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Takođe, Banka će podržati zamenu zastarelih kapaciteta za proizvodnju energije, kao i dovođenje procesa proizvodnje energije u sklad sa standardima EU za zaštitu životne sredine.

3.1. Ključni izazovi i operativni odgovori

3.1.1. Jačanje uloge i konkurentnosti privatnog sektora

Tranzicioni izazovi

Razvoj privatnog sektora zaostaje u odnosu na većinu zemalja u regionu. Mnoga postojeća privatna preduzeća imaju neadekvatne standarde upravljačke prakse i

20

korporativnog upravljanja i Srbija je slabo ocenjena u međunarodnim poređenjima po konkurentnosti i lakoći poslovanja.

Restrukturiranje i privatizacija preduzeća u državnom vlasništvu kasne i treba ih privesti kraju.

Učešće privatnog sektora u transportu i komunalnoj infrastrukturi, kao i infrastrukturi vezanoj za životnu sredinu veoma je ograničeno i skoro da nema primera uspešnih javno-privatnih partnerstava.

Raspoloživost investicionog kapitala podržana sa dodatom vrednošću je ograničena a naročito za MSP. Praktično da nema investicija lokalnih institucionalnih investitora u fondove privatnog kapitala.

Sektor agrobiznisa, jedan od najvažnijih u srpskoj privredi, je nedovoljno razvijen zbog manjka investicija i zaostatka u primeni relevantnih tehnologija. Razvoj sektora agrobiznisa ograničen je problemima koji postoje u zemljišnom registru i katastarskom sistemu koji sprečavaju prenos poljoprivrednog zemljišta, kao i postojanjem mnoštva birokratskih prepreka.

Izazovi u sektoru nekretnina su veliki i postoji značajan nedostatak ponude komercijalnih nekretnina u najvećim gradovima.

Operativni odgovor Da bi se promovisao razvoj sektora i podstakle investicije, Banka će težiti da obezbedi dugoročno kreditiranje, obrtni kapital i ulaganja u kapital zdravim lokalnim preduzećima, primarno MSP, kroz Kreditnu liniju za lokalna preduzeća (Local Enterprise Facility, LEF) i kroz novi Fond za razvoj preduzeća (Enterprise Expansion Fund, ENEF). Kako bi podržala razvoj sektora agrobiznisa, Banka će raditi sa preduzećima na razvoju celog lanca vrednosti, podržavajući dalji razvoj modernog maloprodajnog sektora, logistike, nastavak konsolidacije sa ciljem poboljšanja konkurentnosti preduzeća sa višim stepenom obrade i nastavak prekograničnih investicija. Banka će obezbediti finansiranje komercijalnim bankama i instrumente za podelu rizika kako bi mogle da finansiraju poljoprivredna i mikro, mala i srednja preduzeća iz sektora agrobiznisa. Banka će selektivno ispitati mogućnosti za pružanje podrške privatnim investicijama u proizvodnju i usluge, prirodne resurse, informaciono komunikacione tehnologije, nekretnine i turizam. Pored toga, Banka će težiti da podstakne održive projekte koji podržavaju ekonomiju znanja u svim sektorima. Da bi povećala konkurentnost, Banka će podržati održiva restrukturiranja preduzeća u državnom vlasništvu u kontekstu procesa privatizacije tako što će raditi sa odabranim investitorima i lokalnim bankama na identifikovanju mogućnosti u kojima se banke mogu uključiti u finansijsko i operativno restrukturiranje duga i ulaganje u kapital. Da bi podstakla razvoj mikro, malih i srednjih preduzeća, Banka će koristiti program Tima za podršku malim preduzećima (SBS) kako bi ojačala konkurentnost lokalnih mikro, malih i srednjih preduzeća i podržala usvajanje standarda kvaliteta, poboljšanje korporativnog upravljanja, lanaca nabavke, marketinške i operativne efikasnosti u različitim sektorima. Ovaj program će biti ključan za nalaženje manjih projekata koje bi Banka mogla da finansira. Regulatorni dijalog Banka će nastaviti regulatorni dijalog sa relevantnim institucijama kako bi ubrzala proces restrukturiranja i privatizacije sistemski važnih kompanija koje su u državnom vlasništvu.

21

Banka će nastaviti saradnju sa relevatnim državnim telima radi omogućavanja sinergijskih poduhvata u oblasti finansiranja MSP, kao i na poboljšanju njihove upravljačke strukture i standarda korporativnog upravljanja. Da bi pomogla strane direktne investicije u zemlji, Banka će intenzivirati saradnju sa komercijalnim odeljenjima ambasada unutar zemlje, bilateralnim privrednim komorama kao i relevantnim vladinim agencijama kako bi predvidela potrebe stranih investitora i doprinela razvoju investicionih uslova. U sektoru agrobiznisa, Banka će nastaviti dijalog o uvođenju novih finansijskih instrumenata za podršku razvoja i pristupa finansijama preduzeća koja se bave agrobiznisom, kao i malim i srednjim poljoprivrednim preduzećima. Banka će nastaviti da pruža podršku razvoju i implementaciji robnih zapisa (CPR) u Srbiji i da podiže svest o mogućnosti finansiranja na bazi robnih zapisa (GWR) pokrenutog 2012. godine na osnovu inicijative EBRD-a za bezbednost hrane u privatnom sektoru (EBRD Private Sector Food Security Initiative). Započeće se sa realizacijom tehničke saradnje za Fond za obeštećenja za robne zapise, kao i tehničke saradnje za geografske indikacije u sektoru mesa i voća. Postoji potencijal za dijalog u vezi sa javno-privatnim partnerstvom, iniciran od strane privrede i srpske vlade, koji će se fokusirati na podsektore zrnastih kultura, mesa i mlečnih proizvoda. Banka će podržati implementaciju Zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju kroz projekat koji je pokrenuo tim za pravnu tranziciju u partnerstvu sa Privrednom komorom Republike Srbije (PKS). Cilj će biti podizanje svesti ključnih aktera i njihovog razumevanja ovog pitanja, a naposletku i sticanja poverenja u proceduru sporazumnog finansijskog restrukturiranja, između ostalog kroz razvoj institucionalnog kapaciteta PKS.

3.1.2. Jačanje bankarskog sektora i dalji razvoj finansijskog posredovanja Tranzicioni izazovi

Bankama je potrebno dugoročno finansiranje i institucionalna podrška koja će im pomoći u tome da posluju na održivoj osnovi.

Pristup MSP finansiranju je značajno otežan tokom krize. Potrebno je podstaknuti mikro kreditiranje od strane komercijalnih banka i institucija za mikro kreditiranje. Ne postoji regulatorni okvir za mikrofinansiranje.

Kriza je prouzrokovala dva glavna problema u finansijskom sektoru koji zahtevaju hitnu reakciju: rast problematičnih kredita i pražnjenje Fonda za osiguranje depozita.

Najveći deo aktive i pasive banaka je indeksiran i denominovan u EUR. Prethodni pokušaji da se ohrabri dinarizacija, podsticanje dinarskog kreditiranja, kao i dinarske štednje imali su ograničene rezultate.

Postoji potreba za dodatnom konsolidacijom i privatizacijom u sektoru u kome posluje 29 banaka, od kojih 5 ima 50% tržišnog učešća, 11 posluje sa gubicima, a 6 je u državnom vlasništvu.

Postoji potreba za razvojem zdravog sektora osiguranja i značajnijeg finansiranja nebankraskih finansijskih institucija, primarno lizing kompanija i investicionih fondova.

22

Operativni odgovor Da bi povećala raspoloživost dugoročnih izvora finansiranja i podstakla uvođenje novih proizvoda, Banka će puržiti podršku bankama, lizing kompanijama i ostalim finansijskim institucijama u vidu dugoročnog finansiranja i obezbeđivanja proizvoda prilagođenih njihovim potrebama kako bi se povećala raspoloživost kredita za mikro, mala i srednja preduzeća i podržao razvoj energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije i sektora agrobiznisa. Finansiranje kroz Program podrške međunarodne trgovine (TFP) će ostati važan za podsticaj izvoza a posebno usled usporavanja privredne proizvodnje i trgovine. Da bi povećala poverenje u bankarski sektor, Banka će težiti da pruži podršku Agenciji za osiguranje depozita koja je odgovorna za upravljanje Fondom za osiguranje depozita kako bi se povećao nivo poverenje u bankarski sektor, a posebno u sposobnost Fonda za osiguranje depozita da zadovolji buduća nepredviđena potraživanja. Podrška koju EBRD pruža sistemu za osiguranje depozita je deo zajedničkog napora međunarodnih finansijskih institucija u kome Svetska banka i MMF rade na uspostavljanju regulatornog okvira za rezoluciju banaka, uključujući i strategiju za državne banke. Da bi podržala razvoj ostalih finansijskih institucija, Banka će podržati investicije u sektor lizinga, osiguranja i dobrovoljnih penzionih fondova kako bi se podstakao razvoj nebankarskih finansijskih institucija i tržišta kapitala. Regulatorni dijalog Banka će nastaviti dijalog sa Narodnom bankom Srbije, relevantnim ministarstvima i institucijama o razvoju kreditiranja u lokalnoj valuti i okvira za razvoj lokalnog tržišta kapitala, bankarskoj rezoluciji o problematičnim kreditima, kao i pravnom okviru za mikrofinansijske institucije. Konkretno:

Postoji značajan napredak u saradnji sa NBS, Minstarstvom finansija i Komisijom za hartije od vrednosti u postizanju cilja da se omogući lokalno prikupljanje novčanih sredstava i plasiranje kredita u lokalnoj valuti. U novembru 2013. godine je NBS donela Odluku o uslovima i načinima obavljanja kreditnih poslova sa inostranstvom u dinarima čime je otklonila regulatorne prepreke za kreditiranje u dinarima. Banka će sarađivati sa potencijalnim državnim i privatnim korisnicima kredita u lokalnoj valuti radi promocije tog proizvoda.

Podržavamo relevantne institucije u pronalaženju rešenja za problematične kredite. Pored tehničke pomoći pravnog tima za tranziciju vezane za proces dobrovoljnog restrukturiranja, sprovešćemo analizu tržišta problematičnih kredita i omogućiti interakciju između Ministarstva privrede i određenih fondova privatnog kapitala koji se fokusiraju na rad u posebnim uslovima.

Banka će nastaviti saradnju sa relevatnim institucijama na Bečkoj inicijativi 2.0 u kojoj je Srbija aktivan član. U okviru Bečke inicijative 2.0 Banka naročito blisko sarađuje sa EBA i ECB na uključivanju država koje nisu članice EU u projekat Bankarske unije. Osim toga, Bečka inicijativa 2.0 je oformila dve radne grupe – o problematičnim kreditima i inovativnim instrumentima za podršku kreditnog rasta – od kojih se očekuje da daju preporuke za rešavanje pitanja problematičnih kredita i pokretanja kreditnog rasta u Srbiji i ostalim zemljama regiona.

23

3.1.3. Razvoj održivih i efikasnih javnih komunalnih preduzeća Tranzicioni izazovi

Potrebno je sveobuhvatno restrukturiranje javnih preduzeća kako u sektoru energetike, tako i u sektoru infrastrukture. Potrebno je ubrzati realizaciju postojećih projekata i realizovati potpuno razdvajanje različitih usluga koje ova preduzeća pružaju.

Treba uvesti tarife koje obezbeđuju pokriće troškova i poboljšati stope naplate potraživanja.

Neophodni su dodatni napori da bi se pronašli načini za finansiranje investicija u oblastima upravljanja vodama i otpadom, daljinskog grejanja i gradskog prevoza u gradovima srednje veličine, uzimajući u obzir fiskalna ograničenja, kako na nacionalnom, tako i na opštinskom nivou.

Podstrek regionalnoj integraciji i trgovini bi bio dalji razvoj moderne železničke i putne mreže na Koridoru X i projekata koji se bave unutrašnjim plovnim putevima na Koridoru VII. Fiskalna ograničenja mogu otežati investicije i potrebno je učiniti dodatne napore da se privuku investitori iz privatnog sektora u neke od ovih oblasti.

Operativni odgovor Banka će imati za cilj pružanje podrške poboljšanju infrastrukture i promovisanje sektorskih reformi. Banka će blisko sarađivati sa klijentima, ministarstvima i međunarodnim finansijskim institucijama da bi realizovala i postigla napredak u projektima sa čijom realizacijom se trenutno kasni. Banka će pažljivo birati buduće potencijalne investicije u sektoru transporta. Banka će ohrabrivati učešće privatnog sektora u sektorima energetike i infrastrukture, korišćenje koncesija i dobro osmišljenih javno-privatnih partnerstava, zasnovanih na najboljoj praksi i iskustvima na sličnim projektima u drugim zemljama. U tom kontekstu, Banka će težiti da finansira i pruži tehničku pomoć projektima u sektoru energetike koji omogućavaju stvaranje novih kapaciteta za proizvodnju energije, povećanje konkurencije, diversifikovanje izvora energije (posebno obnovljivih izvora energije) i povećanje efikasnosti. Da bi pomogla razvoj javnih komunalnih preduzeća, Banka će težiti da finansira nove projekte u komunalnoj infrastrukturi u gradovima srednje veličine i radiće sa vlastima na razvoju odgovarajućih finansijskih struktura. Regulatorni dijalog Imajući u vidu visok intezitet energije i ugljenika u Srbiji, Banka će nastojati da obezbedi finansiranje i pomoć u vidu tehničke saradnje za projekte koji se bave obnovljivom energijom i energetskom efikasnošću. Banka će nastaviti da pruža podršku vladi u njenim naporima da ustanovi regulatorni okvir koji pogoduje tržištu i propise kojima se promovišu investicije u energetsku efikasnost i smanjenje ugljenika, kao i u njenom radu na postizanju usaglašenosti sa EU standardima vezanih za zaštitu životne sredine. U komunalnom sektoru, regulatorni dijalog Banke fokusiraće se na komercijalizaciji usluga, izgradnji kapaciteta i razvoj efikasnijih struktura za sprovodjenje projekata na nivou javno-

24

komunalnih preduzeća, umesto na nivou države ili grada. Podrška će se pružiti opštinama i javnim komunalnim preduzećima kako bi se povećala odgovornost rukovodstva za njihovo poslovanje.

3.2. Uticaj predloženih aktivnosti banke na životnu sredinu i društvo Kao deo svojih napora da se pridruži EU, Vlada Srbije intezivno radi na tome da uskladi svoj regulatorni okvir u pogledu životne sredine, zdravlja i bezbednosti (Environmental, Health and Safety, EHS) sa zakonima EU (acquis communautaire). Harmonizacija sa pravnim okvirom EU koje regulišu EHS nastavlja se kroz nacionalni program za integraciju sa EU. Srbija prepoznaje potrebu da ojača svoj administrativni kapacitet kroz poboljšanje resursa, kao i tehničkog i operativnog kapaciteta vlasti da bi obezbedila da EU EHS standardi budu zadovoljeni. Regulatorni EHS zahtevi obezbeđuju okvir za strukturisanje svih projekata koje finansira EBRD u skladu sa njenom Politikom zaštite životne sredine i socijalnom politikom (Environmental and Social Policy, ESP) i Zahtevima učinka (Performance Requirements, PRs). Međutim, Banka će nastaviti da prati i da se fokusira na realizaciju regulatornih zahteva u praksi da bi obezbedila zadovoljenje ESP i PR standarda Banke. U slučaju da se projekti ne mogu strukturisati tako da zadovolje EU zahteve u pogledu životne sredine, to će biti jasno naznačeno kako u dokumentaciji koju Banka predaje svom Odboru direktora uz odgovarajuće opravdanje svakog odstupanja, tako i u javnom Skraćenom opisu projekta (Project Summary Document). EBRD će po potrebi raditi sa klijentima kako bi obezbedila da se eventualne devijacije od propisanih standarda u pogledu zaštite životne sredine usklade sa EU standardima. Implementacija EU direktiva može predstavljati određeni izazov, posebno za projekte koji se odnose na energetiku i infrastrukturu. EBRD će obratiti posebnu pažnju na to da se poštuje propisani proces prilikom sprovođenja Procene uticaja na životnu sredinu i društvo svih infrastrukturnih projekata koji podležu regulativama odgovarajuće pravne tekovine EU. Tražiće se potvrda o javnom obaveštavanju i konsultacijama koja će predstavljati integralni deo pripreme takvih projekata. Zdravlje i bezbednost će biti važna stavka u svim EBRD projektima. EBRD će raditi sa klijentima u svim sektorima da bi ublažila rizike po zdravlje i bezbednost dobrim osmišljavanjem projekata i primenom najboljih praksi u upravljanju bezbednošću, posebno tokom građevinskih radova. Premda organizacije civilnog društva u Srbiji imaju važnu ulogu u podizanju svesti o problemima zaštite životne sredine i društvenim pitanjima, neophodno je aktivno učešće glavnih aktera kako bi se amortizovale posledice po društvo i osiguralo ispunjenje ESP i PR standarda, a posebno u slučaju projekata koji mogu imati negativan uticaj na etničke manjine, marginalizovane grupe ili na neki drugi način ugrožene kategorije stanovništva. Zakon o radu Srbije i pravna regulativa kojom se reguliše diskriminacija su u velikoj meri usklađeni sa evropskim standardima. Međutim, postoje određeni problemi u praksi, posebno u pogledu pristupa jednakim mogućnostima zaposlenja za određene grupe, kao što su Romi, interno raseljena lica, lica sa invaliditetom i/ili žene. Otuda će Banka podržavati mere koje tretiraju sve oblike diskriminacije i promovišu jednaku ekonomsku inkluziju. Takođe, kada

25

EBRD razmatra projekat koji uključuje privatizaciju infrastrukturnih preduzeća (u sektoru transporta, komunalnih usluga i energetskom sektoru), a koji zahteva restrukturiranje radne snage i programe racionalizacije, težiće tome da se višak radnika odredi na transparentan i nediskriminatoran način, sa konsultacijama, da bi se smanjilo svako neželjeno dejstvo na prethodno spomenute grupe.

Prema analizama rađenim od strane Strateške inicijative za jednakost polova (Strategic Gender Initiative, SGI), u Srbiji postoji veliki jaz između polova pri zapošljavanju i u donošenju kadrovskih rešenja, kao i u broju preduzeća u vlasništvu žena. Projekti sa komponentom jednakosti polova mogu se implementirati u Srbiji, sa posebnim akcentom na te oblasti. Banka već podržava klijente u Srbiji u jačanju politike jednakih mogućnosti i nastaviće da, zajedno sa njima, radi na poboljšanju pristupa finansiranju ženama preduzetnicama, podrži jednakost polova na radnom mestu, promoviše napredak u karijeri i obezbedi da žene, kao i mušarci imaju jednake koristi od investicija Banke. Srbija aktivno učestvuje u Dekadi inkluzije Roma 2005–2015 i preduzima mere društvene inkluzije Roma. Mere koje je trebalo uskladiti sa zahtevima Banke za raseljenje (obezbeđenje trajnog smeštaja i alternativnih oblika stanovanja) su preduzete pri raseljavanju Roma iz njihovih neformalnih naselja tokom rekonstrukcije mosta ,,Gazela” u Beogradu. Ove mere su realizovane i u ostalim i sličnim projektima koji su potom usledili, i očekuje se da se, ukoliko je relevantno, primenjuju i u projektima koji će se realizovati u budućnosti. Srbija ima raznolike predele i bogate ekosisteme sa zaštićenim oblastima, kao što su osam Ramsar lokacija, jedan rezervat biosfere, mnoga važna staništa ptica, oblasti zaštićenih biljaka, primarne oblasti leptirova i sedam lokacija koja su na UNESCO-voj listi svetske kulturne i prirodne baštine. (Izvor: Srpska Agencija za zaštitu životne sredine, SEPA). EBRD će nastaviti da primenjuje interna pravila vezana za zaštitu biodiverziteta kada razmatra finansiranje projekata s obzirom da mogu da imaju negativan uticaj na biodiverzitet i/ili predložene lokacije Natura 2000. Banka će nastaviti da pruža podršku Srbiji u poboljšanju infrastrukture. U sektoru transporta, akcenat će biti na realizaciji postojećih projekata koji se bave saobraćajnim koridorima, gde će Banka tamo gde je to primereno promovisati inicijative za bezbednost na putevima i zahtevati procene bezbednosti puteva. Energetski sektor je glavni zagađivač zbog velike upotrebe fosilnih goriva (niskokaloričnog uglja, nafte i gasa). EBRD ima nekoliko projekata sa EPS-om (preduzećem u vlasništvu države koje se bavi proizvodnjom električne energije u Srbiji) da bi poboljšala efikasnost termoelektrana i proizvodnja hidroenergije. Proizvodnja energije i primena Direktive o industrijskim emisijama (Industrial Emissions Directive) (IED 2010/75/EU), najbolja dostupna tehnologija (Best Available Technology, BAT) i čistija proizvodnja biće značajne teme za razmatranje u budućim projektima. Finansiranje projekata u sektoru komunalne infrastrukture i infrastrukture za zaštitu životne sredine pružiće Banci značajne mogućnosti za unapređenje društvene i životne sredine kao i poboljšanje javnog zdravlja. Investicioni programi će težiti da usklade postrojenja za vodosnabdevanje, tretman otpadnih voda i upravljanje čvrstim otpadom sa PR standardima Banke i standardima EU, uzimajući u obzir finansijske aspekte.

26

4. PRISTUP KAPITALU: PRIVATNI I JAVNI IZVORI FINANSIRANJA

4.1. Privatni izvori kapitala Otprilike dve trećine ukupnog javnog duga Srbije finansira se iz spoljnih izvora. Eksterno finansiranje je iz zvaničnih izvora (Programa MMF-a i ostalih zajmova međunarodnih finansijskih institucija), kao i iz privatnog sektora (državnih obveznica i zajmova banaka). Tokom protekle dve godine, Srbija se četiri puta zadužila na međunarodnim tržištima kapitala, pozajmivši ukupno 4,25 milijarde USD. U poslednoj emisiji, u novembru 2013. godine, Srbija je emitovala petogodišnje obveznice u vrednosti od 1 milijarde EUR sa prinosom od 6,125%. Ostatak javnog duga se finansira iz domaćih izvora i u velikoj meri kroz tržišta kapitala, pri čemu većinu državnih obveznica kupuju banke. Domaće tržište kapitala je još uvek u fazi razvoja. Premda primarni proces emitovanja funkcioniše, tržište državnih obveznica u Srbiji zaostaje za drugim zemljama u jugoistočnoj Evropi po razvoju sekundarnog tržišta. Likvidnost sekundarnog tržišta je zanemarljiva i tržište korporativnih obveznica i dalje praktično ne postoji. Najčešće korišten instrument na finansijskom tržištu su državne hartije od vrednosti i menice NBS, od kojih ove druge mogu kupovati samo banke. Godine 2012. kapitalizacija tržišta na Beogradskoj berzi iznosila je 7,451 miliona USD ili oko 20% BDP. Stopa prometa je bila mala i iznosila je 0,0369. Preduzeća se finansraju uglavnom putem kredita komercijalnih banaka. Dolazak stranih banaka u Srbiju rezultiralo je značajnim povećanjem ponude kredita za fizička i pravna lica. U periodu pre krize, ostvaren je brz rast kredita plasiranih privatnom sektoru, ponekad većim od 50% godišnje. Međutim, od kada je svetska finansijska kriza počela da ima uticaj u Srbiji 2009. godine, rast kredita je usporen, delimično zbog manje potražnje i lošijih ekonomskih uslova. Početkom 2013. godine rast kredita je iznosio samo 2-3% godišnje, dok je u drugom kvartalu ova stopa postala negativna. Smanjenje stope potražnje za kreditima može se delimično pripisati završetku vladinog programa subvencionisanih kredita u korporativnom sektoru.

4.2. Finansiranje od strane Multilateralne razvojne banke (Multilateral Develoment Bank, MDB) i saradnja sa ostalim međunarodnim finansijskim institucijama i multilateralnim donatorima

Banka će nastaviti da blisko sarađuje sa bilateralnim i multilateralnim institucijama na ključnim infrastrukturnim projektima u sektoru transporta, energetike i u komunalnom sektoru. Investicioni okvir za Zapadni Balkan (Western Balkans Investment Framework, WBIF) je važan forum za diskusiju sa ostalim partnerima o ključnim prioritetima i okvirima finansiranja za predložene aktivnosti i takođe je važan instrument za jačanje dijaloga o regionalnoj politici, što je preduslov za regionalnu integraciju. U sektoru transporta, Banka će takođe nastaviti da sarađuje sa svojim tradicionalnim partnerima, EIB, EU, Svetskom bankom i bilateralnim donatorima. U sektoru električne energije, partneri su EU, IFC, OPIC i KfW/DEG. Uspešna saradnja i koordinacija u reformi i modernizaciji ovog sektora i nastavak razvoja investiranja privatnog sektora će se nastaviti. Banka će težiti da mobiliše finansije od strane donatora da bi obezbedila investicije, politčku reformu i tranzicioni napredak koji su konzistentni sa njenim mandatom. Banka će posebno nastaviti da kooridinira i, ukoliko je moguće, implementira zajedničke projekte sa Evropskom investicionom bankom i Svetskom bankom na osnovu

27

Zajedničkog akcionog plana međunarodnih finansijskih institucija za podsticanje rasta u centralnoj i jugoistočnoj Evropi (Joint IFI Action Plan for Growth in Central and South-Eastern Europe). Evropska investiciona banka (EIB) EIB je započela sa radom u Srbiji 2002. godine i blisko sarađuje sa Bankom na više projekata. Do danas, EIB je zaključila 61 kreditni aranžman, obezbedivši tako finansiranje u iznosu od 4.022 miliona EUR za projekte u sektoru transporta, energetike, zdravstva i obrazovanja i finansijskom sektoru za MSP i komunalnu infrastrukturu. Godine 2013. EIB će finansirati projekat rekonstrukcije i bezbednosti puteva i obezbediti novu kreditnu liniju - Apex zajam za MSP. Ostali prioriteti su u sektoru transporta, energetici, zdravstvu i komunalnoj infrastrukturi, pri čemu će tesna saradnja i sufinasniranje ostalih međunarodnih finansijskih institucija ostati ključna karakteristika. Svetska banka 2006. godine je Srbija kao pravna naslednica Zajednice Srbije i Crne Gore nastavila sa članstvom u grupi Svetske banke. Članstvo je regulisano 2001. Svetska banka je zaključno sa krajem 2013. godine odobrila kredite i zajmove Republici Srbiji (u skladu sa uslovima IDA i IBRD) u vrednosti od USD 1,7 milijardi. Ovo finansiranje je usmereno ka poboljšanju u transportu i energetici, obrazovanju, zdravstvu, rešavanje problema siromaštva i socijalne zaštite, penzioni sistem, poljoprivredu i javno upravljanje finansijama. Maksimalni iznos pozajmica za tekuću Strategiju za partnerstvo sa državom (Country Partnership Strategy) bi mogao dostići 800 miliona USD za period od 2011. do 2015. godine, uz mogućnost da se finansijska pomoć podeli jednako između investicionih aktivnosti i kredita koje se daju u okviru politike razvoja. Ovaj program takođe obuhvata kredit od 200 miliona USD za podršku budžetu kao odgovor na ekonomsku krizu u zemlji. Međunarodna finansijska korporacija (IFC) IFC radi sa klijentima iz privatnog sektora, vladom i civilnim društvom kroz program konsultantskih usluga sa globalnom ekspertizom i kroz finansiranje projekata. Portfelj IFC-a u Srbiji iznosi 680 miliona USD. Samo u 2012. godini IFC je investirala 351,2 miliona USD i mobilisala 152,8 miliona USD. Osim toga IFC ima više programa konsultantskih usluga. Prioriteti IFC u Srbiji obuhvataju ublažavanje posledica krize, agrobiznis, klimatske promene i poboljšanja investicione klime. IFC se takođe fokusira na povećanje pristupa finansiranju kroz podršku lokalnih finansijskih institucija, posebno onih koje finansiraju MSP. IFC je uložila u kapital dve lokalne banke u većinskom vlasništvu države (Čačansku banku i Komercijalnu banku), zajedno sa EBRD i obezbedila je nekoliko kreditnih linija za MSP bankama Banca Intesa i UniCredit u Srbiji. IFC je takođe nedavno odobrio kredit,“Victoria Group”, klijentu Banke iz sektora agrobiznisa. KfW KfW posluje u Srbiji od 2001. godine zajedno sa svojim subsidijarom DEG i pruža podršku razvoju efikasnih okvira i funkcionisanju društvene i ekonomske infrastrukture. KfW je podržao bankarski sektor, kroz kreditne linije za refinansiranje namenjenim MSP, kao i kroz mere čiji je cilj povećanje poverenja u bankarski sektor. DEG direktno podržava preduzetnike kroz učešće u kapitalu i dugoroče kredite.

28

Da bi se ojačao finansijski sektor u Srbiji, KfW je osnovala fond pod nazivom ,,Evropski fond za Srbiju” (European Fund for Serbia, EFS) 2001. godine, obezbedivši tako izvesnom broju banaka linije za MSP, kao i linije za energetsku efikasnost za Banca Intesa i finansiranje MSP za UniCredit banku. KfW takođe pruža tehničku pomoć Fondu za osiguranje depozita. U sektoru energetike, KfW je podržao nekoliko projekata, kao što su projekat rekonstrukcije hidroelektrane u Bajinoj Bašti i Zvorniku, zajedničku investiciju sa EBRD za rudnike uglja ,,Kolubara”, rekonstrukciju daljinskog sistema grejanja u raznim gradovima i druge projekte. Međunarodni monetarni fond (MMF) Srbija je kao zvanična naslednica bivše Zajednice Srbije i Crne Gore nastavila sa članstvom u MMF-u koje je regulisano 2000. godine. Stand-By aranžman odobren je u januaru 2009. godine, u iznosu od 388 miliona EUR, a u maju 2009. godine ovaj aranžman je produžen za godinu dana i povećan na 2,9 milijarde EUR kako bi se podržao ekonomski program vlade u toku globalne finansijske krize koja je bila jača nego što se očekovalo. Ovaj program se fokusira na tri glavna elementa: dodatno fiskalno korigovanje, održanje trenutnog nivoa izloženosti plasmana matičnih banaka u Srbiji i obezbeđenje dodatne finansijske podrške međunarodnih finansijskih institucija. Ovaj aranžman je uspešno završen u aprilu 2011. godine. Kako je ekonomski razvoj ponovo usporio u Evropi i svetu, Srbija i MMF su 2001. potpisali Predostrožni Stand-By aranžman kojim bi se očuvala makroekonomska i finansijska stabilnost i poboljšala klima za investicije u zemlji. S obzirom da je usvojeni budžet za 2012. godinu odstupao od fiskalnog programa koji je u to vreme dogovoren, prva revizija ugovora nije zaključena. Aranžman je istekao u martu 2013. godine. Pored toga, MMF pruža vladi i Narodnoj banci Srbije tehničku pomoć i obuku u svojim oblastima ekpertize u fiskalnoj i monetarnoj politici.

4.3. Saradnja sa Evropskom unijom Prva međuvladina konferencija koja je održana 21. januara 2014. godine između Republike Srbije i EU je zvanično označila početak pregovora o pristupanju Srbije EU. U svetlu ovih novih početaka, saradnja EBRD sa EU će se pojačati u periodu koji pokriva strategija. Banka će naročito pojačati svoje aktivnosti vezane za privatna MSP kroz novu platformu za MSP koja je razvijena zajedno sa EU i EIB za Zapadni Balkan i Hrvatsku, a koju je odobrio WBIF, ,,Program za razvoj preduzeća i inovacije Zapadnog Balkana” (Enterprise Development and Innovation Facility, EDIF) i kroz koji će se obezbediti finansiranje i tehnička pomoć za strukturne reforme u oblastima vezanim za fondove privatnog kapitala i inovacije. Unutar EDIF-a oformiće se novi fond, Fond za razvoj preduzeća (Enterprise Expansion Fund, ENEF), kao sredstvo za sufinansiranje projekata sa LEF, primarno ulaganja u kapital, će predstavljati ključni element saradnje sa ostalim institucionalnim investitorima u regionu. Pored toga, Banka će težiti da se aktivnosti Tima za podršku malim preduzećima uključe u ovu kreditnu liniju, a koje se trenutno finansiraju iz nacionalnog EU IPA izvora.

29

ANEKS 1. - POLITIČKA OCENA Srbija je preuzela obavezu i primenjuje principe višepartijskog sistema, pluralizma i tržišne privrede u skladu sa uslovima navedenim u članu 1. Ugovora o osnivanju Banke. Uspostavljeni su ustavni i zakonski okviri za pluralističku parlamentarnu demokratiju. Podela vlasti, kontrola i ravnoteža u političkom sistemu, garancije za osnovna prava i zaštitu manjina i za značajnu ulogu građanskog društva su prema oceni Saveta Evrope uglavnom u skladu sa međunarodnim i evropskim standardima. Izbori se generalno sprovode na način za koji OEBS i Savet Evrope smatraju da je u skladu sa međunarodnim standardima. U periodu od donošenja prethodne strategije, Srbija je ostvarila napredak u demokratskoj tranziciji i u velikoj meri je usmerena ka EU integraciji. Poboljšani su zakonodavni i institucionalni okviri, što omogućava jačanje demokratije, vladavinu prava i zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Napredak je posebno ostvaren u oblastima koje se smatraju ključnim slabostima u zemljama Zapadnog Balkana, kao što su funkcionisanje institucija, pravosuđa, reforma javne uprave i poslovno okruženje. U poređenju sa regionalnim standardima, opšti administrativni kapacitet Srbije je na relativno visokom nivou. Međutim, i dalje postoje ozbiljni izazovi u svim gore pomenutim kritičnim oblastima, a posebno u oblasti vladavine prava. Da bi se unapredilo poslovno okruženje potrebno je održati političku volju u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Poslovno okruženje bi moglo imati dalje koristi od pregovora o pristupanju EU, koji bi, u skladu sa novim pristupom Evropske komisije (EK), trebalo da počnu poglavljima sporazuma o pridruživanju koje se odnose na vladavinu prava. Napredak u demokratskim reformama se ogleda u ubrzanom približavanju Srbije Evropskoj uniji. Od usvajanja prethodne strategije, Srbija je podnela zahtev (2009. godine) i dobila je (2012. godine) formalni status zemlje kandidata za članstvo u EU. U Mišljenju o kandidaturi Srbije za članstvo u EU, Evropska komisija (EK) je zaključila da je Srbija "značajno napredovala u ispunjenju političkih kriterijuma"4. Prema zaključcima najnovije Strategije proširenja EU, koju je EK objavila 16. oktobra 2013. godine, Srbija "u dovoljnoj meri ispunjava političke kriterijume" i ostvaruje napredak u usklađivanju svog zakonodavstva sa zahtevima EU zakonodavstva5. Dana 28. juna 2013. godine, Evropski savet je preporučio da se pregovori o pristupanju Srbije EU započnu najkasnije u januaru 2014. godine što je i potvrđeno na Savetu održanom u decembru 2013. godine 6. Pregovori o pristupanju EU su zvanično otpočeli 21. januara 2014.

4 Mišljenje Komisije o zahtevu Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, 12. oktobra 2011. godine, str. 11. 5 Evropska Komisija, izveštaj Komisije Evropskom parlamentu i Savetu, Strategija proširenja i glavni izazovi, 16. oktobra 2013. godine, str. 27, 29. 6 Zaključci Evropskog saveta, 27./28. juni 2013. godine, str. 12. Zaključci Evropskog saveta, 19./20. decembar 2013. Godine, str. 22

30

Slobodni izbori i reprezentativna vlada Slobodni, fer i konkurentni izbori Postojeći pravni okvir omogućava "dobru opštu osnovu za sprovođenje demokratskih izbora"7. Pravni okvir je poboljšan nakon niza reformi, uključujući usvajanje novih zakona i izmena koje su usledile nakon preporuka Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (OEBS/ODIHR) i Komisije Saveta Evrope za demokratiju kroz primenu zakona (Venecijanska komisija). Konkretno, regulisanje finansiranja političkih partija poboljšano je 2011. godine usvajanjem novog Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, kao što je preporučeno u Zajedničkom mišljenju OEBS/ODIHR-a, Venecijanske komisije i OEBS/ODIHR8. U skladu sa preporukama OEBS/ODIHR, kao i EU, izvršene su izmene zakona kako bi se uklonile kritikovane odredbe koje su političkim strankama davale nesrazmerno velika ovlašćenja da proizvoljno sa njihovih spiskova kandidata biraju poslanike. U skladu sa prethodnim preporukama, jedinstveni birački spisak je propisan novousvojenim zakonom 2011. godine, a prvi je put korišćen tokom izbora 2012. godine. Istovremeno, s obzirom da pravni okvir sadrži niz zakona za različite vrste izbora, u određenim slučajevima njihovi zahtevi su u raskoraku i potrebno je njihovo usklađivanje. OEBS/ODIHR je preporučila reviziju pravnog okvira u cilju konsolidacije različitih izbornih zakona i eventualnog uvođenja jednog sveobuhvatnog Izbornog zakona9. Takođe je preporučeno da se u zakon uvrste posebne odredbe vezane za međunarodno i domaće nadgledanje izbora (nadgledanje je trenutno regulisano uputstvima Izborne komisije, koji se donose odvojeno za svake izbore). 250 poslanika jednodomne skupštine Srbije biraju se na mandat u trajanju od četiri godine u sveopštoj izbornoj jedinici prema proporcionalnom sistemu. Mandati se dele na kandidate sa izbornih lista koji su prešli prag od 5% glasova. Na stranke koje predstavljaju etničke manjine ne primenjuje se ovaj prag. Predsednik države bira se na neposrednim izborima na pet godina. Svi izbori koji su održani tokom poslednje decenije bili su veoma konkurentni i pružali su izbornom telu širok izbor kandidata. Kandidati mogu slobodno da vode kampanju. Centralna izborna komisija je stalni organ, imenovan od strane političkih partija zastupljenih u skupštini, koji obavlja svoju dužnost na efikasan i transparentan način. Mediji u velikoj meri i opširno prate izborne kampanje. Parlamentarni i prevremeni predsednički izbori, koji su održani 6. i 20. maja 2012. godine, zajedno sa pokrajinskim izborima u Vojvodini, OEBS/ODIHR je ocenio da su sprovedeni u "konkurentnom okruženju, uz poštovanje osnovnih ljudskih prava i sloboda". Kampanja je generalno bila mirna, samo sa "izolovanim i manjim incidentima"10. Parlamentarna skupština

7 OEBS, Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (OEBS/ODIHR), Misija za ograničeno posmatranje izbora, Srbija, parlamentarni i prevremeni predsednički izbori od 6. i 20. maja 2012. godine, Završni izveštaj, str. 1. 8 Venecijanska komisija i OEBS/ODIHR, Zajedničko mišljenje o nacrtima zakona o izbornom zakonodavstvu u Srbiji. 9 OEBS/ODIHR, Ograničena posmatračka misija izbora, Srbija, parlamentarni i prevremeni predsednički izbori od 6. i 20. maja 2012. godine. Završni izveštaj, str. 21. 10 OEBS/ODIHR, Ograničena posmatračka misija izbora, Srbija, parlamentarni i prevremeni predsednički izbori od 6. i 20. maja 2012. godine. Završni izveštaj, str. 10.

31

Saveta Evrope (PSSE) zaključila je u izveštaju o izborima 2012. godine da je Srbija "poštovala većinu standarda Saveta Evrope u pogledu demokratskih izbora"11. Poslednji (prevremeni) parlamentarni izbori su održani 16. marta 2014. godine. Prema preliminarnim nalazima Međunarodne misije za posmatranje izbora objavljenim 17. marta, izbori su građanima ponudili istinski izbor a fundamentalne slobode su se poštovale tokom celokupne kampanje. Podela vlasti, efikasna kontrola i ravnoteža Prema oceni Saveta Evrope u Srbiji je na snazi ustavni i pravni okvir za parlamentarnu demokratiju koji je u velikoj meri u skladu sa međunarodnim i evropskim standardima. Ovaj okvir se oslanja na principe podele vlasti, kontrole i ravnoteže unutar političkog sistema, nezavisnog zakonodavstva i procedura zakonodavnog nadzora u propisanim domenima odlučivanja. Obim ovlašćenja zakonodavne vlasti da poziva vladu na odgovornost je u velikoj meri u skladu sa međunarodnim standardima. Funkcionisanje skupštine je uglavnom u skladu sa međunarodnim standardima i dalji napredak je postignut u jačanju njene zakonodavne uloge u odnosu na vreme kada je usvojena prethodna strategija. Na osnovu Zakona o Narodnoj skupštini od 2010. godine, Poslovnika usvojenog 2010. godine i Pravilnika o organizaciji službi skupštine usvojenog 2011. godine, skupštinska radna tela su usklađena kako bi skupština efikasnije funkcionisala. Određen broj zakonodavnih inicijativa su pokrenuli skupštinski poslanici a ne vlada. Organizuju se redovni mesečni sastanci za pitanja i odgovore sa predsednikom i članovima vlade. Poslednji izveštaj PSSE o tome u kojoj meri Srbija poštuje obaveze sadrži i preporuku za jačanje nadzorne uloge skupštine nad izvršnom vlasti12. Postignut je izvestan napredak u ovoj oblasti, kao i u transparentnosti u radu skupštine13. Dok su Kancelarija ombudsmana i Državna revizorska institucija nastavile da jačaju svoje kapacitete i povećavaju efikasnost, izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci, koje su usvojene avgusta 2012. godine, narušile su nezavisnost Narodne banke. Međutim, usledile su naknadne izmene koje su usvojene novembra 2012. godine sa ciljem da se neke od njih isprave u skladu sa preporukama EK14. Evropski parlament je te promene podržao15. Realna upravljačka pozicija izabranih državnih zvaničnika Srbija je uspostavila institucionalne, pravne i finansijske aranžmane kako bi izabrani državni zvaničnici imali realnu upravljačku moć koja nije ograničena nedemokratskim pravom veta ili drugim neprikladnim uticajima.   

11 Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE), Posmatranje parlamentarnih izbora i prevremenih predsedničkih izbora u Srbiji, Izveštaj o posmatranju izbora, 24. maj 2012. godine, str. 6. 12 PSSE, Poštovanje obaveza i dužnosti Srbije, Rezolucija 1858 (2012). 13 Evropska Komisija, izveštaj Komisije Evropskom parlamentu i Savetu, Izveštaj o napretku Srbije 2013. godine, 16. oktobra 2013. godine, str. 6-7 14 Evropska Komisija, izveštaj Komisije Evropskom parlamentu i Savetu, Izveštaj o napretku Srbije 2012. godine, 10. oktobra 2012. godine, str. 8-9. 15 Evropski parlament, Rezolucija od 18. aprila 2013. godine o Izveštaju o napretku Srbije za 2012. godinu.

32

Civilno društvo, mediji i učešće Opseg i nezavisnost civilnog društva Prema podacima Agencije za privredne registre, trenutno je u Srbiji registrovano više od 21.000 organizacija civilnog društva (OCD). Postoji zadovoljavajući pravni i institucionalni okvir za OCD. Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom osnovana je od strane vlade 2011. godine, posle višegodišnjeg zalaganja civilnog društva, kao mehanizam pružanja podrške razvoju dijaloga između vlade i organizacija civilnog društva. U pripremi je Nacionalna strategija za stvaranje povoljnog okruženja za razvoj civilnog društva. Pravo na sindikalno organizovanje je zakonski utemeljeno, a radnička i sindikalna prava se generalno poštuju u praksi. Međutim, kapacitet Društvenog saveta je i dalje ograničen i sindikati nisu zadovoljni postojećim dijalogom. Nezavisnost i pluralizam necenzurisanih medija Srbija ima razvijene medije, koji obuhvataju privatne i javne emitere i širok spektar štampanih i „on-line“ izdanja. Pluralizam u slobodnim, necenzurisanim medijima se povećao od usvajanja prethodne strategije. Medijska strategija je usvojena 2011. godine. Kleveta je dekriminalizovana. Televizija je najvažniji izvor informacija. Uprkos padu tiraža, novine i dalje predstavljaju važan izvor informacija, pri čemu „on-line“ izdanja beleže rast poslednjih nekoliko godina. Veliki broj medija rade na relativno malom tržištu što dovodi u pitanje njihovu dugoročnu održivost. Upotreba digitalnih i društvenih medija se postepeno povećava. U 2012. godini, stopa penetracije interneta u Srbiji dostigla je 56,4%, a tri četvrtine korisnika interneta u Srbiji ima Facebook nalog16. U svom izveštaju za 2011. godinu Savet za borbu protiv korupcije - telo koje je imenovala Vlada – naveo je da nema transparentnosti vlasništva u medijima17. OEBS / ODIHR je u spisak preporuka u svom završnom izveštaju o izborima iz 2012. godine uvrstio i preporuku da se razmotri usvajanje zakona u cilju pružanja podrške principu transparentnosti vlasništva nad medijima, sprečavanju medijskih monopola i neutralne finansijske pomoći države medijima18. Predstavnici civilnog društva izrazili su zabrinutost u vezi uticaja političkih partija na medije, posebno na lokalnom nivou, kao i u vezi sa tendencijom autocenzure. Bilo je izveštaja o pretnjama i nasilju nad novinarima, iako su vlasti obezbedile policijsku zaštitu novinarima koji su dobijali pretnje. Višestruki načini građanskog i političkog učešća Postoje brojni načini građanskog i političkog učešća. Prema najnovijem izvještaju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) o poštovanju dužnosti i obaveza Srbije, ostvaren je napredak u funkcionisanju demokratskih institucija od njihovog prethodnog

16 http://www.internetworldstats.com/stats4.htm#europe 17 Republika Srbija, Savet za borbu protiv korupcije, Izveštaj o pritiscima na medije i kontroli medija u Srbiji, 10. septembar 2011. godine, i PSSE, Indikatori za medije u demokratiji, Rezolucija 1636 (2008.). 18 OEBS/ODIHR, Ograničena posmatračka misija izbora, Srbija, parlamentarni i prevremeni predsednički izbori od 6. i 20. maja 2012. godine. Završni izveštaj, str. 23.

33

izveštaja19. Postoje određena pravila i procedure o javnim konsultacijama, uključujući i one koje su uvedene nedavnim izmenama u važećem zakonu, ali one se ne sprovode uvek. Iako se proces konsultacija poboljšao, uključujući široku upotrebu javnih rasprava, konsultacije se često organizuju s malo vremena za smisaonu debatu, a hitni postupci se još uvek u velikoj meri koriste u donošenju zakona20. Sloboda formiranja političkih stranaka i postojanje organizovane opozicije Sloboda formiranja političkih partija je zagarantovana Ustavom i sprovodi se u praksi, što se ogleda u postojanju opozicije koja je u stanju da slobodno vodi kampanju i da se suprotstavlja vladinim inicijativama. U Srbiji je registrovano više od 90 političkih partija. Na poslednjim opštim izborima nastupilo je sedam koalicija, koje su obuhvatale 41 političku stranku i pet udruženja, kao i devet drugih političkih partija koje su zasebno nastupale. Trenutno je u skupštini zastupljeno više od 25 političkih stranaka. Glavna opoziciona politička stranka trenutno drži oko 25% mesta u skupštini. Predstavnici opozicije predsedavaju brojnim skupštinskim odborima, uključujući i evropske integracije. Vladavina prava i dostupnost pravde Vladavina prava Uspostavljene su ključne zakonodavne i institucionalne garancije za vladavinu prava. Uspostavljene su i ustavne garancije za dostupnost pravde. U Ustavu Srbije i krivičnom zakoniku utemeljena su prava na pravično suđenje i slobodu od proizvoljnog hapšenja i pritvaranja. Srbija postepeno napreduje u sveobuhvatnim reformama pravosuđa i usklađivanju pravosuđa sa evropskim standardima. Iako je postignut napredak u usvajanju i sprovođenju novih zakona i primeni međunarodnih standarda, mnogo toga ostaje da se uradi kako bi se povećala efikasnost sudstva. Slično tome, potrebno je preduzeti dodatne mere u cilju jačanja njegove nezavisnosti, nepristrasnosti, stručnosti i odgovornosti kako bi se obnovilo i ponovo uspostavilo poverenje građana. Nova Strategija o reformi pravosuđa usvojena je 2013. godine i ona predlaže dodatne izmene normativnog okvira u pravcu usklađivanja sa evropskim standardima. Stupili su na snagu novi Zakon o parničnom postupku usmeren ka povećanju efikasnosti parničnih postupaka koji čine dve trećine svih sudskih predmeta u Srbiji, kao i Zakonik o krivičnom postupku. U skladu sa novim stavom koji je Evropska komisija zauzela povodom pregovora o pristupanju EU počeo je detaljan pregled koji prethodi početku pristupnih pregovora sa Srbijom, i to najtežih poglavlja, onih vezanih za vladavinu prava, a sa ciljem da se obezbedi dovoljno vremena za otklanjanje nedostataka. Detaljan pregled kritičnih Poglavlja 23. (Pravosuđe i osnovna prava) i 24. (Pravda, sloboda i bezbednost ) otpočeo je u jesen 2013. godine, a očekuje se da će trajati najmanje 18 meseci, što će podstaći dalje jačanje vladavine prava.

19 PSSE, Poštovanje obaveza i dužnosti Srbije, Rezolucija 1858 (2012). 20 Evropska Komisija, izveštaj Komisije Evropskom parlamentu i Savetu, Izveštaj o napretku Srbije 2013. godine, 16. oktobra 2013. godine, str. 9.

34

Nezavisnost sudstva Nezavisnost i nepristrasnost sudstva zagarantovani su Ustavom i uspostavljene su ključne mere zaštite. One obuhvataju Visoki savet sudstva (VSS) i Državno veće tužilaštva (DVT), koji su preuzeli upravljanje budžetom sudova i tužilaštava u 2012. godini, kao i povećanje efikasnosti Ustavnog suda posle usvojenih izmena 2011. godine. Istovremeno, pravni okvir još uvek ostavlja prostor za politički uticaj na pravosuđe, posebno u pogledu ovlašćenja skupštine da imenuje sudije i tužioce21. Nepristrasnost sudija je u velikoj meri obezbeđena. U svim trgovinskim i opštim sudovima uveden je sistem automatske dodele sudskih predmeta. Odgovornost pravosuđa je povećana zbog niza mera koje su uvedene poslednjih nekoliko godina, uključujući i korake ka uspostavljanju disciplinskog sistema. Vlada i građani jednako podležu zakonu Poboljšano je uspešno sprečavanje i suzbijanje zloupotrebe položaja ovlašćenih lica. Brojne presude su donesene protiv pojedinaca zbog zloupotrebe službenog položaja i korupcije na visokom nivou. Visoki savet sudstva je uveo disciplinskog tužioca i komisiju. Državno veće tužilaštva je usvojilo Pravilnik o disciplinskom postupku i odgovornosti. Efikasna regulativa i institucije za sprečavanje korupcije Iako korupcija i dalje predstavlja ozbiljan problem koji građani i dalje doživljavaju kao rasprostranjenu pojavu, vlasti su poslednjih godina postigle izvestan napredak u rešavanju tog problema. Prema Indeksu percepcije korupcije (IPK) Transparency International za 2013. godinu, Srbija je rangirana na 72. mestu od 177 zemalja, uglavnom na nivou susednih zemalja u regionu22. Prema najnovijim izveštajima Grupe država Saveta Evrope protiv korupcije (GRECO), Srbija, koja je pristupila GRECO-u 2003. godine kao Srbija i Crna Gora, ima pravni okvir koji "pruža dobru osnovu za istrage, krivično gonjenje i osuđivanje korupcije", ali je potrebno da se "poveća njena efikasnost u praksi"23. U svom Izveštaju iz 2010. godine, GRECO je Srbiji dao niz preporuka koje se odnose na transparentnost finansiranja političkih stranaka24. Vlasti nastavljaju realizaciju preostalih preporuka. 2011. godine donet je Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, koji je PSSE pozdravio jer je u skladu sa preporukama GRECO-a i Venecijanske komisije25. Agencija za borbu protiv korupcije je naknadno uspostavila široku mrežu za praćenje izbora, prikupljanje godišnjih finansijskih izveštaja od većine političkih stranaka i sprovela je ciljane provere izjava o imovinskom stanju. Nova vlast, uspostavljena nakon izbora 2012. godine, intenzivirala je borbu protiv korupcije, fokusirajući svoje napore posebno na istragu i krivično gonjenje zbog navodnih nepravilnosti

21 Transparency International, Indeks percepcije korupcije, 2013. 22 Transparency International, Indeks percepcije korupcije, 2013. 23 Grupa država Saveta Evrope protiv korupcije (GRECO), Izveštaj o oceni Republike Srbije (Treća runda, Inkriminacije), 1. oktobar 2010. godine, str. 21. 24 (GRECO), Izveštaj o oceni Republike Srbije (Treća runda, Transparentnost u finansiranju stranaka), 1. oktobar 2010. godine. 25 PSSE, Poštovanja obaveza i dužnosti Srbije, Rezolucija 1858 (2012.).

35

vezanih za značajnije privatizacije iz prethodnih godina. Nova Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije za period od 2013. do 2018. godine usvojena je 2013. godine, koja je za svoj glavni cilj proglasila "eliminisanje korupcije u što većoj meri" i definisala oblasti političke aktivnosti koje smatra prioritetnim: javne finansije, privatizaciju, pravosuđe i policiju, prostorno planiranje i gradnju, zdravstvo, obrazovanje i sport i medije. U skladu sa preporukama GRECO-a, Strategija nastoji da otkloni nedostatke u pravnom okviru za finansiranje političkih stranaka, jačanje mehanizama interne finansijske kontrole u javnom sektoru, kontrolu prihoda i sukoba interesa državnih funkcionera, kao i uspostavljanje efikasne koordinacije između policije, tužilaštva, sudova, organa za praćenje i drugih sektora društva u borbi protiv korupcije. Primena novog Zakonika o krivičnom postupku u borbi protiv organizovanog kriminala koja je počela 2012. godine uvela je novi model krivične istrage, u kom se tužilaštvu daje vodeća uloga u prikupljanju dokaza i iznošenju istih pred sudom kako bi se, između ostalog, skratila faza istrage. Pokrenute su brojne istrage u predmetima korupcije na visokom nivou, uključujući značajne privatizacije iz prethodnih godina (tzv. spisak 24 privatizacija), pri čemu je uhapšeno nekoliko visokih zvaničnika i istaknutih privrednika povezanih sa prethodnim režimom. Niz hapšenja tajkuna i druge mere iz oblasti borbe protiv korupcije uživaju visok nivo podrške u narodu. Evropski parlament je pozdravio posvećenost nove vlade borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, uključujući i 24 sporne privatizacije26. Istovremeno i dalje traju navodne orkestrirane medijske kampanje u pojedinim tabloidima protiv predstavnika opozicije i nezavisnih organa zbog navodnog korumpiranog ponašanja. Građanska i politička prava Sloboda govora, informisanja, veroispovesti, savesti, kretanja, udruživanja, okupljanja i privatne svojine Ustav i relevantni zakoni zabranjuju diskriminaciju na osnovu pola, rase, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili društvenog porekla, imovine ili društvenog statusa. Ustav garantuje osnovne slobode i prava građana priznata međunarodnim pravom, uključujući slobodu govora, informisanja, veroispovesti i savesti, kretanja, udruživanja i okupljanja, kao i privatne svojine. Srbija je jedna od potpisnica i ratifikovala je sve glavne međunarodne sporazume vezane za ljudska prava. Od usvajanja prethodne strategije Srbija je potpisala i ratifikovala desetine konvencija Saveta Evrope, a od 2012. godine je ispunila sve svoje obaveze iz te oblasti, sa izuzetkom jedne konvencije27. Krajem 2012. godine ukupan broj nerešenih tužbi podnesenih Evropskom sudu za ljudska prava iz Srbije dostigao je 9.478, što predstavlja 6% svih podnesenih tužbi. Učinjen je napredak u odnosu na promociju i sprovođenje ljudskih prava, uključujući razne aktivnosti koje za cilj imaju unapređenje tolerancije. Poboljšani su administrativni kapaciteti i olakšan je pristup kancelariji Ombudsmana. Registrovano je 18 verskih organizacija pored sedam verskih zajednica priznatih zakonom iz 2006. godine. Iako se manje verske grupe žale na nedoslednosti i netransparentnost u procesu registracija, sveukupno se poštuju sloboda

26 Evropski parlament, Rezolucija od 18. aprila 2013. godine o izveštaju o napretku Srbije. 27 PSSE, Poštovanja obaveza i dužnosti Srbije, Rezolucija 1858 (2012.).

36

misli, savesti i veroispovesti. Izvestan napredak postignut je u pogledu prava osoba sa invaliditetom. Međutim, iako postoji opšti zakonodavni okvir, društvena integracija osoba sa invaliditetom je i dalje ograničena. Poboljšana je reakcija policije na napade protiv LGBT populacije. Savet Evrope i Evropski parlament pohvalili su akcije Ombudsmana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u cilju zaštite ove populacije od diskriminacije. Istovremeno, obe institucije, kao i EU, pozvali su vlasti da učine više u ovoj oblasti. Parade ponosa su zabranjene u Srbiji 2009, 2011, 2012, i 2013. godine zbog manjka bezbednosti. Parada održana 2010. godine prekinuta je zbog nasilja. Postignut je napredak u pogledu imovinskih prava, naročito u pogledu imovine konfiskovane pod komunističkim režimom. Zakon o restituciji donesen je 2011. godine. Agencija za restituciju, osnovana 2012. godine, pozvala je bivše vlasnike imovine koja je nacionalizovana posle Drugog svetskog rata, ili njihove naslednike, da podnesu zahteve za restituciju do 1. marta 2014. godine. Poslednja ocena uspešnosti Srbije u oblasti ljudskih prava u okviru Univerzalnog periodičnog pregleda Ujedinjenih nacija (UPP) sprovedena je u januaru 2013. godine i usvojena je u junu 2013. godine. UPP preporuke bile su usmerene na nasilje u porodici i prava žena i dece, diskriminaciju manjina, trgovinu ljudima i pravdu. Srbija je prihvatila 139 od 144 preporuka koje su date kroz proces revizije28. Učešće žena i etničkih i drugih manjina u politici Zakonodavni okvir za zaštitu nacionalnih manjina uveliko postoji u skladu sa Okvirnom konvencijom Saveta Evrope o zaštiti nacionalnih manjina koji je Srbija potpisala i koji se generalno poštuje. Prema popisu iz 2011. godine oko 17% građana identifikuje se kao ne-etnički Srbi (nema značajnih promena u odnosu na popis iz 2002. godine). Među više od 20 nacionalnih manjina, najveće grupe su Mađari (3,53%), Romi (2,05%) i Bošnjaci (2,02%). Šest političkih partija i koalicija koje predstavljaju etničke manjine učestvovalo je na poslednjim lokalnim izborima, a dodatnih osam etničkih grupa su zastupale političke stranke koje su bile deo velikih političkih koalicija. U sadašnjem sazivu srpske skupštine ukupno deset mandata je otišlo strankama pet etničkih manjina, ne računajući manjinske poslanike sa spiskova velikih političkih stranaka. U poslednjem izveštaju o poštovanju obaveza od strane Srbije, PSSE je prozvao vlasti da preduzmu dodatne mere kako bi se prevazišla nedovoljna zastupljenost nacionalnih manjina u javnoj upravi29. Odnosi među različitim nacionalnim gurpama se razlikuju od regiona do regiona. Oni su u velikoj meri dobri u Vojvodini, ali napetiji u oblasti Sandžaka (sa velikom bošnjačkom zajednicom) i u tri opštine s albanskim stanovništvom na jugu Srbije (Preševo, Bujanovac i Medveđa) u kojima je lokalno albansko stanovništvo masovno bojkotovalo kako popis 2011. godine, tako i opšte izbore 2012. godine. Kako Sandžak, tako i tri gore pomenute opštine ostaju značajno nerazvijene. Romi su i dalje najugroženija i najdiskriminisanija manjina, iako su postignuta određena poboljšanja. Srbija nastavlja aktivno da učestvuje u Dekadi inkluzije Roma od 2005. do 2015.

28 Ujedinjene nacije, Univerzalni periodični pregled (UPP), Srbija, januar-jun 2013. godine. 29 PSSE, Poštovanje obaveza i dužnosti Srbije, Rezolucija 1858 (2012.).

37

godine. Vlasti su preduzele mere za poboljšanje registracije Roma, kao i za njihovu bolju inkluziju u društvo i pristup obrazovanju. Prema podacima UNHCR-a, u Srbiji postoji 66.000 izbeglica i 210.000 interno raseljenih lica koji žive u teškim uslovima. Ključni zakonodavni elementi za promovisanje i sprovođenje rodne ravnopravnosti su uspostavljeni. Došlo je do porasta broja žena aktivnih u politici. U sastavu sadašnje srpske skupštine (izabrane 2012. godine) žene predstavljaju impresivnih 34% poslanika. Trenutno su dve žene u sastavu vlade. Osim nedovoljne zastupljenosti žena na tržištu rada i razlike u platama, glavni zabrinjavajući faktor jeste nasilje u porodici koje je uglavnom neprijavljeno. Srbija je 2012. godine potpisala Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Akcioni plan za sprovođenje nacionalne strategije u tom smislu je u pripremi. Sloboda od uznemiravanja, zastrašivanja i mučenja Uspostavljene su ustavne garancije protiv uznemiravanja, zastrašivanja i mučenja i uglavnom se poštuju u praksi. Iako loši uslovi života u zatvorima, nezadovoljavajuća zdravstvena nega i nedostatak adekvatnih i konkretnih programa lečenja i dalje zabrinjavaju, izvestan napredak je učinjen. Ombudsman, delujući od 2012. godine kao Nacionalni mehanizam za prevenciju protiv mučenja, sproveo je svoje prve inspekcije zatvora, policijskih stanica i centara za socijalni rad. Došlo je do određenog poboljšanja u zatvorskoj infrastrukturi i donesen je akcioni plan za smanjenje prenatrpanosti. Delegacija Evropskog komiteta Saveta Evrope za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja (CPT) je posetila Srbiju u februaru 2011. godine. Tokom te posete, delegacija CPT-a je imala nekoliko optužbi o zlostavljanju od strane policijskih službenika. U odgovoru vlasti objavljenom u junu 2012. godine, dati su podaci da su poslednjih nekoliko godina pokrenuti krivični i disciplinski postupci protiv policijskih službenika za dela navodnog zlostavljanja30.

30 Savet Evrope, Evropski komitet za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja (CPT), Izveštaj Vladi Srbije, kao i odgovor Vlade, juni 2012. godine.

38

ANEKS 2. - OCENA IZAZOVA TRANZICIJE U 2013. GODINI 1.1. Pravna lica Poljoprivreda Tržišna struktura: srednja Tržišne institucije: srednje Ključni izazovi: (i) poboljšanje sistema zemljišnih knjiga i katastra kako bi se omogućila prenosivost poljoprivrednog zemljišta i dozvolila konsolidacija malih poljoprivrednih gazdinstava, (ii) smanjenje birokratskih prepreka za izgradnju skladišta, (iii) dodatno poboljšanje pristupa izvorima finansiranja, posebno obrtnom kapitalu za primarnu poljoprivredu. Srbija je ostvarila značajan napredak u celom lancu snabdevanja, delimično zahvaljujući međunarodnim trgovinskim sporazumima, ali takođe i kroz veće investicije. Kao i u drugim zemljama jugoistočne Evrope, tržište poljoprivrede slobodno funkcioniše, ali nivo uvoznih tarifa i dalje ostaje relativno visok. Prelazni trgovinski sporazum između Srbije i EU je stupio na snagu 1. februara 2010. godine a zamenio ga je SSP koji je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine (oba sporazuma su potpisana 2008.). Pristupanje STO je u procesu pregovora i očekuje se u 2014. godini. Pored Ministarstva poljoprivrede i Direkcija za robne rezerve (DRR) učestvuje na tržištu kroz nabavku žitarica, pre svega pšenice, a pruža podršku tržištu kroz intervencije u slučaju nestašice osnovnih namirnica (žitarica, šećera, ulja, itd.). Za sada nije uvedena zabrana izvoza pšenice. Iako se oko 90% poljoprivrednog zemljišta nalazi u privatnom vlasništvu, pravo vlasništva nad zemljom se i dalje teško može utvrditi. Potrebno je unaprediti zemljišne knjige i katastar, razviti aktivno tržište zemljišta i umogućiti sigurna i lako prenosiva vlasnička prava. Izgradnja skladišta je i dalje veoma komplikovana, čak i u poređenju sa regionalnim standardima. Privatna gazdinstva su malih dimenzija, što koči efikasnu upotrebu sistema za navodnjavanje i moderne poljoprivredne tehnologije. Privatizacija i restrukturiranje prerađivača hrane je spor proces, međutim, trenutno ovim segmentom dominiraju privatne kompanije. Sektor je rascepkan, a tržištem dominiraju mala i srednja preduzeća, što nalaže dalju konsolidaciju. Potrebne su dalje investicije u tehnološko unapređenje i energetsku efikasnost. Veliki strani investitori su stekli udeo u maloprodajnom tržištu (na kom je Delez stekao 100% Delta Maksija, a na kom su još prisutni i Metro, Intermarche, Agrokor i Merkator), a učešće masovnih maloprodajnih prehrambenih objektata je relativno visok u poređenju sa drugim zemljama u kojim Banka posluje. Bankarski sistem se brzo razvijao prethodnih godina i kreditiranje sektora se poboljšavalo sve do 2008. godine, kada je dostupnost finansiranja naglo smanjena zbog globalne finansijske krize (situacija stagnira od tada). Zakonodavstvo vezano za robne zapise je uspešno razvijeno uz pomoć EBRD i četiri banke su do sada potpisale linije za podelu rizika koje imaju za cilj kreditiranje na bazi robnih zapisa (Banca Intesa, Erste bank, Societe Generale i Credit Agricole). Ulažu se napori da se obezbedi šira primena registrovanih skladišta, i robnih zapisa kao obezbeđenje finansiranja.

39

Proizvodnja i usluge Tržišna struktura: srednja Tržišne institucije: srednje Ključni izazovi: (i) ubrzanje privatizacije i restrukturiranja nakon privatizacije velikih preduzeća, uključujući smanjnje državnih subvencija, (ii) promovisanje boljih standarda korporativnog upravljanja i zdrave upravljačke prakse, i (iii) promovisanje reforme propisa usmerenih ka smanjenju birokratskih prepreka u privredi kako bi se unapredilo osnivanje novih i rast postojećih privatnih preduzeća. Poslednjih godina Srbija je ostvarila izvestan napredak u reformi preduzeća, ali je sektor proizvodnje i usluga teško pogođen krizom. Prelazni trgovinski sporazum između Republike Srbije i EU je omogućio postepeno uklanjanje carinskih dažbina i uvođenje posebnih kvota za izabrane srpske proizvode. Srbija je počela sa unilateralnom primenom ovog sporazuma 1. januara 2009. godine dok je potpuna implementacija Prelaznog sporazuma otpočela 1. februara 2010. Ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, potpisana 2008. godine, kao ključni korak u procesu pristupanja EU, počela je u junu 2010. godine a nedavno je završena tako da je SSP stupio na snagu 1. septembra 2013. i zamenio Prelazni trgovinski sporazum. Ovo bi trebalo da dodatno pomogne dalju liberalizaciju trgovine i usklađivanje zakona sa standardima EU, što bi ubrzalo reformu. Ipak, glavni strukturni program reformi tek predstoji. Tokom prošle godine Srbija nije napredovala u privatizaciji nekih velikih preduzeća, niti u privlačenju direktnih stranih investicija koje ostaju daleko ispod nivoa pre krize. Brojna velika preduzeća i dalje se u značajnoj meri oslanjaju na državne subvencije. Među privatizovanim preduzećima, mnoga i dalje nemaju dovoljno stručnog rukovodećeg kadra. Osim toga, nekim preduzećima je zbog krize potrebno finansijsko restrukturiranje. Pokazatelji produktivnosti i efikasnosti su i dalje niski. Vlada je u oblasti tržišnih institucija uvela značajne promene u zakonu o zaštiti konkurencije kako bi se poboljšala usklađenost sa pravilima EU. Komisija za zaštitu konkurencije sada ima pravo da pokreće istrage i vrši inspekciju i da direktno izriče novčane kazne i druge sankcije. Prema izveštaju Svetske banke "Doing Business" za 2014. godinu, Srbija je globalno rangirana na 93. mestu od ukupno 189 zemalja. Srbija je na osnovu svog poslovnog okruženja rangirana iza Makedonije, Crne Gore, Rumunije i Hrvatske. Stoga su potrebne značajne promene kako bi se unapredili postupci za osnivanje i gašenje privrednih društava (iako se kao pozitivan razvoj može oceniti nedavno doneseni novi zakon o stečaju), za dobijanje neophodnih dozvola i licenci, kao i za standarde korporativnog upravljanja. Potrebno je veće učešće privatnog sektora i dodatni kapital kao i ekspertiza za povećanje nivoa produktivnosti i efikasnosti u privrednom sektoru. Nekretnine Tržišna struktura: velika Tržišne institucije: srednje Ključni izazovi: (i) dalje poboljšanje građevinskih standarda, uključujući energetsku efikasnost i održivost, (ii) dalje smanjenje birokratije, a posebno vezane za proces dobijanja građevinskih dozvola, i (iii) povećanje ponude modernih komercijalnih nekretna, posebno u većim gradovima. Dugoročni potencijal za rast je značajan u sektoru nekretnina usled manje ponude modernog komercijalnog i stambenog prostora i hotela, posebno van glavnog grada. Postoji nedostatak novih proizvoda i finansijskih instrumenata, a transparentnost u sektoru i dalje predstavlja problem. U 2012. godini proces registrovanja nekretnina značajno je poboljšan (Srbija je

40

rangirana na 41. mestu od 185 zemalja po pitanju registrovanja nekretnina prema Doing Business izveštaju Svetske banke za 2013. godinu). Prema BEEPS za 2009. godinu, Srbija je ostvarila napredak u pogledu pristupa zemljištu, ali nerešena prava na korišćenje zemljišta i nerešena imovinska prava i dalje predstavljaju prepreke za potencijalne investitore. Hipotekarno tržište je nerazvijeno, a pravni okvir za hipoteke je kompleksan. Proces dobijanja građevinske dozvole i dalje je neefikasan i skup (Srbija je rangirana na 182. mestu od 189 zemalja po pitanju dobijanja građevinske dozvole prema Doing Business izveštaju Svetske banke za 2013. godinu, zato što dobijanje dozvole traje 269 dana). Svest javnosti o pitanjima održivosti je i dalje na niskom nivou. Međutim, nedavno je donesen novi zakon o energetskoj efikasnosti. Informacione i komunikacione tehnologije Tržišna struktura: srednja Tržišne institucije: srednje Ključni izazovi: (i) privatizacija operatera fiksne telefonije Telekom Srbija, (ii) dodatno povećanje konkurencije u segmentu fiksne telefonije, (iii) dalji razvoj telekomunikacione infrastrukture (širokopojasni internet); i (iv) dalja modernizacija pravnog okvira (njegovo usklađivanje sa pravnim okvirom EU 2009). Sektor telekomunikacija reguliše Republička agencija za elektronske komunikacije (RATEL). Kasni se sa sprovođenjem mera zaštite konkurencije (npr. odvajanje lokalnih priključaka je još uvek u ranoj fazi a prenos fiksnog broja tek treba da se uvede). Proces prelaska na digitalni prenos je još uvek u relativno ranoj fazi (u 2013, datum isključenja zbog prelaska na digitalni prenos je odložen do 2015. godine). U 2012. godini tržište fiksne telekomunikacije konačno je potpuno liberalizovano. Segmentom fiksne telefonije dominira Telekom Srbije, koji je i dalje u državnom vlasništvu. Prethoni pokušaji privatizacije nisu bili uspešni. Glavni konkurenti su operateri kablovske televizije i mobilne telefonije. Telenor je dobio licencu za drugog operatera fiksne telefonije u 2010. godini. U segmentu mobilne telefonije postoji konkurencija između tri operatera, Telekom Srbija, Telenor i VIP mobile, ali širokopojasni internet preko mobilne telefonske mreže još uvek se nalazi u relativno ranoj fazi. Ne postoje operateri virtuelnih mreža mobilne telefonije (MVNO). 1.2. Energetika Prirodni resursi Tržišna struktura: srednja Tržišne institucije: velike Ključni izazovi: (i) primeniti odredbe novog Zakona o energetici (2011) i izraditi nacrt i usvojiti potrebna podzakonska akta, (ii) završiti postepeno otvaranje tržišta gasa predviđeno do 2015. godine, (iii) podstaći uključivanje privatnih preduzetnika u segment distribucije nafte i gasa; (iv) završiti razdvajanje državnog operatera Srbijagas koje je u toku; (v) podstaći privatne operatere u rudarskom sektoru i preduzeti korake u pravcu privatizacije određenih državnih preduzeća (npr.vezanih za lignit, bakar); i (vi) rešavati pitanja transparentnosti i korupcije u rudarskoj industriji.

41

Srbija se skoro u potpunosti oslanja na Rusiju za nabavku nafte i gasa. Postoje velika nalazišta uglja (uglavnom lignita), kao i crnih i obojenih metala. Proizvodnjom nafte i preradom dominira vertikalno integrisano srpsko privredno društvo NIS, čija prodaja Gaspromu je dogovorena 2008. godine kroz međudržavni sporazum između Srbije i Rusije koji obuhvata izgradnju gasovoda Južni tok kao i skladišta gasa u Srbiji. Maloprodajna mreža naftnih proizvoda je velika i prilično konkurentna a cene u distribuciji goriva su liberalizovane. Vertikalno integrisana, državno preduzeće JP Srbijagas i dalje ima monopol nad transportom, skladištenjem, trgovinom i distribucijom gasa. Predstojeći ključni izazovi su korporatizacija i podela poslovanja ovog preduzeća. Kritičan izazov u narednih nekoliko godina biće da se pokrene puna gasifikacija Srbije i da se uskladi zakonodavstvo sa direktivama EU (2003/55/EK i 2009/73/EK) o liberalizaciji tržišta gasa. Savet AERS je 2008. godine odobrio nova pravila koja bi dovela do potencijalnog otvaranja 90% tržišta gasa u Srbiji. Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije je januara 2011. godine podnelo nacrt novog zakona o energetici koji je Skupština na kraju usvojila u julu 2011. godine. Ovaj novi zakon će uskladiti zakonodavstvo Srbije sa pravnim tekovinama EU: on predviđa postepeno otvaranje tržišta električne energije i gasa za sve korisnike do 2015. godine i pristup gasnoj mreži Srbije trećim licima. Većina zadataka i odgovornosti energetskog regulatora je definisana u skladu sa zahtevima zakonodavstva EU. Regulatorni organ odobrava tarife i cene energije za snabdevanje od strane javnih dobavljača, a takođe je objavljena i utvrđena metodologija rada. Regulator energije je operativno i finansijski samostalan, i Sekretarijat energetske zajednice ga smatra jednim od najnezavisnijih regulatornih tela u regionu koji prema njihovim saznanjima nije izložen nikakvim ozbiljnim intervencijama političke prirode. Uprkos značajnom napretku ostvarenom donošenjem novog Zakon o energetici, smatra se da i dalje postoji veliki jaz između institucija na tržištu. Vladi još uvek predstoji zadatak da usvoji podzakonska akta, a postepeno otvaranje tržišta tek treba da dostigne određene prekretnice u implementaciji. Održiva energija Tržišna struktura: velika Tržišne institucije: srednje Ključni izazovi: (i) uvesti povoljne tarife za krajnje potrošače, (ii) ukloniti institucionalne prepreke za razvoj projekata obnovljive energije; i (iii) jačanje projektnog kapaciteta i dalji razvoj podsticajnog pravnog i institucionalnog okvira za projekte obnovljivih izvora energije. Srbija ima generički ali obiman pravni okvir i regulativu za energetsku efikasnost. Strategija razvoja energetike Srbije koja je zacrtala ciljeve za period do 2015. godine i koja unapređuje proizvodnju energije iz obnovljivih izvora je usvojena 2005. godine. Međutim, institucije i dalje u maloj meri insistiraju na njihovom sprovođenju. Iako su povećane, tarife ne obezbeđuju pokrivenost troškova (posebno za domaćinstva - glavni izvor unakrsnog subvencionisanja) i ne uključuju ekološke troškove. Srednjeročno se očekuje da će prosečna cena električne energije za domaćinstva dostići 0,8 evra za kWh. Cenovna politika do sada nije dovoljno podstakla efikasnu potrošnju energije. Država je obezbedila strateški okvir za energetsku efikasnost ali efikasna politika i instrumenti za promovisanje energetske efikasnosti tek treba da se razviju i sprovedu. Izvestan napredak je ostvaren po pitanju obnovljivih izvora energije kada je 2009. godine doneta Uredba o tarifi za preuzimanje energije koja je ažurirana 2012. godine, s promenjenom tarifom za preuzimanje energije i

42

ograničenjem maksimalnog kapaciteta (do 2020. godine) za vetro i solarnu energiju. Međutim, još uvek nisu zaključeni ključni aspekti podzakonskih akata (posebno standardizovani kupoprodajni ugovor za energiju) koji bi omogućili investicije u obnovljive izvore energije. Složene procedure izdavanja dozvola za projekte obnovljivih izvora energije (posebno za male hidroelektrane) predstavljaju jedan od ključnih institucionalnih prepreka za prodor obnovljivih izvora energije. Pozitivan razvoj predstavlja to što je EPS osnovao posebno zavisno privredno društvo za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Drugi izazovi obuhvataju povećanje tarifa za energiju radi podsticanja efikasnog korišćenja energije i izrada projekata obvnovljivih izvora energije, čime bi se obezbedila otpornost na klimatske promene u hidroenergetskim objektima, jačanje kapaciteta projekta i dalji razvoj podsticajnog pravnog i institucionalnog okvira za projekte obnovljivih izvora energije, uključujući po potrebi i ekonomske podsticaje. Električna energija Tržišna struktura: velika Tržišne institucije: velike Ključni izazovi: (i) unaprediti odvajanje aktivnosti i komercijalizaciju vertikalno integrisanog preduzeća, (ii) povećati učešće privatnog sektora u proizvodnji i snabdevanju energijom u maloprodaji; i (iii) ukinuti regulaciju cena za krajnje korisnike. Izvestan napredak je postignut u poboljšanju strukture tržišta. Naime, prenosna delatnost prenosa vertikalno integrisanog državnog nacionalnog preduzeća Elektroprivreda Srbije (EPS) je pravno odvojena (od 2004. godine). Međutim, proizvodnja uglja, kao i trgovina i snabdevanje električnom energijom je i dalje vezano za ovo javno preduzeće. EPS je trenutno organizovan kao holding kompanija sa delatnostima rudarstva, proizvodnje, distribucije i snabdevanja kojima upravljaju pravno odvojena preduzeća. Nedavno je započeto računovodstveno razdvajanje aktivnosti sistema distribucije od delatnosti snabdevanja u okviru pet distributivnih javnih preduzeća EPS-a, pri čemu je formiran jedan javni dobavljač koji utvrđuje i tarife distribucije. Potpuno otvaranje tržišta, uključujući i sektor maloprodaje, planirano je za početak 2015. godine, a krajem 2013. godine očekuje se donošenje izmena i dopuna Zakona o energetici kojim će se uvesti mere liberalizacije tržišta koje su potrebne prema tkz. "Trećem paketu" EU reformi unutrašnjeg tržišne energetike, koji je Srbija obavezna da usvoji na osnovu Sporazuma o energetskoj zajednici. Međutim, ne postoje kratkoročni planovi da se sektor privatizuje ili dalje liberalizuje, iako su 2009. godine objavljeni tenderi za dva velika investiciona projekta za proizvodnju električne energije koji bi trebalo da realizuju strateški partneri u saradnji sa EPS-om. EPS je monopolista, zbog insistiranja na regulisanim cenama koje su na nivou ispod tržišnih. Na osnovu izmena i dopuna novog Zakona o energetici iz avgusta 2011. godine, regulatorna agencija je od vlade preuzela ovlašćenje da od oktobra 2012. godine utvrđuje konačne nivoe tarifa. Iako je sprovedeno nekoliko povećanja cena, regulisane tarife još uvek u potpunosti ne pokrivaju troškove. Uprkos povećanju cena električne energije od 15% u aprilu 2011. godine, u Srbiji su cene električne energije među najnižim na Zapadnom Balkanu, što nije podsticajno za investicije u proizvodnju električne energije na srpskom tržištu ni u projekte energetske efikasnosti. Mehanizam za otkupne cene energije je razvijen i uveden 2009. godine za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, a revidiran je 2012. godine.

43

1.3. Infrastruktura Vodovod i otpadne vode Tržišna struktura: velika Tržišne institucije: velike Ključni izazovi: (i) reforma tarifa zasnovana na transparentnoj i predvidivoj metodologiji, bez uticaja centralne vlasti; i (ii) poboljšani ugovorni aranžmani sa jasno postavljenim obavezama u pogledu usluga, ciljeva učinka i investicionih planova. Lokalna infrastruktura je decentralizovana na opštine, iako je država zadržala vlasništvo nad zemljom. Pun prelaz na korporativno upravljanje još uvek nije izvršen, a direktori komunalnih preduzeća su do sada bili angažovani po političkoj liniji a ne po stručnosti. S kraja 2011. godine doneseno je nekoliko zakonskih promena u cilju depolitizacije svakodnevnih delatnosti u opštinskim komunalnim preduzećima (usklađivanje sa zakonom o koncesiji, pravni propisi koji nalažu imenovanje stručnog rukovodstva u javnim preduzećima). Finansijski i operativni učinak je prilično dobar u nekim većim gradovima, ali su razlike velike kako u pogledu tehničkih gubitaka, tako i u pogledu stope naplate. Naplata na bazi realne potrošnje nije normatizovana u celoj zemlji. Opštine imaju pristup finansiranju od strane banaka za infrastrukturne projekte, koje je ograničeno na 50% njihovih ostvarenih prihoda iz prethodne godine i nakon dobijanja saglasnosti od Ministarstva finansija. Nedavno usvojen budžetski sistem u okviru programa MMF-a ograničava javni dug, uključujući i opštine, na nivo rasta BDP-a. Za većinu komunalnih preduzeća tarife uglavnom pokrivaju samo operativne troškove, a retko su dovoljno visoke da bi obezbedile pokriće investicija. Unakrsne subvencije su i dalje široko rasprostranjene. Tarife za vodovod utvrđuju opštine, ali postoje ograničenja koja postavlja centralna vlast kako bi kontrolisala nivo inflacije u zemlji. Ugovori o pružanju usluga su veoma retki, a oni koji su razvijeni na zahtev međunarodnih finansijskih institucija imali su delimičan uspeh. Gradski prevoz Tržišna struktura: srednja Tržišne institucije: velike Ključni izazovi: (i) veća integracija upravljanja gradskim putevima, ulicama i planiranja u cilju efikasnijeg korišćenja investicija u osnovnu infrastrukturu; (ii) bolji ugovorni aranžmani sa jasno zacrtanim ciljevima i predvidivim prihodima kako bi se omogućilo komercijalno finansiranje i poboljšao nivo usluga; i (iii) povećanje učešća privatnog sektora u pružanju usluga i investicija. Lokalna infrastruktura je decentralizovana na nivo opština, iako još uvek nije ostvareno potpuno korporativno upravljanje. Gradski prevoz je delimično liberalizovan u Beogradu, ali u drugim opštinama privatni sektor ima samo ograničeno učešće u gradskom autobuskom prevozu. Ugovorni aranžmani između gradskih saobraćajnih preduzeća i opština ili uopšte ne postoje ili su slabi. Izuzetak su Beograd i nekoliko manjih gradova u kojima na snazi dobri ugovori o pružanju usluga prevoza sklopljeni sa privatnim operaterima autobuskih linija, dok su ugovorni aranžmani sa opštinskim operaterima (kao što je GSP u Beogradu) i dalje netransparentni i slabi. Operativni i finansijski učinak gradskih saobraćanih preduzeća varira. Tokom prošle godine Grad Beograd je popravio svoje sisteme upravljanja saobraćajem i uveo

44

je automatizovanu naplatu karata a poboljšano je i praćenje vozila. Privatne koncesije za parkirališta su ograničene nacionalnim zakonodavstvom i ograničenim institucionalnim kapacitetom za PPP. Međutim, 2012. godine je donesen novi izmenjeni Zakon o koncesiji koji, između ostalog, omogućava gradu da započne PPP projekte vezane za parkirališta na način koji je prihvatljiv. Kroz dugoročne ugovore između opštine i koncesionara, očekuje se sveobuhvatno učešće i finansiranje privatnog sektora u sektoru gradskog parkiranja u zemlji. Putevi Tržišna struktura: srednja Tržišne institucije: srednje Ključni izazovi: (i) uvođenje ugovora o održavanju na bazi učinka; (ii) izgradnja kapaciteta za PPP projekte i finansijsko zaključivanje prvog PPP projekta; (iii) uvođenje električne naplate putarine i učešće privatnog sektora u naplati putarine; i (iv) poboljšanje regulativa i procesa upravljanja u sektoru javnih nabavki. Direkcija za puteve je do određene mere nezavisna, s obzirom da je javno preduzeće čiji su glavni izvori prihoda putarine, akcize na goriva i takse za registraciju vozila. Najveći broj preduzeća za održavanje puteva je privatizovan, a ugovori o održavanju se određuju putem tendera koji su osnovani na principima konkurentnosti. Ostvareno je pokrivanje troškova iz naplate naknade za korišćenje puteva. Postojalo je interesovanje da se razvije/realizuje koncesija za autoput, ali vlasti do sada nisu realizovale nijednu. Železnica Tržišna struktura: srednja Tržišne institucije: male Ključni izazovi: (i) poboljšanje efikasnosti novoosnovanog regulatora železnice; (ii) jačanje konkurencije u železničkom saobraćaju putem omogućavanja stranim železničkim operaterima da posluju na srpskom tržištu; (iii) uspostavljanje četiri kompanije sa strukturom holdinga čime će svaka biti profitabilna ili u mogućnosti da pokrije troškove. Značajne reforme su sprovedene u železnici. Donet je novi zakon o železnici 2005. godine i određeni pomak je napravljen u restrukturiranju (npr. usaglašavanje radnih odnosa). 2011. godine donet je novi zakon koji omogućuje institucionalno restrukturiranje. Operativna i regulatorna funkcija su odvojene, dok je osnovna delatnost železnice (infrastruktura, putnički, teretni saobraćaj, itd.) finansijski i operativno razdvojena. Štaviše, osnovan je nezavisni regulator, tj. Direkcija za železnice. Urađena je izjava o mreži, a metodologija za određivanje naknade za pristup prugama je usvojena u martu 2010. godine. U 2011. godini, železnički operater je transformisan u akcionarsko društvo sa ciljem da se uspostave subsidijari kao deo holdinga. Međutim, zbog promene vlade 2012. godine, restrukturiranje železnice je odloženo, ali će se ubrzati u predstojećem periodu. Značajni pripremni radovi su urađeni, a završetak implementacije nove holding strukture očekuje se do kraja 2013. godine, uz potpunu primenu u 2014. godini. PSO (obaveza javnog prevoza) je bila uključena u budžet za 2011. godinu kao i za 2012. i 2013. godinu, ali neophodna su dodatna poboljšanja.

45

1.4. Finansijske institucije Bankarstvo Tržišna struktura: srednja Tržišne institucije: srednje Ključni izazovi: (i) poboljšati dostupnost dugoročnih izvora finansiranja (uključujući i dinarsko finansiranje) i povećati udeo depozita u lokalnoj valuti u ukupnim depozitima (ii) smanjiti oslanjanje nekih banaka u stranom vlasništvu na finansiranje od strane matičnih banaka (iii) rešiti problem problematičnih kredita i (iv) produžiti ročnost lokalnih izvora finansiranja Bankarski sektor u Srbiji obuhvata 29 banaka, od kojih je 21 u stranom vlasništvu. Međutim, dugoročno gledano bankarski sektor će se menjati, s obzirom na prisutnost velikog broja banaka u stranom vlasništvu čime se zemlja izlaže aktuelnoj nestabilnosti u privredama zapadne Evrope kroz potencijalne teškoće sa kojima se suočavaju njihove matične banke. U maju 2012. godine austrijska Hypo Alpe Adria banka objavila je da namerava da proda svoje ogranke u istočnoj Evropi, što će se takođe odraziti i na Srbiju. Još jedna zapažena transakcija u bankarskom sektoru bilo je preuzimanje austrijske Volksbank International AG banke od strane Sberbanke, najveće ruske banke, koje je obuhvatilo i subsidijar Volksbank-e u Srbiji. Iako je ovo indirektno preuzimanje, ova transakcija potvrđuje sve veće interesovanje ruskih investitora za srpsko tržište. Privatizacija predstavlja srednjoročni cilj za preostale banke u državnom vlasništvu. Međutim, došlo je do odlaganja roka za Komercijalnu banku koja je prvobitno bila planirana za 2015. godinu, što je odraz vladine nespremnosti da je proda, imajući u vidu relativno nizak nivo interesovanja na tržištu i očekivanu vrednosti. Najvećih pet banaka čini 48% ukupne bankarske aktive. Ukupno kreditiranje privatnog sektora povećano je za oko 9% tokom 2012. godine, posle dve godine sporijeg rasta, ali je u manjoj meri opalo u 2013. Međutim, odnos problematičnih kredita je i dalje visok, sa oko 21%. Međutim, zahvaljujući konzervativnim zahtevima NBS u vezi rezervisanja, bankarski sektor u Srbiji je dobro obezbeđen od kreditnih rizika. Depoziti u bankarskom sistemu iznosili su 51% BDP-a u 2012. godini, od kojih je 80% denominovano u stranoj valuti, uglavnom u evrima. Zbog toga postoji značajan prostor za podsticanje razvoja lokalne valute. Pokazatelj adekvatnosti kapitala bankarskog sektora iznosio je 18,9% u trećem kvartalu 2012. godine. Nadzor bankarskog sistema je relativno dobar. Konzervativni zahtevi NBS u vezi rezervacija predstavljaju ključni faktor za zdrav bankarski sektor. Zakon o bankama je izmenjen i dopunjen 2010. godine kako bi proširio instrumente na raspolaganju NBS za suočavanje sa kriznim situacijama, stvorio dodatne pravne osnove za uvođenje Bazel II regulative i otklonio nedostatke ustanovljene tokom primene zakona. Osiguranje i druge finansijske usluge Tržišna struktura: srednja Tržišne institucije: male Ključni izazovi: (i) povećanje učešća osiguranja (ii) usklađivanje propisa vezanih za osiguranja sa tekovinama EU imajući u vidu obaveze koje predviđa Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i proces pridruživanja EU (iii) jačanje kapaciteta nadzornog organa osiguranja (iv) unapređenje okruženja i razvoj sistema za podsticaj investicija u Treći stub penzionog sistema

46

U 2012. godini nova kompanija je ušla na srpsko tržište osiguranja koje sada obuhvata 28 osiguravajućih društava od kojih je 21 u većinskom stranom vlasništvu. Od toga, 7 se isključivo bavi životnim osiguranjem, 11 isključivo neživotnim osiguranjem, šest se bavi jednim i drugim, a četiri se bave reosiguranjem. Odnos premija/BDP je ispod 2%, tj. ostaje daleko ispod proseka EU27. U 2012. su tri najveće kompanije zauzimale preko 60% tržišta osiguranja u Srbiji. Koncentracija tržišta koja se meri Herfindahl-Hirschman indeksom baziranim na visini bilansne aktive je umerena i iznosi 1,132. Životno osiguranje čini 19,3% a neživotno 80,7% od ukupnog tržišta osiguranja. U poređenju sa 2011. godinom, premija osiguranja je u 2012. zabeležila rekordan rast od 7,2% dok je premija koja pokriva puno osiguranje motornih vozila nastavila da opada. Strane kompanije i dalje predstavljaju većinu tržišta sa 68,8% ukupne aktive. Zakonodavstvo i propisi vezani za osiguranje treba da u potpunosti budu usklađeni sa tekovinama EU. Prema nacrtu srpskog Zakona o osiguranju, uslovi iz Solventnost II regulative će se primenjivati nakon što se Srbija priključi EU. Kako u stručnosti tako i u raspoloživosti proizvoda osiguranja ima dosta prostora za poboljšanje. Tržište lizinga se razvija, sa uspostavljenim pravnim okvirom i nadzorom. Portfelj lizinga je iznosio oko 2,5% BDP-a krajem 2012. godine (72,0 milijarde dinara, tj. zabeležen je pad za 10,3% u poređenju sa 31. decembrom 2011. godine). Aktivno je 16 preduzeća, od kojih je 10 u stranom vlasništvu (5 domaćih i jedno mešovito preduzeće s 50% domaćeg i 50% stranog kapitala). Najveća tri aktera (Hypo Alpe-Adria - Leasing, Unicredit Leasing Srbija Beograd i Intesa Leasing Beograd) zauzimaju skoro 40% tržišta. Državni penzioni sistem je uglavnom i dalje nereformisan. Iako su dozvoljeni privatni penzioni fondovi, glavni izazovi su i dalje vezani za razvoj sistema koji bi ohrabrio uplatu doprinosa u Stub 3. Do danas nema izgleda da se formira penzioni sistem koji je finansiran iz Stuba II. Aktiva penzionih fondova u odnosu na BDP je 2012. iznosila 0,47%. Smatra se da će verovatno doći do podizanja starosne granice za odlazak u penziju. Dobrovoljni penzioni fondovi su u Srbiji prisutni 7 godina. Mikro, mala i srednja preduzeća Tržišna struktura: srednja Tržišne institucije: srednje Ključni izazovi: (i) produbljivanje i širenje bankarskog kreditiranja MSP posebno izvan Beograda; i (ii) poboljšanje pokrivenosti uključujući informacione sisteme koji će dovesti do poboljšanja zahteva za obezbeđenje koji se primenjuju na bankarsko kreditiranje MSP. Banke su postale svesne potencijala sektora MSP i mnoge od njih imaju posebna odeljenja za rad sa mikro, malim i srednjim preduzećima (MMSP). Finansiranje je međutim ograničeno u manjim gradovima, a kreditiranje malih i srednjih preduzeća se procenjuje na 38% kreditnog portfelja banaka, dok učešće MSP u dodatoj vrednosti u Srbiji iznosi 50,1%, a MSP su zaslužna za 59,7% radnih mesta prema informativnom biltenu SBA za 2012. godinu. Međutim, MMSP zaostaju u odnosu na zemlje EU uglavnom u oblasti internacionalizacije, stručnosti i inovacija. Pozitivna strana je to što MMSP imaju bolji pristupu finansiranju od proseka EU, izuzimajući „venture capital“ koji je nedovoljno razvijen u Srbiji. Još postoje strogi uslovi po pitanju obezbeđenja za odobravanje kredita privredi. Slično kao i u drugim zemljama, realne kamatne stope na kredite u domaćoj valuti su više nego kod kredita u devizama, što je dovelo do povećanja devizne izloženosti MMSP od 2006. godine, iako je

47

nedavno počela da opada. Zakon o stečaju Srbije stupio je na snagu 2004. godine, i u skladu je sa međunarodnim standardima. Postoji potpuno funkcionalan sistem za registraciju pokretne imovine, koji omogućava privrednim društvima da koriste pokretnu imovinu kao obezbeđenje u nastojanjima da ostvare pristup finansiranju. Kreditni informacioni sistem je znatno unapredio efikasnost i pokrivenost na 100% odraslih osoba u 2011. godini (i ostao na tom nivou u 2012. godini). Počev od 2010. godine, novi zakon o zaštiti ličnih podataka omogućava klijentima da vrše uvid u svoje sopstvene podatke, čime se poboljšava pristup kreditnim informacijama. Međutim, kreditne informacije mogu se dobiti samo od finansijskih institucija, a ne od trgovaca ili komunalnih preduzeća. Katastarski sistem je takođe poboljšan 2011. godine, čime je postupak uknjiženja ubrzan. Vreme i troškovi izvršenja ugovora su smanjeni u poređenju sa drugim zemljama. Skupština je 2012. godine odobrila otvaranje državne razvojne banke. Ta banka će imati odeljenje koje će poslovati sa MMSP. Fondovi privatnog kapitala Tržišna struktura: velika Tržišne institucije: srednje

Ključni izazovi: (i) stvaranje boljih uslova za razvoj fondova privatnog kapitala u Srbiji (ii) poboljšanje korporativnog upravljanja, transparentnosti i poslovne prakse i (iii ) razvoj baze lokalnih institucionalnih investitora. Postepeno se uspostavlja osnova za razvoj fondova privatnog kapitala, delom kroz ulazak malog broja stranih investicionih fondova sa lokalnim kancelarijama. Međutim, broj učesnika na tržištu i broj transakcija su i dalje veoma mali. Manje od deset menadžera regionalnih fondova pokriva Srbiju i ne postoji menadžer fonda zaduženog samo za Srbiju. U 2012. godini investirani kapital iznosio je 0,32% BDP-a, a kapital raspoloživ za ulaganje iznosio je 0,17%. Najveći deo kapitala je korišćen za akvizicije a manji deo za „mezzanine“ ili kapitalne investicije. Na institucionalnom strani, usaglašenost Srbije sa Principima korporativnog upravljanja OECD je niska u poređenju sa sličnim zemljama iz južne Evrope. Učešće lokalnih institucionalnih investitora skoro da i ne postoji, uz veoma ograničeno učešće fizičkih i pravnih lica. Tržište kapitala Tržišna struktura: velika Tržišne institucije: srednje Ključni izazovi: (i) jačanje likvidnost na tržištu državnih obveznica (ii ) razvoj tržišta novca i srodnih instrumenata, posebno privatnih repo transakcija (iii) unapređenje propisa o listiranju trgovanju obveznicama i derivatima. Iako proces primarne emisije funkcioniše, tržište državnih obveznica Srbije zaostaje za drugim sličnim zemljama iz jugoistočne Evrope u pogledu razvoja sekundarnog tržišta. Likvidnost na sekundarnom tržištu je zanemarljiva, a tržište korporativnih obveznica i dalje praktično ne postoji. Instrumenti koji se najčešće koriste na finansijskom tržištu su državne hartije od vrednosti i menice NBS od kojih ove druge mogu kupovati samo banke. Tržište novca je i dalje u inicijalnoj fazi razvoja, kako u pogledu infrastrukture, tako i u pogledu tržišne aktivnosti. NBS svakodnevno objavljuje informacije o stopama na tržištu novca (BELIBOR) i državnim hartijama od vrednosti s različitim rokovima dospeća (3, 6, 12, 24, 36, 60, i 84 meseci).

48

Sadašnji regulatorni okvir u Republici Srbiji pokriva samo repo transakcije u kojima učestvuju Republika Srbija ili NBS, a vezano za hartije od vrednosti koje emituje Republika Srbija ili NBS. Time je ograničen razvoj tržišta repo transakcija sa većim brojem učesnika i različitim sredstvima obezbeđenja. S obzirom da su repo transakcije važan sastavni deo tržišta novca, revizija postojećeg režima bi pomogla razvoj ovog segmenta jer bi se dozvolile repo transakcije između ostalih učesnika na tržištu i sa većim brojem hartija od vrednosti. U 2012. godini, tržišna kapitalizacija Beogradske berze iznosila je 776 milijardi dinara. Koeficijent obrta bio je nizak i iznosio je 0,0369. Zakonodavstvo koje reguliše tržište hartija od vrednosti je u najvećoj meri u skladu sa načelima IOSCO, iako bi se propisi o listiranju i trgovini obveznicama i derivatima mogu poboljšati. Srpski regulatorni režim je poboljšan usvajanjem novog Pravilnika za rad Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti (u aprilu 2012.) tako da više nema ograničenja po pitanju učešća ili finansijskih instrumenata koja mogu biti predmet repo transakcija. Ipak, ograničenje ostaje po pitanju obavljanja repo transakcija od strane Republike Srbije i NBS koristeći finansijske instrumente koje oni izdaju – što bi, trebalo ukloniti, posebno zato što je NBS izmenila svoju regulativu u aprilu 2013. da bi proširila listu kolaterala u monetarnom poslovanju (uključujući repo transakcije i kreditne linije) na visokoplasirane hartije od vrednosti izdate od strane međunarodnih finansijskih organizacija.

49

ANEKS 3. - PRAVNA TRANZICIJA Ovaj aneks se odnosi na pravne teme koje su direktno povezane sa investicionom strategijom Banke za naredni period. On se zasniva na procenama Pravnog tima za tranziciju Banke i takođe pokriva tekuće aktivnosti Banke kroz tehničku saradnju iz određenih pravnih oblasti. U vezi sa promocijom sektora MSP od presudnog značaja biće pravni ambijent za obezbeđene transakcije, stečaj i korporativno upravljanje. S obzirom da Banka takođe namerava da promoviše korišćenje koncesija i PPP, u nastavku teksta date su i analize relevantnog pravnog okvira. Obezbeđene transakcije Srbija je 2001. godine, uz tehničku pomoć EBRD-a, preuzela obavezu da reformiše obezbeđene transakcije i Skupština Srbije je maja 2003. godine donela Zakon o založnom pravu na pokretnom imovinom upisanom u registar. Ovaj zakon predstavlja zakonsku osnovu putem koje zajmodavci, investitori i zajmoprimci mogu da obezbede svoje poslovanje pomoću bezdržavinske zaloge nad pokretnom imovinom i pravima. Nakon deset godina prakse reforma se pokazala kao veoma uspešna, s obzirom da je uvedeni sistem visoko cenjen i ocenjen kao pouzdan. Kvalitet zakona ogleda se i u činjenici da od njegovog uvođenja nisu bile potrebne izmene ili dopune, što je redak slučaj u Srbiji. Što se tiče nepokretnosti, Zakon o hipoteci koji je usvojen 2005. godine ima za cilj da uspostavi pravni okvir za hipoteke na osnovu najbolje međunarodne prakse. Međutim, pravna praksa u poslednjih nekoliko godina pokazala je da zakon ima određene značajne slabosti koje ga čine pravno neodređenim i koje umanjuju efikasnost njegovog sprovođenja. Ove nejasnoće omogućile su hipotekarnim dužnicima da zloupotrebljavaju sistem ometanjem izvršenja prava poverilaca. To je na posletku dovelo do smanjenog poverenja poverilaca u sistem i povećanja troškova transakcija. Na primer, dešavalo se da dužnici opstruiraju vansudski postupak podnošenjem zahteva sudu za donošenje privremenih mera u cilju obustavljanja postupka bez valjanih razloga, uprkos činjenici da je namera zakona bila da ograniči uslove za donošenje privremenih mera. Drugi primer je u slučaju hipoteke drugog ili narednog reda. Zakon je prilično nedorečen po pitanju da li hipoteka drugog reda ostaje na snazi i posle vansudskog izvršenja hipoteke prvog reda. U tom slučaju, posledice su negativne po hipotekarnog poverioca prvog reda koji bi morao da proda imovinu i dalje opterećenu hipotekom. Ova nedorečenost je odvratila brojne poverioce od primene vansudskog izvršenja. Osim pitanja vezanih za izvršenje koja dominiraju obzirom na finansijsku krizu u Srbiji od 2009. godine, takođe su identifikovani i drugi problemi (npr. prenošenje hipoteke uspostavljene na zemljištu na izgrađene objekte koji se nalaze na istom zemljištu, preterano jaka pozicija zakupaca imovine u odnosu na hipotekarne poverioce, izmene u registraciji hipoteke, itd.). Jula 2013. godine Ministarstvo finansija Republike Srbije je zvanično zatražilo pomoć EBRD-a u vezi reforme Zakona o hipoteci. Zahtev je trenutno na razmatranju. Pored toga, EBRD trenutno sprovodi studiju izvodljivosti vezanu za nacionalni program povratnog faktoringa i pomaže Ministarstvu poljoprivrede da uvede založnice nad budućem rodu kao

50

mehanizam za predžetveno finansiranje zasnovan na davanju buducih poljoprivrednih proizvoda kao obezbeđenje. Stečaj Stečajni postupci u Srbiji regulisani su Zakonom o stečaju koji je stupio na snagu 23. januara 2010. godine, koji je zamenio raniji zakon iz 2004. godine. Zakon o stečaju koji je generalno veoma kvalitetan, omogućava reorganizaciju poslovanja dužnika putem plana reorganizacije ili likvidacije. Došlo je do značajnih pomaka u stečajnom zakonodavstvu kako bi se podstakla reorganizacija u stečajnom postupku koja je imala pozitivan efekat i na saglasno (vansudsko) restrukturiranje. Zakon o stečaju je 2011. godine pretrpeo izmene da bi se omogućilo dužnicima da podnesu zahtev za stečaj propraćen "unapred pripremljenim planom reorganizacije" koji podrazumeva da dužnik dobije potreban nivo podrške poverioca za plan reorganizacije pre pokretanja stečajnog postupka. Ako sud odobri "unapred pripremljen plan reorganizacije", stečajni postupak je zaključen i nema potrebe za imenovanjem stečajnog upravnika. Stoga unapred pripremljen plan reorganizacije obezbeđuje koristan i efikasan način restrukturiranja u slučajevima gde je teško ili nemoguće da se postigne opšti dogovor sa svim poveriocima, a za koji se pokazalo da je veoma popularan u poslednjih nekoliko godina u Srbiji. Dobrovoljni pred stečajni sporazumi mogu se takođe zaključivati u okviru Zakona o privrednim društvima (Dogovoreno finansijsko restrukturiranje) iz 2011. godine (Zakon o sporazumnom finansijskom restrukturiranju), koji je stupio na snagu u aprilu 2012. godine. Zakon o sporazumnom finansijskom restrukturiranju uspostavlja okvir, kojim upravlja Privredna komora srbije (PKS), a kojim se mogu ugovoriti uslovi finansijskog restrukturiranja između dužnika i dva ili više bankarska poverioca koristeći usluge PKS u svojstvu imenovanog medijatora. Posebni podsticaji, kao što su poreske olakšice za otpis dugova, odlaganje obaveza dužnika prema državi, povoljnija kategorizacija rizika reprogramiranog duga kao i očuvanje rangiranja obezbeđenja nakon restrukturiranja za poverioce, nude se u vezi sa zaključenim sporazumima o finansijskom restrukturiranju koje je zaključila i overila PKS u skladu sa Zakonom o sporazumnom finansijskom restrukturiranju. Tim EBRD-a za pravnu tranziciju je u saradnji sa PKS 21. avgusta 2013. godine pokrenuo projekat u Srbiji vezan za podršku efikasne primene Zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju. Do danas PKS ima veoma mali broj predmeta sporazumnog finansijskog restrukturiranja. Jedan od razloga je nedovoljno poznavanje procedura i prednosti postupka od strane interesnih grupa, kao i nedovoljna obaveštenost o korišćenju medijacije za sprovođenje sporazumnog finansijskog restrukturiranja. Glavne aktivnosti projekta EBRD su predviđene da se odvijaju narednih 12-18 meseci i da se odnose uglavnom na podizanje svesti zainteresovanih strana i razumevanje, a naposletku i sticanje poverenja u postupak sporazumnog finansijskog restrukturiranja kroz:

• program aktivnosti usmerene na banke, preduzeća i advokatske kancelarije i druge potencijalne korisnike koji mogu da učestvuju u postupku sporazumnog finansijskog restrukturiranja; i

• niz inicijativa za razvoj institucionalnih kapaciteta PKS i njenog tima medijatora, čime bi se obezbedila profesionalna, efikasna i transparentna usluga medijacije u sporazumnom finansijskom restrukturiranju. Razvoj institucionalnih kapaciteta je

51

potreban kako bi PKS bila u stanju da radi na sve većem broju predmeta sporazumnog finansijskog restrukturiranja.

Korporativno upravljanje Usvajanje novog Zakona o privrednim društvima u 2011. godini predstavlja znatno poboljšanje u odnosu na prethodni zakon. Međutim, postoje problemi koji i dalje nisu rešeni, a kojima bi nadležni organi i institucije trebalo da se pozabave:

Vrednost akcija u inicijalno javnoj ponudi “IPO“: u slučaju IPO, cena bi trebalo da bude rezultat pregovora između menadžmenta emitenta i pokrovitelja. Međunarodna praksa sugeriše da bi vrednost akcija koje se emituju trebalo da odredi Upravni odbor. Umesto toga, prema novom zakonu, skupština akcionara zadržava pravo da odluči o vrednosti akcija iz nove emisije.

Upravni odbor u društvima sa ograničenom odgovornošću i nadzor nad

menadžmentom: iako zakonodavstvo društvima sa ograničenom odgovornošću dopušta da imaju upravne odbore u jednostepenom sistemu, u praksi oni su u obavezi da se registruju u dvostepenom sistemu u cilju formiranja upravnog odbora.

Uskladi ili objasni: u skladu sa zakonodavstvom EU, novi zakon zahteva od listiranih

privrednih društava da daju izjavu o usklađenosti sa Kodeksom korporativnog upravljanja u okviru svog završnog računa. Izjava bi trebalo da sadrži i objašnjenje u slučaju da praksa nije usklađena sa Kodeksom. Međutim, bez obzira na zakonsku obavezu, listirana privredna društva ne ispunjavaju taj zahtev.

Javno informisanje o akcionarima nelistiranih akcionarskih društava: novi zakon

propisuje da se javne informacije o svim akcionarskim društvima vode u Centralnom registru hartija od vrednosti. Međutim, izgleda da se ovo novo pravilo ne sprovodi, i veoma je teško identifikovati akcionare nelistiranih privrednih društava.

Koncesije i javno-privatna partnerstva (PPP) Srpski Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama donesen je 22. novembra 2011. godine. Novi zakon koji je priređen uz tehničku pomoć EBRD-a ima prilično širok opseg i obuhvata institucionalna PPP pored ugovornih aranžmana. Zakon uzima u obzir EU načela o jednakom tretmanu, fer konkurenciji i uglavnom se zasniva na tekovinama javnih nabavki u EU. Zakon definiše spisak sektora u kojima se može ugovoriti PPP; jasno diferencira PPP, koncesiju i licencu; obezbeđuje privatnim investitorima mogućnost da uspostave obezbeđenje nad imovinom koja je deo projekta, pravima i prihodima; navodi detaljan postupak za dodelu koncesije kao i za međunarodnu arbitražu, kada je koncesionar strano pravno lice. U skladu sa pravilima EU, poziva se na postupak javne nabavke za nekoncesione PPP projekte. Član 65. Zakona predviđa formiranje Komisije za javno-privatna partnerstva, koja će pružiti tehničku pomoć u sprovođenju javno-privatnog partnerstva i koncesionih projekata u skladu sa zakonom. Komisija je osnovana odlukom vlade 9. februara 2012. godine.

52

Nakon što je EBRD pružila tehničku pomoć u pripremi novog zakona i u vezi institucionalnog kapaciteta novoformirane komisije za PPP, ključni problem ostaje jačanje kapaciteta lokalnih vlasti za pokretanje i pripremu projekata koji uključuje i pravilnu klasifikaciju projekta i obuku na opštinskom nivou. Obnovljivi izvori energije Strategija razvoja sektora energetike Republike Srbije do 2015. godine (usvojena u maju 2005. godine) ("Strategija") i Program sprovođenja strategije razvoja sektora energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine (usvojen 2009. godine) ("Program") predstavljaju dva osnovna dokumenta, koji ističu značaj obnovljivih izvora energije i koji vide njihov dalji razvoj kao jedan od prioriteta. Nacionalni akcioni plan za obnovljivu energiju predviđa konkretne mere koje bi vlada trebalo da preduzme u cilju postizanja nacionalnih ciljeva vezanih za obnovljive izvore energije. Mere obuhvataju: reviziju regulatornog okvira u pogledu utvrđivanja odgovarajuće zakonske inicijative kojom se unapređuje korišćenje obnovljivih izvora energije, pojednostavljuje administrativna procedura, kao i uvodi sistem za upravljanje energijom i sistematsko planiranje projekata u sektoru obnovljivih izvora energije. Zakon o energetici iz 2011. godine ("Zakon o energetici") kojim je zamenjen prethodni zakon o energetici iz 2004. godine predstavlja ključni zakonodavni akt za sektor obnovljivih izvora energije. Pokrivajući širi energetski sektor, Zakon o energetici je načinio značajan korak u usklađivanju zakonodavstva tog sektora sa pravnim tekovinama EU. Donesena su određena podzakonska akta, uključujući i ona o uslovima za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije (2013. godine), o merama podsticaja za povlašćene proizvođače električne energije (2013. godine), i o uvođenju tarifa za otkup (feed-in tarifa) (najnovije iz 2013. godine). Istovremeno, još uvek nisu donesena određena podzakonska akta koja su predviđena Zakonom o energetici, čime je sektor i dalje u fazi tranzicije. Energetski zakoni u Srbiji su uglavnom u skladu sa Drugim energetskim paketom EU, a jedan od prioriteta vlade je sprovođenje Trećeg energetskog paketa. Glavni ciljevi Vlade u okviru sektora su usvajanje sektorski specifičnog zakona i podzakonskih akata i sprovođenje Trećeg energetskog paketa EU, uključujući Direktivu o obnovljivoj energiji iz 2009. godine. Kako bi se podstaklo ulaganje, vlada bi trebalo da se koncentriše na uspostavljanje povoljnog regulatornog okruženja tako što će pojednostaviti administrativne procedure, jačati kapacitete državnih organa i uklanjati prepreke finansiranju. Energetska efikasnost Slično sektoru obnovljivih izvora energije, aktuelni okvir sektora energetske efikasnosti je utvrđen u Strategiji i Programu koji su gore pomenuti, a koji se zalažu za efikasniju potrošnju energije i za rast mera energetske efikasnosti u različitim sektorima. Prvi plan za energetsku efikasnost Republike Srbije za period od 2010. do 2012. godine propisao je određene aktivnosti koje za cilj imaju poboljšanje energetske efikasnosti i to: renoviranje stambenih i industrijskih objekata opremom u cilju energetske efikasnosti, usvajanje novih građevinskih propisa koji propisuju minimalne učinke za energetske standarde i sertifikate za energetske učinke u gradnji, naplatu komunalija po utrošku/merenju, osnivanje fonda energetske efikasnosti za pružanje finansijske podrške projektima energetske efikasnosti, uvođenje kreditnih linija za energetsku efikasnost, kao i promovisanje preduzeća koja pružaju energetske usluge.

53

Dosta toga od gore navedenog treba tek da se realizuje. Zakon o energetici koji je osnovni zakon za energetski sektor propisuje samo osnovna pravila za sektor energetske efikasnosti. Okviru za energetsku efikasnost predstoji usklađivanje sa standardima EU u okviru procesa pristupanja države EU. Agencija za energetsku efikasnost je osnovana kako bi olakšala napore države u tom pravcu.

54

ANEKS 4. – TIM ZA PODRŠKU MALIM PREDUZEĆIMA EBRD promoviše privrednu tranziciju pomažući preduzećima da postanu održiva mikro, mala i srednja preduzeća i doprinoseći razvoju održive infrastrukture pružanja pomoći MMSP kroz mehanizme Tima podrške malim preduzećima (Small Business Support, SBS): Program razvoja preduzeća (Enterprise Growth Programme, EGP) i Program poslovnog savetovanja (Business Advisory Services, BAS). Prethodna iskustva s Podrškom malim preduzećima u Srbiji EBRD je pokrenula aktivnosti pružanja usluga Tima podrške malim preduzećima u Srbiji 2001. godine kroz Program razvoja preduzeća, nakon čega je usledilo pokretanje Programa poslovnog savetovanja 2006. godine. Do danas je za program Tima za podršku malim preduzećima prikupljeno više od 14,3 miliona evra donatorskih sredstava od EU, Holandije, Specijalnog akcionarskog fonda EBRD-a i drugih bilateralnih donatora. Treba dodati da je učešće klijenata u finansiranju usluga skoro 2,4 miliona evra. Do danas je u Programu razvoja preduzeća sprovedeno 180 projekata, uglavnom u proizvodnoj industriji. Većina projekata imaju za cilj poboljšanje prodaje i marketinga, kao i organizacionih i upravljačkih struktura. Nakon završetka projekta, 95% rukovodilaca je tvrdilo da su njihovi poslovni izgledi poboljšani zahvaljujući intervencijama Programa razvoja preduzeća. Preduzeća koja su primila pomoć povećala su u proseku promet za 46%, a izvoz za 38%. Pored toga, 14% korisnika Programa rasta preduzeća dobilo je finansijska sredstva od preko 67 miliona evra. Program razvoja preduzeća je organizovao niz obuka koje su za temu imale tipične probleme u određenim sektorima ili širim grupama MSP (na primer, obuku iz upravljanja ljudskim resursima kojoj je prisustvovalo 99 preduzeća u 5 gradova) kao i organizovanje poslovnih putovanja sa ciljem da se susretnu preduzeća sa potenijalom za saradnju. U okviru Programa poslovnog savetovanja realizovano je više od 400 projekata, uglavnom iz oblasti upravljanja kvalitetom na poljima bezbednosti hrane i standardima zaštite životne sredine, informacionih i komunikacionih tehnologija i računovodstvenog i finansijskog izveštavanja u raznim sektorima. Do danas je ocenjeno preko 260 projekata, od kojih je 70% ocenjeno pozitivno ili veoma uspešno. 67% preduzeća koje su koristile pomoć Programa poslovnog savetovanja prijavilo je rast prometa sa prosečnim rastom od 37%. 49% preduzeća koja su primila pomoć prijavilo je povećanje broja radnih mesta, a Program poslovnog savetovanja doprineo je stvaranju više od 1.900 novih radnih mesta (neto). Pored toga, 25% je dobilo finansiranje u ukupnom iznosu od preko 48 miliona evra (u proseku 630.000 evra). Poslovne savetodavne usluge su takođe preduzele niz aktivnosti koje uključuju šire grupe preduzetnika i/ili konsultanata u cilju unapređenja veština i pružanja pomoći razvoju adekvatne infrastrukture za pružanje podrške MMSP. Ove aktivnosti obuhvataju obuke, radne sastanke, okrugle stolove i konferencije vezane za energetsku efikasnost, informacione tehnologije, kao i promociju konsultantskih usluga među malim i srednjim preduzećima. U cilju rešavanja problema rodne ravnopravnosti, Program poslovnog savetovanja je dao podršku kroz specijalizovani "Program za žene u biznisu", koji ima za cilj poboljšanje poslovnih izgleda žena preduzetnika i lakši pristup finansiranju. Pored toga, Tim za podršku

55

malim preduzećima fokusiran je na energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine, kao i na ekonomski razvoj manjih gradova. Sektor MMSP i savetodavnih usluga u Srbiji Sektor MMSP MMSP čine okosnicu srpske privrede, doprinoseći više od 52% dodatoj vrednosti i 47% izvozu i zapošljava 65% od svih zaposlenih u zemlji. Većina MMSP koncentrisana je na proizvodnju, trgovinu na veliko i malo i na građevinsku industriju, što ukazuje na slabu diversifikaciju. Uprkos brojnim naporima Vlade, MMSP i dalje posluju u teškom poslovnom okruženju i u konkurenciji sa obimnom sivom ekonomijom uz nedovoljan pristup finansiranju, što su glavne prepreke za dalji rast. Pored toga, pokazatelj MSP politike za 2012. godinu ukazao je na nedostatak standarda korporativnog upravljanja, posebno nedostatak znanja iz opšteg i finansijskog upravljanja, kao glavnu prepreku razvoja privatnog sektora. Kako proces EU integracija bude napredovao, jačaće konkurencija. Lokalnim preduzećima je potrebna pomoć radi usklađivanja poslovanja sa evropskim standardima, povećanje efikasnosti u proizvodnji i razvoj novih i inovativnih proizvoda koji će im omogućiti jačanje pozicije na tržištu i povećanje izvoza. Konsultantskse usluge Sektor konsultantskih usluga u Srbiji suočava se sa umerenim tranzicionim izazovima. Ppostoje ekspertiza u velikom broju konsultantskih oblasti, ali su ovakve usluge nedostupne u ruralnim sredinama i manjim gradovima. Većina konsultanata nudi više vrsta usluga. Većina je kvalifikovana za oblasti planiranja razvoja i analize tržišta. Postoji nedostatak finansijskih konsultanata, kao i stručnjaka za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije. Generalno, kvalitet usluga je zadovoljavajuć, međutim, preostaje da se usvoji pristup koji je fokusiran na klijenta i da se poboljša marketing. Lokalna poslovna zajednica je svesna prednosti eksternog savetovanja i postoji potražnja za konsultantskim uslugama. Poseban izazov za srpske konsultantske firme, predstavlja potreba da se zadovolje potrebe klijenata van Beograda. Konačno, ovaj sektor pokazuje određeni stepen institucionalizacije kroz Udruženje privrednih konsultanata Srbije (UPKS) koje Poslovne savetodavne usluge podržava kroz promociju najboljih svetskih praksi i standarda. Podrška MMSP Institucionalni okvir za razvoj MSP u Srbiji je napredovao ka regionalnim standardima. Prioriteti Vlade u razvoju privatnog sektora uglavnom uključuju poboljšanje poslovne regulative, olakšavanje pristupa finansijama i promociju izvoza. Ministarstvo ekonomije je odgovorno za regulativu pružanja podrške MMSP, koja se realizuju preko Nacionalne agencije za regionalni razvoj (NARR) i regionalnih razvojnih agencija. Direktna podrška uključuje finansijsku podršku i osnovne obuke za MMSP, a odnedavno, NARR je počela sa kvalifikacijom lokalnih konsultanata u skladu sa modelom Programa poslovnog savetovanja. Ostale državne agencije, kao što su agencija za promociju izvoza SIEPA i Fond za inovacionu delatnost, takođe imaju za cilj da direktno podrže razvoj privatnog sektora. Poslovna zajednica je zastupljena kroz Privrednu komoru Srbije, Udruženje malih i srednjih

56

preduzeća i Unije poslodavaca Srbije, koji su svi veoma aktivni u dijalogu sa vlastima. Pored toga,Udruženje poslovnih žena je posvećeno promociji ženskog preduzetništva u Srbiji. Nastavak rada Tima za podršku malim preduzećima u Srbiji EBRD će nastaviti da pruža podršku sektoru MMSP u Srbiji kroz direktnu podršku preduzećima i kroz aktivnosti sistemskog razvoja tržišta putem rada Tima za podršku malim preduzećima, čime će doprineti razvoju konkurentnog, inovativnog i održivog privatnog sektora koji je u stanju da se nosi sa sve većim konkurentskim pritiscima koji proističu iz EU integracija. U saradnji sa drugim donatorima i državnim organima, Tim za podršku malim preduzećima će se posebno usredsrediti na povećanje izvoznih aktivnosti, podsticanje inovacija i zapošljavanja u domaćem sektoru MMSP. Uglavnom će raditi sa preduzećima u prioritetnim sektorima, kao što su poljoprivreda, informacione i komunikacione tehnologije, farmacija, transport i prerada metala. Posebno težište će i dalje biti na olakšavanju pristupa klijentima finansiranju Banke i lokalnih banka, a EBRD će sprovesti BAS/LEF program poboljšanja računovodstva u preduzećima (AIP) kako pre tako i posle investiranja. Cilj programa je da se unapredi praksa i standardi preduzeća vezani za finansijsko upravljanje. Eventualno uključivanje EDIF SB dodatno će povećati ulogu Tima za podršku malim preduzećima kao posrednika u finansiranju. Sveprisutni problemi, posebno rodna ravnopravnost, ali i upravljanje zaštitom životne sredine, ruralni razvoj i preduzetništvo mladih će i dalje predstavljati oblasti na kojima će biti angažovan Tim za podršku malim preduzećima. Banka će kroz Program poslovnog savetovanja MMSP dodatno omogućiti pristup konsultantskim uslugama lokalnih konsultanata kroz angažovanje na projektima. Fleksibilan program donacija primenjivaće se kroz godišnje ažuriranje Matrice uputstava za donacije, kako bi se odredili prioriteti i izbeglo dupliranje aktivnosti sa međunarodnim donatorima i vladinim organizacijama. Veće donacije će se izdvajati za manja preduzeća koja se nalaze u ekonomski manje razvijenim područjima van Beograda i Vojvodine i za projekte koji uključuju konsultantske usluge tamo gde potražnja na tržištu još nije toliko razvijena. To podrazumeva efikasnost resursa i upravljanje zaštitom životne sredine, ali i sofisticirane usluge vezane za poslovanje, marketing i brendiranje, kao i inženjerska rešenja i pitanja informacionih i komunikacionih tehnologija. Banka će kroz Program razvoja preduzeća podržati prenos upravljačkih veština i specifičnih znanja u industriji i radiće sa preduzećima srednje veličine koja imaju dobar potencijal za izvoz i rast. To će im pomoći da uvedu međunarodne standarde korporativnog upravljanja i da internacionalizuju svoje proizvode tako što će olakšati pristup preduzeća najboljoj međunarodnoj praksi, što će pomoći u razvoju plasmana i marketing strategija i uspostavljanju veza sa tržištem EU. Rad Tima za pružanje pomoći malim preduzećima biće dopunjen obukama i ostalim aktivnostima uskladjenim potrebama grupa kompanija, konsultanata i lokalne podrške MSP u cilju maksimalnog učinka ovog programa na tranziciju u Srbiji. Tim za pružanje pomoći malim preduzećima će imati za cilj da promoviše najbolje međunarodne prakse u prioritetnim sektorima kroz promovisanje primera uspešnih poduhvata i kroz obuke. Program poslovnog savetovanja će se takođe koncentrisati na razvoj održivog i komercijalno isplativog tržišta poslovnih savetodavnih usluga. Aktivnosti će obuhvatiti:

57

(i) promovisanje poslovnih savetodavnih usluga, posebno u slabije razvijenim područjima, kao i podsticanje tražnje za sofisticiranijim konsultantskim uslugama;

(ii) proširivanje konsultantskih kapaciteta usredsređenih na obuke u prodaji i marketingu, upravljanju projektima, poslovnu dijagnostiku i osnovne konsultantske veštine, kao i efikasno korišćenje resursa, i

(iii) MMSP obuke, koje će se uglavnom baviti rešavanjem opšteprisutnih problema kao što su nedostatak podrške ženama u biznisu, efikasnosti pri korišćenju resursa i upravljanja životnom sredinom, informacione i komunikacione tehnologije, inovacija i finansijskog menadžmenta.

Osim toga, Poslovne savetodavne usluge će dalje saradjivati sa relevantnim lokalnim institucijama na jačanju institucionalne podrške kako bi se dugoročno pružila održiva pomoć ovom sektoru.

58

ANEKS 5. - TEHNIČKA SARADNJA OBEZBEĐENA SREDSTVA ZA TEHNIČKU POMOĆ OD STRANE DONATORA POSREDSTVOM EBRD-A, 2007-2013 (januar-jun)

Donator Obezbeđena sredstva za tehničku pomoć (u evrima)

Austrija 724.599 Kanada 268.492 Srednjeevropska inicijativa (Central European Initiative) 350.000 Češka Republika 350.000 Specijalni fond akcionara EBRD-a (EBRD Shareholder Special Fund) 4.090.929 EU 5.724.423 Zajednički evropski fond za zapadni Balkan (European Western Balkans Joint Fund) 2.700.000 Francuska 402.020 Nemačka 250.000 Grčka 41.100 Irska 52.000 Italija 731.706 Luksemburg 86.329 Holandija 1.938.537 Portugalija 450.000 Španija 244.500 Švedska 1.458.734 Taipei Kina 102.500 Fond za zapadni Balkan (Western Balkans Fund) 2.757.059 Ukupan iznos 22.722.928

59

OBEZBEĐENA SREDSTVA ZA TEHNIČKU POMOĆ PO SEKTORIMA POSREDSTVOM EBRD-A, 2007-2013 (januar-jun)

Sektor/Tim Obezbeđena sredstva za tehničku pomoć (u

evrima) Razvoj malih i srednjih preduzeća *

SBS 8.809.522 Poljoprivreda 344.047

Pomoć preduzećima 35.580

Glavni Ekonomista Glavni Ekonomista 4.650 E2C2 E2C2 250.000 Životna sredina Životna sredina 540.912 Finansijske institucije Finansijske institucije 1.543.386 LTT LTT 777.839 Infrastruktura MEI 10.416.992 Ukupan iznos 22.722.928

Napomena: vrednost obezbeđenih sredstava bazira se na podacima uzetih na kraju godine ili perioda za svaku godinu. * Ova kategorija obuhvata direktnu pomoć malim i srednjim preduzećima i indirektnu pomoć kroz regulatorni dijalog između EBRD, vlasti i komercijalnih/poslovnih udruženja (npr. Investicioni saveti).

60

ANEKS 6. - ODABRANI EKONOMSKI POKAZATELJI Srbija

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 ProjekcijaIzlaz i rashodi (Procenat promena)

BDP 5,4 3,8 -3,5 1,0 1,6 -1,5 2,4Privatna potrošnja 7,9 6,7 -2,8 -0,9 -1,1 -1,9 n,r,Javna potrošnja 13,3 4,1 -1,9 0,4 1,0 1,8 n,r,Bruto osnovnog kapitala 29,7 8,5 -22,1 -5.5 8.4 -3,4 n.r.Izvoz robe i usluga 11,7 9,8 -8,0 15.3 3.4 4,5 n.r.Uvoz roba i usluga 46,6 25,3 -32,5 3.3 20.0 -4,4 n.r.

Tržište rada 1 (Procenat promena Bruto prosečni mesečni prihodi u privredi (godišnji prosek) 21,9 17,8 -3,3 7.5 11,2 8,8. 5,7.Realni rast plata u RSD 15,2 5,7 -10,3 1.5 n.r. n.r. n.r.

(U procentima radne snage) Stopa nezaposlenosti (kraj godine) 18,1 14,7 17,4 20.0 24.4 23,1 20,1.Cene (Procenat promena)

Potrošačke cene (godišnji prosek) 11,2 8,6 7,8 5,9 11,3 6,7 7,6Potrošačke cene (kraj godine) 10,2 7,0 6,6 10,4 7,9 12,2 2,2Fiskalni pokazatelji (U procentima BDP)

Javni budzet -1,4 -2,0 -3,7 -3,7 -4,2 -7,1 n.r.Javni prihodi 44,0 42,8 42,2 42,5 40,6 41,7 n.r.Javni rashoci 45,3 44,8 46,0 46,4 44,9 48,7 n.r.Javni dug 34,6 33,4 38,1 46,5 49,5 61,8 n.r.Monetarni i fiskalni sektori (Procenat promena)

Novčana masa (M2, krajem godine) 40,0 1,2 10,6 -6,0 18,9 -1,5 14,4Krediti privatnom sektoru (krajem godine) 40,1 34,1 14,3 25,7 5,7 9,4 -4,8

(U procentima ukupnih kredita) Pokazatelj problematicnih kredita n.r 11,3 15,7 16,9 19,0 18,6 21,1Kamatne stope i kurs (U procentima godišnje)

kamata na depozite u domaćoj valuti n.r n.r n.r. 12,0 10,8 11,9 8,8Kamata na depozite u evrima n.r n.r n.r. 5,3 5,1 4,6 3,0Kamata na kredite u domaćoj valuti n.r n.r n.r. 17,2 17,7 18,7 18,5Kamata na kredite u evrima n.r n.r n.r. 8,5 7,9 7,0 6,5Eskontna stopa 8,5 8,5 8,5 8,7 11,5 10,1 9,5

(Dinara za SAD dolara) Devizni kurs (krajem godine) 53,7 62,9 66,7 79,3 80,9 86,2 83,1Devizni kurs (godišnji prosek) 58,2 55,8 67,6 78,6 73,3 87,9 85,2Spoljni sektor

(U procentima BDP)Tekući račun -7,0 -10,3 -2,7 -2,5 -4,0 -4,1 n.r.Trgovinski bilans -24,9 -26,2 -17,1 -16,5 -16,9 -18,2 n.r.

Izvoz robe 22,4 22,8 20,7 26,6 26,8 29,4 n.r.Uvoz robe 47,3 49,0 37,8 43,0 43,8 47,6 n.r.

Strane direktne investicije 6,4 5,6 4,7 3,1 5,8 0,8 n.r.Bruto rezerve, isključujući zlato (krajem godine) 39,8 25,0 36,6 35,8 38,4 36,4 n.r.Spoljni dug 64,6 62,3 80,3 86,3 74,1 88,1 n.r.

Javni spoljni dug 25,1 17,5 29,4 33,5 31,6 42,9 n.r.Privatni spoljni dug 39,5 44,8 50,9 52,8 42,5 45,2 n.r.

(U mesecima uvoza roba i usluga) Bruto rezerve, izuzimajući zlato (krajem godine) 5,5 7,3 8,7 7,2 8,4 7,1 n.r.Memorandumske stavke (Denominacija kako je prikazano)

Stanovništvo (krajem godine, u milionima) 7,559 7,528 7,528 7,469 7,259 7,259 n.r.BDP (u milijardama dinara) 2.277 2,661 2,720 2,882 3,209 3,386 n.r.BDP po glavi stanovnika (u SAD dolarima) 5.304,4 6.485,4 5.497,2 5.030,1 6.030,4 5.309,4 n.r.Strane direktne investicije (u milionima SAD dolara) 3.460,4 2.959,9 1.963,5 1.321,2 2.713,1 352,6 n.r.Spoljni dug – rezerve (u SAD dolarima) 24.952,2 28.492,6 17.030,1 18.371,6 16.788,1 19.527,6 n.r.Spoljni dug/izvoz robe i usluga (u procentima) 211,3 199,3 273,7 238,7 203,2 221,5 n.r.Novčana masa (M2 krajem godine, u procentima BDP) 26,2 33,2 35,6 41,0 41,8 47,7 n.r.

n.r. = nije raspoloživo

61

ANEKS 7. - RODNA RAVNOPRAVNOST Socijalni razvoj Prema Indeksu socijalne razvijenosti (HDI) za 2012. godinu, tj. kompozitnog indeksa pokazatelja zdravlja, obrazovanja i životnog standarda, Srbija je rangirana na 64. mestu od ukupno 187 zemalja, malo iznad proseka u regionu jugoistočne Evrope. Tržište rada Postojeći podaci za 2012. godinu pokazuju značajne razlike između polova na tržištu rada u Republici Srbiji, na kom žene imaju znatno veću stopu neaktivnosti i nezaposlenosti. Prema Republičkom zavodu za statistiku Srbije, čak 62% žena, u poređenju sa 43% muškaraca, niti je bilo zaposleno, niti je tražilo posao u 2012. godini. Samo je 28,7% žena bilo zaposleno u Srbiji u 2012. godini, što je za skoro 14% manje nego muškaraca, čija je stopa zaposlenosti iznosila 42,8%31. Posmatrano po sektorima, žene se uglavnom bave tradicionalno ženskim zanimanjima, pri čemu su brojnije od muškaraca u uslužnim sektorima i javnoj službi. Za razliku od toga, muškarci se zapošljavaju uglavnom u rudarstvu, proizvodnji, građevinarstvu i transportu. Podaci UNECE ukazali su nisku razliku u zaradama izmedju polova od 4% u 2007. godini, što je znatno ispod proseka u EU koji iznosi 16,4%32. Obrazovanje Ne postoji značajna razlika između polova u obrazovanju, pri čemu devojke u nešto većem procentu pohađaju visoko obrazovanje od dečaka. U 2010. godini, 48% učenika osnovnih škola bile su devojčice, a 52% dečaci, dok su 50% maturanata srednjih škola bile devojke33. Prema podacima UNECE, u 2011. godini 55,6% visokoškolskih studenata bile su žene, a 44,4% muškarci. Žene su se uglavnom odlučivale za tradicionalno ženske oblasti kao što su obrazovni i umetnički fakulteti, društvene nauke, ekonomija, pravo i zdravstvo34. Preduzetništvo i pristup finansiranju Stopa ženskog preduzetništva je niža od stope za muškarce u Srbiji. Prema državnim statističkim podacima 16% žena je samozaposleno u poređenju sa 31% muškaraca35. Pregled poslovnog okruženja i učinka preduzeća (BEEPS) za 2009. godinu pokazuje da je 29% od 388 anketiranih preduzeća imalo žene u svojoj vlasničkoj strukturi u odnosu na 36% u istočnoj Evropi i regionu centralne Azije. 16% preduzeća imalo je žene za menadžere, što je neznatno ispod proseka u istočnoj Evropi i centralnoj Aziji (gde iznosi 19%). Prema istom istraživanju u Srbiji, kreditni zahtevi preduzeća koja se nalaze u vlasništvu žena imaju za 7% veću verovatnoću da budu odbijeni od preduzeća u vlasništvu muškaraca (22,4% za preduzeća u ženskom vlasništvu, u odnosu na 15,3% za preduzeća u muškom vlasništvu).

31 Pregled radne snage 2012, Republički statistički zavod Srbije. http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/96/02/SB_564_ARS_2012+sajt.pdf 32 UNECE, 2007, http://www.unece.org/fileadmin/DAM/stats/profiles2011/Serbia.pdf 33 Republički statistički zavod Srbije, Muškarci i žene u Republici Srbiji, 2011, http://www.gendernet.rs/files/RR_u_brojkama/WomenAndMen.pdf 34 UNECE, 2007, http://www.unece.org/fileadmin/DAM/stats/profiles2011/Serbia.pdf 35 Ibid.