Kritevl (krolere) d'jelovi jarbola koji slule popravljanju kula i smjera hvalanja pripona nil jarbol. Modeme jadrili<:e, neirne. imaju visoke jartlole. pa lIrina brod8 nije dovoljna da se postigne kut koji bi odrlao jafboI usprevnim. Mlnimalan kul koji pripone lrebaju posliti $ jarboiom da bi ga sigurno drtale u verlikalnom poio.taju je 12 . Jarbol, ..eo:

i. mole imali i

GI.!IVIlO Jedro be.modstog {krllnog)llpa SIIstoji Ie jz gijlv8 jedra (m S o!ivenom metalnom plotom). zadnJeg poruba jedra ('I(!nlama). na kOj8fTlu soo!iYeni dtepoYi zalelvice. donjeg poruba ~i bllze jedfll i prednjeg poruba.

PrlpOne {urf/l el dr1:e }srbola s boka, a I)fefIla tome do kojeg d',eia}arbela idu nazivarno ih mala, srednja, velika i 51. Ovi nazivi ovose, naravno. i 0 Vl'$ti ;a.boIa naoo jedrilice (lop mast. 7/8, 9110. samonosiva oputa i 51.). Na;telte su \0 sajla krutog piela i mala rasteZljivosti. a mogu biti i posebno izraaene iz jednog komada valjanjem (pa ih Englezi nazivaju "rod-rigging").

J;ubol vertika lna oblica od drva iii aluminija (u novije doba kod regatnih jedrilica od kaltlona) na ko,u razapinjemo jedra. Jarbol se seslOji iz glave jarbola na vrhu. tijela jarbola i pete jarbola na dnu Ie pnpadajutoh elernenala u ko;e ubrajamo kolotumike. vod~ice. nosa6e kri.teva I dodatnu opremu.

Oeblenjak (bum, donja lanlina) horizontalna oblica koja sa koristi uglavllom", razapinjanje glavnog iedra po donjem hO<izontalnom rubu . Prilikom manevliranja jednlicom preko

I s jedne sirane na drugu

i - bum. j

Skote glavnog Jedra

uzde kojima namje"amo kut glavnog jed.s. prema vjetru

Pomitoe uputkt III zaputklce (p"' ;m. cr)

pridrtsvaju 718 (sed8mosminske) regatne jarbole ,.~

Brod&klzdanilC (kokpit) posada koristi kao osnovni prostOf u kojem boravi i upravlja jedrilicom u plovidbL Sve kontrole. od podigaea I ~ kota, preko ruda kormila j ru¢ice za upravljanje motomm, dorue u kokpit.

Kljune iti bIte (lrd rllnjoll) na pramcu i os knni shde UI privezivanje broda. lid ... iii slabijeg \egtja (aka je laganiji brad u potanjU).

Krmenil ogrilda (/o:rmena murada) Osiguravil posadu u kokpitu , Nil jednoj njenoj strani najteMe poslavljamo potkovu s kOllOpom za spas..vanje oovjeka u moru i notnim svjeUom za oznatavanje utopljenika.

, •

Kormllo JedrlUc:. (Iimun)

slltj usniel'13lvanju broda, a bez obzira na lip {balasmo,. pel'13ljom. vanjsko ... ) ima lisl, slruk (O$OVIna kormila ) i rudo (argolu) .

Brodska vilia (v/nt /, kr/ltef/) shde za prilelanje utevlja na brodu. Velana odnosroo broj ~ OIIisi 0 \l'l!iani i namjeni jedrilice. Villa posl8v1jena n8 kabini slute ugiavnom za rukovanje podigaoma, a Dna na rubu kokpita koristimo za rad $ ;e.drima (skale ie1nog jedra i spinakers). Za iak~ tad koriSll1TlO rul'ice villa (manics), a ve¢a VI~s ImaJu dvije i vire brzina rada. Vitia se okre¢l.l IskljuOvo u smjeru ,

Brodski uiaz (ulaznll bukllpotf. 1II bokll-porf.j sastoji se Iz lIorizonlainog ktiznog dijela I veniiullfl ih vrala, kojill takoder zatvillramo kad jedrenja u te~ Uvjelln'l3, kada postoji opasnosl ad prodora mooa u brad.

Vod podlgatfl (gindil~.)

usloji se iZ konopa kojima poditemo jedra i leoti ~e kro.z jafbol. a do jarbola doIaze preko vodilica i kOOlumika na peb jalbola. utvrlt:uju se pomo¢u razlibbh Vl'Sta Slopeol na ulazu iz kokpiUI u kabinu.

Kliutl hI/JIlt ... Letnog Jedr. 10 $U tine na palubi preko kojih se glal/ni kolotumici lkola letnih jedara, a siuZe za tnmanje ~i kori~lenje letnih jedclra ra.tlotrtih velitma.

Prlleg buma (1IIIng)

mole biti krul i pomitan $ C\IO$trukom lunkdjom: pritozanje iii podizanJ!! burna

Tangun horizonlalna Obl>ca na prednjoj strani jarbola koja slu.!i za razapinjanje spinakera i ~tnih jedara; nazivaju je i deblenjakom spinakera.

, •

Sluplc:1 ogr.de I ogllld.i (muf.d,) glavna Utd8¢a ion Ie dOl zaWte posadu od pada u " ..... -e. Vod,te f80.r1la da visoke ogade Jmetaju genovi U jedrenju, pa !ada \rebate postupati obzlrTlo da ograda ne bi narl~eIa ite!u nermmoj genovi (genovez, denovez. vrsta lelnogjedra) prihkom maneVllr8~ .

Prednji otvor kabine (bllkiJporta l bokiJ-portiJ) sluii Il nuidi i z!! n!!p1JUanje bred!!. Pi' bi mil dimenzije morale bili najmanje ~iri n e Ijudskog hjela. Osnovna mu je namjena os\ljelljavanje i provjetravanje potPi'lublja.

Sidreno apreml'le (provenl flllVUn} sanduk ispod paJube koji se konsli za pohranjivanje pramtanog iii °glavnogo sidra . Na veam ktslaAima u njemu je testa smje~eno sidreno vllio. Mota postojati mogutnost brtvIjenja s gomje Silane i odvod mora s donje.

Pl1ImtaNl ograda (prame.".111 prove". muriJdil) p!'ednji diG ograde, "ajal~ cd inoksa , ~to uCvrite" za palubu, daje momaru na pramcu osIonac prilikom piOilljene letnog jedra. Ponekad ima nagamu SlOpu na vmu, time se oIaktava ulateroje na pramac i i zlldenje s promca.

, •

L.el~ jedra (pretke, nokoVl) I splnakerl imaju gomji podizn i rogalj (ojalan kraj jedra) i uzdene rogljeve Ie eventualno oglavni rogalj, ~ao i zadnji porub (ventam), prednji uta/;n; porub Ie bazu jedra .

, •

Pfl!dn le le lo (pramcanl ado. proven! lua}) pritefe jarbol p1'ema pramcu i sluti za razapinjanje ~tnih jedara odnosno pretki.

SkOlJe. (.tkotin., "lnog Jedra SkOilea (.Ikotin., brilei, br.JeeJspinook.ra uzde kojlma namje!tamo kul jedrilj.a prema ..jetru

KRM A stralnji dio broda

, •

PRAMAC (prOViI) predn;i d io brodil

PALUBA platforma koJa 5e proteie od Jednog do drugog kraja broda, od pramca do krme.

, •

Trup brQda Je tlJelo broda kola ne uklj uf uje jarbol, Jedra te tt n ile I konope koji drte jarboll Jedra.

Vodena IInlJa Je horlzontalna IInlJa koJa dlJeli nadvodnll podvodnl dio broda.

Jarbolje i jedrilje broda zajedoo S opulom Ij . uiadi jarbola I jedara oazova st! s oas! (takelala ).

, •

OPUTAja uiad jarbola I jadara.

Nepomlfna O!)ula ,Iui l ... " " '"Joo I ko,nlka , za drlanje krlleva II. Na modernim jedrilicama fltava Je oputa za tegnuta stezatlcama.

OPUTAja uiad jarbola I jadara.

Nepomlfna O!)ula ,Iui l ... " " '"Joo I ko,nlka , za drlanje krlleva II. Na modernim jedrilicama fltava Je oputa za tegnuta stezatlcama.

OPUTA je uud Jarbola i jedara.

~::~;:' ;~~:,::~:~~111 v .... aiu!i upravijanju 1: namjeitamo u loku