8/22/2019 Stepanova o.konstruktivizmu

1/4

Varvara Stepanova

O KONSTRUKTIVIZMUOpta teorija konstruktivizma

I. Konstruktivizam kao ideologija a ne umetniki pravac

Pre svega treba utvrditi da je konstruktivizam nova ideologija u oblasti ljudske

delatnosti koja se do sada nazivala umetnost. To nije umetniki pravac koji bismomogli formulisati kao novo tretiranje umetnike forme, u datom sluaju zasnovane naopinjenosti i oduevljenju mainskim formama industrije.

Ovakav zakljuak o konstruktivizmu ne bi ga izveo iz podruja umetnikihpravaca.

Konstruktivizam, meutim, nije pokuaj prerade estetike ukusa u industrijsku

estetiku, ve pokret protiv estetike i svih njenih manifestacija u razliitim oblastimaljudske delatnosti.Konstruktivizam se uglavnom ispoljava kao izumiteljsko stvaralatvo,

obuhvatajui sve one oblasti u kojima se pojavljuje pitanje spoljanje forme i gdeovek rezultate svoga miljenja graenjem ili konstruisanjem treba da realizuje za

praktinu primenu.

II. Konstruktivizam kao promena "umetnike delatnosti" u intelektualnuproizvodnju

Konstruktivizam je produkt revolucionarnih traganja za novom sveu u

umetnosti. Ako podvrgnemo kritikoj analizi stvaralaki proces umetnosti najnovijegvremena, zapaziemo u njemu postojanje novih elemenata koji menjaju itav karakterumetnike delatnosti.

1. Graenje slike na osnovu tehnike nunosti, odbacujui unutranju duhovnununost.

2. Prelazak sa predstavljanja i kontemplacije na aktivnu delatnost i

proizvodnju.

Umetniko delo (kao ideja + njena materijalizacija) jeste rezultat percepcije inaina gledanja oveka na spoljanje forme sveta, i zadatka umetnosti da formiraideal lepote za datu epohu.

Percepcija formi spoljanjeg sveta prelamala se kroz unutranji ili "duhovni

svet" oveka i na taj nain je nosila tragove njegove religiozne i filozofske kulture.Stoga su se u delu reavali problemi idealno-harmonine lepote filozofskog

idealizma, koji sumnja u realnost postojeeg sveta i tome suprotstavlja iluzijeindividualne svesti - "svest uopte", kao neto objektivno realno.

Budui materijalistika u sredstvima svoga izraavanja, predstavljakaumetnost je bila najizrazitiji i najpotpuniji izraz svoga vremena, i tokom procvata

idealistikog pogleda na svet s neobinom tanou je beleila i konkretizovalaidealistike sanjarije.

Ideal spoljanje lepote, obavezno harmonine i simetrine, postaje aksiomzahvaljujui dvehiljadugodinjoj kulturi, i gotovo se pretvara u uroeni instinkt.

Eksperimentalno saznanje kao "aktivno miljenje" - ne kontemplacija vedelovanje savremene epohe - stvara u umetnosti analitiki metod koji rui svetu

8/22/2019 Stepanova o.konstruktivizmu

2/4

vrednost dela kao neeg jedinstvenog, unikatnog, putem razotkrivanja njegovihmaterijalnih osnova.

Trenutak naputanja predstavnosti u umetnosti podrio je sadraj umetnikogdela perioda filozofskog idealizma.

U sliku su uli novi principi rada - razvijanje majstorstva i reavanje

specijalnih profesionalnih problema.Formalni prilaz suprotstavlja se duhovnosti i idejnosti, a delo se pretvara u

ogledni laboratorijski rad i eksperiment.

Umetniko delo koje slui za odmor i uivanje ne postoji.Ta revolucionarno-ruilaka delatnost, koja je ogolela umetnost do njenih

osnovnih elemenata, dovela je do pomaka u svesti umetnik, postavivi pred njih

problem konstrukcije kao svrsishodne nunosti. Rezultat daljeg shvatanja rada prema

principu svrsishodnosti bilo je oblikovanje nove ideologije u konstruktivizam.

Kontemplativna i predstavljaka delatnost umetnosti prelazi u aktivni svesnirad, ruei tako do sada postojei pojam duhovnosti stvaralakogprocesa umetnika.

Industrija i tehnika koje se neprekidno razvijaju - iznenaujui nas na svakom

koraku neoekivanou svoje spoljanje forme koja nema pandan u prirodi i protivreijoj - ine nemoguim uspostavljanje ideala lepote spoljanje forme za savremenuepohu. Na taj nain jedna od funkcija koje ulaze u sastav umetnike delatnosti kaorealizacije ideala lepote, otpada i primorava umetnika, kao majstora formi i struktur,

da ide u industrijsku proizvodnju radi primene svojih objektivnih znanja, jer njegova

vanivotna delatnost (predstavljanje i izrada konkretnih formi za dati trenutak) gubi

znaaj usled stalnosti industrije koja od umetnosti ne oekuje kanone forme. Prvi put tokom itave istorije umetnosti problem umetnike forme reava se

nezavisno od nae idealne predstave o spoljanjoj lepoti.

Atavizam "lepote izvan vremena i prostora", koji nam je preostao od

idealistikog pogleda na svet, sa svojim nepromenljivim estetskim doivljavanjem,unitio je analitiki metod, koji radi na razliitim elementima i materijalnimzadacima, a ne otkriva ideje po sintetikom principu.

Sada sistematizujemo faktore koji su uslovili novu svest konstruktiviste.

1. Razvoj industrije i tehnike.Doveo je do raspada pojma harmonizovane lepote koja polazi od prirode. Niz

pronalazaka novih predmeta i aparata, u svojoj osnovi nevezanih za prirodne forme i

usmerenih na savlaivanje prirode, daje mogunost da se u delu izgradi umetnikaforma na pojmu "vetakog".

Pojava u tehnici neobinih kontrastnih i disonantnih formi strukture, neobinihza prirodu - primeri postizanja ravnotee ne samo pomou trivijalnog principa

piramide ve, naprotiv, kao na kranu, gde trougao stoji na otrom uglu sa proirenimdelom nagore - poljuljala je konvencionalna shvatanja kompozicije u umetnosti.2. Materijalizam i eksperimentalno saznanje.

Proizvodi pomake u samoj sutini delatnosti umetnika, menjajui pogled nastvaralatvo kao kontemplaciju i predstavljanje, te postavljajui pred njega problemaktivnog svesnog rada - dalje sledi proizvodni proces kao konkretizacija tog rada.

3. Niz otkria u nauci i tehnici druge polovine 19. i poetka 20. veka utvrujese u umetnosti reavanjem formalno postavljenih zadataka prema tehnikoj nunosti.Pojavljuje se pojam "majstorstva", "umenosti" kao druga izvedenica od rei"umetnost".

4. Socijalne pretpostavke, koje su istakle nenormalnost poloaja umetnosti kao

specifine funkcije usled njene odvojenosti od opteg kretanja i razvoja socijalnogivota, te estetiarenja, to se u najboljem sluaju granii s dekorativnou.

8/22/2019 Stepanova o.konstruktivizmu

3/4

Dakle, svi ovi faktori doveli su konstruktivizam do zakljuka da se sutinaumetnike delatnosti temeljno menjala od duhovne predstavnosti ka svesnomaktivnom delovanju.

Svesnost te nove delatnosti jeste posebno uoljiv moment. Podsvesnonadahnue (sluajna pojava) prelazi u organizovano delovanje.

Intelekt jeste naa polazna taka, on nam zamenjuje "duu" idealizma. Stoga i konstruktivizam u celini jeste intelektualna proizvodnja (a ne samo

miljenje), nespojiva s duhovnou umetnike delatnosti.

III. Odbacivanje umetnosti i nekontinuiranost umetnike kulture ukonstruktivizmu

Konstruktivizam je proanalizirao "sutinu umetnike delatnosti" i u njoj otkrionove momente o kojima se govorilo napred; dalja analiza realne konkretizacije tihmomenata u umetnosti pokazala je da umetnost, zbacivi sa sebe okove religije i

filozofije, nije mogla da se udalji od estetike, koja ju je dovela do teze o

samodovoljnoj vrednosti slike. Drugim reima, analitiki metod u umetnosti nijeprimenjen u smislu njegovog opteg znaenja savremenog principa naeg miljenja,ve samo kao dodatak u skladu sa samodovoljnim zakonima umetnosti, tj. zakoniumetnosti ostali su kao i ranije posebno izdvojeni od celokupnog ostalog ivota.

Slika kao samodovoljna vrednost jeste sadraj umetnosti koji se ne d

proceniti, u kome su religija i filozofija zamenjeni istom estetikom. Kako je tekoodbaciti atavizme koji u nas dospevaju zahvaljujui vaspitanju, a koje zatim nasledno

prenosimo.

Sruena je religiozna svetost, pojavljuje se estetska svetost koja ne moe da se

brani na drugi nain nego pozivanjem na pretke...

ak ni formalni zadaci i majstorstvo, dovedeni do visokih granica, nisu pruilimogunost da se spozna znaenje svega to se u umetnosti deava i njen cilj.Na taj nain put umetnosti bez konstruktivizma, ak i u svojim formalnim

dostignuima, nosio je skrivene estetske crte "umetnosti radi umetnosti" u oblikumajstorstva radi majstorstva. Cilj nije bio shvaen i odbaeni idejni sadraj (koji ja

posmatram kao realnu vitalnost umetnosti u prolosti) bio je obilato prekrivenestetikom.

To govori o sloenosti same umetnike delatnosti za savremenu kulturu.Postojanje estetike kao podreujueg principa, ak i prilikom analitikog

metoda rada, zadrava u umetnosti nepromenjenom njenu osnovnu specifinu crtu,ostvarenje ideala oveanstva putem iluzornosti platna slike.

Konstruktivizam se stoga pribliava odbacivanju itave umetnosti u celini,dovodei u sumnju neophodnost specifine umetnike delatnosti kao stvaraocasvetske estetike.

Jer konstruktivizam stoji u kontinuitetu umetnike kulture, ako se prireavanju formalno postavljenih zadataka u umetnosti termin "tehnika nunost"tumai u prenosnom smislu -preko estetike razuma, i na taj nain iskljuuje estetikukao nepotrebno i izmiljeno omamljivanje.

I nekontinuiranost umetnike kulture za konstruktivistika zdanja takoe seodbacuje usled njenog atavistikog karaktera - estetskog reavanja formalnih

problema.

8/22/2019 Stepanova o.konstruktivizmu

4/4

IV. Socijalna teorija konstruktivizma

Oslobodivi se estetskih, filozofskih i religioznih naslaga, umetnost nam

ostavlja svoje materijalne osnove koje e od sada organizovati intelektualnaproizvodnja. Princip organizovanja jeste svrsishodna konstruktivnost u kojoj e

estetiku zameniti tehnologija i eksperimentalno miljenje.Konstruktivizam se u specijalnom znaenju formira od tri aktivna postupka -

tektonike, konstrukcije i fakture.

Tektoniku konstruktivisti uzimaju umesto pojma "stil". Monumentalnost

umetnikog dela stvorila je pojam vene lepote izvan vremena. Osnovna odlikadananje epohe jeste privremenost - prolaznost...

Polazei od ovoga ne moe se biti organski vezan za epohu ako ne uzima uobzir i ne osea njeno pulsiranje - puls dananjeg dana jeste delovanje i promena.

Suprotstavljajui tektoniku "monumentalnom stilu prolosti", konstruktivizamprimenjuje izvestan ideoloki prilaz radu.

Svaki zadatak moe se reiti i monumentalno i tektonski. Tektonika je prilaz

zadatku na osnovu sutine samog zadatka, nezavisno od stila epohe. Budui ideolokosvojstvo, tektonika ne moe postojati van iskustva, tj. bez konstrukcije i fakture.

Razliku u odnosu na monumentalnost takoe ini i dinaminost tektonike,koja se menja im se promeni sredina ili neki od uslova i eksperimenata.

Tektonika kao princip jeste rezultat eksperimenta. U datom sluaju nju diktiraproizvodnja, jer materijal se usavrava, iskustvo i znanje rastu, te stvaraju nove uslove

i mogunosti formulisanja zadatka.Ako, uzimajui u obzir sve kvalitete materijala, izradi stvari priemo sa

organske strane - prii emo tektonski. Odatle i prilaz odreenju tektonike kaoizvesne organinosti, tavie neprekidne organinosti

Te neprekidne organinosti do danas nije bilo, i stil, rastapan u poetkutektonski u odnosu na zahteve epohe, prelazio je u spoljanju formu, uslovnu za datovreme, koja je kasnije shvaena kao estetska lepota.

Stoga je forma stila postajala princip epohe i problem se reavao od principaka eksperimentu i rezultatu - to jest obratno.

Stil kao organizovana forma epohe, koja se nije kanonizovala u principu ve uspoljanjem ispoljavanju te forme, gubi svoj smisao u epohi industrijske kulture, kada

spoljanja forma nema svoju vrednost usled lakoe njene promene i njeneproizvodnje, i kada su vani samo princip i proces za ije ostvarivanje je data stvarnamenjena.

Pojam monumentalnog stila bio je rezultat dugog zanatskog rada na svakoj

novoj formi i stvari. Danas, kada je parola epohe "privremeno i prolazno", vie nemoe biti monumentalnog stila u smislu oblikovanja nekakvih uslovno-

karakteristinih odlika spoljanje forme u jedinstveni kompleks spoljanje formedananjeg dana - samo ovo i jeste karakteristina odlika - kada je na mesto statinog

predmeta, elementa, postavljena funkcija, delovanje, dinamika-tektonika.

Napetost izmeu prolaznog i monumentalnog razreava se samo formomtektonike kao principom stalne promene.

Ali u toj kratkotrajnosti znaaja svake nove forme nalazi se podsticaj za daljirazvoj i evoluciju. Samo potpuno nerazumevanje trenutka nagoni na traenje podrkeu monumentalnosti, gde se dozvoljava kretanje i levo i desno, ali samo po jednoj

ravni; onaj pak koji uini korak napred, proglaava se da je izvan kontinuiranosti.

V. Stepanova, "O konstruktivizme" (1921)