Независни универзитет Бања Лука

Статут Независног универзитета

Бања Лука

Бања Лука, јун 2007.

2

На основу члана 52. Закона о високом образовању («Службени гласник Републике Српске», бр. 85/06) и чл.12. Закона о измјенама и допунама Закона о високом образовању («Службени гласник Републике Српске». бр. 30/07), те на основу Одлуке Управног одбора Факултета за политичке и друштвене науке о приступању у оквир Независног Универзитета, Управни одбор Независног универзитета за политичке и друштвене науке Бања Лука доноси:

Статут Независног универзитета

Бања Лука

I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

ЧЛАН 1. Предмет нормирања

Овим Статутом ближе се уређују: статусна питања, унутрашња организациона структура, овлаштења и начин одлучивања универзитетских тијела, дјелатност и пословање, начин организације и извођења студијских програма, статус наставника, сарадника, научних радника и радника без наставних или научних звања, статус студената, финансирање рада, као и друга питања од важности за Независни универзитет Бања Лука (у даљем тексту: НУ БЛ).

Универзитет је високошколска установа која нуди академске степене сва три циклуса и која реализује најмање пет различитих студијских програма из најмање три научне области – природних, друштвених и хуманистичких наука.

ЧЛАН 2. Мисија

(1) НУ БЛ је високошколска установа, коју чине организационе јединице: Факултет за политичке науке Факултет за друштвене науке, Факултет за информатику, Факултет за екологију, Институт за социолошка и политичка исртаживања.

које повезивањем научних истраживања, умјетничког стваралаштва, студија и наставе развија науку, струку и умјетност, припрема студенте за обављање професионалних дјелатности на темељу стручних и научних спознаја и метода као и умјетничких вриједности, образује научни и умјетнички подмладак, судјелује у остваривању друштвених интереса студената, те прокламује међународну, посебно европску сарадњу у високом образовању те научној и умјетничкој дјелатности. (2) Своје задатке НУ БЛ остварује у складу са потребама заједнице у којој дјелује. О испуњавању својих задатака, посебно у омогућавању локалним заједницама у БиХ да учествују у изградњи свјетске научне и културне баштине, о свом успјеху у томе НУ БЛ редовно обавјештава јавност. (3) НУ БЛ интегрише одређене функције својих организационих јединица, те путем својих тијела осигурава њихово јединствено и усклађено дјеловање у складу са стратешким и развојним одлукама о академским питањима и о профилисању научних истраживања, те јединствено и усклађено

3

дјеловање у финансијском пословању и правном промету, инвестицијама, развојним плановима, те у наступу према вањским партнерима у научним дјелатностима и високом образовању. (4) НУ БЛ осигурава унутрашњу и вањску мобилност студената и наставника, рационално коришћење људских и материјалних ресурса, развој интердисциплинарних студија, те надзор и стални раст квалитета као и конкурентности наставног, научног, умјетничког и стручног рада. НУ БЛ развија интегрисани информацијски и библиотекарски систем.

ЧЛАН 3. Основна правила дјеловања

(1) Дјеловање НУ БЛ –а засновано је на: - слободи и аутономији стваралаштва, - етичности универзитетских предавача и научних радника, - јавности рада , - интегрисаности у европски систем високог образовања, те повезаности са системом

образовања у БиХ и окружењу, - међународним мјерилима квалитета, - потицању и уважавању специфичности националних садржаја, - заштити интелектуалног власништва, - академским слободама, академској самоуправи и аутономији универзитета, - отворености универзитета према јавности, грађанима и локалној заједници, - недјељивости универзитетског и наставног рада и научног истраживања, односно

умјетничког стваралаштва, - узајамности и партнерству припадника академске заједнице, - европској хуманистичкој и демократској традицији, - поштивању и афирмацији људских права и слобода, - јединству стручног и образовног рада у сврху оспособљавања за специфична стручна знања

и вјештине, - концепту цјеложивотног образовања, те - интеракцији са друштвеном заједницом и обавези развијања друштвене одговорности

студената и других чланова академске и научноистраживачке заједнице. (2) Универзитетски наставници, научни радници, сарадници и студенти држе се у свом раду, дјеловању и понашању на универзитету, моралних и етичких начела, начела научне истине и критичности, те се понашају тако да не штете угледу Универзитета.

ЧЛАН 4.

Уставни оквир дјеловања (1) НУ БЛ и његове организационе јединице обављају дјелатности од посебног интереса за Републику Српску и БиХ у подручју науке и високог образовања и омогућавају држављанима БиХ и других држава остваривање уставног права на стицање високог образовања. (2) Страни држављани уписују се на студиј под једнаким условима као и држављани БиХ.

ЧЛАН 5. Неповредивост простора

(1) Простор Универзитета је неповредив. (2) Полиција и други органи за гоњење и спречавање кривичних дјела без одобрења ректора или лица које он овласти, немају приступ Универзитету. (3) Претрагу простора Универзитета може изузетно одредити само надлежни суд ако су испуњени услови прописани Законом о кривичном поступку. (4) Претрага простора Универзитета може се предузети без присуства ректора, односно лица које он овласти, само ако се они без оправдана разлога нису одазвали правовременом позиву.

4

II ДЈЕЛАТНОСТ УНИВЕРЗИТЕТА

Члан 6. Универзитет ће обављати сљедеће дјелатности: 80302 Високо образовање 80420 Образовање одраслих и остало образовање, на другом мјесту напоменуто 22110 Издавање књига, брошура, музичких књига и других публикација 22120 Издавање новина 22130 Издавање часописа и сличних периодичних издања 22140 Издавање звучних записа 22150 Остала издавачка дјелатност 22210 Штампање новина 22220 Штампање на другом мјесту непоменуто 22230 Књиговезачки и завршни радови 22240 Припремне дјелатности у вези са штампањем 22250 Помоћне дјелатности у вези са штампањем 22310 Репродукција звучних записа 22320 Репродукција видео-записа 22330 Репродукција рачунарских записа 72100 Пружање консултантских услуга у вези с рачунарском опремом 72200 Остале консултантске услуге и израда софтвера 72300 Обрада података 72400 Израда и управљање базама података 72600 Остале рачунарске сродне дјелатности 73201 Истраживање и експериментални развој у друштвеним наукама 73202 Истраживање и експериментални развој у хуманистичким наукама 7310 Истраживање и експериментални развој у природним, техничким и технолошким наукама 74130 Истраживање тржишта и испитивање јавног мњења 74140 Пословни и менаџмент консалтинг 74402 Остале услуге рекламе и пропаганде 74850 Секретарске и преводилачке дјелатности 74870 Остале пословне дјелатности, на другом мјесту напоменуто 92511 Дјелатности библиотека 92400 Дјелатности новинских агенција 92720 Остале рекреативне активности, на другом мјесту напоменуте 93050 Остале услужне дјелатности.

III СТАТУСНЕ ОДРЕДБЕ

ЧЛАН 7.

Назив и сједиште (1) Назив Универзитета је Независни универзитет Бања Лука. (2) Сједиште Универзитета је у Бањој Луци, Краља Петра Првог Карађорђевића 103.

5

ЧЛАН 8. (1) Оснивач Универзитета је др Зоран Калинић. (2) Универзитет има својство правног лица. (3) Универзитет је организован као установа и уписан у судски регистар установа код надлежног суда у Бањој Луци, те уписан у регистар високошколских установа код Министарства просвјете и културе у Влади Републике Српске надлежног за високо образовање.

ЧЛАН 9.

Функционална интеграција (1) Организационе јединице Универзитета су:

А) Факултет за политичке науке: 1. Студијски програм за политологију; међународне односе и комуникологију.

Б) Факултет за друштвене науке: 1. Студијски програм за предшколство и разредну наставу. В) Факултет за информатику: 1. Студијски програм за полсовну информатику, софтверско инжењерство и рачунарске науке. Г) Факултет за екологију; 1. Студијски програм за екологију и инжењерство заштите животне средине. Е) Институт за социолошка и политичка истраживања

(2) У складу са овим Статутом, организационе јединице Универзитета из става 1. овог члана преносе на Универзитет задатке из подручја:

- стратегије универзитета , - плана изградње капиталних објеката, - међународне сарадње и - финансирање заједничких служби Универзитета.

(3) У складу са овим Статутом, организационе јединице из става 1. овог члана преносе на Универзитет дио својих задатака из сљедећих подручја:

- набавке из буџета универзитета, - утврђивање полазних елемената за политику плаћања и заједничких критеријума за

колективно преговарање и склапање колективних уговора на нивоу Универзитета и појединих организационих јединица,

- информацијски систем, - библиотекарски систем, - питања студентског стандарда, - реформа курикулума и покретање мултидисциплинарних студијских програма, - увођење ECTS система те студентских исправа, - утврђивање студијских капацитета и уписних квота, - односи са јавношћу о питањима која се односе на овим Статутом утврђене функције

универзитета, - издавачку дјелатност, - унапређење квалитета рада, - покретање научних истраживања и колаборативних научних програма - помоћ студентима у превладавању развојних и академских тешкоћа, те - развој научне инфраструктуре.

6

(4) У складу с овим Статутом, организационе јединице из става 1. овог члана преносе на Универзитет дио својих задатака који Законом о високом образовању Републике Српске припадају Универзитету. (5) Остали задаци остају у надлежности организационих јединица Универзитета.

ЧЛАН 10. Обиљежја

(1) Независни Универзитет Бања Лука има грб, печат, жиг и заставу. (2) Грб НУ БЛ детерминисан је актом Управног одбора Универзитета. (3) Универзитет може употребљавати грб Универзитета са натписом и на енглеском језику.

ЧЛАН 11. Жиг, печат и застава

(1) Жиг и печат Универзитета су у складу са грбом универзитета. (2) О изради, облику и начину употребе жига и печата, те њиховом броју, одлучује Ректор Универзитета . (3) Јавне исправе што их издаје Универзитет овјеравају се жигом или печатом који, осим назива Универзитета, садрже и натпис БиХ, те натписе организационих јединица Универзитета. (4) Застава Универзитета је свијетло-модре боје. Однос дужине и ширине заставе је 2:1. У средини, водоравно положене заставе, чија је ширина уз копље, налази се грб Универзитета са текстом «Независни Универзитет Бања Лука». Промјер грба износи 1/2 ширине заставе.

ЧЛАН 12. Коришћење обиљежја

(1) Организационе јединице Универзитета поред својих обиљежја имају право и обавезу служити се називом, грбом и заставом Универзитета, те их у цијелости или дјелимично уносити у своја обиљежја. (2) У осталим случајевима употребу назива, грба и заставе одобрава ректор.

IV УНУТРАШЊА ОРГАНИЗАЦИЈА УНИВЕРЗИТЕТА

ЧЛАН 13. Организационе јединице универзитета

(1) Универзитет као своје организационе јединице може имати факултете, одсјеке, институте, центре , библиотеку, те друге организационе јединице, које израде наставни и научно-истраживачки рад. (2) Одлуке о статусној промјени у оквиру Универзитета или гашењу појединих организационих јединица Универзитета доноси Управни одбор Унииверзитета већином укупног броја гласова.

ЧЛАН 14. Поступак провођења статусних промјена организиционих јединица

(1) Поступак провођења статусних промјена чланица у оквиру Универзитета или изласка појединих организационих једнница из Универзитета покреће се писменом иницијативом ректора или организационих јединица Универзитета .

7

(2) Иницијатива за покретање поступка статусних промјена подноси се Управном одбору Универзитета уз обавезни Елаборат о оправданости статусних промјена. (3) Прихватање нових кандидата у састав Универзитета могуће је ако потенцијални кандидат потпише Уговор о придруживању и прихвати Статут Универзитета.

ЧЛАН 15.

Поступак одлучивања о оправданости статусне промјене организационих јединица (1) На инцијативу из члана 13. овог Статута, Управни одбор Универзитета именује Комисију за утврђивање оправданости статусних промјена. (2) Комсија из претходног става састоји се од 5 (пет) чланова: Два (2) члана Управног одбора, Два (2) члана именује организациона јединица која заговара статусне промјене, и Једног (1) члана Сената. (3) Предсједника Комисије бирају чланови Комисије између себе. (4) Комисија је обавезна да у року од 60 дана од именовања поднесе приједлог Управном одбору оправданости провођења статусних промјена. (5) На основу извјештаја Комисије, Управни одбор Универзитета доноси одлуку о статусној промјени организационе јединице која заговара промјене уз сагласност оснивача.

ЧЛАН 16.

Универзитет има својство правног лица. Организационе јединице Универзитета немају својство правног лица и истрајан у правном промету под називом Универзитета и под својим називом.

Факултети као научно-наставне јединице Универзитета развијају научно-истраживачки рад као основ наставне дјелатности.

V ОРГАНИ УНИВЕРЗИТЕТА

ЧЛАН 17. Органи Универзитета

Органи Универзитета су: 1. Управни одбор, као орган управљања 2. Сенат, као највише академско тијело 3. Ректор, као орган руковођења.

А. УПРАВНИ ОДБОР

ЧЛАН 18. Управни одбор је орган управљања на Универзитету.

ЧЛАН 19. Управни одбор има девет (9) чланова и чине га представници академског и неакадемског особља и студената. Представнике академског и неакадемског особља бира и именује Сенат, по процедури утврђеној посебним актом који доноси Сенат.

8

ЧЛАН 20. Најмање један (1) члан Управног одбора бира се из реда студената, којег бира студентско представничко тијело, по процедури утврђеној посебним актима.

ЧЛАН 21. Чланови Управног одбора, осим представника студената, именују се на период од пет (5) година. Мандат представника студената траје једну (1) годину.

ЧЛАН 22. Предсједник Управног одбора бира се из реда академског особља.

ЧЛАН 23. Надлежности Управног одбора

1. Утврђује научно-истраживачку, образовну и развојно-инвестициону политику Универзитета

на приједлог Сената и ректора; 2. Доноси Статут Универзитета уз претходну сагласност Министарства; 3. Доноси годишњи програм рада Универзитета на приједлог Сената; 4. Доноси финансијски план на приједлог ректора и врши надзор над његовом реализацијом; 5. Усваја годишњи финансијски извјештај ректора о пословању; 6. Усмјерава, контролише и оцјењује рад ректора у домену финансијског пословања; 7. Доноси одлуку о оснивању других правних лица у образовне и истраживачке сврхе; 8. Доноси општи акт о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста и друге

опште акте у складу са законом и Статутом; 9. Одлучује у другом степену о приговору радника на одлуке органа Универзитета о правима,

обавезама и одговорностима радника из радног односа; 10. Најмање једном годишње подноси оснивачу извјештај о пословању Универзитета и 11. Обавља и друге послове у складу са законом, актом о оснивању и Статутом.

ЧЛАН 24.

Управни одбор доноси одлуке већином гласова укупног броја чланова. Секретар Универзитета је секретар Управног одбора.

ЧЛАН 25.

Поступак сазивања, вођења, одлучивања и друга питања везана за одржавање сједница и начин рада Управног одбора, утврђују се Пословником о раду Управног одбора.

ЧЛАН 26. Чланови Управног одбора имају право на накнаду за свој рад.

9

Б. СЕНАТ ЧЛАН 27.

Опште одредбе о Сенату

Сенат је највише академско тијело које чине представници академског особља и студената. Сенат одлучује о свим академским питањима, а посебно:

1. Одлучује о питањима наставне, научне и стручне дјелатности; 2. Утврђује приједлог Статута уз претходно прибављено мишљење Управног одбора; 3. Доноси општа акта из домена академских питања; 4. Доноси наставне планове и наставне програме додипломског, постдипломског и докторског

студија; 5. Организује постдипломске студије; 6. Бира ректора и проректоре; 7. Врши избор академског особља на приједлог наставно-научног вијећа организационе

јединице; 8. Именује комисије у поступку стицања магистерија и доктората наука; 9. Додјељује звања „професор емеритус“ те „почасни доктор наука“; 10. Даје иницијативу Управном одбору за организовање и укидање факултета и других

организационих јединица на Универзитету; 11. Именује Комисије у поступку израде магистарских радова и докторских теза; 12. Предлаже Управном одбору Универзитета висину школарине и других накнада; 13. Утврђује одговорне наставнике и сараднике прије почетка сваког семестра на приједлог

Научно-наставног вијећа организационе јединице; 14. Одлучује о издавачкој дјелатности и 15. Обавља и друге послове у складу са законом и овим Статутом.

ЧЛАН 28. Сенат чине најмање по један члан из реда академског особља са пуним радним временом сваке организационе јединице, кога предлаже наставно-научно вијеће организационе јединице, представници студената из сваког циклуса студија, у броју који не може бити мањи од 15 % укупног броја чланова сената, које бира студентско представничко тијело

ЧЛАН 29. Ректор и проректори Универзитета су чланови Сената по функцији.

Декани организационих јединица не могу бити чланови Сената.

ЧЛАН 30. Начин рада Сената

Послове из свог дјелокруга рада сенат обавља на сједницама. Сенат може одлучивати ако је на сједници присутно више од половине чланова. Сенат доноси одлуке надполовичном већином гласова присутних чланова, осим ако законом није другачије одређено. У случају подијељеног броја гласова код доношења одлука Сената одлучује глас ректора.

10

ЧЛАН 31. Сенатом предсједава ректор Универзитета. У одсуству ректора, Сенатом предсједава један од проректора, кога одреди ректор.

ЧЛАН 32.

Рад Сената детаљније се уређује Пословником о раду.

Б. РЕКТОР

ЧЛАН 33. Ректор Универзитета обавља послове утврђене законом и овим Статутом, а нарочито:

1. Заступа и представља Универзитет; 2. Организује и руководи радом Универзитета и одговоран је за законитост рада; 3. Доноси појединачне акте у складу са законом; 4. Предлаже опште акте у складу са законом; 5. Предлаже Управном одбору и другим органима Универзитета мјере за ефикасно и законито

обављање дјелатности; 6. Предлаже основе плана рада и развоја Универзитета; 7. Предлаже унутрашњу организацију и систематизацију радних мјеста; 8. Извршава одлуке Управног одбора и других органа Универзитета; 9. Одлучује о коришћењу средстава, за чији лимит треба претходна сагласност Управног

одбора; 10. Одлучује о правима, обавезама и одговорностима радника из радног односа, 11. Подноси Управном одбору извјештај о финансијском пословању Универзитета; 12. Ректор присуствује сједницама Управног одбора Универзитета, без права одлучивања; 13. Наредбодавац је за извршење финансијског плана и 14. Обавља и друге послове у складу са законом и овим Статутом.

ЧЛАН 34. Ректор за свој рад у домену академских питања одговара Сенату, а у домену пословања Управном одбору.

Ректор се бира на вријеме од четири (4) године и може бити поново изабран.

ЧЛАН 35. За ректора може бити изабран наставник у научно-наставном звању редовног професора који се на Универзитету налази у радном односу са пуним радним временом. Јавни конкурс за избор ректора расписује Сенат.

ЧЛАН 36. Поступак за избор ректора покреће Сенат. Сенат именује Комисију за прикупљање пријава за избор ректора. Извјештај Комисије о кандидатима садржи: ЦВ, изјаве кандидата о прихватању кандидатуре и програм рада.

11

ЧЛАН 37. Ректора уз сагласност оснивача бира Сенат тајним гласањем. Кандидат за ректора је изабран ако га прихвата натполовична већина свих чланова Сената.

ЧЛАН 38. У случају привремене спријечености ректора да обавља своје дужности (болест и слично) Сенат овлашћује једног од проректора да обавља дужност ректора за вријеме његове привремене спријечености.

ЧЛАН 39.

Знаци ректорске почасти су ректорски ланац и ректорска тога (огртач).

ЧЛАН 40. Разрјешење ректора

(1) Ректор ће се разријешити дужности прије истека мандата ако:

- сам затражи разрјешење, - не испуњава дужности ректора,

-крши одредбе Устава, закона, Статута, или других општих аката Универзитета, - злоупотријеби положај ректора, - својим понашањем повриједи углед дужности коју обавља, те - трајно изгуби способност обављања дужности.

(2) Одлуку о покретању поступка разрјешења доноси Сенат Универзитета на приједлог оснивача или једне трећине својих чланова. (3) О разрјешењу одлучује Сенат тајним гласањем. Одлука о разјашњењу доноси се натполовичном већином гласова свих чланова Сената. (4) На истој сједници Сената, након доношења одлуке о разрјешењу ректора, доноси се одлука о именовању вршиоца дужности ректора.

Г. ПРОРЕКТОРИ

ЧЛАН 41.

(1) Ректору у раду помажу проректори. Број проректора, њихов дјелокруг те права и обавезе утврђују се Правилником о унутрашњој организацији Ректората. (2) Ректор може овластити проректора да га замјењује у заступању и представљању Универзитета. (3) Мандат проректора траје до истека мандата ректора. (4) За проректора може бити именован наставник Универзитета у наставном звању редовног или ванредног професора. (5) Проректоре именује и разрјешава Сенат на приједлог ректора, натполовичном већином свих чланова. (6) Проректор ће се разријешити дужности прије истека мандата ако:

- сам затражи разрјешење, - не испуњава дужности проректора, крши одредбе Устава, закона, Статута или других општих аката Универзитета; - злоупотријеби положај проректора, - својим понашањем повриједи углед дужности коју обавља, те - изгуби способност обављања дужности.

12

(7) Приједлог за разрјешење проректора подноси ректор или једна трећина чланова Сената, а о разрјешењу одлучује Управни одбор натполовичном већином свих чланова.

VI ОРГАНИ ОРГАНИЗАЦИОНИХ ЈЕДИНИЦА

ЧЛАН 42.

Факултети су организационе јединице Универзитета. Органи Факултета су:

1. Научно-наставно вијеће и 2. Декан.

ЧЛАН 43. Наставно-научно вијеће

Стручни орган факултета је Наставно-научно вијеће (у даљем тексту Вијеће). Вијеће чине: наставници и сарадници са пуним радним временом на факултету, у складу са Статутом Универзитета и представници студената у броју који не може бити мањи од 15% од укупног броја чланова вијећа.

ЧЛАН 44. Вијеће у оквиру своје надлежности:

1. даје мишљење и приједлоге декану о академским, научним и стручним питањима у складу са овим Статутом;

2. даје приједлоге Сенату у вези са промјенама у структури и садржају студијских програма и наставних метода;

3. бира представника у Сенат Универзитета; 4. предлаже програм развоја факултета; 5. обавља и друге послове у складу са Статутом и општим актима факултета.

ЧЛАН 45. Орган руковођења факултета је декан.

Декана именује ректор на приједлог Вијећа. Декан представља факултет и има права и обавезе у складу са овим Статутом. Декан доноси појединачне акте, у складу са законом и овим Статутом. Декан за свој рад одговара ректору Универзитета.

ЧЛАН 46.

За декана може бити именован наставник који је у сталном радном односу са пуним радним временом на Универзитету. Декана именује и разрјешава ректор на приједлог Вијећа факултета. Декан се именује на период од четири (4) године с могућношћу поновног избора.

13

ЧЛАН 47. Декану престаје функција:

- истеком мандата; - оставком; - испуњењем услова за старосну пензију; - ако буде изабран на неку другу функцију неспојиву са функцијом декана факултета; - ако је осуђен на безусловну казну затвора.

ЧЛАН 48.

Декан може бити разријешен дужности прије истека периода на који је именован: - ако буде осуђен за кривично дјело које га чини недостојним вршења функције декана; - ако нестручно и несавјесно врши функцију декана; - ако не извршава задатке предвиђене законом и овим Статутом и тиме наноси штету у већем обиму факултету, односно Универзитету; - због дуже одсутности или спријечености да у дужем периоду обавља ту дужност.

ЧЛАН 49. Декан:

1. организује и руководи радом факултета; 2. одлучује о коришћењу средстава факултета у складу са финансијским планом факултета

одобреним од стране Управног одбора Универзитета; 3. заступа и представља факултет у складу са законом и овим Статутом; 4. извршава одлуке Вијећа факултета и органа Универзитета; 5. доноси акта у складу са овим Статутом и другим општим актима Универзитета; 6. предсједава сједницама Вијећа факултета; 7. даје мишљење о поступку утврђивања систематизације радних мјеста на факултету 8. обавља и друге послове прописане овим Статутом или другим општим актима.

ЧЛАН 50. Факултет има продекане. Број дужности продекана одређује Вијеће на приједлог декана. Продекане именује Вијеће на приједлог декана.

ЧЛАН 51. Декан може да образује комисије или друга радна, повремена или стална тијела, ради давања мишљења и приједлога о одређеним питањима из дјелокруга свога рада.

14

VII ИНСТИТУТ Члан 52.

Институт је организациона јединица Универзитета која обавља дјелатност научно-истраживачког рада (у даљем тексту: Институт).

(1) У складу са одлуком Сената Универзитета Институт може остваривати дио акредитованих студијских програма другог и трећег цикуса студија. (2) Унутрашња организација и систематизација радних мјеста на Институту утврђује се Правилником који доноси Управни одбор Универзитета. (3) Попуњавање радних мјеста на Институту врши се након претходно добијене сагласности Ректора. (4) Након усвајања Елабората о оправданости оснивања Института, Сенат Универзитета именује Матичну комисију за обављање припремних радњи за почетак његовог рада.

Члан 53.

Институт има Научно вијеће (у даљем тексту: Вијеће) као стручни орган, у складу са посебним законом и на основу сходне примјене одредаба овог Статута које се односе на Вијеће факултета, односно академије.

(1) Институтом руководи директор.

Члан 54.

(2) Директора института именује ректор на приједлог Вијећа института. (3) Директор института се бира из реда лица са научним или академским звањем на

институту, на период од четири године, са могућношћу још једног узастопног именовања.

(4) На услове, процедуру и рокове именовања, престанка функције и разрјешења директора, института, сходно се примјењују одредбе овог статута које се односе на декане факултета.

(5) Директор института одговоран је Вијећу института, ректору и Управном одбору Универзитета.

(6) Директор института: а) организује и руководи радом Института; б) одлучује о коришћењу изворних прихода, у складу са финансијским планом

Института, одобреним од стране управног одбора Универзитета; в) обезбјеђује ефикасно, економично и цјелисходно коришћење средстава

додјељених институту од стране Универзитета; г) заступа и представља Институт, у складу са законом и овим статутом; д) извршава одлуке Вијећа Института и органа Универзитета; ђ) доноси акте у складу са овим статутом и другим општим актима Универзитета; е) предсједава сједницама Вијећа Института; ж) предлаже ректору организациону структуру на Институту; з) даје мишљење у поступку утврђивања систематизације радних мјеста у

Институту; и) обавља и друге послове прописане овим Статутом или другим општим актом или

за које је овлашћен од стране Управног одбора Универзитета или ректора.

Члан 55.

Директор Института представља и заступа институт, закључује уговоре и врши друге правне радње у складу са законом, овим Статутом и одлукама Управног одбора Универзитета.

15

Члан 56.

На остала питања од значаја за рад Института сходно се примјењују одредбе овог

Статута које се односе на факултет, односно умјетничку академију.

VIII ОРГАНИЗОВАЊЕ И ИЗВОЂЕЊЕ УНИВЕРЗИТЕТСКИХ СТУДИЈА

ЧЛАН 57. На Универзитету се организује студиј у три нивоа- степена, у складу са Законом. Ови студији се завршавају стицањем одређених квалификација, везаних за опште прописе за сваки циклус, заснованих на исходима учења и стеченим ЕCTS бодовима, а у складу са оквирним квалификацијама на европском подручју за високо образовање и другим међународно признатим степенима високог образовања.

ЧЛАН 58.

Студији на Универзитету се остварују на основу акредитованог студијског програма и акумулирања бодова ЕCTS – Еuropean Credit Transfer and accumulation Sistem.

ЧЛАН 59. Број добијених ECTS бодова, који се односи на предмет студирања, представља квантитативну мјеру рада и активности, неопходних да би студент успјешно завршио студије из датог предмета и да би тиме постигао очекиване резултате. Један (1) ECTS бод одговара активностима у трајању од 30 сати рада студента.

ЧЛАН 60. Звања која се стичу у високом образовању

Високо образовање се организује у три циклуса: 1. први циклус води до академског звања завршеног додипломског студија (тхе дегреее оф

бацхелор), стеченог након три (3) године студије, након стицања свједочанства о завршеној средњој школи – који се вреднује са 180 ЕCTS бодова;

2. други циклус води до академског звања магистра, стеченог након завршеног додипломског студија и траје двије године, а вреднује се са 120 ЕCTS бодова, и то на начин да у збиру са првим циклусом представља 300 ЕCTS бодова и

3. трећи циклус води до академског звања доктора и траје три (3) године, а који се вреднује са 180 ЕCTS бодова.

Један семестар студија износи 30 ЕCTS бодова, у сваком циклусу.

ЧЛАН 61. Завршетком степена првог циклуса, стиче се право на одређену академску титулу, односно стручно звање у одређеној области. Завршетком степена другог циклуса, стиче се академска титула и звање магистар за одређену област. Завршетком степена трећег циклуса стиче се академска титула и научно звање доктор наука у одређеној области.

16

ЧЛАН 62. У међународном промету, и у дипломи на енглеском језику, који је стекао студент из претходног члана, носилац дипломе првог степена (bachelor), назив који је стекао студент другог степена (master), а назив који је стекао студент трећег степена (Ph D).

ЧЛАН 63.

Пријем студената на студије Универзитет гарантује приступ студијама на сва три циклуса, на основама равноправности основама јавног конкурса.

ЧЛАН 64.

Основни услов за упис на први циклус студија је завршено четворогодишње средњошколско образовање у Републици Српској, Дистрикту Брчко и Федерацији БиХ или еквивалентно образовање у сусједним земљама и иностранству.

ЧЛАН 65.

1. Конкурс за упис на студијске програме расписује Универзитет. 2. Број студената за упис утврђује Сенат. 3. Конкурс за упис на студијске програме јавно се објављује.

ЧЛАН 66.

Организација студија Високо образовање се организује као редовни студиј. Начин извођења студија је образовање у сједишту, ван сједишта уз посебно одобрење министарства и образовање на даљину. Универзитет је дужан да организује предаванја и друге облике наставе за све студенте, осим при оствариванју студијског програма на даљину.

ЧЛАН 67.

Универзитет у оквиру своје дјелатности може реализовати програме образовања током цијелог живота, ван оквира студијских програма за које је добио дозволу за рад. Услови, начин и поступак реализације програма из претходног става утврђују се посебним актом. Лицу које је савладало програм из става 1 Универзитет издаје увјерење. Лице уписано на програм из става 1 овог члана нема статус студента, у смислу Закона о високом образовању.

IX СТУДИЈСКИ ПРОГРАМИ

ЧЛАН 68. Студијски програм (наставни план и програм) је скуп обавезних и изборних предмета, са оквирним садржајем, чијим се савладавањем објезбјеђују непоходна знања и вјештине за стицања дипломе одговарајућег нивао и врсте студија. 1. Студијски програм доноси Сенат Универзитета на приједлог Вијећа факултета. 2. Студијским програмом утврђују се назив и циљеви студијског програма, стручни,

академски, односно научни називи, начин извођења студија, бодовна вриједност сваког предмета, исказана у ЕCTS бодовима и услови за прелазак са других студијских програма у оквиру истих или сродних области студија, и др.

3. Студијски програми налазе се у прилогу овог Статута у чине његов саставни дио.

17

4. Измјене студијског програма врше се по поступку утврђеном за његово доношење. 5. Измјене студијског програма, које не захтијевају корекције веће од 20 ECTS бодова не

подлијежу претходној акредитацији.

X ОПШТА ПРАВИЛА СТУДИРАЊА

ЧЛАН 69 .

1. Настава на Универзитету се организује и изводи у току школске године, која почиње 01, октобра и траје дванаест (12) календарских мјесеци.

2. Студијска година се организује у два (2) семестра: зимском и љетњем, у којима настава траје по петнаест (15) седмица.

3. Календар наставних обавеза у сваком семестру утврђује се посебном одлуком Сената Универзитета.

4. Настава појединачних предмета се по правилу организује и изводи у току једног семестра или једног блока.

5. Наставним планом студија у првом циклусу утврђује се најмање 20. а највише 25 часова наставе седмично.

ЧЛАН 70.

1. Обим студијског програма који се изводи у једној години изражава се збиром ЕCTS бодова. 2. Сваки наставни предмет из студијског програма исказује се бројем ЕCTS бодова. 3. Између различитих студијских програма може се вршити пренос ЕCTS бодова у складу са

критеријима које утврђује Сенат Универзитета, на приједлог факултета. 4. Збир ЕCTS бодова за један семестар износи тридесет (30), односно за једну школску годину

шездесет (60) ЕCTS бодова и представља укупно ангажовање студента, које се састоји од учешћа на настави, као и самосталног рада, а одговара обиму 40-часовне радне седмице током једне школске године..

ЧЛАН 71. 1. Коначна оцјена из сваког предмета се утврђује по завршетку наставе из тог

наставног предмета, на начин предвиђен наставним планом и програмом. 2. Оцјењивање и вредновање успјеха врши се оцјенама од пет (5) до десет (10). 3. Пролазне оцјене су исказане скалом од шест (6) до десет (10). 4. Студент који није положио испит, оцјењује се оцјеном пет (5), с тим да се оцјена не

уписује у индекс и матичну књигу. 5. Студент са тјелесним хендикепом има право на ментора и да испит полаже на начин

прилагођен његовим могућностима.

ЧЛАН 72.

1. Испитни рокови су: јануарско-фебруарски, јунско-јулски и септембарски. 2. Испитни рок у правилу садржи два испитна термина, с правом студента да користи оба

термина.

18

ЧЛАН 73. 1. Послије три неуспјела полагања истог испита, студент има право да на лични захтјев

полаже испит пред испитном комисијом. 2. Формирање испитне комисије и начин полагања испита ближе се одређују Правилником

о студирању.

ЧЛАН 74. 1. Рад студената се прати и оцјењује континуирано у току једног семестра, према

правилима студирања. 2. Оцјењивање се врши додјељивањем поена за сваки облик активности и провјере знања у

току семестра (обавезне наставне активности) и на завршном испиту. 3. Предметни наставник је обавезан да на почетку наставе упозна студенте са

методологијом организације наставе, праћења и оцјењивања, карактером и садржином завршног испита, структуром укупног броја поена и начином формирања оцјене.

4. У структури укупног броја поена, најмање 50% мора бити предвиђено за обавезне наставне активности у току семестра.

ЧЛАН 75.

Препис на студије са истих, односно сродних студијских програма и права по основу мобилности студената, остварују се у складу са правилима које доноси Сенат на приједлог Вијећа факултета.

ЧЛАН 76.

Студијским програмом, који доноси Сенат Универзитета, на приједлог факултета, утврђује се обавеза израде завршног рада студента, ECTS бодови којим се исказује завршни рад, начин припреме и одбране завршног рада.

XI СТУДЕНТИ И ПРАВИЛА СТУДИРАЊА

ЧЛАН 77.

1. Статус студента стиче се уписом на одговарајући студијски програм. 2. Факултети Универзитета могу организовати образовање на даљину, уколико

испуњавају услове за тај вид образовања. 3. Факултети ће детаљно разрадити општим актом потребне услове и критерије

образовања на даљину. 4. Вијећа Факултета доносе одлуку о организовању образовања на даљину, уз

сагласност сената Универзитета.

ЧЛАН 78.

1. Студенти који су примљени и уписани на Универзитет улазе у уговорни однос са Универзитетом.

2. Уговором из става 1 овог члана утврђују се права, обавезе и одговорности студената, услови студирања, права и обавезе Универзитета и факултета цпреме студентима и сва остала питања регулисана овим статутом и другим актима Универзитета.

3. Облик и форму уговора прописује ректор Универзитета.

19

4. Уговоре са студентима прописује декан факултета по овлаштењу ректора универзитета. 5. Након уписа на универзитет студенту се издаје студентска књижица (индекс).

ЧЛАН 79.

Студенти уписани на Универзитет имају право: - да буду упознати са правима, обавезама и дужностима на почетку школске године; - да похађају наставу у складу са наставним планом и програмом, распоредом наставе и испита; - да заврше студиј у року утврђеном студијским програмом увећаним за двије године; - да могу завршити започети студиј прама наставном плану и програму по којем су уписали дати студиј; - да користе библиотеку и друге услуге за студенте, које се налазе на Универзитету; - да искажу мишљење о квалитету наставе и раду академског особља, а да због тога не сносе посљедице; - да учествују на изборима за студентска мјеста, у студентским представничким тијелима и другим тијелима установљеним у складу са овим статутом; - да приступе испитима према унапријед утврђеним критеријима; - на признавање преноса кредита између високошколских установа унутар Републике Српске, односно БиХ, као и ван БиХ, а на основу мултилетарних и билатералних споразума; остварује и друга права у складу са законом и овим Статутом.

ЧЛАН 80.

1. Студент има право приговора на квалитет наставе, оцјену или коришћење других погодности студирања која пружа Универзитет;

2. Студенту се на његов захтјев одобрава мировање права и обавеза, у случају теже болести, упућивања на стручну праксу у трајању од најмање шест (6) мјесеци, његе дјетета до годину дана живота, одржавања трудноће и другим случајевима.

ЧЛАН 81. 1. Студент који није задовољан резултатом испита, ако сматра да испит није обављен у складу

са законом или Статутом може поднијети приговор декану факултета; 2. Студент подноси приговор декану у року од три (3) дана од дана саопштења оцјена; 3. Декан доноси рјешење по приговору студента у року од три (3) дана од дана подношења

пријаве; 4. Против одлуке декана допуштена је жалба наставно-научном вијећу факултета, чија је

одлука коначна; 5. Професор код кога је студент полагао испит, чијим резултатом је незадовољан, не може

бити предсједавајући те комисије.

ЧЛАН 82. Студенти имају обавезу:

- да похађају предавање, семинаре и остале видове наставе, у складу са њиховим статусом; - да се посвете студијама и учествују у академским активностима; - да поштују правила која доноси Универзитет, односно факултет; - да поштују права запосленог особља и других студената.

20

ЧЛАН 83. 1. Студент који није сакупио најмање шездесет (60) ECTS бодова потребних за упис наредне

школске године и коме је преостало да изврши обавезе на једном наставном предмету из студијског програма уписане године, односно семестра, да би скупио овај број ЕCTS бодова, може те обавезе извршити у накнадном року, у складу са правилима студија;

2. У току академске године студент може полагати завршни дио испита из једног предмета највише четири (4) пута: три пута пред предметним наставником, а четврти пут, на лични захтјев студента, пред комисијом коју формира декан факултета;

3. Ако и након четвртог пута не положи испит, студент се поново укључује у наставни процес из тог предмета наредне академске године, у складу са одредбама овог Статута.

ЧЛАН 84.

1. Студент коме је престао статус студента, може поново стећи статус студента под условима: - да Универзитет има просторне, кадровске и друге услове за омогућавање наставка студија, - да студент полаже испите и извршава обавезе утврђене наставним планом који је у примјени у вријеме поновног стицања статуса студента. 2. Право на поновно стицање статуса студента, у складу са претходним чланом, студент може користити само једном у току студија. 3. У одлуци о одобравању поновног стицања статуса студента утврђују се обавезе студента у наставку студија. 4. Одлуку о одобравању поновног стицања статуса студента доноси декан.

ЧЛАН 85. За нарочито добар успјех у студирању, као и достојно репрезентовање Универзитета,

студентима се могу додијелити посебне похвале, награде или стипендије.

ЧЛАН 86. 1. Студенту се након испуњења свих обавеза предвиђених наставним планом и програмом

додјељује диплома о завршеном студију. 2. Уз диплому се обавезно издаје и додатак дипломи, који садржи вјештине, компетенције

и знање носиоца дипломе. 3. Додатак дипломи издаје се студенту бесплатно. 4. Додатак дипломи, на захтјев студента, издаје се и на енглеском језику.

ЧЛАН 87. Статус студента престаје: -када студент заврши студије (дипломирањем), -када се испише с Универзитета (студент коме не мирују права и обавезе и који не упише наредну годину студија, односно не обави упис у исту годину студија, изједначава се са студентом који се исписао са Универзитета), - ако се не упише у наредну годину, односно не обнови исту, - ако не заврши студијски програм у року предвиђеном студијским програмом и другим општим актима, - ако буде искључен са студија из разлога утврђених другим општим актима Универзитета или факултета.

21

ЧЛАН 88. 1. За повреду дужности студент је дисциплински одговоран. 2. Дисциплинска мјера искључења са Универзитета може се изрећи због непримјереног

понашања или злоупотребе. 3. Студент против кога се води дисциплински поступак има право да буде саслушан од

стране Дисциплинске комисије коју формира декан факултета. 4. Одлуку о искључењу доноси Научно-наставно вијеће факултета, на приједлог

дисциплинске комисије. 5. Жалба на одлуку о искључењу може се изјавити Сенату Универзитета, чија је одлука

коначна. 6. Правила којима се уређује дисциплинска одговорност, као и поступак по жалби утврђује

Управни одбор Универзитета.

XIIОРГАНИЗОВАЊЕ СТУДЕНАТА

ЧЛАН 89.

1. Интерес студената Универзитета представља и заступа Студентско представничко тијело. 2. Начин избора и број чланова Студентског представничког тијела утврђује Сенат својим

актом. 3. Право да бирају и да буду бирани за члана Студентског представничког тијела имају сви

студенти Универзитета уписани на студије у школској години у којој се бира Студентско представничко тијело. Мандат чланова студентског представничког тијела траје годину дана.

4. Начин рада и назив Студентског представничког тијела уређује студентско представничко тијело својим актом/статутом.

5. Акт/статут студентског представничког тијела не може бити у супротности са законом и овим Статутом.

6. Уговором између Универзитета и Студентског представничког тијела утврдиће се начин обезбјеђења просторних и других услова за рад Студентског представничког тијела.

22

XIII АКАДЕМСКО ОСОБЉЕ (НАСТАВНИЦИ, НАУЧНИ РАДНИЦИ И САРАДНИЦИ) НА УНИВЕРЗИТЕТУ

ЧЛАН 90.

1. Академско особље на Универзитету ужива потпуну слободу да испитује и тестира примљено знање, да нуди нове идеје и даје контраверзна и непопуларна мишљења, а да се тиме не излаже опасности од губитка запослења или било које друге привилегије.

2. Право академског особља на слободу мишљења и говора може бити ограничени само законом.

3. Академско особље на Универзитету има право да објављује резултате свог истраживачког рада и ужива све академске слободе утврђене законом и општим актима факултета.

4. Академско особље заснива радни однос на Универзитету, у правилу са пуним радним временом, а у складу са законом и општим актима Универзитета.

5. наставник у оквиру 40-часовне радне седмице остварује обавезе образовног, наставно-научног и стручног рада, утврђене планом наставе и научно-истраживачког рада.

6. сарадник у оквиру 40-часовне радне седмице изводи вјежбе, организује колоквијуме, прати рад студената, обавља и друге активности у оквиру наставних планова и програма, извршава обавезе другог и трећег циклуса студија и учествује у научно-истраживачком раду.

ЧЛАН 91.

1. Универзитет додјељује академска звања која могу бити: научно-наставна и умјетничко-наставна.

2. Наставничка звања на Универзитету су: - редовни професор, - ванредни професор, - доцент

ЧЛАН 92. Сарадничка звања на Универзитету су:

- лектор, - виши асистент, - асистент.

ЧЛАН 93.

Услови за избор у звање 1. Минимални услови за избор у сарадничка звања су:

за асистента: - одговарајући универзитетски степен са најмање 240 ECTS бодова и најнижом просјечном оцјеном осам (8); за лектора: - степен другог циклуса (магистериј), односно научни степен магистра наука;

за вишег асистента: - степен другог циклуса (магистериј), односно научни степен магистра наука.

2. Минимални услови за избор у наставничка звања су:

за доцента:

23

- научни степен доктора у датом подручју; најмање три научна рада објављена у признатим публикацијама; показане наставничке способности;

за ванредног професора: - проведен најмање један изборни период у звању доцент, те најмање пет (5) научних

радова објављених у признатим публикацијама, објављена књига и оригинални стручни успјех, као што је пројекат, патент или оригинални метод, све након избора у звање доцента, те члан комисије за одбрану магистарског или докторског рада, или менторство кандидата за степен другог циклуса.

за редовног професора:

- проведен најмање један изборни период у звању ванредног професора, најмање двије (2) објављене, најмање осам (8) научних радова објављених у признатим публикацијама, све након стицања звања ванредног професора, те успјешно менторство кандидата за степен другог или трећег циклуса.

ЧЛАН 94.

Пријевремени избор у звање Више академско звање се може стећи и прије рока наведеног у претходном члану, уколико је кандидат стекао услове за избор у више звање и уколико је провео најмање три (3) године у настави након посљедњег избора, осим за избор ванредног и редовног професора.

ЧЛАН 95. Поступак избора у звање

1. Академско особље бира Сенат Универзитета на основу јавног конкурса. 2. Конкурс за избор расписује се шест (6) мјесеци прије истека времена претходног избора. 3. Конкурс расписује Универзитет, на приједлог Вијећа факултета, и објављује се у медијима. 4. Конкурс се може расписати за наставни предмет или ужу наставну, односно умјетничку

област 5. Сенат, на приједлог вијећа факултета, именује комисију за разматрање конкурсног

материјала и писање извјештаја (у даљем тексту Комисија). 6. Чланови Комисије не могу бити у звању нижем од онога за које се кандидат бира и не могу

бити у сродству са кандидатом. 7. Вијеће факултета, на основу извјештаја комисије, предлаже Сенату једног кандидата за

избор. 8. Прије одлучивања на Сенату, приједлог Вијећа факултета разматра одговарајуће стално

вијеће Сената. 9. Са изабраним лицем Ректор закључује уговор о раду, а о његовом провођењу стара се декан,

односно директор Факултета. 10. Поступак, начин и услови именовања, рад комисије за писање извјештаја и избор, садржина

извјештаја, публиковање извјештаја, рокови поступка избора и друга питања у вези са поступком избора ближе се одређују Правилима која доноси Сенат.

ЧЛАН 96.

1. Организационе јединице могу имати и стручне сараднике у настави и истраживању. 2. Одлуку о пријему стручних сарадника доноси ректор Универзитета на приједлог

руководиоца организационе јединице.

24

Почасна звања и признања

ЧЛАН 97. Почасни доктор наука: 1. Универзитет може додијелити почасни докторат истакнутим научним, културним и другим

јавним особама из земље и иностранства за изузетан допринос у појединим областима наставног, научног, истраживачког, умјетничког и другог стваралаштва.

2. Одлуку о додјељивању почасног доктората доноси Сенат на приједлог Вијећа најмање три факултета у склопу Универзитета.

3. Свечану промоцију почасног доктора обавља ректор.

ЧЛАН 98. Professor emeritus

1. Сенат додјељује звање Professor emeritus посебно заслужним пензионисаним редовним професорима, који су у дужем времену доприносили унапређивању и развоју универзитетске наставе и научно-истраживачког, односно умјетничког рада.

2. Критеријуми за додјелу звања Professor emeritus су: - дуже вријеме успјешно проведено у настави у звању редовног професора (најмање пет (5) година), - научни, односно умјетнички допринос којим је кандидат јавно афирмисао своју струку, - произвођење нових магистара и доктора наука, - произведени насљедници у настави и науци, - већи број публикованих научних књига значајних за струку, - настављен научно-истраживачки рад и послије избора у звање редовног професора, најмање у обиму који га квалификује за такав избор. 3. Сенат Универзитета додјељује звање Professor emeritus сваком редовном професору Универзитета који је члан Академије наука и умјетности Републике Српске. 4. Professor emeritus може да буде ангажован: - као ментор при изради докторских и магистарских радова, те за оцјену и одбрану истих, - као члан у комисијама за избор наставника, - за координацију и рад у научно-истраживачким пројектима, - за извођење наставе на другом и трећем циклусу студирања. 5. Professor emeritus не може бити одређен за одговорног наставника. 6. Поступак избора и услова за Professor emeritus прописује се посебним Правилником, који

доноси Сенат .

ЧЛАН 99. Универзитетска признања и награде

Истакнутим наставницима и другим запосленим радницима Универзитета, који су својим дугогодишњим радом на Универзитету дали посебан допринос развоју Универзитета, као и другим правним лицима и појединцима који су помогли афирмацију и развој Универзитета, могу се додијелити признања у облику повеље, плакете и новчане награде.

ЧЛАН 100.

Ангажовање хонорарних наставника 1. Универзитет, односно организационе јединице у саставу Универзитета, за које то одреди

Сенат Универзитета, могу за извођење наставе ангажовати лице које има академско звање из одговарајуће научне области на другом универзитету, на коме је у радном односу.

25

2. Истакнути стручњак из праксе, са степеном доктора наука, односно истакнути умјетник, може бити ангажован у реализацији дијела наставе наорганизационим јединицама у саставу Универзитета.

3. Одлуку о ангажовању лица из става 1. и 2. овога члана доноси Сенат, на приједлог Вијећа организационих јединица Универзитета.

ЧЛАН 101.

Наставници страних језика и вјештина Наставу страних језика, односно вјештина, на нематичним факултетима може изводити и

наставник страног језика, односно вјештина, који је завршио основне студије или други циклус с најмањом просјечном оцјеном осам (8) и има одговарајуће објављене стручне или научне радове у одговарајућој области и способност за наставни рад.

XIV НЕАКАДЕМСКО ОСОБЉЕ НА УНИВЕРЗИТЕТУ

ЧЛАН 102. 1. Број и структура неакадемског особља, услови и начин избора утврђују се актом о

унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста на Универзитету, коју доноси Управни одбор Универзитета, на приједлог ректора, уз претходно мишљење декана и сагласност оснивача.

2. Ректор закључује уговор о раду са свим запосленим лицима на Универзитету.

XV РАДНИ ОДНОСИ ЧЛАН 103.

1. У погледу права, обавеза и одговорности академског особља и других запослених лица на

Универзитету, примјењују се општи законски прописи, којима се уређују радни односи. 2. Управни одбор Универзитета ће најкасније у року од три (3) мјесеца, након свог формирања,

а у складу са овим Статутом, донијети опште акте којима се уређују радни односи, поступак вођења и утврђивања дисциплинске и материјалне одговорности запослених, поступак додјеле награда и признања заслужним радницима, нормативе и стандарде рада и критерије за награђивање академског и неакадемског особља, као и друге опште акте потребне за функционалан рад универзитета.

3. Општи акти из става 2. овог члана морају бити засновани на законским прописима и подзаконским актима, којима се уређују поједине области из радних односа и не могу бити у супротности са одредбама овог Статута.

4. Организационе јединице могу донијети своја интерна правила из области рада и радних односа, која не могу бити у супротности са правилима Универзитета.

ЧЛАН 104.

1. Ректор Универзитета ће утврђивати оправданост рада, односно постојања сукоба интереса у сваком појединачном случају, ангажовања наставника и сарадника на другим јавним или приватним високошколским установама у складу са законом.

2. У случају ангажовања наставника и сарадника на јавне функције, одлуке ће се доносити у складу са Законом о раду и Законом о сукобу интереса.

26

XVI ЈАВНОСТ РАДА УНИВЕРЗИТЕТА

ЧЛАН 105. 1. Рад Универзитета је јаван. 2. Универзитет је дужан благовремено и истинито обавјештавати јавност о обављању својих

дјелатности. 3. Универзитет обавјештава јавност, путем средстава јавног информисања, давањем

појединачних усмених обавијести, издавањем редовних и посебних публикација, те оглашавањем на огласним плочама и интернетским страницама Универзитета и организационох јединица.

XVII ЕВИДЕНЦИЈА И ЈАВНЕ ИСПРАВЕ

ЧЛАН 106. Евиденције

1. Универзитет води евиденције о: - студентима првог циклуса студија, - студентима другог циклуса студија, - студентима трећег циклуса студија, - испитима, - успјеху студената на крају школске године, - издатим дипломама, - студентима који су завршили студиј прије утврђеног рока, - студентима, носиоцима универзитетских признања, - студентима којима су изречене мјере због повреде обавеза, - лицима која су стекла високу стручну спрему, односно научни степен магистра и доктора наука, - запосленом особљу и особљу под уговором, - избору у звања, - имовини, комерцијалним уговорима, финансијском пословању организационих јединица, - научно-истраживачким и издавачким пројектима и сл., - библиотечким јединицама Универзитета, - свим другим подацима које одреди Управни одбор Универзитета, - и друге евиденције утврђене општим актима Универзитета. 2. Општим актом Управног одбора Универзитета прописаће се начин вођења евиденција. 3. Матичне књиге и евиденције о издатим дипломама трајно се чувају. 4. Заштита података из евиденција, које су личне и повјерљиве природе врши се на прописан начин и у складу са законом о заштити личних података.

27

ЧЛАН 107. Јавне исправе

Јавне исправе које издаје Универзитет су: - диплома о стеченом степену стручне спреме, - диплома о стеченом научним степену магистра и научном степену доктора наука, - додатак дипломи, - индекс, исписница и увјерење о дипломирању, - увјерење о положеним испитима, - увјерење о успјеху на студију и - увјерење о учешћу у појединим облицима стручног усавршавања.

XVIII ПРИЗНАВАЊЕ СТРАНИХ ВИСОКОШКОЛСКИХ ИСПРАВА И ВРЕДНОВАЊЕ СТРАНИХ СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА

ЧЛАН 108.

Признавање страних високошколских исправа је поступак којим се имаоцу те исправе утврђује право у погледу наставка образовања .

ЧЛАН 109.

Универзитет има овлаштење да призна период студирања, потврде, дипломе и степен студија, које је студент стекао – похађао изван територије БиХ, како из разлога наставка студија истог нивоа – степена, тако и због уписа на виши ниво – степен студија.

ЧЛАН 110.

Признавање стране високошколске исправе ради наставка образовања обавља Универзитет на начин и по поступку прописаним Законом, подзаконским актом и Статутом.

ЧЛАН 111.

У поступку признавања старне високошколске исправе узимају се у обзир систем образовања у земљи у којој је стечена та исправа, студијски програм. услови уписа на студијски програнм, права која даје та исправа у земљи у којој је стечена и дтуге чињенице од значаја за признавање стране високошколске исправе.

ЧЛАН 112. Универзитет доноси рјешење о захтјеву за признавање. Против овог рјешења може се у року од петнаест (15) дана поднијети приговор Сенату Универзитета. Рјешење из става 2. овог члана је коначно у управном поступку. Поспупак признавања не спроводи се када је јавна исправа стечена на територији СФРЈ до 27. априла 1992. године. Јавна исправа из става 1. овог члана има исто правно дејство као јавна исправа издата на територији Републике Српске.

ЧЛАН 113. Сенат Универзитета ће посебним актом усвојити детаљне процедуре везане за признавање и нострификацију диплома.

28

XIX ФИНАНСИРАЊЕ УНИВЕРЗИТЕТА

ЧЛАН 114.

1. Универзитет се финансира из властитих средстава. Универзитет стиче средства из: - уплате школарине коју плаћају студенти, - реализације програма научних истраживања, - међународних и домаћих пројеката, - средстава остварених од издавачке и информативне дјелатности, - прихода по основу ауторских права и патената, - поклона и завјештања и - других извора насталих обављањем дјелатности по посебним уговорима.

ЧЛАН 115.

Расподјела буџета Универзитета (1) Средства универзитетског буџета користе се за:

- исплату плата и накнада радника Универзитета, - покриће материјалних трошкова, - међународну сарадњу, - издавачку дјелатност, - развојне пројекте и унапређење дјелатности, - покриће дијела трошкова студентског стандарда, те - покриће осталих трошкова неопходних за обављање дјелатности Универзитета.

ЧЛАН 116.

Правилник о стицању, коришћењу и расподјели средстава Универзитета доноси Управни одбор на приједлог ректора.

XX ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

ЧЛАН 117.

1. Ступањем на снагу Закона о измјенама и допунама Закона о високом образовању и овог Статута сва права и обавезе факултета прелазе на Универзитет, а декани факултета не могу стварати финансијске, правне и друге обавезе под пријетњом материјалне и кривичне одговорности.

2. Имовина коју су факултети стекли прије ступања на снагу Закона о високом образовању и овог Статута остаје и даље на управљању и коришћењу у тим факултетима.

3. На основу усвојеног финансијског плана факултета од стране Управног одбора Универзитета, ректор може дати појединачне пуномоћи руководиоцима факултета да ступају у правне односе и стварају материјалне обавезе до износа утврђеног финансијским планом.

4. Руководиоци факултета су одговорни за савјесно и одговорно коришћење и управљање имовином.

5. Факултети могу располагати имовином из става 2. овог члана само уз претходну сагласност Управног одбора Универзитета.

29

ЧЛАН 118. Мандат постојећих органа Универзитета, односно факултета трајаће до избора нових органа у

складу са овим Статутом.

ЧЛАН 119.

1. Студенти уписани на додипломски студиј до ступања на снагу Закона о високом образовању и овог Статута имају право да заврше студиј према наставном плану и програму који су важили приликом уписа у прву годину студија и да стекну одговарајући стручни, односно научни назив према прописима који су важили прије ступања на снагу Закона о високом образовању и овог Статута.

2. Студенти из става 1. овог члана дужни су студиј завршити у року предвиђеном наставним планом и програмом по којем су започели студиј, увећаном за двије године.

3. Студенти из става 1. овог члана који не доврше студије према старом студијском плану и програму могу наставити студиј према правилима утврђеним Законом о високом образовању и овим Статутом и на њему установљеном наставном програму.

4. Студенти из претходног става овог члана могу се укључити у студијске програме на начин и под условима утврђен Правилима студија Универзитет.

ЧЛАН 120.

Уколико поједина рјешења, која се примнењују у раду Универзитета противурјече позитивним прописаима Републике Српске и БиХ, тада се до њихове промјене примјењују рјешења из позитивног законодавства.

ЧЛАН 121. Након доношења акта о организацији рада и систематизацији радних мјеста на Универзитету, Ректор Универзитета закључиће појединачне уговоре о раду са свим запосленим лицима на Универзитету, у складу са законом и овим Статутом.

ЧЛАН 122. Даном ступања на снагу овог Статута, престаје да важи Статут Независног универзитета за политичке и друштвене науке Бања Лука, бр. ____________ од фебрурара 2006. год.

ЧЛАН 123.

Овај Статут ступа на снагу осмог (8) дана од дана објављивања на огласној плочи Универзитета.

ПРЕДСЈЕДНИК УПРАВНОГ ОДБОРА:

____________________________________ Број: ___________ Датум: јун, 2007.