8/10/2019 Starinar XLII

1/6

Arheoloka svedoenja o Velikoj seobi u Singidunumu

Na mestu iznad ua Save u Dunav, Singidunum zauzima vaan strateki poloaj nagranici Carstva, i od poslednjih decenija IV veka je vie izloen napadima varvara, pogoenim neodoljivim procesom migracija ka zapadu.

Nakon perioda oznaenog upadima populacija koje su ivele na istoj granici Carstva,dogaaji su uzeli maha 375.

Meu tekstovima kasne antike, pisani izvori o Singidunumu nam nude skromne podatkeo istoriji grada i esto zahtevaju kritiku preliminarnu analizu.

Teko je dokumentovati pomou arheolokih nalaza iz istorijskih izvora, koji surekonstruisani iz dogaaja povezanih sa istorijom Singidunum-a izmeu kasnog IV i ranog VIveka. Nedavno, na istoj teritoriji Singidunum-a veina objekata pripadaju istoj materijalnojkulturi toga vremena, a koji su napravljeni u blizini i gde su stratigrafski slojevi poremeeni inepouzdani. to se tie lokaliteta beogradske tvrave (kastrum i naseljena oblast u podnojubrda), savremeni slojevi Velike seobe su retki i isto tako slabo konzervirani zbog specifinestratigrafije terena, koji sadri mnogo kulturnih slojeva iz rimskog perioda, pa sve do krajasrednjeg veka i turskog perioda. tavie, u kastrumu i aglomeraciji se nije oekivalo da sepronau takvi slojevi, jer je to vreme obeleilo pad znaaja i funkcije kastruma, kao i mnogepromene u nainu ivota lokalnog stanovnitva, a njihovo formiranje je mogue samo uodreenim delovima logora. Konano, njihov poloaj jejo vie otean injenicom tehnikeprirode. To su relativno tanki slojevi, esto unitavani tokom nivelisanja u srednjem veku iturskom periodu. Tokom poslednjih nekoliko godina, arheoloka iskopavanja su nam dalaelemente, koji iako rasvetljuju ovaj period, omoguavaju nam da postavimo pitanja okonkretnom datovanju i etnikoj identifikaciji, kao i o aglomeraciji iskopanih nekropola. Za sadapostoje dva horizonta, koja se mogu datovati u IV i V vek, a registrovana su u nekoliko

sondanih istraivanja u jugo-zapadnom delu kastruma i donjem delu grada. Delimino suidentifikovani ostaci aglomeracije federata datovani u kasni IV vek i u prvu polovinu V veka,radionicu za rad rogovima, verovatno iste starosti i dve novije nekropole datovane u drugu

polovinu V veka.

Najbolja slika koja nam obezbeuje stratigrafski poloaj zabeleena je u gradu na osnovunekropole iz druge polovine V veka koja je pretvorena u sloj stanita datovanog u kasni IV i raniV vek. Osnivanje donje vremenske granice ovog horizonta je omogueno zahvaljujuinoviima, njih 227, koji su iz perioda 375 378. god. Ovo unitavanje ranijih aglomeracija semoe pripisati Gotima i njihovim saveznicima.U svakom sluaju datum nam je veoma vaan jerpredstavlja terminus post quem sloja naeg stanitaimajui dostavljene materijalne ostatkeaglomeracije federata. Verovatno je imao graevinu od lakih materijala, drvene kue (ili atore)

iji se tragovi, mogu porediti sa poklopcem pei, a koji jednostavno predstavljaju materijalbeogradske tvrave, iji neki elementi nesumnjivo pripadaju kulturi ernjahov Sintana deMure.

U kastrumu, gde se prvi horizont ne javlja kao poseban sloj, pronaena je ista vrstamaterijala u meovitim slojevima, tokom veeg broja istraivanja.. Moese odmah primetiti da ina drugim lokalitetima na podruju Dunava ima slojeva iz prvog perioda Velike seobe , koje kao iSingidunum, nude materijal dve kulturne grupe, prvi odgovara lokalnoj rimskoj tradiciji, a drugi

8/10/2019 Starinar XLII

2/6

je varvarskog porekla. Teko je utvrditi u kojoj meri ovameavina odraava stepen asimilacije udve kulture, iako smo imali svuda isti intenzitet, moemo uzeti u obzir postojanje enklava istorimske naseljene oblasti ili isto varvarske.Pored toga, prisustvo specifinih elemenatamaterijalne kulture ernjahovSintana de Mure pokazalo se manje vanim u aglomeracijinekropole. U svakom sluaju, ova meavina objekata koji pripadaju rimskoj provincijskoj

kulturi, ili se esto naziva federalna, kultura ernjahov Sintana de Mori, a pojavljuju se obe usloju, potpuno izolovane u Donjem gradu. Tu se pojavljuju kotani eljevi, fibule, narukvice,kope za kai, staklene posude i veliki broj keramike.Ako se ovaj mateijal posmatra u svetlu ovedve navedene kulturne grupe, kultura ernjahov Sintana de Morije predstavljena kotanimeljem polukruno obraenim, velikim brojem primeraka fibula, kao i recipijentima keramike sasjajnom poliranompovrinom i sa geometrijskim ornamentima. Ovi tipovi objekata su vepoznati po nalazima iz drugih nekropola i obuhvataju veliku povrinu od jugo-istoka Rusije iRumunije pa do Nemake, prelazei dunavski region. Sa pojavom ernjahov Sintana naMoriu kulture u Rumuniji do kraja treeg veka obeleavaju je razliite varijante, razliitogperioda i razliitih regiona, ona zavisi prvenstveno izmeu odnosa uspostavljenih posredstvomsaveza glavnih predstavnika Gota i drugih plemena, koja uvode elemente u svojim kulturama, a

nalaze se na rimskim provincijama.Kotani materijal prvog horizonta je vezan iskljuivo za proizvodnju eljeva. Primerci

imaju red zuba sa polukrunom drkom i tipini su predstavnici kulture ernjahov Sintana deMori. Po klasifikaciji S. Thomas-a oni pripadaju tipu III.Njihova proizvodnja je potvrena uBrladValea Seaca-i, Intercisa-i i verovatno u Gorsium-u, meutim, sudei po velikom brojunalaza i njegovom velikom rasprostranjenou, izgleda da moemo proiriti proizvodnju ovevrste eljeva na mnoge druge lokalne radionice u regionu Karpata i Dunava. Samo u Srbijiznamo iz mnogih primera sa lokaliteta u erdapu i ire gledano iz podunavskih zemalja.Primerak iz Singidunum-a (Donji grad), ukraen geometrijskim linijama proizvedenim udarcima,veoma podsea na primerke iz BrladValea Seaca-e, Independenta-e, TirguMures-a,Intercisa-e, Cskvr-a, Vyny Kubn-a i Unterlanzendorf-a, a neki od njih imaju skoro identinuornamentiku. Nakon analogija nalaza, kao i klasifikacije materijala, koji pripada periodu Velikeseobe, ovi kotani eljevi se mogu datovati u kraj IV i poetak Vveka. Kotani eljevi satrouglastom drkom pronaeni su na podruju kastruma 1979. godine.Njihovi ornamenti nudeuobiajene grobne motive koncentrinih krugova koji se mogu pronai i na mnogim drugimprimercima. Slini sluajevi, imaju istu ornamentiku istih dimenzija, pripadaju eljevima satrouglastom drkom i ivotinjskim glavama, apronaeni su u Trves-u i Predjama, a primerakelja u slinom stilu potie iz nekropole Lbny.Ovaj tip eljeva je karakteristian za IV i prvupolovinu V veka, a esto se pojavljuje u zapadnim provincijama.

Najbrojnija otkria su dvoredi eljevi ornamentisani geometrijskim linijama fiksirane nacentralnom delu pomou nitni. Proizvodnja ove vrste eljeva je poela u IV veku, nastavlja se

sve do srednjeg veka sa malim promenama koje se odnose na dekoraciju. Singidunum ima vieprimeraka dvoredih eljeva koji se sastoje iz tri dela, a bie predstavljena nekoliko primeraka izslojeva sa kraja IV i poetka V veka iz kastruma i aglomeracije Donjeg grada.

U vezi sa ovom analizom kotanih eljeva, treba napomenuti otkrie u jugo-zapadnomdelu kastruma radionicu, gde su pravili ili preraivali rogove, mada se ne zna da li je to inproizvodnje gotovih eljeva, ili je tu raen samo prvi postupak izvornog materijala, kao to jesugerisano rezultatima istraivanjasprovedenim do sada. Kako deo ovog kompleksa nije

8/10/2019 Starinar XLII

3/6

ustanovljen na precizan nain tokom iskopavanja, moe se samo pretpostaviti da je pripadaonekoj zgradi, koja je imala zidove od kamenih blokova, koji su kasnije ponovo korieni na ovojlokaciji ukljuujui i zemljane podove, veliki broj domainstava i otpadne jame. Ova i sva drugapodruja sadre veliki broj jelenskih rogova i sirovina koje su delimino ili nimalo obraene. Sviovi nalazi potvruju da je radionica sigurnoobezbedila prvu fazu obrade rogova. U blizini se

mora pretpostaviti i prisustvo jo jedne radionice finalnih proizvoda, to e biti otkriveno novijimarheolokim iskopavanjima.Teritorija Mezije ima nekoliko slinih radionica iz IV i ranog Vveka. Ceo ovaj period, takoe karakterie visoka proizvodnja predmeta od kosti i roga. Postojanje takvih radionica je zabeleeno u Panoniji: Intercisa i Gosium ili fabrika eljeva iuskih rogova za kompozitne lukove u MuntnieBrladValea Seaca ili je bilo moguerekonstruisati proces proizvodnje.

Druga velika grupa predmeta u ovom horizontu su fibule. Kao npr. eljevi sapolukrunom drkomi fibule sa stopastom drkom su jedan od elemenata koji identifikujukulturu ernjahov Sintana na Moriu. Na analogni nalaz od bronze i ukraen linijamatehnikom iskucavanja, s kraja IV i prve polovine V veka, pronaen je u Donjem gradu. Sobzirom na to da se prve varijante ovog tipa pojavljuju krajem III veka i dalje postoje sve do

poetka prve decenije V veka, moemo nai mnogo slinosti u njihovim naseljima i nekropolamakulture ernjahov Sintana na Moriu. Najvie slinih primerka potie iz nekropola MuntnieTirgsor, Spantov, Independenta, Izvorul i PanonijaCskvr.Nalazi slinih fibula, zabeleenisu na teritoriji Singidunuma i njegove okoline, kao i na podruju erdapa.

Ovoj grupi nalaza moemo dodati druge dve vrste fibula karakteristine za drugupolovinu, a posebno za kraj IV veka. To su pre svega broevi u obliku svastike sa krajevimaornamentisanim u obliku glava ivotinja, kao primeri varvarstva drevne umetnosti, i drugi tip sukrstoobrazne fibule koje su se redovno proizvodile u rimskim provincijskim radionicama. Najpresu bile iroko rasprostranjene u regionu Karpata i Centralne Evrope i njihovi proizvodni centri severovatno mogu nai u srednjem i donjem toku Dunava.Iz Singidunuma i njegove okoline

znamo nekoliko nalaza ove vrste, ukljuujui tri primerka otkrivena tokom iskopavanjabeogradske tvrave, koji se po Keller-ovoj klasifikaciji datuju u tip 4A i B od 350. do 380.godine. Ovaj tip ima mnogo slinosti i iroko je rasprostranjen u podunavskim provincijama.

Arheoloka iskopavanja na prostoru beogradske tvrave nisu ponudila nijednu fibulunapravljenu od bronzane oplate. Onapronaena 1963. u Donjem Gradu, naalost ne pratistratigrafske podatke i ne moe se precizno datovati. Bronzane fibule, kao jeftine zamene modelasrebrnih fibula, pripadaju materijalnoj kulturi istonih Nemaca. Varijanta koja ovde predstavljaproblem je sa trouglastom glavom, u obliku dijamanta i sa krunim krakovima na uglovima,poznata je kao tip Braei i karakteristina je za prvu polovinu V veka.

Retke pojasne kope, narukvice i minue ovog horizonta, uglavnom sa bronzanimukrasima, su jeftine. Jedini izuzetak je mala pojasna kopa, koja je pronaena 1961. godine uDonjem Gradu. Napravljena je kombinacijom nekoliko materijala, od kosti do kope, a kopa jepozlaena do vrha, pravougaonog oblika i inkrustovana je almandinom (mineral). Sline kope,esto pravljene od zlata, sa ovalnim ili pravougaonim ploama su brojni nalazi, ukljuujui celuteritoriju Panonske nizije, a najblii primerak naih su iz prve polovine V veka.

Izmeu ostalog, gore pomenuti nalazi, pojasna kopa sa stilizovanim glavama ivotinjase moe pripisati, kao to je i fibula-svastika, varvarskom umetnou kasne antike. Ovaj

8/10/2019 Starinar XLII

4/6

komplet, datovan u sredinu IV veka ima vie analognih modela iz druge polovine IV i poetka Vveka. Osim navijenih narukvica, opletenih od bronze, sa karakteristikama slinim modelimamaterijalne kulture grupe ernjahov Sintana na Moriu, svi pronaeni primerci su tipinipredstavnici rimske provincijske proizvodnje IV veka. Meu njima smo primetili malu narukvicusa vorom, dekorisanu bronzanim navojem, usloju kasnog IV i ranog V veka, lokalizovanog u

Donjem Gradu. Slini primeri ovih narukvica i prstenje slinog oblika, potvreni su u mnogimnekropolama i aglomeracijama kulture ernjahov Sintana na Moriu.Bie navedeno nekolikonarukvica otvorenog tipa, sa suenim ili proirenim krajevima, koje su ukraene. Ove dvevarijante se datiraju u drugu polovinu IV i prvu polovinu V veka, a mogu se nai analogije naveoma velikoj teritoriji, uprkos injenici da je u svim sluajevima bilo oigledno da su lokalneproizvodnje.

Pre obrade keramikog materijala, koji ini najvaniji deo horizonta, mogu se primetitioskudice staklenih posuda, pre svega prisutne su u vidu fragmenata zdela, ukraenih sazelenkasto-plavim takama.

Keramiki materijal, omoguava praenje promena u materijalnoj kulturi iz IV veka,

nakon ukljuenja germanskih plemena kao federalnih trupa.Oigledno je da je to vrstamaterijala, koji po pravilu, predstavlja veinu nalaza, naroito u naseljima slinim naem. Kaonovouvedena metoda, fino polirana keramika, ukraena geometrijskim motivima, verovatno jebrzo usvojena u radionicama lokalnog stanovnitva. Postoji ak mnogo modela kombinovanihtehnika izrade, stilova dekoracija i oblika. Uzevi u obzir sve zajedno, ova keramika ima bliskeanalogije meu nalazima iz panonskih limesa, posebno vojnih kampova Valerija (slojevi izposlednjeg kvartala IV i poetkom V veka), od kojih se slina moezabeleiti i u Singidunumu.Potvrenaje na veini lokaliteta Mezijskih i panonskih granica na Dunavu, gde se pojavljuje ukasnom IV veku, ova keramika i dalje postoji u ovom regionu, razliitih oblika, sve do kraja prvepolovine V veka. U Panoniji je ak otkriveno nekoliko radionica koje proizvode ovaj tipkeramike, kao npr. Pilismarot, Mautern i verovatno Lenifal. Iako iskopavanjima nije potvreno,

ove radionice treba da postoje u Meziji i verovatno u Singidunumu. Analogije ovoj keramici nisuograniene na Panoniju. Zaista postoji velika slinost sa keramikom iz Muntenia nekropole, iuopte sa celim regionom izmeudonjeg Dunava i Karpata. Dimenzije ovih karakteristinihposuda, kao i oblike, kvalitet gline i zavrnu obradu, ponudili smo zbog rimske provincijskeproizvodnje. Ovo je tipino za razvijene oblike druge polovine IV veka, lonci sa izduenimvratom i sferinim trbuhom, ae, avani i krazi oslikani maslinasto-zelenkasto-braon bojom.Takva kombinacija keramikih posuda mogu se nai na raznim lokalitetima, pa i u vidupogrebnih priloga u nekropolama.

Za sada, oblast beogradske tvrave nije ponudila nijednu nekropolu, koja se moe vezatiza kasni IV i prvu polovinu V veka. Napominjemo samo sluajno otkrie grobnice iz Karaburme

iz malo kasnijeg perioda. Sudei po pokretnom materijalu, grobnica verovatnopotie iz novijefaze invazije. Njegovo prisustvo ponovo svedoi o postojanju slinih aglomeracijana na celojteritoriji grada, kao i o tragovima stanita, a ve pomenuto je u susednom naselju Vinjica. Prilozi iz groba na Karaburmi obuhvataju: jednu bronzanu fibulu tipa Braei, od istog srebra sakopom u obliku poliedra, jedan dvoredi ealj, mala posuda od crno-sive terakote, sitnoprefinjene, biserna ogrlica i rimski novi.

Drugi horizont odgovara velikoj invaziji lokalizovanoj u oblasti beogradske tvrave udve nekropole, odnosno u Donjem gradu i kastrumu. Po svom geografskom i stratekom

8/10/2019 Starinar XLII

5/6

poloaju, prvi put je odlian pokazatelj hronologije kao terminus post quem federata, koji suranije bili u pitanju. Iskopavanje jame u sloju stanita , otkrilo je da je zaista ova nekropolaformirana nakon naputanja ovog lokaliteta. Glavno pitanje se odnosi na odreivanjevremenskog intervala koji razdvaja ova dva momenta. Sudei po nalazima iz pogrebnoghorizonta i prilozima, to moe da bude nekoliko desetina godina.

Ova prva nekropola nam daje 16 grobova orijentisanih na razliite naine (JZ-SI grob 7,SI-JZ grob 4, SZ-JI grob 4 i JI-SZ grob 1) i rasporeeni su u 2 reda. U veini sluajeva su saispruenim rukama, savijenim ili ukrtenim, a negde su postavljene na nogama, na telu ili naglavi. Skeleti, od kojih su polovina odrasli, verovatno su lanovi nekoliko porodica, to se moevideti iz grupnih sahrana, gde su sahranjeni jedan pored drugog, jedan iznad drugog i tela dece

koja su sahranjena pored odraslih.Naalost, ova razlika u poloajima pokojnika nije praenairokim spektrom nalaza. Prilozi, bogata i siromana uniforma su ostavljene na sledei nain:pojasna kopa od gvoa, ovalna, u obliku slova D, talasasta na vrhu ( grob 4, 7, 11 i 14), no ifibule od gvoa sa posuvraenom stopom (grob 9), bronzana karika (grob 10), bronzana fibula,polumeseasti privezak i jedna ogrlica.

Varijante pojasnih kopi od gvoa sline naoj,pravljene su tokom veoma dugogperioda. One se nalaze u nekropolama datovanim od IV do VI veka, pa ak i VII veka, samaksimalnim intenzitetom u V i VI veku. Nai primerci imaju slinosti sa onima na irokojteritoriji, posebno u Panoniji. Par fibula sa posuvraenom stopom pronaeno je u jednomdeijem ukopu, na grudima pokojnika i teko se datuju. Takve gvozdene fibule su zaista predmetkoji se datuje u V i prvu polovinu VI veka. U klasifikaciji posle M. Schulze-Drrlam, lunefibule pripadaju tipu Prague, a datuju se u drugu polovinu V veka. Tp je tip karakteristian zateritoriju severno od Dunava. Drugi tip gvozdene fibule je tee datovati zbog toga to je oteenakorozijom.

Grob sa najbogatijim prilozima je grob 16, koji je sadrao telo deteta, koje jekao prilog imalo

privezak, bisernu ogrlicu od staklene paste i bronzanu fibulu. Srebrn polumeseasti privezak, dug1,6 cm, imao je tri granulacijom optoena leita za staklenu pastu. (Milinkovi 197)Oviprivesci su zastupljeni tokom dugog perioda, a nakon stilske i hronoloke klasifikacije M.Tempelmann-Maczynska, na primerak pripada grupi inkrustovanoj almandinom, smatra sekarakteristinim za region centralne i jugo-istone Evrope s kraja IV i tokom celog V veka.Najblie analogije naem primerku su zlatni privesci Gava i Strachotina, koji se datuju u drugupolovinu V veka. Osnovni hronoloki indikator ovog inventara je bronzana luna fibula ija jeromboidna stopa reena na uobiajen nain, ali koja nije imala naglaenu glavu. Njena duinaiznosi oko 4,5 cm. Za nju je, nasuprot miljenju objavljivaa, ipak mogue nai analogije. Jednaveoma bliska fibula, koja nije radioniki dovrena, nalazi se u fundusu Muzeja grada Beograda,dok bi se jo jedna, po svoj prilici takoe iz kastruma, moda takoe mogla pripisati ovom tipu,

ali se u ovom drugom sluaju ne moe izneti kao tvrdnja, poto glava fibule nedostaje. Bronzanafibula iz groba 16 definisana je kao tip Kiev i moe se okvirno datovati u sredinu V veka. Naosnovu svih ovih nalaza, poznija nekropola sa teritorije Donjeg grada moe se hronolokiopredeliti u sredinu i drugu polovinu V veka. (Milinkovi 197, od osnovni...)

Druga nekropola, istraena je na prostoru kastruma, sa 15 sahrana orijentisanih u pravcuzapad-istok, sa malim izuzecima kod pojedinih ukopa. Sadri 12 odraslih i 3 dece, koji supoloeni na leima, u ispruenom poloaju, skrtenih ruku na grudima. Takoe je zabeleenasahrana konja orijentisana u pravcu istok-zapad, a samo 3 ukopa sadre nalaze: grob 10-

8/10/2019 Starinar XLII

6/6

narukvicu od bronze sa stanjenim krajevima, grob 14 - narukvicu od bronze sa proirenimkrajevima, srebrni prsten i pojsanu kopu od kosti i grob 15 - bronzanu grivnu sa proirenimkrajevima, gvozdenu pojasnu kopu, par srebrnih broeva u obliku ptica, tri og rlice od perli inovi Konstancija II.

Kao jeftine kopije modela od zlata i srebra, bronzane grivne krunog preseka, sa

proirenim krajevima, pripadaju tipu rasprostranjenih grivni, koje se datuju od IV do VII veka, sajaim prisustvom u V i VI veku. Drugi tip grivne i prsten slinog stila, takoe se teko datuju iimaju poreklo u materijalnoj kulturi kasnog Carstva. Kotana pojasna kopa sa ploomi vrh odbronze je razvijen oblik primerka bogatog zlatnog doba Huna. Iako je od bronze i kosti, njen

visoko razvijen vrh, direktno vezan za plou, vodi nas do sredine V veka. Znamo iz Rospiuprije pojasnu kopu od kosti, kvalitetnije fakture, sa pozlaenom ivicom, a ukop je sluajnopronaen. Ovaj primerak ima analogije sa materijalom Svnyhz-e i Apahida-e. Pronaen je ipar srebrnih fibula od iskucanog lima na grudima pokojnika, u obliku ptice, verovatno goluba.Pripadaju Vizantiji i svoje najblie analogije imaju meu nalazima iz Nekropole Novi aldorf izperioda 450-500 god. Istom grobu pripadaju tri biserne ogrlice od ilibara i obojene staklenepaste, odnosno deponovane na glavi i grudima pokojnika, zatim minue od bronze, proste

fakture i novi Konstancija II, takoe pronaenog na glavi pokojnika.

Iako nije otkrivena nekropola koja odgovara aglomeraciji naeg prvog horizonta (prviperiod od invazije), ovaj put su stanite pratile dve mladje nekropole, to je uobiajeno. Tragovinam ukazuju na njihovo postojanje, na osnovu retkih nalaza iz tvrave i oko nje. Moemopomenuti bronzanu fibulu sa dijamantskom nogom i trouglastom glavom, koja se moe datovatiu drugu polovinu V i poetak VI veka, kao i bronzana pinceta sa proirenim krajevimakarakteristina za isti period. Ovi nalazi dolaze iz dva sloja, odnosno lokalizovani su uaglomeraciji i kastrumu. tavie, znamoiz Singidunuma nekoliko ve objavljenih nalaza kojidatiraju iz tog perioda.

Teko je odrediti etniku strukturu stanovnitva Singidunuma. Skromni nalazi iz malog brojasahrana, konzervirani u Donjem gradu, i jo nepotpuno istraene nekropole se nalaze ujugo-zapadnom delu kastruma, to nam ne dozvoljava preciznu etniku identifikaciju. Prva nekropolapripada populaciji, koja svoje mrtve sahranjuje u pravcu jugo-istoksevero-zapad, dok druga, upravcu zapad-istok, a novi nain sahranjivanja se pojavljujena poetku V veka, a posebno jekarakteristian za drugu polovinu V veka. Ova nova orijentacija pokojnika predstavlja elementnovog obiaja usvojenog od strane mnogih istono-germanskih naroda, koji se takoe praktikujeod strane lokalnog rimskog stanovnitva. Sahranjeni u ove dve nekropole mogu biti lanovilokalnog stanovnitva, kao i romanizovani Nemci.O prisustvu germanskih obiaja svedoi isahrana konja suprotno od kastruma.