Standardi Razvoja i Ucenja u Ranoj Dobi

0-6 godina

STandaRdi RaZVoJa i UEnJa U RanoM

dETinJSTVU

REPUBLIKA KOSOVO MINISTARSTVO

ZA OBRAZOVANJE, NAUKU I TEHNOLOGIJU

STANDARDI RAZVOJA I UENJA U RANOM DETINJSTVU

0-6 GODINA

Oktobar, 2011

STANDARDI RAZVOJA I UENJA U RANOM DETINJSTVU0-

6 G

OD

INA

2

Ova publikacija je razvijena od strane Ministarstva Obrazovanja, Nauke i Tehnologije Kosova, uz podrku kancelarije UNICEF-a na Kosovu

[email protected]; www.unicef.org / kosovo

Fotografije: Samir Karahoda

Dizajn: www.xhad.net

Oktobar, 2011


0-6

GO

DIN

A

3

SADRAJ

Predgovor ..................................................................................................................................................................................4

Uvod ..........................................................................................................................................................................................5

ta su standardi razvoja i uenja u ranom detinjstvu (06 godina) .....................................................................................7

Vrednosti i naela na koja se oslanjaju SRURD standardi ....................................................................................................7

Oblasti razvoja, odreivanje starosti / starosnih grupa obuhvaenih SRURD standardima ..............................................9

Ko moe da koristi SRURD standarde, za koje svrhe se oni koriste, a za koje ne ..............................................................12

Proces izrade standarda razvoja i uenja u ranom detinjstvu (06 godina) .........................................................................13

Objanjenje termina ................................................................................................................................................................15

Fiziko zdravlje i razvoj pokretljivosti .....................................................................................................................................17

Razvoj jezika i komuniciranja ..................................................................................................................................................33

Socijalni i emocionalni ............................................................................................................................................................45

Razvoj spoznaje i opta saznanja ............................................................................................................................................55

Pristup uenju ...........................................................................................................................................................................71

Literatura ...................................................................................................................................................................................80


6 G

OD

INA

4

PREDGOVOR

Potovani,

Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju je meu svojim razvojnim prioritetima pridalo poseban znaaj i obrazovanju u ranom detinjstvu. Bivajui uvereni da je zatita i ulaganje u ovaj uzrast i u ovaj segment obrazovnog sistema, garantovana investicija i uspeh itavog obrazovnog sistema, izrada dokumenta standarda razvoja i uenja, ini najbolji pokazatelj stalnih napora za poboljanje kvaliteta predkolskog obrazovanja. Dokument o standardima razvoja i uenja su sastavljeni u korist sve dece koja ive u Republici Kosovo, bez obzira na pol, etniku pripadnost, drutveno-ekonomski status, kulturne razlike ili posebne potrebe ili sposobnosti. Ovi standardi imaju za cilj podsticanje, podrku i stvaranje mogunosti i ambijenta koji e podstai optimalni razvoj dece i njihovog uenja. Imajui u vidu sveobuhvatni karakter,

smatramo da e putem ovog dokumenta, rano obrazovanje, sada ve i u sadrajnom aspektu, biti sastavni deo kosovskog obrazovnog sistema. Sadraj dokumenta pomae u boljem shvatanju spremnosti dece na razvoj i uenje. Realizacijom ovog sadraja, stvaranjem drutveno-emotivno povoljne sredine, stvaranjem fizikih i sadrajnih uslova za razliitih razvoj aktivnosti, stimulisanjem igre i zajednikog delovanja dece, ima se za cilj postizanje jo boljeg kvaliteta obrazovnih aktivnosti, bez obzira na to gde se iste sprovode, u porodici, predkolskoj instituciji, centru za zajednice, obdanita ili kolske ustanove. Ove standarde mogu primenjivati svi koji su zainteresovani za rano detinjstvo, znai roditelji, staratelji, vaspitai, pedijatri, strunjaci za razliite razvojne oblasti, kreatori politika i oni koji sprovode politike obrazovanja, kao i ostali akteri koji rade u oblasti ranog obrazovanja dece. Viestrano korienje ovih standarda, ne samo kao uputstva za optimalni razvoj i uenje dece, ve i u isto vreme kao osnova za sastavljanje plana i programa, poboljanje i procenu programa koji se primenjuju u ranom obrazovanju, poboljanje pripreme vaspitaa, izradu programa za roditelje, nacionalno praenje ili podizanje svesti i znanja javnosti o ranom razvoju, ini ovaj dokument veoma znaajni i upotrebljivim. Uvereni da smo ovim dokumentom popunili veliku prazninu relevantnih dokumenata za rano obrazovanje, takoe ispoljavamo uverenje da e sprovoenje iste imati neposredan uticaj na poboljanje rada sa decom, pripremajui ih za kolu i za ivot.

Prof. Dr. Ram BujaMinistar obrazovanja, nauke i tehnologije


0-6

GO

DIN

A

5

UVOD

Kosovo je razvijalo integralni pristup vaspitanju dece u ranom detinjstvu, u kome se veoma prirodno kombinuju proces vaspitanja, zdravstvenog zbrinjavanja, obrazovanja, igranja dece i profesionalna briga za njihov razvoj. U kontekstu predkolskog vaspitanja preduzeti su vani koraci poput izrade Zakona o predkolskom vaspitanju (2006), Optih standarda predkolskog vaspitanja i obrazovanja na Kosovu za uzrast od 3 do 6 godina (2006) i Kurikuluma za predkolsko vaspitanje na Kosovu za uzrast od tree do este godine (2006).

Ovakav sveobuhvatni pristup ranom vaspitanju zauzeo je veoma vano mesto i u stratekom petogodinjem planu 20112016, u kome je Ministarstvo obrazovanja jasno odredilo ciljeve i oekivanja u cilju daljeg poveanja i razvijanja sastavnih komponenti vaspitanja. U tom stratekom planu znaajno mesto zauzimaju sigurnost da sva deca, bez razlike, imaju jednak pristup uslugama koje se nude, podsticaj i promocija alternativnih oblika predkolskog vaspitanja, fokusiranje na poveanje i kontrolu kvaliteta vaspitnog rada sa decom te porast svesti, ne samo kod roditelja nego i nacionalne svesti o velikoj vanosti investiranja u decu ranog doba.

Izraeni dokument o standardima razvoja i uenja predstavlja obeanje da e se na veoma pozitivan nain uticati na sve njegove korisnike. Budui da u ovom dokumentu centralno mesto zauzimaju deca i da je izraen upravo za decu, on je pokazatelj dostignua dece u odreenim oblastima razvoja, a istovremeno nudi modele podrke i podsticanja dece za ostvarivanje ovih standarda. Imajui u obzir da se dokument odnosi na svu decu Kosova, svako od nas moe ga koristiti u funkciji glavnog cilja, kao podrku za bolji razvoj nae dece.


6 G

OD

INA

6


0-6

GO

DIN

A

7

TA SU STANDARDI RAZVOJA I UENJA DECE U RANOM DETINJSTVU (06 GODINA)

Standardi razvoja i uenja dece u ranom detinjstvu (SRURD) predstavljaju formule koje opisuju oekivanja u pogledu ponaanja dece i njihovih sposobnosti odnosno u pogledu njihovih dostignua iz raznih oblasti razvoja i uenja, ukratko ta deca treba da znaju i ta treba da budu u stanju da urade. Glavni cilj ovih standarda je stimulisanje optimalnog razvoja dece, bez obzira na pol, line i drutvene osobine, ekonomski status njihovih porodica, sklonosti ili nivoe sposobnosti. Centralno mesto u standardima razvoja i uenja dece u ranom detinjstvu zauzimaju deca; standardi su izraeni za decu, pa njihovu primenu treba posmatrati kao podrku razvoju dece.

VREDNOSTI I NAELA NA KOJE SE OSLANJAJU SRURD STANDARDI

Osnovne vrednosti na koje se oslanjaju standardi razvoja i uenja dece u ranom detinjstvu (06 godina) jesu:

Individualnost. Svako dete je unikat. Razlike izmeu dece treba upoznati, shvatiti i potovati.

Samostalnost. Samostalnost i odgovornost deteta treba podsticati, potovati i ceniti.

Samopouzdanje, pozitivan stav o sebi. Samopouzdanje i unutranja motivisanost pomau detetu da se suoava sa ivotnim izazovima.

Kompletan razvoj deteta. Maksimalni mogui kvalitet razvoja svih postojeih potencijala.

Razvoj komunikativnih sposobnosti. Osnovna vrednost na kojoj poivaju sve druge vrednosti.

Kreativnost. Svako dete u sebi ima potencijale, a dunost odraslih je da istrauju, podstiu i razvijaju potencijale deteta.

Potovanje i ljubav prema zemlji / pripadnost. Svaki pojedinac je graanin odreene zemlje i odreene kulture, koju treba da poznaje i kojom treba da se ponosi.

Socijalna odgovornost. Kao drutveno bie, svako dete treba da se upozna sa drutvenim normama, svojim pravima i odgovornostima.

Osnovna naela na koja se oslanja realizacija sadraja standarda razvoja i uenja


6 G

OD

INA

8

Ravnopravnost. Standardi razvoja i uenja dece u ranom detinjstvu izraeni su za svu decu Kosova i prema ovom naelu deca se tretiraju ravnopravno, bez obzira na razliku u polu, socioekonomske razlike, versku pripadnost, etniku pripadnost i razliite potrebe dece. Polna ravnopravnost podrazumeva ravnopravno obuhvatanje i tretiranje dece u toku realizacije standarda bez razlike i diskriminacije na osnovu pola (mukarac/ena). Polna ravnopravnost treba da se odraava u odnosima izmeu dece, u odnosima drugih prema deci, u realizaciji aktivnosti, u ukljuivanju dece u igre, u podsticanju da se deca (deaci i devojice) ukljuuju u proces uenja i u omoguavanju slobode izbora aktivnosti, jednakih mogunosti i jednakog ukljuivanja u proces. Sva deca imaju pravo da pristupe sadraju dokumentu i uslugama koje on omoguava.


0-6

GO

DIN

A

9

Svestrani razvoj linosti deteta. Standardi upravo imaju za cilj svestrani razvoj linosti deteta koji se na najbolji nain izgrauje kada se detetu pruaju neograniene mogunosti razvoja. Potpuni pristup standardima je usklaen sa ukupnim razvojem dece.

Uzajamna saradnja aktera vaspitanja. Realizacija sadraja dokumenta moe biti uspena samo ako se porodica, predkolska ustanova, kola i svi ostali akteri na lokalnom ili centralnom nivou posmatraju kao delovi jedne celine. Njihova meusobna saradnja je neophodna jer to pozitivno utie na razvoj dece i uenje kod dece.

Igranje i uenje kroz interakciju. Igra se smatra jednim od glavnih instrumenata koji podstiu razvoj deteta. Igranje predstavlja ivot, rast i radost deteta i zato ga treba podsticati, usmeravati i podravati kako bi dobilo svoj puni smisao i znaaj.

Svako dete je od roenja spremno za uenje. Rane stimulacije i intervencije su vane i nezamenjive dok se njihovi efekti vide u kasnijim periodima razvoja. Sva deca imaju dovoljan potencijal za postizanje najveeg dela standarda u odreenoj fazi uzrasta, naravno uz stimulisanje, podsticanje, podrku i odgovarajua uputstva.

Dete je aktivni uesnik. Dete se razvija i ui na najbolji nain kada se suoava sa izazovima, kada ga u tim izazovima odrasla osoba samo usmerava, pri emu ne ometa inicijative i kreativnost deteta nego ga stalno podstie tako to mu stvara ambijent motivacije. Preporuuje se da podsticaji budu spontani i to prirodniji, jer uenje izvire iz ivotnog iskustva samog deteta.

OBLASTI RAZVOJA, ODREIVANJE STAROSTI / STAROSNIH GRUPA OBUHVAENIH SRURD STANDARDIMA

Dete se razvija kao celina, dakle u svim oblastima razvoja. Precenjivanje ili potcenjivanje bilo koje oblasti je greka, jer se dete ne razvija najpre fiziki, a potom emocionalno i intelektualno. Otuda je i sama podela na odreene oblasti sasvim formalna. Kao to je razvoj deteta svestran, tako i posebne oblasti razvoja treba posmatrati kao delove jedne celine, a efekti razvoja uglavnom zavise od nivoa njihove integracije. Standardi razvoja i uenja u ovom osnovnom dokumentu bave se sledeim oblastima razvoja: Fiziko zdravlje i razvoj pokreta Razvoj jezika (govora) i komunikacije (izraavanja) Emocionalni i socijalni razvoj Razvoj spoznaje i opta saznanja Razvoj pristupa uenju

Sva oekivanja i dostignua dece treba da budu u skladu s uzrastom deteta, pa odreivanje starosti / starosnih grupa po kojima se prezentuje realizacija standarda predstavlja drugi veoma vaan element ovog dokumenta.


6 G

OD

INA

10

Odreivanje starosti:1) jednogodinje dete je dete od 11 meseci i 29 dana 2) dvogodinje dete je dete od 23 meseca i 29 dana 3) trogodinje dete je dete od 35 meseci i 29 dana 4) etvorogodinje dete je dete od 47 meseci i 29 dana 5) petogodinje dete je dete od 59 meseci i 29 dana 6) estogodinje dete je dete od 71 mesec i 29 dana

Odreivanje grupa: Starosne grupe navedene u ovom dokumentu oslanjaju se na zakonodavstvo nae zemlje:

02 godine [06 meseci, 618 meseci, 1824 meseca] 23 godine34 godine45 godina56 godina

Za sve korisnike ovog dokumenta veliki znaaj ima njegova jasnoa u pogledu postizanja ili realizacije standarda kod dece. Deca mogu i treba da postiu odgovarajui stepen realizacije predvienog cilja standarda za poslednja tri meseca odreene starosti, to znai da realizacija standarda za etvorogodinjake poinje tri meseca ranije. Poto se radi o dokumentu u kome nema ocenjivanja, ako dete nije postiglo neki indikator za odgovarajuu starost, onda roditelj, staratelj ili vaspitaica treba da stimuliu dete da razvije aktivnosti iz prethodnog doba starosti.


0-6

GO

DIN

A

11


6 G

OD

INA

12

KO MOE DA KORISTI SRURD STANDARDE, ZA KOJE SVRHE SE ONI KORISTE, A ZA KOJE NE

Standardi se stvaraju kako bi se poboljao opti kvalitet vaspitake delatnosti. Razvoj standarda ima viedimenzionalni znaaj zbog toga to nam standardi:

pomau da objasnimo ta elimo postii, stvaraju osnovu za merenje i ocenjivanje programa, mogu omoguiti vie pravih i nejednostranih rezultata, obezbeuju sigurnost u komunikaciji, pomau da pred decu postavljamo ciljeve koji se realno mogu oekivati, pomau da poboljavamo programe strune pripreme za vaspitae, pomau da promoviemo programe saradnje sa porodicom.

Stoga ove standarde mogu koristiti svi pojedinci koji su zainteresovani za rano detinjstvo roditelji i drugi lanovi porodice koji se staraju o deci, staratelji ili glavni staratelji, vaspitai, studenti, profesori i strunjaci iz raznih razvojnih oblasti, stvaraoci politika na lokalnom ili centralnom nivou, organizacije koje primenjuju programe na osnovu ovog dokumenta i drugi.

Standardi razvoja i uenja u rano doba detinjstva mogu se koristiti za: razvijanje ili razmatranje kurikuluma, popravljanje i ocenjivanje programa, ukljuivanje porodice u program, usavravanje i pripremanje sestri, vaspitaica i predkolskih vaspitaica, praenje na nacionalnom nivou, poboljavanje smernica, jaanje svesti javnog mnjenja o razvoju i uenju u ranom detinjstva.

Standarde razvoja i uenja u ranom dobu detinjstva NE treba koristiti: za ocenjivanje ili dijagnostiku razvojnih faza dece, za ocenjivanje rada vaspitaa, za ukidanje kurikuluma, za udaljavanje iz ustanove ili za spreavanje prijema deteta u ustanovu, za stvaranje sistema kazni ili nagraivanja za decu ili za vaspitae.


0-6

GO

DIN

A

13

PROCES IZRADE STANDARDA RAZVOJA I UENJA DECE U RANOM DETINJSTVU (06 GODINA)

Proces izrade standarda razvoja i uenja dece ranog detinjstva poeo je 2008. godine na inicijativu Kancelarije UNICEF-a u Pritini, a u saradnji sa Ministarstvom za obrazovanje, nauku i tehnologiju. Glavni cilj bila je izrada sveobuhvatnih standarda koji e stimulisati svestrani razvoj dece i koji e biti koristan svim osobama zainteresovanim za rano detinjstvo, a po kojima e dete biti u sreditu njihovog interesovanja.

Proces je realizovan u nekoliko faza:1. Donoenje odluke za izradu standarda razvoja i uenja dece u ranom detinjstvu U ovoj fazi dva strunjaka uestvovala su u radu fokusirane i validne (petodnevne) radionice koju su organizovali

Centralna kancelarija za Jugoistonu Evropu i UNICEF. Kasnije je MONT formirao grupu strunjaka za rano detinjstvo sa uesnicima iz mnogih kljunih sektora te sa roditeljima koji su uestvovali u radu dve radionice u vezi s izradom standarda. Radionicama su rukovodili meunarodni strunjaci.

U okviru ove radionice uesnici su utvrdili glavne vrednosti i osnovna naela dokumenta, kao i razvojne sfere i starosne grupe koje e biti obuhvaene dokumentom.

2. Izrada prvog nacrta standarda razvoja i uenja dece u ranom detinjstvuPrvi nacrt standarda razvoja i uenja dece u ranom detinjstvu napisali su strunjaci radne grupe timski, podeljeni u manje

grupe (prema razvojnim oblastima), uz uee roditelja. U toku procesa izrade potovane su preporuke meunarodnih strunjaka, a konsultovana je i obimna meunarodna literatura. Prvi nacrt je izraen za 4 meseca.

3. Meunarodna ekspertiza nacrta standarda razvoja i uenja dece u ranom detinjstvu U ovoj fazi nacrt dokumenta su pregledali meunarodni strunjaci i oni su ponudili neke sugestija za dopunu i

poboljanje dokumenta. Razmatranje dokumenta bilo je fokusirano na: a. razjanjavanje slinih standarda ustanovljenih u nekoliko razvojnih oblasti,b. podelu na emocionalne i socijalne podoblasti u cilju objanjenja,c. ponovno formulisanje nekih indikatora kako bi se procenile mogunosti njihove realizacije,d. jezika razjanjenja,e. to vea konkretizacija indikatora preko ponuenih aktivnosti.

Radna grupa je uzela u obzir date sugestije i one su uglavnom unete u dokument.


6 G

OD

INA

14

4. Ocenjivanje standarda razvoja i uenja u ranom detinjstvu Proces ocenjivanja standarda razvoja i uenja u ranom detinjstvu posmatran je kao praktina primena naunog

koncepta razvoja dece. Za ovaj proces koriena je metodologija koju su preporuili meunarodni strunjaci, a koja je prilagoena naim prilikama. Tokom ovog procesa su bili angaovani mnogi pojedinci iz relevantnih uih strunih oblasti. Proces ocenjivanja osigurao je dalja razjanjenja i poboljanja dokumenta.

Proces ocenjivanja realizovan je u dve faze:a- Ocenjivanje sadraja standarda Pomou naune metodologije ocenjivano je da li nai standardi izraavaju sadrinu

koju su naa deca u stanju da znaju i koju mogu da realizuju.

Ovaj proces je realizovan sa strunjacima iz razliitih razvojnih oblasti kao to su pedijatri, psiholozi, psihijatri, pedagozi, direktori predkolskih ustanova, ali i ekonomisti, fizijatri i dr. U drugoj grupi koja je uestvovala u ocenjivanju sadraja bile su vaspitaice koje rade sa decom od 9 meseci do 6 godina. U meuvremenu su, sa roditeljima iz razliitih optina, organizovane dve fokus radne grupe koje su obezbedile njihovo miljenje o sadraju dokumenta.

b- Ocenjivanje doba starosti Pomou naune metodologije osigurane su kvantitativne injenice o poklapanju injenica sa odgovarajuom starosti, tj. injenice koje ukazuju na ono to deca odreene starosti treba i mogu da urade.

U toku ovog procesa angaovane su vaspitaice iz predkolskih ustanova koje su na neposredan nain, posmatranjem oko 700 dece i kroz intervjue sa roditeljima, obezbedile veoma vane injenice za ovaj proces.Proces ocenjivanja realizovan je u roku od 14 meseci.c- Izrada konane verzije standarda za razvoj i uenje dece u ranom detinjstvu

Posle dobijanja rezultata iz dva procesa ocenjivanja, radna grupa je organizovala dve radionice tokom kojih su u zavrnu verziju nacrta standarda unete sve sugestije i rezultati.Potom je dokument, uz podrku UNICEF-a, razmatran i iz perspektive potovanja polne ravnopravnosti.Na ovakav nain nastala je zavrna verzija dokumenta.


0-6

GO

DIN

A

15

OBJANJENJE TERMINA

U ovom dokumentu se esto koriste neki specifini termini i ovde se daju njihove okvirne definicije.

Razvojna oblast Razvojna oblast predstavlja razne aspekte svestranog razvoja deteta. Razvojne oblasti treba posmatrati u tesnoj uzajamnoj vezi, jer se one uslovljavaju meusobno i uslovljavaju svestrani razvoj deteta. U ovom dokumentu razvojne oblasti su oblast fizikog zdravlja i razvoja pokreta, oblast razvoja jezika i komunikacije, oblast emocionalnog i socijalnog razvoja, oblast razvoja sticanja optih saznanja i oblast razvoja pristupa uenju.

Podoblasti razvoja Podoblastima razvoja smatraju se razvojni detalji unutar jedne razvojne oblasti. Sadrina podoblasti fokusira se samo na detalje razvojne oblasti pa su, recimo, u oblasti fizikog zdravlja i razvoja pokreta podoblasti razvijanje sposobnosti za osnovne pokrete (veliki miii), razvijanje sposobnosti za fine pokrete (sitni miii), razvijanje senzomotornih sposobnosti te razvoj fizikog zdravlja i brige o sebi.

StandardiStandardi predstavljaju formulacije oekivanih rezultata u ponaanju dece i njihovim dostignuima u raznim oblastima razvoja i uenja i izraavaju ta deca treba da znaju i mogu da urade. Ovi standardi postavljeni su za razne razvojne podoblasti i jednaki su za sve starosne grupe od 0 do 6 godina.


6 G

OD

INA

16


0-6

GO

DIN

A

17

IndikatoriIndikatori u veoma povezani sa standardima i predstavljaju jasne i merljive manifestacije dejih aktivnosti. Indikatori predstavljaju konkretne primere ponaanja ili vetina dece i postavljaju se za posebne starosne grupe (24 meseca, tri godine, etiri godine itd.), osiguravajui realizaciju odgovarajueg standarda za celu starosnu grupu od 0 do 6 godina.

Aktivnosti uenja Predstavljaju primere jednostavnih aktivnosti koje mogu realizovati svi pojedinci koji su u odnosu sa decom. Njihovo razvijanje i realizacija podstiu i obezbeuju realizaciju indikatora. Navedeni primeri aktivnosti uenja mogu posluiti kao putokaz ili model i za druge aktivnosti koje slue istom cilju.

FIZIKO ZDRAVLJE I RAZVOJ POKRETLJIVOSTI

Fiziko zdravlje i razvoj pokreta predstavljaju veoma vane faktore u periodu ranog detinjstva. Dete burno raste i razvija se, naroito u prvom periodu ranog detinjstva, to postepeno opada kako se dete pribliava predkolskim godinama. Mada se esto koriste kao sinonimi, rast i razvoj nemaju isto znaenje. Rast deteta tie se specifinih promena telesne strukture, promena koje se uglavnom odnose na poveanje teine ili duine (visine) deteta, rast ruku i nogu i dr. S druge strane, razvoj deteta tie se promena na funkcionalnom nivou i njihove kompleksnosti (koja se kree od najprostijih do najkomplikovanijih promena). Fiziki razvoj izraava funkcionalne promene telesne strukture do kojih vremenom dolazi, dok je maturiranje (zrelost) genetski programirano i deava se prirodno, vremenom, a sredina na to veoma malo utie. Maturiranje je tesno povezano sa rastom.

Fiziki razvoj i razvoj pokreta su veoma burni u prve tri godine ivota, kada se kosti i miii deteta intenzivno razvijaju. Intenzivno se razvijaju i sposobnosti deteta za koordinisanje snage ili ravnotee, to detetu omoguava energian razvoj njegovih dnevne aktivnosti. U periodu od 3 do 6 godina telo deteta predkolskog uzrasta, zbog jaanja i sazrevanja sistema kostura, dobija pravilniju formu, atletski izgled, karakteristian za ovaj uzrast. Sposobnosti pokreta postaju rafiniranije, pokreti se bolje koordiniu, a upaljivo se razvija i sposobnost odravanja ravnotee. Sva deca ulaze u predkolski period sa razliitim sposobnostima pokreta koje su stekli i usavravali u periodu svog ranog detinjstva (ovde spadaju pravilan sedei stav, ravnotea i hodanje). U toku prvih godina ivota deca usavravaju svoje lokomotorne sposobnosti i sposobnosti manipulisanja, to ih osposobljava za snalaenje u neposrednom okruenju. Vremenom poinje da se razvija ono to se zove struktura opte pokretljivosti, koja obuhvata skokove, bacanje, hvatanje i tranje.


6 G

OD

INA

18

Pravilnost fizikog razvoja i pokreta prati dva osnovna modela: kefalokaudalni (od glave do nogu) i proksimodistalni model (od centra tela ka periferiji). Kod kefalokaudalnog modela razvoj se prvo i veoma brzo odvija kod glave, a ne kod donjih delova tela, dok se kod proksimodistalnog modela razvoj prvo i bre odvija u centru tela nego u ekstremitetima. Jo jedna karakteristika razvoja je da se dete razvija od optih, manje specifinih reakcija ka vie kontrolisanim specifinim reakcijama, preko procesa koji se zove diferencijacija.

Fiziki razvoj i razvoj pokreta pomau razvoj drugih oblasti, na primer socijalne oblasti (kada se dete igra sa ostalom decom) ili oblasti spoznaje (kada dete otkriva ne samo predmete, stvari i okruenje ve i novu strukturu pokreta).

Proces razvoja deteta u oblasti fizikog razvoja i razvoja pokreta je u nastavku predstavljen prema sledeim podoblastima:

Razvoj sposobnosti za osnovne pokrete (kretanje) deca stiu sposobnost kontrolisanja pokreta svoga tela, sposobnost ravnotee, koordinisanja pokreta (hodanje, tranje, skakanje, bacanje, hodanje uz i niz stepenice i dr.).

Razvoj sposobnosti za fine pokrete deca stiu sposobnost da kontroliu ruke i prste, sposobnost za koordinisanje oiju i ruku te sposobnost manipulisanja raznim predmetima za svakodnevnu upotrebu (hvatanje, zakopavanje i otkopavanje dugmadi, vezivanje pertli, rajsferlusa, crtanje, pisanje, izrada raznih oblika i figura od plastelina, testa itd.).


0-6

GO

DIN

A

19

Razvijanje senzomotornih sposobnosti deca stiu sposobnost za regulisanje i usavravanje pokreta kroz razvoj i korienje ula.

Fiziko zdravlje i briga o sebi deca ispoljavaju vetine u ispunjavanju dnevne rutine prilikom odevanja i ishrane, sposobnost odravanja sopstvene higijene i izbora/eliminisanja opasnih aktivnosti i situacija ili situacija kojima mogu da se povrede.

Podoblast 1. Razvijanje sposobnosti za osnovne pokrete (veliki miii) Standard 1 Deca pokazuju sposobnost da kontroliu pokrete tela Standard 2 Deca pokazuju sposobnost razvijanja ravnotee Standard 3 Deca pokazuju sposobnost koordinisanja svojih pokreta

Podoblast 2. Razvijanje sposobnosti za fine pokrete (sitni miii) Standard 1 Deca pokazuju sposobnost da koriste ruke i prste Standard 2 Deca pokazuju sposobnost koordinisanja oiju i ruku Standard 3 Deca pokazuju sposobnost da barataju igrakama ili predmetima za svakodnevnu upotrebu

Podoblast 3 Razvijanje senzomotornih sposobnosti Standard 1 Deca koriste svoja ula za regulisanje pokreta

Podoblast 4 Fiziko zdravlje i briga o sebi Standardi 1 Deca pokazuju sposobnost da ispunjavaju dnevne rutine prilikom odevanja i ishrane Standard 2 Deca pokazuju vetine odravanja line higijene Standard 3 Deca pokazuju sposobnost da izbegavaju opasne aktivnosti i situacije u kojima se mogu povrediti


6 G

OD

INA

20


0-6

GO

DIN

A

21

Podoblast 1. Razvijanje sposobnosti za osnovne pokrete (kretanje) veliki miii Standard 1 Deca pokazuju sposobnost za kontrolu pokreta tela

02 godine2 3 godine 3 4 godine 4 5 godina 5 6 godina

Do 6 meseci 6 18 meseci 18 24 mesecaDete pokree glavu s jedne na drugu stranu kada lei potrbuke

Zveckajte igrakom koja stvara buku na razliitim mestima u sobi.

Dete skuplja i isprua noge kada lei na leima

Reaguje na golicanje raznim pokretima

Milujte i golicajte dete poevi od lea.

Dete okree telo kada je u sedeem poloaju da bi pronalo predmete iza sebe

Postavite predmete iza lea deteta i stavite mu do znanja da su predmeti tu.

Dete se saginje da bi pronalo igraku ispod stola

Stavite predmete ispod stola i traite od deteta da ih pronae.

Dete se kree u pravcu nekog objekta ili linosti koja ga poziva

Organizujte razne igre koje omoguavaju da dete ispravno hoda, u sobi ili u prirodi.

Dete se penje uz stepenice i silazi niz njih drei se za drae stepenita

Dozvolite detetu da vas prati kada se penjete ili silazite stepenitem, ali uvek pod nadzorom ili drei ga za ruku.

Dete skae sa obe noge

Organizujte razne igre koje stimuliu dete da skae obema nogama (traite od deteta da imitira ivotinje koje skau na obe noge, npr. zec, kengur i dr.).

Dete tri menjajui pravac i brzinu kretanja

Stimuliite dete da tri po dvoritu u razliitim pravcima.

Dete se penje uz stepenice i silazi niz njih ne drei se za drae stepenita

Dozvolite detetu da se samo penje uz stepenice ili da silazi niz njih.

Dete prihvata veliku loptu obema rukama

Osmislite razne igre koje podstiu prihvatanje velike lopte.

Dete prati zahtev odrasle osobe da se sagne, okrene ili istegne telo bez pada

Saginjite se zajedno sa detetom, okreite se u mestu, irite ruke i sl.

Dete se s lakoom kree oko prepreka obilazei ih ili prelazei preko njih

Igrajte se s detetom u prirodi ili u sobi stimuliui ga da se kree i razvijajui lakou njegovih pokreta.


6 G

OD

INA

22

Podoblast 1. Razvijanje sposobnosti za osnovne pokrete (kretanje) veliki miii Standard 2 Deca pokazuju sposobnost za razvoj ravnotee


Do 6 meseci 6 18 meseci 18 24 mesecaDete dri glavu ispravno kada je u naruju

Drite dete u ispravnom poloaju, pridrav ajui mu pravilno glavu.

Dete se samo prevre u oba pravca, sa lea potrbuke i obratno

Postavljajte dete u razliite poloaje (na lea, bono) i podstiite ga da se prevre i okree.

Dete ostaje u sedeem poloaju bez pomoi kada ga stavite na stolicu ili na kau

Stvarajte mogunost i sigurna mesta na kojima dete moe da zauzme sedei stav.

Dete hoda po sobi bez pomoi

Ohrabrite dete da vas prati po sobi dok neto radite.

Dete hoda nekoliko koraka nazad

Traite od deteta da se pokree napred i nazad u ritmu muzike.

Dete se oslanja na prste kada eli da dohvati igraku

Zajedno sa detetom imitirajte berbu voa ili pokrete ruku u vazduhu.

Dete prati liniju nacrtanu na podu

Crtajte na podu linije razliitih oblika i zajedno sa detetom hodajte po njima.

Dete sa lakoom sedi i ustaje sa stolice

U sobi ili napolju organizujte igre koje dete stimuliu da ustane sa stolice ili klupe.

Dete okree loptu oko sebe u sedeem poloaju i ne pada

Ponudite detetu lopte raznih veliina i stimuliite ga da ih okree oko sebe, a da ne padne.

Dete stoji na jednoj nozi do 5 sekundi

Organizujte igre koje omoguavaju detetu da stoji na jednoj nozi (brojte do 5.)

Stoji na jednoj nozi deset ili vie sekundi

Uz zvuke muzike pravite sa detetom pokrete tela, uz krae prekide, stojei na jednoj nozi.

Dete hoda po pravoj tankoj liniji (debljine 23 cm) odravajui ravnoteu

Ohrabrite dete da hoda po linijama, npr. po linijama koje dele podne ploice.

Dete sa lakoom preskae niske prepreke (do 20 cm)

Po sobi ili napolju rasporedite manje bezbedne predmete visine do 20 cm i ohrabrite dete da prelazi preko njih.

Dete skae na jednoj nozi odravajui ravnoteu

Igrajte se sa detetom i skaite na jednoj nozi.


0-6

GO

DIN

A

23

Podoblast 1. Razvijanje sposobnosti za osnovne pokrete (kretanje) krupni miii Standard 3 Deca pokazuju sposobnost za koordinisanje pokreta


Do 6 meseci 6 18 meseci 18 24 meseca

Dete pokree glavu u svim pravcima, odgovarajui na sve podsticaje (zvuk, svetlost, dodir i dr.)

Pevajte i razgovarajte sa detetom kreui se po sobi.

Dete moe da ostane u sedeem poloaju bez naslona nekoliko sekundi

Pokuajte da postavite dete u sedei poloaj, ali ga nadzirite.

Dete ustaje iz sedeeg u stojei poloaj i obratno

Ohrabrite dete da se podigne iz sedeeg poloaja pruajui mu igraku koju voli ili zovui ga po imenu

Dete hoda u pravcu stola ili svog kutka za igranje

Omoguite mu da se slobodno kree po sobi ili u prirodi.

Dete se penje uz stepenice i silazi niz njih stojei obema nogama na jednom stepeniku

Dozvolite detetu da se kree po stepenitu. ali mu i pomaite.

Dete baca loptu obema rukama

Organizujte igre u kojima dete treba da baca loptu obema rukama.

Dete se penje na svoj krevet i silazi s njega bez pomoi

Dozvolite detetu da se penje na krevet i silazi s njega, ali pod nadzorom.

Dete baca loptu u eljenom pravcu

Postavite nekoliko koeva u obliku kvadrata ili kruga i dete u sredini, a ono neka baca loptu u eljeni cilj.

Dete ustaje i sedi (ui) na kolenima drei telo uspravno

Pratei muzici ili vaspitaicu/roditelja, dete se ukljuuje u aktivnosti kretanja koje se fokusiraju na sedanje i ustajanje.

Dete tri pratei ritam (bre ili sporije)

Sluajui ritam muzike dete primenjuje uputstva vaspitaice ili roditelja da tri u ritmu.

Dete okree pedale bicikla u suprotnom smeru

Omoguite detetu da vozi bicikl napred i nazad ili da se igra po podu pokreui noge u ritmu okretanja pedala.

Dete sa lakoom skae po nacrtanim povrinama

Nacrtajte po podu razne oblike i traite od deteta da redom skae po njima. Omoguite detetu da isproba skakanje kanapom (individualno ili da dvoje dece dre kanap dok tree skae).

Dete zauzima poloaje pogodne za imitiranje neega ili nekoga

Zahtevajte od deteta da imitira nain hodanja nekog bliskog ili neke ivotinje.


6 G

OD

INA

24

Podoblast 2. Razvijanje sposobnosti za fine pokrete (sitni miii)Standard 1 Deca pokazuju sposobnost da koriste ruke i prste


Do 6 meseci 6 18 meseci 18 24 mesecaDete hvata i dri, a zatim ostavlja igraku

Dajte detetu odgovarajue igrake (mekane, sigurne) omoguavajui mu da ih uhvati.

Dete ara po papiru

Dozvolite detetu da pie i ara olovkama pogodnim za njegov uzrast na papiru koji ste mu vi dali.

Dete samo pije vodu iz plastine ae (ponekad prosipajui pomalo)

Pruite detetu aice i druge objekte od plastike i nauite ga da ih upotrebljava.

Dete cedi nakvaeni suner i uiva igrajui se vodom

Prilikom kupanja dozvolite detetu da se samo kupa sunerom i da ga povremeno cedi.

Dete rastavlja i sastavlja jednostavne i velike igrake

Ponudite detetu sloene igrake i ohrabrite ga da ih rastavlja objanjavajui mu i kako se sastavljaju.

Dete okree listove knjige, asopisa

Tokom itanja traite da dete samo okrene list knjige.

Dete otvara i zatvara fioke ormara

Dozvolite detetu da samo uzima odeu iz fioke.

Dete otvara ili zatvara poklopac flae, poklopac kutije i dr.

Dajte detetu flau i zahtevajte da on otvara i zatvara poklopcem flau ili kutiju.

Dete koristi gotove modle (okruglaste, etvrtaste, u oblike srca i dr.) da deli testo (materijal) za slatkie, plastelin, blato i sl.

Ohrabrujte dete (i deake i devojice) da izdvaja razne forme testa u toku pripremanja slatkia ili dok se igra plastelinom, blatom i sl.

Dete koristi tipaljke da okai crte na konopac ili imitira kaenje odee

Obezbedite plastine tipaljke i ohrabrite njihovu upotrebu.

Dete zakopava ili otkopava svoju dugmad ili rajsferlus

Ohrabrujte dete da se samo oblai i svlai i da samo zakopa/otkopava dugmad ili rajsferlus.

Dete s lakoom stavlja poklopce malih kutija, kinder jaja, kutije za biuteriju, za lutke ili za druge igrake, kutije za maine

uvajte male kutije i traite od deteta da ih samo zatvara.

Dete koristi lepak za sklapanje delova iste figure

Izaberite figure koje treba sastaviti i dajte detetu uputstva kako treba da ih sklapa ili mu dozvolite da ih sklapa po njegovoj elji.

Dete jednom rukom dri plastine makaze i see papir prema nacrtanom modelu (kvadrat, krug i dr.)

Traite da dete isee papir na kome niste crtali model.


0-6

GO

DIN

A

25

Podoblast 2. Razvijanje sposobnosti za fine pokrete (sitni miii)Standard 3 Deca pokazuju sposobnost koordinisanja oiju i ruku



Dete hvata prste roditelja ili staratelja

Budite blizu deteta i igrajte se njegovim rukama.

Dete prua ruke u pravcu ponuenog predmeta

Dajte detetu igrake koje imaju meke boje, koje daju prijatan zvuk, ili koje imaju one forme koje njemu odgovaraju, simulirajui njihovo hvatanje.

Dete tape obema rukama

Ohrabrite dete da tape rukama u toku raznih igara.

Dete postavlja 34 bloka (ili odgovarajue predmete) jedan na drugi i onda ih rui

Dajte detetu blokove ili bezbedne predmete sa kojima e se igrati i igrajte se zajedno, stavljajui predmete jedan na drugi.

Dete puni i prazni au s vodom, kofu s peskom, prebacuje razne predmete iz jedne korpe u drugu

Dozvolite detetu i ohrabrujte ga da se igra svim materijalima koji nisu tetni po njega, i u sobi i napolju.

Dete jednom rukomokree stranicu knjige, asopisa

Dok itate deije prie, traite od deteta da listove okree samo.

Dete gradi tvravu sa 810 blokova

Traite od deteta (i od deaka i od devojica) da blokovima ili drugim predmetima izgradi ono to se njemu najvie svia.

Dete vie puta vadi i postavlja deo slagalice (puzzle), sve dok ne pronae odgovarajue mesto

Dajte detetu slagalice koje zahtevaju da se napravi odreena figura, predmet ili objekat (kua, drvo, cvee i sl.).

Dete pravi nisku od velikih inuva, upljih makarona, malih krugova i dr.

Dajte detetu bezbedne materijale i zahtevajte od njega da napravi nisku.

Pravite razne sloene figure (prema datim modelima)

Dajte detetu sloene figure (koje se sastoje od vie delova), rastavite figuru u njegovom prisustvu i ponovo je sastavite. pokaite detetu kako da to samostalno uradi. Razmestite po dvoritu delove neke velike igrake (plastika, papir u boji itd.) i zatraite od deteta da pronae delove i sastavi igraku.

Dete makazama see figure prema datim modelima

Kada dete nacrta neku figuru (kuu, ivotinju), zahtevajte od njega da makazama isee crte i zajedno sa njim okaite ga (postavite) na mesto koje se detetu svia.

Dete koristi razne materijale (parie tkanine, lepak za papir, konac i dr.) da pravi razne figure, npr. avion, kuu, stolicu, lutku i sl.

Dajte detetu bezbedne materijale, mogunost i prostor u kome e moi da razvija svoju ideju.Zajedno sa detetom napravite takve figure, ali se potrudite da vei deo posla dete uradi samostalno.


6 G

OD

INA

26

Podoblast 2. Razvijanje sposobnosti za fine pokrete (sitni miii)Standard 4 Deca pokazuju sposobnosti za baratanje igrakama ili predmetima za svakodnevnu upotrebu



Lupa igrakama udarajui jednu o drugu

Dajte detetu meke, bezbedne i bune igrake kojima se lako manipulie, prikladne za njegov uzrast, i ohrabrite ga da jako udara igrakama jednom o drugu.

Igraku prebacuje iz jedne u drugu ruku

Dajte detetu igrake i zahtevajte od njega da ih prebacuje iz jedne u drugu ruku.

Hvata stvari (kaiku, plastinu au, male igrake i sl.] velikim prstom i kaiprstom

Pod vaim nadzorom dozvolite detetu da hvata stvari velikim prstom i kaiprstom.

Pomae u skupljanju igraki i stavlja ih u korpu

Kada dete zavri s igranjem, zajedno s njim prikupite igrake ili zahtevajte od njega da to samo uradi.

Stavlja stvari na odreeno mesto (voe u posudu za voe, tanjir, hleb i dr.)

Ohrabrujte dete (i deake i devojice) da vam pomae da stavljate voe u odgovarajue posude.

isti prljave igrake

Ohrabrite dete da isti svoje igrake (vodom, malim nakvaenim pekirom, mokrim papirom i sl.).

Dri kutiju jednom rukom dok drugom stavlja u nju manje stvari

Dajte detetu malu korpu ili kutiju i zahtevajte od njega da je napuni sa manjim sitnim igrakama ili stvarima.

Spaja delove papira u boji kako bi napravilo dekorativni niz

Ohrabrite dete da samo napravi niz od dekorativnog papira.

Samo puni flau vodom

Dozvolite detetu i ohrabrujte ga da samo puni flau vodom, mlekom, sokom i sl.

Samo elja svoju kosu

Ohrabrujte dete da se samo stara o svojoj kosi.

Samostalno vezuje pertle na cipelama

Dozvolite detetu da samo vezuje pertle na cipelama ili patikama.


0-6

GO

DIN

A

27

Podoblast 3. Razvoj senzomotornih sposobnostiStandard 1 Deca koriste ula za regulisanje svojih pokreta



Oima prati objekte koji se kreu gore dole i levo desno

Pred detetom protresite igraku koja stvara buku i je pokreite u raznim pravcima.

Prijatnim glasom zovite dete po imenu dok se kreete po sobi.

Hoda u pravcu predmeta odreene boje ili odreenog oblika

Pokazujui detetu odreeni objekt (lutka, lopta i sl.) zahtevajte od njega da uzme taj predmet.

Reaguje mimikom i pokretima u toku dnevne rutine u znak odobravanja ili negodovanja

Prilikom pranja zuba (uz vau pomo) obratite panju na reakciju deteta prema pasti za zube ili grubosti etkice.

Dajte detetu hranu koju voli.

Prilagoava pokrete ritmu muzike

Uz zvuke muzike uputite dete da pokrete uskladi sa ritmom muzike.

Imitira pokrete ili emocije drugih osoba ili raznih ivotinja

Proitajte ili ispriajte neku priu, a onda imitirajui glas ili pokrete neke osobe ili ivotinje i zatraite od deteta da ih imitira.

Boji unutar linija

Dajte detetu listove za crtanje sa praznim figurama i zahtevajte od njega da ih oboji.

Precizno crta razne figure

Posle prie koju ste ispriali zahtevajte od deteta da nacrta svoju predstavu o odreenom liku iz prie.

Sa lakoom se igra u razliitim atmosferskim uslovima i po pravilima igara

Dozvolite detetu da se igra napolju, po snegu, kii, u pesku i sl., i dajte mu odgovarajua uputstva.


6 G

OD

INA

28


0-6

GO

DIN

A

29

Podoblast 4. Fiziko zdravlje i briga o sebi Standard 1 Deca pokazuju vetine u ispunjavanju dnevne rutine



Reaguje na hranu kada je gladno (dojenje, flaica s mlekom, tanjir sa hranom)

Hranite dete dojenjem ili drugom hranom uvek kada pokazuje znakove gladi.

Pokuava da stavi kapu na glavu kada izlazi napolje

Dozvolite detetu da samo stavlja kapu kada izlazi napolje.

Koristi kaiku (i pored toga to moda pomalo prosipa hranu)

Ohrabrite dete da koristi kaiku kada jede.

Oblai se uz malu pomo odraslih

Dozvolite detetu da pokua da se samo obue i malo mu pomozite.

Pomae da se namesti stola za ruavanje

Dozvolite detetu da vam pomae u nametanju stola za ruavanje tako to e nositi bezbedne stvari (salvete, kaike, korpu za hleb); podstiite i deake i devojice da uestvuju u ovim poslovima.

Koristi kaiku i viljuku kada jede

U toku obroka dajte detetu kaiku i prikladnu viljuku i dozvolite mu da se samo hrani koristei kaiku i viljuku.

Uvek stavljajte kaiku i viljuku blizu dejeg tanjira.

Kaikom mae marmeladu ili eurokrem na pare hleba

Dozvolite detetu da samo mae marmeladu ili eurokrem na pare hleba.

Sipa mleko ili sok iz flae u au

U toku obroka dozvolite detetu da sipa jogurt ili sok iz flae u au.

Samostalno se oblai

Dozvolite deci da se samostalno oblae i svlae.

Uestvuje u pripremanju hrane (slatkia)

Pozovite dete (i deake i devojice) kada spremate hranu, kada spremate testo za slatkie, pitu i sl.


6 G

OD

INA

30

Podoblast 4. Fiziko zdravlje i briga o sebi Standard 2 Deca pokazuju vetine u ispunjavanju line higijene



Svia mu se kupanje i relaksira ga kada se kupa

Dok se dete kupa (u kupatilu ili improvizovanom kupatilu), dozvolite mu da se igra vodom pridravajui ga paljivo.

Ispoljava nezadovoljstvo kada je pelena mokra ili neista

Ohrabrite dete da vam kae kada mu je pelena neista.

Pokriva usta kada kalje

Podsetite dete da kada kalje ili kija treba da pokriva rukom usta i da koristi papirnu maramicu.

Pere ruke uz pomo odraslih

Dozvolite detetu da pere ruke pre jela, nauite ga da uvek pre obroka opere ruke u kupatilu.

Koristi etku za zube (prikladnu za njegov uzrast)

Pomozite detetu da vodi rauna o zdravlju usta i koristi prikladnu etkicu i zubnu pastu.

Koristi toalet (WC) uz malu pomo

Dozvolite detetu da samo ide u WC i pomozite mu kada mu je potrebna pomo.

Samostalno pere ruke pre i posle jela

Podsetite dete da opere ruke pre i posle jela i razgovarajte sa njim o vanosti toga.

Samo brie nos kada je to potrebno

Podsetite dete i ohrabrite ga da samo brie nos kada je to potrebno.

Ispunjava svoje svakodnevne potrebe paljivo potujui pravila odravanja istoe(brie se, puta vodu, pere ruke)

Dozvolite detetu da se samo brine o svojim svakodnevnim potrebama (posvetite mu posebnu panju kada je bolesno, ima proliv, temperaturu i sl.).

Stara se o higijeni tela bez iije pomoi

Podseajte dete na osnovna pravila higijene (pranje ruku, lica, zuba, uiju) svakoga jutra i uvek kada je to potrebno.

Dozvolite detetu da se okupa i objasnite mu vanost kupanja, a posebno pranja nekih delova tela.

Bez iije pomoi ispira usta i usne posle uzimanja hrane

Podstiite dete da ispira usta posle uzimanja hrane i pratite da li to radi.


0-6

GO

DIN

A

31


6 G

OD

INA

32

Podoblast 4. Fiziko zdravlje i briga o sebi Standard 3 Deca pokazuju sposobnost da izbegavaju opasne aktivnosti i situacije u kojima se mogu povrediti



Dete plae i uznemirava se kada doe do nagle (iznenadne) buke

Pribliite se detetu i pokuajte da ga umirite.

Dete na zahtev odrasle osobe staje kada se javi opasna situacija

Jasno i tano objasnite detetu da ne sme da dira opasne materijale, kao i ta su opasne situacije (npr. objasnite mu da se moe opei ako je neto veoma vrue).

Dete upoznaje opasnost ne dodirujui vrue predmete

Priajte detetu o moguim opasnostima ako se igra izvorima toplote (ringla, rerna, pe, upalja, pegla).

Dete hvata za ruku odraslu osobu kada eli da izbegne opasne situacije (stepenite, ulica i sl.)

Dok hodate sa detetom ulicom drite ga za ruku i objasnite mu pravila bezbednosti na putu.

Objasnite mu mere bezbednosti u kui i stanu, na stepenitu, na balkonu itd.

Dete pokazuje odrasloj osobi da osea bolove ili neto to ga uznemirava

Razgovarajte sa detetom o glavnim znacima bolesti (bolu, kalju) i objasnite mu zato je vano da vam kae to pre ako oseti neto slino.

Dete izbegava opasnost na putu

Pomozite detetu da izbegne razne opasnosti na putu.

Dete razume ta znae svetla na semaforu

Objasnite detetu smisao i vanost svetala na semaforu i vebajte to s njim uvek kada zajedno prelazite ulicu.

Dete poznaje i razlikuje mogue opasne aktivnosti

Koristite slike i ilustrovane knjige da biste ukazali detetu na opasna ponaanja (puenje, alkohol, vonja biciklom bez kacige i sl.)i razgovarajte sa njim o ovim loim navikama.

Dete trai pomo u sluaju opasnosti (poziva roditelja telefonom, broj 112 za hitne sluajeve i dr.)

Ohrabrite dete da vas pozove telefonom ili da pozove broj za hitne sluajeve (112).

Dete paljivo prolazi preko ulice gledajui u oba smera (sa roditeljem)

Dok prelazite preko ulice nauite dete da paljivo pogleda u oba smera kako bi moglo bezbedno da pree ulicu.


0-6

GO

DIN

A

33

RAZVOJ JEZIKA I KOMUNICIRANJA

Savladanje jezika i oblika komuniciranja predstavlja sloen i za oveka veoma vaan proces. Postoji niz faktora koji utiu na razne naine na razvoj, savladavanje i pravilno shvatanje jezika i komuniciranja i uslovljavaju ih.

Savladavanje jezika i njegovo pravilno korienje imaju izuzetan znaaj za uspeno komuniciranje za svakog pojedinca, posebno za novoroenad, odnosno za dete uzrasta 06 godina. Ovaj proces poinje im se dete rodi, jer ono odmah komunicira na razliite naine putajui glasove i gestikulirajui, a kasnije i govorom kao preduslovom za savladavanje drugih, savrenijih oblika komuniciranja, kao to su itanje i pisanje.

Na razvoj komuniciranja jezikom utie i komunikacija kod kue i u drutvu koja je esto neravnopravna iz perspektive pola (mukarac/ena). Deca imitiraju i prenose ove modele komuniciranja u razna okruenja, pa u toku realizacije ovog standarda veliku panju treba posvetiti ravnopravnom tretiranju i ukljuivanju u proces dece oba pola (i deaka i devojica).

Oblast jezika i komuniciranja je zasebna oblast, ali je ona ima veu specifinu teinu zbog toga to predstavlja i jezik drugih oblasti. Da li e dete uzrasta 06 godina uspeno savladati ovu oblast ne zavisi samo od njega, nego i od naina


6 G

OD

INA

34

kako se u praksi primenjuju sledee aktivnosti odnosno podoblasti komuniciranja: sluh, usmeni govor, govor mimikom, itanje i pisanje.

Ovi standardi utiu na svestran i kompleksan razvoj linosti deteta, pogotovo na razvoj aktivnog sluanja i razumevanja onog to slua, na razvoj individualne i grupne sposobnosti govora, na razvoj sposobnosti govora mimikom, na razvoj sposobnosti komuniciranja unutar grupe i sa odraslim osobama, na slobodu komuniciranja i izraavanja deteta bez razlika u pogledu pola, na razlikovanje upotrebe lokalnog govornog jezika i standardnog jezika, na savladavanje elementarne strukture standardnog jezika, na razvijanje oseaja za knjievne i neknjievne tekstove, na savladavanje poetnih oblika itanja, na savladavanje stava i pokreta (telo, prsti, ruka, olovka i dr.) u ogranienom prostoru, na savladavanje poetnih oblika pisanja.

Ovi standardi i ostalo to se odnosi na oblast jezika i komuniciranja jesu indikatori koji garantuju formiranje aktivne, odgovorne, vete, jeziki sposobne osobe, to je presudno za realizaciju drugih oblasti predkolskog obrazovanja.

Podoblast 1. Sluanje i govor Standard 1 Dete pokazuje sposobnost da pomou oiju i jezika tela podstakne odrasle osobe na komuniciranje Standard 2 Dete pokazuje sposobnost sluanja i razumevanja kada drugi govore Standard 3 Dete pokazuje sposobnost za govor i komuniciranje Standard 4 Dete ispoljava kreativne jezike sposobnosti (izraavanje reima)

Podoblast 2. Poetna osnova itanja Standard 1 Dete razvija sposobnost da naui slova azbuke Standard 2 Dete shvata vanost itanja

Podoblast 3. Poetna osnova pisanja Standard 1 Dete ispoljava sposobnost za pisanje raznih simbola Standard 2 Dete ispoljava sposobnost shvatanja svrhe pisanja


0-6

GO

DIN

A

35

Podoblast 1. Sluanje i govorStandard 1 Dete pokazuje sposobnost da pomou oiju i jezika tela podstakne odrasle osobe na komuniciranje


Do 6 meseci 6 18 meseci 18 24 mesecaDete isputa glasove da bi privuklo panju odraslih

Odgovorite na glasove deteta tako to ete obratiti panju na njega.

Dete usmerava ruku i daje znak da bi pokazalo odrasloj osobi ta eli

Odgovorite na znakove deteta i pokaite spremnost da komunicirate s njim.

Dete koristi gestove da bi neto pokazalo (npr. maka je pala baaam!)

Pokaite interesovanje i obratite panju kada dete ispria neki dogaaj izraavajui to i pokretima tela.

Ohrabrite dete da opie gestovima neki dogaaj ili situaciju.

Dete igra uloge u toku igranja (npr. izigrava avion, voz itd.)

Zahtevajte od deteta (i deaka i devojica) da igra razne uloge, pohvalite nain na koji ono imitira stvari.

Pokuajte da i zajedno sa detetom imitirate stvari (to podstie kreativnost deteta i utie na uzajamnu bliskost).

Dete prati govor gestovima i mimikom (npr. kada se ljuti, lupa nogama, a kada je radosno, peva i plee)

Stavite do znanja detetu da ga razumete (izrazite to reima, ali i koristei gestove i mimiku).

Dete govori preko kontakta oiju i jezikom tela (npr. kada se udvara spaja ruke i moli, podie glas kada negoduje itd.)

Objasnite detetu da se njegovi zahtevi ne mogu uvek ostvariti.

Budite strpljivi i sasluajte dete do kraja.

Dete pravilno upotrebljava rei i gestove (npr. kada recituje neku pesmu i spominje leptira, ono iri krila i pravi se da leti)

Ohrabrite dete da vam pria prie, prepriava dogaaje i recituje pratei rei gestovima.

Ohrabrite dete da vam pria ta mu se desilo u toku dana.


6 G

OD

INA

36

Podoblast 1. Sluanje i govorStandard 2 Dete pokazuje sposobnost da slua i razume govorni jezik



Dete okree glavu u pravcu glasa i zvuka

Priajte sa detetom i kada ste daleko od njega kako bi ono moglo pomou ula sluanja da odredi mesto gde se nalazite. Takoe, priajte s detetom kada ga hranite, kada mu menjate pelene, kada ga oblaite ili kada ga drite u naruju.

Dozvolite i drugima da komuniciraju sa detetom.

Dete lupa rukama i isputa glasove kada ga drugi zovu imenom

Priajte s detetom i nazovite ga imenom.

Dete moe da shvati proste izraze (npr. ne, ne treba, bravo i sl.)

Komunicirajte sa detetom koristei pravilno govorni jezik.

Ohrabrujte aktivnosti deteta hvalei sposobnosti koje pokazuje.

Dete povezuje odreene stvari sa reima

Ohrabrite dete da vam pokae mesto gde se nalaze razne stvari (npr. gde je mesec, gde su igrake i dr.).

Dete prihvata zahtev da uradi neto, npr. da stavi knjigu na policu

Ohrabrite dete da stavlja igrake, knjige, odeu i dr. na svoje mesto i zahvalite mu kada obavi ono to ste od njega traili.

Dete slua kada mu priate kratku priu ili prepriavate dogaaj

itajte detetu kratke prie i konkretizujte ih koristei razliite predmete pogodne za ilustrovanje priu i njegov uzrast.

Dete postavlja pitanja o stvarima koje ga interesuju

Razgovarajte s detetom i priajte mu o raznim stvarima. Ohrabrite ga da vam postavlja pitanja.

Dete koristi pozdravne rei (dobar dan, dovienja itd.)

Koristite pozdravne rei sa detetom, npr. dobro jutro, laku no i dr.

U toku razgovora dete eka svoj red da bi reklo ono to eli

Igrajte s detetom igre u kojima ono treba da eka svoj red (npr. igrajte dogaaj u kome dete treba da uestvuje prema ulozi koju ima).

Dete moe svojim reima da prepriava priu ili dogaaj

Omoguite detetu da komunicira sa drugovima i drugaricama te sa odraslim osobama da bi isprialo ono to zna.


0-6

GO

DIN

A

37


6 G

OD

INA

38

Podoblast 1. Sluanje i govorStandard 3 Dete pokazuje sposobnost govora i komuniciranja



Dete isputa glasove u toku dnevnih aktivnosti

Osmehom odgovorite detetu kada ono gleda u vas i isputa glasove.

Dete gugue i koristi glasove

Priajte s detetom i smeite mu se kada gugue i muca.

Dete izgovara slogove ba-ba, ta-ta, ma-ma nekoliko puta

Paljivo sluajte dete dok izgovara glasove. Pohvalite ga za izgovorene slogove sa bravo.

Dete moe da koristi proste rei (mama, tata, baka i dr.)

Stalno priajte sa detetom i uite ga da pravilno izgovara rei.

Dete koristi proste reenice (koje ne izgovara uvek pravilno)

Podstaknite razgovor sa detetom upotrebljavajui pravilne rei, a ne oponaajui deiji jezik (npr. govorite ruka, a ne luka).

Uvedite obiaj da uvek pre spavanja detetu proitate ili ispriate priu.

Dete moe da upotrebljava reenice negodovanja (npr. ne spavanje)

Ohrabrujte dete da se slobodno izraava.

Dete poinje da upotrebljava mnoinu, ali nepravilno, npr. ne kae psi nego pasi

Uite dete da pravilno upotrebljava mnoinu.

Dete poinje da pria sa samim sobom, kao da razgovara sa drugim detetom

Ne ometajte dete kada razgovara sa sobom, takvi razgovori su korisni za njegov rast i razvoj.

Dete imitira razgovor odraslih

Vodite rauna o tome ta priate pred detetom.

Dete moe da opie kune aktivnosti

Podstiite dete da vas prati tokom obavljanja kunih poslova i ne pravite razliku izmeu poslova za deake i devojice. Zahtevajte od deteta da vam pomae u lakim poslovima (tako ono poinje da ui imena stvari).

Dete pokazuje pravila igre koju e igrati sa ostalom decom

Organizujte aktivnosti u kojima e dete aktivno uestvovati komuniciranjem.

Dete koristi razliite intonacije glasa kada neto pria

Zahtevajte od deteta da vam ispria neku priu. Paljivo ga sluajte.

Dete jasno prepriava dogaaj u kome je uestvovalo (roendan, poseta baki i sl.)

Organizujte aktivnosti u kojima e dete moi da prepriava situacije koje je zapamtilo.

Govor deteta je veoma taan, npr. Mama, kada moemo posetiti baku?

Podstiite dete da razgovara sa vama.


0-6

GO

DIN

A

39

Podoblast 1. Sluanje i govorStandard 4 Dete izraava kreativne jezike sposobnosti (izraavanje reima)

2 3 godine 3 4 godine 4 5 godina 5 6 godina

Dete pita za smisao odreenih rei ili kako se zove odreena stvar

Pomozite odgovorima detetu da naui nove rei i njihovo znaenje.

Dete u toku igranja razgovara sa svojim vrnjacima

Omoguite detetu da se sastaje sa svojim vrnjacima.

Dete odgovara na pitanja koja postavljaju odrasli ili vrnjaci

Stalno pitajte dete za sve to ono radi.Potrudite da pitanja koja postavljate detetu budu otvorena (da odgovor ne bude samo da ili ne). To e detetu pomoi da razmilja o onome to e kazati.

Dete moe samo da smisli 3 do 4 kratka stiha

Podstiite dete na takve aktivnosti (npr. kada eli da recituje neku pesmu i kada je ona besmislena).

Dete moe da peva pesmu sa tekstom koji je samo sastavilo

Pruite detetu (i deacima ili devojicama) mogunost da slua muziku i da samo smisli tekst pesme koji e izraziti njegovu matu.

1. Dete sastavlja prie koje imaju dobro strukturiran sadraj i srean kraj.

Ohrabrite dete da vam ispria neki dogaaj i pitanjima mu pomozite da ispria priu.

Dete pronalazi odgovore na zagonetke koje slua od drugih

Postavljajte detetu zagonetke i podstiite ga da trai odgovor na njih.

Dete je u stanju da sastavi priu na osnovu ilustracija koje gleda i muzike koju slua

Podstaknite dete da pria o onome to je doivelo tokom dana.


6 G

OD

INA

40

Podoblast 2. Poetna osnova itanjaStandard 1 Dete pokazuje interesovanje za tampane materijale



Dete fokusira pogled na odreenu sliku ili figuru

Omoguite detetu da gleda materijale u boji (ilustracije, slike, fotografije i dr.).

Dete gleda ilustrovane korice knjiga ili asopisa

Dajte detetu knjige sa raznovrsnim figurama i bojama.

Dete prstom pokazuje fotografije koje se njemu sviaju uvek kada ga za to pitamo

Okreite listove knjige zajedno sa detetom i traite od njega da izgovara imena i radnje sa fotografija.

Dete gleda figure ili crtee u knjigama i u drugim tampanim materijalima

Dajte detetu razliite tampane materijale i zajedniki ih prelistavajte.

Dete pokazuje (razlikuje) u knjizi ta je tekst, a ta fotografija

Zatraite od deteta da reima opisuje ilustracije koje gleda.

Dete se pretvara (izigrava) da samo ita knjigu

itajte zajedno sa detetom knjigu, asopis ili titlove iz filmova koje voli.

Dete pokuava da pravilno ita knjigu okreui listove

Dajte detetu knjige sa figurama koje ono voli i proitajte mu odabranu priu.

Dete zna da knjiga ima naslov, autora, tekst sa ilustracijama

Razgovarajte sa detetom i objasnite mu da knjigu stvara autor, da knjige mogu imati ilustracije i fotografije, ali da postoje i knjige koje imaju samo tekst.


0-6

GO

DIN

A

41

Podoblast 2. Poetna osnova itanjaStandard 2 Dete shvata vanost itanja



Dete ispoljava elju da slua stariju osobu kada mu ita razna imena ivotinja sa ilustracija

Proitajte ispravno i polako kratka imena koja se mogu pronai u ilustrovanim knjigama.

Dete izgovara imena figura iz ilustrovane knjigeOhrabrite dete da ponavlja ime koje ste vi proitali.

Dete voli da slua kratku priu koju e mu proitati odrasla osoba

Uvedite obiaj da bar jednom dnevno deci proitate neto kratko i interesantno, pogotovo pre spavanja.

Dete pokazuje interesovanje da vie puta slua itanje iste prie

Budite uvek spremni da proitate eljenu priu detetu, bez obzira na to to ste je moda ve vie puta proitali.

Proitajte s istim interesovanjem istu priu kao da je prvi put itate.

Dete moe samo da ispria sadraj prie koju mu je proitala odrasla osoba

itajte detetu razne prie prilagoene njegovom uzrastu kad god imate vremena ili kada to dete od vas zatrai.

Dete moe u tekstu da razlikuje brojeve i slova

Stavite razliite brojeve i slova ispred deteta i igrajte se s njim tako da ono pogaa ta su slova, a ta brojeva.

Podstaknite dete da u razliitim tekstovima razlikuje slova od brojeva.

Dete pokazuje sklonost ka itanju i paljivo prati ta mu ita starija osoba

Podstaknite dete da izabere neku knjigu i traite od njega da vam pria o ilustracijama iz te knjige.

Ne ometajte dete kada se pretvara da neto ita.


6 G

OD

INA

42

Podoblast 3. Poetna osnova pisanjaStandard 1 Dete ispoljava sposobnost da pie razne simbole i znakove

02 godine

2 3 godine 3 4 godine 4 5 godina 5 6 godinaDo 6 meseci 6 18 meseci 18 24 meseca

1. Dete svuda krabaObezbedite detetu kutak gde ono moe da kraba sve to hoe.

1. Dete kraba po papiru i pokazuje to drugima

Dajte detetu prazne listove papira ili male tablice za crtanje.

1. Dete crta krive linije i krugove

Stvarajte oblike (modele) i omoguite detetu da ih crta.

1. Dete precrtava odreene oblike (modele) koji mu se dopadaju (npr. neku figuru ili neki znak)

Nacrtajte neki prost oblik i podstaknite dete da ga precrta.

1. Dete pie ili crta razliite oblike

Pruite detetu mogunost i dajte mu razliite materijale da pie ili da crta razne stvari iz svog okruenja.

1. Dete moe da pie simbole brojeva ili slova svog imena

Ohrabrite dete da broji i da pie simbole brojeva koje zna odnosno slova svog imena.


0-6

GO

DIN

A

43

Podoblast 3. Poetna osnova pisanjaStandard 2 Dete shvata cilj pisanja



Dete kraba raznim olovkama i bojama po podu

Dajte detetu deblje olovke. Dete u ovom uzrastu kraba hvatajui olovku celom rukom.

Dete moe da kraba na papiru pretvarajui se kao da pie

Potujte aktivnosti deteta koje obavlja olovkom i na papiru, pohvalite ga za ono to je uradilo.

Dete eli da ima svesku ili list koje moe smatrati svojim

Omoguite detetu da poseduje svesku ili listove papira (nekoliko istih listova moete spojiti spajalicom).

Dete moe da shvati da pisani deo neto znai (pokazuje)

Uvek kada neto itate detetu potrudite se da ono razume smisao onoga to ste mu proitali tako to ete to prokomentarisati s detetom.

Dete trai od starije osobe da mu pokae ta pie ispod odreene ilustracije ili fotografije

Ispunite elju deteta.

Dete pie odreeni simbol precrtavajui ga

Dajte detetu razliite materijale i nacrtajte mu simbole koje ono moe da precrta na papiru.

Dete moe da crta stvari koje se njemu sviaju

Ohrabrujte dete da crta igrake, ivotinje ili druge stvari koje ga okruuju.

Dete shvata da je vano da stavi svoje ime iznad svojih radova

Pokaite interesovanje i uvek pohvalite nain na koji dete stavlja svoje ime.

Podstiite dete da razlikuje svoje radove od radova brata, sestre, druga itd. tako to e napisati svoje ime ili neki drugi znak, prema svom nahoenju.

Dete eli da pie pismo Deda Mrazu, baki i sl.

Ohrabrite dete da napie pismo nekome ko je daleko ili da napravi listu elja za Novu godinu i sl.


6 G

OD

INA

44


0-6

GO

DIN

A

45

SOCIJALNI I EMOCIONALNI RAZVOJ

Socijalni i emocionalni razvoj dece je posebna oblast razvoja i uenja u ranom detinjstvu, koja zajedno sa ostalim oblastima razvoja igra znaajnu ulogu u procesu formiranja linosti deteta i njegove pripreme za kolovanje. Socijalni i emocionalni razvoj deteta razvija svest o linom identitetu i jaa odgovornost prema sebi i ostalima.

Socijalni razvoj tie se odnosa deteta sa drugim osobama (roditeljima, glavnim starateljima, vaspitaima, porodicom, vrnjacima i ostalim odraslim osobama) i uticaja drugih osoba na njegov razvoj. Socijalni razvoj pomae detetu da upozna svoju socijalnu sredinu, kulturnu sredinu i tradiciju, kao i da razvija svest o zajednici. Na socijalno ponaanje deteta u ranom detinjstvu znatno utie praktino ponaanje roditelja u podizanju dece, pa i nain kako roditelji primenjuju pravila o pruanju pomoi i podsticanju svoje dece.

Emocionalni razvoj se odnosi na nain na koji dete osea sebe i svet koji ga okruuje, kako izraava oseanja prema sebi i drugima. Takoe, preko emocionalnog razvoja dece podie se nivo vaspitanja, poverenja, prijateljstva i saradnje. Na emocionalni razvoj utiu drutvena sredina i nain kako se ljudi odnose prema tom razvoju.

Uzajamno delovanje ova dva aspekta razvoja rezultira u socijalnoj i emocionalnoj kompetenciji deteta, koja se odraava preko sposobnosti da ostvaruje bliske i sigurne odnose sa vrnjacima i odraslima doivljavajui, upoznajui, razumevajui, izraavajui i kontroliui svoje emocije i emocije drugih ljudi oko sebe. Poto su ova dva aspekta ili podoblasti (socijalni i emocionalni razvoj) tesno povezani i uzajamno zavisni, u ovom dokumentu su predstavljeni kao jedna integralna oblast, ali podeljena u dva dela: socijalna podoblast i emocionalna podoblast. Sadrajna i praktina integracija ovih oblasti postie se i preko optih standarda, preko indikatora i aktivnosti koje konkretizuju ovu uzajamnu zavisnost.

Stereotipi o polnom11 ponaanju u velikoj meri utiu na emocionalni i socijalni razvoj dece (muke i enske), pa im se mora posvetiti posebna panja kako bi se ove oblasti realizovale celovito i sadrajno. Tekue aktivnosti treba realizovati sa velikom senzibilnou prema polnim razlikama u skladu sa uzrastom dece. Treba imati u vidu da je socijalna kompetencija deteta prvenstveno pod uticajem sopstvenog temperamenta deteta, ali da zavisi i od njegovog doivljaja ivota i od interakcije deteta sa vrnjacima, roditeljima i njemu bliskim osobama.

Zato treba podrati socijalni i emocionalni razvoj dece?

Kada se deca oseaju dobro po sebi i razvijaju pozitivne odnose sa drugima oko sebe, ona e biti u stanju da doivljavaju, razumeju, upoznaju i izraavaju emocije i bie sposobna da ih kontroliu. Kroz socijalni i emocionalni razvoj deca imaju priliku:

1 Stereotipi pola su jednostavna, iz perspektive drutva predefinisana uoptavanja o stavovima, ulogama, uverenjima i razlikama izmeu pojedinca ili grupa (deak, devojica, muko, ensko, sestra, brat). Mada ove razlike predstavljaju kao drutvene, kada su u pitanju enske osobe stereotipi retko nude tane informacije poto se oslanjaju na tradicionalnu kulturnu podelu, odnosno kulturno diferenciranje.


6 G

OD

INA

46

da budu uspenija u grupnim situacijama, u koli i u zajednici,

da se bolje koncentriu u nastavi,

da svoje oseaje prenose na efikasniji nain,

da se oseaju dobro i slobodno bez obzira na pol,

da imaju samopouzdanost i da procenjuju sebe,

da se osposobe za ostvarivanje vrste emocionalne veze sa drugima.

Posebno je vano istai vezivanje2 kao specifian oblik emocionalne veze deteta sa glavnom, znaajnom osobom u njegovom ivotu, obino sa roditeljem (majkom) ili glavnim starateljem. Ova posebna veza omoguava detetu da se osea sigurnim, da razvije oseaj poverenja. Dete postepeno razvija i sposobnost da se osea dobro i da deluje kao samostalna osoba.

Osnovu zdravog socijalnog i emocionalnog razvoja deteta ini maksimalna panja roditelja/staratelja da dobro upravljaju ovim vezivanjem, ohrabrujui dete da uspostavlja meusobne odnose i sa drugim njemu bliskim osobama, naroito sa vrnjacima. Samokontrola emocija podrazumeva sposobnost deteta da kontrolie svoje emocije i impulse, naroito kada sarauje sa drugima. Ova sposobnost zavisi od kvaliteta vezivanja i od nivoa opteg razvoja deteta. Novoroenad oseaju veu potrebu da im odrasle osobe pomau u savladavanju jakih oseanja, a kada porastu deca e sama sebe kontrolisati. U predkolskom uzrastu deca uspevaju da budu svesna svojih oseanja i imae razumevanje za oseanja drugih oko sebe.

Podoblast socijalni razvoj ostvaruje se u toku saradnje dece sa vrnjacima i odraslima i konkretizuje se preko sledeih standarda:Standard 1 Dete moe da pravi razliku izmeu poznatih i nepoznatih osoba Standard 2 Dete moe da sarauje sa osobama oko sebe (odraslim i ostalom decom)

Podoblast emocionalni razvoj u okviru koje dete razvija pozitivni stav o sebi i svojim oseanjima: Standard 1 Dete pokazuje da ima svest o sebi Standard 2 Dete doivljava, poznaje i izraava oseanja na pravi nain Standard 3 Dete moe da pokae sposobnost samokontrole

2 Vezivanje je proces u kome odreena osoba ispoljava takvo ponaanje koje pomae da se uspostavi blii kontakt sa odreenom osobom. Vidi Pettijon, Terry F. (1996): Psihologija. Kratki uvod. (2. izd.) Lilo, str. 82 (citirano prema Ainsworth M.D.S., 1979).


0-6

GO

DIN

A

47

Podoblast: Socijalni razvoj Standard 1 Dete moe da pravi razliku izmeu poznatih i nepoznatih osoba


Do 6 meseci 6 18 meseci 18 24 mesecaDete poinje da upoznaje i trazi bliske osobe, npr. oca, majku ili glavnog staratelja, tako to lupa rukama, isputa zvuke i sl. Odgovorite na zahteve deteta da budete pored njega, priajte se njim, smejte se, milujte ga itd.

Dete prestaje da plae kada mu se priblii poznata osoba (majka, otac, staratelj) Odgovorite na odgovarajui nain na zahtev deteta, zagrlite ga kada place, stvorite pogodnu sredinu u kojoj e se dete oseati sigurno.

Kada vidi poznatu osobu i uje njen glas, dete reaguje osmehom, pruanjem ruku i hodanjem u pravcu poznate osobe.

Odgovorite na reakcije deteta govorom, osmehom, hodajui prema njemu i igrajui se s njim.

Dete stoji pored poznate osobe u poznatoj sredini (hvata je rukom, trai da ga uzme u zagrljaj i sl.) Razgovarajte prethodno sa detetom o sredini u koju ete otii. U nepoznatoj sredini drite dete za ruku i budite pored njega.

Dete posmatra i oponaa ono to rade bliske osobe (pravi se da ita ili pie kao odrasla osoba itd.)

Dozvolite detetu da vam se pridrui kada itate, crtate, piete ili obavljate neku dnevnu aktivnost u kui.

Dete je blisko sa lanovima porodice

Podstiite dete da se sprijatelji sa lanovima ire porodice i razgovarajte s njim o tome kako treba da se ponaa sa osobama koje su bliske porodici.

Dete poinje da uestvuje u igrama i dnevnim aktivnostima sa poznatom osobom

Omoguite detetu da vas bolje upozna. Budite pored deteta dok igra igrakama, igrajte se zajedno sa njim, pribliite mu stvari koje mu trebaju.

Dete stoji sa lanovima porodice i prieljkuje da se igra sa njima (npr. poziva mamu, dedu, tetku da se igraju s njim)

Odgovorite na prikladan nain i prihvatite poziv deteta za igru i zajednike aktivnosti.Omoguite detetu da ee poseuje roake (dede i bake, tetke, ujake itd.) kako bi se upoznalo s njima i kako bi ostvarilo bliske veze snjima.

Dete poinje da trai pomo od bliske osobe i da joj prua pomo u toku igre i svojih aktivnosti

Pomozite detetu u svakodnevnim aktivnostima (da se odeva, hrani, da pere ruke itd.).Traite od deteta da vam donese novine, knjigu ili neki drugi lagan predmet. Pohvalite ponaanje deteta.

Dete ima elju da upozna osobe koje dolaze u porodicu

Upoznajte dete sa osobama koje dolaze iz bliskih krugova.Pomozite detetu da razume odnose sa osobama koje dolaze u porodicu.

Dete razlikuje i imenuje poznate osobe na slici i na filmskim snimcima (npr. sa porodine proslave, iz vrtia i sl.)

Omoguite detetu da vidi slike ili filmske snimke sa razliitih proslava.Navedite dete da imenuje osobe koje poznaje i da kae u kakvom je srodstvu sa njima.

Dete razgovara sa lanovima porodice i o aktivnostima koje obavlja svako od njih

Ohrabrite dete da vam pria o lanovima porodice, o njihovim aktivnostima i o vezama sa svakim lanom porodice. Podstiite dete (i devojice i deake) da govori bez uticaja polnog stereotipa (npr. i mama i tata voze kola, ja (deak ili devojica) pomaem mami da oisti dnevnu sobu itd.).

Dete slobodno razgovara sa bliskim osobama, samo sa sobom, sa onima sa kojima ivi.

Podstiite dete da govori i sluajte ga paljivo kada pria o sebi, kui i zajednici. Podstiite dete da govori o lanovima porodice i uite ga da govori bez uticaja polnih stereotipa (zadaci oca, mamine aktivnosti, drugarice i druga), npr. devojice i deaci se zajedno igraju automobiliima, tata i majka zajedno pripremaju sto itd.).

Dete postavlja pitanje ko je osoba koju prvi put vidi u svojoj blizini, a koju ne poznaje.

Predstavite detetu osobu za koju pita i odgovorite na njegova pitanja u vezi sa tom osobom.

STANDARDET E ZHVILLIMIT DHE T MSUARIT N FMIJRIN E HERSHME0-

6 V

JET

48


0-6

GO

DIN

A

49

Podoblast: Socijalni razvojStandard 2 Dete moe da sarauje sa osobama oko sebe (odraslima i ostalom decom)


Do 6 meseci 6 18 meseci 18 24 mesecaDete razmenjuje poglede sa osobama oko sebe, naroito sa majkom.

Odgovorite na detetove poglede pogledom, osmehom i mimikom.

Dete pokuava da dotakne kosu ili lice deteta koje mu se priblii

Dozvolite da drugo dete prie vaem detetu, ali uvek pod vaim nadzorom.

Dete nudi svoju igraku odrasloj osobi da se igra

Aktivno odgovorite na ponudu deteta. U toku interakcije komunicirajte s njim na razne naine, uinite da se dete osea dobro.

Dete reaguje na drugu decu nudei svoju igraku, ali plae ako mu drugo dete oduzme igraku

omoguite detetu da bude sa ostalom decom. Podstiite dete da deli igrake sa ostalom decom.

Dete pokazuje interesovanje da uestvuje u zajednikoj aktivnosti sa odraslima

Dozvolite detetu da, uz vau pomo, uestvuje u zajednikim aktivnostima (obuvanje, odevanje, ishrana, ienje itd.).

Dete prieljkuje da bude sa vrnjacima i da se igra s drugovima u odreeno vreme

Stvorite uslove da se dete igra sa drugovima.Podstiite dete da pria o igri sa drugovima.

Dete trai da odrasli uestvuju u igri

Odgovorite pozitivno na deju inicijativu. Uestvujte aktivno u igri, pokuajte da menjate uloge u toku igre sa decom.

Dete eli da bude sa decom, ali vie voli da se igra samo

Organizujte aktivnosti koje podstiu dete da se pridrui grupi dece.

Dete eli da pomae odraslima

Omoguite detetu da preko igre ispuni svoju zelju da pomae u dnevnim aktivnostima (da sredi sobu, oisti igrake, zalije cvee itd.).

Dete poinje da sarauje s drugima i u toku igre daje i uzima stvari i igrake

Napravite kutak za deje igrake u kome e dete moi da se igra s drugom decom i da razmenjuje igrake s njima.

Dete sarauje sa odraslima u reavanju svojih problema

Razgovarajte sa detetom o njegovim problemima. Podstiite ga da vam detaljno pria o problemu koji ima, traite od njega ideje za reavanje problema, pruite mu u tome podrku.

Dete sarauje sa ostalom decom u timskim igrama i grupnim aktivnostima

Omoguite detetu aktivnosti u kojima e moi tesno da sarauje s drugom decom.Razgovarajte sa detetom o tome koliko je vano da se uestvuje u timskim igrama i grupnim aktivnostima i pri tom nemojte praviti razlike u pogledu pola.

Dete se pozdravlja sa poznatim osobama kada ih sretne u raznim sredinama pruajui ruku ili pozdravljajui ih sa dobro jutro, dobar dan i sl.

Uvek se pozdravite s detetom kada se sretnete.Traite od deteta da se i ono pozdravlja sa poznatim osobama.

Dete se drui sa vrnjacima (ima drugove u ulici, u vrtiu, koli itd.)

Omoguite detetu da se drui sa vrnjacima. Podstiite zajednike aktivnosti u kojima e dete uestvovati.


6 G

OD

INA

50


0-6

GO

DIN

A

51

Podoblast: Socijalni razvojStandardi 1 Dete pokazuje svest o sebi3


Do 6 meseci 6 18 meseci18 24 meseca

Dete se igra svojim rukama

Postavite dete na pogodno mesto gde moe da istrauje sebe.

Dete poznaje nekoliko delova svog tela, tj. moe da ih pokae kada to drugi trae od njega (npr. gde je glava, nos, ruka, noga itd.)

U toku igre i ostalih aktivnosti sa detetom imenujte delove njegovog tela i traite od njega da ih opipa.

Dete reaguje na svoj lik u ogledalu.

Postavite dete ispred ogledala.

Dete zna svoje ime i koliko ima godina

Podstiite dete da se predstavlja imenom i da kae koliko ima godina.

Dete odgovara kada ga zovemo po imenu

Detetu se uvek obraajte po imenu. Pohvalite dete uvek kada odgovori na poziv po imenu.

Dete ee koristi reenicu to je moje za igrake, odeu i sl.

Razgovarajte sa detetom stvarima koje pripadaju njemu i drugima, npr. mamina bluza, sestrina lutka, tatin telefon itd. Podstiite dete da koristi reenicu to je moje za svoje stvari.

Dete namee svoj izbor koristei izraze hou da, ja mogu/treba itd.

Razgovarajte sa detetom o stvarima koje mu se sviaju; priajte o njihovim vrednostima.Potujte izbor deteta ako je to bezbedno.

Dete poznaje stvari i line igrake

Omoguite detetu da pokae i imenuje stvari i line igrake, npr. delove odee, igrake i sl.

Dete poznaje nekoliko svojih fizikih karakteristika i linih stvari (npr. boju kose, oiju, tanu, bluzicu itd.)

Razgovarajte sa detetom o njegovim fizikim osobinama i linim stvarima, organizujte igru i razne aktivnosti kroz koje se detetu omoguava da navede najupadljivije fizike karakteristike i svoje line stvari.

Dete preko igre predstavlja samog sebe u datoj ulozi i u raznim situacijama (ja sam uitelj, lekar, roditelj itd.)

Organizujte igre i razne aktivnosti kroz koje se detetu omoguava da prikae sebe kao lekara, kuvara, vozaa i sl.

Dete pokazuje interesovanje da uva stvari (npr. odeu, knjige itd.) i line igrake

Stvarajte lini ambijent u kome dete moe uvati svoje stvari. Pokuajte da date i lini primer.

Dete pria drugima o sebi i svojoj porodici

Podstiite dete da na uzajamnim aktivnostima sa ostalima razmenjuje informacije o sebi i svojoj porodici.Paljivo i aktivno sluajte kada dete iznosi svoje miljenje o sebi.Podstiite dete da misli i govori bez uticaja polnih stereotipa (npr. tata i mama spremaju ruak zajedno).

Dete zna ko je deak, a ko devojica

Razgovarajte sa detetom o polu drugih ljudi. Pomozite mu da upozna glavne karakteristike oba pola. Podstiite dete (i deake i devojice) da napravi fizike i drutvene razlike (npr. mukarci imaju bradu, ene nemaju bradu, otac i majka se staraju o detetu, otac i majka idu na posao itd.) i stimuliite ga da o tome pria bez uticaja polnih stereotipa.

Dete poinje da deluje samostalno (npr. pravi kutak sa svojim igrakama i ostalim linim stvarima).

Podstiite i dozvolite samostalnost deteta u svakodnevnim aktivnostima.

Dete pokazuje svoj poloaj u porodici, vrtiu, koli, pokazuje jezik kojim govori i o samom sebi

Podstiite dete da pokazuje svoj poloaj u porodici, vrtiu itd. Sluajte paljivo i aktivno kada dete iznosi svoje miljenje i pokaite interesovanje kada ono to ini. Podstiite dete da pria ne pravei polne razlike i bez uticaja polnih stereotipa (npr. i devojice i deaci pomau u kunim poslovima).

Dete postaje svesno linog identiteta, pria o sebi i svojim idejama

Omoguite detetu da preko igre i razgovora izrazi line vrednosti, ideje, svoju ulogu i svoje zadatke.Sluajte paljivo dete kada iznosi svoje miljenje i podstiite ga da to radi bez uticaja polnih stereotipa (npr. deak je jai, devojica je blaa).

3 Ovaj standard moe se realizovati kada decu upoznamo sa osnovnim biolokim razlikama, ali on moe podstai pitanja o poloaju, ulozi i ponaanju dece iz perspektive polnih (drutvenih) razlika, kao i o raznim aktivnostima (npr. uloga lanova porodice, uloga i poloaj deteta u porodici itd.).


6 G

OD

INA

52

Podoblast: Emocionalni razvojStandard 2 Dete doivljava, poznaje i ispoljava oseanja

02 godine2 3 godine 3 4 godine 4 5 godina 5 6 godinaDo 6

meseci 6 18 meseci18 24 meseca

Dete se raduje kada vidi poznato lice

Pratite osmehe deteta i reagujte na njih osmehom.

Dete izraava nekoliko oseanja izrazima lica (radost, gaenje, inat, ljutnja itd.)

Odgovorite na prikladan nain na oseanja koja dete pokazuje izrazima lica.

Dete je zadovoljno kada mu pevamo i igramo sa njim

Ponavljajte aktivnosti koje predstavljaju zadovoljstvo za dete (npr. igrajte se njim i pevajte mu).

Dete se raduje kada u posetu dolaze bliski ljudi (baka, stric itd.)

Omoguite detetu da bude u kontaktu sa bliskim osobama koje utiu da ono bude radosno.

Dete prekida igru i ostale aktivnosti kada drugo dete pone da plae

Potrudite se da smirite dete koje plae i podstaknite ga da produi igru ili neku drugu aktivnosti.

Dete doivljava druga oseanja i ispoljava ih pokretima lica (smei se kada je radosno, plae kada je neraspoloeno ili ljuto itd.) Podstiite dete da upotrebljava rei kojima izraava svoja oseanja.

Dete ne eli da se igra ili da uestvuje u aktivnostima sa vrnjacima

Organizujte aktivnosti koje podstiu dete da se pridrui vrnjacima. Uvek pohvalite dete kada se igra sa vrnjacima i ne pokazuje znakove udaljavanja od vrnjaka.

Dete pokazuje osetljivost prema vrnjacima, npr. kada neko dete plae, trudi se da mu pomogne ili pokuava da ga nasmeje Podstiite simuliranje odreenih situacija/igara u kojima odrasli pomau slabijima (deca, ivotinje) i podravaju ih.

Dete upotrebljava mimiku i gestove da bi izrazilo razliita oseanja

Pokaite detetu slike linosti sa razliitim izrazima lica. Podstiite dete da njih imenjuju i isto takoda postupe da pria o ovim emocijama.

Dete izraava svoje zadovoljstvo kada uspe da utei drugo dete

Podrite dete kada pokuava da utei drugo dete. Pokaite zadovoljstvo ako u tome uspe.

Dete jo uvek ne razlikuje stvarnost od mate, moe da ispolji strah od nepoznatog i nekih pojava (mraka, sevanja, grmljavine itd.)

Pomozite detetu da primi negativna oseanja kao to su strah ili teskoba, razgovarajte s njim i pokaite mu kako da ih izrazi i otkloni.

Dete poznaje i imenuje neka oseanja i ume da navede razloge za specifine oseanja (radujem se to emo ii da se igramo, zabrinut sam jer mi ne radi igraka, plaim se jer sam sm itd.)

Razgovarajte sa detetom o oseanjima, imenujte oseanja deteta i oseanja drugih, npr. pokaite detetu kako izgledate kada ste sreni ili zabrinuti.

Dete osea i izraava aljenje prema odraslima i vrnjacima (npr. kada se neko povredi)

Dozvolite detetu da pokae kako se stvarno osea. Kada primetite da izraava aljenje prema drugima porazgovarajte s njim i pomozite mu da ublai takve situacije.

Dete poznaje opasnost i plai se

Podstiite dete da govori o svojim strahovima.

Dete ispoljava oseanja kroz igru, pokuava da pomogne drugu/drugarici (npr. u pronalaenju izgubljene igrake itd.)

Omoguite detetu da se svakog dana slobodno ispoljava oseanja i da ih ispoljava ne pravei polne razlike.

Dete govori o dnevnim dogaajima sa emocijama, npr. radosna sam to idemo u goste, plaem jer sam povredio nogu, plaim se pasa itd.

Podstiite dete da ispria emocionalne doivljaje povezane sa svojim oseanjima.


0-6

GO

DIN

A

53

Podoblast: Emocionalni razvojStandard 3 Dete moe da pokae sposobnost samokontrole


Do 6 meseci 6 18 meseci 18 24 mesecaDete se smiri kada gleda lice odraslih ili slua njihove glasove

Priajte s detetom drei ga blizu svog lica.

Dete izraava radost zbog svog uspeha u nekoj aktivnosti, smeje se sa visoko podignutim rukama ili vie od radosti

Pridruite se radosti deteta i postupajte na isti nain kao dete.

Dete otvoreno ispoljava radost kada mu se ukau ljubav i panja (smeka se, aktivno je i radosno)

Ukljuite dete u aktivnosti u kojima je potrebno njegovo uee i posvetite mu panju.

Dete prestaje da se ljuti kada mu drugo dete vrati igraku

Organizujte igre i razne aktivnosti u kojima dete ima mogunost da daje svoje igrake drugom detetu i predloite mu da se ono za to vreme igra nekom drugom igrakom (kockama, lutkama itd.).

Dete pokazuje ljubav prema mlaoj deci, smei im se, miluje ih i sl.

Dozvolite detetu da se igra sa mlaom decom pod vaim nadzorom i podstiite ga da izraava ljubav i panju prema njima.

Dete prevazilazi trenutnu ljutnju u ra

Standardi Razvoja i Ucenja u Ranoj Dobi

Documents

Transcript of Standardi Razvoja i Ucenja u Ranoj Dobi