Stafetne Igre

90
ФАКУЛТЕТ ПЕДАГОШКИХ НАУКА УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ ШТАФЕТНЕ ИГРЕ ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА (Завршни рад) Ментор: Кандидат: Проф. др Живорад МАРКОВИЋ Андријана ЈОВАНОВИЋ 53/12 ПВ 1

description

diplomslo rad

Transcript of Stafetne Igre

Page 1: Stafetne Igre

ФАКУЛТЕТ ПЕДАГОШКИХ НАУКА

УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ

ШТАФЕТНЕ ИГРЕ ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА

(Завршни рад)

Ментор: Кандидат:

Проф. др Живорад МАРКОВИЋ Андријана ЈОВАНОВИЋ 53/12 ПВ

Јагодина, септембар 2015.

1

Page 2: Stafetne Igre

САДРЖАЈ

1. УВОД.......................................................................................................4

1.1.Карактеристике предшколског узраста.......................................5

1.1.1. Карактеристике психомоторног развоја детета млађег предшколског узраста…………….......................................................……………...7

1.1.2. Карактеристике психомоторног развоја детета средњег предшколског узраста……………………………………………............………..8

1.1.3. Карактеристике психомоторног развоја детета старијег предшколског узраста…………………...............................................…………...8

2. ТЕОРИЈСКИ ОКВИР РАДА......................................................................10

2.1. Дефинисање основних појмова......................................................10

2.1.1. Физичко васпитање..............................................................................10

2.1.2. Циљ и задаци физичког васпитања...................................................9

2.2. Досадашња истраживања.......................................................11

2.3. Игре...........................................................................................................21

2.3.1. Постанак и развој игре.........................................................................18

2.3.2. Игра у прошлости.................................................................20

2.3.3. Појам игре………….................................................................21

2.3.4. Класификација игара...........................................................21

2.3.5. Игре као метод и средство у спорту и настави.......................24

2.3.6. Значај и улога игара у развоју детета предшколског

узраста…………....25

3. ПРЕДМЕТ, ЦИЉ И ЗАДАЦИ РАДА.........................................................28

4. ШТАФЕТНЕ ИГРЕ..................................................................................29

4.1. Појам штафетних игара...........................................................29

4.2. Класификација штафетних игара.................................................30

4.2.1. Штафетне игре без реквизита.........................................................32

4.2.2. Штафетне игре са реквизитима......................................................33

4.3. Карактеристике штафетних игара...............................................34

4.4. Организација и извођење штафетних игара...........................34

4.4.1. Предности штафетних игара............................................................36

4.4.2. Недостаци штафетних игара............................................................36

2

Page 3: Stafetne Igre

4.5. Значај и улога штафетних игара за физички развој детета 37

4.6. Значај и улога штафетних игара за психички развој детета 38

4.7. Значај и улога штафетних игара у социјализацији деце. 39

4.8. Штафетне игре као васпитно средство......................................40

4.9. Методичке напомене у организацији и обради штафетних игара.................................................................................................41

5. ПРИМЕНА ШТАФЕТНИХ ИГАРА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ...........43

5.1. Избор штафетних игара на активностима физичког васпитања 43

5.2. Штафетне игре брзине............................................................44

5.2.1. Примери штафетних игара за предшколски узраст.............44

5.3. Штафетне игре спретности....................................................48

5.3.1. Штафетне игре спретности за млађи узраст............................48

5.3.2. Штафетне игре спретности за средњи узраст.........................48

5.3.3. Штафетне игаре спретности за старији узраст......................49

5.3.4. Штафетне игре спретности за предшколски узраст............51

6. ТЕОРИЈСКИ И ПРАКТИЧНИ ЗНАЧАЈ РАДА.............................................53

7. ЗАКЉУЧЦИ...........................................................................................55

Резиме.................................................................................................58

Summary............................................................................................................................59

Литература.........................................................................................60

Кључна документацијска

информација..............................................................61

3

Page 4: Stafetne Igre

1. УВОД

Игра је најизразитији облик дечије активности, спонтана је и

добровољна, а њен значај лежи у физичком, спознајном и социјално-

емотивном развоју детета.

У игри се изражавају радозналост, осетљивост, физичка

активност и потреба за сарадњом и заједништвом међу учесницима.

Дете се кроз игру афирмише, властитом активношћу стиче нове

спознаје о себи и људима уопште, прерађујући, представљајући или

замишљањем свог искуства.

Допринос игре лежи и у томе што она испуњава приватне функције

играча, односно ослобађа од напетости, олакшава фрустрацијске

ситуације, решава конфликте и задовољава дечије жеље и потребу

да се осећа одраслим.

За игру се зна од постанка човечанства. Она се развијала

упоредо са развојем друштва, добијајући при том карактеристике

одређене друштвене заједнице.

Игра је облик друштвене делатности која прати човека од

најранијег детињства. Дете почиње да се игра одмах по рођењу, а

жеља за игром је присутна у свим фазама његовог живота па све до

зрелог доба када се кроз игру човек одмара и припрема за

продуктивнији рад.

Детињство је период најинтензивнијег интересовања за игру.

Играјући се дете слободно трчи, скаче, пева, радује се. Игра

доприноси здрављу и помаже телесни развој детета.

4

Page 5: Stafetne Igre

У игри дете расте и развија се оспособљавајући рад својих руку,

гипкост тела, лепоту и прецизност покрета.

Понекад игра није весела и приликом ње дете трпи, али управо

тада га игра учи скромности и поштовању туђег мишљења.

На тај начин игра помаже свестрани развој личности детета и

без ње нема ни здравог детињства.

Ускратити детету игру значи ограничити његов развој. Игра је

највеће богатство детињства и неисцрпни рудник првих животних

радости и сазнања.

Игра такође уводи дете у живот колектива, при чему се деца

уче да воде рачуна о другоме и да личне интересе подреде

заједничким интересима. Без игре нема ни здравог детињства.

Ускраћивањем игре ограничава се развој детета. Кроз игру деца

стичу прве животне радости и прва сазнања о свету који их окружује.

За игру се каже да је „сан о животу“, међутим игра је

конкретна, пуна животна делатност. Због тога се она научно

проучава како би рационално примењивана у физичком васпитању

дала одговарајући допринос.

Значај и вредност игре у васпитању и развоју деце може се

сагледати у погледима на игру које су износили познати светски

педагози, психолози и филозофи.

- Лесгафт: „Игра је вежбање чијим се посредством дете спрема

за живот“.

- Шилер: „Једном, заувек и коначно човек се игра“.

- Толстој: „А кад нема игре, шта онда преостаје“?

- Горки: „Игра је пут деце ка сазнању света у коме она живе и

који су позвана да мењају“.

Игра је основни облик учења деце предшколског узраста. Стичу

се елементарна знања о околини која окружује дете. Та знања се

стичу првенствено посматрањем а затим кроз имитацију разних

животних ситуација бивају смештени у дечије искуство. Та стечена

знања се стално проверавају, сређују, коригују, проширују и

продубљују. Дете кроз игру стиче представе о предметима,

5

Page 6: Stafetne Igre

формирају појмове на основу тих представа, уче функције тих

предмета, различите употребне вредности тих предмета, ситуације у

којима се ти предмети употребљавају и друго. 

Игра утиче на концентрацију детета, продужује његову пажњу,

формира и развија његово мишљење, развија памћење, машту и

стваралачку способност. 

Игра формира дечија интересовања, дечији карактер, истрајност,

стрпљење и иницијативу. Игра утиче на међусобно зближавање деце,

она их социјализује, удружује их на основу заједничких интересовања

и упућује их да воде рачуна једни о другима.

1.1. Карактеристике предшколског узраста

Предшколски узраст обухвата период старости деце од три до

седам година. На овом нивоу узрасног развоја деце запажа се убрзан

раст, али не и равномеран. Раст екстремитета, посебно доњих знатно

је бржи од развоја трупа, док раст главе заостаје у односу на обе

поменуте регије. Значи раст организма још увек није хармоничан.

Годишњи раст деце у висину у овом периоду износи од 6 до 8 cm.

Док у тежини добијају око 2 kg годишње.

Упоредо са општим растом тече анатомско уобличавање и

функционални развој ткива и органа. Нараста мождана маса и

појачава се њена регулативна функција, а убрзава се и формирање

условног рефлекса. Нарочито се усавршавају оне области које

управљају покретима, због чега они постају правилнији, усклађенији

и разноврснији.

Процес окоштавања траје, нарочито дугих костију и карлице,

мада су кости још увек недовољно чврсте и подобне спољашњем

утицају, како у смислу позитивних тако и негативних утицаја -

деформисању и повредама, што у раду са децом треба имати у виду.

Кичмени стуб већ од четврте године добија нормалне физиолошке

кривине, али оне још увек нису у потпуности дефинисане.

Интензивније окоштавање почиње после девете године, али не и

6

Page 7: Stafetne Igre

равномерно свих делова тела, периферни делови окоштавају се

нешто брже, посебно екстремитети - руке и ноге.

Мишићни систем предшколског детета није довољно развијен,

као и координација због чега дете неекономично троши своју снагу.

Мишићи детета у овом периоду су још увек слаби и ако се замарају

иако деца добијају на телесној маси, а самим тим повећава се и

њихова снага, при чему се најпре развијају веће мишићне групе у

извесном заостајању. До пете године мишићи расту сразмерно

повећању телесне масе, као и органи за дисање и крвоток.

Мишићна влакна код деце су танка и садржај воде у њима је

већи него код одраслих. Мишићи нису још увек чврсто припојени за

кости, због чега би у раду са децом требало избегавати већа локална

оптерећења, посебно вежбања максималног интензитета. Мење се

тип дисања, од „трбушног“ постепено се прелази на „грудно“, али је

још увек због малог капацитета доста површно и убрзано.

Према мишљењу многих аутора ово доба је од велике важности

за формирање психомоторног апарата, па се и зато тражи правилно

организовано вежбање. Овакво вежбање је тада погодно јер се све

више појављују процеси кочења (инхибиције) у нервним центрима,

што даје могућност да се сигурније хода, трчи скаче и др. Дете тог

доба готово је неуморно у својим кретањима.

Ово доба представља важан корак и у умном развоју детета.

Сада настаје буђење свесније мисаоне активности, која чини да дете

почиње разликовати не само појединачне ствари и њихове особине

него и битне особине од небитних, зависно од свог искуства. Дете се

око четврте године већ инетересује за питања о узроцима појава

(друга фаза питања: зашто и како), а исто тако и о постанку ствари:

човек вежба да постане јак или здрав итд.

Пажња је још увек нестална и површна, због чега имитације,

подржавање драматације треба да буду основни метод код примене

психомоторних активности. Нарочито после пете године јавља се

већи пораст концентрације пажње што је у вези са дечијом

моториком. Детињи покрети постају све више координисани, што

7

Page 8: Stafetne Igre

уједно значи да постоји све боља и целисходнија сарадња разних

мишићних група и поједних мишића.

Игре постају значајан фактор за развитак маште, мишљења и

памћења, јер се помоћу њих ствара дечје искуство. Нарочито су

значајне игре у којима дете ангажује своје умне способности, где

нешто доводи у склад, комбинује, где се морају сналазити потребна

средства за савладавање препрека.

На крају предшколског периода, дете постаје све способније да

дуже време контролише своју пажњу, памћење постаје све

организованије и трајније (памти речи по смислу), јавља се логично

мишљење.

На побољшање памћења утиче све веће савлађивање говора и

активније опажање. Говор се врло брзо развија у овом периоду,

проширује се речник детета и усавршавају се граматичке структуре,

што је у складу са развојем и карактеристикама мишљења.

Једна од битнијих карактеристика овог узраста јесте изражена

емоционалност. Дечја осећања су тако снажна да му препављују

читаво биће, неконтролисано се испољавају у облику афекта, али не

трају дуже, јер су нестална и краткотрајна; јављају се неочекивано и

брзо нестају. Често се смењују, прелазе из позитивних у негативна и

обрнуто.

Уважавајући најважније узрасне карактеристике, на

предшколском узрасту разликујемо три узрасне групе:

- млађу (деца од 3-4 године)

- средњу (деца од 4-5 година) и

- старију (деца од 5-7 година)

1.1.1.Карактеристике психомоторног развоја детета млађег

предшколског узраста

До треће године дете овлада основним облицима кретања

(хода, трчи, пење се, скаче, баца и хвата, носи, диже, гура и вуче

предмете). Способно је да контролише своје покрете иако су они још

8

Page 9: Stafetne Igre

увек силовити, крути. Сада лакше изводи сложенија кретања у којима

учествује више мишићних група, али још има сувишних покрета.

Скаче обема ногама у месту, преко, око и са препрекама, стоји и хода

на прстима, али је још увек нестабилно у одржавању равнотеже.

Између 3. и 4. године скаче у вис до 30cm, а удаљ од 20 до 70 cm.

Може да баци лопту и вози трицикл. Способно је да се укључи у

организоване облике физичког васпитања. Може да памти поједине

особине предмета са којим долази чешће у додир. Успешно гради од

елемената конструкторског материјала, почиње да меси глину. У

стању је да повлачи оловку горе доле, да нацрта једноставне облике.

Деца овог узраста се брзо замарају, пажња им је лабилна и брзо

мењају расположења.

1.1.2.Карактеристике психомоторног развоја предшкоског

детета средњег предшколског узраста

У односу на претходни период кретање је знатно поправљено и

усавршено. Дете овог доба је живље, брже и окретније. Искуства

стечена у средини у којој живи је много веће. Боље се орјентише у

простору, разликује шта је напред, а шта је назад; учи да разликује

десну од леве руке; боље му је развијена пажња, памћење и машта.

Воли да слика и црта.

Покрети су складнији и сигурнији, координација и равнотежа су

поправљени, дете нпр. већ може дуже да стоји на једној нози.

Поседује већи репертоар покрета и активности. Брзо трчи, прескаче

мање препреке, може да шутне лопту у трку, добро баца, способно је

да дуже вежба. Стоји и скаче на једној нози у висину и даљину. Хода

по суженој површини сигурно и без страха. Жели да испроба своје

способности, да их успешно изводи, да се доказује. Испољава жељу

да нешто научи и тежи да то покаже. И даље је активност детета

прожета склоношћу за подражавањем. Задаци које му постављамо на

часу игре су нешто одређенији и сложенији и дете треба подстицати

9

Page 10: Stafetne Igre

на налажење решења. Дете овог узраста тражи друштво, али нема

осећај за колективну игру.

1.1.3.Карактеристике психомоторног развоја предшколског

детета старијег предшколског узраста

Дете овог доба је још више усавршило основно кретање, и

обогатило новим елементарним кретањима. Координација покрета је

доста побољшана, сувишни покрети су значајно елиминисани, запажа

се уопште једно стабилније стање и сигурност у моторици. Посебно је

карактеристично за овај период да аутоматизација покрета почиње

све више да добија своје место у развоју моторике, да се сваким

даном усавршава. То се нарочито примећује код примене разних

форми трчања, пењања бацања и др. Деца почињу да користе више

једну руку, једну ногу, при доскоку дочекују се на врховима прстију,

стоје и ходају затворених очију, што значи и да је орјентација у

простору знатно побољшана.

Дете је предузимљиво, одлучно и енергично, активно влада

својим телесним могућностима. Воли да покаже шта уме и може, и да

чини подвиге. Губи интересовање за подражавање, а његова

активност постаје свеснија. Може да се преврће преко главе,

прескаче вијачу, пење се уз конопац, баца и свесно хвата лопту.

Поред тротинета може да вози бицик и ролере. Креће се у ритму

музике са осећајем за ритам. Баца и хвата још вештије него раније. Уз

додатан рад дете је у стању да научи да скија и плива. Дете овог

узрасног периода прихвата и сложеније и теже моторичке задатке,

истрајнија су, пажња им је стабилнија, јавља се логичко мишљење.

Моторичке функције су важне за опажање детета и то нарочито за

стварање представе о простору и времену.

10

Page 11: Stafetne Igre

2. ТЕОРИЈСКИ ОКВИР РАДА

У оквиру ове теме истраживања дефинисани су основни појмови

и дате основне дефиниције ове проблематике.

2.1. Дефинисање основних појмова

Дефинисањем основних појмова изнете су нама приступачне

дефиниције, а то су: физичко васпитање као и циљ и задаци

физичког васпитања.

2.1.1.Физичко васпитање

Физичко васпитање је битна компонента васпитног процеса. У савременој,

педагошкој литератури налазимо различита објашњења физичког васпитања, поједини

аутори га називају здравственим васпитањем, а неки физичком културом. Та

различитост схватања и објашњења физичког васпитања је резултат различитог

приступа појединих аутора.

У даљем делу рада даћемо неколико дефиниција фиичког васпитања појединих

аутора:

„Физичко васпитање представља специфично васпитно подручје, које доприноси

развоју човека у целини; физичко васпитање није само подстицање раста и развоја,

развијање телесних способности и унапређење здравља, већ и зналачко коришћење

система физичких вежби, игара и спортова, којима се утиче на целокупни развој

човека“ (Јовановић, 1998, 51).

„Физичко васпитање је друштвено планирана и организовано

васпитно - образовна област у којој се путем разноврсних (кретних)

активности као оператора остварују циљане трансформације

вишедимензионалне личности човека - детета“ (Крагујевић, Г. 2005,

6).

При дефинисању физичког васпитања потребно је дефинисати

и појмове: физички развој, физичка активност и физичка култура. У

том контексту, физичко васпитање је облик физичке кутуре, а

11

Page 12: Stafetne Igre

остварује се у институцијама система васпитања и образовања, од

предшколских установа, преко основних и средњих школа, па до

високошколских институција.

Физичко васпитање је повезано са интелектуалним, моралним,

радним и естетским васпитањем.

Физичким васпитањем примарно се утиче на: физички раст и

развој, на усавршавање антропомоторике, развијање и одржавање

функционалних и моторичких способности. Физичко васпитање

посредно утиче на очување здравља, стицање позитивно моралних

вољних особина личности, а такође и на конгитивни развој и добро

осећање и расположење.

Физичко васпитање је планска и систематска активност која

путем физичког вежбања - тренирања у правцу свестраности или

стваралаштва развија људску личност у смислу остваривања

васпитног циља у свим организационим облицима физичке културе.

Под овим подразумевамо: физичко васпитање ученика, физичко

васпитање спортиста - спортско васпитање и физичко васпитање

народа.

Оно је саставни део институционализованог васпитања и

образовања, васпитања у породици, али и напора појединца да се у

складу са важећим нормама и вредностима усавршава и напредује

сопственом активношћу, сходно сопственим и друштвеним

потребама. Физичко васпитање се најчешће одвија у оквиру

просветних и других васпитно-образовних институција.

Данас се појам физичког васпитања најчешће односи на

физичко васпитање у предшколским, школским установама и

организацијама физичке културе. Оно је обавезно за све здраве

полазнике образовних установа, а процес вежбања је у функцији

развоја потенцијала који ће непосредно служити појединцу, а тек

посредно и другим потребама државе и друштва.

Физичко васпитање треба да допринесе формирању свестрано

развијене личности ученика, деце и омладине уопште. То значи да се

12

Page 13: Stafetne Igre

кроз систематско физичку активност деце и омладине увек мора

водити рачуна о целини васпитања коју чине:

- умно;

- морално;

- естетско и

- физичко васпитање.

Физичко васпитање, као делатност, треба да допринесе да

физичко вежбање и телесни напор постану део културе и начин

живота деце, омладине и одраслих грађана. Оно у савременим

условима живота све више добија на значају, тако да ће се и даље

ширити, не само под утицајем свести коју носи савремени живот, већ

и из потребе да се деца и омладина ангажују у свом слободном

времену. Да то време искористе на најбољи начин, и да се одбране од

негативних васпитних утицаја који све више егзистирају у модерном

друштву.

Теоретичари (али и практичари) све чешће истичу значај физичког васпитања за

децу предшколског доба.

Никада се задаци и садржаји физичког васпитања не ограничавају само на

здравствено и биолошко подручје, већ обухватају и интелектуалну, те друштвену, као и

моралну страну педагошког деловања. Не треба сметнути са ума да је то сложен

процес.

Значај физичког васпитања упућује на неопходност посвећивања одговарајуће

пажње приликом избора садржаја, метода и облика рада са предшколском децом. При

томе је важно водити рачуна о основним карактеристикама деце овог узраста како би се

са успехом реализовали постављени циљеви и задаци.

2.1.2.Циљ и задаци физичког васпитања

Укупна реализација циља и задатака физичког васпитања деце

предшколског узраста одвија се кроз више различитих и на свој

начин специфичних организационих облика васпитно-образовног

рада. Сваки од ових облика рада има своју специфичну улогу у

остваривању појединих циљева и задатака физичког васпитања,

13

Page 14: Stafetne Igre

дакле, и своје специфичне садржаје, методе и облике наставног рада

којима их остварује.

Циљ физичког васпитања јесте задовољење потреба деце за

кретањем, повећање адаптивне и стваралачке способности у

савременим условима живота и рада, развијање физичке културе

неопходне ради очувања здравља и стварање трајне навике да се

физичко вежбање угради у свакодневни живот и културу живљења.

Циљ физичког васпитања је да допринесе свестраном развоју

личности. Из овако постављеног циља, физичко васпитање има

бројне и сложене задатке који се повезују сасвим развојним

аспектима на које се делује у васпитно-образовном процесу, а

подразумевају:

- да се повољно утиче на раст и развој организма и јача дечје

здравље,

- да се обезбеди нормално стање апарата за кретање (посебно

зглобова, веза и мишића, што се одражава на њиховој

покретљивости и снази),

- да се формира правилно држање тела (а уколико има некаквих

поремећаја да се они отклањају или коригују),

- да се јача организам (челичење организма, стварање

отпорности на хладноћу, топлоту, ветар...),

- стварање и развијање хигијенских навика,

- свестрано образовање моторике (развијање и координација

покрета, развој моторних способности),

- развој стваралачких активности (повећање постигнућа у снази,

брзини, издржљивости...),

- разноврсним физичким активностима доприноси се развоју

интелектуалних способности и усавршавању функције чулних

органа,

- заштита деце од незгода,

- формирање интереса и смисла за лепо (естетско уобличавање

покрета, лепо ходање, правилно држање тела, плес,

гимнастика, уметничко клизање...).

14

Page 15: Stafetne Igre

Задаци наставе физичког васпитања јесу:

- подстицање раста, развоја и утицање на правилно држање тела;

- развој и усавршавање моторичких способности;

- стицање моторичких умења која су, као садржаји, утврђени програмом физичког

васпитања и стицање теоријских знања неопходних за њихово усвајање;

- усвајање знања ради разумевања значаја и суштине физичког васпитања

дефинисаног циљем овог васпитно-образовног подручја;

- формирање морално-вољних квалитета личности;

- оспособљавање ученика да стечена умења, знања и навике користе у

свакодневним условима живота и рада;

- стицање и развијање свести о потреби здравља, чувања здравља и заштити

природе и човекове средине.

Заједнички циљ свих принципа физичког васпитања деце предшколског узраста

упућује на њихово међусобно повезивање, прожимање, условљавање и они су:

- принцип свестраности (физичко, умно, радно, морално, естетско, друштвено);

- принцип научности (заснован на научним и провереним чињеницама);

- принцип здравствено-васпитне усмерености;

- принцип практичне применљивости (за разне делатности у животу);

- принцип забаве и разоноде;

- принцип јединствености утицаја и организације;

- принцип индивидуалног поступка (од лакшег ка тежем ...);

- принцип свесне активности;

- принцип очигледности;

- принцип планског оптерећења; (одабир средстава, облика и метода рада према

могућностима деце);

- принцип одмерености.

Треба нагласити изванредне могућности за корективни рад у

области физичког развоја, а пре свега у спречавању неправилности у

држању тела, као и у њиховом отклањању, пре него што се устале у

облику деформитета (кифоза, лордоза, сколиоза).

2.2. Досадашња истраживања

15

Page 16: Stafetne Igre

Проучавајући литературу, неопходну за израду завршног рада,

дошли смо до неких истраживања о штафетним играма која су

вршена раније.

Значајна сазнања о штафетним играма у својој књизи под

истоименим насловом дао је (Томић, Д. 1969). Он је истакао да је игра

неисцрпно богатство као метод у процесу образовања и васпитања, а

у неколико мањих збирки (Хваталице, Елементарне игре...) каже да је

желео да подсети учитеље на неке игре које су тренутно занемарили

или су их заборавили.

У књизи „2000 игара“ (Коритник, М. 1970) је дао преко 2000

игара са подручја физичког васпитања деце. Обрада игара моторике

разрађена је у четири самосталне књиге „Игре у пролеће“, „Игре

лети“, „Игре у јесен“ и „Игре зими“, али их је аутор објединио у

заједничкој књизи под називом „2000 игара“.

У књизи „Тјелесна и здравствена култура у основној школи“

(Финдак, 1996) истиче да игра као облик људске делатности прати

човека од његовог најранијег развоја. Он је у овој књизи извршио

класификацију игара обзиром на узраст деце.

Латентној структури моторичких способности деце млађег школског узраста

није посвећена довољна пажња. Издвајају се два разлога за овакву ситуацију. Прво,

деца се у овом узрасту одликују „реаговањем целим бићем“, што доводи до

нестабилности генералне моторичке структуре која има скоковит развој. Други разлог

је непостојање довољно добрих мерних поступака којима би се ваљано измерио

моторички статус деце.

Такође, комплексан одговор дечијег организма на физичку активност не доводи

до одговарајућих последица у пракси. Тако, физичку активност с децом млађег

школског наставници са вишом школском спремом и професори разредне наставе, док

тек у петом разреду деца добијају надзор од стране дипломираног наставника физичке

културе. Истраживање Батез, М., Крсмановић, Б. (2012) и Биговић, М.(2004) указују на

потребу унапређења рада с децом млађег школског узраста у смислу стручне

оспособљености наставника односно адекватне физичке активности која може знатно

унапредити њихов моторички развој, уколико с децом ради стручно лице.

16

Page 17: Stafetne Igre

Слична или још лошија ситуација је у спортским друштвима, у којима са

најмлађима углавном раде тренери почетници или спортисти који су тек завршили

спортску каријеру, а при том углавном немају ни најосновније образовање из области

кинезиологије.

У пракси је више присутно истраживање антропометријских карактеристика или

њихових релација са моторичким способностима него саме моторичке способности

деце млађег школског узраста.

Поповић, Б. (2008) је на узорку од 1.242 дечака и 1.082 девојчице, која су

боравила у вртићима и школама у Новом Саду, Сомбору, Сремској Митровици, Бачкој

Паланци и Зрењанину, измерио 8 антропометријских мера са циљем да се анализира

тренд развоја антропометријских карактеристика деце предшколског и млађег

школског узраста. Применом униваријатне анализе варијансе утврђено је да у свим

антропометријским мерама и код дечака и код девојчица постоје статистички значајне

разлике између група различитог узраста дефинисаних на шест месеци. Анализиране су

разлике аритметичких средина у свакој варијабли у односу на суседне узрасне групе

испитаника појединачно унутар полова. Резултати генерално указују на линеаран тренд

пораста телесне висине, телесне масе, као и варијабли за процену волуминозности тела

са узрастом испитаника. У случају антропометријских варијабли које служе за процену

поткожног масног ткива, приметан је такође тренд пораста са узрастом испитаника, али

у потпуно дисконтинуираној форми, нарочито у школском узрасту деце.

Krus, P. H.,Bruininks, R. H., и Robertson, G., (1981) су на узорку 756 деце узраста

од четири и по до четрнаест и по година утврђивали структуру моторичких

способности. За узорак индикатора одабрали су 46 тестова. Резултати су показали

постојање две моторичке димензије - брзина, прецизност и снага, равнотежа и

координација.

У оквиру научно - истраживачког пројекта Интегрални развој, аберантно

понашање и физичка активност предшколске деце, који је субфинансирао

Министарство за науку и заштиту животне средине, и Антрополошки статус и физичка

активност становништва Војводине, кога суфинансира Покрајински секретеријат за

науку и технолошки развој, извршена су моторичка тестирања 2 317 деце узраста од 3,5

до 11 година, у пролеће 2006. године у вртићима и основним школама у Новом Саду,

Сомбору, Сремској Митровици, Бачкој Паланци и Зрењанину. Примењени су

моторички тестови: Полигон натрашке, Слалом са три лопте (код предшколске деце не,

јер је тест био претежак), Тапинг руком, Претклон разножно у седу, Скок удаљ из

17

Page 18: Stafetne Igre

места, Трчање 20 метара, Издржај у згибу и Подизање трупа. За потребе овог рада

износе се дескриптивни статистици за варијаблу скок удаљ из места и трчање 20

метара. Код дечака старости 6,5-7,5 година просечна дужина скока удаљ из места

износи 124,5 cm, а код девојчица 115,7 cm; код дечака старости 7,5 до 8,5 година

просечна дужина скока удаљ износи 135,7 cm, код девојчица 121,8 cm; код дечака

узраста 8,5 до 9,5 година износи 144,7 cm а код девојчица 130,5 cm, код дечака старости

9,5 до 10,5 година износи 150,8 cm а код девојчица 141,5 cm. Просечна дужина скока

удаљ за дечаке преко 10,5 година износи 158,9 cm а за девојчице 148,5cm. Просечно

време да се најбрже претрчи 20 метара, изражено у 0,1 с код дечака старости 6,5 до 7,5

година износи 47,7 а код девојчица 50,7. Код дечака узраста 7,5 до 8,5 година износи

44,4 а код девојчица 46,4; код дечака узраста 8,5 до 9,5 година износи 43,3 а код

девојчица 45,4; код дечака узраста 9,5 до 10,5 година износи 41,3 а код девојчица 42,9,

код дечака старости преко 10,5 година износи 40,1 а код девојчица 41,7 (Балага,

Стојановић, 2007).

Ово истраживање потврђује постојање генералног моторичког фактора код деце.

Постоје и истраживања која не потврђују постојање једног генералног фактора. Ипак, и

ова истраживања указују на недовољну диференцираност моторичког простора деце.

Више фактора се углавном добија као последица коришћења великог броја кретних

задатака. Коначно, и тако добијене латентне димензије високо корелирају између себе.

Објашњење за постојање генералног моторичког фактора налазимо у

истраживању Lurije,A. R., (1971) који указују на недовољну функционалну

оформљеност секундарних и терцијарних моторичких зона коре великог мозга. Такво

стање централног нервног система условљава интегралну активност код мале деце, што

се одражава и у њиховом моторичком понашању.

Милановић, И. и сар. (2010) имајући у виду значај који се придаје сагледавању

оправданости и сврсисходности праћења физичког развоја и моторичких способности

деце и младих у настави физичког васпитања у Европи и САД, су анализирали

актуелно стање и однос наших наставника физичког васпитања по овом питању. На

узорку од 189 наставника физичког васпитања, применом нестандардизованог

упитника добијени су резултати који показују да висок проценат наставника физичког

васпитања у одређеном степену прати и тестира физички развој и моторичке

способности, да су наставници свесни колико је важан и значајан овај сегмент наставе

физичког васпитања. Међутим, коришћење различитих батерија тестова, појединих

тестова из тих батерија, као и примењивање тестова по сопственом избору наставника у

18

Page 19: Stafetne Igre

праћењу физичког развоја и моторичких способности ученика у настави физичког

васпитања, концептуално гледано није добро, како са аспекта сврсисходности такве

врсте праћења, тако и са аспекта континуираног праћења и могућности поређења

добијених резултата. Непостојање оправданог и сврсисходног концепта у праћењу

физичког развоја и моторичких способности у настави физичког васпитања, као и

адекватне батерије тестова примерене школским условима у којима се одвија настава

физичког васпитања, указује на неопходност успостављања јединственог модела у

Србији.

Циљ рада је био да се утврди утицај два различита начина тестирања на

трансформацију моторичких способности ученица млађег школског узраста, у условима

самопревазилажења и превазилажења партнера (тражене су могуће резерве ученичких

могућности изазване компетитивним фактором). Истраживањем су обухваћене 22 ученице. За

процену моторичких способности примењено је шест стандардизованих кретних задатака.

Ученице су тест изводиле појединачно а затим у пару. Парови су одређивани на основу

рангова резултата добијених појединачним мерењем. Поред дескриптивних показатеља за

обраду добијених података примењена је мултиваријантна и униваријантна анализа варијансе

и дискриминативна анализа. Дескриптивни показатељи указују на боље резултате у условима

компетитивног извођења, код свих истраживаних варијабли. Статистички значајне разлике

резултата добијених у два начина тестирања констатоване су само у чунастом трчању на 3x10

метара. За наставу физичког васпитања од велике је важности утврдити компетитивни фактор

у различитим узрастима. Добијена сазнања, поред значаја у тестирању моториких способности

и добијању релевантнијих показатеља, су од драгоцене помоћи и у реализацији осталих

програмских садржаја наставе физичког васпитања (Живорад, 2010).

Истраживање које је спроведено 2008. године у дечијем вртићу „Дечија радост“

у Свилајнцу имало је за циљ утврђивање антропометријских карактеристика и

моторичке способности предшколске деце која су била на целодневном и полудневном

боравку у вртићу. Емпиријско истраживање обухватило је 57 испитаница које су биле

подељене у две групе према критеријуму временског боравка у предшколској установи.

Група од 34 испитаница имала је целодневни боравак, а група од 23 испитанице

полудневни боравак у вртићу.

Све варијабле које су се користиле у истраживању припадају комплексу

предикторских варијабли и то су: варијабле из антропометријског простора и варијабле

из моторичког простора. Код антропметријских простора испитаница примењене су

следеће две антропометријске карактеристике телесна висина и телесна тежина.

19

Page 20: Stafetne Igre

Антропометријске карактеристике мерене су методом Интернационалног

биолошког програма.

Процена моторичких способности урађена је помоћу шест стандардизованих

кретних задатака. Сви тестови реализовани су у стандардним условима, у сали за

физичко васпитање. Приликом тестирања редослед реализације моторичких тестова

био је следећи: МРАВ - ходање по шведској клупи са окретом, за процену равнотеже;

МКЛЧ - котрљање лопте између чуњева, за процену координације са лоптом; МСДМ -

скок у даљ из места, за процену експлозивне снаге мишића ногу; МБМД - бацање

медицинке у даљ, за процену опште снаге руку и раменог појаса; МСПД - суножни

поскоци у даљ, за процену експлоивне снаге ногу и Т 3 х 10 - чуњасто трчање на

3х10m, за процену опште брзинске способности.

Ово истраживање указало је на боље резултате испитаница са целодневним

боравком у телесној тежини и телесној висини у однсу на групу испитаница са

полудневним боравком.

У простору моторичких способности испитанице које су биле на целодневном

боравку оствариле су просечно боље резултате у три од шест истраживаних варијабли.

Вредност ходања по шведској клупи са окретом нису на нивоу статистичке значајности

на шта указују вредности униваријантне анализе варијансе. У котрљању лопте између

чуњева, бацање медицинке у даљ и суножним поскоцима у даљ боље резултате

оствариле су испитанице са полудневним боравком, али су само вредности суножних

поскока у даљ на нивоу статистичке значајности.

Резултат на тесту доста зависи од моторичког потенцијала испитаница, опште и

посебне моторичке образованости и антропометријских карактеристика испитаница.

Побољшање добијених резултата у простору моторичких способности су

статистички валидан предуслов за релативно поуздан закључак да се о целодневном

боравку, у реализацији физичког васпитања предшколског узраста, може размишљати

као о васпитно - образовном ефикаснијем, што би требало проверавати будућим

емпиријским истраживањима.

Заједничка карактеристика свих ових истраживања лежи у

сазнању да је приликом избора игара потребно водити рачуна о

узрасту и психофизичким карактеристикама ученика као и о њиховим

интересовањима и жељама.

Месарош Живко, А. и Марков, З., 2001. године извршиле су истраживање о

утицају програмираног физичког вежбања на развој моторике код деце предшколског

20

Page 21: Stafetne Igre

узраста. Посебно је разматран утицај професора физичког васпитања као стручног лица

у организовању програмираног физичког вежбања и учесталост извођења усмерених

активности из методике физичког васпитања. Програмирано физичко вежбање је

спроведено у вртићу “Мики” у Кикинди, након спроведеног иницијалног мерења

моторичких способности (брзина, гипкост, равнотежа, прецизност, координација,

снага). Програм физичког вежбања спроводио се шест месеци, сваки дан 30 минута са

експерименталном групом, док је у контролној групи активност из физичког васпитања

реализовао васпитач. Након финалног мерења извршена је статистичка анализа

података.

Циљ истраживања је усмерен на анализу утицаја програмираног физичког

вежбања на моторичке способности деце предшколског узраста у ПУ “Д. Удицки”.

Истраживање је спроведено у Предшколској установи “Драгољуб Удицки” у

Кикинди и представља део научноистраживачког пројекта који је реализован уз

одобрење Министарства просвете и спорта Републике Србије. Иницијално мерење је

извршено од 1. до 15. септембра 2001. године. Експериментални део пројекта почео је

да се спроводи половином септембра 2001. године и трајао је до краја маја 2002.

године. Усмерену активност из Методике физичког васпитања изводио је професор

физичке културе у трајању од пола сата пет пута недељно. Финално мерење је

извршено друге половине маја 2002. Узорак Узорком је обухваћено 54 деце узраста од

шест година. Узорак смо поделили у две групе: експерименталну (Е) и контролну (К).

Експериментална група (Е) броји 27 испитаника, а контролна (К) такође 27 испитаника.

Групе смо пре увођења програмираног физичког вежбања уједначили по следећим

параметрима: моторичким способностима, коефицијенту интелигенције, хронолошком

добу, полу и социјалном статусу.

Код праћења моторичког развоја користе се параметри којима се покрива

простор базичне моторике, с тим да се водило рачуна да се примене тестови који су

прилагођени могућностима и способностима деце предшколског узраста и за које

постоји могућност обезбеђивања мерних инструмената, а такође и тестови за процену

фине моторике.

Моторички тестови:

- тапинг руком,

- стајање на попречно на клупици са две ноге с отвореним очима,

- трчање на 20 метара,

21

Page 22: Stafetne Igre

- скок удаљ из места,

- рубни орнамент,

- ређање перли на жици,

- дубоки претклон на клупици,

- гађање хоризонталног циља лоптицом,

- одбијање пингпонг лоптице рекетом,

- ређање цветова.

Истраживање је реализовано у девет вртића Предшколске установе “Драгољуб

Удицки” у Кикинди. Реализација усмерених активности Методике физичког васпитања

коју је изводио професор физичког васпитања одвијала се у Вртићу “Мики”. У осталих

осам вртића усмерену активност из области методике физичког васпитања реализовали

су васпитачи. Након извршеног шестомесечног програмираног вежбања, испитаници

експерименталне групе су показали боље резултате према свим испитиваним

параметрима. Утврђено је да након програмираног физичког вежбања у односу на

класичан начин одржавања усмерених активности из области физичког васпитања

испитаници експерименталне групе постижу боље резултате према испитиваним

моторичким параметрима. Недовољна ефикасност усмерених активности Методике

физичког васпитања на предшколском узрасту приписује се различитим факторима.

Такво стање се правда неповољним просторним и техничким условима. Ово

истраживање акцентује професора физичке културе као једног од стручних сарадника

или реализатора усмерених активности из области физичког васпитања у предшколској

установи. Наведено истраживање и сазнања до којих смо дошли могу бити позитивно

искуство у неким новим програмима и организовањима васпитно-образовног процеса у

предшколској установи.

На основу добијених резултата може се закључити да програмирано вежбање

доводи до значајних промена код развоја моторичких способности и због тога се може

рећи да је потребно укључити професоре физичког васпитања, као стручне

консултанте, у рад са децом предшколског узраста, као и да треба организовати стручне

семинаре за усавршавање васпитача на подручју физичког васпитања.

2.3. Игре

За игру се зна од постанка човечанства. Она је постала из

праигре човека, а идући још даље у прошлост долазимо до праигре

22

Page 23: Stafetne Igre

животиња (Магазиновић, М. 1951). Она је била присутна у

примитивним људским заједницама па је зато и првобитна народна

уметност.

2.3.1.Постанак и развој игре

Игра је најстарија уметност, мада је њена историја најмлађа

међу историјама осталих грана уметности. Историјски огледи писани

о игри датирају с краја XVII века, а тек у првим деценијама XX века

појавило се неколико обимнијих историјских дела о игри.

Игра је постојала на свим ступњевима развоја људске

заједнице, а из ње су се поступно развијале све остале гране

уметности. Она сеже у далеку прошлост, до праигре животиња. Тако

на пример, ждралови приликом сеобе праве покрете крилима и

ногама, а лете распоређени у облику геометријских фигура

(Магазиновић, М. 1951). Голуб кружи око голубице у љубавном

удварању. При изласку из воде роде заузимају прави играчки став на

једној нози. Пчеле у лету изводе игру у виду кружних летова.

Игром су се бавили сви чланови примитивних људских

заједница, те је тако она постала првобитна народна уметност.

Играло се из разних побуда првенствено из страха од природних

збивања, болести и смрти. Игром је човек првобитне заједнице желео

да умилостиви природу.

Пратећи развој игре кроз филозофско васпитне системе

појединих народа, уочава се да је он условљен владајућим

друштвеним уређењем.

Живот у старом Египту био је многоструко проткан игром током

читавих 5000. година, што потврђују хијероглифни знаци међу којима

се често јавља знак човека са подигнутом ногом, или сама нога

дигнута под разним угловима у превоју колена. Најстарија грана

историјске игре у овој цивилизацији је култска-обредна игра о чему

постоје сведочанства у делима тадашњих писаца који наводе да су се

у Египту, приликом јавних светковина изводиле „сјајне виртуозне

23

Page 24: Stafetne Igre

игре“ (Магазиновић, М. 1951). Најчувенија је била народна

светковина у част бога Озириса коме су приносили на жртву бика

Аписа, која је трајала четрдесет дана. Народ и свештенство су играли

око Аписа изводећи при том читаву балетску пантомиму.

Код Индуса је игра тесно повезана са њиховим религиозним

схватањем света и живота и са посебном социјалном структуром. Они

су своје богове замишљали као играче, првенствено Браму, Вишну и

Шиву као и бога Индру са његовим пратиоцима младићима-

гандхарве. Небеске играчице Апсаразе су биле скоро наге у ставу

дубоког чучња. Њихово тело је извијено у страну а руке су подигнуте

изнад главе, како је то представљено на једном фризу из XII века у

Ангкору. Наведени фриз је познат под називом „Ајанта фреска“ што

је инспирисало балерину Ану Павлову да уради кореографију за

истоимену балетску игру. Осим сакралних култских игара Индуси су

имали свадбене и погребне игре.

Играње у старој Грчкој било је веома популарно: постојале су

сакрално - култске, ратничке, обичајне-обредне (свадбене и

погребне), игре са мотивима рада, имитативне, забавно-гозбене и

уметничко-позоришне игре. Многобројне игре биле су посвећене

богињи Афродити, а посебно се истиче игра „Геранос“ (ждралови).

Богу Дионизису су посвећене такође многе игре, а најпознатија је

приношење јарца на жртву у време бербе винограда из чега се

касније развила трагедија као литерарна форма. Биле су чувене и

ратничке игре и то нарочито „Пирске игре”. У Спарти су ове игре

изводиле и жене.

Средњи век није погодовао развоју игре, због преовлађујућег

црквено- хришћанског погледа на живот и свет. Презирање

телесности и тела као „Извора смртних грехова“ насупрот античком

слављењу телесне лепоте, довео је до скривања тела у монашке и

свештеничке одоре.

Такав однос према телу и телесном није утицао повољно на

развој игре. Она је ограничавана, прогањана и анатемисана, што

потврђују речи светог Августина „Игра је кретање тела у кругу у

24

Page 25: Stafetne Igre

чијем средишту стоји ђаво“. У складу са оваквим ставовима била је

веома заступљена игра са мотивима смрти.

Нови век вратио је љубав према животу и уживање у телесном,

па је ренесансни човек изградио читаву уметност нових игара. Људи

су у виду игре увежбавали активности са бежањем, хватањем,

скривањем, што је нарочито остало популарно код мале деце.

Данас у цивилизованом свету игре имају претежно забавни

карактер, а некадашњи обичаји засновани на слепом веровању у

натприродне силе замењени су другима, који су одраз савременог

начина живота.

Игра је одувек била пријатна активност где се изражавају како индивидуалне,

тако и колективне способности у свим приликама и посебно непредвиђеним

ситуацијама. Игра постоји откад постоји човечанство. Бројни педагози и познати

мислиоци за игру кажу да је нагонска активност која настаје као израз унутрашњих

побуда и жеља за одређеном активношћу и тежње човека да се креће што је у његовој

природи одувек било.

2.3.2.Игра у прошлости

Обзиром да је игра врло стара и значајна животна активност,

највећи мислиоци, државници, песници и педагози покушавали су да

открију њену природу, њену унутрашњу и друштвену улогу и

вредност.

Истражујући забачене крајеве света, пустиње средње Азије,

Арабије и Сахаре као и ледена пространства Сибира, Аљаске и

Гренланда, антрополози су наилазили на људе који су се бавили

играма. Приликом истраживања игре примитивних народа и племена

уочена су два битна елемента: емоционална интензификација

доживљаја и животне радости и осећање припадности својој

друштвеној групи.

Игре у животу Индијанаца сједињавале су у себи верски идеал,

идеал уметности и идеал физичког савршенства и то кроз песму и

25

Page 26: Stafetne Igre

бајање, ритмику и плес, приповедање и драматизацију, имитирање и

пантомиму, лов и борилачке игре.

У обичајима народа на нашим просторима игра је такође била

саставни део животних активности. Први је сакупио и записао старе

народне игре у Србији Вук Стефановић Караџић. Ове игре објављене

су у његовој књизи „Живот и обичаји народа српског“. На свечаним

скуповима код цркава и манастира и на другим местима играло се

коло (оро) углавном за време свечаности и празничних дана.

2.3.3.Појам игре

Тежња сваког па и најмањег детета је да активно учествује у

својој животној средини, али му недостају психичке и физичке снаге,

способности и искуства, па зато прихвата свој сопствени свет игре.

„Игра је спонтана, слободно изабрана и пријатна активност која

има за циљ потврђивање индивидуалних и колективних способности“

(Лескошек, Ј. 1971, 73).

Постоји мноштво схватања и дефиниција игре, али се готово сви

теоретичари и педагози слажу у следећем:

- игра је извор радости, јер одговара природи детета;

- игра буди и развија све физичке и психичке снаге и способности

детета;

- игром дете упознаје живот своје околине и оспособљава се да у

њему учествује;

- игра уводи дете у круг његових вршњака и у том друштву оно

налази своје одговарајуће место и вредност;

- игром се природно, слободно и разноврсно формира личност

детета и

- игром дете формира однос према средини и изграђује свој

карактер. 

Игра својим интересантним садржајем испуњава живот детета, богати његово

искуство, шири његов видокруг. У игри је дете весело и она је главни фактор његовог

снажења и здравља. Ето зашто у распореду дана установа за предшколско васпитање

26

Page 27: Stafetne Igre

треба да има довољно времена за слободне и покретне игре, а дати детету могућност да

се слободно игра, значи дати му могућност да живи весело и срећно.

2.3.4.Класификација игара

Постоји већи број теорија о природи и смислу игре. Многи мислиоци кажу да је

она припрема за живот, рекапитулација развоја људске врсте, забавна делатност,

дететово експериментисање и стицање контроле над властитим животом. Игре су врло

разноврсне по садржини, карактеру и организацији. Стога постоји више подела игара.

Поједини аутори их деле према циљевима које желимо постићи, према средствима и

према месту организовања, као и према појединим деловима часа где их примењујемо.

У зависности од критеријума може се извршити већи број

подела игара. Једну од њих дао је (Кајоа, Р. 1965, 42) у делу „Игре и

људи“:

- АGON - такмичење (спортови);

- АLEA - коцка (срећа, лутрија, коцкарница) и

- МIMICRY - алпинизам, ходање по конопцу, брзинска вожња.

Према типу кретања игре делимо на:

- игре са трчањем;

- игре са скакањем;

- игре са хватањем и бацањем;

- игре са гурањем и вучењем;

- игре са ношењем и

- мешовите игре.

Према утицају на развој моторичких способности игре делимо

на:

- игре за развој брзине;

- игре за развој снаге;

- игре за развој окретности и

- игре за развој издржљивости.

Према простору на коме се игра изводи делимо их на:

- игре у фискултурној сали и

- игре напољу (спортски терен, у природи, на води и на снегу).

27

Page 28: Stafetne Igre

(Вукотић, Е. и Крамершек, Ј. 1957, 16) У књизи „Збирка 600

игара“ дали су следећу поделу игара:

Игре брзине:

- трчање;

- хватање и утркивање.

Игре снаге:

- надвлачење и опирање.

Игре спретности:

- без прибора са малим надувеним лоптама и

- са великим лоптама.

Гађање циља лоптама

Игре рефлекса:

- сналажљивост;

- самосавлађивање и

- игре пажње, памћења и погађања.

Штафета,

Момчарске и спортске игре,

Игре у природи,

Игре у води,

Игре на снегу и леду:

- игре на снегу;

- игре на скијама и игре на леду.

Игре са певањем.

Можемо проналазити још критеријума на основу којих можемо извршити

класификацију, али ове би биле најважније. Осврћући се на наведене класификације

игара, уочавамо да у некима делатностима игре нису посматране са ужег гледишта

физичког васпитања, већ васпитања уопште.

Игре су сређиване пре свега према ефекту и утицају који се њима постиже.

Настојало се да делује на оспособљавање за решавање проблема и изграђивање

практичне сналажљивости. Ниједна од ових класификација није потпуна зато што је

врло тешко прецизно одредити утицај једне комплексне делатности, а таква је поготову

свака игра. Међутим, све ове класификације имале су за циљ лакше сналажење у

безбројним врстама игара и лакшу примену у пракси.

28

Page 29: Stafetne Igre

2.3.5.Игре као метод и средство у спорту и настави

Васпитни значај игре је велики и као такав га наглашавају сви

они који се баве васпитањем деце. Игра је, не само најбоља, школа

кретања, она је средство за развијање карактерних особина као што

су: смелост, издржљивост, упорност. У игри се развијају прве навике

колективног рада, дисциплине, а такође игра има велики утицај на

развој интелектуалних способности. Карактеристична дечија одлика

млађег школског узраста је да је машта основни градитељ многих

игара.

Повезаност игре са душевним животом ученика посебно се

одражава на емоционалност која прати збивања у процесу игре. Игре

су одлично средство за развијање навика заједничког живота, те су

уједно и најбољи пут стварања другарства.

По свом садржају игре у основној школи се донекле разликују

од оних које се примењују у предшколском добу. У почетним

разредима јављају се покретне игре које су углавном појединачне, тј.

то су игре у којима сваки играч има свој посебан задатак и он га

извршава самостално и у своју корист. Али игре су у старијем добу

све компликованије (Вишњић, Д., Мартиновић, Д., 2005).

Ученици су у играма распоређени у екипе. У четвртом разреду

се могу примењивати игре у којима се такмиче две једнакобројне

групе и код којих коначан исход зависи од залагања сваког

појединачног играча. У старијим разредима се распоред игара

проширује на тзв. игре у природи.

Избор игара у настави физичког васпитања зависи од више

фактора. У првом реду мора се узети у обзир развојни степен ученика

и њихове особине.

У основној школи већ треба водити рачуна о полу деце. Затим

се мора при избору игара водити рачуна о ком се годишњем добу

ради. Игра се такође одређује и према простору који би требало да

заузме, педагошкој делатности, па и у самом физичком васпитању не

29

Page 30: Stafetne Igre

смеју се примењивати такве игре у којима дете преузима улоге са

лошим особинама - лопов, вештица и сл.

Код избора игре се мора даље пазити да не буду у

противречности са неким моралним ставовима или верским

опредељењима ученика. Игре не би требало називати именима

народа. Све су ово битни чиниоци о којима треба водити рачуна при

избору игара на часовима физичког васпитања.

Игре које упражњавамо у процесу физичког васпитања имају

многобројне карактеристике, али су основне карактеристике

следеће:

- игра је спонтана нагонска активност, јер се и дете, па и

одрастао човек почиње да игра (најчешће) спонтано, без неких

спољашњих подстицања; игра је добровољна активност,

активност без принуде. Игра није дужност и занимање, она је

слобода;

- игра је пријатна и забавна активност. Она одвраћа човекове

мисли од свакидашњих брига и ослобађа га напетости,

позитивно се одражавајући на стварање позитивних емоција;

- игра је активност која привидно нема никакав циљ;

- заснована је на разноврсним, комплексним покретима. Већина

игара садржи низ разних покрета у виду ходања. трчања,

скакања и другог;

- игра садржи тзв. недисциплиноване покрете. Помоћу ње не

могу се научити тачни, унапред одређени покрети, јер покрети

у игри су зависни од конкретне ситуације, попгго се она

непрекидно мења, мењају се и сами покрети.

Штафетне игре се од свих осталих игара разликују утолико што

се оне не играју спонтано, потом штафетне игре имају јасан циљ - а

то је победа екипе, а такође, штафетним играма се могу вежбати

одређени покрети, који се задају ученицима и који се током извођења

игре морају изводити на тачно утврђен начин.

30

Page 31: Stafetne Igre

2.3.6.Значај и улога игара у развоју детета предшколског

узраста

У литератури често наилазимо на констатацију да игра представља

специфичан начин учења предшколског детета. У оваквим ставовима аутори иду

толико далеко да игру пореде са научним истраживањем, за које сматрају да

представља њен продужетак у зрелом добу.

Игра је најприроднији , основни и најзначајнији вид активности

сваког па тако и глувог и наглувог детета. Игра је пут којим деца

упознају свет у коме живе и који су позвана да промене.

Најглавније васпитно средство за свестрани развој

предшколског детета јесте дечија игра. Зато се игри поклања

највећа пажња у васпитању предшколског детета. Због тога игра

заузима главно место у овом узрасту дечијег живота.

Својим изузетним формативним могућностима игра подстиче развој дечијих

способности и ствара предуслове за њихово усложњавање на старијим узрастима. Док

се игра, дете истражује свет око себе и сопствене могућности, проналази и измишља

нове могућности деловања у различитим ситуацијама.

Сваку добру игру прати осећање задовољства и радости. Ако дете у игри не

осећа задовољство, оно такву игру брзо прекида.

Игра је од огромног значаја за умно васпитање детета „До седме године живота

дете учи играјући се“, каже Ушински. Максим Горки: „Игра је пут детета за познавање

света у коме живи“, а Надежда Крупска: „Игра је начин упознавања детета са спољним

светом; игра је за децу учење, игра је њихов рад, игра је за њих обиљна форма

васпитања; игра је насушна и прека потреба дечјег организма који расте“

(Михаиловић, Р. 1950, 7).

Активност детета у игри израз је психофизичких потреба детета, емоционалних

стања и социјалних тежњи. Она је природни пут за упознавање средине у којој живи и

друштвеног и природног окружења уопште. Игра је израз тежње детета да активно

учествује у средини у којој живи и то остварује кроз игру. У игри се огледа дечија

склоност ка подражавању и опонашању драгих особа, занимљивих радњи и послова

које дете види око себе. У том процесу дете открива свој однос и став према ономе што

31

Page 32: Stafetne Igre

га окружује. Развијајући посебне вештине и начине понашања, дете у игри стиче

искуства, открива, учи и ствара.

Игре помажу свестраном развоју детета и без њих нема ни

здравог детињства. Дете игром имитира свет око себе. У игри деца

задовољавају своју потребу за кретањем (скачу, трче, пењу се) уче се

бацању и хватању разних предмета. Игра помаже биолошки процес

раста, јача телесну отпорност организма и доприносу развоју органа

крвотока, кретања, дисања и сл.

У играма деца стичу знања, вештине, навике потребне у

свакодневном животу. Игра наводи дете да расуђује и мисли, да се

самостално сналази у одређеним ситуацијама, процењује, посматра и

одлучује.

Кроз игру се дете социјализује и уводи у свет колектива,

водећи рачуна о другоме и поштујући туђе интересе. Деца у игри

постају марљива и упорна, самостална, одлучна и одговорна, што

делује на васпитање воље и стварање позитивних карактерних

особина.

У пероду од 3. до 7. године треба омогућити детету да се

правилно креће. Пожељне су игре поскакивања, хватања, бацања

чиме се врши корекција телесних деформитета и развија правилно

држање тела.

Игра је основни облик учења деце предшколског узраста. Стичу

се елементарна знања о околини која окружује дете. Та знања се

стичу првенствено посматрањем а затим кроз имитацију разних

животних ситуација бивају смештени у дечије искуство. Та стечена

знања се стално проверавају, сређују, коригују, проширују и

продубљују. Дете кроз игру стиче представе о предметима,

формирају појмове на основу тих представа, уче функције тих

предмета, различите употребне вредности тих предмета, ситуације у

којима се ти предмети употребљавају и друго.

Игра утиче на концентрацију детета, продужује његову пажњу,

формира и развија његово мишљење, развија памћење, машту и

стваралачку способност. Игра формира дечија интересовања, дечији

32

Page 33: Stafetne Igre

карактер, истрајност, стрпљење и иницијативу. Игра утиче на

међусобно зближавање деце, она их социјализује, удружује их на

основу заједничких интересовања и упућује их да воде рачуна једни о

другима.

Значајне су игре које развијају анализаторске способности и

вежбају децу у бацању и хватању лоптица у фиксиране и покретне

мете, чиме се развија брзина нервно – мишићне реакције. Играма са

прескакањем вијаче, хватањем и додавањем лопте развија се ритам у

трчању, поскакивању и слично.

3. ПРЕДМЕТ, ЦИЉ И ЗАДАЦИ РАДА

Предмет рада јесте обрада појма штафетних игара,

класификација штафетних игара, карактеристике штафетних игара и

значај и улога штафетних игара у физичком, психичком, социјалном и

васпитном развоју деце.

Циљ рада јесте обрада и избор штафетних игара које се могу

користити у реализацији активности физичког васпитања.

За реализацију предмета и циља рада дефинисани су следећи

задаци:

- проучити релевантну литературу;

- извршити избор штафетних игара погодних за развој

брзине на одговарајућем психофизичком узрасту;

- извршити избор штафетних игара погодних за развој

спретности на одговарајућем психофизичком узрасту;

33

Page 34: Stafetne Igre

- направити избор штафетних игара које су деци познате и

које би они радо играли на активностима физичког васпитања и

- извршити презентацију одабраних игара у овом завршном

раду.

34

Page 35: Stafetne Igre

4. ШТАФЕТНЕ ИГРЕ

У овом поглављу рада обрадићемо појам и значај штафетних

игара као и њихову примену у активностима физичког васпитања

деце.

4.1. Појам штафетних игара

У одређеном узрасном добу, већ после осме године и касније

јавља се код деце потреба за организованим играма, међу којима

штафетне игре имају посебно место. У том раздобљу долазе све више

до изражаја игре у којима деца испољавају своју личност, своје

способности, савлађују одређене напоре и усклађују своју активност

са захтевима колектива.

Штафетне игре имају вишеструку намену. Оне нам не помажу само да се играмо,

њиховом применом можемо лакше да савладамо многе задатке који се у физичкој

култури постављају. Осим тога, оне су и једно од бољих средстава за контролу свега

онога што је научено, јер се спроводе у отежаним условима када играч мора сам да

решава неки постављени задатак.

Прва тимска надигравања деца најчешће доживљавању у

штафетним играма.

Штафетне игре карактерише групно извршавање задатака

засновано на принципу преношења задатка од једног на друго дете у

групи. Битно је да се задаци дисциплиновано и правилно извршавају

што од стручњака захтева комплексно обавештење о начину

организације игре и обавеза током такмичења.

Оне имају за циљ да сваки учесник изврши одређени задатак у

што краћем временском периоду и преда га следећем учеснику све

до последњег, у циљу победе одређене групе. Обавезно пре почетка

игре објаснити шта је дозвољено правилима а шта не. У жељи да што

више допринесе своме тиму дете је склоно да понекад занемари

неко правило у игри. У случају да неко не поштује правила, победник

се одређује само међу онима који их се придржавају. Посебан утицај

35

Page 36: Stafetne Igre

ових игара је на децу која се теже укључују у игру и нису склона да у

игри дају све од себе. У штафетним играма емоције достижу

најчешће веома висок ниво (нека неконтролисана и непожељна

понашања).

Сви васпитаници једне групе се најпре поделе у хетерогене

групе које броје од осам до десет васпитаника. Групе које уједно

чине такмичарске екипе могу се поставити у колоне, у кругове, у две

колоне једна наспрам друге или две врсте једна наспрам друге. Ове

игре су веома динамичне и пружају могућност максималног

испољавања брзине, спретности и окретности а понекад и снаге.

Пожељно је у овим играма примењивати природне облике

кретања који се ређе срећу, као на пример пузање, прескакање,

вођење, ношење и слично. Игру треба почети једноставним

облицима, а затим прећи на сложеније. Понекад се подела на тимове

врши игром „пар-непар“, „суво-мокро", посебно када се игре играју

током целе активности.

Деца воле штафетне игре и оне пружају могућност укључивања

и оне деце која се теже укључују у игру. Оне развијају спретност,

сналажљивост и нарочито осећај за колектив, јер код њих успех

зависи од читаве екипе.

4.2. Класификација штафетних игара

Број штафетних игара је практично неограничен.

Штафетне игре можемо поделити:

- по начину кретања;

- употребљивим реквизитима за игру;

- простору за игру;

- годишњем добу и

- степену старости.

Подела штафетних игара према врсти и начину кретања врши

се на:

- штафетне игре са трчањем и трчкарањем;

36

Page 37: Stafetne Igre

- штафетне игре са скакањем и поскакивањем;

- штафетне игре са хватањем и бацањем;

- штафетне игре са дизањем и ношењем;

- штафетне игре са пењањем, пузањем и провлачењем;

- штафетне игре са трчањем, хватањем и бацањем и

- штафетне игре са гурањем и вучењем.

Према утицају на васпитанике у смислу васпитања и

образовања, ове игре деле се на оне које утичу на развој:

- психофизичких особина (снага, брзина, спретност,

издржљивост) и

- карактерних особина (воља, морал, навике, смисао за

заједницу, уредност, тачност, одговорност, дисциплина,

борбеност, истрајност, упорност).

Према местима на којима се игра:

- у дворани, сали, соби и

на игралишту, на трави, на песку, на земљи и слично.

Према узрасту се деле на:

- штафетне игре за децу од 4 до 6 година;

- штафетне игре за децу од 6 до 8 година;

- штафетне игре за децу од 8 до 10 година;

- штафетне игре за децу од 10 до 12 година;

- штафетне игре за девојчице од 13 до 15 година;

- штафетне игре за дечаке од 13 до 15 година;

- штафетне игре за омладину и штафетне игре за одрасле.

Штафетне игре према (Ивановић, Жарковић,1977) можемо

поделити и на:

- штафетне игре без реквизита;

- штафетне игре са реквизитима и

- шаљиве штафетне игре.

Аутор (Ивовић, 1967) је штафетне игре поделио на:

- штафетне игре са прескакањем и провлачењем;

- штафетне игре у месту;

- шаљиве штафетне игре и

37

Page 38: Stafetne Igre

- штафетне игре са елементима спортских игара.

Кретања у штафетним играма изазвана су нервно мишићним напором, а с

одговарајућим дечијим физичким и менталним могућностима и жељама. Појачан рад

мишића, повећава све унутрашње животне функције, условљава већи протик крви,

активира све органе и ситеме органа, па тако побољшава ускалађеност њиховог

нормалног функционосања. Тако се убрзава раст и развој целог дечијег организма.

На пример, трчању и ходању треба од самог почетка посветити највећу пажњу.

Они у великој мери утичу на рад органа за крвоток и дисање, поспешују протицање

крви и размену материја у телу. Трчање и ходање доприносе развијању координације

покрета, усавршавњу чулне перцепције, равнотеже, орјентације у простору, брзине.

Дете воли да трчи и оно је заинтересовано за игре у којима се задатак извршава

трчањем, а посебног је значаја и то што се ходање и трчање могу изводити свуда, са

децом било ког узраста.

Приликом избора игара мора се водити рачуна о трајању игре,

сложености кретања, интензитету напора, као и величини, тежини и

облику прибора за игру и величини игралишта.

4.2.1.Штафетне игре без реквизита

Штафетне игре које се играју без реквизита су углавном

динамичне. Често пружају могућност динамичног трчања, захтевају

максимално испољавање брзине, спретности и окретности а

понекада и снаге. На млађем школском узрасту предлажу се

штафете у којима ће дечаци играти против девојчица. Није

искључено да девојчице буду победници у штафетним играма где се

ради о окретности и спретности.

При подели деце на групе за надигравање неопходно је водити

бригу да деца буду подељена равномерно према способностима, тако

да победника одлучи срчаност и залагање, а не психофизичка

надмоћност групе. Васпитачу који познаје децу са којом ради неће

бити тешко да то постигне.

Брзина је веома важна телесна способност и веома је неопходна

и потребна свакоме. Брзина, поготово у трчању и штафетним играма,

38

Page 39: Stafetne Igre

може да буде изванредно важна и да у одлучујућој мери доприноси

победи.

Слика 1. Штафетна игра у спретности

Штафетне игре без реквизита могу се изводити ради развијања

брзине и спретности и вежбања одређених вештина. Оне су изузетно

згодне, јер се ученици на почетку поделе у групе, а потом се изводе

различите штафетне игре тако што се задаци само мало промене.

Рецимо, штафетна игра за вежбање скакања организује се тако што

се ученицима, након поделе у групе каже: „Свако од вас треба да

пређе терен суножним поскоцима“.

4.2.2.Штафетне игре са реквизитима

Већ је речено да су штафетне игре применљиве готово на

сваком узрасту, на сваком тлу и за оба пола. То важи и за штафетне

игре са реквизитима. Штафетне игре са реквизитима се најчешће

организују за неке такмичарске потребе, за развијање спретности,

окретности, брзине и за неговање такмичарског духа. Врло често ове

игре се организују и ради увежбавања неког елемента одређене

спортске дисциплине. Прва тимска надигравања деца најчешће

доживљавају у штафетним играма, осећајући снажно своју тимску

припадност.

39

Page 40: Stafetne Igre

Када су у питању штафетне игре са реквизитима, најчешћи

реквизит је лопта, али могу бити у питању и неке справе (рипстол,

греда, вратило) или неки други реквизити попут чуњева, обруча и

слично. Штафетне игре са лоптом добре су за увежбавање неких

елемената технике спорта - рецимо: вођење лопте једном и другом

руком у кошарци; или штафета за вођење лопте ногом у фудбалу.

Слика 2. Штафетне игре са реквизитима – лопта

Осим тога што се изводе за увежбавање технике неког спорта,

штафетне игре се могу примењивати и за вежбање брзине,

спретности, експлозивне снаге (штафете са шутирањем лопте на кош

или на гол...) и слично.

4.3. Карактеристике штафетних игара

Ове игре карактерише:

- дисциплиновано и правилно извршавање задатака;

- групно извршавање задатака на принципу преношења задатака

са једно на друго дете у групи;

- састав групе треба да има исте вредности и број учесника;

40

Page 41: Stafetne Igre

- позитивно дејство на телесни развој;

- долази до изражаја друштвени однос деце;

- стварање обавеза према себи и другима;

- уче васпитанике да је успех појединца једино успех групе;

- изазивају жељу да се дете истакне и покаже своју умешност;

- ослобађа дете себичности;

- развијају спретност, сналажљивост, а пре свега осећај за

колектив;

- развијају брзину, тачност, опрезност и

- утичу на побољшање социјалних ставова васпитаника.

„Штафетне игре су примењиване на готово свим узрастима,

на сваком тлу и за оба пола. Прва тимска надигравања деца најчешће

доживљавају у штафетним играма, осећајући снажно своју тимску

припадност, једнакост у надметању и могућности за личну

афирмацију“ (Томић,1969, 3).

4.4. Организација и извођење штафетних игара

Штафетне игре се могу изводити у свим фазама часа или

активности физичког васпитања, али су најделотворније уколико се

оне примене у оперативној фази часа. Њихова примена је разнолика.

Оне могу бити организоване на часу на коме се вежбају различити

начини ходања и трчања, скокови у вис или даљ, колут напред , или

уколико се вежбају одређене технике спортских игара.

Слика 3. Штафетне игре - ходање по греди

41

Page 42: Stafetne Igre

Организација штафетних игара почиње поделом деце у

једнакобројне екипе. Поделу може извршити васпитач разбројавањем

- први, други, трећи, четврти. Или на неки други начин.

Након поделе, деца би требало да се построје у колоне и то

тако да буду тачно једано иза другог, а колоне би требало да буду

довољно удаљене једна од друге, како приликом извођења задатака

деца не би сметала једна другима.

Штафетна игра почиње на знак наставника и то пошто је

наставник добро објаснио правила игре.

Циљ штафетних игара јесте да сваки васпитаник из екипе обави

дати задатак и то по тачно утврђеном редоследу, да преда „штафету

своме другу“ и оде на крај колоне.

Предаја „штафете“ се може вршити симболично - ударом руке о

руку, али ако се ради са реквизитима - и правилном предајом лопте

или другог реквизита који се у игри користи. Васпитач може од неког

фишека или палице направити и праву штафету коју ће дете предати

кад обави задатак, следећем у реду.

Екипа је завршила, ако су сви играчи правилно обавили задатак,

поређали се у почетни положај (у колону један иза другог) и подигли

једну руку у вис.

4.4.1.Предности штафетних игара

Штафетне игре имају многе предности. То су игре којима се

могу примерити различити циљеви и задаци, могу се изводити у

42

Page 43: Stafetne Igre

најразноликијим условима, а и користити различите справе и

реквизити.

Игре су динамичне и мотивишу ученике на залагање,

дисциплиновање и вежбање. Имају велику улогу у социјализацији

ученика, јер и дете које није прихваћено (рецимо дете ромске

националности) када покаже спретност у извођењу игара, постаје

пожељан члан тима, а другови који га иначе избегавају почињу да се

отимају у чијој ће екипи он бити.

Игре деци омогућавају први сусрет са јасним правилима која се

морају поштовати, јер ако се не поштују, изгубиће цела екипа, те је

то огроман мотив да се поштују правила.

Ове игре нуде богатство облика и форми кретања, и одликују се

неограниченом разноврсношћу у испољавању интензитета кретања.

Важна карактеристика ових игара је у томе пгго је у њима

обједињена потреба за кретањем и игром. Штафетне игре, ако се

правилно организују и изводе, могу постати моћно средство у

остварењу циљева главног дела часа, али и других делова часа у

зависности од наставне јединице коју треба обрадити.

Само пажљиво одабрана или прилагођена и дозирана штафетна

игра (према узрасту, полу, локалитету, атмосферским приликама,

спољној температури ваздуха) може послужити као средство за

остварење свих планираних циљева и задатака.

4.4.2.Недостаци штафетних игара

Штафетне игре саме по себи немају неке изражене недостатке,

али могу имати извесне негативне последице, уколико се не

организују у складу са правилима. Учитељ би увек требало да има на

уму евентуалне штетне последице, те да игру води правично и

уједначено.

Приликом избора игара потребно је игре поређати од

једноставнијих ка сложенијима, како би се ученици поступно уводили

у задатке.

43

Page 44: Stafetne Igre

Игре би требало примерити узрасту и могућностима деце. Није

добро ни да су игре превише лаке, нити да су превише тешке, па да

се ученици брзо уморе и изгубе вољу за даљим радом.

Такође, није добро да учитељ пречесто организује шгафетне

игре, јер се може десити да деци досади овај вид активности и да га

играју без воље и без довољно залагања.

Веома је важно да васпитач, у складу са циљевима због којих

организује шгафетне игре правилно и правично подели ученике у

групе. Такође, он мора увек бити спреман да реагује да време и

исправи ученика који, у жељи да његова екипа победи, не испуњава

задата правила.

Васпитач је дужан да све време прати игру и поготово крај како

не би погрешио приликом проглашења победника.

4.5. Значај и улога штафетних игара за физички развој

детета

Кретања у штафетним играма изазвана су нервно-мишићним

напорима, а у вези са одговарајућим дечијим физичким и менталним

могућностима. Појачани рад мишића активира све органе и системе

органа, условљава већи проток крви, побољшава усклађеност

нормалног функционисања целог система.

Од почетка треба посветити највећу пажњу ходању и трчању.

Трчање и ходање доприносе развијању координације покрета,

усавршавању перцепције, равнотежи, оријентацији у простору и

брзини. Деца воле да трче, а посебно је значајно што се ове

активности могу изводити свуда са децом било ког узраста.

Штафетне игре са дизањем и ношењем код деце развијају

способност и навику правилног распореда снаге, правилног

подизања и одлагања предмета и ношење предмета на најлакши

начин. Ове игре утичу на развој мишића руку, трупа и ногу, на

правилно држање тела и окретност те су стога ови облици кретања

врло корисни.

44

Page 45: Stafetne Igre

Штафетне игре са пењањем, пузањем и провлачењем

многоструко утичу на развој мишића руку и раменог појаса, на

покретљивост зглобова руку и ногу и на развој координације покрета.

Значај и улога штафетних игара бацањем, хватањем и гађањем

огледа се у јачању мишића руку, раменог појаса и трупа, зглобова и

мишића шаке и прстију.

Штафетне игре са скакањем утичу на развој мишића и зглобова

ногу и развијају способност одржавања равнотеже при доскоку.

Слика 4. Штафетне игре скакања

4.6. Значај и улога штафетних игара за психички развој

детета

На основу посматрања детета у игри могуће је вишестрано

сагледати његове способности и његов психички развој на одређеном

степену календарске зрелости.

Развој психичког испољавања код деце повезан је социјалним,

односно физичким развојем детета. Испитивања психичког

испољавања деце најчешће се врше у групној игри мада се посматра

и свако дете посебно. Сви његови покрети се „снимају“ а затим

сврставају у категорије. На овај начин може се утврдити степен

психичког развоја сваког детета.

Васпитач мора почети са правилним избором игре, добром

организацијом и стварањем услова за одвијање игре. Он мора бити

присутан током игре како би правовремено реаговао и како би се

остварили циљеви игре. На овај начин прати се свако дете понаособ

45

Page 46: Stafetne Igre

и уочавају се потешкоће прилагођавања у колективној игри, те се

могу спровести одређене методе за кориговање понашања у игри.

„Играма се обогаћује емоционални живот деце оним

позитивним чулима која дете бодре, храбре и оплемењују, развијају

се осећаји задовољства, колективности, животне радости и

оптимизма“ (Коритник, М. 1970, 17).

Оно што је неопходно према горе наведеном аутору јесте да у

целокупној комплексности педагошких игара проналазимо њихов

прави смисао и улогу и негујемо их и развијамо током детињства.

4.7. Значај и улога штафетних игара у социјализацији

деце

Стварањем повољне психосоцијалне атмосфере у току игре, пре

и после ње, могу се примењивати методе којима се изграђују навике

прихватљивог друштвеног понашања. На тај начин се игром утиче на

морално формирање јединки.

Ако дете доведемо у непознату средину која је заокупљена

игром, оно ће својим понашањем и својим ставовима проћи кроз

неколико фаза карактеристичних за развој дечије социјалности.

Усамљено дете представља забрињавајућу слику типичну за

дете које избегава игру. Уколико се такав однос према игри понавља

он мора скренути пажњу васпитача на себе. Понекад се такав став

јавља у скривеном облику и теже га је уочити а понекад су овакви

случајеви пролазна појава.

Неке врсте понашања у игри се испољавају на следећи начин:

дете прати игру, прати и усмерава игру, прихвата групни смисао у

игри, доприноси тимском надигравању и на крају на највишем ступњу

су деца која игри дају тон и смисао. Дете се испољава и у појединим

ситуацијама изван игре када прима упутства, када их даје, када неко

од играча направи грешку, када само погреши, када побеђује и када

је побеђено. Код млађе деце социјални ставови се крију у

представама о околини које деца добијају на основу сопственог

46

Page 47: Stafetne Igre

доживљаја. У доношењу закључака о дечијој социјалности треба бити

веома обазрив. Многобројне „асоцијалне појаве“ на одређеном

степену дечијег развоја су нормална појава.

Нарочито се треба уздржавати од саопштавања закључака о

понашању детета родитељима који очекују само похвале. Ако је

сарадња са родитељима неопходна, најпре треба успоставити ближи

однос са њима и тек тада им указати на потребу блискије сарадње.

Штафетним играма се могу остварити најразноврснији

педагошки утицаји, почев од побољшања социјалних ставова до

промене у понашању у специфичним ситуацијама. Посебно значење

има праведност судије у доношењу одлука о победнику у играма.

4.8. Штафетне игре као васпитно средство

Предајући у наслеђе деци своја знања стечена у животној

борби, човек је то вршио на начин близак стварним догађајима, као

што и ми то данас чинимо. Препуштање деце да се сама даље

вежбају у тим активностима, према својим моћима, можда је и био

почетак смишљеног васпитног процеса игром“ (Нишавић, М. 1964,17).

Разлике између игара утичу на различита понашања деце. У

једном случају дете је активније, борбеније, у играма је заступљена

радња са конфликтним ситуацијама и драматичном садржином, а у

другим ситуацијама дете је мирније и сталоженије.

Игра је та која одређује да ли ће се код деце развијати добре

навике, корисне вештине и права знања или сасвим супротне

особине. Тврдоглавост се код деце јавља веома рано. Она се

испољава у одбијању извршавања онога што одрасли очекују.

Васпитни задатак игре је да се не дозволи сузбијање тврдоглавости

тврдоглавошћу, али онај ко остварује тај задатак мора да поступа

упорно и без пристрасности. На овај начин, дете сазнаје шта сме да

чини а шта не. Свако попуштање може створити сукобе који могу

имати за последицу непослушност и неваспитаност.

47

Page 48: Stafetne Igre

Током игре се дете суочава са правилима која су иста за све.

Осећај једнакости има већи значај за дете од онога који му најчешће

придајемо. Прихватањем игре, дете прихвата и њена правила.

Посебна снага прихватања правила односи се на могућност

уживљавања у улогу руководиоца игре. У том случају дете заступа

правила игре и чак кажњава оне који се о њих огреше.

Обзиром да штафетне игре најчешће почињу у групи, њихов

утицај је врло значајан за формирање социјалних ставова. То

предпоставља да треба сачекати свој ред у игри и стицати свој углед

спретношћу, упорношћу и истрајношћу а не сопственим захтевом.

Деца се веома строго придржавају правила игре а што је још важније

сви играчи су увек контролисани од свих. Дечје примедбе у грешкама

прилоком игре треба уважавати, али је још боље запазити их на

време и реаговати.

Штафетне игре доприносе формирању карактера, јер се дете

суочава са низом ситуација, почев од поштовања правила игре,

односа према противнику, саиграчима и судији. То омогућава да се

кроз игру исправљају негативне особине деце, али и да се утиче на

развој борбености, смелости, самодисциплине и иницијативе.

У појединим случајевима деца могу грешити из незнања и

неумешности па такво дете може одбити учешће у игри. Уместо

казне треба га охрабрити и помоћи му да стекне поверење у

сопствене снаге.

Стварањем повољне психосоцијалне атмосфере у току игре,

комбинацијом задовољства кроз напор и другарску борбу, победу,

предах и узајамни однос играча, што се све догађа током игре, као и

пре и после ње могу се примењивати методе које доприносе

изграђивању понашања у складу са друштвеним захтевима.

4.9. Методичке напомене у организацији и обради

штафетних игара

48

Page 49: Stafetne Igre

Штафетне игре имају своју улогу у животу сваког детета, а

посебно уколико се добро методички организују и одговарају

развојним потребама детета. Игру морамо посматрати са педагошког

становишта и остварити задатке који осигуравају правилну примену

у односу на потребе детета. Деца прихватају игру уколико им је она

по својој функцији доступна, лака, довољно јасна и прихватљива и

прилагођена њиховом узрасту (Ивовић, С. Жарковић, Б. 1977, 23).

Избор игара треба почети једноставнијим играма које су деци

блиске и занимљиве. После стицања извесне координације, знања и

навика може се прећи на игре са сложенијим задацима. Пожељно је

сложену игру раставити на једноставнију са мање правила и

задатака, па када је деца савладају прећи на сложенији облик.

Штафетне игре са добром припремом и богате разним

активностима представљају праву радост за децу. Такве игре деца

воле да играју. Игру која није прихваћена не треба понављати нити

наметати деци, јер је или сувише једноставна или није добро

представљена деци. Понављајући игру потребно је примењивати у

оном облику како су је деца заволела, а додавати само оне елементе

који задовољавају децу.

Штафетне игре треба организовати тако да у њима учествују

сва деца. Правила игре треба објашњавати кратко и јасно. Сваку игру

треба демонстрирати и тачно разјаснити. Понекад је могуће да игру

покаже неколико ученика како би се отклониле све нејасноће у њеној

примени.

Уколико се уочи да деца нису схватила игру потребно је

прекинути и поново пажљиво објаснити. Међутим, треба водити

рачуна да претерано уплитање наставника у ток игре утиче на

смањење интереса за игру, док премало пажње не ствара

одушевљење за рад. Методички је погрешнио често прекидати игру

због грешака које не утичу на крајњи исход игре.

Потребно је водити рачуна да игра има свој интензитет који

одговара развоју организма детета, узрасној доби и да према томе

буде дозирана по трајању и начину игре. Свака игра треба да се

49

Page 50: Stafetne Igre

изводи поступно до максималне заиграности и постепеног

смиривања. Деца се у игри брзо замарају и брзо одмарају, тако да су

потребни одмори који се користе за стварање расположења за

наставак игре. Сваку игру треба извести до краја, како би деца

сазнала њен резултат. Победнике треба похвалити а побеђенима

указати на њихове добре стране односно подстицати их.

„Васпитач веома лако може пронаћи речи похвале за борбеност,

истрајност, строго придржавање правила и тако даље и за оне који су

последњи. Добро је често истаћи и појединце који су примерени у

залагању или придржавању правила“ (Томић, Д. 1969,4).

Не сме се дозволити да игра проузрокује мржњу међу децом,

освету или ожалошћеност. У игри, више него игде потребно је

навикавати децу на ред и једнакост. Пожељно је да доношење,

припрему и спремање справа за игру, обављају сама деца која то

радо и чине.

Главно обележје успеха једне игре огледа се у

заинтересованости играча за њу и радости у току игре. Уколико то

изостане то значи да је игра или лоше изабрана или слабо

припремљена или лоше организована. Улога васпитача у

организацији и извођењу штафетних игара је велика, јер је он

водитељ игре, саветник, помагач и судија, а не наредбодавац.

50

Page 51: Stafetne Igre

5. ПРИМЕНА ШТАФЕТНИХ ИГАРА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ

Штафетне игре се примењују у свим узрастима и код оба пола.

Прва тимска надигравања деца најчешће доживљавају у штафетним

играма, осећајући тако своју тимску припадност, једнакост у

надметању и могућност за личну афирмацију.

У млађем школском узрасту препоручује се организовање

такмичење штафета „дечаци против девојчица“. При подели деце на

групе неопходно је водити рачуна да она буду равномерно подељена

према способностима, на тај начин ће победника одлучити залагање

и борбеност а не психофизичка надмоћост групе.

У штафетама парова или тројки не правити групе састављене

само од девојчица већ инсистирати да увек буде само једна

девојчица у тројци или пару. То подстиче девојчице а дечацима даје

прилику да помогну слабијима од себе.

51

Page 52: Stafetne Igre

Штафетне игре се најчешће изводе у трећем делу часа, мада је

могуће то чинити током целог часа. У почетку треба да буду

заступљене штафете у којима није могуће постићи максималну

брзину кретања (кретање натрашке, четвороношке, с ноге на ногу...).

У штафетама треба примењивати природне облике кретања који се

ређе примењују у реалном животу (пузање, пењање, ношење...).

При доношењу одлука о победнику игре учитељ мора бити

изузетно праведан, јер у супротном може изазвати веома штетне

последице. Код деце треба развијати жељу да учествују у

надигравању а не да побеђују по сваку цену.

5.1. Избор штафетних игара на активностима физичког

васпитања

Штафетне игре карактерише групно извршавање задатака на

принципу преношења задатака од једног на другог учесника у групи.

Васпитаници се најпре поделе у хетерогене групе које уједно

чине такмичарске екипе. Постављају се у колоне, кругове, у две

колоне једна наспрам друге или две врсте једна наспрам друге.

Све екипе имају обележену линију старта, тачно означен пут и

дужину пута на ком се задатак изводи, односно „окретиште“ ако се

задаци извршавају у два смера. Од ученика се тражи поштовање

знака поласка, тачно извршавање и предавање задатка.

Садржај игара могу бити најразличитији природни облици

кретања, терање обруча, котрљање лопте и слично. Штафетне игре

се могу изводити и без кретања, само предавањем задатака од

једног до другог ученика у групи као на пример додавање лопте у

колони, изнад главе или са стране.

У овом раду биће обрађене штафетне игре брзине и спретности,

класификоване у односу на психофизички развој васпитаника.

5.2. Штафетне игре брзине

52

Page 53: Stafetne Igre

Штафетним играма брзине савлађују се природна кретања и

трчања сарадњом руку и ногу, усклађује се дисање са кретањем,

стиче се брзина примерена одређеном узрасту, уз истовремено

јачање срца и плућа.

Психофизичким особеностима деце узраста од 3 до 7 година за

развој брзине највише одговарају игре и такмичења базирана на

повећаном емоционалном тонусу што доприноси већем ефекту

испољавања брзинских особина.

5.2.1.Примери штафетних игара за предшколски узраст

Трчање око циља и натраг

Деца се поделе у неколико група исте јачине, постројени у

редове удаљене неколико корака. Испред редова је кредом повучена

црта на одстојању од 15-20 метара, а у продужетку реда у малом

кругу је забијена заставица. На знак учитеља сви играчи број 1

потрче из свог реда до циља где обиђу заставицу, враћају се до свог

реда и руком дотакну раме играча број два који потрчи ка циљу.

Слика 5. Трчање око циља и натраг

Играч број 1 иде на зачеље свог реда, а игра се наставља док

исти играч не дође поново на прво место у реду. Побеђује група која

је прва подигла руку по завршетку трке последњег играча. Ово

53

Page 54: Stafetne Igre

трчање може се спровести и трчањем са суножним скоковима, на

једној нози, четвороножно као и са постављањем разних препрека

између старта и заставица.

Штафета са јајима

Деца се поделе у групе од 8 до 10 у свакој и поређају у редове

удаљене међусобно неколико корака. Испред редова је повучена

кредом стартна линија, а на одстојању 10 до 15 метара уцртан је

пред сваким редом циљ у облику круга у коме се налази једно јаје.

На знак васпитача сви играчи број 1 у реду потрче са кашиком у

руци до круга са јајем и дигну јаје кашиком без помагања друге руке,

те трче натраг и све то заједно предају играчу број 2 из свог реда.

Играч број 2 односи кашику са јајем у круг, оставља јаје у кругу, а

празну кашику носи натраг и даје играчу број 3. Играч број 3 врши

исте радње као играч број 1 и игра се наставља до последњег играча

у реду. У случају да јаје испадне у трку са кашике играч га сме

подићи само кашиком.

Побеђује група односно ред чији играч број 1 опет дође као

први на своје место у реду.

Слика 6. Штафета са јајима

54

Page 55: Stafetne Igre

Штафета бацањем лопте

Васпитаници су подељени у колоне. На знак васпитача први из

колоне трчи са лоптом у руци до сталка удаљеног 3 метра, одакле

баца лопту следећем ученику у колони па одлази на зачеље колоне.

Ученик који је примио лопту чини то исто све до последњег

такмичара. Последњи баца лопту ученику који је први почео игру.

Победник је колона која прва изврши задатак.

Слика 7. Бацање лопте

Штафета са полигоном

Васпитаници су подељени у колоне. На знак васпитача први из

колоне трчи са лоптом у руци између чуњева, а затим се провлачи

кроз постављени обруч, враћа лопту натраг до играча на челу колоне

заобилажећи полигон па одлази на зачеље колоне. Васпитаник који је

примио лопту чини то исто све до последњег такмичара. Последњи

баца лопту ученику који је први почео игру. Победник је колона која

прва изврши задатак.

Слика 8. Штафетна игра са полигоном

55

Page 56: Stafetne Igre

Преношење предмета

Испред сваке групе на удањености од 20 метара налази се

неколико кругова на међусобном размаку од 5 метара. У сваком кругу

се налази по неки предмет (чуњ, лопта, лоптица). Први играч потрчи

са полазишта, покупи све предмете и донесе их другом играчу у свом

реду на полазишту који их опет трчећи враћа у круг и када се врати

назад до трећег играча додирне га по рамену. Сви играчи који су

завршили преношење или доношење предмета постављају се на крај

колоне. Победник је она група која је брже извршила промену.

Скакавци

На једној страни дворане или игралишта нацртају се четири

круга тако да у сваки може сести по неколико деце. На супротној

страни се такође нацртају четири круга. На знак васпитача сви први

такмичари брзо устану и труде се да скоковима на једној нози дођу

до супротног круга. На знак учитеља остали скачу један за другим

иза њега. Група која је прва извршила задатак је победник.

5.3. Штафетне игре спретности

Штафетне игре спретности за децу означавају смех и забаву

али истовремено се кроз примену ових игара изводе одређени

покрети који су значајни за њихов физички развој.

56

Page 57: Stafetne Igre

Применом ових игара постиже се развијање еластичности,

правилно владање тежином целог тела, привикавање на

савладавање разних препрека, координација покрета, добри

рефлекси, осећај равнотеже, а у складу са тим развијање чврсте

воље, одважности, одлучности и сигурности.

5.3.1.Штафетне игре спретности за млађи узраст

Ко ће пре до заставице?

Васпитач дели децу у две групе, обележава линију која

означава старт, а испред на 5-6 метара поставља столице за сваку

групу на којима се налазе заставице. По једно дете из обе групе

узима обруч и стаје иза линије. На знак васпитача котрљају обруч

према столици. Када стигну до столице обруч треба да натакну на

столицу и да подигну заставицу, затим иду са спољне стране до

следећег детета. Када дете преда заставицу следећем детету оно

може да настави игру. Група која брже заврши је победник.

5.3.2.Штафетне игре спретности за средњи узраст

Штафетне игре спретности са обручима

На знак васпитача дете котрља обруч између чуњева. Када

заобиђе све чуњеве, трчи са спољне стране до следећег детета и

када му предаје обруч, следеће дете може да крене.

Штафетне игре са провлачењем

Деца су подељена у две колоне. На знак васпитача почиње

игра. Дете дотрчава до обруча који је на 5 метара удаљености од

њега, провлачи се кроз обруч, трчи са спољне стране и када додирне

дете на челу колоне, враћа се на зачеље колоне а дете са чела

57

Page 58: Stafetne Igre

колоне ради исти задатак и тако све у круг. Победничка екипа је она

чији последњи играч из колоне први заврши игру.

Слика 9. Провлачење кроз обруч

5.3.3.Штафетне игре спретности за старији узраст

Штафетне игре са чуњевима

Дете обилази око чуњева котрљајући лопту с тим да ако се

лопта не котрља око чуњева него изађе ван, дете се враћа на

почетак. Када заврши додаје лопту следећем детету и тако редом

док не прођу сва деца из колоне.

Слика 10. Игра са лоптом и чуњевима

58

Page 59: Stafetne Igre

Штафетне игре са обручем

Прво дете из колоне води лопту и провлачи се њоме кроз обруч

након чега трчећи одлази до следећег играча из колоне и предаје му

лопту након чега он понавља исто и тако редом док не прођу сва

деца из колоне.

Штафетна игра са струњачом

Деца су постављена у две колоне. На знак васпитача прво дете

из колоне крене трчећи и скаче и стаје на једну струњачу па скочи на

другу. Када заврши трчи до следећег детета и када га додирне по

рамену, следећи такмичар понавља исто, и тако све до последњег

такмичара.

Слика 11. Игре са струњачом

Штафетне игре са кошем

Деца су постројена у две колоне. Лопта се налази код првог

детета у колони. Дете полази на знак васпитача и лоптом гађа на

кош, узима лопту, враћа се са спољње стране и даје лопту следећем

играчу. Победник је екипа чији последњи играч први заврши игру.

59

Page 60: Stafetne Igre

Слика 12. Бацање лопте у кош

Штафета – гађање корпе

Прво дете из колоне гађа корпу лоптом. Лопта треба да упадне

у корпу како би дете наставило даље. Дете узима лопту из корпе и

котрљајући је враћа на почетак, предаје оном следећем из групе који

је на реду, враћа се са спољашње стране и иде на зачеље колоне.

5.3.4.Штафетне игре спретности за предшколски узраст

Штафетне игре са вијачом

Деца су подељена у две колоне. Први играч из колоне започиње

игру трчањем око маркера. Након тога прескаче вијачу суножним

скоком. Када заврши прескакање трчи до следећег играча у низу и

предаје му вијачу чиме он наставља игру, и тако до последњег играча

у низу.

Слика 13. Игра са вијачом

60

Page 61: Stafetne Igre

Штафетне игре са вијачом (пример 2)

На знак васпитача први играч се провлачи кроз обруч. Након

тога, прескаче вијачу наизменично једном па другом ногом и тако све

до следећег играча коме предаје вијачу и тиме следећи играч

наставља игру. Победник је екипа која прва пређе препреку.

6. ТЕОРИЈСКИ И ПРАКТИЧНИ ЗНАЧАЈ РАДА

Штафетне игре су применљиве на готово свим узрастима, на

сваком тлу и за оба пола. Прва тимска надигравања деца најчешће

доживљавају у штафетним играма осећајући снажно своју тимску

припадност.

У жељи да што више допринесе своме тиму дете понекад

занемари понеко правило игре. У таквим ситуацијама треба бити

доследан и упорно наводити децу на поштовање правила игре.

Штафетне игре имају значајан утицај посебно на децу која се

теже укључују у игру. Штафетне игре су један од нижих облика

тимског надигравања и представљају значајан пут ка основним

61

Page 62: Stafetne Igre

испољавањима дечије социјалности. Стога се никада не сме

заборавити при проглашавању победника на оне који нису победили,

те се лако могу пронаћи речи похвале за борбеност, истрајност,

строго придржавање правила и слично и за оне који су последњи.

У овом завршном раду дат је приказ неких штафетних игара

које се могу користити у извођењу активности физичког васпитања у

предшколском узрасту. Овај рад би требало да укаже на велики

значај штафетних игара у целокупном развоју личности детета.

Све штафетне игре које су наведене и обрађене у овом раду

могу се користити у реализацији активности физичког васпитања.

Ове игре су најчешће веома динамичне и пружају могућност

максималног испољавања брзине, спретности и окретности а понекад

и снаге. Зато се најчешће изводе у трећем делу часа мада је могуће

спровести штафетна такмичења током целог часа водећи при том

бригу да у почетку буду заступљене штафете у којима није могуће

постићи максималну брзину кретања (кретање четвороношке,

натрашке, са ноге на ногу, држећи се за одређени део тела и

слично).

Пожељно је у овим играма примењивати природне облике

кретања нарочито оне који се ретко примењују у реалном животу.

При понављању игре добро је увек додати неку малу новост.

Објашњења игре треба да буду што краћа и јаснија. Дужина простора

који треба прећи износи до 10 метара. Пожељно је игре организовати

тако да истовремено учествује више штафета чиме се постижу веома

мале паузе узмеђу две акције сваког појединца.

Штафетама се могу остварити најразноврснији педагошки

утицаји од побољшања социјалних ставова до промена у понашању у

специфичним ситуацијама.

Игре су одабране тако да васпитаницима буду занимљиве, а да

се при том остварују задаци предвиђени у настави физичког

васпитања.

Већи број игара може се реализовати у свим школама без

обзира на њихову опремљеност.

62

Page 63: Stafetne Igre

Добро изабрана и органозована игра прилагођена узрасту

детета може у великој мери да допринесе правилном формирању

његове личности.

7. ЗАКЉУЧЦИ

Код деце постоји унутрашња потреба за кретањем, а кретање је

основни услов физичког развоја. Игра је животна потреба и активност

63

Page 64: Stafetne Igre

сваког детета која доприноси развијању, јачању дечијег организма,

повећава функционалну способност, побољшава опште здравствено

стање, усавршава моторику и повољно делује на нервни систем.

Игре заузимају најистакнутије место у физичком васпитању јер

су по свом садржајном задатку комплексне. Жива покретљивост,

висока емоционалност, радни напор, полет, слобода у границама

правила, такмичење, борба и радост победе, стварање организованог

колектива из скупа појединца- све вољних особина и моралних црта

карактера.

Игра је спонтана, слободно изабрана активност, која је уједно

разонођујућа и пријатна активност, и има за циљ потврђивање

индивидуалних и колективних способности. Игра нам пружа

могућности за упознавање карактерних особина детета и могућност

за преваспитавање, тј. обликовање личности. У савременој

педагошкој теорији и пракси у свету и код нас све се више истиче

многострана улога игара због бројних повољних утицаја на

формирање личности и њен свестрани развој.

Штафетне игре су игре које деца радо играју. Оне представљају

основни облик физичког развоја деце млађег школског узраста,

прилагођене су деци и задовољавају све њихове потребе за

кретањем и активношћу. Основни циљ им је пружање доброг

расположења, извор су задовољства, уживања, смеха и

безбрижности, али и развијају дисциплину и такмичарски дух. Пошто

је основни задатак ових игара извођење различитих покрета ходања,

трчања, скакања, пузања, провлачења, гурања, оне директно утичу

да ови покрети постану тачни, складни и са већим степеном

координације.

Деци су игре потребне у периоду када се њихов организам

налази у појачаном развоју и расту. Неизбежно је закључити и да

штафетне игре имају изузетне користи за опште здравствено стање

деце. Оне тако поспешују раст, бржу циркулацију крви, дубље

дисање. бољи апетит и варење. Уз њих се, такође, ослобађа и развија

64

Page 65: Stafetne Igre

сналажљивост, независност и самопоуздање, негује се другарство,

истрајност и дисциплинованост.

Играма се осигуравају услови за нормалан здравствени развој

организма а нарочито ако су организоване под дејством природних

фактора као што су ваздух, сунце и вода.

У играма деца стичу разна знања, вештине и навике потребне

за свакодневни живот. Игре активирају психичке процесе спознаје,

оштрење вида, мускулаторно- моторног система и равнотеже. Играма

се развија осећај за простор и време као и различити облици пажње,

оцењивања, просуђивања и закључивања.

У играма деца постају марљива и упорна, добровољно усвајају

потребну дисциплину, заједничку сарадњу и одговорност, међусобно

помагање, поштовање правила, при том јачајући сопствена особине

као што су самостапност, одлучност и савладавање властитих

слабости. У играма се развија здрава личност а оне такође подстичу

смисао за лепоту и склад покрета и хармоничан телесни развој

детета.

У току игре дете слободно трчи, скаче, пева, радује се. Сва

драж и суштина игре управо лежи у задовољавању његове потребе

за кретањем и слободном изражавању утисака и доживљаја, јер ако

игра не усрећује дете она и није игра.

Игра ангажује све стране дечије личности, па припремајући

дете за стварни живот има и функцију учења. Игра, као темељна

активност деце, развија психофизичке особине личности и врши

процес социјализације.

Игра доноси здравље и помаже телесни развитак детета. Она

уводи дете у колективни живот. Сматра се да је игра највеће

богатство детињства и неисцрпни рудник првих животних радости и

сазнања.Тежња сваког детета јесте да активно учествује у животу

средине.

Дете се радо препушта игри упошљавајући своје умне и

физичке снаге и са више свести и воље стиче нова знања,

способности, навике и вештине. Да би постигло неки циљ или

65

Page 66: Stafetne Igre

задатак у игри осим физичког напора потребни су упорност, воља,

одлучност и храброст.

Дечија игра је радосна и весела, али се понекад у њој деца

расплачу. Игра навикава децу на поштовање туђег мишљења. Према

томе, за психички живот деце не постоји толико разноврсности нити

природних ситуација за формирање правилних људских односа него

што даје и пружа дечија игра.

Штафетне игре имају велики значај у процесу социјализације

деце јер том приликом долазе до изражаја одређени друштвени

односи у којима се дете ослобађа себичности и уског

индивидуализма што је врло значајно за његов развој.

Оне такође помажу да деца истакну и покажу своју умешност.

Ускраћивати детету игру значи стати на пут његовом развоју, јер без

игре дете постаје несрећно. Зато деци морамо омогућити да се што

више играју и да кроз игру испољавају своје жеље, потребе и

интересе.

Резиме

Овај завршни рад састоји се из два дела. У првом делу дат је

теоријски приступ играма, њиховом постанку, класификацији, значају

као и улози игара у развоју детета. Такође је обрађен појам игре као

посебан облик друштвене делатности који прати развој човека од

детињства до позних година живота. Као конкретна животна

активност игра се и научно проучава како би у физичком и моралном

васпитању човека дала максималан допринос.

Обзиром на задату тему рада дате су основне карактеристике

деце млађег школског узраста како би се у складу са тим поједине

штафетне игре најбоље реализовале.

Обрађена су досадашња истраживања самог појма игре у

прошлости и садашњости као и утицај игре на укупни развој детета.

У другом делу овога рада у коме су дефинисани његов предмет,

циљ и задаци, обрађен је сам појам штафетних игара, њихова

66

Page 67: Stafetne Igre

класификација, карактеристике и значај у физичко-васпитном развоју

деце.

У оквиру теме примене штафетних игара у предшколском

узрасту игре су обрађене са становишта брзине и спретности

извођења за сваки узраст деце понаособ.

У овом делу завршног рада обрађене су штафетне игре које се

могу употребити у реализацији часа физичког васпитања.

Обрађено је укупно 16 игара (6 штафетних игара брзине за

предшколски узраст, и 10 штафетних игара спретности за све

старосне групе у вртићу – млађи, средњи, старији и предшколски

узраст).

Summary

This final work consists of two parts. In the first part, the theoretical

approach to the games, their origin, classification, importance and role

plays in children's development. He also treated the notion of games as a

special form of social activity that follows the development of man from

childhood to their life. As a concrete life activity plays and scientific study

to physical and moral education of people gave the maximum

contribution.

67

Page 68: Stafetne Igre

Due to the given topic of the paper, the basic characteristics of

younger school children in order to comply with that particular point

games best implemented.

The paper analyzes the current research of the very concept of play

in the past and present as well as the impact of games on the total

development of the child.

In the second part of this paper, which defines his subject, aims and

objectives, was handled very concept of relay games, their classification,

characteristics and importance of the physical and educational

development of children.

Within the topic of application relay games in preschool games are

treated from the standpoint of speed and agility performance for every

age children in particular.

In this part of thesis are discussed point games that can be used in

the implementation of the physical education class.

A total of 16 games (6-speed relay games for preschoolers, and 10

relay games of skill for all ages in kindergarten - junior, intermediate,

senior and pre-school age).

Литература

68

Page 69: Stafetne Igre

1. Вишњић, Д., Мартиновић, Д. (2005). Методика наставе физичког

васпитања. Београд: Партизан

2. Вукотић, Е., Крамершек, Ј. (1957). Збирка 600 игара. Београд:

Спортска књига.

3. Ивовић, С. (1959). 30 минута физичке културе у основној школи.

Београд: Савремена школа.

4. Ивовић, С., Жарковић, Б. (1977). Игре. Београд: Спортска књига.

5. Кајоа, Р. (1965). Игре и људи. Београд: Нолит.

6. Коритник, М. (1970). 2000 игара. Загреб: Спортска штампа.

7. Кошничар, М. (1976). Физичко васпитање. Београд: Завод за

уџбенике и наставна средства.

8. Крагујевић, Г. (1991). Методика физичког васпитања. Београд:

Завод за уџбенике и наставна средства.

9. Крагујевић, Г.: Теорија и методика физичког васпитања, Завод

за уџбенике и наставна средства, Београд 2005.

10. Лескошек, Ј. (1971). Теорија физичке културе. Београд:

Партизан.

11. Магазиновић, М. (1951). Историја игре. Београд: Просвета.

12. Малешевић, Н., Поткубовшек, С. (1966). Физичко

васпитање. Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.

13. Мајовшек, М. (1964). Физички одгој у основној школи.

Загреб: Школска књига.

14. Милановић, Љ. (1985). Настава физичког и здравственог

васпитања. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

15. Михаиловић, Р. (1950). Игре предшколског детета.

Београд:

16. Нишавић, М. (1964). Игре у физичкој култури. Београд:

Спортска књига.

17. Родић, Н. (2009). Теорија физичког васпитања. Нови Сад:

Факултет за спорт и туризам.

18. Романић, В. (1959). Настава физичког одгојауразреду.

Загреб: Спортска стручна библиотека и Београд: Спортска

књига.

69

Page 70: Stafetne Igre

19. Томић, Д. (1969). Штафетне игре. Београд: Партизан.

20. Финдак, В. (1996). Тјелесна и здравствена култура у

основној школи. Загреб: Школска књига.

Кључна документацијска информација

Редни број:

РБР

Идентификациони брoј:

ИБР

Тип документације:

ТД

Тип записа:

ТЗ

Врста рада: Завршни рад

ВР

Аутор: Андријана Јовановић

АУ

Ментор:Проф др Живорад Марковић

МН

Наслов рада: ШТАФЕТНЕ ИГРЕ ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ

УЗРАСТА

НР

Језик публикације: Српски језик

ЈП

Језик извода: Српски језик

ЈИ

Земља публикације: Република Србија

ЗП

Година: 2015.

ГО

70

Page 71: Stafetne Igre

Издавач: Андријана Јовановић

ИЗ

Место и адреса: Баточина

МА

Физички опис рада:број поглавља (7), страна (65),

литературе (20), цитата (16), слика (13)

ФО

Научна област: Физичко васпитање

НО

Научна дисциплина: Методика физичког васпитања

НД

Предметна одредница / кључне речи: физичко

васпитање, штафетне

игре

ПО

Чува се: Факултет педагошких наука Универзитета у

Крагујевцу

ЧУ

Важна напомена:

ВН

Извод:

Датум одбране:

ДО

Чланови комисије:

/научни степен/име и презиме/звање/

КО

Председник:_________________

Члан:_________________

Члан:_______________

71

Page 72: Stafetne Igre

72