21Jul 2011. www.serbianmirror.com

I S T O R I J A

Na severnom obodu Kosova polja, ublizini starog grada Vu~itrna,nalazi se srpsko selo Samodre`a.

Ve} sredinom XIV veka, u vreme caraUro{a Prvog, ovde je sagra|ena skromnaali lepa crkva. Ubrzo posle careve smrti1371, kada je upravu nad srpskim zemlja-ma preuzeo knez Lazar Hrebeljanovi}, ovoznamenito naselje, ba{ kao i sam Vu~itrn,bilo je svedok krupnih istorijskihdoga|anja. Prema `ivom narodnom pre-danju, epskoj narodnoj pesmi ,,Uro{ iMrnjav~evi}i,,, kao i istorijskim ~injenica-ma koje odslikavaju tragi~na zbivanja naKosovu polju u rano leto 1389. godine,knez Lazar je dan uo~i velike bitke saTurcima pri~estio svoju vojsku u ,,bijelojcrkvi Samodre`i,,. U hramu kojeg je neko-liko decenija ranije podigao narod ovogkraja, posve}uju}i ga imenu i uspomeni naSvetog Jovana Prete~u.

Selo Samodre`a i njegova ~uvenacrkva nalaze se na severoisto~nom rubuprostranog platoa, izme|u najpoznatijihkosovskih reka Sitnice i Laba. Za samo dvado tri sata hoda uz Sitnicu, ka ju`nijim pre-delima Kosova polja, sti`e se naGazimestan – ~uveno boji{te na kome se15. juna po starom, odnosno 28. juna 1389.godine po novom kalendaru odvijaoistorijski Kosovski boj.

Na brdu Gradina iznad Samodre`enalazio se utvr|eni grad sa dvorcem VukaBrankovi}a, tada mo}nog srpskogvlastelina, koji je i sam u~estvovao uKosovskom boju i kasnije ozna~en kaoglavni krivac za pretrpljeni poraz.

Prema narodnom predanju, upravotu, na Gradini, nakon pri~e{}a u Samodre`i,za kneza Lazara i njegove vojskovo|epriredena je sve~ana ve~era na kojoj je onodr`ao ~uvenu zdravicu:

,,Ko je Srbin i srpskoga roda/ A

ne do{’o na boj na Kosovo/ Ne imao od

srca poroda/ Ni mu{koga ni devoja~koga/

Od ruke mu ni{ta ne rodilo/ Rujno vino

ni p{enica bela/ Rdom kap’o dok mu je

kolena,,.

A sam doga|aj na Kosovu polju,narednog dana, mogu}e je rekonstruisati nabazi onog kako su ga opisali srpski i turs-ki hroni~ari toga vremena. Svakakonajpouzdaniji opis bitke dat je na monu-mentalnom Spomeniku kosovskim junaci-ma, podignutom 1953. godine naGazimestanu.

Spomenik je visok 25 metara idominira nad prostranom kosovskom ravni-com. U njegovoj unutra{njosti su bronzan-im slovima na kamenim plo~ama ispisanistihovi iz epskih narodnih pesama u kojimase slavi juna{tvo u~esnika boja i njihova

pogibija.Na najvi{oj koti spomenika, u

samom vrhu spomen-kule, nalazi se bare-ljef na kome je likovno prikazan i datdetaljan opis bitke. U prate}em tekstu seka`e:

,,Na Kosovu polju, u dolini rekeLaba – izmedu Sitnice, Grme~ planine,reke Samodre`e i potoka Butovca – 15(28) juna 1389. godine vo|ena je istorijskabitka izme|u sred-njovekovne srpskekne`evine i turskecarevine. Srpska vojs-ka, koja je brojalaoko 35.000 boraca,bila je raspore|ena nadesnoj obali Laba,tako da joj se desnokrilo oslanjalo naSitnicu, a levo krilona planine; {tabkneza Lazara nalaziose u sredini. Turskavojska, koja je bro-jala oko sto hiljadaljudi, zauzela jepolo`aj prema srp-skoj, na levoj obaliLaba, naslanjaju}i selevim krilom na Sitnicu, a desnim na pla-nine. [tab sultana Murata bio je postavljen

u sredini. Tog dana, oko osam ~asovaujutru, Turci su preduzeli napad, pre{li Lablevim krilom i zametnuli `estok boj okobre`uljaka na desnoj obali. Srpsko desnokrilo odbilo je sve napade i prebaciloTurske ponovo na levu obalu. Zatim je srp-

ska vojska preduzela napad, pre{la desnimkrilom Lab, prebacila tursko levo krilo inabacilo ga na rezervu. Srbi su na taj na~indo{li u neposrednu blizinu turskog {taba {to

je, u kriti~nommomentu po Turke,iskoristio vojvodaMilo{ Obili} koji jenapao samog turskogzapovednika, sultanaMurata, i smrtno garanio. Tada, oko 10~asova, zapovednikturskog desnog krilaprinc Bajazit, da biuticao na kriti~anrazvoj bitke, a po{toprema njemu nijepostojala ozbiljnaopasnost, jer Srbi nanjegovom pravcu nisumogli znatnijimsnagama pre}i Lab, save}im delom svojih

trupa i op{tom rezervom bo~no napada srp-sko desno krilo i zame}e najkrvaviji boj

oko brda Mazgita i Gazimestana. Okopodne, u re{avaju}em momentu po celubitku, knez Lazar naredi srpskoj rezervi dau|e u boj. Ali, dok je srpska rezerva kre-tala u boj, odelenja na krajnjem desnomkrilu podlegla su turskom obuhvatnommanevru i brojnoj nadmo}nosti sve`ihtrupa, te celo desno srpsko krilo popusti ipo~ne se povla~iti. Da li je srpska rezervaintervenisala pa nije uspela, ili uop{te nijeu{la u boj – ne mo`e se utvrditi. Tek,povla~enje desnog krila prenese se na ceofront, ~ime je bitka bila odlu~ena...,,

U Kosovskom boju poginuli su iturski sultan Murat Prvi i srpski knezLazar.

Na Kosovu polju, u neposrednojblizini Spomenika kosovskim junacima, tugde je Milo{ Obilic usmrtio sultana Murata,njegov sin Bajazit je nekoliko godina kas-nije podigao veliki i lep spomenik –Muratovo turbe.

Zarobljenog srpskog knezaLazara i njegovu perjanicu Milo{aObilica Turci su odmah pogubili.Kne`evo telo bilo je sahranjeno uPri{tini, a nekoliko godina kasnije prene-seno u njegovu zadu`binu – manastirRavanicu. Predanje naroda kazuje da jeneposredno nakon srpsko-turskog krvavogboja telo Milo{a Obili}a dopremljeno uVu~itrn, a odatle preneseno u Samodre`u,u istu crkvu u kojoj je knez Lazarpri~estio svoju vojsku pred odlu~ujucubitku sa Turcima.

Crkva u Samodre`i, o kojoj se naslikovit i inspirativan na~in govori u pesmi,,Uro{ i Mrnjav~evi}i,,, u{la je tako ukolektivnu svest i mitologiju srpskog naro-da. Taj spomenik srpske kulture i istorijeTurci su, na `alost, vi{e puta ru{ili, palili ipusto{ili, pa je od one opevane ,,bijelecrkve Samodre`e,, malo {ta ostalo. Ali,njenu istoriju ni Turci ni Arnauti nisumogli izbrisati i poni{titi. Svedoci to injena obnova izmedu dva svetska rata.Naime, 1932. godine na temeljimaporu{ene izgra|ena je nova crkvaSamodre`a, u svemu identi~na onoj iz XIVveka. Obnova je ura|ena po projektu pro-fesora Beogradskog univerziteta AleksandraDeroka, dok je oslikavanje crkve freskamaobavio poznati srpski slikar i pesnik @ivo-rad Nastasijevi}.

Poslednjom obnovom ~uvenecrkve, na `alost, ne zavr{ava se pri~a oSamodre`i. Ve}insko stanovni{tvo u ovomselu sada su Albanci, a oni nemaju nameruda ostanu kraj srpske crkve i srpskog grobl-ja. Godine 1981, u vreme bujanja{iptarskog ekstremizma, crkva je demoli-rana, a godine 1998. ponovo do temeljasravnjena sa zemljom.

Dragi{a SPREMO

Srpsko Kosovo - Vidovdan 1389. - 2011.

KO NE DO['O NA BOJ NA KOSOVO...

Zavetna poruka kneza Lazara, izre~ena pred “bijelom crkvom Samobre`nom” juna 1389. bila je poziv za odbranu srpske zemlje.

I {est vekova kasnije ona ima puni smisao

Lazar “Samodre`ac”

– Arnauti pri~aju da je ve~era Lazareva bila gore na Gradini. Pominju da u Toplici

ima brdo (visoravan) Trpeza i tamo je, vele, Lazar ru~ao a na Gradini ve} omrkao i tu

je bila Kosovska ve~era.

Za ime Smodre`a jedni pri~aju da je ostalo od Lazara ,,Samodre`ca,, koji je i

na~inio ovu crkvu ,,da pri~esti i naredi vojsku,,. Ima još jedna pri~a, koja kazuje da je

u onom gradu na Gradini `ivio neki ,,Samodre`ac,,, pa se uz tu pri~u vezuje i ime sela

Sudimlje, koje le`i pola sata severno od Samodre`e. Zna se da je crkva slavila Sv.

Jovana Prete~u, a pri~a se da su u njoj le`ale mošti nekog Sv. Jevrema Sudimca...

(B. Nušic, ,,Putuju}i Kosovom,,)

22 Jul 2011.

V E R A

Pravoslavqe pripremio Nenad Jovanovi]

Bog je zajednica tri li~nosti:Oca, Sina i Svetoga Duha.Sveta Trojica je jedno

bo`anstvo u tri lica. Takvu veru uBoga kao tvorca neba i zemqe i svegavidqivog i nevidqivog ispovedana{a vera i na{a Crkva.

Ta vera nije utemeqena nafilozofskim razmi{qawima, ovo-zemaqskim mudrovawima i pred-postavkama pojedinih qudi, ve} na`ivom i opitnom svedo~anstvuCrkve kroz istoriju.

Vera u Boga kao SvetuTrojicu zasnovana je na Bo`ijemotkrovewu qudima.

Pojedini sveti oci ka`u dase Bog nije otkrio qudima, qudinikada ne bi mogli da upoznaju Boga.

Bog se qudima kroz istorijupostepeno otkriva i to raznim naro-dima na razli~ite na~ine.

Bog je kroz istoriju odabi-rao pojedine qude, kojima se javqaoi otkrivao smisao i sustinu `ivota,upu}uju}i ih na put spasewa, a oni suimali zadatak da daqe prenoseBo`ije poruke ostalim qudima.

U Jevrejskom narodu, tiqudi su se zvali starozavetni pro-roci.

Wima se Bog javqao narazli~ite na~ine. Preko an|ela, usnovima, u glasovima i raznimdrugim vi|ewima.

Najopipqivije i najneposre-dnije Bozije otkrovewe qudima jebilo kroz Isusa Hrista.

Hristos je Bog, koji je postao~ovek da bi qudi mogli {to boqe daspoznaju Boga.

U qudskom telu Bog je hodaozemqom i `iveo me|u qudima, da biqudi kona~no mogli da upoznajusvoga tvorca i vide qegovo lice.

Druga~ije nije moglo biti,jer je Bog Duh, koji je nevidqivfizi~kim o~ima i nedoku~iv qud-skom razumu.

Po u~ewu nekih otaca Crkveka`e se da se Bog qudima krozistoriju otkrivao postepeno, tj. daje u Starom zavetu “ govorio Otac, uNovom Sin, a da je po VaznesewuHristovom, tj. po Pedesetnicinastalo vreme Svetoga Duha, koje }etrajati do Hristovog drugog dolas-ka.

I ako je Bog zajednica trili~nosti koje svaka posebno imajurazli~ite uloge u delu stvarawa,odr`avawa i spasewa sveta, ipak seWihova misija odvija u potpunomjedinstvu i zajednistvu svihli~nosti Svete Trojice.

Tako da tamo gde je Otac, tusu i Sin i Sveti Duh, i gde je Sin, tusu Otac i Sveti Duh i opet gde jeSveti Duh, tu su prisutne ili~nosti Oca i Sina.

Ono {to je ipak va`no za

nas, to je da znamo da je Bog prisutanu svetu, sa nama, u nama i me|u nama,Duhom Svetim.

Na{a komunikacija i odnossa Bogom jeste odnos prema DuhuSvetome.

Duh Sveti je taj koji je nakonHristovog Vaznesewa i Pedesetnice,tj. silaska Duha Svetoga na apos-tole, prisutan i dejistvuje krozCrkvu.

To ne zna~i da On pre toganije obitavao na zemqi i da nedejistvuje u qudima svih vremena irazli~itih religija.

Ono {to je za nasPravoslavne hri{}ane va`no, to jeda se na{e spasewe i odnos sa Bogomtemeqi kroz dejistvo blagodatiSvetoga Duha koji nam se javqa krozCrkvu, tj. kroz u~estvovawe uSvetim tajnama i prakti~nomupra`wavawu Jevan|elskog `ivotapo Bo`ijim zapovestima.

Ciq `ivota svakogaHri{}anina jeste da zadobije blago-dat Sv. Duha i da u woj i kroz wu`ivi i dela u svetu.

To je ona blagodat kojom suapostoli bili ispuweni na danPedesetnice, kada je Duh Svetisi{ao na wih u vidu ogwnih jezikapo obe}awu Hristovom.

Oni su tada bili ispuwenimudro{}u i silom, da je na propoved

Petrovu, toga dana poverovalo uHrista i krstilo se tri hiqade

dusa.Tom i takvom silom su apos-

toli i svetiteqi ~inili ~udesa imnoge obra}ali u Hri{}anstvo.

I Hristovo ovaplo~ewe ivaskrsewe je bilo u~iweno DuhomSvetim.

Duh Sveti je taj koji ~ini dase prevazi|u granice stvorenog inestvorenog, materijalnog iduhovnog, Boga i ~oveka.

Duh Sveti ispuwava srca idu{e vernih koji qubavqu imilosr|em slu`e Gospodu u ovom`ivotu.

Svaka dobra osobina, svakapozitivna misao, re~ ili delo,pokretani su Duhom Svetim.

Zbog toga je i svaka molitvaCrkve svojevrsni priziv SvetogaDuha.

O tome nam najboqe govorere~i molitve Sv Duhu koje glase:

“Care Nebeski, ute{itequ,Du{e istine, koji si svuda prisutani sve ispuwava{.

Riznico dobara i davao~e`ivota, do|i useli se u nas i o~istinas od svake ne~isto}e i spasi blagidu{e na{e, Amin”.

Neka bi Sveblagi Gospod,darovao da se wegova blagodatpreizobilno izlije na nas i da se usvemu poka`emo kao deca Bo`ija isinovi i k}eri Carstva Nebeskog ida u Duhu Svetome prozivimo svedane `ivota na{eg.

Amin, Bo`e daj.

PPPP RRRR AAAA VVVV OOOO SSSS LLLL AAAA VVVV QQQQ EEEE

SSvveettii aappoossttoollii PPeettaarr ii PPaavvllee

Na{a Crkva u toku godine ima ~etiri velika posta.Pred praznikom Ro|ewa Hristovog, Vaskrsewa, Uspewa Presvete

Bogorodice i apostolski post uo~i svetih apostola Petra i Pavla.Dr`awe ovih vi{ednevnih pos-

tova uo~i ovih praznika ukazuje nava`nost li~nosti i doga|aja uistoriji Crkve koji su bitni zanas Pravoslavne hri{}ane.

Apostolski post u kome senalazimo ukazuje na veliku ulogusvetih apostola koji su Hristovunauku ra{irili po ~itavom svetu.

Crkva posebno isti~e sv.apos-tole Petra i Pavla koji su utada{wem Rimu, kao centru svetau najve}oj imperiji toga vremena,me|u neznabo`cima svojompropove|u i `ivotom posvedo~iliistinitu veru.

Oni su u Rimu osnovaliCrkvenu zajednicu koja se vre-

menom {irila i uve}avala do kona~ne pobede Hri{}anstva nad mnogob-ostvom osvedo~ene od strane sv. cara Konstantina Milanskim ediktom313.god.

Zbog tolike revnosti za veru, Crkva je ove dane postom i molitvomposvetila jednim od najzna~ajnijih li~nosti u istoriji Hri{}anstva iunela u svoj godi{wi kalendar kao veliki praznik najve}e religije sveta.

SSVVEETTII DDUUHH

23www.serbianmirror.comJul 2011.

L J U B A V I N A [ I H P I S A C A

Jedna ulica u Ni{u nosi njegovo ime.To nije ona u kojoj je odrastao. Da jedu`e `iveo, mo`da bi danas zauzimao

ugledno mesto u srpkom pesni{tvu. Ovako,na ~etiri knjige pesama pala je pra{ina zab-orava. Malo ko danas od `itelja te ulice znako je bio Svetislav Nikoli}.

Te ve~eri 15. (27.) januara 1893.godine, bila je zima koja se ne zaboravljalako. Ka`u da su od mraza pucali uli~nifenjeri koje su jo{ po dnevnoj svetlostiupalili op{tinari, a po snegu otmeno grad-janstvo je `urilo u dvor Obrenovi}a nasvetosavsku zabavu. U ku}i preko putadvora kroja~ Kosta Nikoli} ~a{}avao jekraljeve adjutante {to mu se rodio prvisin.

Dali su mu ime Svetislav. Detinjstvo provodi u centru Ni{a,

u prelepoj ulici punoj lipa, pokraj dvora, anajvi{e je voleo da svoje vreme pokloniobalama reke Ni{ave. Sa vr{njacima tragapo zapu{tenim tavanima, da pronadjejednog Renoara, Se`ana ili Monea.Traganja bude u njemu lep{u stranu ljud-skog bi}a, inspiri{u ga, uvode u umetnost,kako u slikarstvo, tako i u literaturu. TakoSvetislav po~inje da pi{e pesme.

U januaru 1912. skoro u isti dankada je pre devetnaest godina proslavljaorodjenje prvenca, umire kroja~ Kosta iostavlja suprugu Kosaru sa osmoro nejakedece. Svetislav, tek {to je maturirao, posta-je glava porodice. Sestre i bra}a svakogadana tra`e hleba i on bez imalo izborapo~inje gr~evitu borbu za `ivot i opstanakporodice.

Par meseci pre toga, dok jo{ nijebio ophrvan brigama, zaljubio se u Zoru,sestru najboljeg druga Du{ana Jankovi}a.Po~eo je da pi{e dnevnik:

“@eljni ljubavi i ti{ine udaljavalismo se od parka usamljenom stazom krajvode. Oko nas je bila no}, a u namaljubav.”

Ali, `ivot je te`ak, mukotrpan,ljubav velika i neobi~na, a njemu Zora nijebila mnogo naklonjena. Zima 1912. zavreme balkanskih ratova, bila je neobi~nohladna i snegovita. U to vreme u Ni{u suuli~ne fenjere zamenile elektri~ne sijalice.Izve{taji s fronta se u osvetljenoj ~itaonicikafane “Kasina” glasno ~itaju. @enskadobrotvorna dru{tva priredjuju zabave zapomo} ranjenima, dolazi i Nova 1913.

Novogodi{nju no} Zora iSvetislav ipak provode zajedno, ubioskopu. @ive slike kod “Ruskog cara”predstavljaju najlep{u i najveseliju zabavu.Sutradan zapisuje:

“Ko zna {ta je njoj donela Novagodina. Meni jedan cvet sa patosa koji je“lane” bio njen i nadu…po~etak novograzo~aranja…”

Na slede}oj stranici dnevnika jezanimljiva zabele{ka:

“Danas su izvadili iz vode jednog

~oveka koji je pre toga hteo da umre podto~kovima lokomotive – pa ga “spasli”. Jamislim da u tim slu~ajevima ne treba drugida se me{aju…”

U domu Nikoli}evih je sve te`e.Hrane, hleba, skoro da nema. U gradunema posla za mladog pesnika. Prijateljimu obe}avaju mesto zvani~nika ubitoljskom kvartu. I Svetislav se odlu~ujena put.

Pre polaska video se sa Zorom.Hteo je da se jo{ jednom uveri ili razo~arau njenu ljubav. Zapisao je:

“Rastali smo se i ne znaju}ikoliko te volim. I{ao sam }ute}i ka stanicikroz no} bez zvezda, kao kroz lepotu bezukrasa. Nesvesno sam zadr`avao burno dis-anje koje je u stvari bilo uzdr`avanje odpla~a, da ne bi naru{io mir koji je u tojno}i li~io na ve~nost. Odlazio sam beznade za `ivot…a ti si ostala sa puno nadena veseo `ivot sre}ne mladosti…Se}a{ lise? Kad sam odlazio plakao sam i plakaloje nebo…Zna{ li tu pesmu?”

Put za Bitolj vodio je tada,verovali ili ne preko Soluna. I prvi danmeseca maja, srpski pesnik SvetislavNikoli} provodi na obalama Egejskogmora. Tiha seta i neizbrisiva se}anja pratega u {etnjama po tesnim sokacima kojimase {iri miris ribe i maslina. Ve} sutradan jeu Bitolju, gradu koji }e samo godinu danakasnije biti fatalan za njega. Prole}noraspolo`en, pesnik zapisuje:

“Kao varo{ snova iz 1001 no}i ujutarnjoj lepoti pru`a se Bitolj. Nad njimplavetnilo neba visoko i sve`e kao `eljemladosti. Minareta gorda i bela…”

Po~etak, raspevan i sun~an. Aonda se nadvijaju oblaci nema{tine, tuge inesavladivih daljina. Proganja ga pitanje,da li Zorino srce kuca za njega? Od njenema ni pisma, ni pozdrava. Dolazi jesen1913.

“Ki{oviti jesenji dani ve} po~injusvoju boljnu monotonu egzistenciju, kojatako silno ovlada na{im raspolo`enjem.Tu`ni i dosadni kao pogreb prodiru u mojujadnu du{u pri~aju}i svoju veliku sli~nostsa mojim `ivotom.” U dnevniku tako, a upesmama sli~no.

Ja sam kao stena smrznuta i golaKoju besno more neprestano

bije…Nijedan dan sre}e, nijedan bez

bola…Ovde, ko i svuda, za me sre}e

nije… Ovaj bledoliki mladi} uvek u crno

obu~en, zamagljenog pogleda i nemirnekose provodio je dane pre podne u kvartu,posle podne u {etnjama. U jednom pismubez datuma i li~nosti kojoj je upu}eno stoji:

“Zbilja nerazumljivo. Pored svihuveravanja, Vi ste sposobni da ve} takodugo ne pi{ete. To se granici ne samo sanezainteresovano{}u, ve} i ravnodu{no{}u

za sve. No, nek ide sve dodjavola… Po{toovako ne mogu du`e ostavi}u sve ioti}i…Gde? Mislim u Beograd.”

Ali umesto da ode u Beograd, dase vidi sa drugovima, da prolaze}i krozNi{, sretne Zoru, pesnik Svetislav Nikoli}neshva}en i razo~aran oti{ao je – u smrt!

April, 28. (10.) maj, godine 1914.Soba zvani~nog bitoljskog kvarta.

Prohladna i polumra~na. Napolju sunce,bademovi u cvetu. Ti{inu puste sobenaru{ava jedva ~ujno {kripanje pera.Pesnik, Svetislav Nikoli}, pi{e…

“Katarina Nikoli}, Ni{–Kraljeva 3.Mila mama,Ja znam tvoja je ljubav velika i ti

}e{ mi oprostiti – ali }e{ ipak patiti, mnogopatiti…

Ja pla~em, gu{im se u suzama,kad ti ovo pi{em, ali {ta da radim kad jesve jedno…

Ah, nesre}ne moje sestre ibra}o….Oprostite! Ja sam vas voleo,mnogo voleo.”

Drugo pismo je za nevestu izsnova, devojku koja u dalekom Ni{ubezbri`no provodi gimnazijske dane i radu-je se prole}u:

“Zoro,Ne misli da moja ljubav prema

tebi nije bila ja~a od svega, ali ba{ ona kat-egori~ki zahteva da ti bude{ sre}na…

Ja sam ti zahvalan za svaki trenu-tak u `ivotu. Ne `ali za mnom, jer sam tebio nedostojan, iako bolji od svih!”

Usledili su trenutci ti{ine. Ustao jesa stolice, pospremio sto i laganim koraci-ma, koje kao da je zaustavljalo `ivot,pre{ao kratak put do pu{ke. Ledenim ruka-ma uhvatio je oru`je…

Nepredvidjeno, neko odzvani~nika iz susedne prostorije ulazi usobu. Ova neo~ekivana slu~ajnostprodu`ava `ivot za vreme koje stoji. Jer davreme prolazi, pro{le bi i ove samoubila~kemisli kroz svest. Zamenili bi ih bademoviu cvetanju i veseli `agor sun~ane ulice. Alivreme kao da stoji i samoubila~ke misli nenapu{taju mladog pesnika. Odlu~no i hlad-nokrvno prilazi ormanu da uzme metke,kad neko od ~inovnika opet ulazi. Da ga nebi spre~ili u odluci, seda za sto i pi{e:

“I ko zna {ta jo{ mo`e biti! Ovogsam trenutka okinuo pu{ku prstom levenoge i metak ne opali. A sad, ve} dva putaodlazim za drugi metak, a ne mogu da gauzmem, jer ~as udje jedan, ~as drugi… Esad!”

Nekoliko sekundi posle ovih re~i,mastilo jo{ nije bilo ni sasu{eno, u sobibitoljskog kvarta odjeknuo je pucanj.Pesnik “Akorda `ivota” je uradio to.

Pro{lo je od tada skoro sto godi-na. Za tragediju u bitoljskom kvartu novegeneracije gotovo da i ne znaju.

Na knjige “Snovi plavog leptira” i“Akordi `ivota”, pala je pra{ina zaborava.

Devojka, koja je tih dana bila u`i`i zbivanja, Zora Jankovi}, kasnijeTodorovi}, u domu svoje }erke na NovomBeogradu, polovinom sedamdesetih godinapro{log veka, pri~a:

“Stanovali smo u istoj, Kraljevojulici u Ni{u. Znam celu porodicu Nikoli}a– sve divni krasni ljudi. Svetislav je biomlad i idealist. Kosa mu je uvek bilarazbaru{ena, a umesto ma{ne nosio je crnumaramu. Sav je bio u crnom. Jedino se onu to vreme u Ni{u tako obla~io. Nekako uvreme balkanskih ratova, po~eo je da ~e{}edolazi mom bratu Du{anu. Tako smo sesprijateljili. Dva, tri puta nedeljno po{tar mije donosio Svetisavljeve anzis – karte. Napoledjini ruskih dopisnica sa slikama velik-ih majstora ki~ice bile su njegovepesme…”

Zora se vrlo dobro se}ala njegov-og dolaska pred put u Bitolj. Pozvao jetada da izadju, da pro{etaju i da se leporastanu. Ona nije iza{la. A kada suslede}eg aprila iz Bitolja stigle depe{e daSvetislava vi{e nema njoj je bilo neizmer-no te{ko…

Zora gleda poslednje pesnikovopismo. Po`utelu hartiju ispisanu pred smrt,koju su umesto nje ~itali policijskislu`benici. Drhtavim rukama stavljanao~are i tiho u sebi, ~ita. Mo`da jeispovest, koja u tom trenutku nastala, bilaona prava:

“Volela sam Svetislavljeve pesme.Naro~ito one u knjizi “Sna plavog leptira”,koje je meni posvetio. Bio mi je drag. Na`alost nisam bila u njega zagledana.Svetislav je to znao, a ja, eto, to i sadaka`em!”

Pesnikov najbolji drug bio je drDu{an Mila~i}, nekada upravnik Narodnebiblioteke, vrstan pisac romansiranihbiografija o velikanima francuske literature:

“Sveta je bio neobi~an mladi}. Uvreme {e{ira i {ubara i{ao je gologlav, zimikad su se nosili kaputi izlazio je samo ucrnoj ko{ulji. Nije bio marljiv djak, jer nijeimao strpljenja da sedi i u~i, ali je bionajpismeniji i najna~itaniji medju nama.Zanesen, nekonvencionalan, bez predrasuda.Po politi~kom shvatanju skoro anarhista.Takav mladi} bio je isuvi{e neobi~an zajednu patrijarhalnu devojku. Nikada ihnisam sretao u {etnji. Se}am se da me jejedne ve~eri na korzou uhvatio za ruku izamolio da je nadjemo. Ina~e, ~esto je znaoda prosto uleti u moju ku}u i da sa vratavikne: “Pro{la je, pro{la!” Posle toga recito-vao bi mi stihove koje je smislio od trenut-ka sretanja sa Zorom do dolaska kod mene.[teta, velika je {teta i za njega i zapesni{tvo, {to je oduzeo sebi `ivot!

U dva svetska rata izranjavljenkur{umima pesnikov spomenik ne postojivi{e na bitoljskom groblju. Ostala je jednaulica u Ni{u i ~etiri zaboravljene knjige sti-hova.

AKORDI @IVOTA SVETISLAVA NIKOLI]A

Pi{e: Aleksandra Maksimovi}

24 Jul 2011.

F E L J T O N

Citat je iz XII veka, preuzet izLjetopisa popa Dukljanina, najstari-jeg poznatog ju`noslovenskog

pisanog istorijskog izvora: ”I tako jednogdana k}er cara Samuila, po imenu Kosara,potaknuta i nadahnuta Svetih Duhom, pri|eocu i zamoli ga da si|e sa svojim slu{kin-jama da opere glavu i noge okovanih izarobljenih, {to joj otac dozvoli. Me|utim,ugledav{i Vladimira i videv{i da je lepogizgleda, pokoran, blag i skroman, kao i daje pun znanja i Bo`ije mudrosti, zadr`i se snjim u razgovoru, jer joj se njegov govoru~ini sladak vi{e nego med i sa}e”. Izvesnoje da ”ni jednoj osobi u svom Ljetopisunije Dukljanin posvetio toliko pa`nje i pros-tora kao Vladimiru, a oko njegove glaveispleo ~udesnu sveta~ku legendu koja je sig-urno u narodu i prije postojala, pa ju je onsamo zabilje`io kako ju je znao i ~uo oddrugih”. Po dostupnim izvorima, vladao jeDukljom od oko 990. do 1016. godine ipoku{ao da sa~uva kne`evinu stisnutuizme|u Vizantije i Samuilovog carstva. Kad

se priklonio Vizantiji, Samuilo ga je zarobioi svezanog poslao u svoju prestonicu Prespu.Tu je i za~eta ljubav izme|u Samuilovek}eri Teodore Kosare i zato~enog knezaJovana Vladimira, ”ljubav vatrena idevstvena, ne`na i preduboka, neizmerna,kao bajka”. Kao zeti vazal, Vladimir sevratio u Duklju.Posle Samuilovogporaza odVizantinaca (1014)i smrti, vlasti sedokopao njegov sino-vac Jovan Vladislav,`eljan i teritorije Duklje.

Pozvao jeVladimira u Prespu,{alju}i mu zlatni krst na kome se zakleoda mu ne}e u~initi nikakvo zlo. VladarDuklje je, slute}i nevolju, zatra`io da mupo{alje drveni ”pa }u do}i, budu}i da se,vjerom i vrlinom na{ega Gospoda IsusaHrista, uzdam u `ivotvorni krst i dragoc-

jeno drvo”. Oti{ao je i izgubio glavu.Sahranjen je u Prespi odakle ga jenesre}na Kosara, po legendi, prenela uCrkvu sv. Marije u Krajini (na obaliSkadarskog jezera), gde je i samasahranjena pored njegovih nogu.

Vladimir je vrlo brzoprogla{en za sveca,po nekimizvorima prvog uSrba, ali ni mrtav

nije imao mira.Mo{ti su mu prvo

prenesene u Dra~, pau manastir Svetog

Jovana ([in \on) kodElbasana, da bi od 1995.

po~ivao u Sabornoj crkvi uTirani, sedi{tu Albanske pravoslavnecrkve. Drveni krst koji ga je, po predan-ju, ko{tao glave, ve} vekovima je u pose-du porodice Adrovi} iz okoline Bara isvake godine, na Svetu Trojicu, iznosi sena vrh Rumije.

Od ovog broja zapo~injemo novi feljton o na{im vladarima i njihovim najve}im ljubavima. O `enama koje su uspele da osvoje srca velikihdr`avnika i motivisale ih za velike uspehe u ratovima i plemenitosti u miru.

OGLEDALO JE LIST

KOJI NAS POVEZUJE!

REKLAMIRAJTE SE

U OGLEDALU

773.744.0373

VLADIMIR I KOSARA

25Jul 2011. www.serbianmirror.com

Z A K O N

Uuslovima svetske ekonomske krize ivisokog spoljnotrgovinskog deficitaosnovni prioritet ekonomske politike

Srbije, privla~enje stranih investicija kao ipove}anje izvoza i time obezbe|enje potenci-jalnih tr`i{ta za plasman proizvoda iz Srbije.Tokom poslednjih dvadeset godina Srbija jeizgubila mnoge instrumente ekonomskihodnosa sa inostranstvom, jer su nestale mnogespoljnotrgovinske ku}e i privredna pred-stavni{tva {irom sveta. Ipak, u proteklom peri-odu anga`ovano je nekoliko resorsa i postavl-jeno na raspolaganju doma}im privrednicimai potencijalnim stranim investitorima.

U samoj osnovi mehanizma zaprivla~enje stranih investicija je SIEPAwww.siepa.gov.rs i VIP www.vip.org.rs,agencije za promociju investicija i izvoza,i ekonomski savetnici, kao i predstavniciPrivredne komore Srbije u inostranstvu.Kompanije ili individue koje `ele da inve-stiraju u Srbiji mogu o~ekivati uslugepronala`enja grinfild i braunfild lokacija,pomo} u administrativnim procedurama nasvim nivoima, posredovanje u komunikaci-ji sa nadle`nim institucijama na dr`avnomi lokalnom nivou, i povezivanje salokalnim dobavlja~ima.

U aprilu pro{le godine grupa od 28ekonomskih savetnika, koje je prvi putizabralo Ministarstvo ekonomije i regionalnograzvoja, stupila je na du`nost udiplomatsko-konzularnim predstavni{tvimaRepublike Srbije. 28 punktova u svetu susada pokriveni i srpskim ekonomskimsavenicima koji se nalazi pre svega u glavn-im gradovima zemalja EU i CEFTA, sa koji-ma Srbija ostvaruje najve}u razmenu, apotom i drugim najve}im svetskim centrima.Od aprila 2010 ekonomski savetnici su ras-pore|eni u ambasadama i diplomatsko konzu-larnim predstavni{tima Srbije u slede}imgradovima: Toronto, Ljubljana, Sofija,Bukure{t, Moskva, Be~, Sarajevo, Kijev,Istanbul, Berlin, Minhen, [tutgart, Rim,Milano, Atina, Peking, Pariz, London,Zagreb, Podgorica, Skoplje, Brisel, Tokio,Stokholm, Prag, Bratislava i Budimpe{ta. Unovembru 2010. godine ekonomski savetnikje stupio i na du`nost u Konzulatu RepublikeSrbije u ^ikagu. Cilj ekonomske diplomatijeu SAD je promovisanje mogu}nosti za ula-ganja i pru`anje pomo}i stranim investitorimada zapo~nu ili pro{ire poslovanje u Srbiji, {touklju~uje saradnju sa odgovaraju}imMinistarstvima i agencijama u Srbiji.

Pored privla~enja stranih investici-ja, kao bitan prioritet Srbije javlja se pove-canje izvoza ~ime se pove}ava proizvodnja,zaposlenost, makroekonomska stabilnost uzemlji. Te`e}i ka punopravnom ~lanstvu uEvropskoj Uniji (EU), Srbija ostvaruje

mogu}nost kori{}enja predpristupnih fondo-va i dobija mogu}nost plasiranje robe natr`i{tu EU. U isto vreme u procesu je i pro-dubljivanje i pro{irivanje ekonomskihodnosa sa Zajednicom Nezavisnih Dr`ava(ZND) (Rusija, Ukrajna, Belorusija iKazakstan). Isticanje Sporazuma o bescarin-skoj trgovini sa Ruskom federacijom,Belorusijom i Turskom mo`e imati ulogukako u privla~enju stranih investicija, tako iu pove}anju izvoza. Prioritet ekonomskepolitike je i maksimalno kori{}enje benefitaCEFTA sporazuma, koji omogu}ava slobod-nu trgovinu sa zemljama regiona. Srbijatako|e radi i na unapre|enju odnosa saKinom i Indijom, kao i na kori{}enju pot-pisanog Sporazuma o strate{koj saradnji ipartnerstvu Srbije i Kine, i te`i razvojutr`i{nog potencijala i dobrih bilateralnihodnosa sa nesvrstanim zemljama (zemljeBliskog i Srednjeg istoka, kao i SeverneAfrike). U 2012 se o~ekuje da punopravno~lanstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Srbija je pet godina u`ivala GSP(General System of Preferences), povla{}enistatus u trgovini sa SAD koji je omogu}avaobescarinsku trgovinu za preko 4500 artikala

poreklom iz Srbije. Krajem 2010 godine,Kongres SAD je povukao ovaj sistem za veli-ki broj zemalja na razmatranje. O~ekuje sepovratak GSP statusa do kraja ove kalen-darske godine, {to bi nastavilo da oja~avatrgovinske i ekonomske odnose Srbije i SAD.

Uloga dijaspore u ekonom-

skom razvoju Srbije

Dijaspora je oduvek predstavljalava`an ~inilac na{eg dru{tva, a neki od najis-taknutijih pojedinaca su upravo u Americido`iveli svoju afirmaciju: Nikola Tesla,Mihajlo Pupin, Charls Simi}, Vlade Divac imnogi drugi. Nedavno, mnogi poslovni pro-jekti, kao {to je otvaranje MicrosoftovogRazvojnog centra u Beogradu, su upravorezultat anga`mana softver in`injera izsrpske dijaspore u kompaniji Microsoft.Svake godine u Srbiju ude iz inostranstvaizme|u tri i pet milijardi evra, {to je nanivou direktnih stranih investicija unajboljim godinama. Nedavno je Ministarsvoza dijasporu u saradnji sa PKS i Stalnomkonferencijom op{tina i gradova pripremilokatalog sa 193 projekta potencijalnih lokaci-ja i postavilo katalog na veb stranicu

Ministarstva za dijasporuhttp://www.mzd.photosidea.com/. Na ovojveb stranici svako zainteresovan za ulaganjana jednom mestu mo`e prona}i investicioneprojekte koje dr`ava Srbija nudi. Oko 40odsto projekata u tom katalogu odnosi se naulaganje u turizam dok 20 odsto ulaganja uindustrijske zone koje su potpuno infrastruk-turno opremljene. Pored ovih granaprivrede, predstavljene su i mogu}nosti ula-ganja u poljoprivredu i zdravu hranu {to jeza Srbiju vrlo zna~ajna grana privrede.

U ^ikagu je tako|e aktivnaSrpsko-ameri~ka privredna komora

(SACC) www.serbianamericanchamber.org~iji je cilj izme|u ostalog i povezivanjepotencijalnih investitora iz srpske dijasporesa Srbijom. Ministarstvo nauke je na svojojveb stranici objavilo listu nau~nika iz srpskedijaspore http://nasiusvetu.nauka.gov.rs/.Svaka inicijativa iz srpske dijaspore, putemsaveta, kontakata i direktnih investicija jedobrodo{la. Za sve dodatne informacije iostvarivanje poslovne saradnje sa Srbijommo`ete kontaktirati Ekonomskog savetnika uKonzulatu Republike Srbije u ^ikagu,Milomira Ognjanovi}a:Generalni konzulat Republike Srbije201 E. Ohio St. 200 Chicago, IL 60611 (USA)

m.ognjanovic@srbchicago.org

tel: +1 312 670 6707 lokal 106http://www.scgchicago.org/

MEHANIZAMEKONOMSKE SARADNJE

26 Jul 2011.

S P O R T

Razgovor vodio: Sa{a @ivkovi}

Od dolaska u Ameriku 2004. godine,ovo je drugi put da se nekada{njiigra~ Partizana vra}a u Evropu.

Prvi poku{aj iz 2008, nije ba{ pro{aoslavno, po{to je te sezone za ruski klubTrijumf nastupio na samo sedam zvani~nihutakmica.

Po povratku iz Rusije, Krsti} jeNju D`ersija pre{ao u Oklahomu, iz kojeje tokom, nedavno zavr{ene sezone “trej-dovan” u Boston Seltiks.

- Mnogo je razloga koji su mipomogli da donesem ovakvu odluku. NBAliga je u problemu zbog “lok auta” i nikonije spreman da prognozira kako }e celasituacija da se odrazi na funkcionisanje Ligeu narednoj sezoni. Trenutno, niko ne zna,kada naredna sezona treba da po~ne, niti sezna situacija oko garantovanih ugovora, {toje i najve}a prepreka u razgovorimasindikata igra~a i rukovodstva NBA lige.Upravo ta neizvesnost, oko naredne sezone,navela me je na razmi{ljanje o povratku uEvropu, obrazla`e svoju odluku NenadKrsti}.

Pre drugog odlaska u NBA,posle kratke i “neuspe{ne” epizode saruskom ko{arkom, konstatovali ste “da jeNBA liga organizovana do najsitnijegdetalja i da se ba{ zbog toga nikada nebi vra}ali u Evropu”. [ta se sada totoliko promenilo?

- Uz “lok aut” koji sam spomen-uo, procenio sam da nigde u NBA ligi nebi dobio tako izda{an ugovor kakav jeovaj, koji sam nedavno potpisao. UAmerici sigurno ne bih bio igra~ oko koga

se pravi igra i izgled tima. Rusi su mi jo{kod prvog razgovora pre nekih mesecdana jasno predo~ili da me vide kao

jednog od lidera tima, koji je saizuzetkom plejmekera – kompletiran. Oimenima novih igra~a ne mogu da gov-orim, jer niko osim mene do sada nijepredstavljen.

Svi pri~aju o tome da je NenadKrsti} vrhunski igra~, ali da je maloverovatno da je u stanju da re{ava utak-mice, {to je posao lidera. Kako toobja{njavate?

- Jednostavno, mestom na kojemigram. Malo je, da ne ka`em da nema, cen-

tara koji u poslednjim trenucima me~adobijaju loptu i re{avaju utakmice. To sede{ava samo slu~ajno... Moj zadatak je da

ska~em, poma`em ekipi da lak{epoentira ili se odbrani. Igramle|ima ka ko{u i {utiram sa dis-tance, ali nisam Dirk Novicki,niti se sa njim poredim. UMoskvi `elim da doka`em da

sam napredovao i da kao igra~mogu biti lider tima, koji uEvroligi, koju sam igrao samo saPartizanom, ima najvi{e ambicije.Po drugi put bi}ete stanovnik

ruske prestonice.- Tako ispada. Kada sam igrao za

Trijumf nije mi se dopao stil `ivota, kojimje `iveo taj deo ruske prestonice, a i supru-ga Tanja je imala dosta zamerki. I zbogtoga sam dosta razmi{ljao, ali sam na krajushvatio da sa obzirom da imam porodicu ifamiliju, koju izdr`avam nema razloga da~ekam. U vremenu, kada svi kubure sanovcem, ~ekam i nadam se, nekoj boljojponudi. A znam da su {anse ravne nuli.

Jednostavno, ova ponuda bila je najbolja.Koliko Vam je sada lak{e da se

posvetite pripremama reprezentacije?- Neuporedivo, iako svako od nas

bez obzira na okolnosti za reprezentacijudaje sve od sebe, ~ak i onda kada nas nast-up u nacionalnom timu „ko{ta”. Ja sam uTurskoj igrao sa povre|enim prstom, alisam u dogovoru sa timom o tome }utao.

Sve mi je to smetalo pri {utu posebno salinije slobodnih bacanja. Tada i ne znamkada u karijeri sam imao procenatuspe{nosti od 60 odsto. Zbog toga sam kas-nije propustio start kampa Oklahome i bioistisnut iz petorke. Ali ne `alim, jer kaokapiten dr`avnog tima izuzetno samponosan, na sve {to smo poslednjih godinauradili. A pred start priprema za kontinen-talno prvenstvo u Litvaniji `elim samo dabudemo zdravi. Verujemo u sebe i nadamose, da mo`emo da ponovimo igre saprethodnog Evropskog i proslogodi{njegSvetskog prvenstva. U tom slu~aju rezultatne bi trebalo da izostane – zaklju~io jeNenad Krsti}.

INTERVJU: NENAD KRSTI]

Kapiten srpske ko{arka{ke reprezentacije i doskora{nji igra~ Bostona Seltiksa Nenad Krsti}, posle sedam godina provedenih u NBA ligi, odlu~io je da se ovog leta vrati u Evropu i potpi{e dvogodi{nji ugovor sa moskovskim CSKA.

KRSTI] SE VRA]A U EVROPU

Od Kraljeva do Moskve

Nenad Krsti}, rodjen je 25. jula 1983. u Kraljevu. Visok je 211 cen-

timetara, igra na poziciji “centra”, a tokom karijere nastupao je za kraljeva~ki

Ma{inac, beogradski Partizan, Nju D`ersi Nets, ruski Trijumf, Oklahoma

Tenders i Boston Seltiks. Od ovog leta ~lan je CSKA iz Moksve, najtrofejni-

jeg ruskog tima i jednog od najve}ih evropskih ko{arka{kih klubova. Krsti} je

i aktuelni kapiten ko{arka{ke reprezentacije Srbije, a najve}i uspeh u

nacionalnom timu, ostvario je na evropskom prvenstvu u Poljskoj 2009, kada

je sa na{om selekcijom osvojio srebrnu medalju.

Tokom osam sezona provedenih u NBA ligi, Krsti} je na 419 odigranih

utakmica ostvario prosecan u~inak od 10 uba~enih poena i 5,4 skoka, uz 25

minuta provedenih na parketu.

Vaterpolo reprezentacija Srbije seokitila zlatom na nedavnozavr{enom turniru Svetske lige u

Firenci. Tako su izabranici DarkaUdovi~i}a odbranili titulu od pro{legodine, osvojenu u Ni{u i na najlep{ina~in potvrdili mit o srpskim sportistima injihovim uspesima. Publika je posleceremonije dodele medalja ponovoslu{ala najslu{aniju himnu na svet-skim i evropskim takmi~enjima uovom sportu: “Bo`e pravde”, a na{im“delfinima” pripalo je 100.000 dolara,ali i viza za Olimpijske igre uLondonu 2012. godine.

Od samog po~etka turniraSrbija je bila apsolutni vladar ubazenu: deklasirane su Kina, Kanada, apo dva puta pali su Amerika i Italija (ugrupi i u polufinalu i finalu). ReprezentacijaUSA je bukvalno do`ivela brodolom ipora`ena sa 8:5 i 11:5. Zanimljivo je da suAmeri do zadnjih ~etvrtina na obe utakmicedali ukupno samo 5 golova. Posle uvertiresa Kinom i pobede od 13:2, prva utkamica

sa Italijanima u grupi je bila dramati~na.Sudije su bile i vi{e nego naklonjenedoma}inu priznav{i gol van zaustavnog vre-mena. Du{ko Pijetlovi}, kapiten na{ih „del-fina” bio je ogor~en su|enjem na utakmicisa doma}inom Italijom: “Sramota je {ta seradi i {to moram u tome da u~estvujem.

Kao da sudije `ele neki drugi ishod!” Na{ivaterpolisti su nakon izvo|enja peteracaizvojevali zaslu`enu pobedu, ali je zbogopravdanog protesta kod sudija selektorUdovi~i} ka`njen odsustvom sa klupe zadve naredne utakmice. Na{i, kao na krilimada su igrali i pobedili su u te dve naredne

utakmice: prvo Ameriku, pa Kanadu saubedljivih 19:7. U finalu, Srbi su igrali sig-urno, i pored sudijskih odluka, koje suponovo bile i vi{e nego sumnjive, i dokaza-li kvalitetom i smireno{}u da su broj jedanna planeti pobediv{i rezultatom 8:7.Italijanska publika je samo mogla da poz-

dravi starog i novog pobednikaSvetske lige. U me~u za tre}e mestoHrvatska je bila bolja od SjedinjenihAmeri~kih Dr`ava.

“Ostvarili smo odli~anrezultat ve} na prvoj ovogodi{njojproveri. Zreli smo za London i to jenajva`nije. Imamo sve – kvalitet,volju, zajedni{tvo...”, rekao je naje-fikasniji igra~ finalne utakmice saItalijom, Filip Filipovi}, a i najbolji

strelac turnira sa 16 postignutih golova.Ina~e, Svetska liga je jedino

komercijalno takmi~enje u vaterpolo svetu,nastalo pre deset godina usled ekspanzijeovog sporta i naglog rasta popularnosti presvega na ameri~kom, evropskom i austral-ijskom tlu. U dosada{njih deset izdanja

upravo je na{a reprezentacija ubedljivonajuspe{nija sa ~ak {est zlatnih medalja(dve osvojene pod imenom SCG), te pojednom srebrnom i bronzanom.

Predsednik Olimpijskog komitetaSrbije Vlade Divac ~estitao je vaterpolisti-ma trijumf u Firenci: “Momci svaka vam~ast na odbranjenoj tituli ali {to je i va`nijena plasmanu na Olimpijske igre. Iskoristiliste prvu priliku da overite svoju vizu zaLondon. Jo{ jednom ste pokazali bor-benost, `elju i na~in kako se bori za svojuzemlju. @elim vam da u ovom ritmu nas-tavite i dalje i da u punoj formi do~ekateLondon. Iskrene ~estitke upu}ujemstru~nom {tabu, Vaterpolo savezu Srbije isvima koji su dali svoj doprinos da vater-polo reprezentacija stigne do ove medalje.”

Posle dolaska u Beograd na{ijunaci su dobili kratak, ali zaslu`en odmor.Ipak svi su ponovo na okupu od 1. jula odkada teku pripreme za Svetsko prvenstvokoje se u [angaju odr`ava od 16. do 30.jula i gde na{i momci brane titulu svet-skog prvaka.

Srpski “delfini”, hvala vam ineka vas Bog ~uva i sre}a prati!

Slavi{a Peji}

DELFINI NEPOBEDIVI

Jul 2011. 27www.serbianmirror.com

PRIPREMA

Crni luk isecite na kockice, a praziluk, šargarepu i tikvicu na kolutove.

Paprikama odstranite semenke i isecite ih na tanke kolutove. Paradajz

oljuštite, ocedite ga i isecite na kockice. Na zagrejanom ulju propr`ite oba

luka sa šargarepom. Kad šargarepa malo omekne, dodajte papriku.

Podlivajte pomalo vodom i povremeno protresite šerpu. Potom dodajte

cele šampinjone, kockice paradajza i na kraju kolutove tikvice. Dodajte

za~in pobiberite po ukusu i poslu`ite s kuvanim pirin~em.

Kvalitet materijala i izrade

obezbe|uje trajnost ode}i, a kom-

binacijom pojedinih komada i

izborom novih detalja ima}ete uvek

druga~iji izgled. Neke stvari nikada ne

izlaze iz mode, izraz su takozvane

bezvremene elegancije i {ika. To, pre

svega, va`i za klasi~an kostim i malu crnu

haljinu. Bez obzira na figuru, bez obzira

na modu, te komade svaka `ena treba da

ima u ormanu.

Za{to vam je mala crna haljina

neophodna? Dobro skrojena, jednostavna,

crna haljina u~ini}e svaku figuru lep{om.

Kvalitetan materijal i dobar kroj mo`da }e

ko{tati skuplje, ali zato }ete imati uvek

elegantnu haljinu koja nikad ne izlazi iz

mode. Mo`ete je kombinovati sa visokim

potpeticama, ali i sa ~izmama i jaknom.

Ako ba{ ne volite crno, odaberite toplu

nijansu ~okolade ili elegantnu teget boju.

Najva`niji vam je, ipak, kostim.

Kvalitetan kostim u kojem se dobro

ose}ate i koji vam dobro stoji, pojednos-

tavi}e vam `ivot. Bez obzira na trenutni

modni diktat, za odlazak na posao,

poslovni ili roditeljski sastanak ne}ete

morati mnogo da mozgate {ta da obu~ete

ukoliko u svom ormaru imate kostim, jo{

bolje trodelni komplet koji ~ini sako,

suknja i pantalone. Zavisno od prilike, u

njemu mo`ete da delujete strogo ili

neobavezno, a mogu}nosti kombinovanja

su neograni~ene.

Ako treba pravo sa posla da

krenete u ve~ernji provod, pone}ete bluzu

ili top i jednostavno se presvu}i pre polas-

ka. Prednost novih materijala le`i i u tome

{to bluzicu ili bodi mo`ete nositi i u torbi,

a da joj nije potrebno peglanje pre nego

{to je obu~ete. Dodajte jo{ samo atraktivne

min|u{e i narukvicu i utisak }e biti potpun.

Jednostavnost bi trebalo uvek da

vam bude ideja vodilja kod planiranja

garderobe. “Manje je vi{e”, pravilo je koje

va`i u svemu.

MODA MODA MODA

[TA TREBA DA NOSITE BEZ OBZIRA NA GODINE I FIGURU

Bez obzira na figuru, svaka `ena bi trebalo da zna {ta i kako treba da nosi. Uprincipu, garderobu treba svesti na nekoliko pametno odabranih komada

napravljenih od kvalitetnih materijala.

POTREBNO JE

2 glavice luka, struk praziluka, 1 tikvica, 2 crvene paprike, 4 zelene

paprike, 3 tanke šargarepe, 200 g sitnih šampinjona, 3 paradajza, biber,

kašika biljnog za~ina, maslinovo ulje, 2 šolje pirin~a, 4 šolje vode

P O R O D I C A

Moderni satara{

28 Jul 2011.

A S T R O L O G I J A

HOROSKOP ZA JULI 2011.

OVAN

POTREBNO ZATI[JE PRED BURUPosao: Vec} od 3. jula kre}u povoljne iveoma preduzimljive situacije koje su nas-tavak ve} zapo~etih poslovnih promena.Ovo je samo prvi deo, nastvak delovanjatek sledi.Ljubav: U periodu od 5. jula, }ete bitisputavani unutra{njim emotivnim sadr`ajemljubavnog `ivota. Ali to }e biti prolaznafaza va{eg emotivnog presli{avanja.Zdravlje: Optere}eno.

BIK

PRILIKA ZA OPU[TANJEPosao: Skoro ceo juli mesec }e biti putpreduzimljivih akcija koje }e od vas izvu}imaksimum, ali su rezultati galantni kao ivisoki drus{veni nivo. Tro{i}ete novac ali}e to biti u prave svrhe.Ljubav: Skoro ceo juli mesec }e biti punemotivnog naboja, koji {e vas potpunoemotivno razneziti. To i treba da iskoristitejer ste odavno to zaslu`ili, ali ovog puta}ete znati kako sa tim treba i rukovoditi.Zdravlje: Dobro.

BLIZANCI

NEMOJTE VI[E DA KRIJETE EMOCIJEPosao: U ovom mesecu nastavljaju se va{eakcije, samo {to su sada na redu konkretnei visoko preduzimljive aktivnosti. [to bizna~ilo, “Pre}i sa re~i na dela”.Ljubav: Period ljubavnog ma{tarenja u izo-bilju je pred vama. Ali ne samo mas{anja.Bi}e tu i lepih emocija ali prikrivenih,onako kako vi ~esto radite, jer i u ljubavise igrate `murke.Zdravlje: Opustite se.

RAK

VA@NO VREME ZA VASPosao: Vi c}te morati da se pokrenete aima}ete i za{to. Dopa{}e vam se razvojposlova koje `elite da pokrenete. U ovommesecu c}te napraviti osnovne temeljeva{ih poslovnih promena.Ljubav: Ono {to treba da vam se desi uovoj godini, de{ava se sada u ovom mese-cu. Previ{e ste emotivni pa nemojte danapravite veliku gre{ku.Zdravlje: Zadovoljavaju}e.

LAV

EMOTIVNO ZAGREJAVANJEPosao: Sada se sve dobro odvija, a ovajmesec je prvi deo povoljnog razvoja novihposlova, koji ste vec}zapo~eli. I ovo jesastavni deo velikih promena u va{em`ivotu.Ljubav: Sve ovo {to }e se de{avati u julumesecu, moglo bi se re}i da je samo emo-tivno zagrejavanje za ono {to }e se kasnijetek des{vati.Zdravlje: Kontroli{ite krvni pritisak iuzbudjenja.

DEVICA

BA[ BISTE SE “RASPILAVILI”Posao: Iako je veoma naporno, va{eposlovno polje u ovom mesecu }e bitipovoljno. Ovo je prvi deo temelja inajkrupnijeg dela posla koji vi treba daodradite.Ljubav: Iako vama nije svojstvenoizle`avanje, ovog meseca }ete vi biti uraspolo`enju koje se u na{em narodu ka`e,‘ba{ se raspilavio”Zdravlje: Sve je pod kontrolom.

VAGA

EMOCIJE NE IDU UZ DIPLOMATIJUPosao: Generalno, period u julu mesecuvam nije naklonjen, ali {to se posla ti~e, tuje bolja situacija. Postoje {anse da sedomognete nekog novog izvora energije ifinansija.Ljubav:Po{to uz va{ diplomatski karakterne idu i emocije, ovaj period, u julu mese-cu }e biti na neki na~in neodgovaraju}i. Jo{jedan u nizu...Zdravlje: Nezadovoljstvo je uzrok mnogihbolesnih stanja.

[KORPIJA

MOGLO BI DA BUDE LETNJELJUBAVNO CARSTVOPosao: U ovom mesecu }ete biti vrloanga`ovani, jer je ovaj period veomaintezivan, ali, ne}e biti na va{ na~in, pa}ete ipak biti na neki na~in i nezadovoljni.Ljubav: U ljubavnom `ivotu vas o~ekujepravo letnje ljubavno carstvo. Iskoristite toonako kako vi znate i umete, ali mislite ina druge.

Zdravlje: Stabilno.

STRELAC

NE MO@E SVE ODJEDNOMPosao: Veoma povoljan i preduzimljivperiod vam predstoji u julu mesecu. I po{tovi uvek imate velike planove, ovo je samoprvi deo letnjeg delotvornog bloka.Ljubav: Vi niste pristalica emotivnog vezi-vanja, pa vam zato ovaj na~in ljubavisanja,ne}e ni odgovarati. Ali zato mo`ete kom-

binovati sa emocijama, mada morate bitiobazrivi.Zdravlje:Poljuljano.

JARAC

POLA – POLAPosao: Iako vam ovaj mesec generalno neodgovara, poslovno polje za vas jepovoljno. Ima}ete dobre potsticaje {to je zavas veoma va`no i bitno. I bi}e na vi{emdru{tvenom nivou, takodje.Ljubav: Za sada }ete morati da se emo-tivno presabirate i dobro razmislite. Ovo jeprelazna faza, jer va`ni dogadjaji tekdolaze.Zdravlje: Nezadovoljstvo.

VODOLIJA

PLANOVI VAM NISU PRIMENLJIVIPosao: U ovom mesecu }ete morati da sepotrudite da nadjete dobrog sponzora, ina~e}ete ispasti iz dobre kombinacije.Ljubav: Vama ne prijaju emotivne situaci-je u kojima ne mo`ete da rukovodite kakovi `elite. Zato }e vam ovaj mesec biti kao“tesna ko`a”.Zdravlje: Teskoba.

RIBE

PLIVATE, ALI TUDJIM PERAJIMAPosao: U principu je pozitivno, samo {to}e ovaj msec biti previ{e naporan za va{na~in poslovanja. A i novac }e odlazitina situacije koje vama i nisu mnogobitne. Ljubav: U ovom mesecu slede povoljneljubavne situacije, iako u malo izmenjenomsastavu ili na~inu. Svejedno, vi se snalazite.Zdravlje: Zadovoljavaju}e.

VIVA PRODUCT inc, NEW YORK

tel-fax 212 426 1020 www.vivaproductinc.com

E-mail: VIVAint@aol.com

V I V A P R O D U C TDO[LO JE VREME DA VRATITE SVOJU

IMOVINU ODUZETU U HRVATSKOJ, BOSNI I HERCEGOVINI I NACIONALIZO-VANU U SRBIJI AMERI^KO - SRPSKA

KOMPANIJA ZA KONSULTACIJE, PREDSTAVLJANJE I ZASTUPANJE

Autor: astrolog Ru`ica Rako~evi}, telefon: 219-680-0636, Skyp: ruzica_rakocevic

29Jul 2011. www.serbianmirror.com

^ E S T I T K E - M E D I J I

SSSS RRRR EEEE ]]]] AAAA NNNN RRRR OOOO \\\\ EEEE NNNN DDDD AAAA NNNN M A L I O G L A S I

POSAO

Ako vam je potrebno ~uvanje dece, pozovite pouzdanu

i odgovornu NANY. Novorodjene bebe imaju ~ak i prednost.

Broj telefona: 219.680.0636

**********

Potrebne energi~ne osobe za rad u marketin{kom delu na{eg lista,

zainteresovani pozovite na 773.744.0373

**********

Potrebna `ena za ~uvanje dece i pomo} u kuci

u Arlington Heights-u, 3 dana nedeljno.

Pozovite Draganu ili Nikolu na telefon (773) 524-9945.

**********

PRODAJA

Prodajem plac, 11 ari, pogodan za zidanje, sa izlazom na dve velike

ulice Bi{i}evu i Kosan~i{evu. Odli~na lokacija u centru Svilajnca.

Telefon za informacije: 212.543.2151

email: lana.grant@mac.com

Sre}an rodjendan i bezbri`nodetinjstvo Dez Petrovi}, `eli sestra Leila sa mamom itatom.

U ^ I K A G USre}an rodjendan

Petru Petrovi}u dug i sre}an `ivot od

srca `eli majka Slavica.

Proti Aleksandru Ivanovi}u, Jasmini Maksovi}

ZA ]UPRIJUSre}an rodjendan

dragoj Ma{iMaljkovi},

i njenom tati Damiru,`eli tetka i sestra

Marijana iz ^ikaga.

Z A B E O G R A DSre}an rodjendan Ivani Matijevi} `eli redakcija

30 Jul 2011.

VVEELLIIKKAA UUKKRR[[TTEENNIICCAA

V E D R A S T R A N A

Enigmatiku pripremio: Cvijan Hercegovac

VODORAVNO: 14. DAN 10. JUL, KOJIM SE OBELE@AVA DELO VELIKANA SA SLIKE ( vidi pod 32.

VODORAVNO), 15.Tvornica ~asovnika iz Zemuna, 16.Elektronska pos{a (skra}eno - engleski), 17.[pansko `ensko

ime, 18. Auto moto link (skr.), 19.Fina svilena ili pamu~na tkanina ( T..), 20.Penicilin, streptomicin ili teramicin,

21. U ne~emu, u okvirima, granicama ne~ega, 22.Univerzitetski grad na jugu Francuske, glavni grad regiona

Langdok - Rusijon, 23.Jedinice za merenje du`ine, 100 cm, 24. U koje vreme, 25.U`icanin, 32.Ime i prezime

Na{eg najve}eg nau~nika i pronalaza~a na polju elektrotehnike, 33. Slovo ispred slova R, 34.IZMENJIVAC STRU-

JE, IZUM VELIKANA SA SLIKE, PO ^IJEM JE IMENU DOBIO NAZIV, 35.Ostav{tina, 38.Mera za povr{inu

zemlji{ta, 39.Drugi samoglasnik, 40.Jezero na granici Amerike i Kanade, 41.Postajati nepomi~an, nepokretljiv, kao

bez `ivota, lediti se, 43.Prilog za mesto: uz, pokraj, blizu, 44.Uzvik dozivanja, 45. Mala jednostavna ku}a od

dasaka, 46.Glavni grad Ivanovske oblasti u Rusiji, 47.Rasko{na ku}a, 48.Ulazak, prispe}e u letu, uletanje,

49.Pokazna zamenica, 50.Pogodno, pravo vreme za poljoprivredni posao, 51.Smesa gline i vapnenca , osnovna

sirovina za proizvodnju cementa, 52.Volumen, 53.Muzi~ki spektakl s gitarama ( zaje~arska ..........), 54.Mera za

hranjivu vrednost namirnica, 55.Strano `ensko ime, 56.Nadgrobni spomenik, podignut pokraj seoskog puta,

57.Beli} Aleksandar, 59.Pre, 60.Anelovaa imenjakinja, 61.Mesto u Srbiji, kod Smederevske Palanke, 62.Industrija

trikota`e Arilje (skr.), 63.Narodna sve~anost pra}ena maskeradama i plesovima, 64.Grub, nabusit, o{tar,

65.Ugasnu}e, stanje ve~itog i bla`enog mira, 66.Prime}ivati, sagledavati, 67.Potvrdna re~.

USPRAVNO: 1.Jezik stanovnika isto~nog Timora, ostrva u Indoneziji, (.E...), 2.Izvanredni, izuzetni, 3.Pozdravljati

na vojni~ki na~in, 4.Ime glumca marvina, 5.Ime osniva~a srpske kriti~ke istorijske {kole, Ruvarac (1832 - 1905),

6.North, 7.Dru{tvo in`enjera i tehni~ara (skr.), 8.Crta~ prvih i zavr{nih scena u crtanom filmu, 9.Vi{espratna zgra-

da, soliter, 10.Italija, 11.Nagnati, teraju}i usmeriti, 12.Srpsko `ensko ime, 13.Delovi lanca, karike, 15.Mu{ki

potomak, 17.Natrijum, 18.Crkveni obredi pra}eni pojanjem i ~itanjem molitve pre sahrane, 20.Tr~anje, 22.Topli

osve`avaju}i napitak, 24.Lali} Slobodan, 25.Hrabar, odva`an, sr~an, 26.Prijavljivanje, 27.Pokazna zamenica,

28.Zahvatiti, pro{iriti stanje nereda, sukoba, 29.Trgovac starinama, starinar, 30.Mlatarati, mahati, 31.Ime od mila

za Ivana, 32.Njihati, ljljati, 33.Grad u Rusiji, rodno mesto pisca Turgenjeva, 36.Ime i prezime nekad poznatog

slovena~kog ko{arka{a, legende biv{e jugoslovenske ko{arke, 37.Glavni grad Bosne i Hercegovine, 38.Ime

novosadske peva~ice i voditeljice Popov, 39.Australijski torbarski sisar, sli~an malom medvedu, 40.Palata u kojoj

`ivi vladar i ~lanovi vladarske porodice, 41.@itelj Bugarske, 42.Okruglo slovo, 43.Stabljika trave, 44.Nekad poz-

nati span{ki fudbalski golman, 46.Akademski jedrili~arski klub (skr.), 47.Opasna, pogubna zarazna bolest, ponajvi{e

u `ivotinja), pomor, 49.Rajkova imenjakinja, 50.Zahvalan, voljan, raspolo`en, haran, (grc.pokr.), 51.Prvi deo imena

glavnog grada Malezije, ..... Lumpur, 52.Mladun~ad od ovce, jagnjad, 54.Plakanje, 56.European Article

Numbering (skr.), 57.Zimske Olimpijske Igre (skr.), 58.Ime srpske teniserke Ivanovi}, 60.Radijum, 61.^etvrti i

prvi samoglasnik, 63.Vanadijum, 64.Rimski broj pet.

RE[ENJE: Vodoravno - Teslin dan, Insa, e mail, Ines, AML, til, antibiotik, unutra, Monpelje, metri, kad, era, Nikola Tesla,p, Teslin transformator, ostavina, ar, e, Iri, kameniti se, kod, ej, baraka, Ivanovo, vila, ulet, ta, ora, lapor, v, gitarijada, kalori-ja, Arita, krajputas, ba, ranije, Anela, Azanja, ITA, karneval, osoran, nirvana, uocavati, da.

VODORAVNO i USPRAVNO:1. TESLINO IME, 2. Produkt imitacije, 3. Tradicionalna mu{ka i`enska no{nja u Japanu(mn.), 4. Krevet - le`aj beznaslona, 5. Pogon za preradu lana,6. Kra}e mu{ko ime,Atanasije.

RREEBBUUSS //RREEBBUUSS //RREEBBUUSS //

MMAAGGII^̂NNII KKVVAADDRRAATT 66XX66

RESENJE:1.NIKOLA, 2.imitat, 3.kimona, 4.otoman, 5.lanara,6.Atanas.

Resenje rebusa:N I (S) - KOLAT ( I ) - ( V ) ESLA -NIKOLA TESLA

31

P O R U K E

Jul 2011. www.serbianmirror.com