Filozofiia i druStvo 1111990. str. 291 -322

NADEZDA JOVAI{OUCInstitut za isoriju radnidkogpokretaBEOGRAD

Orginalni naudni radUDK 323.1 (=861/=862)Primljeno: Jula 1991.

SRPSKO-HRVATSKI ODNOSI U SVETLOSTISTAVOVA DR DRAGOLIUBA JOVANOVIEA-

U radu su osvetljeni stavovi profesora Beogradskoguniverziteta i poznatog naudnog i politidkog pregaoca drDragoljuba Jovanoviia o jednom od najznadajnijih problemaunutra5njeg politidkog i dru5weno g razv oja medjuratne Ju go-slavije - problemu srpsko-hrvatskih odnosa. Taj je problembio u epicentru svih politidkih zbivanja tokom dvadeset go-dina postojanja Kraljevine Srba, Fkvata i Slovenaca i Kralje-vine Jugoslavije, odraZavajuii napetost medjunacionalnihsukoba i uzajamnu netrpeljivost politidara koji su vodili svojenarode i odludivali o njihovoj sudbini i zemlji u celini.

. . Od reiavanja !A.;1ko-1ngjl1.ih odnosa umnggome jezavisio razvoj unutralnjih politidkih priiika r-r Jugoslaviji, previ5e od Sezdeset godina, a oni odredjuju i razvoj jugosloven-skih prilika i u dana5nje weme. Imajuii to u vidu, iz bogatogmisaonog nasledja dr Dragoljuba Jovanoviia odabran je up-ravo tal problem, kao veoma aktuelan u na5e weme jerpobud-

' Tekst je napisan pre izlaska iz Stampe izabranih politidkih

rasprava dr Dragoljuba Jovanoviia, Sloboda od straha, (Priredjivadi:BoZidar Jak5ii i NadeZda Jovanovii; Filip FiSnjii, Nudna knjiga,Beograd, 1991. ), i zato se kori5ieni radovi navode prema objavljenimJovanoviievim tekstovima u raznim dasopisima i novinama, kao iprema njegovom rukopisu "Politidke uspomene", mada je veiinakoriSdenih tekstova objavljena u navedenoj knjizi.

291

juje na razmi5ljanje i upoznavanje sa dubljim uzrocima i posle-dicama medjunacionalnih sukoba, sebidnih teZnji onih kojivr5e nasilje nad voljom "svojih" nacija i vode ih u krvavesukobe.

Zivoti naudnopublicistidka, kao i politidka delatnost drDragoljuba Jovanoviia, pobudjuje sve veiu paLnju savre-menika i naudnih radnika koji tragaju za objainjenjem prollos-ti i osvetljavaju ulogu pojedinih istaknutih ljudi u istoriji ikulturi svojih naroda, osmi5ljavajuii njihovo misaono nasled-Je.

Rodjen u zanatskoj porodici u Pirotu 1885. godine, drJovanovii je u svom naudnom i politidkom sazrevanjuprolao put od srbijanske palanke do francuskih visokih Skolai Beogradskog univerziteta: od zanosa "djadkim socijaliz-mom" do ubedjenja u istorijsku ulogu Sirokih seljadkih masai formulisanja "agrarnog socijalizma"; od pistalice narodnogjedinswa do ubedjenog propagatora federalizma i potrebepreuredjenj a drlave na njegovim osnovama; od nepoznateIidnosti do narodnog poslanika, vodje zemljoradnidke levice ipredsednika Narodne seljadke stranke.

Sagledavanjem Jovanoviievih pogleda na srpsko-hrvatske odnose dini se poku5aj upoznavanja digaoca sa shva-tanjima, razmiSljanjima, reakcijama i zakljudci'ma jednog izplejade srpskih progresivnih naudnika i politidara, od kojihmnogi nisu izgubili aktuelncrst i znadaj ni danas, opominjuiisve one koji oCludujuii o sudbinama naroda na naiim Pros.!o-rima da pohavljaju grelke svojih prethodnika ne vodeii radu-na o sudbinama ljudi, gazeii sve demokratske tekovine inajdublja oseianja, vodeii besmislen rat protiv svojih naro-da.

Polazeii od demokratskih i slobodarskih radicija srpskeprogresivne misli, kao i francuske misli XD( i podetka XXveka, dr Dragoljub Jovanovii je svoje ocene gradio na osno-vama demokratije i slobodarstva, trasiranju puteva za novashvatanja druSwenog razvoja i uredjenje odnosa izmedju raznihnaroda i delova j ugoslovenske drZave. Priznavajuii postojeierazlike i nasledje istorijskog raz'roja, nacionalne, religiozne,kulturne, psiholo3ke i druge osobenosti svakog, pre svega,

srp.il(og, hrvatskog i slovenadkog naroda, ujedinjenih, silomprilika, pglle Prvog svetskog rara u zajednidkri drZavu, drJovanovii je pitanje srpsko-hrvatskih odnosa sagledavao unjihovom razvoju i u konkretnim politidkim i dru5-wenim us-lovima vremena u kome je Ziveo i delovao. polazna tatkazaanalizu tih odnosa bilo je njegovo uverenje o moguinosti ipoqebi p$u"jqjq svih prepreka naputu uzajamno! upozna-vanja, zbliiavanjai daljeg ran'ijanjaivltr obtita saradnie srps-kog i hrvatskog naroda, eliminisanje bilo kakvog naJitnog inedemolaatskog puta u re5avanju medjusobnih odnosa, spoio-va,- nerazumevanja. Kao osnov u za razreiavanje postojeiihrazlika, nesporazuma-i uzajamnih optuZbi smatrao ja neophod-nim leLamqtanje vo-lje jednog naroda drugom, uiedjenje na-cionalnih odnosa u demokratskoj i slobodnoj drZavil st6bod-no inalavanje volje svih delova drZave i ni6no preuredieniekako bi se otklonilo nepoverenje i neprihvitanje oprav,ianitr.azloga za. potrebu drugadijeg drZavnog i druiwehog ured-1enja. lpljuli to u vidu, smatram da mnoge misli i odene drDragoljuba Jovanoviia, izredene pre vi5e godina, ne gube odaktuelnosti u danaSnje vreme, a svakom ditaocu omdguiujuda se upozna sa stavovima predstavnika progresivneirpslein teli ge ncij e tokom dvadeset godin a po s-toj anj a medj uratnejugoslovenske drZave.

U sagledavanju srpsko-hrvatskih odnosa dr Jovanoviije, uslovno govoreii, plo5ao vi faze. prva se odnosi naperiod njegovog Skolovanja u Francuskoj i prve godine poslenJegovog^p_o_warka u zemlju (u jesen 1923. godine, pa Oos:edine 12?1. goOine). Druga je nastala u pEriodu feomaost t! politidkih sukoba posle ulaska predstavnika hrvatskognarodg y vladu i-njihove iaradnje sa v6decim p.titieti- p.O--stavnicima srpskog naroda do 1929. godine, tj. do ukidanjaparlamentari nna i uspostavljanja diktature kralja Aleksandra.Treia_ faza je orpodela u vrbme progona slobbdanke misli,pokuSaja nivelacije nacionalnih razlika i posebnosti, skoropoqpunog prekida odnosa izmedju Srba i Fkvata, ponovneobnove parlqryeltarnog Zivota, sve do sklapanja spbrazumalimedjy srps\lh i hrvatskih politidara i formirairja banovinettrvatske 1939. godine. U svim tim fazama di Dragoljub

ri

292 293

juje na razmi5ljanje i upoznavanje sa dubljim uzrocima i posle-dicama medjunacionalnih sukoba, sebidnih teZnji onih kojivr5e nasilje nad voljom "svojih" nacija i vode ih u krvavesukobe.

Zivoti naudnopublicistidka, kao i politidka delatnost drDragoljuba Jovanoviia, pobudjuje sve veiu paLnju savre-menika i naudnih radnika koji tragaju za objainjenjem prollos-ti i osvetljavaju ulogu pojedinih istaknutih ljudi u istoriji ikulturi svojih naroda, osmi5ljavajuii njihovo misaono nasled-Je.

Rodjen u zanatskoj porodici u Pirotu 1885. godine, drJovanovii je u svom naudnom i politidkom sazrevanjuprolao put od srbijanske palanke do francuskih visokih Skolai Beogradskog univerziteta: od zanosa "djadkim socijaliz-mom" do ubedjenja u istorijsku ulogu Sirokih seljadkih masai formulisanja "agrarnog socijalizma"; od pistalice narodnogjedinswa do ubedjenog propagatora federalizma i potrebepreuredjenj a drlave na njegovim osnovama; od nepoznateIidnosti do narodnog poslanika, vodje zemljoradnidke levice ipredsednika Narodne seljadke stranke.

Sagledavanjem Jovanoviievih pogleda na srpsko-hrvatske odnose dini se poku5aj upoznavanja digaoca sa shva-tanjima, razmiSljanjima, reakcijama i zakljudci'ma jednog izplejade srpskih progresivnih naudnika i politidara, od kojihmnogi nisu izgubili aktuelncrst i znadaj ni danas, opominjuiisve one koji oCludujuii o sudbinama naroda na naiim Pros.!o-rima da pohavljaju grelke svojih prethodnika ne vodeii radu-na o sudbinama ljudi, gazeii sve demokratske tekovine inajdublja oseianja, vodeii besmislen rat protiv svojih naro-da.

Polazeii od demokratskih i slobodarskih radicija srpskeprogresivne misli, kao i francuske misli XD( i podetka XXveka, dr Dragoljub Jovanovii je svoje ocene gradio na osno-vama demokratije i slobodarstva, trasiranju puteva za novashvatanja druSwenog razvoja i uredjenje odnosa izmedju raznihnaroda i delova j ugoslovenske drZave. Priznavajuii postojeierazlike i nasledje istorijskog raz'roja, nacionalne, religiozne,kulturne, psiholo3ke i druge osobenosti svakog, pre svega,

srp.il(og, hrvatskog i slovenadkog naroda, ujedinjenih, silomprilika, pglle Prvog svetskog rara u zajednidkri drZavu, drJovanovii je pitanje srpsko-hrvatskih odnosa sagledavao unjihovom razvoju i u konkretnim politidkim i dru5-wenim us-lovima vremena u kome je Ziveo i delovao. polazna tatkazaanalizu tih odnosa bilo je njegovo uverenje o moguinosti ipoqebi p$u"jqjq svih prepreka naputu uzajamno! upozna-vanja, zbliiavanjai daljeg ran'ijanjaivltr obtita saradnie srps-kog i hrvatskog naroda, eliminisanje bilo kakvog naJitnog inedemolaatskog puta u re5avanju medjusobnih odnosa, spoio-va,- nerazumevanja. Kao osnov u za razreiavanje postojeiihrazlika, nesporazuma-i uzajamnih optuZbi smatrao ja neophod-nim leLamqtanje vo-lje jednog naroda drugom, uiedjenje na-cionalnih odnosa u demokratskoj i slobodnoj drZavil st6bod-no inalavanje volje svih delova drZave i ni6no preuredieniekako bi se otklonilo nepoverenje i neprihvitanje oprav,ianitr.azloga za. potrebu drugadijeg drZavnog i druiwehog ured-1enja. lpljuli to u vidu, smatram da mnoge misli i odene drDragoljuba Jovanoviia, izredene pre vi5e godina, ne gube odaktuelnosti u danaSnje vreme, a svakom ditaocu omdguiujuda se upozna sa stavovima predstavnika progresivneirpslein teli ge ncij e tokom dvadeset godin a po s-toj anj a medj uratnejugoslovenske drZave.

U sagledavanju srpsko-hrvatskih odnosa dr Jovanoviije, uslovno govoreii, plo5ao vi faze. prva se odnosi naperiod njegovog Skolovanja u Francuskoj i prve godine poslenJegovog^p_o_warka u zemlju (u jesen 1923. godine, pa Oos:edine 12?1. goOine). Druga je nastala u pEriodu feomaost t! politidkih sukoba posle ulaska predstavnika hrvatskognarodg y vladu i-njihove iaradnje sa v6decim p.titieti- p.O--stavnicima srpskog naroda do 1929. godine, tj. do ukidanjaparlamentari nna i uspostavljanja diktature kralja Aleksandra.Treia_ faza je orpodela u vrbme progona slobbdanke misli,pokuSaja nivelacije nacionalnih razlika i posebnosti, skoropoqpunog prekida odnosa izmedju Srba i Fkvata, ponovneobnove parlqryeltarnog Zivota, sve do sklapanja spbrazumalimedjy srps\lh i hrvatskih politidara i formirairja banovinettrvatske 1939. godine. U svim tim fazama di Dragoljub

ri

292 293

Jovanovid iznosio je svoja glediSta o skoro svim vaZnijimoomeraniima u srpsko-hrvatskim odnosima, kritidki sagle-bauao pdtere vladijuiih krugova u resavanjrl hrvatskog pi-tanja, 6sudjivao vlade zbog unitarizma i-grubog pritiska napolitidare,2alagao se za drZavno preuredjenje na federalis-'tieto;

osnovi, a bio oltar i u ocenama hrvatskih politidarazbog neprincipijelnog saveza sa dojuderalnjim progoniteljimai nepriiateliima.'

U prvoj fazi sagledavanja srpsko-hrvatskih odnosa,Jovanovii inaiavamiSljenje o potrebi oswarenja nacionalnogili narodnog jedinswa u novosworenoj jugoslovenskoj. drZa-vi, stapanja troimenog naroda "u jednu korisnu celinu, ucelinu slobodnu i demokratsku"t. Takvo stanovi5te je izneoio5 septembra 1918. godine u programskom dokumentu-napisanom

u Parizu I sastavljenom kao predlog upuieniueoslovenskim studentima u inostranstvu, pod naslovomi'Ifa5 ptogram rada". Tada je smatrao da su Srbi, Fkvati iSloveirci, "po poreklu, istovetnim osobinama i jeziku, i poiednakim teZnjama" tri dela jednog

'Jugoslovenskog naroda',-da su svi upuieni na zajednidki Zivot'zkoji ie biti "sloZeniji

nego do sada", jer ta tri naroda "iz vi5e raznl\ po-krajina, kojeraidvajaju mnoge razlike i mloge te1njet treba d-a.s9..uj"$1.u jedn6 drZavno telo". Pisao je da ie taj posao biti-"veliki iteZat i traZiie volje i duboko poznavanje swarnih dinjenica

I Iz govora "Glas omladine",LaPatrie serbq Paris, 1918.2 "Srbija i Crna Gora ne mogu se razvijati kao samostalne drZave

ako ostanu u staroj zavisnosti od velikih sila, na prvom mestu Austro-

Ugarske, i odvojene od ostalih delovajugoslovenskog naroda. Njihovo

ujedinjenje sa Srbima, Hrvatima i Slovencima koji se nalaze pod

tudjinskom vladavinom za njih je prvi uslov opstanka i razvitka. Isto

tako, Srbi, Hrvati i Slovenci u Bosni, Hercegovini, Dalmaciji,

Slovenadkoj, Ikvatskoj, S lavonij i, Badkoj, Banatu, Sremu i Makedonij i

ne mogu Ziveti Zivotom slobodnog i naprednog naroda bez ujedinjenja

sa svojonr braiom iz Srbije i Crne Gore. Ma koji deo na5eg naroda,

odvojen u zasebnu drZavu, bio bi osudjen na zavisnost i propast. ("Pre

programa", Paris, septemter, 1918., s. 5.)

kod onih koji ga budu rukovodili"'. Zahtevaoje da se ide ka"brLem i potpunijem stapanju tri dela istog naroda", demutreba da lsrlidrLavni Zivot, od osnovnih ustanova do najsitni-jih uredbi. Skola, sva udruZenja i obrazovanje moraju ri ru"-vijati u "duhu jedinstva i uzajamne saradnje", da bi se posti-glo "unutra5nje jedinstvo" kome bi se Zrtvovale "izvesne sit-ne radike koje su postale dugim odvojenim Zivotom", a "duhsloge" mora zameniti "sebidne teZnje i oblasne prohteve zaprevlaSiu"2.

Posle povratka iz Francuske u zemlju (1923. godine) iblileg upoznavanja sa politidkim, ekonomskim i druSrvenimprilikama u njoj, dr Dragoljub Jovanovii se okrenuo konkret-nijem odredjenju svojih stavova u relavanju medjunacionalnihodnosa, mada je jod izvesno weme zastupao ideju narodnogili drZavnog jedinswa. U dlanku "Faktori jedinsfva", marta1924. godine, konstatovao je, povodom gostovanjaZagre-badkog kazali5ta, da je to gostovanje pokazalo wlo povoljnerezultate. Pisao je da je pozori5na umetnost jedan od "mno-gobrojnih diniiaca koje moZemo polagati za naie zbliZenje saFlryatima". Pozitivno ocenivii umetnidke domete zagrebadkihumetnika, zakljudivao je da se u pozoriSnoj saradnji moLeogledati ' jedan vaian faktor nacionalnog jedinswa", ne zabo-ravljajuii da zameri politidarima, novinarima i knjiZevnicimana ogranidenosti njihovih pogleda o potrebi zbliLavaryaraznihnaroda i istiduii da su neophodne raznovrsne forme i oblicikoji bi tefili tom cilju3.

U tom periodu, dr Jovanovii je negativno ocenjivaodelovanje razliditih predratnih stranaka i njihovih poliiidarakoji nisu mogli da se oslobode zastarelih pogleda i nisu sh-vatali nove procese i zahteve wemena, kao i potrebe jednejugoslovenske zajednice, mnogo veie od predratne SrUiie itiFlrvatske. Stalno je isticao potrebu zamene starih polititaranovim ljudim4 neoptereienim starim shvatanjima i partijskimnurod@e isticao jugoslovenstvo kao

I Isto, s. 4.2 Isto, s. 6.3 Novuti, Beograd, 19.III1924.

294 295

Jovanovid iznosio je svoja glediSta o skoro svim vaZnijimoomeraniima u srpsko-hrvatskim odnosima, kritidki sagle-bauao pdtere vladijuiih krugova u resavanjrl hrvatskog pi-tanja, 6sudjivao vlade zbog unitarizma i-grubog pritiska napolitidare,2alagao se za drZavno preuredjenje na federalis-'tieto;

osnovi, a bio oltar i u ocenama hrvatskih politidarazbog neprincipijelnog saveza sa dojuderalnjim progoniteljimai nepriiateliima.'

U prvoj fazi sagledavanja srpsko-hrvatskih odnosa,Jovanovii inaiavamiSljenje o potrebi oswarenja nacionalnogili narodnog jedinswa u novosworenoj jugoslovenskoj. drZa-vi, stapanja troimenog naroda "u jednu korisnu celinu, ucelinu slobodnu i demokratsku"t. Takvo stanovi5te je izneoio5 septembra 1918. godine u programskom dokumentu-napisanom

u Parizu I sastavljenom kao predlog upuieniueoslovenskim studentima u inostranstvu, pod naslovomi'Ifa5 ptogram rada". Tada je smatrao da su Srbi, Fkvati iSloveirci, "po poreklu, istovetnim osobinama i jeziku, i poiednakim teZnjama" tri dela jednog

'Jugoslovenskog naroda',-da su svi upuieni na zajednidki Zivot'zkoji ie biti "sloZeniji

nego do sada", jer ta tri naroda "iz vi5e raznl\ po-krajina, kojeraidvajaju mnoge razlike i mloge te1njet treba d-a.s9..uj"$1.u jedn6 drZavno telo". Pisao je da ie taj posao biti-"veliki iteZat i traZiie volje i duboko poznavanje swarnih dinjenica

I Iz govora "Glas omladine",LaPatrie serbq Paris, 1918.2 "Srbija i Crna Gora ne mogu se razvijati kao samostalne drZave

ako ostanu u staroj zavisnosti od velikih sila, na prvom mestu Austro-

Ugarske, i odvojene od ostalih delovajugoslovenskog naroda. Njihovo

ujedinjenje sa Srbima, Hrvatima i Slovencima koji se nalaze pod

tudjinskom vladavinom za njih je prvi uslov opstanka i razvitka. Isto

tako, Srbi, Hrvati i Slovenci u Bosni, Hercegovini, Dalmaciji,

Slovenadkoj, Ikvatskoj, S lavonij i, Badkoj, Banatu, Sremu i Makedonij i

ne mogu Ziveti Zivotom slobodnog i naprednog naroda bez ujedinjenja

sa svojonr braiom iz Srbije i Crne Gore. Ma koji deo na5eg naroda,

odvojen u zasebnu drZavu, bio bi osudjen na zavisnost i propast. ("Pre

programa", Paris, septemter, 1918., s. 5.)

kod onih koji ga budu rukovodili"'. Zahtevaoje da se ide ka"brLem i potpunijem stapanju tri dela istog naroda", demutreba da lsrlidrLavni Zivot, od osnovnih ustanova do najsitni-jih uredbi. Skola, sva udruZenja i obrazovanje moraju ri ru"-vijati u "duhu jedinstva i uzajamne saradnje", da bi se posti-glo "unutra5nje jedinstvo" kome bi se Zrtvovale "izvesne sit-ne radike koje su postale dugim odvojenim Zivotom", a "duhsloge" mora zameniti "sebidne teZnje i oblasne prohteve zaprevlaSiu"2.

Posle povratka iz Francuske u zemlju (1923. godine) iblileg upoznavanja sa politidkim, ekonomskim i druSrvenimprilikama u njoj, dr Dragoljub Jovanovii se okrenuo konkret-nijem odredjenju svojih stavova u relavanju medjunacionalnihodnosa, mada je jod izvesno weme zastupao ideju narodnogili drZavnog jedinswa. U dlanku "Faktori jedinsfva", marta1924. godine, konstatovao je, povodom gostovanjaZagre-badkog kazali5ta, da je to gostovanje pokazalo wlo povoljnerezultate. Pisao je da je pozori5na umetnost jedan od "mno-gobrojnih diniiaca koje moZemo polagati za naie zbliZenje saFlryatima". Pozitivno ocenivii umetnidke domete zagrebadkihumetnika, zakljudivao je da se u pozoriSnoj saradnji moLeogledati ' jedan vaian faktor nacionalnog jedinswa", ne zabo-ravljajuii da zameri politidarima, novinarima i knjiZevnicimana ogranidenosti njihovih pogleda o potrebi zbliLavaryaraznihnaroda i istiduii da su neophodne raznovrsne forme i oblicikoji bi tefili tom cilju3.

U tom periodu, dr Jovanovii je negativno ocenjivaodelovanje razliditih predratnih stranaka i njihovih poliiidarakoji nisu mogli da se oslobode zastarelih pogleda i nisu sh-vatali nove procese i zahteve wemena, kao i potrebe jednejugoslovenske zajednice, mnogo veie od predratne SrUiie itiFlrvatske. Stalno je isticao potrebu zamene starih polititaranovim ljudim4 neoptereienim starim shvatanjima i partijskimnurod@e isticao jugoslovenstvo kao

I Isto, s. 4.2 Isto, s. 6.3 Novuti, Beograd, 19.III1924.

294 295

protivtezu nacionalnim i nacionalistidkim nazorima i stavovi-ma. Posle overe poslanidkih mandata poslanika Fkvatske re-publikanske seliadke stranke u Narodnoj skup5tini, 27. majaigZ+. godine, iakljudena je sednica Skup5tine na koj.oj seopozicija spremala da izglasa nepoverenje vladi Pa5iia iPiibiieviia. Time je bilo spredeno obaranje vlade, Sto je ujavnosti shvaieno kao "drZavni udar"l. Dragoljub Jovanoviije u dlanku "Nove metode, novi ljudi!" pisao o "pometenosti-duhova"

i zabuni nastaloj tim aktom i dokazivao da se zemlja"utapa" u sudbonosnu krizu. Glavno pitanjg politidke.kri.zevideo je u tome "hoie li se inniiti smena dveju politika" ureiavanju nacionalnog pitanja, da li ie se naii slaga k_oj1 s9moZe "odupreti protivnicima jugoslovenskog jedinswa", da liie na mesto "politike zastarelih metoda povladjivq{a",llp-Je-vodjenja preko vode", "nasilne asimilacije", doii "politikaSirokog i ilobodnog sporazuma izrnedju Srba i.Ifvala u cljuswaranja Jugoslavije'i On upuiuje o5tre redi kritike i qpg$mi hrvatikim politid-arima, kao i predstavnicima slovenadkognaroda. Smatra da na "barikadi drZavne odbrane" soje politidarikoji su se "zdruZili i koji se dopunjuju".-

To su, pre svega, "SiiardZije" radikalne stranke i fa-natidni branioCi interesa qpstva, koji "twdoglavo uvlade Jugo'slaviju u minule zadjevice lkvata i Srba pred4na", koriste senaci6nalnim te5kocauna za svoje lidne int6rese i predstavljajuglavnu smetnju u vladi, javnosti i narodu za swaranje spor?-Zuma sa tkvatima. Tim "neprijateljima jugoslovenskog jed-instva" se pridruZuju "Don Kihoti hrvatskog nacionalnog ro-mantizma'i i "eksplbatatori slovenadke podvojelosti". Svi oniiskori5iavaju nesposobnost vlastodrZ aca, dfredi "hrvatske islovenaEke- selj alie u neprijatelj swu prema Beogradu", i\u"od "neobave5t-enosti prostog sveta i od nesposobnosti hr-vatske i slovenadke napredne inteligencije da samostalnovode taj svet". Stranke Opozicionog bloka ( Demokratskar*k@tranka, Jugoslovenska musli-

1 Dr Branislav Gligorijevid, "O pitanju ulaska predstavnika

HRSS u Davidovidevu vladu 1924. i o krizi i padu te vlade", ktuijaW veta, Zbornik radov4 VII, Beograd , 1965., s.346-347.

manska organizacija i manja grupa radikalskih disidenata,tzv. Nezavisnih radikala, sledbenika Stojana Protiia), premaJovanoviiu, mada brane 'Jednu stvar", nemaju "ni jednu istudoktrinu, ni jedan ideal, pa dak ni namere". Taj blok je "opor-tuna kombinacija disto politidkog, disto partijskog karaktera,kombinacija potekla van naroda, bez dovoljno osnova u du-hovima, bez trajnog saveza, volje i srdaca", zbog dega je"nesiguran u potezima, neodredjen u izrazima, mlak i hladan" u izlivima. Manjina u vlasti je jaka zbog "slabosti veiine uopoziciji", a politidari "od zanata", svesno ili nesvesno, "ponavici ili iz raduna, sve svode na stare kalupe". U novimpojavama gledaju posledice starih teZnji i po svaku cenu hoieda u novoj velikoj drZavi oduvaju dominantne poloZaje osvo-jene u starim i malim okvirima. Jovanovii okrivljuje svestranke zbog robovanja "starim metodima", zbog nesposob-nosti "da se snadju u novoj situaciji", zbog otrovanosti "is-tom ta5tinom nadbrojavanja, pokrajinskog licitiranja i pod-vale". Zato on traZi od mladog pokoljenja da kaZe svoju red ujavnim poslovima, da unese "energiju, Sirinu u pojmovima iprilagodljivost koje je pokazalo u priwedi, knjiZevnosti i ad-ministraciji", da bude spremno da na svojim ledjima iznese"program modernih metoda u politici, socijalnog duha uekonomiji i jugoslovensfva u nacionalnom pogledu"t. Ovimdlankom je Dragoljub Jovanovii izlrazio nezadovoljstvo raz-vojem unutra5njih politidkih odnosa i reSavanjem nacional-nog pitanja, pre svega srpsko-hrvatskih odnosa, mada nijedecidirano oznadio puteve za njihovo re5enje. U tom smisluje karakteristidan i tekst "Istinsko narodno jedinstvo", objav-ljen u prvom broju "Biltena Grupa za socijalnu i kulturnuakciju", februara 1925. godine. U njemu je konstatovao"poljuljanost" osnove zajednidkog politidkog Zivota Srba, FIr-vata i Slovenaca, krizu srpsko-hrvatskih odnosa koja sepro5irila i "na odnose u uZoj Srbiji prema ostalim srpskimpokrajinama". Navodeii "nadela" kojima se rukovode upravl-jadi, Jovanovii proverava "kakvim su plodovima urodila ta

l Novostr , Beograd, 18. VI 1924.

296 297

protivtezu nacionalnim i nacionalistidkim nazorima i stavovi-ma. Posle overe poslanidkih mandata poslanika Fkvatske re-publikanske seliadke stranke u Narodnoj skup5tini, 27. majaigZ+. godine, iakljudena je sednica Skup5tine na koj.oj seopozicija spremala da izglasa nepoverenje vladi Pa5iia iPiibiieviia. Time je bilo spredeno obaranje vlade, Sto je ujavnosti shvaieno kao "drZavni udar"l. Dragoljub Jovanoviije u dlanku "Nove metode, novi ljudi!" pisao o "pometenosti-duhova"

i zabuni nastaloj tim aktom i dokazivao da se zemlja"utapa" u sudbonosnu krizu. Glavno pitanjg politidke.kri.zevideo je u tome "hoie li se inniiti smena dveju politika" ureiavanju nacionalnog pitanja, da li ie se naii slaga k_oj1 s9moZe "odupreti protivnicima jugoslovenskog jedinswa", da liie na mesto "politike zastarelih metoda povladjivq{a",llp-Je-vodjenja preko vode", "nasilne asimilacije", doii "politikaSirokog i ilobodnog sporazuma izrnedju Srba i.Ifvala u cljuswaranja Jugoslavije'i On upuiuje o5tre redi kritike i qpg$mi hrvatikim politid-arima, kao i predstavnicima slovenadkognaroda. Smatra da na "barikadi drZavne odbrane" soje politidarikoji su se "zdruZili i koji se dopunjuju".-

To su, pre svega, "SiiardZije" radikalne stranke i fa-natidni branioCi interesa qpstva, koji "twdoglavo uvlade Jugo'slaviju u minule zadjevice lkvata i Srba pred4na", koriste senaci6nalnim te5kocauna za svoje lidne int6rese i predstavljajuglavnu smetnju u vladi, javnosti i narodu za swaranje spor?-Zuma sa tkvatima. Tim "neprijateljima jugoslovenskog jed-instva" se pridruZuju "Don Kihoti hrvatskog nacionalnog ro-mantizma'i i "eksplbatatori slovenadke podvojelosti". Svi oniiskori5iavaju nesposobnost vlastodrZ aca, dfredi "hrvatske islovenaEke- selj alie u neprijatelj swu prema Beogradu", i\u"od "neobave5t-enosti prostog sveta i od nesposobnosti hr-vatske i slovenadke napredne inteligencije da samostalnovode taj svet". Stranke Opozicionog bloka ( Demokratskar*k@tranka, Jugoslovenska musli-

1 Dr Branislav Gligorijevid, "O pitanju ulaska predstavnika

HRSS u Davidovidevu vladu 1924. i o krizi i padu te vlade", ktuijaW veta, Zbornik radov4 VII, Beograd , 1965., s.346-347.

manska organizacija i manja grupa radikalskih disidenata,tzv. Nezavisnih radikala, sledbenika Stojana Protiia), premaJovanoviiu, mada brane 'Jednu stvar", nemaju "ni jednu istudoktrinu, ni jedan ideal, pa dak ni namere". Taj blok je "opor-tuna kombinacija disto politidkog, disto partijskog karaktera,kombinacija potekla van naroda, bez dovoljno osnova u du-hovima, bez trajnog saveza, volje i srdaca", zbog dega je"nesiguran u potezima, neodredjen u izrazima, mlak i hladan" u izlivima. Manjina u vlasti je jaka zbog "slabosti veiine uopoziciji", a politidari "od zanata", svesno ili nesvesno, "ponavici ili iz raduna, sve svode na stare kalupe". U novimpojavama gledaju posledice starih teZnji i po svaku cenu hoieda u novoj velikoj drZavi oduvaju dominantne poloZaje osvo-jene u starim i malim okvirima. Jovanovii okrivljuje svestranke zbog robovanja "starim metodima", zbog nesposob-nosti "da se snadju u novoj situaciji", zbog otrovanosti "is-tom ta5tinom nadbrojavanja, pokrajinskog licitiranja i pod-vale". Zato on traZi od mladog pokoljenja da kaZe svoju red ujavnim poslovima, da unese "energiju, Sirinu u pojmovima iprilagodljivost koje je pokazalo u priwedi, knjiZevnosti i ad-ministraciji", da bude spremno da na svojim ledjima iznese"program modernih metoda u politici, socijalnog duha uekonomiji i jugoslovensfva u nacionalnom pogledu"t. Ovimdlankom je Dragoljub Jovanovii izlrazio nezadovoljstvo raz-vojem unutra5njih politidkih odnosa i reSavanjem nacional-nog pitanja, pre svega srpsko-hrvatskih odnosa, mada nijedecidirano oznadio puteve za njihovo re5enje. U tom smisluje karakteristidan i tekst "Istinsko narodno jedinstvo", objav-ljen u prvom broju "Biltena Grupa za socijalnu i kulturnuakciju", februara 1925. godine. U njemu je konstatovao"poljuljanost" osnove zajednidkog politidkog Zivota Srba, FIr-vata i Slovenaca, krizu srpsko-hrvatskih odnosa koja sepro5irila i "na odnose u uZoj Srbiji prema ostalim srpskimpokrajinama". Navodeii "nadela" kojima se rukovode upravl-jadi, Jovanovii proverava "kakvim su plodovima urodila ta

l Novostr , Beograd, 18. VI 1924.

296 297

nadela" u druSwenom Zivotu'. Podvladi da je ujedinjenjeizw5eno od strane politidara, a ne naroda, a daje nadin nakoje je ono izvr5eno izazvao nesporazume i "nezgodneposledice". Vidovdanski ustav je 'JoS jade utwdio i poZuriocentralistidko uredjenje", jer upravljadi nisu bili kadri da "pos-tupno izjednade sve provincije u njihovim duZnostima i pravi-ma" i na taj nadin "solidno" organizuju drZavu koja bi bilademokratska2. Nezadovolj swo postojeiim drZavnim uredjen-jem, kako pi5e Jovanovii, postoji ne samo u nesrpskim,nego i u srpskim krajevima, a centralizam u praksi pogodujeodrZavanju protivnarodnih i nazadnjadkih reiima, Sto ie pri-rodno dovesti do potrebe izmena u drZavnom uredjenju, tj.do revizije Ustava. On smatra da je najbolja garancija narod-nog jedinstva "zadovoljswo naroda u svima pokrajinama".Vec je istakao potrebu drZavnog ustojswa putemrevizije Ustavai "duZnim i laganim pokretom Sirokih narodnih slojeva",odnosno da je narodno jedinswo moguie samo kada ti slo-jevi swore jedinswene saveze seljaka, radnika, zanatlija inameltenika, tj. kada radni svet, proizvodjadi, osete "da sunjihovi interesi zajednidki ma u kojoj se pokrajini oni nala-zili"3. I u beogradskom listu "Politika", 1. avgusta 1924.godine, u dlanku "Putevi jedinstva", Jovanovii je sa gordi-nom pisao da novinari "svakog dana owarajg ranu" i da u"nezgodama zajednidko g Liv ota na3ih pokrajina traZe izvoreza senzacionalne vesti". Umesto "plodnog rada na narodnomposlu, podgrevaju se utrnule uspomene, iskopavaju se zabo-ravljeni prekori, bude se udmale zavisti i stara podozrenja".Sve se dini "da se jo5 vi5e razjedinimo..." Upozoravao je dase ne zafvaraju odi pred stvarno5iu, da se ne twdi "kakohrvatsko pitanje ne postoji", te da, uprkos velikim te5koca-ma, "dobrapolitika" bi trebalo da uvidi i otkloni probleme. Sdruge strane, on twdi da se "nai narod postupno sjedinjuje,spaja", da njegovi delovi "srastaju jedno u drugo, wlinomsamog zajednidkog iivota", pokazujuii to na primerimaraz-

t l0.u 1924., s. 5.2 Isto, s.6.3 Isto, s. 7.

voia transporta koji ne poznaje istorijske, plemenske i verskerailiditosti, kao ni putijske pa5aluke; putovanja ferijalaca izBeograda kroz Hrvatsku i celu Jugoslaviju; kidanja lanaca odsffane industrije i bankarswa i swaranja jedinswene ekonomi-ie na Sirokom jugoslovenskom prostoru. lzralavaoje naduda ce se normalizovati politidke prilike i obustaviti uzajamnibojkot pokrajina sa obe strane Dunava, Save i Drine.

JoI ustrajavajuii na ideji narodnog jedinswa, ali i nezavaraJuci odi pred postojanjem nacionalnih razlika (posebnonaglaiavajuii bojkot "duhovni"), i stremeii eliminisanju tihrazlka, dr Dragoljub Jovanovii nije joi odredio svoje stano-vi5te o putevima re5avanja tih razlika i protivurednosti, niti seupu5tao u analizu uzroka nacionalnih sukoba, mada ih jesmatrao pogubnim za dalji zajednidki Zivot u jednoj drZavi ipostavljao pitanje potrebe revizije Ustava i uredjenja medju-nacionalnih odnosa na demokratskim nadelima-

Druga fazau sagledavanju srpsko-hrvatskih, pa i srps-ko-slovenadkih odnosa, podelaje sa angaZovanjem dr Jo-vanoviia u dru5tvenom Zivotu, njegovim sagledavanjem sveveieg zaodtravanja unutrainjih politidkih sukoba i upozna-vanjem sa stavovima vodje Flrvatske republikanske seljadkestranke (od sredine 7925.,l{rvatske seljadke stranke), Sdep-ana Radiia i njegovih najbliZih saradnika (medju kojima jeposebno isticao Djuru Basarideka), kao i sa nizom istaknutihhrvatskih intelektualaca (medju nj gna: Miroslavom KrleZom,Ivanom Melrroviiem, Milanom Curdinom i drugima) pril-ikom posete Zagrebu, septembra 1924. godtnet.

t Sire videti: NadeZda Jovanovii, "Dragoljub JovanoviC oSdepanu Radiiu i Hrvarskom pitanju",Na$ teme ,Zagreb, 1989, 11, s.3075-3077. Mnogo godina kasnije, na sudjenju pred DrZavnim sudomza zaltitu drZave, I7. apila 1939.9., Dragoljub Jovanovid je izjavio daje posle posete Stjepanu Radidu u Zagrebu, septembra 1924. godine,"zasvagda" raidistio sa "osnovnim pitanjem: Ikvati hoie sa Srbima, dakleJugoslavija ie se saduvati". Takodje je izjavio da od tog wemena sve Stoje radio, radio je iz ljubavi prcma svom srpskom narodu i Jugoslaviji,koje ne moZe biti bez Hwata i "dosledno radio sve na zbliZenju isporazumu sa Hrvatima". (Dragoljub IovanoviC izmedju tamnice i

298 299

nadela" u druSwenom Zivotu'. Podvladi da je ujedinjenjeizw5eno od strane politidara, a ne naroda, a daje nadin nakoje je ono izvr5eno izazvao nesporazume i "nezgodneposledice". Vidovdanski ustav je 'JoS jade utwdio i poZuriocentralistidko uredjenje", jer upravljadi nisu bili kadri da "pos-tupno izjednade sve provincije u njihovim duZnostima i pravi-ma" i na taj nadin "solidno" organizuju drZavu koja bi bilademokratska2. Nezadovolj swo postojeiim drZavnim uredjen-jem, kako pi5e Jovanovii, postoji ne samo u nesrpskim,nego i u srpskim krajevima, a centralizam u praksi pogodujeodrZavanju protivnarodnih i nazadnjadkih reiima, Sto ie pri-rodno dovesti do potrebe izmena u drZavnom uredjenju, tj.do revizije Ustava. On smatra da je najbolja garancija narod-nog jedinstva "zadovoljswo naroda u svima pokrajinama".Vec je istakao potrebu drZavnog ustojswa putemrevizije Ustavai "duZnim i laganim pokretom Sirokih narodnih slojeva",odnosno da je narodno jedinswo moguie samo kada ti slo-jevi swore jedinswene saveze seljaka, radnika, zanatlija inameltenika, tj. kada radni svet, proizvodjadi, osete "da sunjihovi interesi zajednidki ma u kojoj se pokrajini oni nala-zili"3. I u beogradskom listu "Politika", 1. avgusta 1924.godine, u dlanku "Putevi jedinstva", Jovanovii je sa gordi-nom pisao da novinari "svakog dana owarajg ranu" i da u"nezgodama zajednidko g Liv ota na3ih pokrajina traZe izvoreza senzacionalne vesti". Umesto "plodnog rada na narodnomposlu, podgrevaju se utrnule uspomene, iskopavaju se zabo-ravljeni prekori, bude se udmale zavisti i stara podozrenja".Sve se dini "da se jo5 vi5e razjedinimo..." Upozoravao je dase ne zafvaraju odi pred stvarno5iu, da se ne twdi "kakohrvatsko pitanje ne postoji", te da, uprkos velikim te5koca-ma, "dobrapolitika" bi trebalo da uvidi i otkloni probleme. Sdruge strane, on twdi da se "nai narod postupno sjedinjuje,spaja", da njegovi delovi "srastaju jedno u drugo, wlinomsamog zajednidkog iivota", pokazujuii to na primerimaraz-

t l0.u 1924., s. 5.2 Isto, s.6.3 Isto, s. 7.

voia transporta koji ne poznaje istorijske, plemenske i verskerailiditosti, kao ni putijske pa5aluke; putovanja ferijalaca izBeograda kroz Hrvatsku i celu Jugoslaviju; kidanja lanaca odsffane industrije i bankarswa i swaranja jedinswene ekonomi-ie na Sirokom jugoslovenskom prostoru. lzralavaoje naduda ce se normalizovati politidke prilike i obustaviti uzajamnibojkot pokrajina sa obe strane Dunava, Save i Drine.

JoI ustrajavajuii na ideji narodnog jedinswa, ali i nezavaraJuci odi pred postojanjem nacionalnih razlika (posebnonaglaiavajuii bojkot "duhovni"), i stremeii eliminisanju tihrazlka, dr Dragoljub Jovanovii nije joi odredio svoje stano-vi5te o putevima re5avanja tih razlika i protivurednosti, niti seupu5tao u analizu uzroka nacionalnih sukoba, mada ih jesmatrao pogubnim za dalji zajednidki Zivot u jednoj drZavi ipostavljao pitanje potrebe revizije Ustava i uredjenja medju-nacionalnih odnosa na demokratskim nadelima-

Druga fazau sagledavanju srpsko-hrvatskih, pa i srps-ko-slovenadkih odnosa, podelaje sa angaZovanjem dr Jo-vanoviia u dru5tvenom Zivotu, njegovim sagledavanjem sveveieg zaodtravanja unutrainjih politidkih sukoba i upozna-vanjem sa stavovima vodje Flrvatske republikanske seljadkestranke (od sredine 7925.,l{rvatske seljadke stranke), Sdep-ana Radiia i njegovih najbliZih saradnika (medju kojima jeposebno isticao Djuru Basarideka), kao i sa nizom istaknutihhrvatskih intelektualaca (medju nj gna: Miroslavom KrleZom,Ivanom Melrroviiem, Milanom Curdinom i drugima) pril-ikom posete Zagrebu, septembra 1924. godtnet.

t Sire videti: NadeZda Jovanovii, "Dragoljub JovanoviC oSdepanu Radiiu i Hrvarskom pitanju",Na$ teme ,Zagreb, 1989, 11, s.3075-3077. Mnogo godina kasnije, na sudjenju pred DrZavnim sudomza zaltitu drZave, I7. apila 1939.9., Dragoljub Jovanovid je izjavio daje posle posete Stjepanu Radidu u Zagrebu, septembra 1924. godine,"zasvagda" raidistio sa "osnovnim pitanjem: Ikvati hoie sa Srbima, dakleJugoslavija ie se saduvati". Takodje je izjavio da od tog wemena sve Stoje radio, radio je iz ljubavi prcma svom srpskom narodu i Jugoslaviji,koje ne moZe biti bez Hwata i "dosledno radio sve na zbliZenju isporazumu sa Hrvatima". (Dragoljub IovanoviC izmedju tamnice i

298 299

Moglo bi se uslovno reii da je, sa ulaskom predstavni-ka HSS u-vladu (una 1925.9.), sa razbuktavanjem antihr-vatske propagand-e u Srbiji, (pre svega t1 s-qpskoj desnoj ireZimu bliskof Stampi), sa zaoStravanjem sukoba it*edjg Tpl-koh i hrvatskog potitidtog vrha u Narodnoj skupStini, drDragoljuba Jovanbviia sve vi5e zaokupljag problem iwor.aipoliiidliog znad,aja uzajamne netrpeljivosti izmedj u srpskih ihrvatskih p olitid ara i nere Savanj a srp sko-hrvatskog pitanj a,tako vain6g za dalji demokratski razvoj zemljg. Sve jasnije-ioluije je isdcao potrebu revizije Ustava, odbacivanja cqntr.al-istidkog drZavnog uredjenja, po5tovanja zahteva i potreba hr-vatskog naroda injegovih predstavnika, pl9 svega StjepanaRadiia. U tome je video uslov da se elimini5u prepreke teZn-jama ka otporu centralizrnu i re5avanju srpsko-hrvatskih odno-sa bez priiiska i prinude, uz po5tovanje postojeiih razlika.Glavnu smetnju tome video je u dominaciji srbijarykihpolitidara i u centralistidkom Vidovdanskom ustavq ZbpEioga je oitricu kritike upuiivao na adresu vodjswa.Narodneradik-alne stranke, politidara iz njenih redova, koji nisu moglida se prilagode novim uslovima i potrebama jugoslovenskogdrudwa, smatrajuii da je jedan od uzroka takvog stanja sla-bost demokratije i odsuswo autoriteta parlamenta.

U dlankir "Bespuie", Jovanovit je pisao da je zemlja"rastrgana nacionalnim razmiricama kojima nema ravnihuistoriji sveta", da je ona "salivena" na brzu ryku, pa joj je"odeia" suviSe "tesna". Smatrao je da se mora Liveti zajednou jednoj drlavi, a ne da se "trpimo" i "ne umemo da sesl6Zimoi'; da se ne okleva izmedju "preteranog centralizma" iraspardenosti "u kojoj svaki nosi sebi". Pozivajuii se n^arediNiliolaja VelimiroviCa, prema kojima ova drZava za Srbijupredstavlja "jedno veliko isku5enje", isticao je da se Srbija'i

Moglo bi se uslovno reii da je, sa ulaskom predstavni-ka HSS u-vladu (una 1925.9.), sa razbuktavanjem antihr-vatske propagand-e u Srbiji, (pre svega t1 s-qpskoj desnoj ireZimu bliskof Stampi), sa zaoStravanjem sukoba it*edjg Tpl-koh i hrvatskog potitidtog vrha u Narodnoj skupStini, drDragoljuba Jovanbviia sve vi5e zaokupljag problem iwor.aipoliiidliog znad,aja uzajamne netrpeljivosti izmedj u srpskih ihrvatskih p olitid ara i nere Savanj a srp sko-hrvatskog pitanj a,tako vain6g za dalji demokratski razvoj zemljg. Sve jasnije-ioluije je isdcao potrebu revizije Ustava, odbacivanja cqntr.al-istidkog drZavnog uredjenja, po5tovanja zahteva i potreba hr-vatskog naroda injegovih predstavnika, pl9 svega StjepanaRadiia. U tome je video uslov da se elimini5u prepreke teZn-jama ka otporu centralizrnu i re5avanju srpsko-hrvatskih odno-sa bez priiiska i prinude, uz po5tovanje postojeiih razlika.Glavnu smetnju tome video je u dominaciji srbijarykihpolitidara i u centralistidkom Vidovdanskom ustavq ZbpEioga je oitricu kritike upuiivao na adresu vodjswa.Narodneradik-alne stranke, politidara iz njenih redova, koji nisu moglida se prilagode novim uslovima i potrebama jugoslovenskogdrudwa, smatrajuii da je jedan od uzroka takvog stanja sla-bost demokratije i odsuswo autoriteta parlamenta.

U dlankir "Bespuie", Jovanovit je pisao da je zemlja"rastrgana nacionalnim razmiricama kojima nema ravnihuistoriji sveta", da je ona "salivena" na brzu ryku, pa joj je"odeia" suviSe "tesna". Smatrao je da se mora Liveti zajednou jednoj drlavi, a ne da se "trpimo" i "ne umemo da sesl6Zimoi'; da se ne okleva izmedju "preteranog centralizma" iraspardenosti "u kojoj svaki nosi sebi". Pozivajuii se n^arediNiliolaja VelimiroviCa, prema kojima ova drZava za Srbijupredstavlja "jedno veliko isku5enje", isticao je da se Srbija'i

kulturne organizacije", da on "ve5to kombinuje nedovoljnougasao plamen nacionalizma", gradeii na njemu {oju lglta-cionu slavu. Pribiievii "dobija skoro iskljudivo Srbe-predane". Da bi se tome stalo na put, Jovanovii smatra da upredanske krajeve treba, "bez dvoumljenja", ubaciti paroluievizije Ustava nabazi federalizma, 5to je oswarljivo samouz stvarnu vladu radnog naroda, a 5to ne mogu oswaritigradjanske stranker.- -

Od fuajal9/7. godine, painju dr Dragoljuba Jovanoviiazaokupljaju nastali o5tri i sve nepredvidljivi sukobi izmedj.uraznih politidkih stranaka, swaranje novih partijskih formaci-ja i koalicija, Sto se sve neposredno odraZavalo na srpsko-hrvatske odnose. U tom smislu on je dao svoje vidjenjeSeljadke demokratske koalicije (SDK), koalicije dvejupolitidkih stranaka van Srbije - Fkvatske seljadke i.paryo9-ialne demolaatske - na dijem delu su stajala dva dojudera5njaljuta protivnika: Stjepan Radii i Svetozar Pribiievii. U sa-gledavanju znatajaformiranja te koalicije, drJovanovii j9, uiekstu "Ka pravom frontu",

'tzr:a:ro nevericu u iskrenost rajed-

nidkog, tzv. "predanskog fronta" protiv Beograda, ove dvestranke. "Seljadko-demokratska koalicija, pisao je dr Jo-vanovii, samo je jedan pokulaj da oduvaju svoju snagu dvestranke koje su do5le do vrhunca svoje mggi i koje sadasamo mogu da gube. To ne predstavlja nikakvu novu i zdra-vu ideju lioja bi posluZila kao poluga napretk4 a jo5 manje jeto tadka oslonca za kristalizaciju jednog novog pokreta masana celoj Sirini na3eg jugoslovenskog i balkanskog podrudja".Sworen "predanski front" predstavlja, prema miSljenju dr Jo-vanoviia, "poslednju odbranbenu liniju" u cilju etsploatacijenezadovoljiwa predanskih lrajeva protiv centralizma, ali je inesposoban da kanali5e "odaj masa i revolt siromalnih radnihmasa protiv kolonizatonkog kapitala, obesnog militarizma inespoiobnog lidnog teZima". Pokazujuii razumevanjg 31 kg-plja uperena protiv Srbije onih koji se oseiaju opljadkani,ialoearani u nnacionalnu drZavu" - on ustaje protiv vodeielidnosti nove koalicije, Svetozara Pribiieviia, "koji je sve u

,W

Beograd doveo, i ubio sve Sto nije htelo da se centralizuje",kao-i protiv toga da se "cela Srbija i svi Srbijanci okrivljujuza de posledice centralizma". Pribiieviia kvalifikuje kao dove-ka koji se hvata za slamku i "davi se u svojoj nemoii da budene5to viSe od pokrajinskog politidara". Smara da Radii iPribiievii mogu zajedno drZati Fkvatsku, deo Srema i Vo-jvodinu, Bosnu i Dalmaciju "u predanskoj zabludi kao 5to suih do sada drZali u .zabludi hrvatskoj i anrihrvatskoj", da jesada llpometnja predanska" zamenila "pometnju naCionalis-tid.fu". Devet- godina se nije moglo doii do re5avanjadrZavnog, socijalnog i ekonomskog problemazbog "srpsko-hrvatskog nacionalizma", a zbog "lalne parole predaniwa isrbijanswa" - pravi posao ie biti oteZan i dalje. Zato se drJovanovii ne zalale za "predanski front", nbgo za "frontrada",^radnog naroda cele zemlje, bio to Flrvat, Srbin, Buga-rin ili Slovenacl.

T:aieci smenjivanje starih politidar4 dolazak novih lju-di, Skolovanih i neoptereienih partijskim nazorima, dr jo-vanovii se Zestoko obruSava na nosioce reZima, upuiujuiiistowemeno kritiku i hrvatskim i slovenadkim politidarima?9gg prlnv?141jq centralistidkog uredjenja i vodeie uloge Sr-bijanaca. U dlanku "Kao nasulni hleb", podvukao je potreburanijanj.a levidarskog pokreta i stvarn-e opozicij-e reZimu,lorynciji i.nSrilj.u,ponavljajuii da je potreban dohzak novihlju$ u politiku i primenjivanje sawemenih metoda upravl-janja zemljorrP. U dlanku "Odlaze starci", napisanom ne-pogrq{no nakon smrti Nikole Paiiia, pisao je, da je sa njim,(a Pa5iia je smatrao "najveiim" medju ljudima starog doba),g re$jl leglo "ditavo jedno pokoljenje, jedan mentaliret, je-dan duh", pokoljenje koje je na wojimpledima imelo politidiuslobodu i ostvarilo ujedinjenje ("kakvo-takvo") Srbai JuZnihSlovena. U Paliievom odlaiku izLivota i poiitike video jenestajanje sye.g? onoga Sto obeleZava radikalizam: Srbija i!.p stvo, p olitidko-p artij ski p arlamentari zam, v er a u S vetuRusiju, itd. Na njihovo mestb dolaze novi ljudi koji, "mesto'm

2 nn, t.xlt tgz6.

303342

kulturne organizacije", da on "ve5to kombinuje nedovoljnougasao plamen nacionalizma", gradeii na njemu {oju lglta-cionu slavu. Pribiievii "dobija skoro iskljudivo Srbe-predane". Da bi se tome stalo na put, Jovanovii smatra da upredanske krajeve treba, "bez dvoumljenja", ubaciti paroluievizije Ustava nabazi federalizma, 5to je oswarljivo samouz stvarnu vladu radnog naroda, a 5to ne mogu oswaritigradjanske stranker.- -

Od fuajal9/7. godine, painju dr Dragoljuba Jovanoviiazaokupljaju nastali o5tri i sve nepredvidljivi sukobi izmedj.uraznih politidkih stranaka, swaranje novih partijskih formaci-ja i koalicija, Sto se sve neposredno odraZavalo na srpsko-hrvatske odnose. U tom smislu on je dao svoje vidjenjeSeljadke demokratske koalicije (SDK), koalicije dvejupolitidkih stranaka van Srbije - Fkvatske seljadke i.paryo9-ialne demolaatske - na dijem delu su stajala dva dojudera5njaljuta protivnika: Stjepan Radii i Svetozar Pribiievii. U sa-gledavanju znatajaformiranja te koalicije, drJovanovii j9, uiekstu "Ka pravom frontu",

'tzr:a:ro nevericu u iskrenost rajed-

nidkog, tzv. "predanskog fronta" protiv Beograda, ove dvestranke. "Seljadko-demokratska koalicija, pisao je dr Jo-vanovii, samo je jedan pokulaj da oduvaju svoju snagu dvestranke koje su do5le do vrhunca svoje mggi i koje sadasamo mogu da gube. To ne predstavlja nikakvu novu i zdra-vu ideju lioja bi posluZila kao poluga napretk4 a jo5 manje jeto tadka oslonca za kristalizaciju jednog novog pokreta masana celoj Sirini na3eg jugoslovenskog i balkanskog podrudja".Sworen "predanski front" predstavlja, prema miSljenju dr Jo-vanoviia, "poslednju odbranbenu liniju" u cilju etsploatacijenezadovoljiwa predanskih lrajeva protiv centralizma, ali je inesposoban da kanali5e "odaj masa i revolt siromalnih radnihmasa protiv kolonizatonkog kapitala, obesnog militarizma inespoiobnog lidnog teZima". Pokazujuii razumevanjg 31 kg-plja uperena protiv Srbije onih koji se oseiaju opljadkani,ialoearani u nnacionalnu drZavu" - on ustaje protiv vodeielidnosti nove koalicije, Svetozara Pribiieviia, "koji je sve u

,W

Beograd doveo, i ubio sve Sto nije htelo da se centralizuje",kao-i protiv toga da se "cela Srbija i svi Srbijanci okrivljujuza de posledice centralizma". Pribiieviia kvalifikuje kao dove-ka koji se hvata za slamku i "davi se u svojoj nemoii da budene5to viSe od pokrajinskog politidara". Smara da Radii iPribiievii mogu zajedno drZati Fkvatsku, deo Srema i Vo-jvodinu, Bosnu i Dalmaciju "u predanskoj zabludi kao 5to suih do sada drZali u .zabludi hrvatskoj i anrihrvatskoj", da jesada llpometnja predanska" zamenila "pometnju naCionalis-tid.fu". Devet- godina se nije moglo doii do re5avanjadrZavnog, socijalnog i ekonomskog problemazbog "srpsko-hrvatskog nacionalizma", a zbog "lalne parole predaniwa isrbijanswa" - pravi posao ie biti oteZan i dalje. Zato se drJovanovii ne zalale za "predanski front", nbgo za "frontrada",^radnog naroda cele zemlje, bio to Flrvat, Srbin, Buga-rin ili Slovenacl.

T:aieci smenjivanje starih politidar4 dolazak novih lju-di, Skolovanih i neoptereienih partijskim nazorima, dr jo-vanovii se Zestoko obruSava na nosioce reZima, upuiujuiiistowemeno kritiku i hrvatskim i slovenadkim politidarima?9gg prlnv?141jq centralistidkog uredjenja i vodeie uloge Sr-bijanaca. U dlanku "Kao nasulni hleb", podvukao je potreburanijanj.a levidarskog pokreta i stvarn-e opozicij-e reZimu,lorynciji i.nSrilj.u,ponavljajuii da je potreban dohzak novihlju$ u politiku i primenjivanje sawemenih metoda upravl-janja zemljorrP. U dlanku "Odlaze starci", napisanom ne-pogrq{no nakon smrti Nikole Paiiia, pisao je, da je sa njim,(a Pa5iia je smatrao "najveiim" medju ljudima starog doba),g re$jl leglo "ditavo jedno pokoljenje, jedan mentaliret, je-dan duh", pokoljenje koje je na wojimpledima imelo politidiuslobodu i ostvarilo ujedinjenje ("kakvo-takvo") Srbai JuZnihSlovena. U Paliievom odlaiku izLivota i poiitike video jenestajanje sye.g? onoga Sto obeleZava radikalizam: Srbija i!.p stvo, p olitidko-p artij ski p arlamentari zam, v er a u S vetuRusiju, itd. Na njihovo mestb dolaze novi ljudi koji, "mesto'm

2 nn, t.xlt tgz6.

303342

nacionalnog" stavljaju "socijalni idealizam", mesto Srbije iSrpswa, istidu slobodnu federaciju balkanskih natoda"r. LJdlanku "Jasan stav", zalaile se za decentralizaciju drZavne up-reve, za Siroke samoupmve "zafrvot sposobnih oblasti pre-ma stupnju njihove razvijenosti", tj. protiv centralizma I'kojiumrwljuje privredu, pljadka pokrajine i ko6i ceo drZavni Ziv-ottt2.

O5tro kritikujuii vodeie potitidke strukture, koje nisusposobne da zemlju izvedu iz politidke i ekonomske krize, drJovanovii je posebnu paZnju posveiivao relavanju nagomi-lanih prctivurednosti i sukoba, veiem razumevanju zahtevahrvatske strane za muppravno#u u wim domenima drZavnogi priwednog Zivota i potrebi izjednadavanja u pravima svihsastavnih delova zemlje i svih naroda u njoj. U tom smislu,karakteristidan je njegov zahtev za normalizacijom opStegekonomskog Zivota, za ita su, prema njegovom mi5ljenju,potrebne tri swari: prvo - podela drZavg-na polcrajine,."kojedine posebne ekonomske celine" sa 5to Sirom autonomijom u" adminisffativnom, prosvetnom, saobraiajnom i socij alno-ekonomskom pogledu"; drugo - smanjivanje budZeta "uki-danjem centralizrna i danaSnjeg partijskog Parlamenta" i, Fei_e- poveianje raspolofivog kapitala za potreh in{gsrije i zeq!-joradnje, privladenjem stranog kapiala ili zakljud.ivanjgm yegih2ajmova.-Radi oswarenja tog programa treba preurediti dria-vu, ali to ne mogu uraditi posojece politidke strukture, negoto moZe da se izvede "samo pod udarom velikih nevolja kaoSto su bili nesreini rat ili revolucija", jer su vodeii politidari,narodito Srbijanci, "odvi5e zabrazdrli u centralizam" i "nes-posobni su za pravu autonomistidku ili federalistidku poli-tiku"3.

U znadajnom tekstu "eas Srbije", objavljgnom u beo-gradskorn vedernjem listu "Novosti", 27.lll 1928. godine,

rFJd ,16.xll1925.2Rd,z.f l ,1927.t Rd i slika, Beograd, septembar, 1926., s145. Ctana* : "Tri su

leka za priwednu krizu: decentalizaciia drZave, smanjenje budZeta,uvodjenje stranog kapitala".

dr Jovanovii se laitidki osvrnuo na poloZaj Srbije posle devetgodina zajednidkog Livota Srba i Hrvata u jednojdrZavi, naodnos srpski_h i hrvatskih politidara prema zajednici jugoslov-enskih naroda, na uzroke postojeiih oltrih unutra5njili borbiu politidkom Zivotu drZave. Pisao je: "Sirota Srbija! Svi su seolcomili na nju. Jedni je napadaju, dnrgi je brane. I ne znadovgk zbogiegaviSe da je iali: zbgovakvih napada ili zbogovakve odbrane. Sve su odi uprte u Srbiju, kao prvih danaiza primirja. Onda joj se sve verovalo; sada joj se ne verujeni5ta. Onda su je svi hvalili; danas je svi ruZe. Onda je onabila zasluZna za sve; sada je za sve kriva. Njeni najveii him-nopgyci Qqnas joj okreiu ledja, napadaju je besomudno.Pribiievii Svetozar, kome onda ne UeIe nitaO dosta donese-no u Beograd, sad bi iz njega sve izneo".Traleti uzroktakvog odnosa i pitajuii se u demu je swar, "ko laZe i kadaLale", pr-e deyel godina ili danas, dr Jovanovii nalazi odgo-vor u poloZlju Srbrje prema drZavi, njenim zaslugama i krivi-cama, kao i krivicama politidara iz Fkvatske i Slovenije zastanje u zemlji. On zamera "predanskim" politidarima prihva-tanje cen_tralizma, Paiiia, drZavorvorswa-gu5enje opoZicionepot" u -!rbijl, dono5enje antidemolratskih zakona, poliridkukratkovidost i prepu5tanje drZavnih poslova srpskim radikal-iq?., tj. onima koji "ne mogu usp-e5no upravljati novom,velikom i poluewopskom drZavom'-od l2,5-miliona stanovni-ka, kada su navikli da upravljaju zemljom d.2,5 ili 4 mil-iona. STatrajuii da "predanski" politid-ari koji su se jednom"prevarili", nemaju prava da se varaju danas="na radun nar-9dL9 \oZg",jgr su morali znari da "Jugoslavija nije isto Sto i$rbija", da "dizmu dedaka od dvanaest goaind ne iroZe nositidovek od dvadeset Sest, da ovdar ne moZe predavati u gimna-ziji i da palanadki dorbadZija ne moie biti ministar nlrodneprivrede". Krivio je i Radiia i Koroleca za prihvatanje cen-tralizma, zbog dega ne mogu da se bore.piotiv rclima, jernisu ni naivni niti neznalice, nego iskoriSiavaju srbijanskepolitidare da bi se domogli miniitarskih poloZija u "ielikojJugoslaviji" i bacali krivice zbog lo5eg stanja i gazdovanjadrZavnim poslovima na Srbiju i njen narod. Braneii srpsicinarod od optuZbi za telko stanje unutra5njih medjunacionalnih

304 305

nacionalnog" stavljaju "socijalni idealizam", mesto Srbije iSrpswa, istidu slobodnu federaciju balkanskih natoda"r. LJdlanku "Jasan stav", zalaile se za decentralizaciju drZavne up-reve, za Siroke samoupmve "zafrvot sposobnih oblasti pre-ma stupnju njihove razvijenosti", tj. protiv centralizma I'kojiumrwljuje privredu, pljadka pokrajine i ko6i ceo drZavni Ziv-ottt2.

O5tro kritikujuii vodeie potitidke strukture, koje nisusposobne da zemlju izvedu iz politidke i ekonomske krize, drJovanovii je posebnu paZnju posveiivao relavanju nagomi-lanih prctivurednosti i sukoba, veiem razumevanju zahtevahrvatske strane za muppravno#u u wim domenima drZavnogi priwednog Zivota i potrebi izjednadavanja u pravima svihsastavnih delova zemlje i svih naroda u njoj. U tom smislu,karakteristidan je njegov zahtev za normalizacijom opStegekonomskog Zivota, za ita su, prema njegovom mi5ljenju,potrebne tri swari: prvo - podela drZavg-na polcrajine,."kojedine posebne ekonomske celine" sa 5to Sirom autonomijom u" adminisffativnom, prosvetnom, saobraiajnom i socij alno-ekonomskom pogledu"; drugo - smanjivanje budZeta "uki-danjem centralizrna i danaSnjeg partijskog Parlamenta" i, Fei_e- poveianje raspolofivog kapitala za potreh in{gsrije i zeq!-joradnje, privladenjem stranog kapiala ili zakljud.ivanjgm yegih2ajmova.-Radi oswarenja tog programa treba preurediti dria-vu, ali to ne mogu uraditi posojece politidke strukture, negoto moZe da se izvede "samo pod udarom velikih nevolja kaoSto su bili nesreini rat ili revolucija", jer su vodeii politidari,narodito Srbijanci, "odvi5e zabrazdrli u centralizam" i "nes-posobni su za pravu autonomistidku ili federalistidku poli-tiku"3.

U znadajnom tekstu "eas Srbije", objavljgnom u beo-gradskorn vedernjem listu "Novosti", 27.lll 1928. godine,

rFJd ,16.xll1925.2Rd,z.f l ,1927.t Rd i slika, Beograd, septembar, 1926., s145. Ctana* : "Tri su

leka za priwednu krizu: decentalizaciia drZave, smanjenje budZeta,uvodjenje stranog kapitala".

dr Jovanovii se laitidki osvrnuo na poloZaj Srbije posle devetgodina zajednidkog Livota Srba i Hrvata u jednojdrZavi, naodnos srpski_h i hrvatskih politidara prema zajednici jugoslov-enskih naroda, na uzroke postojeiih oltrih unutra5njili borbiu politidkom Zivotu drZave. Pisao je: "Sirota Srbija! Svi su seolcomili na nju. Jedni je napadaju, dnrgi je brane. I ne znadovgk zbogiegaviSe da je iali: zbgovakvih napada ili zbogovakve odbrane. Sve su odi uprte u Srbiju, kao prvih danaiza primirja. Onda joj se sve verovalo; sada joj se ne verujeni5ta. Onda su je svi hvalili; danas je svi ruZe. Onda je onabila zasluZna za sve; sada je za sve kriva. Njeni najveii him-nopgyci Qqnas joj okreiu ledja, napadaju je besomudno.Pribiievii Svetozar, kome onda ne UeIe nitaO dosta donese-no u Beograd, sad bi iz njega sve izneo".Traleti uzroktakvog odnosa i pitajuii se u demu je swar, "ko laZe i kadaLale", pr-e deyel godina ili danas, dr Jovanovii nalazi odgo-vor u poloZlju Srbrje prema drZavi, njenim zaslugama i krivi-cama, kao i krivicama politidara iz Fkvatske i Slovenije zastanje u zemlji. On zamera "predanskim" politidarima prihva-tanje cen_tralizma, Paiiia, drZavorvorswa-gu5enje opoZicionepot" u -!rbijl, dono5enje antidemolratskih zakona, poliridkukratkovidost i prepu5tanje drZavnih poslova srpskim radikal-iq?., tj. onima koji "ne mogu usp-e5no upravljati novom,velikom i poluewopskom drZavom'-od l2,5-miliona stanovni-ka, kada su navikli da upravljaju zemljom d.2,5 ili 4 mil-iona. STatrajuii da "predanski" politid-ari koji su se jednom"prevarili", nemaju prava da se varaju danas="na radun nar-9dL9 \oZg",jgr su morali znari da "Jugoslavija nije isto Sto i$rbija", da "dizmu dedaka od dvanaest goaind ne iroZe nositidovek od dvadeset Sest, da ovdar ne moZe predavati u gimna-ziji i da palanadki dorbadZija ne moie biti ministar nlrodneprivrede". Krivio je i Radiia i Koroleca za prihvatanje cen-tralizma, zbog dega ne mogu da se bore.piotiv rclima, jernisu ni naivni niti neznalice, nego iskoriSiavaju srbijanskepolitidare da bi se domogli miniitarskih poloZija u "ielikojJugoslaviji" i bacali krivice zbog lo5eg stanja i gazdovanjadrZavnim poslovima na Srbiju i njen narod. Braneii srpsicinarod od optuZbi za telko stanje unutra5njih medjunacionalnih

304 305

odnosa, dr Jovanovii je pisao da ni taj narod nije sreian unovoj drZavi, mada je prolivao lcru za nju, jel je Srbija ekon-omslii zavisna, "duZna i ruZna", i deka nove ljude, programe imetode; "prebira i probira" svoje vodje, ne veruje nikom,mada glasa za radikale, i "kada kucne odsudan das", kada senadju npravi ljudi", Srbija ie opet "progovoriti"t.-

Kada je 2A.juna 1928. godine u Narodnoj skup5tiniradikalski poslanik PuniSa Radii ubio hrvatske narodn_e po-slanike Pavla Radiia i Djuru Basarideka, a te5ko ranio Stjep-ana Radiia,koji je podlegao ranama 8. avgusta te godine, drDragoljub Jovanovii je u tom lcrvavom dinu video obradunsa vodjom hrvatskog seljadkog pokreta onih.koji su ga na-padali u srpskoj Stampi, swarajuii psihozu mrZnje.premq nj9-mu i hrvatikom narodu. Odavao im je posebnu po5tu i slavioih je kao fue, uporedo sa Aleksandrom Stambolijskim'z.-

Dr Dragoljub Jovanovii je bio jedan od inicijatora iautora veoma znadajnog dokumenta, koji, naZalost, nije ni-kad bio objavljen, a predstavljao je stav srpskih progresivnihintelektualaca prema uzrocima i znadaju ragidnih dogadjaja uNarodnoj skupltini. Delove tog dokumenta naveo je u svo-jim "Politidkim uspomenama", nazvav5i ga "Manifest slo--Uoanin

Srbijanaca". U njemu, a moZemo sa sigurno5iu tw-diti da je to i stanovi5te samog Jovanoviia, okrilljene su syevlade lioje su se izmenjale na kormilu zemlje od ujedinjenja."Mi oseCamo - stajalo je u dokumentu - svu teZinu situacije ipredvidjamo da ie neuvidjavnost, nesposobnost, sebidnost inaduvenost srbijanskih vodeiih krugova dovesti u pitanjesamu drZavnu zajednicu Srba i llrvata. U interesu je i Srba ilkvata da ta zajednica ne samo ostane, nego i da se 5to pre

1 Novosfi , Beograd, 27 .III1928. Chnak je u celini prestampan ubr. 57 lista Rd od l. IV 1928. hema "Politidkim uspomenama" drDragoljuba Jovanovida, ovaj dlanak je napisan u cilju da se sa Srbijeskine "odgovomost za zlakoia su vei udinjena i koja su se spremala",da pred javnost iznese "odgovornost Srbije". Tekst je pripremao za

beogradsku Politiku, istovremeno sa otvorenirn pismom Milanu

Gavrilovidu, koje nikad nije objavljeno.2 Sire vidi, NadeZda Jovanovid, n.d., s. 3079'3082.

pro5iri slobodnim prilaZenjem bugarskog naroda. A ona semoi,e odrZati i proiiriti samo ako svi oni slobodno na topristanu i ako budu ravnopravno udeswovali u izgradjivanjuzajednidkog drZavnog uredjenja. Da u docnijem Zivotu ne bido5lo do prevlasti pokrajina, naroda nad narodom, smatramoda nalu driavu teba urediti na federalistiikoj osnovi , poslobodno izralenoj Zelji Srba, Flrvata i Slovenaca, kasnije iBugar.a. Za sva sporna pitanja i za sve sporne teritorije traZi-mo primenu prava samoopredeljenja putem slobodnog plebi-scita". Podvudeno je da Hrvati "nisu ravnopravno i slobodnoudeswovali u uredjenju i vodjenju ove drLave", da su oni"punoletan i kulturan narod koji ima pravo na samoopre-deljenje i samoupravu" i da "bez njihovog slobodnog pristan-ka i bez njihove dragovoljne i pune saradnje ova se drZava nemoZe odrZati i razvijati". Istovremeno, hrvatskom vodjswu s'ezarflerada vodi nedoslednu i neodludnu politiku, koja je dalamaha "ramim nepozvanim posrednicima izrnedju Srde i Fk-vatske", a njihova saradnja sa "najgorim reZimima u Beo-gradu", omoguiila je da se ti reXmi odrZavaju na vlastit.

Od tih junskih dana 1928. godine, pa sve do podetkaDrugog svetskog rata, dr Dragoljub Jovanovii se odludno iotvoreno zalagao za re5avanje srpsko-hrvatskih i drugih med-junacionalnih odnosa putem preuredjenja jugoslovenskedrZave demokratskim putem, uz odbacivanje centralizma inasilja, u drZavu sa Sirokim samoupravama. U toj, treioj fazisagledavanja tih odnosa, dr Jovanovii se nije ogranidavao nakritiku reZima i postojeieg drZavnog uredjenja, nego je davaoi konkretne predloge za njegovu izmenu. Nije bez znatalaistaii da je dao i kritidku analizu "zvanidnog jugoslovenswa".Nije vi5e insistirao na "narodnom jedinswu", nego se zala-gao zapolpunu narodnu samoupravu i sporazumno relavanjesvih problema zajednidkog Zivota Srba i Hrvata. Svoje po-glede na relavanje slpsko-hrvatskih odnosa i preuredjenjedrZave, idofio je u nekoliko znadajnih dokumenatapodetkom30-tih godina, koji predstavljaju i programska dokumentat.djo@ma Saveza zemljoradnika Sr-

I "Politidke uspomene", Knj. II, s. 105-106.

306 307

odnosa, dr Jovanovii je pisao da ni taj narod nije sreian unovoj drZavi, mada je prolivao lcru za nju, jel je Srbija ekon-omslii zavisna, "duZna i ruZna", i deka nove ljude, programe imetode; "prebira i probira" svoje vodje, ne veruje nikom,mada glasa za radikale, i "kada kucne odsudan das", kada senadju npravi ljudi", Srbija ie opet "progovoriti"t.-

Kada je 2A.juna 1928. godine u Narodnoj skup5tiniradikalski poslanik PuniSa Radii ubio hrvatske narodn_e po-slanike Pavla Radiia i Djuru Basarideka, a te5ko ranio Stjep-ana Radiia,koji je podlegao ranama 8. avgusta te godine, drDragoljub Jovanovii je u tom lcrvavom dinu video obradunsa vodjom hrvatskog seljadkog pokreta onih.koji su ga na-padali u srpskoj Stampi, swarajuii psihozu mrZnje.premq nj9-mu i hrvatikom narodu. Odavao im je posebnu po5tu i slavioih je kao fue, uporedo sa Aleksandrom Stambolijskim'z.-

Dr Dragoljub Jovanovii je bio jedan od inicijatora iautora veoma znadajnog dokumenta, koji, naZalost, nije ni-kad bio objavljen, a predstavljao je stav srpskih progresivnihintelektualaca prema uzrocima i znadaju ragidnih dogadjaja uNarodnoj skupltini. Delove tog dokumenta naveo je u svo-jim "Politidkim uspomenama", nazvav5i ga "Manifest slo--Uoanin

Srbijanaca". U njemu, a moZemo sa sigurno5iu tw-diti da je to i stanovi5te samog Jovanoviia, okrilljene su syevlade lioje su se izmenjale na kormilu zemlje od ujedinjenja."Mi oseCamo - stajalo je u dokumentu - svu teZinu situacije ipredvidjamo da ie neuvidjavnost, nesposobnost, sebidnost inaduvenost srbijanskih vodeiih krugova dovesti u pitanjesamu drZavnu zajednicu Srba i llrvata. U interesu je i Srba ilkvata da ta zajednica ne samo ostane, nego i da se 5to pre

1 Novosfi , Beograd, 27 .III1928. Chnak je u celini prestampan ubr. 57 lista Rd od l. IV 1928. hema "Politidkim uspomenama" drDragoljuba Jovanovida, ovaj dlanak je napisan u cilju da se sa Srbijeskine "odgovomost za zlakoia su vei udinjena i koja su se spremala",da pred javnost iznese "odgovornost Srbije". Tekst je pripremao za

beogradsku Politiku, istovremeno sa otvorenirn pismom Milanu

Gavrilovidu, koje nikad nije objavljeno.2 Sire vidi, NadeZda Jovanovid, n.d., s. 3079'3082.

pro5iri slobodnim prilaZenjem bugarskog naroda. A ona semoi,e odrZati i proiiriti samo ako svi oni slobodno na topristanu i ako budu ravnopravno udeswovali u izgradjivanjuzajednidkog drZavnog uredjenja. Da u docnijem Zivotu ne bido5lo do prevlasti pokrajina, naroda nad narodom, smatramoda nalu driavu teba urediti na federalistiikoj osnovi , poslobodno izralenoj Zelji Srba, Flrvata i Slovenaca, kasnije iBugar.a. Za sva sporna pitanja i za sve sporne teritorije traZi-mo primenu prava samoopredeljenja putem slobodnog plebi-scita". Podvudeno je da Hrvati "nisu ravnopravno i slobodnoudeswovali u uredjenju i vodjenju ove drLave", da su oni"punoletan i kulturan narod koji ima pravo na samoopre-deljenje i samoupravu" i da "bez njihovog slobodnog pristan-ka i bez njihove dragovoljne i pune saradnje ova se drZava nemoZe odrZati i razvijati". Istovremeno, hrvatskom vodjswu s'ezarflerada vodi nedoslednu i neodludnu politiku, koja je dalamaha "ramim nepozvanim posrednicima izrnedju Srde i Fk-vatske", a njihova saradnja sa "najgorim reZimima u Beo-gradu", omoguiila je da se ti reXmi odrZavaju na vlastit.

Od tih junskih dana 1928. godine, pa sve do podetkaDrugog svetskog rata, dr Dragoljub Jovanovii se odludno iotvoreno zalagao za re5avanje srpsko-hrvatskih i drugih med-junacionalnih odnosa putem preuredjenja jugoslovenskedrZave demokratskim putem, uz odbacivanje centralizma inasilja, u drZavu sa Sirokim samoupravama. U toj, treioj fazisagledavanja tih odnosa, dr Jovanovii se nije ogranidavao nakritiku reZima i postojeieg drZavnog uredjenja, nego je davaoi konkretne predloge za njegovu izmenu. Nije bez znatalaistaii da je dao i kritidku analizu "zvanidnog jugoslovenswa".Nije vi5e insistirao na "narodnom jedinswu", nego se zala-gao zapolpunu narodnu samoupravu i sporazumno relavanjesvih problema zajednidkog Zivota Srba i Hrvata. Svoje po-glede na relavanje slpsko-hrvatskih odnosa i preuredjenjedrZave, idofio je u nekoliko znadajnih dokumenatapodetkom30-tih godina, koji predstavljaju i programska dokumentat.djo@ma Saveza zemljoradnika Sr-

I "Politidke uspomene", Knj. II, s. 105-106.

306 307

bije. Novembra 1931. godine, Jovanovii je napisao tekstprograma-platforme od 16 tadaka, u kojima je ocrtao zadatkelevice u politidkoj borbi i na ekonomsko-socijalnom polju ucilj u preob raLaja j u gosloven skog dru Swa na demokratskimosnovama. U tadki 6. ove platforme koja se Sirila kao Sapi-rografisan ilegalan letak, zapisao je da ta borba prvih godina"mora biti vi5e politidka nego ekonorqska", a pre politidkih,u prvi planizlaze verska i nacionalna pitanja. Pre zajednidkeborbe za politidke slobode i poboljSanje ekonomskog poloZa-ja selja5wa treba dopustiti da "Flrvati traZe re5enje svog na-cionalnog pitanja", kako su ga reiili Srbi, i da se drlava"mora urediti tako da se Hrvati i Slovenci zadovolje kaoposebne nacionalne grupe". TraZio je sporazum sa Hrvatimapreko dr Madeka i HSS, ukidanje zvanidnog jugoslovenswa iSirenja Srpswa'. Podvladeii u tadki 15. da federalistidko ure-djenje drZave "mora biti na osnovi narodnosti, tako da F{r-vati, ako Zele, imaju samo jedno nacionalno podrudje, kao iSlovenci", zahtevao je da na svojim podrudjima imaju ono,5to su imali i u Austro-Ugankoj. Posebno je nagla5avao dafederativna driava "mora biti demokratski organizovana", tj.da ima "sve ustanove modemih demokratijauZapadnoj Ewo-pi" (tadka 16.)'?

Da bi objasnio svoje stanovi5te o potrebi,,sklapanjasporazuma izmedju srpskog i hrvatskog naroda u jedinswenojdrZavnoj zajednici, demokratskim putem i na dobrovoljnjmnud"li@ovii je napisao broiuru "Sta

1 Pisao je, potkrepljujudi svoju misao : "Srpski Sveti Savanametnut je svima Skolama u zemlji; srpska komanda u vojsci; do predve godine, zajednidka vojska sluZila je pod srpskom zaslavom, a idanasje sva u srpskoj uniformi; Pravoslavna crkvaje dobila ustav, pokome je njena zvanidna zastava srpska robojka. Da i ne govorimo otome da je laalj Srbin, kao i glavni ministri, i sve Sto je odludujuie ufinansijama, diplomatiji i administraciji". ("Politidke uspomene", Krj.I I , s.215)

2 U celini je tekst dokumenta dat u drugoj knjizi "Politidkihuspomena", s.214-215.

,,f'

e\.

f t r

nas ko5ta svadja sa Fkvatima?"' [I njoj se kratko osvrnuo narazvoj politidkih prilika i na odnos vladajuieg relimapremaS tj epanu R adiiu pre u spostavlj anj a diktatorskog reZima.. S,aogordenjem je pisao da su za sva zla i nedaie, dinovnici,poslanici i trgovci krivili Radiia i Hrvate koji, po njima,"podrivaju i ru5e drZavu"; Zele da "potamane sve Srbe"; irwdili da je Radii "plaien od inostranstva", pozivajuii srpskeseljake "da drZavu spasu od Radiia i da saduvaju ugroZenosrpstvo". Pored drugih tekstova u kojima je osudio krvavidin Puni5e Radiia u Narodnoj skupltini, u ovom tekstu je tajdin okarakterisao kao akt usmeren protiv Fkvata i moguinos-ti swaranja jedinswene seljadke stranke u Jugoslaviji, koji supripremili "velikosrbi, silnici i derikoZe, kapitalisti i milita-risti", kao Sto su slidni njima, u Bugarskoj, ubili AleksandraStambolijskog. Uklanjanjem Radiia priprernljen je teren zaSestojanuarsku diktaturu 1929. godine.

Jovanovii wrdi da "nije istina da su Flrvati protiv na5ezajednidke drZave", ali, "po5to njome upravljaju veiinom Sr-bijanci", izgleda kao da "srpski narod Zeli da pritiskuje IIr-vate i da ih smatra za gradlane drugog reda"; da su Srbi"povla5ieni i da je njima lakle i bolje, pa zato trpe i laZnudemokratiju i diktaturu". On je odludno odbijao takvo mi5ljen-je. "Srbima je laZno predstavljen odnos izmedju nas i Flrvata,narodito su lagali da Fkvati neie ovu drZavu i da hoie da jerasture i potdine. Hrvatima pak, izgleda da Srbi hoie da ihzaja5u i potdine, iako Hrvati plaiaju poreg, sluZe vojsku inose sve javne terete kao i Srbi". On pita: "Sta bi Srbi, Sta biSrbijanci radili kad bi sve najvaZnije poloZaje u zajednidkojdrZavi zauzimali Hrvati?" Njegov odgovor je da bi oni "sig-urno digli bunu". Razlikujuii srpski narod od njegovih up-ravljada koji su odgovorni za prevaru i optuZivanje Fkvata, drDragoljub Jovanovii upuiuje laitiku i onim hwaskim politida-rima koji su prihvatili sluZenje reZimu, ne predstavljajuii praveint.t r" h*u$kog n*du, re za vreme diktature "sluZe Peri

I Prema kazivanju dr Dragoljuba Jovanoviia, podsticaj za ovubro5uru je dao Vasa Srzentid - Gluvi, koji je organizovao njenoSapirografi sanje. ("Politidke uspomene", Knj. II, s.Z'A.\

308 309

bije. Novembra 1931. godine, Jovanovii je napisao tekstprograma-platforme od 16 tadaka, u kojima je ocrtao zadatkelevice u politidkoj borbi i na ekonomsko-socijalnom polju ucilj u preob raLaja j u gosloven skog dru Swa na demokratskimosnovama. U tadki 6. ove platforme koja se Sirila kao Sapi-rografisan ilegalan letak, zapisao je da ta borba prvih godina"mora biti vi5e politidka nego ekonorqska", a pre politidkih,u prvi planizlaze verska i nacionalna pitanja. Pre zajednidkeborbe za politidke slobode i poboljSanje ekonomskog poloZa-ja selja5wa treba dopustiti da "Flrvati traZe re5enje svog na-cionalnog pitanja", kako su ga reiili Srbi, i da se drlava"mora urediti tako da se Hrvati i Slovenci zadovolje kaoposebne nacionalne grupe". TraZio je sporazum sa Hrvatimapreko dr Madeka i HSS, ukidanje zvanidnog jugoslovenswa iSirenja Srpswa'. Podvladeii u tadki 15. da federalistidko ure-djenje drZave "mora biti na osnovi narodnosti, tako da F{r-vati, ako Zele, imaju samo jedno nacionalno podrudje, kao iSlovenci", zahtevao je da na svojim podrudjima imaju ono,5to su imali i u Austro-Ugankoj. Posebno je nagla5avao dafederativna driava "mora biti demokratski organizovana", tj.da ima "sve ustanove modemih demokratijauZapadnoj Ewo-pi" (tadka 16.)'?

Da bi objasnio svoje stanovi5te o potrebi,,sklapanjasporazuma izmedju srpskog i hrvatskog naroda u jedinswenojdrZavnoj zajednici, demokratskim putem i na dobrovoljnjmnud"li@ovii je napisao broiuru "Sta

1 Pisao je, potkrepljujudi svoju misao : "Srpski Sveti Savanametnut je svima Skolama u zemlji; srpska komanda u vojsci; do predve godine, zajednidka vojska sluZila je pod srpskom zaslavom, a idanasje sva u srpskoj uniformi; Pravoslavna crkvaje dobila ustav, pokome je njena zvanidna zastava srpska robojka. Da i ne govorimo otome da je laalj Srbin, kao i glavni ministri, i sve Sto je odludujuie ufinansijama, diplomatiji i administraciji". ("Politidke uspomene", Krj.I I , s.215)

2 U celini je tekst dokumenta dat u drugoj knjizi "Politidkihuspomena", s.214-215.

,,f'

e\.

f t r

nas ko5ta svadja sa Fkvatima?"' [I njoj se kratko osvrnuo narazvoj politidkih prilika i na odnos vladajuieg relimapremaS tj epanu R adiiu pre u spostavlj anj a diktatorskog reZima.. S,aogordenjem je pisao da su za sva zla i nedaie, dinovnici,poslanici i trgovci krivili Radiia i Hrvate koji, po njima,"podrivaju i ru5e drZavu"; Zele da "potamane sve Srbe"; irwdili da je Radii "plaien od inostranstva", pozivajuii srpskeseljake "da drZavu spasu od Radiia i da saduvaju ugroZenosrpstvo". Pored drugih tekstova u kojima je osudio krvavidin Puni5e Radiia u Narodnoj skupltini, u ovom tekstu je tajdin okarakterisao kao akt usmeren protiv Fkvata i moguinos-ti swaranja jedinswene seljadke stranke u Jugoslaviji, koji supripremili "velikosrbi, silnici i derikoZe, kapitalisti i milita-risti", kao Sto su slidni njima, u Bugarskoj, ubili AleksandraStambolijskog. Uklanjanjem Radiia priprernljen je teren zaSestojanuarsku diktaturu 1929. godine.

Jovanovii wrdi da "nije istina da su Flrvati protiv na5ezajednidke drZave", ali, "po5to njome upravljaju veiinom Sr-bijanci", izgleda kao da "srpski narod Zeli da pritiskuje IIr-vate i da ih smatra za gradlane drugog reda"; da su Srbi"povla5ieni i da je njima lakle i bolje, pa zato trpe i laZnudemokratiju i diktaturu". On je odludno odbijao takvo mi5ljen-je. "Srbima je laZno predstavljen odnos izmedju nas i Flrvata,narodito su lagali da Fkvati neie ovu drZavu i da hoie da jerasture i potdine. Hrvatima pak, izgleda da Srbi hoie da ihzaja5u i potdine, iako Hrvati plaiaju poreg, sluZe vojsku inose sve javne terete kao i Srbi". On pita: "Sta bi Srbi, Sta biSrbijanci radili kad bi sve najvaZnije poloZaje u zajednidkojdrZavi zauzimali Hrvati?" Njegov odgovor je da bi oni "sig-urno digli bunu". Razlikujuii srpski narod od njegovih up-ravljada koji su odgovorni za prevaru i optuZivanje Fkvata, drDragoljub Jovanovii upuiuje laitiku i onim hwaskim politida-rima koji su prihvatili sluZenje reZimu, ne predstavljajuii praveint.t r" h*u$kog n*du, re za vreme diktature "sluZe Peri

I Prema kazivanju dr Dragoljuba Jovanoviia, podsticaj za ovubro5uru je dao Vasa Srzentid - Gluvi, koji je organizovao njenoSapirografi sanje. ("Politidke uspomene", Knj. II, s.Z'A.\

308 309

Zivkoviiu i njegovom gazdi, zapaure i za gospodski Zivot".Medju njima navodi Svrljugu, Frange5a, Viloviia, Nikiia,Karla Kovadeviia, Jankr Bedekoviia. Oni su u Austro-Ugarskoj sluZili Austrijancima i Madjarima, gonili su Srbe inacionalne borce, a sada reZimu - sada su "Jugosloveni" sasrpskim ministrima u diktatorskoj vladi. Srpski seljak, piSeJovanovii, nema nikakve koristi od toga Sto je "hrvatskinarod pognrZen i unredjen",jerje najzaduZeniji i najoptereieni-ji porezima, tro5arinama i taksama. Beogradski i zagrebadkibankari su se "uortadili" i sloZili, a upravljadi "zavadjaju [Ir-vate i Srbe, seljadki narod u Srbiji i u predanskim krajevima,i tom svadjom se koriste da neprestano pljadkaju ortadki saonima koji su lizali pete Franji Josifu, a sada se klanjajuAleksandru Karadjordeviiu" i "dovode ovu zemlju do ivicepropasti". Pi5udi o tome da "po5teni Srbi, narodito Srbijanci"ne smeju vi5e da se zavode laZima o "drZavi u opasnosti" islu5aju klevete o hrvatskom narodu i njegovim vodjama, veimoraju da znaju da tkvati "ne smeju imati manje" od onoga5to su imali do ujedinjenja, on smatra da im treba dati "iz-vesnu samoupravu u vodjenju posebnih lokalnih i pokrajin-skih poslovu" T-ato je mislio da drZavu treba urediti drugdije,da bi svaki od naroda "bio na svome, da bude gospodar usvojoj kuii", tj. da Fkvati dobiju "narodnu samoupravu uzajednidkoj drzavi". Zahtevajuii federalno i samoupravno urc-djenje zemlje', smatrao je da bi ono obezbedilo da "braia"ostanu "pod istim krovom" i obradjuju "isto zajednidkopolj€", ali ne bi svi "jehizistog lonca" i ne bi "bnojali zaloga-je", te bi imali "dist radun i dugu ljubav". tkvati ne bi vi5eoptuZilnuli Stb" du ih pljudkuju, a Srbi ne bi optuZivali lkvate

I Samouprave bi se bavile poslovima koji nisu od opStegdrZavnog zna(aja (staranje o zdravlju, Skolama putevima, poljopriwedi,kulturnim i prosvetnim ustanovama), imale bi svoje sabore koji bidonosili zakone u saglasnosti sa zakonima za celu zemlju, izglasanim uzajednidkom parlamentu koji bi se birao opStim pravom glasa svihstanovnika Jugoslavije, a zajednidka vlada imala bi ministarstvaspoljnih poslova, vojske i mornarice, finansij4 saobradaja i unura5njihdela.

da podrivaju temelj drZave.I u dokumentu "Zadaci nove vlasti", dr Jovanovii je

konstatovao da su hegemonisti od podetka sprovodili "pot-ladenost hrvatskog naroda". Zahtevaoje preuredjenje drZave idavao konkretne predloge za relavanje pitanja poslova zajet-nidke vlade i samoupravnih ili zemaljskih vlada radizadovoljenja svih naroda i pokrajinat. Ista misao je sadrZana iu tekstu "Istina oZ,agrebadkoj rezoluciji", koji je dr Jovanoviinapisao u zatvoru u Sremskoj Mitrovici kao reakciju nazahteve HSS o drZavnom preuredjenju i zadovoljenju hrvatskihteZnji. U dokumentu je konstatovao da su Hrvati rekli 5tahoie. On je podrZavao te zahteve, ali je kritikovao stav o"srbijanskoj hegemoniji", kao i to $to u hrvatskom doku-mentu nije redeno ni5ta o opozicionim snagama u Srbiji kojene snose nikakvu odgovornost za rdjaw politiku vlade. Ponav-ljao je twdjenje o te5kom poloZaju srbijanskih seljaka2. Kao iu prethodnom tekstu, za sve nedaie u zemlji dr Jovanovii jeokrivljavao srbijanske vlastodrice i politidare, kao i predan-ske politidke ljude. Krivicu Srbije video je u tome Sto "nijebila bolja i 5to nije opravdala nade"3. Zalagao se za preured-jenje drZave u federaciju slobodnih naroda.

U dokumentu koji je zemljoradnidka levicapredlagalakao svoju platformu za swaranje Narodnog fronta slobodeuodi petomajskih parlamentarnih izbora 1935. godine, a dijije tekst uglavnom pisao dr Dragoljub Jovanovii, zahteva ieravnopravnost svih naroda Jugoslavije, slobodni saziv IIr-loatskog Sabora i dtogih pokrajinskih skupltina, slobodan

rDokument je bio Stampan na Sapirografu. hiloZen je drugojknjizi "Politidkih uspomena".

2 "Srbijaje u gorem poloZaju (od mnogih predanskih krajeva).Ona je tuZna, duZna i ruina, ojadjena i osakaCena za milion mrtvih uratu, ispraZnjena i poruSena u beZaniji i pod okupacijom. I danas je joSzbunjena i zarobljena. Srbijanski seljaci su zavisni od vlasti, zaduZenido grla, gladni hleba i mr5avi kao Hris0os, isu$eni kao saraga, odrpanikao prosjaci.Zar sa oni hegemonistidki? Zar su oni doneli progone?(CIt. po Knj. II, "Politidkih uspomena", s. 283.)

3 Isto, s. 284.

310 311

Zivkoviiu i njegovom gazdi, zapaure i za gospodski Zivot".Medju njima navodi Svrljugu, Frange5a, Viloviia, Nikiia,Karla Kovadeviia, Jankr Bedekoviia. Oni su u Austro-Ugarskoj sluZili Austrijancima i Madjarima, gonili su Srbe inacionalne borce, a sada reZimu - sada su "Jugosloveni" sasrpskim ministrima u diktatorskoj vladi. Srpski seljak, piSeJovanovii, nema nikakve koristi od toga Sto je "hrvatskinarod pognrZen i unredjen",jerje najzaduZeniji i najoptereieni-ji porezima, tro5arinama i taksama. Beogradski i zagrebadkibankari su se "uortadili" i sloZili, a upravljadi "zavadjaju [Ir-vate i Srbe, seljadki narod u Srbiji i u predanskim krajevima,i tom svadjom se koriste da neprestano pljadkaju ortadki saonima koji su lizali pete Franji Josifu, a sada se klanjajuAleksandru Karadjordeviiu" i "dovode ovu zemlju do ivicepropasti". Pi5udi o tome da "po5teni Srbi, narodito Srbijanci"ne smeju vi5e da se zavode laZima o "drZavi u opasnosti" islu5aju klevete o hrvatskom narodu i njegovim vodjama, veimoraju da znaju da tkvati "ne smeju imati manje" od onoga5to su imali do ujedinjenja, on smatra da im treba dati "iz-vesnu samoupravu u vodjenju posebnih lokalnih i pokrajin-skih poslovu" T-ato je mislio da drZavu treba urediti drugdije,da bi svaki od naroda "bio na svome, da bude gospodar usvojoj kuii", tj. da Fkvati dobiju "narodnu samoupravu uzajednidkoj drzavi". Zahtevajuii federalno i samoupravno urc-djenje zemlje', smatrao je da bi ono obezbedilo da "braia"ostanu "pod istim krovom" i obradjuju "isto zajednidkopolj€", ali ne bi svi "jehizistog lonca" i ne bi "bnojali zaloga-je", te bi imali "dist radun i dugu ljubav". tkvati ne bi vi5eoptuZilnuli Stb" du ih pljudkuju, a Srbi ne bi optuZivali lkvate

I Samouprave bi se bavile poslovima koji nisu od opStegdrZavnog zna(aja (staranje o zdravlju, Skolama putevima, poljopriwedi,kulturnim i prosvetnim ustanovama), imale bi svoje sabore koji bidonosili zakone u saglasnosti sa zakonima za celu zemlju, izglasanim uzajednidkom parlamentu koji bi se birao opStim pravom glasa svihstanovnika Jugoslavije, a zajednidka vlada imala bi ministarstvaspoljnih poslova, vojske i mornarice, finansij4 saobradaja i unura5njihdela.

da podrivaju temelj drZave.I u dokumentu "Zadaci nove vlasti", dr Jovanovii je

konstatovao da su hegemonisti od podetka sprovodili "pot-ladenost hrvatskog naroda". Zahtevaoje preuredjenje drZave idavao konkretne predloge za relavanje pitanja poslova zajet-nidke vlade i samoupravnih ili zemaljskih vlada radizadovoljenja svih naroda i pokrajinat. Ista misao je sadrZana iu tekstu "Istina oZ,agrebadkoj rezoluciji", koji je dr Jovanoviinapisao u zatvoru u Sremskoj Mitrovici kao reakciju nazahteve HSS o drZavnom preuredjenju i zadovoljenju hrvatskihteZnji. U dokumentu je konstatovao da su Hrvati rekli 5tahoie. On je podrZavao te zahteve, ali je kritikovao stav o"srbijanskoj hegemoniji", kao i to $to u hrvatskom doku-mentu nije redeno ni5ta o opozicionim snagama u Srbiji kojene snose nikakvu odgovornost za rdjaw politiku vlade. Ponav-ljao je twdjenje o te5kom poloZaju srbijanskih seljaka2. Kao iu prethodnom tekstu, za sve nedaie u zemlji dr Jovanovii jeokrivljavao srbijanske vlastodrice i politidare, kao i predan-ske politidke ljude. Krivicu Srbije video je u tome Sto "nijebila bolja i 5to nije opravdala nade"3. Zalagao se za preured-jenje drZave u federaciju slobodnih naroda.

U dokumentu koji je zemljoradnidka levicapredlagalakao svoju platformu za swaranje Narodnog fronta slobodeuodi petomajskih parlamentarnih izbora 1935. godine, a dijije tekst uglavnom pisao dr Dragoljub Jovanovii, zahteva ieravnopravnost svih naroda Jugoslavije, slobodni saziv IIr-loatskog Sabora i dtogih pokrajinskih skupltina, slobodan

rDokument je bio Stampan na Sapirografu. hiloZen je drugojknjizi "Politidkih uspomena".

2 "Srbijaje u gorem poloZaju (od mnogih predanskih krajeva).Ona je tuZna, duZna i ruina, ojadjena i osakaCena za milion mrtvih uratu, ispraZnjena i poruSena u beZaniji i pod okupacijom. I danas je joSzbunjena i zarobljena. Srbijanski seljaci su zavisni od vlasti, zaduZenido grla, gladni hleba i mr5avi kao Hris0os, isu$eni kao saraga, odrpanikao prosjaci.Zar sa oni hegemonistidki? Zar su oni doneli progone?(CIt. po Knj. II, "Politidkih uspomena", s. 283.)

3 Isto, s. 284.

310 311

razvitak i po5tovanje jezika, knjiZevnosti i kulture svakognaroda. Takodje, zahteva se raspisivanje slobodnih izborazaUstavowornu skupltinu sa prethodnim ukidanjem Zakona oza5titi driave. Ta skupltina bi imala "suvereno pravo" dare5ava pitanja organizacije drtave i izglasala bi Ustavt.

Pored izno5enja pogleda na reSavanje medjunacionalnihodnosa, pre svega hrvatskog pitanja i poloZaja Srbije u tomsklopu, dr Dragoljub Jovanovii se, iznoseii miSljenja pro-gresivnog dela srpske inteligencije u drugoj polovini tride-setih godina - na mnogobrojnim skupovima, javnim nastu-pima i predavanjima Sirom Srbrje i izvan nje - najdoslednijeborio za srpsko-hrvatski sporazum. Podvladio je da taj spo-razum treba da se ostvari izmedju politidkih stanaka u ok-virima UdruZene opozicije i vodj swa Seljadko-demokratskekoalicije, d. dr Madeka, a ne izmedju vlade i vodjstva tekoalicije. Pri tome je insistirao na tome da sporazum izmedjuSrba i Hrvata bude prihvaien i od narodnih masa, da sesprovodi u Zivot, a ne da ostane parde papira. Pitanje sklapa-nja takvog sporazuma zaokupljalo je dr Jovanoviia niz go-dina, ali je postalo aktuelno u vreme kada su Dvor i Stojadi-noviieva vlada, tokom 1937. godine, vr5ili pritisak na drMadeka da sa njim sklope sporazum bez ude5ia politidkihstranaka iz tabora srbijanske opozicijc. Te5koie oko spora-zumevanja sa Flrvatima video je, kako u "temp6ramentima"Sefova politidkih stranaka, tako i u pornanjkanju "dovoljnosnage i autoriteta" da se "zagazi u duboku vodu srpsko-hrvatskog sporazuma" sa srpske strane i sputavanju Madekaod strane Dvora2. A kada je, E. oktobra 1937. godine, biosklopljen tzv. Narodni sporazum izmedju vodjswa SDK i

I Isto, s. 39. Dokument nije objavljen ali je posluZio kao osnovau weme odrZavanja konferencije Narodnog fronta, jula 1936. godine uBeogradu za stvaranje tog fronta, sa predstavnicima UdruZcne opozicije,zemljoradniEke levice, komunistima i politidki neopredeljenimintelektualcima Sire vidi: Dr NadeZda Jovanovid, Borba WI u SrWi astvaranje Narodnog fronta 1935-1939. , Beograd, 1990, s. l8l-212;Dragoljub Jovanovid, "Politidke uspomene", Knj. IV, s. 8.

2 Isto, s. 174.

UdruZene srbijanske opozicijel, dr Jovanovii ga jepozdravio. Stav zemljoradnidke levice je bio iznet u Jo-vanoviievom elaboratu "NaS stav i na5e mesto u Bloku nar-odnog sporazuma". U tekstu je, najpre, twdio da su levizemljoradnici "na srpskoj strani" bili u "o5troj opoziciji pre-ma centralizmu", da su medju Srbima "dali prve i najveiefuNe zaideju novog drZavnog uredjenja na osnovici slobode iravnopravne saradnje llrvatskog naroda", paje traZio da tojlevici bude obezbedjeno mesto u sworenom Bloku narodnogsporazurna. U pozitivne kvalitete Sporazuma ubrajao je to daje njime "flivatima data garancija da u srpskom narodu mogunaii svoga najboljeg saveznika za ostvarenje svojih oprav-danih zahteva u granicama dana5nje Jugoslavije", zalaZuii seza zajednilku borbu Srba i Hrvata na oswarenju programaSporazuma. TraZio je da se narodu kaZe "kako ie izgledatidrZavno uredjenje koje se predlaZe: teritorijalna podela,nadleZnosti, garantije za ravnopravnost ne samo naroda,nego i pojedinih pokrajina, kao i manjina u pojedinim pokra-jinama". Posebno je nagla5avao da novo drZavno uredjenjemora da se ostvari "bez nasiljaibez korupcije", da drZavabude demokratska, ali i socijalna. Oswarenje Sporazumazahteva "sloZen i smiSljen rad poglavito medju Srbima", Stone moZe biti prepu5teno starim srankama "Do korenitih prom-ena ne moZe doii - pisao je - bez mobilizacije svih de-mokratskih snaga na srpskoj strani, a takva mobilizacija sene moZe izvesti ni pod jednim posebnim partijskim barjakom,niti u medjusobnom trvenju i otimanju, u lidnim i lokalnimborbama". Predlagao je najte5nju saradnju sa SDK, posebnosa llrvatskom seljadkom strankom, u duhu Sporazuma. SamSporazum ocenioje kao "podetakjednog novog doba u naSoj

t U njemu je istaknut princip demokratije i narodnogsuvereniteta, zahtevalo se ukidanje Okroisanog ustava od 3. D( 1931.,uvodjenje novog ustavnog poretka osnovanog na "nadelima narodnevladavine" i likvidacije svih nedemokratskih sistema i reZima radiorganizovanja drZavne zajednice na ravnopravnim osnovama ipodjednakog zadovoljenja i Srba i Hrvata i Slovenaca. (Dr Ivan Ribar,Politiiki zapisi, Beograd, 1951, Knj. trI, s.158-159.)

312 313

razvitak i po5tovanje jezika, knjiZevnosti i kulture svakognaroda. Takodje, zahteva se raspisivanje slobodnih izborazaUstavowornu skupltinu sa prethodnim ukidanjem Zakona oza5titi driave. Ta skupltina bi imala "suvereno pravo" dare5ava pitanja organizacije drtave i izglasala bi Ustavt.

Pored izno5enja pogleda na reSavanje medjunacionalnihodnosa, pre svega hrvatskog pitanja i poloZaja Srbije u tomsklopu, dr Dragoljub Jovanovii se, iznoseii miSljenja pro-gresivnog dela srpske inteligencije u drugoj polovini tride-setih godina - na mnogobrojnim skupovima, javnim nastu-pima i predavanjima Sirom Srbrje i izvan nje - najdoslednijeborio za srpsko-hrvatski sporazum. Podvladio je da taj spo-razum treba da se ostvari izmedju politidkih stanaka u ok-virima UdruZene opozicije i vodj swa Seljadko-demokratskekoalicije, d. dr Madeka, a ne izmedju vlade i vodjstva tekoalicije. Pri tome je insistirao na tome da sporazum izmedjuSrba i Hrvata bude prihvaien i od narodnih masa, da sesprovodi u Zivot, a ne da ostane parde papira. Pitanje sklapa-nja takvog sporazuma zaokupljalo je dr Jovanoviia niz go-dina, ali je postalo aktuelno u vreme kada su Dvor i Stojadi-noviieva vlada, tokom 1937. godine, vr5ili pritisak na drMadeka da sa njim sklope sporazum bez ude5ia politidkihstranaka iz tabora srbijanske opozicijc. Te5koie oko spora-zumevanja sa Flrvatima video je, kako u "temp6ramentima"Sefova politidkih stranaka, tako i u pornanjkanju "dovoljnosnage i autoriteta" da se "zagazi u duboku vodu srpsko-hrvatskog sporazuma" sa srpske strane i sputavanju Madekaod strane Dvora2. A kada je, E. oktobra 1937. godine, biosklopljen tzv. Narodni sporazum izmedju vodjswa SDK i

I Isto, s. 39. Dokument nije objavljen ali je posluZio kao osnovau weme odrZavanja konferencije Narodnog fronta, jula 1936. godine uBeogradu za stvaranje tog fronta, sa predstavnicima UdruZcne opozicije,zemljoradniEke levice, komunistima i politidki neopredeljenimintelektualcima Sire vidi: Dr NadeZda Jovanovid, Borba WI u SrWi astvaranje Narodnog fronta 1935-1939. , Beograd, 1990, s. l8l-212;Dragoljub Jovanovid, "Politidke uspomene", Knj. IV, s. 8.

2 Isto, s. 174.

UdruZene srbijanske opozicijel, dr Jovanovii ga jepozdravio. Stav zemljoradnidke levice je bio iznet u Jo-vanoviievom elaboratu "NaS stav i na5e mesto u Bloku nar-odnog sporazuma". U tekstu je, najpre, twdio da su levizemljoradnici "na srpskoj strani" bili u "o5troj opoziciji pre-ma centralizmu", da su medju Srbima "dali prve i najveiefuNe zaideju novog drZavnog uredjenja na osnovici slobode iravnopravne saradnje llrvatskog naroda", paje traZio da tojlevici bude obezbedjeno mesto u sworenom Bloku narodnogsporazurna. U pozitivne kvalitete Sporazuma ubrajao je to daje njime "flivatima data garancija da u srpskom narodu mogunaii svoga najboljeg saveznika za ostvarenje svojih oprav-danih zahteva u granicama dana5nje Jugoslavije