22. novembar 2018. godine

Srpskim radnicima u Slovačkoj obećana isplata do

2. decembra

Grupa od pedesetak srpskih radnika rekla je za "Tanjug" da su im predstavnici slovačke agencije "Rasken"

obećali isplatu za novembar i decembar do 2. decembra. Oni su ranije izjavili da su bez prethodno

potpisanog ugovora o radu u našoj zemlji otišli na rad u slovački grad Trnava, gde su, kako tvrde, ostali bez

posla, plata i rešenja za tu situaciju. Ambasada Srbije u Bratislavi u kontaktu je sa našim radnicima, kao i

slovačkim institucijama.

Srpski radnici, kojima slovačka agencija "Rasken", preko koje su angažovani na radu u toj zemlji nije

isplatila zarade, rekli su za Tanjug da su im predstavnici agencije obećali isplatu posle 2. decembra, a da će

ih sutra posetiti ambasador Srbije u Slovačkoj Momčilo Babić.

Ministarstvo: Pre odlaska na rad van Srbije

potpisati ugovor

Iz Ministarstva za rad ponovo apeluju na

građane da ne odlaze u inostranstvo ukoliko pre

toga ne potpišu ugovor o radu.

"U konkretnom slučaju naši građani nisu bili

angažovani preko Nacionalne službe za

zapošljavanje, kao ni preko agencije za

zapošljavanje sa važećom dozvolom za rad ovog

ministarstva, bili su angažovani preko slovačke agencije 'Rasken' sa sedištem u Trnavi", kažu za Tanjug u

Ministarstvu za rad.

Grupa od 50-ak radnika iz Srbije poslala je mejl Tanjugu u kojem navode i da će im biti organizovan

besplatan prevoz do Beograda ili Novog Sada.

Radnici kažu da im je zaposleni u agenciji obećao isplatu za oktobar i novembar i da će im novac biti

uplaćen "postnet" uplatom.

"Predstavnici agencije obećali su da će isplata biti od 2. decembra. Rečeno nam je da nam je smeštaj plaćen

do 31. novembra. Biće organizovan besplatan prevoz do Beograda ili Novog Sada, ali odlazimo bez para",

naveli su radnici.

Ta grupa radnika je ranije danas stupila u kontakt sa Tanjugom, apelujući na pomoć, iako su se u nevolji

našli između ostalog i zato što nisu poslušali sugestije da svi koji posao traže u inostranstvu ne kreću na put

bez ugovora o radu.

U pismu koje su mejlom poslali Tanjugu ne navode da li su se obratili nekoj od institucija države Srbije, ali i

Slovačke.

Oni inače tvrde da je slovačka agencija, koja ih je angažovala, zatvorena i da nisu dobili platu, kao ni

obećanu nedeljnu akontaciju.

Dodaju da je slovačka agencija "Rasken" sa sedištem u Trnavi, koja ih je direktno angažovala, zatvorena već

sedam dana.

Prema proceni radnika, preko te agencije u Slovačkoj je angažovano oko 500 građana iz Srbije.

Radnik N. D. (ime i prezime poznato redakciji) kaže da je do sada radio u fabrici "Fremach" u Slovačkoj, na

proizvodnji plastičnih delova za automobile i kamione.

"U agenciju je 14. novembra upala policija (tržišna inspekcija), verovatno zbog neplaćenog poreza, vlasnici

agencije su zadržani u pritvoru 48 časova, pa zatim 72 časa, barem su takve informacije stigle do nas. Danas

je šesti dan kako agencija ne radi", kaže N. D.

U fabrici u kojoj je on radio, kaže, ima oko 50 zaposlenih iz Srbije, koji su iz Novog Sada autobusima otišli

na rad u Slovačku. "Ostali smo bez evra u džepu, hrane nam ponestaje, nervozni smo, prepušteni sami

sebi..."

Objašnjava da proteklog petka radnici nisu mogli da uzmu akontaciju, koja se inače isplaćuje na kraju svake

radne nedelje (50 evra) i da bi danas po "ugovoru" trebalo da dobiju platu, ali sumnjaju da će se to desiti, jer

agencija ne radi.

Prema podacima nadležnih u Slovačkoj, najviše radnika u toj zemlji dolazi iz Rumunije i Srbije, a samo u

fabrikama te zemlje radi 6.800 naših građana, od kojih većina nema dozvolu za rad.

Ambasada u Bratislavi u kontaktu sa radnicima

Povodom slučaja naših radnika u Slovačkoj koji tvrde da im slovačka agencija "Rasken", preko koje su

angažovani na radu u toj zemlji, nije isplatila zarade, u Ministarstvu spoljnih poslova kažu za Tanjug da je

Ambasada Srbije u Bratislavi u kontaktu sa našim radnicima kao i slovačkim institucijama i da će po potrebi

preduzeti potrebne mere.

"Ambasada Srbije u Bratislavi je o slučaju državljana Republike Srbije u Bratislavi pored Ministarstva

spoljnih poslova Srbije obavestila i Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo za rad, zapošljavanje,

boračka i socijalna pitanja", kažu u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije za Tanjug.

Kako navode u Ministarstvu, Ambasadi Srbije u Bratislavi su se 20. novembra obratili državljani Srbije na

privremenom radu u Slovačkoj, angažovani preko slovačke agencije za zapošljavanje "Rasken", povodom

"moguće neisplate zarađenih plata pošto su, prema njihovim navodima, vlasnici navedene agencije

uhapšeni".

"Ambasada Srbije u Bratislavi je u kontaktu sa našim državljanima u Trnavi kao i slovačkim institucijama i

po potrebi će preduzeti sve potrebne mere u skladu sa svojom nadležnošću".

Moderna administracija ključ za ekonomski rast

Transparentna i moderna administracija ključna je za održivi ekonomski rast Srbije, poručila je premijerka

Ana Brnabić u intervjuu za magazin "tink-tenk" platforme World.Minds i istakla da se digitalizacijom

društva država bori i protiv korupcije. Na predlog predsednice Vlade Srbije, Beograd će u maju naredne

godine biti domaćin naredne konferencije platforme World.Minds, jedne od najvećih na svetskoj sceni.

Ana Brnabić je u intervjuu za magazin podsetila na sve započete i završene procese digitalizacije u Srbiji,

kao i na e-usluge koje su omogućene građanima, privredi i investitorima iz sveta.

Brnabićeva je rekla da je digitalizacija baza na kojoj se stvara ekonomija zasnovana na znanju i inovacijama

i da država zna kako da taj proces nastavi.

Premijerka je istakla da ona razume da posao digitalizacije, pored uloge koju ima država, nije moguć bez

zajedničkog rada sa drugim akterima iz društva ali i inostranstva.

Podsetila je na realizaciju projekata i osnivanje organizacije "Inicijativa digitalna Srbija", čiji je cilj da

transformiše Srbiju u digitalno društvo, a uz podršku Švajcarske.

"Možda smo jedina vlada, barem u regionu, koja za prioritet u svom radu ima razvoj usluge e-vlada. Mi

potpuno razumemo da je transparentna i moderna administracija ključna za održivi ekonomski rast. Kroz

implementaciju efikasne i transparentne administracije posvećeni smo brorbi protiv korupcije", rekla je

između ostalog Brnabićeva.

Premijerka je podsetila na projekte digitalizacije, uvođenje elektronske uprave u Srbiji, zbog čega su građani

i privreda uštedeli oko 225 miliona dinara.

Takođe, navela je da je ušteda 6,7 miliona papirnih dokumenata, dok su građani u redovima proveli šest

miliona sati manje.

Kaže da i dalje postoje građani koji se osećaju bezbednije i sigurnije obavljajući sve ove poslove na stari

način noseći dokumenta na šaltere.

Građanima omogućen pristup vladinim službama elektronskim putem

Zbog toga, kaže premijerka, namera države je da dozvoli da se i dalje na šaltere nose papiri, ali da je važno

što je građanima data opcija i omogućeno da poslove obavljaju elektronski.

"Ne želim da plašim ljude govoreći 'sve će biti elektronski do kraja godine'. U svakom slučaju, znam da

neće, jer stvari zahtevaju vreme. Za mene je važno da smo omogućili ljudima da imaju pristup vladinim

službama elektronskim putem", objašnjava premijerka.

Kaže da država radi na tome da se, u kontekstu digitalizacije, poveže znanje mlađih i starijih sugrađana. Kao

primer je navela posetu studenata Fakulteta političkih nauka domovima za stara lica i dnevnim centrim koji

su učili starije kako se koriste aplikacije na telefonu.

"To je bio fantastičan most da se prevaziđe jaz među generacijama", istakla je premijerka.

Brnabićeva je, govoreći o digitalnoj transformaciji društva, napomenula da nije "karijerni političar koji

promoviše digitalizaciju zato što je to u trendu", već da je na tome radila i ranije sa međunarodnim

organizacijama, stranim investitorima, vladinim službama i javnim sektorom u Srbiji.

Kada je reč o inovacijama i podršci start-ap preduzećima u našoj zemlji, kaže da iako u svetu postoji mnogo

poznatih srpskih preduzeća iz IT sfere, ta brojka je ipak mala ako se uzme u obzir potencijal naše zemlje.

Država planira osnivanje Fakulteta za multidisciplinarne studije

Zato je, kaže Brnabićeva, namera države da nastavi sa podrškom ovom sektoru, uključujući i osnivanje

Fakulteta za multidisciplinarne studije.

"Povećali smo broj mesta na tehničkim fakultetima za 20 procenata i planiramo da taj broj povećamo za još

20 odsto u narednim godinama", naglasila je Brnabićeva.

U tom kontekstu, kaže premijerka, na tehničkim fakultetima će biti uvedeni "Masteri 4.0" za digitalizaciju.

Dodaje, takođe, da bez obzira da li neko ima diplomu iz sfere poljoprivrede ili mehanike, ukoliko želi da zna

više o digitalizaciji i industrijskoj revoluciji, moći će da pohađa kurs o digitalizaciji.

Želja države je, kaže, da se svi naši građani koji steknu diplomu u inostranstvu i nađu posao u inostranstvu

vrate u Srbiju.

Govoreći o jednoj od najvećih konferencija World.Minds, čiji će domaćin biti Beograd u maju 2019. godine,

navela je da će na njoj učestvovati "najoštriji umovi sveta" iz različitih sfera života, od biznisa do nauke, te

da ova konferencija ima potencijal da promeni čitav region.

Inače, tokom posete delegacije švajcarskih privrednika Srbiji 2017, predsednica Vlade je inicirala da

Beograd bude domaćin ovog skupa, što je tada i potvrđeno.

Glavni grad i Narodno pozorište će tako, kao domaćin skupa u maju 2019. godine, biti "evropski centar 4.0

revolucije", a očekuje se učešće nekoliko stotina naučnika, predstavnika kompanija, poznatih "mislilaca

današnjice", ali i brojnih političara iz regiona, nobelovaca, inovatora.

Spremite se - Srbija pravi automobil bez vozača

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija radi na pripremi projekta za kretanje automobila bez

vozača, u saradnji sa kolegama iz Grčke i Bugarske.

To je ono što nam omogućava 5G mreža, za koju se Srbija već godinama priprema, izjavila je pomoćnica

ministra Irina Reljin.

Na telekomunikacionom forumu Telfor, Reljinova je istakla

da očekuje da će se krajem sledeće ili najkasnije početkom

2020. godine u Srbiji obaviti aukcija za spektar 5G sistema.

"Postavlja se pitanje zašto je 5G mreža aktuelna. Zato što 5G

mrežom dobijate bezbroj servisa. Evo na primer, Ministarstvo

trenutno radi na pripremi jednog projekta za kretanje

automobila bez vozača i to u prekograničnom procesu. Mi to

radimo sa Bugarskom i Grčkom, jer želimo da se Srbija kao

prva zemlja van EU uključi u takve projekte", rekla je

Reljinova.

S obzirom na to da 5G mreža zahteva veću infrastruktru i izgradnju novih baznih stanica u urbanim i

ruralnim sredinama, Reljinova ističe da Ministarstvo trenutno sa mobilnim operaterima iz Srbije, a pre svega

s Telenorom, radi merenje koje će pokazati da li ta mreža šteti životnoj sredini.

"Merenje će nam pokazati da li je zaista štetnost 5G sistema i novih sistema toliko velika. Mi mislimo da nije

i da ona donosi mnogo koristi našem građanstvu", podvukla je Reljinova.

Ističe da su se merenja priliom dolaska novih sistema uvek radila, te da je to slučaj i sada sa 5G mrežom,

koja donosi nove antene i da merenja zbog toga mora biti urađeno prezicno. Reljinova navodi da će

izgradnja infrastrukture za 5G mrežu početi u ruralnim sredinama, duž auto-puteva.

Prema njenim rečima, smanjenje zračenja tih antena opada sa kvadratom rastojanja i dodaje da je opasnost

od baznih stanica manja nego opasnost od mobilnih telefona, koja često koristimo pogrešno ili ih dajemo

deci.

Direktor Telekoma Srbija Predrag Ćulibrk je istakao da su se proteklih godinu dana desile velike promene

kako na domaćem, tako i na globalnom telekomunikacionom tržištu, jer je, kaže, došlo do pomeranja

granica između tradicionalnih telekomunikacionih kompanija i ostalih bliskih ili manje bliskih industrija.

Kaže da se to najbolje vidi kroz kupoprodaju aktivnosti u Evropi i Americi, ali i kroz aktivnosti velikih

kompanija koje ne pripadaju telekomunikacionoj industriji, kao što su Amazon, Fejsbuk i Gugl, koje se sve

više okušavaju u segmentu video-distribucije.

"Sve se to dešava sa ciljem - osvojiti korisnika, posesivno ga čuvati za sebe, zadovoljiti sve njegove potrebe i

stvoriti mu sliku da zaista sve što mu je potrebno dobija", rekao je Ćulibrk.

Ističe da Telekom Srbija, takođe, nije pasivna kompanija u tom pogledu, jer je njen cilj, kaže, da očuva i

ojača lidersku poziciju.

Navodi da je u toku realizacija strateške inicijative "milion plus" koja podrazumeva dostizanje više od

milion korisnika interneta i televizije u narednom periodu, a to, kaže Ćulibrk, kompaniji postavlja zadatak da

bude "investiciono agresivnija". Najavio je da će do kraja godine Telekom Srbija pustiti u rad i novu

platformu za distribuciju televizije putem satelitskih tehnologija.

Kupac „Galenike” malim akcionarima nudi 847,45

dinara po akciji

Kupac „Galenike” kompanija „Elius” iz Luksemburga dala je ponudu za preuzimanje akcija od malih

akcionara po 847,454 dinara po akciji. To je, inače, cena po akciji po kojoj je država prodala svoj udeo od

93,73 odsto što u zbiru čini 16 miliona evra koliko je kupac platio. Ponuda važi od juče, do 10. decembra

ove godine.

Knjigovodstvena cena akcija kompanije je 31. 12. 2017. godine iznosila 3.510,79 dinara po akciji, a

ponuđač je u tekstu ponude za preuzimanje naveo da ona nije relevantna, kao ni procenjena fer vrednost.

Ovim akcijama se trguje na berzi.

Ponuđač želi da stekne 5,61 odsto akcija koliko

ih ukupno ima kod malih akcionara – zaposlenih

i penzionera ove farmaceutske industrije. Malih

akcionara ima 4.790, a oni imaju 149.813 od

ukupno emitovanih gotovo 2,4 miliona akcija. U

proseku imaju 31 akciju koje su im pripale još

2008. godine, a prema ponuđenoj ceni akcija

mali akcionari sada dobijaju oko 26.271 dinar. U

sindikatima ocenjuju da je ponuda za kupovinu

akcija od malih akcionara izuzetno niska i da većina malih akcionara neće sada prodati akcije, već će

sačekati da se firma konsoliduje i da cena akcija poraste.

Inače, po našim propisima većinski vlasnik, ako stekne više od 90 odsto akcija, može prinudno da otkupi

akcije, te je zato veoma izvesno da će manjinski akcionari na ovaj ili onaj način prodati svoje akcije u

kompaniji.

Podsećanja radi, „Elius” osim 16 miliona evra na ime kupoprodajne cene, plaća i 25 miliona evra za

izmirenja obaveza prema bankama, kao i iznos od dodatnih 200 evra po godini staža za zaposlene, koji su se

opredelili za dobrovoljni socijalni program. Takođe, kupac treba da u dve godine od sklapanja ugovora uloži

5,5 miliona evra u „Galeniku”, kao i da broj zaposlenih na neodređeno vreme ne smanjuje ispod 900.

Mučna ostavinska rasprava šabačke „Zorke”

Grad Šabac hitno traži da naplati 239 miliona dinara od preostale imovine nekadašnjeg hemijskog giganta

Ko će udariti poslednji ekser u „kovčeg” odavno mrtvog „Zorka holdinga”, kompanije koja je objedinjavala

preko dvadeset fabrika i zavisnih društava bivšeg hemijskog giganta, raspravljano je juče na hitno sazvanoj

sednici Skupštine grada Šapca. Gradska vlast, predvođena strankom Zajedno za Srbiju (ZZS), materijal za

sednicu, zakazanu za devet časova, odbornicima je uručila

prethodne noći. Vladajuća koalicija je ovim potezom,

kako je navedeno u obrazloženju, pokušala da spreči

štetne posledice prodaje preostale imovine „Zorka

holdinga”, koju je stečajni upravnik zakazao za 29.

novembar ove godine.

U stečaju, koji se vodi pred Privrednim sudom u Valjevu,

grad Šabac potražuje 239 miliona dinara, koje je 2010.

godine preneo „Zorka holdingu” za isplatu zaostalih

radničkih plata. Tada je zaposlenima u neprivatizovanim

fabrikama sistema – od njih 3.225 za model koji je

predložilo tadašnje Ministarstvo ekonomije izjasnilo se

2.311 – ponuđeno da svoja potraživanja naplate od 10 do

30 posto ukupnog duga. Oni koji nisu prihvatili ponudu, iza koje je stala gradska vlast, ostalo je da kroz

stečaj podele sudbinu tranzicije.

Da bi isplatio radnike „Zorke”, grad Šabac je podigao kredit koji je obezbedio hipotekom nad nekretninama

u vlasništvu „Zorke holdinga”: upravnom zgradom od 3.331 (neto) kvadrat, zgradom Đačkog internata od

1.142 kvadrata, poslovnim prostorom u Pop Lukinoj ulici u Šapcu od 289 kvadrata i poslovnim prostorom u

Bulevaru despota Stefana u Beogradu od 388 kvadrata. Sva ova imovina ušla je u stečajnu masu, u

postupku, koji je otvoren pre pet godina. Kada je stečajni upravnik, Jasmina Marjanović, 29. oktobra ove

godine javno oglasila prodaju, grad je podneo predlog za određivanje privremene mere kojom se zabranjuje

njena prodaja.

– Nikakav razlog za hitnu sednicu Skupštine grada nije postojao, jer je usvojena tražena privremena mera,

koja je 16. novembra otpremljena iz suda, tri dana pre nego što je sednica zakazana. U međuvremenu je i

stečajni upravnik u štampanim medijima oglasio da se otkazuje prodaja „Zorka holdinga”. Čemu ujdurma da

se odbornici sakupljaju u svega deset-dvanaest sati? Šta gori? Teško je poverovati da gradska vlast nije bila

obaveštena o odlukama vrednim dva miliona evra, jer se toliko rebalansom budžeta opredeljuje za učešće

grada na nepostojećoj prodaji. Pre će biti da treba brzo zakrpiti neke rupe u šupljem šabačkom budžetu –

kaže šef odborničke grupe SNS dr Aleksandar Pajić.

Gradonačelnik Nebojša Zelenović, lider stranke ZZS, rekao je da ga „zakon obavezuje da domaćinski brine

o imovini grada”. Gradska uprava je, prema njegovim rečima, još 18. avgusta 2015. godine stečajnom sudiji

podnela zahtev za ukidanje mere zabrane namirenja u izvršnom postupku. Time bi se, po njemu, obezbedilo

namirenje grada u većem obimu, ali o podnetom zahtevu do danas nije pravosnažno odlučeno. Grad bi u

izvršnom postupku (prodaja imovine pod hipotekom mimo stečaja), kao „poverilac imao zakonske

mehanizme da donosi odluke u cilju zaštite svojih prava”.

– I troškovi nagrade, za uspešnu prodaju, koji pripadaju javnom izvršitelju, značajno su manji od nagrade

koja pripada stečajnom upravniku – naglasio je Zelenović. Podržao ga je šef odborničke grupe vladajuće

koalicije, advokat Živojin Vuletić, koji je dodao da svi znamo da su stečajni upravnici i izvršitelji najbogatiji

u ovoj zemlji.

– Ako ova gradska vlast tvrdi da je odgovorna, a nije, zašto je uzimala kredit od dva miliona evra, koji sada

ne zna kako da naplati? Da ne zavaravamo javnost, reč je o istim političkim opcijama i gotovo istim ljudima

koji su na vlasti u Šapcu punih 18 godina. Zašto su date pare samo „Zorka holdingu”, a ne i drugim

privrednim kolektivima u gradu? Zašto su ljudi obeštećeni sa samo 10 ili 30 odsto, pa su morali da se žale

Strazburu. Dobili su pravosnažne presude da su im uskraćena građanska prava, ali novac nisu videli –

naglasio je odbornik opozicije Negovan Stanarčić.

Dugovi „Zorka holdinga”, od kojih grad Šabac potražuje 239 miliona dinara i traži da sud dozvoli

„izuzetak” i da se prvi naplati (kroz izvršenje hipoteke), iznose oko 550 miliona dinara. U prvom redu su još

potraživanja radnika do godinu dana od 618.000 dinara, a potom slede poreske obaveze od preko milion

dinara i drugi komercijalni poverioci, među kojima su i bivši radnici koji nisu prihvatili da budzašto daju

svoje zaostale zarade – od ukupno 309 miliona dinara.

Sva preostala imovina „Zorka holdinga”, koja se sudeći po stanju upravne zgrade nalazi u jadnom stanju,

bila je (u međuvremenu povučenim oglasom) ponuđena po početnoj ceni od ukupno 92 miliona dinara, što

je polovina njene procenjene vrednosti. Neko će, sigurno, a možda i svi u lancu poverilaca, njenom

prodajom, bez obzira da li će biti iz stečaja ili u postupku izvršenja, ostati i te kako kratkih rukava.

Transparentnost: Svi hvale predlog budžeta a niko

ga nije video

Nevladina organizacija Transparentnost Srbija izrazila je čuđenje zbog toga što je u gotovo svim medijima

Predlog budžeta Srbije za 2019. godinu pohvaljen, iako ga niko nije video jer još nije objavljen na internet

prezentaciji Vlade Srbije.

"Mediji su kao jednu od glavnih vesti objavili

da je Vlada 20. novembra usvojila predlog

budžeta za 2019, a većinom su prenete i

samohvale Ministarstva finansija i Vlade u

pogledu kvaliteta tog budžeta - da je 'razvojni,

realan, uravnotežen', da je 'usmeren na

poboljšanje kvaliteta života građana', 'ulaganje

u kapitalne projekte', i 'na podsticanje daljeg

rasta privrede'. Međutim, ni u trenutku kada se

vest o usvajanju budžeta pojavila u medijima,

ni 15 sati kasnije, u momentu pisanja ovog

teksta, predlog zakona o budžetu za 2019.

godinu nije objavljen na internet prezentaciji Vlade Srbije, tako da je tačnost ocena o kvalitetu budžeta, pa

čak i tačnost osnovnih podataka nemoguće proveriti", navodi se u saopštenju.

Ta organizacija je navela da je prva elektronska sednica Vlade održana pre gotovo deceniju i da se odavno

ne razmatraju odštampani nacrti zakona koje bi trebalo redigovati i skenirati radi objavljivanja, već je sve

što je usvojeno na sednici moguće istog časa objaviti i na veb prezentaciji.

"Ministarstvo finansija imalo je rok do 15. oktobra da dostavi Vladi nacrt zakona o budžetu, kako bi Vlada

imala 15 dana da taj dokument razmotri. Na sajtu Ministarstva finansija nacrt najvažnijeg zakona nije

objavljen, tako da javnosti nije bio dostupan za dostavljanje komentara i predloga, a nepoznato je da li je bio

dostupan i članovima Vlade. Sama Vlada je imala rok da predlog Zakona o budžetu dostavi Skupštini do 1.

novembra, i taj rok je prekršen peti put za redom. Ove godine rok je probijen za 20 dana, što je nešto bolje

nego ranijih godina", navela je Transparentnost u komentaru.

Dodaje se da će poslanici tako imati 25 umesto 45 dana da razmotre nekoliko hiljada stranica teksta budžeta,

obrazloženja i pratećih zakona, ukoliko se bude čekalo do krajnjeg datuma propisanog Zakonom o

budžetskom sistemu.

"Naravno, ukoliko vreme za raspravu bude utrošeno obrazlaganjem besmislenih amandmana, u skladu sa

praksom koju su poslanici vladajuće većine započeli upravo u vezi sa donošenjem budžeta, pre godinu dana,

od toga neće biti koristi", dodaje se.

Transparentnost je podsetila da je kašnjenje u donošenju ključnih budžetskih dokumenata glavni razlog za

loš plasman Srbije na međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta.

Prema poslednjem objavljenom Open budget indexu, iz januara 2018, Srbija je zauzela 62. mesto od 115

zemalja, sa sveta 43 od 100 mogućih poena.

Буџет за 2019. годину: Веће плате, пензије,

субвенције

Влада Србије упутила је посланицима Скупштине Србије Предлог закона о буџету за 2019. годину са сетом

пратећих закона.

Предложени буџет за наредну годину предвиђа укупне

приходе и примања од 1.246,2 милијарди динара, док

су расходи и издаци 1.269 милијарди.

По речима министра финансија Србије Синише Малог,

приликом израде буџета за 2019. годину држава је

слушала привреду и њене предлоге.

Буџет за 2019. годину је конципиран тако да се процес раста наше економије настави у будућности,

објаснио је Мали.

Како је додао, има три основне карактеристике: повећање животног стандарда грађана Србије, већи

износ намењен капиталним инвестицијама и умањење оперећења послодавцима.

Мере које би наредне године требало да доведу до повећања животног стандарда су повећање свих

пензија у просеку од осам до 13 одсто у односу на 2014. годину. Другим речима, пензије које се

исплаћују овог и наредног месеца одређене су Уредбом Владе Србије, а за целу 2019. оне су у оквиру

буџета, што значи да ће се наставити исплата у истом износу. Чак ће, уколико раст буде остварен,

бити простора и за повећање пензија.

Пензионерима 181,4 милијарда динара

Буџетски додатак за редовну исплату повећаних пензија који држава исплаћује Фонду ПИО наредне

године биће 181,4 милијарду динара, док је ове био 185,8 милијарди. То пак значи да држава рачуна

наредне године на пораст запошљавања па самим тим и раст прихода Фонда ПИО од уплате

доприноса за пензијско и инвалидско осигурање.

Јер, када расте приход Фонда ПИО од доприноса, потреба за издвајањем новца из буџета државе је

мања.

У меру која наредне године треба да доведе до повећања животног стандарда свакако спада и ставка

у буyету по којој се плате у јавном сектору повећавају од седам до 12 одсто. За плате у 2019. години

планира се 19 милијарди динара више него ове, односно опредељено је 228 милијарди, а ове године

је тај износ био 209 милијарди. Издвајања 19 милијарди динара више за плате у јавном сектору

последица су повећања плата запосленима у том сектору, које ће порасти од јануара наредне године.

Такође, од почетка 2019. године – а то је морало бити уређено буџетом – минимална цена рада

повећава се на 27.000 динара. Новина која је морала да се нађе у буџету је и приходовна страна, која

ће бити смањена одлуком државе да се смање оптерећења на зараде и укине допринос за незапослене

на терет послодаваца од 0,75 одсто. Министар Мали истиче да је реч о „историјској одлуци која се

деценијама чекала”, мада су послодавци очекивали веће растерећење. Ипак, добро је да се од нечег

креће, а поменута одлука примењиваће се од 1. јануара.

Посебно важно је што буyет за наредну годину предвиђа већа издвајања за капиталне инвестиције:

обезбеђено је готово 220 милијарди динара за мостове, тунеле...

Планирани дефицит мањи

По Предлогу буџета за наредну годину, дефицит ће бити пет милијарди мањи него ове, 2018.

Трансфери локалним самоуправама догодине биће на овогодишњем нивоу и износиће 33,3 милијарде

динара.

Од ПДВ-а држава наредне године очекује 539,1 милијарди динара, док је ове планирано 503,4

милијарде. Очекује се и раст прихода од акциза: ове је планирано 286,5 милијарди динара, а у

наредној се очекује 291,4 милијарда.

У 2019. години држава ће више новца дати и за субвенције – укупно 101,1 милијарду динара, што је

знатно више него овогодишњих 89,3 милијарди. Највећи део тог износа у наредној години – 41 одсто

– биће дат за дотације пољоприведницима, затим 17 одсто привреди, 14,5 одсто железници и девет

одсто за путеве. Пољопривреда ће добити шест милијарди динара више него ове године, док ће буyет

за привреду бити 2,5 милијарде динара већи. У исто време, култура ће добити исти буџет као прошле

године – четири милијарде динара.

Буџетом за наредну годину држава повећава улагања у здравство, а дупло ће бити увећана и

издвајања за Националну службу за запошљавање. Од јавних предузећа и агенција држава наредне

године не очекује ништа више него ове па тако „Србијагас”, ЕПС, „Србијашуме” и друга јавна

предузећа имају обавезу да уплате до 50 одсто добити. У плану је да догодине у државни буџет од

јавних предузећа пристигне 15,5 милијарди, а од државних агенција 1,6 милијарда динара.

Од данас могуће плаћање е-сервиса ПКС Дина

картицом

Привредници од данас могу све електронске сервисе Привредне коморе Србије да плате и домаћом

DinaCard картицом.

Како би унапредила квалитет услуга, повећала и олакшала

коришћење дигиталних сервиса ПКС је, у сарадњи са

банком Интеза, омогућила компанијама да електронске

услуге плаћају и националном DinaCard картицом без

било каквих додатних трошкова, наводи се у саопштењу

ПКС.

На овај начин, привредници могу да плате најразличитије

врсте докумената и потврда почев од јавних овлашћења за

спољнотрговинско и пословање у Србији, до специфичних

таилор-маде извештаја, креираних по индивидуалном захтеву корисника, као што су статистички

извештаји на тему одређених земаља или подаци о неком производу.

Сви електронски сервиси ПКС доступни су на порталу Е-услуге и за њих се подноси захтев такође

електронским путем, а плаћају се, осим Дина картицом, и свим осталим картицама.

Из Коморе истичу да се компаније све више одлучују за електронске сервисе ПКС и да

је коришћење онлајн услуга на електронском порталу веће за 20 одсто у односу на прошлу годину.

Пружајући обиман пакет електронских услуга преко портала, ПКС се сврстала у ред регионалних

лидера у дигитализацији пословања и понуде привредницима.

ПКС је развила близу 30 онлајн сервиса, континуирано уводи нове пакете услуга и модернизује

постојеће у складу са потребама привреде и захтевима тржишта. О томе говоре подаци да је за девет

месеци ове године тражња за издавањем појединих докумената била и преко 50 одсто већа у односу

на прошлу годину, прецизира се у саопштењу.

Prinudna naplata može do pola plate

Izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju, prema predlogu Radne grupe, donose olakšice za dužnike.

Zaplenjene nekretnine prodavaće se onlajn. Niži troškovi postupka

IZVRŠITELjI bi ubuduće mogli prinudno, sa računa, da

naplaćuju maksimalno do polovine umesto sadašnjih

najviše dve trećine plate ili penzije. Ovo je jedno od rešenja

koje nudi Radna grupa Ministarstva pravde, zadužena za

izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

- Radna grupa, imajući u vidu da određeni, ne tako mali

broj dužnika, kojima se zbog duga uzimaju dve trećine

zarade, nisu u mogućnosti da obezbede sebi minimum

egzistencije, razmatra mogućnost da se cenzus pomeri sa

dve trećine na polovinu primanja - kažu za "Novosti" u

Ministarstvu pravde.

Velika novina je i uspostavljanje platforme za e-Aukciju. To znači da će sve prodaje nepokretnosti koje

sprovodi javni izvršitelj biti organizovane onlajn.

- Uvođenje ovakvog načina prodaje nepokretne imovine dužnika vodi transparentnijem postupku, smanjenju

mogućnosti zloupotrebe, kao i pravičnijem postupku prodaje nepokretnosti - kažu u ovom resoru.

Uporedo sa izmenama zakona, koje usvaja Narodna skupština, Ministarstvo razmatra i mogućnost izmena

tarifa koje usvaja ministar pravde. U planu je smanjenje troškova izvršnog postupka, kao i naknade

izvršitelja u slučajevima gde je uložen minimalni rad. Na primer, kada je, zahvaljujući sistemu koji javni

izvršitelji koriste i povezanošću sa Narodnom bankom, izvršiteljima potrebno samo nekoliko "klikova

mišem" kako bi postavili administrativnu zabranu na primanja dužnika. U Ministarstvu smatraju da je to

radnja čija naplata nije neophodna.

Ovo će, inače, biti druga izmena pomenutog zakona, koji je, kako podsećaju u resoru pravde, doprineo da se

do sada reši više od 1,3 miliona starih predmeta. Izvršitelji su, dodaju, preuzeli u velikoj meri nadležnosti od

sudova u postupku izvršenja kako bi sam postupak postao efikasniji, a na hiljade građana, koji su godinama

čekali na izvršenje pravnosnažne presude, došlo je do pravde. Ujedno, jedna od najvećih zamerki EU, kada

je efikasnost srpskog pravosuđa u pitanju, upravo je bila trajanje izvršnog postupka.

U nameri da Zakon o izvršenju dodatno unapredi, Ministarstvo je u maju ove godine formiralo Radnu grupu,

koja će uraditi nove izmene propisa s ciljem da budu otklonjene sve uočene nejasnoće u primeni i da se

unapredi postojeći sistem.

KAZNE ZA NEPRAVILNOSTI

IZVRŠITELjI su dali nemerljiv doprinos skraćenju trajanja izvršnog postupka, ističu u Ministarstvu pravde:

- Kada je u pitanju kontrola njihovog rada, nju kontinuirano vrše Komora javnih izvršitelja i Ministarstvo, a

sve utvrđene nepravilnosti se sankcionišu disciplinskom merom ili razrešenjem.

Prodaje se jedno od najuspešnijih brodogradilišta

u Srbiji

Kako pišu Novosti, juče je oglašena prodaja brodogradilišta “Šipjard Bomeks 4M” iz Perleza.

Jedno od najuspešnijih srpskih brodogradilišta “potonulo” je u stečaj, a zatim bankrot, u trenutku kada je

navršilo deceniju rada. Na begejskom navozu u Perlezu, nedaleko od Zrenjanina, od otvaranja 2008. do

2012. proizvedeno je 35 plovila. Tada se zbog recesije i pada narudžbi, firma našla u finansijskoj krizi i sve

ređe proizvodila brodove. Svi pokušaji vlasnika beogradske “Bomeks grupe” i menadžmenta da oporave

firmu bili su bezuspešni.

Javno nadmetanje zakazano je za 21. decembar, a početna cena je 315,2 miliona dinara, što je 50 odsto

procenjene vrednosti.

Stečaj je otvoren u Privrednom sudu u Zrenjaninu februara ove godine, nakon blokade računa od 1.097 dana

na iznos od 172 miliona dinara, a na zahtev samog privrednog društva koje je priznalo da je prezaduženo i

da dugove ne može da vraća. Poverioci su se odmah nagodili da do svojih potraživanja dođu unovčavanjem

stečajne mase brodogradilišta.

Stefan Vanoverbeke, generalni menadžer kompanije IKEA za Jugoistočnu Evropu

IKEA otpušta dvadesetak radnika u Srbiji, ali

planira nova zapošljavanja

Srpska Ikea koja je počela da radi prošle godine, najavila da će 23 radnika dobiti otkaze.

Prema prvim informacijama, na udaru će

biti srednji slojevi zaposlenih, dok će

radnici u prodajnim objektima biti izuzeti iz

tih mera. Zvaničnici kompanije tvrde da je

to deo „projekta transformacije i

izmenjenog koncepta prodaje“ koji će u

narednih nekoliko godina omogućiti

otvaranje novih radnih mesta. U razgovoru

za Danas, Stefan Vinoverbeke, generalni

menadžer Ikee za Jugoistočnu Evropu,

odnosno Ukrajinu, Rumuniju, BiH,

Hrvatsku u Srbiju, objašnjava zbog čega Ikea posle decenija rada po sistemu koji je postavio osnivač, sada

menja globalnu strategiju.

– Ikea menja strategiju jer se svet oko nas menja brzinom koju nikada do sada nismo videli. Sektor

maloprodaje je prošao kroz velike promene, naši kupci sve više koriste digitalne tehnologije, njihove potrebe

i očekivanja su danas značajno drugačiji nego nekad. Danas oni uglavnom žive u urbanim centrima, ne

poseduju automobile i nemaju uvek dovoljno vremena do dođu u naše robne kuće, koje su uglavnom

locirane izvan gradskog jezgra. Ovo su razlozi zašto se Ikea menja na globalnom nivou. Ovde u Srbiji i

regionu jugoistočne Evrope ćemo uspostaviti nove takozvane dodirne tačke s kupcima, kakvi su punktovi za

preuzimanje proizvoda ili manje prodavnice u gradskim centrima, a u isto vreme ćemo značajno razviti naše

digitalne servise i nastaviti sa investicijama u ovom regionu.

* Koje će kategorije zaposlenih u Srbiji i globalno biti obuhvaćene transformacijom?

Uticaj je različit u zavisnosti o kojoj je poslovnoj jedinici reč, ali u ovoj fazi primarno će biti obuhvaćena

odeljenja za ljudske resurse, nekretnine i poslovni razvoj, kao i logistika. Kako budemo nastavljali s

procesom transformacije, tako ćemo analizirati i druge delove organizacije, ali je važno napomenuti da ćemo

u naredne dve godine, kako na globalu tako i u našem regionu, imati više zaposlenih nego danas. U regionu

se trenutno fokusiramo na funkcije u našoj regionalnoj kancelariji Ikea Jugoistočna Evropa, sa sedištem u

Beogradu, koja pruža podršku poslovanju u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Rumuniji i Ukrajini. Do kraja

transformacije u Srbiji i u regionu otvorićemo 706 novih radnih mesta kroz otvaranje novih robnih kuća,

punktova za preuzimanje robe i digitalnih usluga. U isto vreme 23 radna mesta će biti višak u centralnoj

kancelariji, dok će uticaj na robne kuće biti minimalan. Nastavljamo razgovore s našim zaposlenima o tome

kako da zajedno sprovedemo promene, a u skladu s našim vrednostima i tako da svaki zaposleni dobije

potrebnu podršku.

* Da li će novim radnim mestima biti ojačan sektor onlajn prodaje i koliko se tu računa na kadrove iz

Srbije?

Apsolutno, želimo da nakon završene transformacije naši potrošači mogu da, recimo, pretraže, pronađu,

izaberu i kupe proizvod u roku od pet minuta. Zbog toga je naš prioritet da u potpunosti iskoristimo

elektronsku trgovinu i više se koncentrišemo na radna mesta koja pružaju dodatnu vrednost našim današnjim

i budućim kupcima. Posebno ćemo nastojati da privučemo i izgradimo snažnije kompetence u oblastima

digitalnih tehnologija, analize podataka i personalizacije. Sedište naše regionalne kancelarije nalazi se u

Beogradu i prirodno je da zbog toga računamo da lokalne stručnjake kada budemo tražili nove veštine.

* Po kojim uslovima sadašnji zaposleni odlaze iz Ikee?

Fokusirani smo da zadržimo što je više moguće talenata u okviru kompanije Ikea. Iz tog razloga ćemo

pružati podršku našim zaposlenima da pronađu sledeću priliku unutar kompanije, ovde ili u inostranstvu. Za

one koji ne pronađu novu šansu u kompaniji IKEA, obezbedićemo otpremninu koja će ići iznad zakonskog

minimuma i biti zasnovana na principu interne jednakosti. Mi ćemo na kraju ovog procesa zapravo imati

više radnih mesta u jugoistočnoj Evropi nego što ih imamo danas.

* Koliko ste zadovoljni rezultatima poslovanja u Srbiji?

Veoma smo zadovoljni rezultatima u Srbiji i primećujemo dosta pozitivnih trendova. Na srpskom tržištu

proizvoda za opremanje doma imamo najveći udeo u odnosu na druge zemlje u regionu, a ono je

istovremeno od našeg dolaska prošle godine poraslo za 14 procenata. Nedavno smo odlučili da pokrenemo

novi investicioni ciklus u Srbiji s Beogradskim trgovačkim centrom koji će se nalaziti neposredno do naše

robne kuće. Investicija je vredna oko 50 miliona evra i stvoriće 400 novih radnih mesta. Ovaj korak, čini mi

se, jasno demonstrira našu snažnu posvećenost Srbiji, kao i želju da dalje unapređujemo svoje poslovanje i

doprinesemo lokalnom ekonomskom napretku.

* Šta je glavna karakteristike novog pristupa tržištu?

Želimo da IKEA bude pristupačna, dostupna i da posluje u skladu s principima održivog razvoja. Kada

kažem dostupna, mislim na digitalne kanale prodaje, fleksibilne usluge kao i mogućnost otvaranja radnji u

gradskim centrima. Nećemo imati jedno rešenje za sva tržišta, nego se prilagođavamo specifičnim

potrebama naših kupaca u regionu jugoistočne Evrope. Naše robne kuće će se transformisati u izložbene

prostore. Robne kuće će takođe postati snažna karika dostavne mreže tako da će, na primer, kupac moći da

naruči kauč ujutru i da ga preuzme već istog popodneva.

Ikea ukida 7.500 radnih mesta

Švedska kompanija za opremanje doma Ikea saopštila je da ukida 7.500 radnih mesta širom sveta u okviru

nove strategije otvaranja više radnji u centru grada i usmeravanja na internet kupovinu. Ikea je navela da će

ovim smanjenjem radne snage moći da se usredsredi na svoju platformu elektronske trgovine, da bi bolje

odgovorila potrebama svojih kupaca i bila zgodnija i jeftinija za mnogo više ljudi.

Kompanija uvodi novu strategiju otvaranja radnji u gradskim centrima, koji bi bili dodatak uz veće robne

kuće u predgrađima. Tako će otvoriti prodavnice u centrima 30 većih gradova da diversifikuje svoju ponudu.

„Uviđamo da se maloprodajna scena trasformiše u razmerama i brzinom koju do sada nismo videli i Ikea

treba da investira u razvoj poslovanja da bi odgovorila na potrebe (potrošača) na bolji i novi način“, rekao je

danas Jesper Brodin, generalni direktor Ingka Grupe, najveće maloprodaje u okviru Ikea sistema.

Putin presekao: Turski tok kroz Srbiju

Ruska kompanija "Gasprom“ donela je odluku da gasovod "Turski tok“ nastavi svoju trasu kroz Bugarsku,

Srbiju, Mađarsku i Slovačku.

Takođe, počele su sve pripremne procedure u tim zemljama, piše ruski list "Komersant“.

Kako se navodi, prve isporuke gasa u Bugarsku i Srbiju počeće 2020. godine, do Mađarske će ruski

gas stići samo godinu dana kasnije, što će omogućiti ruskoj kompaniji da do 2022. godine u potpunosti

obustavi isporuku "plavog energenta“ preko Ukrajine.

"Komersant“ ukazuje da je ovo takoreći "Južni tok“ koji je Evropska unija obustavila još 2014. godine pod

pritiskom SAD.

Kako se ocenjuje, ovog puta će biti drastično komplikovanije uticati na to da se projekat obustavi jer

"Gasprom“ u potpunosti poštuje zakone Evropske unije.

Iako je Grčka takođe u planu da se priključi ovom gasovodu, kako ocenjuje "Komersant“, još uvek nije

najjasnije kako će to izgledati.

Pretpostavlja se da će se Grčka spojiti na taj krak preko Bugarske ili pak da zameni azerbejdžanski gas na

ruski nakon bude završena izgradnja gasovoda "TAP“, što je takođe planirano za 2020. godinu, prenosi

Sputnik.