1

2

3

MOGUĆNOSTI SUZBIJANJA VARROE JACOBSONI U ZATVORENOM LEGLU 4

PROVERA STEPENA ZARAŽENOSTI PČELINJE ZAJEDNICE U OVOM PERIODU 6

ŽIVOT I RAZMNOŽAVANJE VARROE 6

NAČIN UNIŠTENJA VARROE U ZATVORENOM LEGLU 8

SUNCE NA LETU 12

BROJ PČELINJIH DRUŠTVA I PČELARA U JABLANIČKOM OKRUGU 15

KAKO DOĆI DO SUNCOKRETOVOG MEDA 18

PRAVILNO UZIMLJAVANJE PČELINJIH DRUŠTAVA GARANCIJA JE ZA DOBIJANJE VISOKIH PRINOSA 22

ZLATNO ZRNEVLJE ZA PČELARE 28

POSLE NACISTA U ČASOPISU PČELAR UMARŠIRALI KOMUNISTI 31

PČELE U BARAKU 32

VIC 33

PČELARIZMI 33

S A D R @ A J

4

AUTOR: Mr pčelarstva Naum Bandžov, Fruškogorska 25, 22327 Maradik Tel: 022/506-676, 063-599-260. E-mail: bandzov@neobee.net

SARADNICI: Ing. agronomi-je – smer stočarstvo Vladimir Bandžov i Dobrila Bandžov

Na početku ću citirati predsednika komisije za pa-tologiju APIMONDIJE (svetske pčelarske organizacije) Dr V. Rittera (1997) sa Kongresa API-MONDIJE u Antverpenu (gde sam i sam učestvovao): "SVE ŠTO URADIMO NA SUZ-BIJANJU VARROE U KOŠNICI PRE JULA, POMAŽEMO ZIM-SKIM PČELAMA. KASNIJIM SUZBIJANJEM POMAŽEMO PROLETNJEM RAZVOJU PČELA U SLEDEĆOJ GODINI". Na Kongresu u Vankuveru, 1999. godine u svom referatu je napisao: "NAJVAŽNIJE OD SVEGA JE DA POČNEMO UNIŠTAVATI VARROU TOLIKO RANO KOLIKO JE TO MOGUĆE U PČELARSKOJ SEZONI". To je ustvari period intenzivnog razmnožavanja pčelinje zajed-nice i to u aprilu, maju i junu. U tim mesecima izumiru pčele koje su prezimile zimu, pojavljuje se trutovsko leglo, pčele intenzivno grade saće i pojavljuje se višak mladih pčela koje dovode pčelinju zajednicu u roidbeno stanje.

MOGUĆNOSTI SUZBIJANJA VARROE JA-COBSONI U ZATVORENOM LEGLU

5

Taj period intenzivnog razvoja pčelinje zajednice možemo naz-vati kao period prikrivenog, to jest sporog razmnožavanja Varroe u prividno zdravom leglu. Ovaj pe-riod uspava svakog pčelara pošto ne primećuje napasnika, koji je skoro 90% sakriven u zatvorenom leglu. Za vreme dok se pčelinje društvo intenzivno razvija (negde do kraja juna), veliki broj Varroa sakrivene su u hiljadama ćelija sa leglom i ne možemo ni da nasluti-mo katastrofu koja se približava. Katastrofa nastaje u vremenu kada se smanjuje pčelinje leglo (u julu i avgustu) i tada hiljade Var-roa počinje da se naseljava u sve manjem broju ćelija radiličkog legla, što značajno oštećuje zim-ske pčele koje se tu razvijaju. Kao posledica, zavisno od stepe-na zaraženosti, dolazi do pojave oštećenih zimskih pčela pa čak i do mrtvog legla. Ovim se poremeti biološka celina pčelinjeg društva (odnos 2 : 1 u korist kućnih pčela. U ovom periodu često se dešava da letnje pčele naglo počinju da uzimaju hranu, a da pri kraju jeseni uzimaju hranu sa sman-jenim intenzitetom. Kasnije se živost pčelinjih društava sman-juje a kod nekih se za nekoliko dana ta živost drastično sman-

juje. Košnice ostaju bez pčela, a sa puno unapred pripremljene hrane za zimu i sa površinski per-foriranim – izbušenim leglom. Ako odstanimo voštani poklopac sa jedne takve ćelije, vrlo često ćemo naći i do desetak Varroa (Neumann, 1999). Uzrok za pro-padanje pčelinjeg društva u ovo doba je naš aljkav rad na početku nove sezone.

Pčelinja društva koja krajem zime to jest na početku razvoja legla (kraj januara i februar) imaju Varrou slabo se razvijaju. Koliko će zdravih, a koliko oštećenih mla-dih pčela izaći zavisi od stepena zaraženosti. Matica tada nosi jaja u ograničenom broju i to u febru-aru oko 135, a u martu oko 220 jaja dnevno (Jeftić, 1961) i uko-liko je broj Varroa veći od novo izleženih larvi tada više Varroa napada jednu larvu. Nerazvijene i oštećene pčele će biti izbačene iz ćelija i prilikom prolećnog pregle-da možemo ih videti na podnjači zajedno sa otpatcima voska, a čak neke mtrve larve možemo videti i na letu.

Postavlja se pitanje da li u tom slučaju, u februaru ili početkom marta možemo da sprečimo pot-puno propadanje pčelinje zajed-nice. Uobičajeno je da napadnute

6

zajednice lečimo sistemicima u decembru ili januaru i iskustva nam pokazuju da je uspešnost ustvari isto tolika kao da smo ih lečili u februaru ili martu.

Eksperti za Varrou, Nem-ac Hanel i Rusi Melnik i Pileck-aja, utvrdili su sledeće pojave. Ženke Varroe u februaru i martu su praktično neplodne odnosno jalove i u to vreme 92 – 96 % pčelinjeg legla je zdravo. Iako u ćelijama ima položenih jaja Var-roe ona nisu sposobna za razvoj i u raznim stadijumima svog raz-voja propadaju. Krajem zime i početkom proleća, odnosno sve do početka intenzivnog unosa nektara i polena, sve Varroe koje se nalaze na pčelama dostupne su sredstvima za suzbijanje Varroe.

PROVERA STEPE-NA ZARAŽENOSTI

PČELINJE ZAJEDNICE U OVOM PERIODU

Ova provera se vrši kada su vremenski uslo-vi dobri i to na dva načina.

1. Uzimamo iz košnice je-dan okvir sa pčelama, palcem i kažiprstom hvatamo pčelu za oba krila i posmatramo je sa

donje strane stomaka gde se na člancima može primetit crven-kasti stomak krpelja Varroe.

2. Ako nismo vešti u hvatanju pčela, uzimamo veću staklenu epruvetu u koju se sipa 100 ml etil alkohola (može i rakije), i unutra se stavlja 50 ili 100 pčela. Posle toga zatvorimo epruvetu i promućkamo je, a pri tome krpelj otpada sa pčela. Ako na 100 pre-gledanih pčela nađemo samo jednu Varrou dolazimo do zaključka da ih u košnici ima previše za to doba godine, i da je potrebno nešto pre-duzeti radi njihovog suzbijanja.

Poznato je da pojedine košnice nisu podjednako napad-nute Varoom te zato opisani test tre-ba ponoviti u još nekoliko košnica.

ŽIVOT I RAZMNOŽAVANJE

VARROE

Kako bi lakše razumeli pojave u pčelinjem društvu, kao i odabir pravog momenta i načina suzbi-janja Varroe u zatvorenom leglu moramo imati osnovna saznanja o životu i razmnožavanju Varroe.

Ženke Varroe nose 5 jaja u ćeliju radiličkog legla od kojih se izleže 1,5 do 2 odrasle jedinke koje su sposobne za dalje razmnožavane,

7

dok u trutovsko leglo snesu 7 jaja gde može da se izleže i do 5 odras-lih jedinki sposobnih za dalje razmnožavanje (u jednu ćeliju jaja može položiti više Varroa).

Ženke Varroe oplođuju se u unutrašnjosti ćelije. Mužjaci ug-inu a ženke se prilepe na dnu ćelije kada je ćelija otvorena. Kada se ženka Varroe izleže, u roku od 5 - 6 dana polno sazreva, odnosno počinje da nosi jaja.

Kad se ćelija otvori iz nje is-padaju uginuli mužjaci i nesaz-rele ženke koje su manje i svetlije su boje i njh možemo naći među voštanim otpadcima na podnjači. Neke od ženki Var-roe takođe otpada na podnjaču košnice dok traže adekvat-nu ćeliju gde će položiti jaja.

Varrou više privlači pčelinje leglo koje je obilno hranjeno i kada polenovog praha i meda ima u izobilju. Krajem zime i početkom proleća skoro cela pop-ulacija Varroe nalazi se van legla. U drugoj polovini leta 60 – 70 % prirodno otpalih Varroa su svetli-je boje, a u leglu ukoliko ima više Varroa, većinom su svetlije boje.

Intenzitet razmnožavanja Var-roe prema istraživanjima Liebe-ga i saradnika (1994) u periodu od 12 godina je nedvosmisleno

povećan. U periodu 1983-1985 godine, odnos prirodno uginulih Varroa i živih Varroa u košnici iznosi 1:200. Taj odnos je u 1993 je došao do vrednosti 1:1000. Prirodno odumiranje jedne Var-roe dnevno u avgustu ili septem-bru znači da u košnici ima 500-2000 živih Varroa u ćelijama.

Na osnovu toga kao i iskustava iz osmdesetih, za ugroženost pčelinjih zajednica važe sledeći zaključci i uputstva.

1. Ako usled prirodnog odumiranja Varroe otpadne manje od 10 krpelja dnevno, ili ako posle zadimljavanja ot-padne manje od 100 krpelja, pčelinja zajednica nije ugrožena.

2. Lečenje u zimskom peri-odu je potrebno ako je pčelinja za-jednica mnogo zaražena to jest ako je veća od 12%, što znači da na 100 pčela nađemo više od 12 Varroa.

U zajednicama u koji-ma je zaraženost od Var-roe do 12,8% prezimljavan-je je dobro (Martinov 1983).

Melzer (1985) napomin-je da štetno delovanje Varroe kada u pčelinjom društvu ima približno 5000 Varroa. Kada ih ima 8000-10000 šteta postaje očigledna. Ako pak zajednicu napadne 10000-20000 Varroa

8

ona propada – nestaje. Najnoviji podatci (Pistoia, 1997) opom-inju da zajednica propada kada u njoj ima 5000-6000 Varroa.

NAČIN UNIŠTENJA

VARROE U ZATVORE-NOM LEGLU

Izolatorska ekološka me-toda Magistra pčelarstva Bandžov Nauma.

Na kraju da iznesem i moju najnoviju sadašnju metodu suzbi-janja Varroe u zatvorenom leglu, koju je primenjujem sa raznim poboljšanjima od 1984. godine kada sam imao usmeno izlaganje na 3-em Internacionalnom sipozi-juma o Varroi održan u Splitu - Hrvatska u saradnji sa Svetskom pčelarskom organizaciom API-MONDIJOM (Bandžov N., 1984, Pčelar br. 11 str. 329 - 330;) i I Međunarodnom simpizijumu

Autor Mr Naum prvi sle-va u Radno pretsedništvo

,,Standardni kvaliteti pčelinjih proizvoda, bolesti pčela i rezi-due,, održan u Ohridu - Make-donija pod pokrovitelstvom API-MONDIJE, gde sam usmeno prezentirao 2 referata. (Bandžov N. 1990, Pčelar br. 8 str. 241 – 242 i 243 - 245). Ovu metodu o biološkom suzbijanju VAR-ROE primenjivao sam je od kada sam uveo novi sistem pčelarenja 1988 god., "Kombinovani metod pčelarenja sa dvojnim društvima".

Ovu najnoviju metodu koju je nazvam još i potpuno ekološkom metodom, primen-jujem je u periodu od 01. – 15. avgusta kada sređujem pčelinja društva za zimu i kada želim da sačuvam zdrave zimske pčele koje su garancija dobrog pro-letnjeg razvoja i dobijanja vi-sokih prinosa pčelinjih proiz-voda u narednoj godini. (Slika 1)

Slika 1 Zbog naučnog saznanja da se

Varroa nalazi oko 90% u zatvore-nom leglu, a da na nju nijedan

9

dosadašnji lek ne deluje, kom-pletno zatvoreno leglo iz dvojnog društva (slika 2) prebacim u izo-lator (slika 3). Obično u plodištu osnovnog društva u to doba ima 3-4 okvira sa zatvorenim leglom i 2-3 okvira sa otvorenim leglom i jajima. Pomoćno gornje društvo je nešto slabije i ima 2-3 okvira zatvorenog i 1-2 okvira otvorenog legla sa jajima. Sve okvire sa ot-vorenim leglom i jajima (3-5 ok-vira sa oko 30000 jaja i larvi) sta-vim u plodište osnovnog društva, koje se sada sastoji od jednog nastavka i jednog polunastavka (slika 4) sa medom (6-8 kg) i maticom koju one same odab-eru. Tu stavim još dva okvira sa polenom i 3-5 praznih okvira sa nešto meda (3-5 kg) da bi matica nastavila sa nošenjem jaja i tako da do kraja septembra stvorivrlo jako društvo sa oko 40000-45000 mladih zdravih zimskih pčela, koje će vrlo uspešno prezimiti, i da bi krajem januara matica počela da nosi prva jaja kako bi se do bagremove paše raz-vilo vrlo moćno društvo sa oko 60000 pčela. Da napomenem da u novembru kada nema više legla izvršim jedno tretiranje zadiml-javanjem pomoću samogorećih filter papirića (KNO3) na koje

nakapljem 2-3 kapi alkohol-nog rastvora fluvalinata (2:1)

Slika 2

Slika 3

10

Slika 4 Pune linje prestavljaju zat-

voreno leglo, a isprekidane prestav-ljaju većinom otvoreno leglo

Okvire sa zatvorenim leglom iz osnovnog i pomoćnog društva (5-7 okvira) zajedno sa pčelama bez matice, stavim u praznu LR košnicu koju ja nazivam "Izola-tor" koja se se sastoji od 2 nastav-ka i može da primi zatvoreno leglo iz 3-4 dvojna društva sa 20 okvira zatvorenog legla sa Varroom (oko 100000 ćelija) iz kojih će izaći oko 30000-35000 mladih zdravih pčela, koje kasnije koristim za pojačavanje slabijih društava ili nukleusa. Kada formiram izola-tore, u njih stavim i 3-4 letvice sa fluvalinatom ili Flumetrinom zbog velikog prisustva Varroe. Za 10-15 dana izađu sve pčele od kojih je veliki broj defektnih (bez krila) i one padnu na podnjaču za-jedno sa velikim brojem Varroe.

Na kraju da napome-nem da pčelarim stacionarno sa oko 50 proizvodnih košnica i 20 za naučna saznanja i proiz-vodnju VISOKO KVALITET-NIH HIGIJENSKIH MATICA I ROJEVA Rošfusovim sistemima..

DISKUSIJAIz referata podnetih u Antver-

penu 1997. i Vankuveru 1999. godine na Kongresima Api-mondije koji su tretirali uništenje Varroe pomoću trutovskog i radiličkog legla možemo pročitati još neka zapažanja.

Te metode su najefikasnije kad su pčelinja društva jako zaražena Varroom i prihvatljiva su na sta-cionarnim malim pčelinjacima od 30-50 košnica, dok nisu pri-hvatljive za velike pčelinjake. Pored toga intenzivno oštećenje legla, oslabljuje pčelinje društvo i poremećuje se biološka celina.

Alen (1965) je posmatrao jednu grupu pčelinjih zajednica koje su slobodno gradile tru-tovsko saće i drugu grupu kod kojih je bilo ograničeno tru-tovsko leglo, na poluokviru LR-ovog normalnog rama (Slika br. 5) i zaključio je da u prino-sima meda nije bilo značajnih razlika između te dve grupe.

11

Poluokvire sa trutovskim saćem možemo da ih postavimo za izgradnju u medište još prethodnog leta, tako što u proleće možemo da ih premestimo u plodište. Trutovsko leglo je biološka potreba pčelinjeg društva i ako pčele imaju dovoljno trutovskog saća neće kvariti radiličko saće.

Sl. 5Toma (1987) navodi da

ženke Varroe počinju da nose jaja u radiličko leglo, kada nema dovoljno trutovskog saća.

Iskustva raznih autora koji govore o biološkoim načinima otklanjanja Varroe kao na pr. Kaučić i Rihar, efikasna su oko 30%. Oni kažu da odsecanje voštanih poklopaca iz ćelija sa trutovskim leglom potstiče

pčelinje društvo na razvoj, kao i to da je ovo odsecanje primenljivo na pčelinjacima do 100 košnica.

Iskustva Jakovljeva ukazuju na uspešnost suzbijanja Varroe,

(Trutovsko leglo na LR-ovog poluokvira.) suzbijanja Varroe, ali slabljenje biološke generaci-jske strukture osnovne pčelinje zajednice, što ne garantuje do-bijanje visokih prinosa meda i drugih pčelinjih proizvoda, barem na našem području gde su maj, juni i juli glavni meseci za prinos.

Metoda koju opisuje AUTOR sa saradnicima pokazuje i doka-zuje uspešno tehnološko biološko suzbijanje Varroe u pripremnom periodu uzimljavanja pčelinje za-jednice u prvoj polovini avgusta meseca. Ulazak u zimski period sa jakim društvom i mladim i zdravim zimskim pčelama, rani razvoj i stvaranje jakih društava za maksimalno iskorišćenje pašnih prilika u maju, junu i julu bez poremećaja biološke celine 2:1 u korist kućnih pčela i sa potrebnim brojem trutova.

Autor je za ovaj članak pored sopstvenih iskustava, iskustava naučnika i praktičara koje je imao prilike da čuje u Antverpenu i Vankuveru, koristio i članak iz časopisa Melitagora br 45/2000.

12

Од свих проблема који су снашли данашње савремено пчеларство, као што су болести пчелињег легла , варое, разне вирозе и штеточине, човек је, својим упливом у биологију и модерну производњу, а посебно пољопривреду и шумарство, довео до тога да, после више од 20 милиона година, пчеле дођу на ивицу истребљења, а посебно гајене пчеле. Развој пчелињег друштва данас зависи од много више фактора него у блиској прошлости. Разлог за то су општа уређења и култивација људских станишта и уопште природе где човек тежи да све подреди својим уским потрбама, без обзира на последице. Из наведених разлога све је мање погодних места за постављање пчелињака. Оно што је некад била, условно речено, дивљина данас је уређен простор, па је све мање могућих локација за пчеле. Многи пчелари, посебно хобисти, бирају места за пчеле који одговарају њима,

а не пчелама, чиме никад не постижу жељене резултате.

Шта је то најбоље место за пчеле у данашњим условима? Одговор на ово питање је јако опширан и комплексан, па ћемо ми овом приликом поменути само најважније чињенице. Уколико је пчелар селећи или не најважнији период у животу пчела треба да задовољи место пчелињака, а то је период развоја пчелињег друштва до прве значајније или главне паше. То је углавном период од почетка јесени, зима и време до масовније појаве полена у природи. По мом мишљењу пчелињак треба поставитиса летима строго окренутим на југ. Чим сунце изађе оно ће грејати лета да би то грејање било најјаче око поднева, а исто тако и у послеподневним часовима. По температури ваздуха пчеле ће непогрешиво знати када треба ићи у потрагу за поленом или медом у природу. Селећи пчелари који имају пчеле на

СУНЦЕ НА ЛЕТУ

Милорад Лалатовић Железничка 16, Никинци

13

камионима, аутобусима и приколицама не могу да обезбеде равномеран развој пчелињег друштва на обе стране возила. Чак и у летњим условима у возилима пчеле не лете исто, и то се види по приносима меда, али је то онда и мање важно. Неки пчелари, на пример из Сокобање размишљају да истоваре половину пчела са возила (које нису АЖ) како би у пролеће имали равномеран развој. За сваки крај постоје подаци за дување ветра који се могу добити у најближој метеоролошкој станици. Кошнице поставити тако да доминантни (најчешћи) ветрови дувају са леђа кошнице, ако је то

могуће, за чега треба употребити природне заклоне. Следећи услов за добро презимљавање и развој је влага у кошници. Пчелињак не треба постављати поред река или на простору са повећаном влажношћу ваздуха и честим маглама. Приликом одабира локације пчелињака треба строго обратити пажњу на микролокацију. Тврдим из искуства да локације у кругу стотинак метара нису исте по струјању ваздуха, па чак и по разлици у тампературама које знају да буду значајне. Уколико прихватимо да је најважнији период у животу пчела период развоја, пчелињак, значи, треба поставити:

14

• Обезбедити добру природну залеђину (шума, живица,дрворед и сл.)

• Кошнице окренути са летима окренутим југу

• Локација пчелињака да обезбеди што вишу температуру по микролокацији

• Пчелињак одвојити од могућих извора влажности ваздуха (поред река, дубоке котлине и сл.)

• Пчелињак одвојити од загађених терена а посебно са загађеним ваздухом и водом

Сад да поновимо. Уколико хоћемо да успешно пчеларимо, пчелињак поставити на месту погодном за пчеле, а не за пчелара. Сад о проблемима селећих пчелара. У принципу све ово важи и за другу трећу локацију у току године приликом селења пчела. За добро искоришћење паше и доста велике трошкове потребно је пчелињак, односно возило са пчелама поставити у складу са свим условима напред наведеним, а још има и других као што су:

• Пре селења обезбедити потврду о здравственом стању пчела

• Због могуће

пренасељености јавити се друштву пчелара за распоред

• Све радње и поступке са пчелама прилагодити условима локације, временских прилика и поштовања осталих пчелара

Овом приликом морамо се дотаћи и проблема код постављања селећих пчелињака. Као прво, не постоје јасни законски прописи или уредбе како уредити простор за масовну пашу и ко то треба то да уради. Сведоци смо и, нажалост, намерних штета које се дешавају пчеларима од стране мештана и колега.Мој предлог је да се за постављање свих пчелињака у Србији уради катастар, како пчелињака тако и пчелињих паша, по коме би се сваке године видело где се могу поставити кошнице, у којој количини, време када се то може радити (у зависности од врсте паше) као и одговорни за све распореде, здравствено стање , упуте и решења о постављању пчелињака. У покушају да овим написом барем покушам навести драге колеге пчеларе на размишљање о овој теми и на изналажење бољих решења за постављање пчелињака, нисам се дотицао тема које су већ

15

пуно пута истицане, као што су прскање воћа у цвету, третирање семена сунцокрета и кукуруза са разорним и дуготрајућим инсектицидима, као и евентуална исплата накнада пчеларима за опрашивање појединих воћарских или

ратарских култура. За успех у овим настојањима треба нам много више слоге и упорности, а мање истицање појединачних и краткотрајних интереса појединих пчелара и пчеларских организација.

Proizvodnja meda i razvoj pčelarstva kao poljoprivredne delatnosti u Jablaničkom okrugu pominje se još u XIV veku. Poveljom cara Dušana iz 1348. godine, u to vreme selo Leskovac sa obe strane reke Veter-nice, darivano je manastiru Hilandaru. Dve godine ranije pčelarsko selo Miroševce podno planine Kukavice, car Dušan poklonio je mana-

BROJ PČELINJIH DRUŠTVA I PČELARA U

JABLANIČKOM OKRUGU

Mr Neboj{a Arsi}

16

stiru Sveti Stefan u Banjskoj sa obavezom da selo obskrbljuje potrebe manastira u medu i vosku, navodeći imena pet pčelara iz Miroševca.

Sa osnivanjem Srpskog pčelarskog društva 1897. godine jav-ljaju se prvi nagoveštaji organizovanog pčelarenja na prostori-ma današnjeg Jablaničkog okruga. Na osnovu člana 15 Pravilni-ka Srpskog pčelarskog društva, Upravni odbor je 1898. godine izabrao za poverenika društva za Okrug vranjski, kome je pri-padao i Leskovac sa okolinom, Mihajla Burinčevića iz Leskovca.

Danas prema podacima SPOS – a, Saveza pčelarskih orga-nizacija Srbije, Jablanički okrug spada u sredinu koju karakteriše savremeno pčelarenje sa razvijenom proizvodnjom meda.

Podaci o broju pčelinjih društava i pčelara u Jablaničkom okrugu prikazani su u tabeli 1..

Na području Jablaničkog okruga pčelarstvom se bavi veliki broj pčelara koji nisu organizovani u udruženja. Uporđujući podatke SPOS – a sa podacima M. Dojčinović i sar. Jablanički okrug ima znatno veći broj pčelinjih društava i pčelara. Broj pčelinjih društava i uku-pan broj organizovanih u udruženjima i neorganizovanih pčelara po

Tabela 1. Broj pčelinjih društava i pčelara prema podaci-ma SPOS – a u 2007. godini

17

opštinama Jablaničkog okruga u 2004. godini prikazan je u tabeli 2..

U tabeli 3. uporedno su prikazani broj pčelinjih društava, broj pčelara, njihova starosna struktura i njihov prosečni broj košnica, kao i prosečna (po pčelinjem društvu) i ukup-na godišnja proizvodnja meda u Srbiji i Jablaničkom okrugu.

Tabela 2. Broj pčelinjih društava i ukupan broj pčelara prema podacima u 2004. godini

Tabela 3. Uporedni podaci vezani za pčelarsku proizvodnju u Srbiji i Jablaničkom okrugu

Redni broj

Parametri upoređivanja U Srbiji U Učešće ili

odnos u %1. Broj pčelinjih društava 355.000 15.379 4,33

2. Broj pčelara oko 20.000 634 3,17

3. Broj pčelara udruženih u pčelarskim udruženjima 42,5 58,52 137,69

4. Starosna struktura pčelara u god. 54,3 NP NP

5. Prosečni broj košnica po pčelaru 29,43 24,26 82,43

6.Broj pčelara sa preko 150 društava u odnosu na ukupan broj pčelara

1,74 1,1 63,22

7. Ukupna proizvodnja meda na bazi repub. pros. u t 6.058 265 4,37

8. Prosečna proizvodnja meda po društvu u kg 17,27 NP NP

18

Upoređujući broj pčelara u Jablaničkom okrugu sa ukupnim brojem stanovnika okruga, može se zaključiti da taj odnos iznosi 0,25 % i da je na ni-vou republičkog proseka od 0,26 % (broj stanovnika u Srbiji 7,58 miliona).

Prosečni broj košnica po pčelaru i broj pčelara sa preko 150 pčelinjih društava u Jablaničkom okrugu niži je od is-tih parametara u Republici Srbiji za 17,57 odnosno 36,78 %.

Broj pčelara udruženih u pčelarskim organizacijama na nivo Jablaničkog okruga je znatno veći od republičkog proseka što ukazuje na razvojnu inicijativu pčelarstva u okrugu i želju pčelara za novim saznan-jima i praćenjem savremenih trendova pčelarske proizvodnje u svetu.

Do skoro je odgovor na ovo pitanje bio jednosta-van. Odvezite svoje košnice na ovu pašu i stvar je gotova.

Nekada je kod zidara posto-jala izreka: ,,Oj maltere, moj svet-li obraze!,, To bi trebalo da znači da, iako malo iskrive zid, malter-om to porave, tako da se i ne vidi.

A kod pčelara je nekad postoja-la izreka: ,,Suncokrete, moj svetli obraze!,, Do pre nekoliko godina, šta god da je medilo ili nije medilo, suncokret je uvek medio. Nekada

dobro, a nekada i mnogo više od toga. Često je prepunjao košnice. Skinete krov, a zaperci u zbegu, otvorite, a med curi na sve strane, pa prosto ne znaš šta da radiš. Dešavalo se i da nema dovolj-no ambalaže! Slatki problemi...

A onda se okrenulo. Najpre je počelo šarenilo. Naiđe neko promenljivo leto, hladan juli i suncokret izda! Sledeće godine bude malo bolje, ali nije kao pre. Drugi put, kiša. Na suncokret napade fomopsis i opet izda!

Kako doći do suncokretovog meda

Branimir ŠošićMala Moštanica

19

Dobro, prođe i to. Posle, daje manje ili više, ali opet, nije to to.

E onda nastaju problemi. Po-javljuju se nove sorte suncokreta. Neke od njih samooplodne, a neke delimično. Selektirane tako da i bez pčela daju ujednačene i visoke prinose semena, ali negde u toj selekciji se izgubila nama najvažnija osobina – lučenje nektara. E sad je već ozbiljno, pomislimo mi, kad ono ima još. Sad još semenu dodaju i Gaučo. Veliki svetski semenari i zaštitari, tretiraju seme neonikotinoidima, koji štite biljku tokom čitave vegetacije. Pri tom su naravno otrovni ko sam đavo. Procenjena perzistentnost je preko 3 godine.

Kada jednom dospeju u ljud-ski organizam, ne napuštaju ga lako. Međutim, kada dospeju u pčele, one su osuđene na propast.

Kada ovako sagledamo stvari, jedino što se da zaključiti je da pred nama nije baš ružičasta pers-pektiva, ali da vidimo šta smo sve naučili iz ovih uspona i padova.

Prvo što treba znati je da suncokret kao biljna vrsta traži veoma visoku agrotehniku. U ovome se oslanjamo na ratare. Na nama je da odaberemo teren, gde jesuncokret gajen na takav način. Parcela na kojoj se sun-cokret nalazi, mora biti potpuno očišćena od korova. Biljke sun-cokreta moraju imati snažno sta-

20

blo, zaposednuto zdravim listo-vima do samog dna. Treba znati i to da bolje medi suncokret čije su biljke na većem rastojanju, odnos-no sejane sa većim proredom.

Zatim, sorta. Ovo je daleko delikatnija situacija. Prema mojim iskustvima, koja nipošto ne želim da namećem kao jedina, treba izbe-gavati Pionirove sorte (semenar-ska firma). Francuske sorte firme Spektra, su pokazale nešto bolje ali ipak, nezadovoljavajuće rezul-tate. Ostale sorte su više-manje dobre, ili barem ja nisam imao loša iskustva sa njima. Najvažnije je raspitati se kod vlasnika zasada, da li je seme tretirano neonikoti-noidima. Ako jeste, takve parcele treba izbegavati. Najbolje sorte su naravno novosadski hibridi, koji su iz nekih razloga dosta potisnu-ti sa domaćih njiva. Ove godine sam se sticajem okolnosti našao na parcelama zasejanim semenom instituta iz Zemun polja. Nisam siguran, da li su u pitanju dom-ace selekcije ili introdukovane, ali su prvi utisci više nego dobri.

Ne manje važni faktori su i vreme i zemljište. Suncokret voli optimalne količiname vlage i veo-ma visoke temperature. Idealni uslovi za medenje suncokreta su dobro nalvlaženo zemljište tokom

zime i proleća, a sunčano i toplo vreme u periodu cvetanja. Uko-liko se uopšte možemo osloniti na dugoročne prognoze, zemljište se bira tako da u kišnim letima izbor pada na peskovite i vodo-propusne terene, a u sušnim us-lovima, na teška, ritska zemljišta.

Jedna od bolesti, koje na-padaju ovu kulturu, je gljiva Fo-mopsis. U slučaju dužeg kišnog perida, ova gljiva može veoma značajno da ošteti zasade, pa samim tim i dovede do izostanka medenja. Zbog toga je takođe bitno obratiti pažnju na prognoze vremena, prilikom izbora terena, i u slučaju najavljenih dugih padav-ina odabrati vodopropusne terene.

Pored navedenih uslova koje treba ispuniti, postoji jedan koji je posebno nezgodan. Pronaći teren koji nije opterećen, odnosno za-posednut pčelama. Suncokret u idealnim uslovima daje oko 40 kg nektara po hektaru. Lako se može izračunati, da je 3 košnice, maksimalan broj košnica koji se sme postaviti po jednom hektaru, imajući u vidu da se na te idealne uslove svakako ne možemo oslo-niti, niti pčele mogu pokupiti sav nektar koji se izluči. Drugi prob-lem kod opterećenosti terena, jeste nedostatak kvalitetnog po-

21

lena. Suncokretovom polenu fale dve esencijalne aminokiseline i on iako ga ima u izobilju, nije do-voljan za normalno gajenje legla. Naravno, po prestanku suncokre-tove paše može doći do grabeži ili jednostavno veštački stvorene bespaše. Ono što je međutim na-jgore od svega, jeste zaražavanje košnica varoom iz tuđih pčelinjaka. Ukoliko se nađe veliki broj košnica na malom terenu mi-gracija varoe je neminovna. Ako se trudite da držite varou pod kon-trolom, tokom celog leta, nemojte se nabijati u zaposednute terene.

Na kraju se može zaključiti da je gotovo nemoguće ispuniti sve ove uslove, ali uopšte nije tako. Potrebno je samo malo dobre volje, jer u Vojvodini ima toliko mnogo potpuno neiskorišćenih terena, da zaista može da se bira.

Ova godina je pokazala da suncokret medi svuda. Prema po-dacima koje imam, medenje je prilično ujednašeno i ove godine zavisi samo od snage pčelinjih društava. Treba pomenuti i to da je ovo veoma teška i naporna paša, koja sama znatno oslabi društva. Na suncokret treba ići prvenstveno sa jakim i sprem-nim zajednicama, koje su u stanju da donesu visoke prinose, kao i

sopstvenu zimnicu i naravno da sašuvaju snagu za zimovanje.

Postoji uvreženo mišljenje da su samo pojedini tereni mede-nosni a ostali nisu, što je naravno obična glupost, koja međutim do-vodi do toga da se ti pojedini tere-ni preopterete i ta pčelinja društva neminovno pretrpe veće ili manje gubitke tokom same paše, a nročito posle nje i tokom zimovanja.

Što se tiče tretiranja se-mena, onim veoma otrovnim pesticidima, moglo bi se reći, da i tu naziremo tračak svet-losti, obzirom da se u mnogim zemljama ovi otrovi zabran-juju upravo sa obrazloženjem da ugrožavaju pčele.

Možda je nerealno očekivati, da će svaka naredna godina biti medonona, što se tiče suncokre-ta, ali u isto vreme je preterano pesimističan zaključak da je sun-cokret kao pčelinja paša, samo prošlost. Ostaje nam da učimo i da se pametno borimo u novonas-talim uslovima. Jedino takva sr-tategija može osigurati opstanak ove, slobodno mogu da kažem najvažnije paše za većinu pčelara.

22

Lankstrot je još pre više od 150 god. (1859) dao bitne zahteve za uspešno preziml-javanje proizvodnih pčellinjih društava koji važe i danas a to su:

~ DA PČELINJA DRUŠTVA BUDU JAKA SA PČELAMA

~ DA IMAJU DOVOLNO REZERVE HRANE

~ DA IMAJU GORNJU VENTILACIJU

~ DA PČELE LAKO PRO-LAZE IZMEĐU RAMOVA

~ DA IMAJU VODE KAD JE POTREBNO

~ DA SVA LETA BUDU ZAKLONJENA OD RAZNIH VETROVA

Farrar pedesetih godina prošlog veka (1947) potpuno se složio sa ovim zahtevima , ali dodao je još jedan vrlo bitan zahtev koji danas ga treba staviti na prvo mesto, a to je da pčellinja društva budu zdrava. Najnovija saznanja API-MONDIJE preporučuju da to

prvenstveno bude bez upotrebe lekova (TEHNOLOŠKO~BIOLOŠKO~PREVENTIVNO~GENETSKIM METODAMA ili alternativnim metodama, odnos-no sve manje lekova ~ hemije).

Svedoci smo zadnjih godina o velikim gubitcima pčelinjih društava , čak se spominje i do 5O% Zabrinjavajući je podatak kad znamo da se taj procenat povećava u odnosu na podatke koji su publikovani iz 1920 god. Kad su zimski gubitci bili oko 12%, 40 ~ 50 god. 15%, 1970 god. 25% , uprkos insistiranju iskusnih pčelara i naučnih rad-nika, da pčelari ispune 4 osnovna zahteva kada pripremaju pčelinja društva za zimovanje, a to su:

~ Svako društvo mora imati mladu maticu koja je nadprosečnog genetskog porekla.

~ Svako društvo mora biti smešteno u dobro konstruiranoj košnici i dobro zaštićeno od ek-stremnih klimatskih uslova.

PRAVILNO UZIMLJAVANJE PČELINJIH DRUŠTAVA

GARANCIJA JE ZA DOBIJANJE VISOKIH PRINOSA

23

~ Svako društvo mora imati odgovarajuću rezer-vu meda i polena.

~Svako društvo mora biti oslobođeno od bolesti.

Ako su ovi zahtevi ispunjeni preko godine, ali posebno u kasno leto i ranu jesen, kada se pčelinje društvo priprema za zimu, društvo ne samo što će zadržati svoju sposobnost da se prilagodi vrlo raznolikim zimskim uslovima, već je to garancija da će biti vrlo produktivno u sledečoj sezoni, a sa ovim dolazimo do one narodne poslovice KAKO ĆEŠ POSE-JATI TAKO ĆEŠ POŽNJETI.

Da bolje shvatimo prezimlja-vanje pčelinjeg društva moramo da shvatimo suštinu socijalnog života pčela tj. da shvatimo kako se formira ZIMSKO KLUBE i kako reagira na promenu temperature.

Svako normalno pčelinje društvo održava pčelinje klube preko cele godine. Za vreme ak-tivne sezone ono je razvučeno i odgovara prostoru sa leglomi regulliše unutrašnju temperaturu i vlažnost gnezda sa leglom. Sa padom temperature klube se jas-nije ocrtava. A to je kad nočne temperature ustale na oko 14 ste-peni C (Philips i Demutth 1914)

Daljin smanjenjem tem-perature, pčele u centru klubeta počinju da proizvode toplotu, Dok one na površini služe kao izolator. Značajan doprinos učino je Corkins (1930), kada je utvrdio

da temperatura unutar klubeta ostaje konstantna bez obzira na spolnu temperaturu, a ona iznosi 6 ~ 8 stepeni C čak i kada su spolne temperature ispod tačke mržnenja.

Kada se formira klube, pčele na površini klubeta prave jedan izolacioni omotač čija debljina

Varira od 2,54 do 7,62 cm. Od ovoga umnogome zavisi kako će društvo prezimiti i još važnije kako će se u proleće razvijati.

Ukoliko je izolacioni omotač deblji društvo je u mogučnosti da troši manje rezerve hrane u toku zime, a matica će ranije početi da nosi jaja i brže ćemo doći do jakog društva što nam i treba, a ukoliko izolacioni omotač je tanji potrošnja rezervne hrane je veća, a u proleće društvo se neće razvijati po našim željama.

Pčele unutar klubeta su mnogo manje sabijena i proizvode toplo-tu u odnosu na izolacioni deo koje su mnogo zbijenije i čuvaju top-lotu koju stvara centralni deo klu-beta. Ovaj sistem će funkcionisati

24

tako dugo dok pčele održavaju čvrsti kontakt sa rezervom hrane.

Znanje o tome šta uzrokuje~ FORMIRANJE KLU-

BETA,~ KAKO KLUBE REAGUJE

NA TEMPERATURU, I ~ KAKO PČELE

REGULIŠU TEMPERATURU U KLUBETU,

obezbeđuje pčelara sa pr-vim uslovom, za uspešno pr-ezimljavanje i da može da kaže da je PČELAR, a ne ČUVAR KOŠNICA SA PČELAMA. Međutim da potvrdi da je PČELAR i da bi obezbedio pouz-dano prezimljavanje PČELAR treba primeniti i ostala 4 osnovna principa ~ pravila koja su pomenu-ta ranije, a to se mora učiniti najsavesnije prilikom rada sa pčelama u kasno leto i ranu jesen.

1. MLADA PRODUK-

TIVNA MATICASvaka mlada matica ne mora

da bude i produktivna, pa ako pčelar ne obezbedi produk-tivnu ili ostane sa starom mati-com suočiće se sa tri problema.

~ Može doći do tihe zamene matice u jesen, koja se dešava suviše kasno, pa zbog

nemogučnosti oplodnje da os-tane sa maticom trutovnjaćom.

~ Stara matica može da zakaže pri kraju zime i u rano proleće kad je najpotrebnija regener-acija pčela, društvo, odnosno pčelar će ostati sa škart maticom.

~ Stara matica može da nes-tane za vreme zime ostavljajući obezmatičeno društvo

2. ODGOVARAJUĆA

ZAŠTITA O ovome se mnogo diskutuje

i različita su mišljenja pčelara i naučnika i moralo je da prođe mno-go vremena da bi se zauzeo jed-instven stav. Sada vlada mišljenje da je najbolja zaštita ako imamo:

~Dobro konstruisanu košnicu sa svetskim standardima

~Dobru gornju ventilaciju u toku zime koja će osigurati venti-lacija i otsranjivanje vlage preko poklopne daske ili zbeg hranilice.

~ Zimovanje pčelinjih društava na sunčanom mestu, zaštićeno ode glavnih vetrova i postavljene na prostor gde pos-toji dobra vazdušna drenaža.

25

3. ADEKVATNA REZER-VA MEDA I POLENA Propust pčelara da obez-

bede prezimljujućim pčelinjim društvima dovolne i dobro raspoređenemedne rezerve je glavni uzrok zimskog uginuća. Pedesetiih i šezdesetih go-dina FARAR i drugi naučnici zaključili su: PČELE NE UG-INU OD SMRZAVANJA NEGO UGINU OD GLADI.

Količina meda koja je neo-phodna za održavanje normal-nog i zdravog pčelinjeg društva kroz zimske mesece od momen-ta kad matica prestane da nosi jaja do pojave dovolno nektara u prirodi varira, zavisno od geo-gravske širine, nadmorske visine i lokalnih klimatskih uslova, a ona iznose za hladnije predele 19 ~ 25 kgr. Medne rezerve, za umerene klime 15 ~ 20. a za toplije krajeve gde u februaru može da ima nekakva paša sma-tra se da je dovolno 12~ 18 kgr.

Normalno i zdravo pčelinje društvo koje ima 9 kgr. (3 ~ 4 rama LR) meda preko mini-malnih potreba, u stanju je da prebrodi bilo kakav kratkotra-jni udar klimatskih neprilikapri

kraju zime ili početak proleća.Nešto više ostavljenog meda

pčelama u jesen je mala cena koja se plaća za uspešno prezim-ljavaje jakog pčelinjeg društva, ako se uzme u obzir koliko košta zamena uginulog društva i drugo koliko reducira troškove živog rada pri kraju zime i rano proleće.

Pčelinje društvo koje se nal-azipod uslovima hroničnog gla-dovanja, često sakupi samo to-liko nektara da zadovolji svoje dnevne potrebe. Razvoj društva zaostaje i dobijeni višak meda je simboličan. Koloko je važna količina hrane, isto tako je važan pravikan raspored meda. Mora postojati gornji i delimično donji magazin hrane. Najbolji raspored hrane naprave same pčele, zato pčelar od momenta prihranji-vanja u jesen koje nje itekako potrebno ne treba premeštati ram-ove. Najnovija svetska saznanja za jesensko prihranjivanje je : DA SE MORAJU DAVATI NA POČETKU VEĆE KOLIČINE , 1 DO 2 LITARA DO ISPUN-JENJA MINIMUMA OD 10 KGR. MEDA , DA NE BI MAT-ICA SMANJILA NOŠENJE JAJA ZA OBEZBEĐENJE ZIMSKIH PČELA . Kasnije doze se mogu smanjiti, a obavezna je

26

i ram hranilica sa minimum 2 ~ 3 kgr. medno ~ šećerne pogaće. Ne preporučujem dodavanje bilo kakvih lekova kao nekakva preven-tiva u sirupu ili medno~šećernoj pogači protiv pčelinjih bolesti ukoliko su pčelinja društva zdrava.

Pored rezerve meda neophod-no je potreban i POLEN. Pčelinje društvo može preživeti sredinu zime, ali krajem zime ili u rano proleće odjednom se smanjuje broj pčela. Iščezavanje pčela moze biti posledica bolesti (VAR-ROA ili NOZEMA) ili nedostatka polena za normalan razvoj legla. Potrebna količina polena za jed-no normalno društvo iznosi po naučnim saznanjima 1.870 cm2. perge koji mora biti pravilno raspoređen. Ako u ovom periodu nemamo mlade zimske pčele koji žive 4 ~ 6 meseci koje će zame-niti stare, dolazi do drastičnog smanjenja pčela i gubitka društva.

Ispitivanja koje je vršio FA-RAR 1934 god. pokazala su da se kod društva zazimljenih u jesen bez POLENA u proleće smanjio broj pčela za 78%, dok populacija onih društava koja su uzimljena sa obiljem POLENA ~ PERGE (1.500 sm ) reducirana su samo za 6%. Mora se naglasiti da kraj zime i rano proleće prestavl-

jaju kritičan period za preziml-javanje pčela, odnosno društva. Potrošnja hrane se dramatično povečava, da bi se zadovoljile potrebe legla koje je u ekspanziji.

Ispitivanja koje je vršio HOLTE 1969 na 70 god. poka-zuju da je ukupan gubitak za vreme cele zimske sezone izno-sio oko 18 kgr. meda. Samo za period od 86 dana između 21. novembra 69 g. i 15 februara 70 g. gubitak u težini bio je samo 4,54 kgr., a za nardnih 28 dana od 16.02.1970. do 15.O3.1970 god. gubitak hrane iznosio 5,45 kgr., da bi za poslednjih 26 dana od 15. O3. 1970 do 1O. O4. 197O god. potrošnja iznosila 8 kgr.

Ovi rezultati poklapaju se pro-centualno sa ispitivanjima koje sam ja vršio 1984 na 85 god. na području SKOPLJA, gde je uku-pna potrošnja iznosila 16,5 kgr.

4. DRŽITE ZDRAVA PČELINJA DRUŠTVA

U najnovije vreme izgleda kod velikog broja pčelara ovo je prvi i osnovni uslov što imaju velike gubitke za vreme zime jer ne pridržavaju se i ne ispunjavaju prva tri zahteva savesno, odnosno

27

što ne mogu da obuzdaju VAR-ROU, NOZEMU I AMERIČKU KUGU na način kako to propagi-ra SVETSKA PČELARSKA OR-GANIZACIJA APIMONDIJA . Još davne 1984 god. u SPLITU na Međunarodnom simpozijumu o VARROI dr RUTNER pre-tsednik komisije za BIOLOGIJU i Dr GNEDINGER pretsednik komisije za PATOLOGIJU pri svetskoj pčelarskoj organizaciji APIMONDIJE zaključili DA BUDUĆNOST SUZBIJANJA PČELINJIH BOLESTI ĆE BITI U TEHNOLOŠKO ~BIOLOŠKO ~ PREVENTIVNO ~ GENETS-KIM METODAMA koje če biti detalno opisane u ovoj knizi.

Osnovno je, što moramo znati, da pčele proizvedene od 15 avgusta do 30 septembra moraju biti oslobođene od pre-thodno spomenutih bolesti, a to ćemo postići na sledeći način:

~ Svaki pčelar mora da se educira i da zna rano da dijagnos-ticira određenu bolest ~ odnosno da zna da prepozna simptome bolesti i preduzme odgovarajuću zaštitu. Ako nezna mora da potraži pomoć iskusnog pčelara ili iskusnog veterinara koj se bavi problematikom bolesti pčela.

~ Svaki pčelar ne sme u košnici

da drzi staro crno saće. Svake godine mora da ga menja barem 25% i da svake godine dezin-ficira košnice barem struganjem pčelarskim nožem i plamenom.

~ Preventivno nemojte davati lekove zdravim društvima , jer time smanjujete prirodnu otpornost pčela prema bolestima, pogotovo prema bolestima pčelinjeg legla. Ako pčelar pomisli , dodavajući preventivno lek zdravom društvu da će sprečiti određenu bolest, teško se vara. Ustvari on privre-meno sakriva (BOMBU) bolest i jednog dana ona će (EKS-PLODIRATI) se pojaviti kad is-pusti kontrolu nad pčelinjakom.

~ Svaki pčelar mora se educi-rati da proizvodi visoko kvalitet-ne i genetski higijenske matice otporne na bolesti pčelinjeg legla.

Ako se pridržavamo ovih prin-cipa sigurno je da ćemo zimske gu-bitke svesti u dozvoljene granice normalnih gubitaka do 10%, a da ćemo prinose pčelinjih proizvoda povećati u željenim količinama.

Zbornik radova X Kon-gresa pčelara SFRJ održan u Kragujevcu).

28

1. Pčelari sa djerzonka-ma, jer kad s njima pčelariš, dobićeđ kud i kamo više meda,

Nego kad pčelariš sa prostim košnicama. Dobiće dakle veća od djerzonaka. Osim toga iz djer-zonaka je med čist, nepomućen ničim, onaki, kaki je u ćelicama pčelinjim, a iz prostih je košnica med crn, smešan sa saćem, rd-jom i pčelama, te je izgubio i miris i ukus, pa ne može biti ni lekovit ni dobar za jelo, kao što je onaj, što ga dobivamo iz djer-

zonaka. Pošto je med iz djer-zonaka čist ničim nepomućen, zdrav, lekovit i za jelo prijatan, to je i još jeadan put skuplji nego onaj smuljani iz prostih košnica. Dobit je dakle i s ove strane veća nego od prostih košnica.

2. Nemoj saki čas oko pčela raditi niti ih uznemiravati, jer pčele vole mir. Samo onda radi oko njih kad je potreba.

3.Gledaj da su ti košnice jake, jer samo od jakih košnica ima dobiti, a od slabih nema nikakve dobiti. Jedna jaka više vredi nego deset slabih.

4.Gledaj da su ti u košnicama uvek mlade matice, jer one namnožavaju društvo, a od dobro-ga i jakoga društava dolazi dobit. Matora matica može u proleće da ti ugine, te da ti propadne košnica ili da počne nositi samo trutovska jaja, što je opet propast košnice. Svake dakle druge a možeš i svake godine zameniti matice mladima.

ZLATNO ZRNEVLJE ZA PČELARE

Preuzeto iz knjige SRPSKI PČELAR iz 1893. godineAutor: Profesor Jovan Živanović

Prof Jovan @ivanovi}

29

5.Jake košnice sa mladim maticama ostavljaj za presad, je samo jake košnice mogu do-bro prezimiti i odmah na proleće kad udari paša sa korišću raditi. Slabe košnice, ako srećno i pr-ezime, propuste celo leto, dok se tek oporave i osnaže, a med-jutim udari i zima, te tako od njih nesmo dobili nikakve dobiti.

6.Pre nego što nastupi glavna paša, gledaj da su ti sve košnice, koje si odredio za sabiranje meda, u punom jeku, u punoj snazi. A kad nastupi glavna paša, valja da te sve košnice obezmatičiš. Od njihovih matica načini malu rojčad. Kad jake košnice za glavne paše obezmatičiš biće pune dup-kom meda i svake ćeš nedelje, ako je paša dobra, moći iz njih istresati med. Kad paša prodje, ti ćeš i matice iz rojčadi povratiti ili si odmah što je još bolje, kad si ih obezmatičio, ostavio u sva-koj košnici po jedan matičnjak, iz kojega će pčele izvesti mladu maticu. Ili ako ti ovaj način danguba, a ti maticu za vreme glavne paše ograniči u plodištu na mali prostor. To možeš postići ako hanemanovom rešetkom odvojiš maticu od plodišta. Mati-aca ne može koz hanemanove

rešeke proći u medište, zato će ovo i čbiti puno samo meda.

7.Imaj preko leta uvek mla-dih matica u malim košnicama za zapaćenje matica, jer kad ti nes-tane matica u kojoj jakoj košnici, moći ćeš joj odmah pomoći, kad iz ovih košnica dodaš maticu.

8.Kad je glavna paša, istresaj med često, jer što više budeš iz košnice med istresao, tim ćeš više ga i dobiti. Što se više istresa med, tim se pčele sve više i većma draže na rad. Kad pak ne istresaš, pčele će dangubiti jer na posletku neće imati gde da ga istovaraju.

9.Svake godine pre glavne paše galedaj da ti pčele sagrade po dva tri okvira sa saćem, jer tim ćeš prirodu pčelinju zadovoljiti a drugo umnožićeš okvire sa praznim saćem, koji nam je od vrlo ve-like koristi za vreme glavne paše.

10.Gledaj da su košnice u proleće utopljene sve dok ne udari prava vrućina, jer matica nosi jaja, pa kad udari naprasno hladnoća, može uginuti sve le-glo u košnici. Tim bi se načinila grdna šteta, jer do glavne paše treba da je svaka košnica bogata

30

narodom. Ako je košnica utoplje-na, onda se tim unapredjuje raz-vitak naroda, onda će se pre narod umnožiti, od čega dolazi sav napredak i dobit u pčelarenju.

11.Gledaj da su ti sve košnice jednake, jedna kao druga, jer od toga ti dolazi napredak tvojega pčelarenja. Iz jedne košnice ok-vir mora biti udesan i za ma koju ti drugu košnicu. Ako su ti svi okviri jednaki, de je svaki za svaku košnicu udesan, onda ide pčelarenje kao sat. Ako ti je slučajno medju jakim košnicama koja slaba, onda ćeš je moći za nekoliko minuta ojačati, ako po koji okvir sa leglom iz jakih košnica metneš u tu slabu. Nara-vno to ćeš moći činiti, ako su ti okvii u svima košnicama jednaki. Tako isto moći ćeš i veštačke rojeve praviti samo onda, ako su ti svi okiri jednake veličine. Rečju napredak i dobit od pčelarenja dolazi i od jednakih košnica sa okvirima jedne veličine.

12.Da ti pčele što više meda sa-beru nemoj nikad trpati u plodište trutovskoga saća, jer pčele silan med potroše na othranjivanje tru-tova. Nedaj da ti pčele pred letom u gomili dangub, nego gledaj da ima

uvek praznih okvira kako bi mogle pčele raditi i gde med istovarivati.

13.Pčelari sa amerikankama, jer snjima se najbrže i najlakše radi. Vreme je novac. Za tinji časak uradićeš kakvi god oćeš posa u amerikankama, što sa drugim djerzonkama ne bi mogao. Stoga u amerikankama dobićeš i više meda nego što ćeš dobiti u drugim djerzonkama.

14.Ako nije potrebno, nemoj u rano poleće raditi ništa oko košnica, jer ože le-glo ozebsti i matica se izgubiti.

15.Za zimu ostavi svakoj košnici do deset kila meda, utop-li košnice umereno i nedaj da sunčani zraci udaraju kroz leto.

31

Dok su vojvodjani bili na vlasti u Savezu pčelarskih organizacija Srbije, posle nacističkog marša u Novom Sadu nacisti su umarširali i u časopis Saveza „Pčelar“, o čemu je naš časopis već pisao. Sada kada je Savez u rukama Niškog klana po ugledu na na-ciste to isto su učinili i komunisti. Čitaoce „Pčelara“ u broju 8 avgust 2008. na strani 307 zaprepastila je crvena komunistička parola „Sa istoka greje Sunce“, gde nedosta-ju samo petokraka, srp i čekić

Sve ovo je pod plaštom re-klame za „X medjunarodni stručni seminar“, u organizaciji Niške

pčelarske asocijacije. Očigledno da je Niška asocijacija bliska sa Hrvatima koji čine njihovu „medjunarodnost“ na pčelarskim seminarima, samo nije poznato da li su oni Račanovi komunisti ili Tudjmanovi HDZ-ovci. Nije jasno kako je ovaj seminar mogao da bude stručni ako na njemu nije bilo ni jednog stručnog predavača. Ako neko lažno informiše cilj mu je da nekog obmane i pre-vari. Ovakav „seminar“ na ovom stručnom nivou, je podcenjivajući i ponižavajući i vredja in-teligenciju srpskih pčelara.

Potpisnik svega ovoga je Spasić Vlkastimir iz Niša. Spasić ima pravo da se bori za komu-nizam jer je Srbija demokratska zemlja ali ne sme da u tu svrhu zloupotrebljava časopis „Pčelar“, koji se finansira sredstvima pčelara i služi za njihovu edukaciju.

Očigledno je da je uloga „Niške pčelarske asocijacije“ da kroz pčelarstvo neguje, očuva i vrati komunizam na vlast u Srbiji.

POSLE NACISTA U ČASOPISU PČELAR UMARŠIRALI KOMUNISTI

Dragoslav Ilić Šeš

32

Pčelar iz Leskovca je prilikom jesenjeg pregleda svojih pčela ustanovio da njegova društva ne mogu da prezime pod normalnim okolnostima, zbog snage društva i malih zaliha hrane. Razmišljao je šta da radi. Kolebao se da li da vrši prihranjivanje sirupom ili da napravi zimovnik u vidu barake od plastične folije. Maa-da su mu mnogi savetovali da kupi šećer i vrši prihranjivanje, on se ipak odlučio za baraku.

Kako su pčele prezimilei ko-lika je bila smrtnost to samo on zna, ali neka njegova zapažanja su pouzdana. U toku zime tempera-tura u baraci je bila znatno veća, naročito u toku sunčanih dana. Kada je napolju temperatura bila ispod tačke izletanja u baraci je bila iznad, pa su pčele izlazile iz košnice i letele po baraci. Veliki broj pčela je stajao na najlonu. Posle zahladjenja nisu se sve pčele vraćale u košnicu, ostajale su na najlonu, tu se grupisale i uginule. Uvek kada je spoljna temperatura

bila iznad tačke izletanja moralo se pristupiti podizanju najlona da bi pčele opštile sa okolinom.

Iz svega ovoga može se zaključiti da pčele ne mogu da se drže u kavezu, već moraju da žive slobodno u prirodi i da ova-ko nešto ne treba primenjivati.

PČELE U BARAKU

ISTINITE PRIČE

33

VIC

Htede Dr Meda da mu meda Spasuljče popuši

- Ne mogu ga Dr. Medo tako prljavog. Operi ga.

Dr. Meda ga opra. Vrati se nazad, kad će meda Spasuljče:

-Molim te Dr. Medo namaži ga malo medom da mi bude slatko.

Namedio ga Dr. Meda i vrati se do mede Spasuljče koji mu kaže:

-Ma pospi malo oraha po njemu.

Ode Dr. Meda da to i učini. Čekao ga meda Spasuljče par minuta ali njega nema.

-Pa dobro Dr. Medo, a jel′ ti oćeš da ti ga popušim.

-E, jebi ga, Spasuljče, sad je i meni sladak.

PČELARIZMI

1. Meda Spasuljče mnogo voli da se slika. U svakom broju časopisa „Pčelar“ pojavljuje se njegova slika. Mnogo je lep, ali kad bi njegova majka primala časopis, zgadio bi se i rodjenoj majci.

2. Dr. Meda je dobio pasoš. Raduje se tome kao mala beba na zvečku. Postao je na-jzad registrovana životinja.

3. Gde su sada medvedica Milkica i meda Kvisko. Zavukli se u brlog. Žive od rezervi masnog tkiva. Ugojili se od pčelarevih para.