1

SRPSKI

STANDARD SRPS

IEC 60364-6

2007 Identian sa IEC 60364-6:2006.

Elektrine instalacije u zgradama Deo 6: Verifikacija

Electrical installations of buildings Part 6:Verification

I izdanje

ZAVOD ZA

STANDARDIZACIJU Referentna oznaka

JUS EN 60947-1:2006

Ovaj standard doneo je direktor SZS Reenjem br. XXXXX od XXXXXXXXXXXX. godine. Ovaj standard je identian sa meunarodnim standardom IEC 60364-6:2006 Electrical installations of buildings Part 6: Verification

Nacionalni predgovor Ovaj standard je izradila Komisija za jugoslovenske standarde iz oblasti elektrinih instalacija niskog napona, KSN 64. Standard SRPS IEC 60364-6 predstavlja prevod sa engleskog na srpski jezik meunarodnog standarda IEC 60364-6. "Meunarodni standard" u tekstu ovog standarda treba shvatiti kao "srpski standard". U ovom standardu su navedena najnovija izdanja citiranih meunarodnih i evropskih standarda. Veza citiranih meunarodnih i srpskih standarda

IEC 60364-4-41:2001, idt SRPS IEC 60364-4-41:2007 IEC 60364-4-42:2001, idt SRPS IEC 60364-4-42:2007 IEC 60364-4-43:2001, idt SRPS IEC 60364-4-43:2007 IEC 60364-5-51:2001, idt SRPS IEC 60364-5-51:2007 IEC 60364-5-52:2001, idt SRPS IEC 60364-5-52:2007 IEC 60364-5-53:2001 idt SRPS IEC 60364-5-53:2007 IEC 60364-5-54:1980, idt SRPS IEC 60364-5-54:2007 Sledei meunarodni standardi primenjuju se za potrebe ovog standarda, poto nema odgovarajuih jugoslovenskih standarda: IEC 61557-2, IEC 61557-6,

Citirani srpski standardi

3

SRPS IEC 60364-4-41:2007, Elektrine instalacije u zgradama Deo 4-41: Zatita radi ostvarivanja bezbednosti Zatita od elektrinog udara SRPS IEC 60364-4-42:2007, Elektrine instalacije u zgradama Deo 4-42: Zatita radi ostvarivanja bezbednosti Zatita od toplotnog dejstva SRPS IEC 60364-4-43:2007, Elektrine instalacije u zgradama Deo 4-43: Zatita radi ostvarivanja bezbednosti Zatita od prekomerne struje SRPS IEC 60364-5-51:2007, Elektrine instalacije u zgradama Deo 5-51: Izbor i postavljanje elektrine opreme Opta pravila SRPS IEC 60364-5-52:2007, Elektrine instalacije u zgradama Deo 5-52: Izbor i postavljanje elektrine opreme Elektrini razvodi SRPS IEC 60364-5-53:2007, Elektrine instalacije u zgradama Deo 5-53: Izbor i postavljanje elektrine opreme Rastavljanje, rasklapanje i upravljanje SRPS IEC 60364-5-54:2007, Elektrine instalacije u zgradama Deo 5-54: Izbor i postavljanje elektrine opreme Uzemljenja i zatitni provodnici provodnici i zatitni provodnici izjednaenja potencijala

Citirani meunarodni standardi IEC 60364-1 (svi delovi) Niskonaponske elektrine instalacije IEC 60364-4-41, Elektrine instalacije u zgradama Deo 4-41: Zatita radi ostvarivanja bezbednosti Zatita od elektrinog udara IEC 60364-4-42, Elektrine instalacije u zgradama Deo 4-42: Zatita radi ostvarivanja bezbednosti Zatita od toplotnog dejstva IEC 60364-4-43, Elektrine instalacije u zgradama Deo 4-43: Zatita radi ostvarivanja bezbednosti Zatita od prekomerne struje IEC 60364-5-51, Elektrine instalacije u zgradama Deo 5-51: Izbor i postavljanje elektrine opreme Opta pravila IEC 60364-5-52, Elektrine instalacije u zgradama Deo 5-52: Izbor i postavljanje elektrine opreme Elektrini razvodi IEC 60364-5-53, Elektrine instalacije u zgradama Deo 5-53: Izbor i postavljanje elektrine opreme Rastavljanje, rasklapanje i upravljanje IEC 60364-5-54:1980, Elektrine instalacije u zgradama Deo 5-54: Izbor i postavljanje elektrine opreme Uzemljenja i zatitni provodnici i zatitni provodnici izjednaenja potencijala

4

IEC 61557 (svi delovi), Elektrina bezbednost u niskonaponskim distribucionim sistemima do 1000 V naizmenine struje i 1500 V jednosmerne struje Oprema za ispitivanje, merenje ili nadzor zatitnih mera IEC 61557-2, Elektrina bezbednost u niskonaponskim distribucionim sistemima do 1000 V naizmenine struje i 1500 V jednosmerne struje Oprema za ispitivanje, merenje ili nadzor zatitnih mera Deo 2: Otpornost izolacije IEC 61557-6, Elektrina bezbednost u niskonaponskim distribucionim sistemima do 1000 V naizmenine struje i 1500 V jednosmerne struje Oprema za ispitivanje, merenje ili nadzor zatitnih mera Deo 6: Ureaji diferencijalne struje (RCD) u TT i TN sistemima

5

SADRAJ PREDGOVOR.................................................................................................................3 6.1 Predmet i podruje primene 6.2 Normativne reference

6.3 Termini i definicije

61 Poetna verifikacija

61.1 Opte

61.2 Pregled

61.3 Ispitivanje

61.3.1 Opte

61.3.2 Neprekidnost provodnika

61.3.3 Otpornost izolacije elektrine instalacije

61.3.4 Zatita pomou SELV, PELV ili elektrinim odvajanjem

61.3.5 Otpornost/impedansa izolacije podova i zidova

61.3.6 Zatita automatskim prekidanjem napajanja

61.3.7 Dopunska zatita

61.3.8 Ispitivanje polariteta

61.3.9 Provera redosleda faza

61.3.10 Funkcionalna ispitivanja

61.3.11 Verifikacija pada napona

61.4 Izvetavanje prilikom poetne verifikacije

62 Periodina verifikacija

62.1 Opte

62.2 Uestalost periodine verifikacije

62.3 Izvetavanje prilikom periodine verifikacije

Prilog A (informativan) Metode merenja otpornosti/impedanse izolacije podova i zidova prema zemlji ili prema zatitnom provodniku A.1 Opte A.2 Metoda ispitivanja za merenje impedanse podova i zidova naizmeninim

naponom A.3 Ispitna elektroda 1 A.4 Ispitna elektroda 2 Prilog B (informativan) Metoda B1, B2 i B3 B.1 Metoda B1-Merenje otpornosti uzemljivaa B.2 Metoda B2- Merenje impedanse petlje kvara B.3 Metoda B3 Merenje otpornosti petlje uzemljenja strujnim kletima Prilog C (informativan) Uputstvo za primenu pravila take 61: Poetna Verifikacija Prilog D (informativan) Primer odgovarajueg dijagrama za procenu pada napona

6

Prilog E (informativan) Preporuka za elektrinu opremu koja se ponovo koristi u elektrinim instalacijama Prilog F (informativan) Opis instalacije za verifikaciju Prilog G (informativan) Oblik za pregled elektrine instalacije (videti primere u G.2) Prilog H (informativan) Izvetavanje prilikom verifikacije Prilog I (informativan) Veza izmeu IEC 60364-6-61:2001 i IEC 60364-6:2006 Bibliografija Slika A.1 Ispitna elektroda 1 Slika A.2 - Ispitna elektroda 2 Slika B.1 - Merenje otpornosti uzemljivaa Slika B.2 - Merenje impedanse petlje kvara pomou pada napona Slika B.3 - Merenje otpornosti petlje uzemljenja strujnim kletima Tabela 6A Najmanje vrednosti otpornosti izolacije Tabela H.1 Oblik modela za raspored detalja kola i rezultate ispitivanja

7

MEUNARODNA ELEKTROTEHNIKA KOMISIJA

NISKONAPONSKE ELEKTRINE INSTALACIJE Deo 6: Verifikacija

PREDGOVOR

1) Meunarodna elektrotehnika komisija (IEC) je svetska organizaciju za standardizaciju koja

obuhvata sve nacionalne elektrotehnike komitete (nacionalni IEC komiteti). Cilj IEC-a je da podstie meunarodnu saradnju u vezi sa svim pitanjima koja se odnose na standardizaciju u oblastima elektroenergetike i elektronike. Radi ostvarivanja tog cilja, pored ostalih aktivnosti,

IEC objavljuje meunarodne standarde, tehnike specifikacije, tehnike izvetaje, specifikacije dostupne javnosti (PAS) i uputstva (koje se ovde navode kao "IEC publikacije").

Pripremanje ovih dokumenata povereno je tehnikim komitetima; svaki nacionalni IEC komitet koji je zainteresovan za predmet rada odreenog tehnikog komiteta moe da uestvuje u tom radu. U pripremanju ovih dokumenata takoe uestvuju meunarodne organizacije, vladine i nevladine, koje su povezane sa IEC-om. IEC blisko sarauje sa Meunarodnom organizacijom za standardizaciju (ISO) prema uslovima utvrenim sporazumom izmeu ovih organizacija.

2) Zvanine odluke IEC-a ili sporazumi o tehnikim pitanjima izraavaju, u najveoj moguoj meri, meunarodni konsezus miljenja o odgovarajuim predmetima jer svaki komitet obuhvata predstavnike svih zainteresovanih nacionalnih IEC komiteta.

3) IEC publikacije imaju oblik preporuka za meunarodnu primenu i nacionalni IEC komiteti ih kao takve usvajaju. Iako se ulau svi razumni napori da bi se osiguralo da tehniki sadraj IEC publikacija bude precizan, IEC se ne moe smatrati odgovornim za nain na koji se one primenjuju ili za njihovo pogreno tumaenje od strane krajnjih korisnika.

4) Da bi se podstakla jednoobraznost na meunarodnom nivou, nacionalni IEC komiteti prihvataju da IEC publikacije preuzimaju bez izmena koliko god je to mogue kao svoje nacionalne i regionalne publikacije. Sve razlike izmeu IEC publikacije i odgovarajueg nacionalne ili regionalne publikacije moraju se u ovim poslednjim jasno naznaiti.

5) IEC ne daje nikakav postupak za obeleavanje koji ukazuje na njegovo odobrenje i ne moe se smatrati odgovornim ako se za neke ureaje tvrdi da su usaglaeni sa zahtevima neke od IEC publikacija.

6) Svi korisnici treba da obezbede najnovije izdanje ove publikacije.

7) Nikakva odgovornost ne moe se pripisivati IEC-u ili njenim direktorima, zaposlenima, slubenicima ili zastupnicima ukljuujui pojedinane strunjake i lanove njenih tehnikih komiteta i nacionalnih IEC komiteta, za bilo kakve line povrede, oteenja imovine ili druge tete bilo koje prirode, direktne ili indirektne, ili za trokove (ukljuujui zakonske takse) i izdatke koji bi nastali od izdavanja, korienja, ili oslanjanja na ovu IEC publikaciju ili na bilo koju drugu IEC publikaciju.

8) Skree se panja na normativne reference citirane u ovoj publikaciji. Za ispravnu primenu ove publikacije nezaobilazna je primena navedenih publikacija. 31

9) Skree se panja na mogunost da neki od elemenata ove IEC publikacije mogu da budu predmet prava intelektualne svojine. IEC ne snosi odgovornost za identifikovanje bilo kojeg

ili svih takvih prava."

Meunarodni standard IEC 60364-6 pripremio je IEC tehniki komitet 64: Elektrine instalacije i zatita od elektrinog udara.

8

Ovo prvo izdanje IEC 60364-6 zamenjuje drugo izdanje IEC 60364-6-61 objavljeno 2001, i predstavlja tehniku reviziju.

Glavne promene u odnosu na IEC 60364-6-61 su navedene dole:

- proirenje podruja primene da obuhvati, pored poetne verifikacije, takoe periodine verifikacije elektrinih instalacija;

- modifikacija zahteva za verifikaciju u sluaju zatite automatskim prekidanjem napajanja;

- zahtevi za verifikaciju uslova za dopunsku zatitu;

- zahtevi za izvetavanjem nakon kompletne poetne ili periodine verifikacije;

- informacija koja se odnosi na merenje impedanse petlje kvara strujnim kletima;

- informacija koja se odnosi procenu pada napona;

- preporuke za elektrinu opremu koja se ponovo koristi;

- oblici modela za raspored koji se mogu koristiti za opis i za poetnu i za periodinu verifikaciju elektrinih instalacija.

Teks ovog standarda se zasniva na sledeim dokumentima:

FDIS Izvetaj o glasanju

6471497/FDIS 64/1517/RVD

Potpunu informaciju o glasanju za prihvatanje ovog standarda moe se nai u izvetaju o glasanju navedem u gornjoj tabeli.

Ova publikacija je pripremljena, u skladu sa Direktivama ISO/IEC, Deo 2.

Serija IEC 60364 (delovi 1 to 6), se trenutno restrukturira, bez ikakvih tehnikih izmena, u jednostavniji oblik (videti prilog G).

IEC 60364 se sastoji od sledeih delova pod optim naslovom: Niskonaponske elektrine instalacije:

Deo 1: Osnovni principi, procena optih karakteristika, definicije

Deo 4: Zatita radi ostvarivanja bezbednosti

Deo 5: Izbor i postavljanje elektrine opreme

Deo 6: Verifikacija

Deo 7: Zahtevi za specijalne instalacije ili lokacije

Komitet je odluio da sadraj ove publikacije ostanu neizmenjeni do rezultata odravanja navedenih na IEC web sajtu http://webstore.iec.ch u podatku koji se odnosi na specifinu publikaciju. Tada e ova publikacija biti - ponovo potvrena,

9

- povuena, - zamenjena revidovanim izdanjem ili - izmenjena.

10

Niskonaponske elektrine instalacije -

Deo 6: Verifikacija 6.1 Predmet i podruje primene Ovaj deo IEC-a 60364 obezbeuje zahteve za poetnu i periodinu verifikaciju elektrine instalacije. Taka 61 obezbeuje zahteve za poetnu verifikaciju pregledom i ispitivanjem, elektrine instalacije, da se odredi koliko je to praktino, da li su ispunjeni zahtevi ostalih delova IEC 60364 i zahtevi za izvetaj o rezultatima poetne verifikacije. Poetna verifikacija se izvodi nakon kompletiranja nove instalacije ili kompletiranja dopuna ili izmena postojee instalacije. Taka 62 obezbeuje zahteve za periodinu verifikaciju elektrine instalacije da se odredi koliko je to praktino da li instalacija i svi njeni sastavni elementi su u zadovoljavajuim uslovima za upotrebu i zahteve za izvetaj o rezultatima periodine verifikacije. 6.2 Normativne refernce Sledei referentni dokumenti su neophodni za primenu ovog dokumenta. Za datirane reference, primenjuju se samo citirana izdanja. Za nedatirane reference primenjuje se poslednje izdanje referentnog dokumenta (ukljuujui i sve amandmane). IEC 60364 (svi delovi), Niskonaponske elektrine instalacije1) IEC 60364-4-41, Niskonaponske elektrine instalacije Deo 4-41: Zatita radi ostvarivanja bezbednosti Zatita od elektrinog udara IEC 60364-4-42, Elektrine instalacije u zgradama Deo 4-42: Zatita radi ostvarivanja bezbednosti Zatita od toplotnog dejstva IEC 60364-4-43, Elektrine instalacije u zgradama Deo 4-43: Zatita radi ostvarivanja bezbednosti Zatita od prekomerne struje IEC 60364-5-51, Elektrine instalacije u zgradama Deo 5-51: Izbor i postavljanje elektrine opreme Opta pravila IEC 60364-5-52:, Elektrine instalacije u zgradama Deo 5-52: Izbor i montaa elektrine opreme Elektrini razvodi IEC 60364-5-53, Elektrine instalacije u zgradama Deo 5-53: Izbor i postavljanje elektrine opreme Rastavljanje, rasklapanje i upravljanje

1)

Glavni naslov je revidovan. Izvesni delovi serije IEC 60364 jo uvek nose stari naslov.

11

IEC 60364-5-54, Elektrine instalacije u zgradama Deo 5-54: Izbor i postavljanje elektrine opreme Uzemljenja i zatitni provodnici i zatitni provodnici izjednaenja potencijala IEC 61557 (svi delovi), Elektrina bezbednost u niskonaponskim distribucionim sistemima do 1000 V naizmenine struje i 1500 V jednosmerne struje Oprema za ispitivanje, merenje ili nadzor zatitnih mera IEC 61557-2, Elektrina bezbednost u niskonaponskim distribucionim sistemima do 1000 V naizmenine struje i 1500 V jednosmerne struje Oprema za ispitivanje, merenje ili nadzor zatitnih mera Deo 2: Otpornost izolacije IEC 61557-6, Elektrina bezbednost u niskonaponskim distribucionim sistemima do 1000 V naizmenine struje i 1500 V jednosmerne struje Oprema za ispitivanje, merenje ili nadzor zatitnih mera Deo 6: Ureaji diferencijalne struje (RCD) u TT i TN sistemima 6.3 Termini i definicije Za svrhe ovog dokumenta primenjuju se sledee definicije: 6.3.1 verifikacija (verification) Sve mere kojima se proverava usaglaenost elektrine instalacije sa bitnim zahtevima IEC 60364. 6.3.2 pregled (inspection) Ispitivanje elektrine instalacije upotrebom svih opaanja da bi se otkrio pravilan izbor i odgovarajue postavljanje elektrine opreme. 6.3.3 ispitivanje (testing) Primena merenja u elektrinoj instalaciji kojima se obezbeuje njena efektivnost. NAPOMENA To ukljuuje utvrivanje vrednosti odgovarajuim mernim instrumentima napred pomenute vrednosti koje nisu primenljive pregledom.

6.3.4 izvetavanje (reporting) Zapisivanje rezultata pregleda i ispitivanja. 6.3.5 odravanje (maintenance) Kombinacija tehnikih i administrativnih mera, ukljuujui nadzor, namenjenih da zadri neku stavku u stanju u kojem moe da ispuni zahtevanu funkciju ili da je dovede u takvo stanje. 61 Poetna verifikacija NAPOMENA U prlogu C su date smernice za primenu pravila take 61.

12

61.1 Opte 61.1.1 Svaka instalacija se mora verifikovati za vreme postavljanja, koliko je to izvodljivo i posle kompletiranja, pre putanja u rad od strane korisnika. 61.1.2 Informacija koja se zahteva u 514.5 Deo 5-51, i druge neophodne informacije za poetnu verifikaciju moraju da se stave na raspolaganje licima koja izvode verifikaciju. 61.1.3 Poetne verifikacija mora da ukljui uporeivanje rezultata sa bitnim kriterijumima da bi se potvrdilo da su zahtevi IEC 60364 ispunjeni. 61.1.4 Moraju se preduzeti mere predostronosti da bi se osiguralo da verifikacija ne sme prouzrokovati opasnost za ljude i stoku i ne sme prouzrokovati oteenje karakteristika i opreme ak ukoliko su kola neispravna. 61.1.5 Za proirenje ili zamenu postojee instalcije, mora da se verifikuje da su proirenje ili zamena saglasni sa IEC 60364 i da ne ugroavaju bezbednost postojee instalacije. NAPOMENA Za opremu koja se ponovo koristi videti prilog E.

61.1.6 Poetna verifikacija mora da obavlja struno lice koje je kompetentno za verifikaciju. NAPOMENA Zahtevi koji se odnose na kvalifikacije za obavlljanje verifikacije i osobe su stvar za nacionalno razmatranje.

61.2 Pregled 61.2.1 Pregled mora da prethodi ispitivanju i uobiajeno se vri kada je cela instalacija bez napona. 61.2.2 Pregled mora da se obavi kako bi se potvrdilo da je elektrina oprema koja je deo fiksne instalacije: - u saglasnosti sa zahteva za bezbednosti iz odgovarajuih standarda za opremu; NAPOMENA To se moe ustanoviti kontrolisanjem informacija proizvoaa, obeleavanja ili

sertifikacijom.

- ispravno izabrana i postavljena u skladu sa IEC 60364 i uputstvom proizvoaa; - nije vidljivo oteenja, da bi mogla da ugrozi bezbednost. 61.2.3 Pregled mora da ohuvati najmanje proveru sledeeg, tamo gde je to bitno: a) metodu zatite od elektrinog udara, (videti deo 4-41);

13

b) prisustvo protivpoarnih pregrada i ostale mere predostronosti za spreavanje irenja poara i zatite od toplotnog dejstva (videti deo 4-42, i taku 527 dela 5-52);

c) izbor provodnika za trajno dozvoljenu struju i pad napona (videti deo 4-43 i taku 523 i

525 dela 5-52); d) izbor i podeavanje zatitnih ureaja i ureaja za nadgledanje (videti deo 5-53); e) prisustvo i ispravan poloaj odgovarajuih ureaja za rastavljanje i rasklapanje (videti

taku 536 dela 5-53); f) izbor opreme i zatitnih mera, koje odgovaraju spoljanjim uticajima (videti taku 422

dela 4-42, 512.2 dela 5-51, i taku 522 dela 5-52); g) korektna identifikacija neutralnih i zatitnih provodnika (videti 514.3 dela 5-51); h) jednopolni rasklopni ureaji povezani u linijskim provodnicima (videti taku 536 dela 5-

53); i) prisustvo ema, upozoravajuih obavetenja ili druge sline informacije (videti 514.5

dela 5-51); j) identifikacija kola, ureaja za zatitu od prekomerne struje, sklopki, prikljuaka itd.

(videti taku 514 dela 5-51); k) adekvatnost povezivanja provodnika (videti taku 526 dela 5-52); l) prisustvo i adekvatnost zatitnih provodnika, ukljuujui i provodnike glavnog i

dopunskog izjednaenja potencijala (videti deo 5-54); m) pristupanost opreme koja omoguava odgovarajui rad, oznaavanje i odravanje

(videti take 513 i 514 dela 5-51). Pregled mora da ukljui sve pojedinane zahteve za specijalne instalacije ili lokacije. 61.3 Ispitivanje 61.3.1 Opte Metode ispitivanja opisane u ovoj taki su date kao referentne metode; druge metode su doputene ako je obezbeeno da daju ne manje validne rezultate. Merni instrumenti i oprema za nadzor i metode moraju se izabrati u skladu sa odgovarajuim delovima IEC 61557. Ukoliko se koristi druga merna oprema, ona mora da obezbedi ne manji stepen performansi i bezbednosti. Moraju da se izvedu sledea ispitivanja tamo gde to odgovara, i poeljno je da se ona izvedu po sledeem redosledu: a) neprekidnost provodnika (videti 61.3.2);

14

b) otpornost izolacije elektrine instalacije (videti 61.3.3); c) zatita SELV, PELV ili elektrinim odvajanjem (videti 61.3.4); d) otpornost/impedansa podova i zidova (videti 61.3.5); e) automatsko prekidanje napajanja (videti 61.3.6); f) dopunska zatita (videti 61.3.7); g) ispitivanje polariteta (videti 61.3.8); h) ispitivanje redosleda faza (videti 61.3.9); i) funkcionalna i pogonska spitivanja (videti 61.3.10); j) pad napona (videti 61.3.11). U sluaju da bilo koje od ispitivanja pokae greku u odnosu na ispunjavanje uslova, to ispitivanje i sva druga prethodna ispitivanja, na ije rezultate je mogao da utie indicirani kvar, moraju da se ponove posle otklanjanja kvara. NAPOMENA 1 Kada je ispitivanje u potencijalno eksplozivnoj atmosferi odgovarajue bezbednosne mere su neophodne u skladu sa IEC 60079-17 i IEC 61241-17. NAPOMENA 2 U Irskoj sledee dodatno ispitivanje se izvodi da se verifikuje pogreno povezivanje izmeu kola: za svako kolo, njegov zatitni ureaj se prekida i ispitni napon u skladu sa tabelom 6A se primenjuje izmeu linijskih provodnika tog kola i linijskih provodnika drugih kola.

61.3.2 Neprekidnost provodnika Mora da se izvede ispitivanje neprekidnosti na: a) zatitnim provodnicima, ukljuujui provodnike glavnog i dodatnog izjednaenja

potencijala, i b) provodnicima pod naponom u sluaju prstenastih krajnjih kola. NAPOMENA Prstenasto krajnje kolo je krajnje kolo izvedeno u obliku prstena povezanog na jednu taku napajanja.

61.3.3 Otpornost izolacije elektrine instalacije Otpornost izolacije mora da se izmeri izmeu provodnika pod naponom i zatitnog provodnika povezanog na uzemljenje. Za svrhu ovog ispitivanja provodnici pod naponom mogu biti povezani zajedno..

Tabela 6A Najmanje vrednosti otpornosti izolacije

15

Nazivni napon kola

V

Ispitni jednosmerni napon

V

Otpornost izolacije

M

SELV i PELV

250

0,25

Do i ukljuujui 500 V, ukljuujui FELV

500

1,0

iznad 500V

1 000

1,0

Otpornost izolacije, merena vrednostima ispitnog napona navedenim u tabeli 6A, je zadovoljavajua ako svako kolo, sa aparatima koji su iskljueni, ima otpornost izolacije ne manju od odgovarajue vrednosti date u tabeli 6A. Tabela 6A se mora primeniti za verifikaciju otpornosti izolacije izmeu neuzemljenih zatitnih provodnika i zemlje. Kada ureaji za zatitu od prenapona (SPD) ili druga oprema verovatno utiu na verifikaciono ispitivanje, ili bude oteena, takva oprema se mora odspojiti pre izvoenja ispitivanja otpornosti izolacije. Kada nije praktino odspojiti takvu opremu (na primer u sluaju fiksnih prikljunica sa ugraenim SPD), ispitni napon za posebna kola se moe smanjiti na 250 V jednosmerno, ali otpornost instalcije mora imati vrednost ne manju od 1 M. NAPOMENA 1 U svrhe merenja neutralni provodnik se odspoji od zatitnog provodnika. NAPOMENA 2 U TN-C sistemima, merenje se obavlja izmeu provodnika pod naponom i PEN provodnika. NAPOMENA 3 U prostorima izloenim opasnosti od poara, treba primeniti merenje otpornosti izolacije izmeu provodnika pod naponom. U praksi moe biti neophodno izvesti ovo merenje za vreme postavljanja instalacije pre povezivanja opreme. NAPOMENA 4 Vrednosti otpornosti izolacije su obino mnogo vee od onih u tabeli 6A. Kada takve vrednosti pokau oigledne razlike, potrebno je dalje istraivanje da bi se utvrdili razlozi. NAPOMENA 5 U Kini i paniji najmanja otpornost izolacije za kola do i ukljuujui 500 V je 0,5 M. NAPOMENA 6 U paniji vrednosti izolacije date u tabeli 6A su projektovane za instalaciju u kojoj duina elektrinog razvoda, nezavisno od broja provodnika koje sadri, ne prelazi 100 m. Kada ova duina prekorai vrednost navedenu gore i instalacija se moe prekinuti u segmente od priblino 100 m u duini, ili pomou podela u sekcije, prekidanjem i vaenjem osiguraa ili otvaranjem sklopki, svaki od tih delova u kojem je instalcija prekinuta mora imati relevantnu otpornost izolacije. Kada nije mogue prekinuti instalaciju kao to je navedeno gore, otpornost izolacije cele instalacije moe u odnosu na odgovarajui minimum biti obrnuto proporcionalna ukupnoj duini, u hektometrima, elektrinog razvoda. 61.3.4 Zatita pomou SELV, PELV ili elektrinim odvajanjem Odvajanje kola mora biti u skaldu sa 61.3.4.1 u sluaju zatite sa SELV, 61.3.4.2 u sluaju zatite sa PELV i 61.3.4.3 u sluaju zatite elektrinim odvajanjem.

16

Dobijene vrednosti za otpornost u 61.3.4.1, 61.3.4.2 i 61.3.4.3 moraju biti najmanje za kola sa najviim prisutnim naponom u skladu sa tabelom 6A. 61.3.4.1 Zatita pomou SELV Odvajanje delova pod naponom od onih iz drugih kola i od zemlje, u skaldu sa takom 414 dela 4-41, mora se potvrditi merenjem otpornosti izolacije. Dobijene vrednosti otpornosti moraju biti u skladu sa tabelom 6A. 61.3.4.2 Zatita pomou PELV Odvajanje delova pod naponom od drugih kola, u skaldu sa takom 414 dela 4-41, mora se potvrditi merenjem otpornosti izolacije. Dobijene vrednosti otpornosti moraju biti u skladu sa tabelom 6A. 61.3.4.3 Zatita elektrinim odvajanjem Odvajanje delova pod naponom od onih iz drugih kola i od zemlje, u skaldu sa takom 413 dela 4-41, mora se potvrditi merenjem otpornosti izolacije. Dobijene vrednosti otpornosti moraju biti u skladu sa tabelom 6A. U sluaju elektrinog odvajanja vie od jedne stavke opreme koja koristi struju, ili merenjem ili proraunom, mora se verifikovati da u sluaju dva sluajna kvara sa zanemarivom impedansom izmeu razliitih linijskih provodnika ili zatitnog povodnika izjednaenja potencijala ili izloenog provodnog dela povezan na njega, najmanje jedna od struja kvara se mora prekinuti. Vreme prekidanja mora biti u skladu sa onim za zatitne mere automatskog prekidanja napajanja u TN sistemu. 61.3.5 Otpornost/impedansa izolacije podova i zidova Kada je potrebno ispunjavanje zahteva iz take C.1 Dela 4-41, moraju da se izvedu najmanje tri merenja na istoj lokaciji, s tim da je jedno od tih merenja priblino 1 m od bilo kod pristupanog stranog provodnog dela na toj lokaciji. Ostala dva merenja moraju da se izvedu na veim rastojanjima. Merenje otpornosti/impedanse izolovanih podova i zidova izvodi sa sistemom napona prema zemlji pri nazivnoj frekvenciji. Gornja serija merenja mora se ponoviti za svaku bitnu povrinu lokacije. NAPOMENA U prilogu A, daju se kao primeri metode za merenje otpornosti/impedanse izolacije podova i zidova.

61.3.6 Zatita automatskim prekidanjem napajanja NAPOMENA Kada je primenjen RCD takoe za zatitu od poara, verifikacija uslova za zatitu automatskim prekidanjem napajanja moe se razmatrati kao obuhvatanje aspekata dela 4-42.

61.3.6.1 Opte

17

Verifikacija efikasnosti mera za zatitu od indirektnog dodira pomou automatskog prekidanja napajanja izvodi se kako sledi: a) Za TN sisteme

Usaglaenost sa pravilima 411.1.4.4 i 411.3.2 dela 4-41, mora da se verifikuje kako sledi: 1) merenje impedanse petlje kvara (videti 61.3.6.3);

NAPOMENA 1 Kada se koristi RCD sa In 500 mA kao ureaji za prekidanje, merenje impedanse petlje kvara normalno nije neophodno.

Alternativno, kada je dostupan proraun impedanse petlje kvara ili otpornost zatitnih provodnika, i kada nain postavljanja instalacije dozvoljava verifikaciju duine i povrine poprenog preseka provodnika, verifikacija elektrine neprekidnosti zatitnih provodnika (videti 61.3.2) je dovoljna. NAPOMENA 2 Usaglaenost se moe verifikovati merenjem otpornosti zatitnih provodnika.

2) verifikacija karakteristika i/ili efektivnosti prateeg zatitnog ureaja. Verifikacija

se mora obaviti: - za zatitne ureaje prekomerne struje, vizuelnim pregledom (podeenost

vremena ili trenutno okidanje za prekidae, nazanenu struju ili tip za osigurae); - za RCD, vizuelni pregled i ispitivanje.

Efektivnost automatskog prekidanja napajanja pomou RCD mora se verifikovati upotrebom odgovarajue ispitne opreme prema IEC 61557-6 (videti 61.3.1) potvrujui da su ispunjeni bitni zahtevi iz dela 4-41.

Preporuuje se da se verifikuju vremena prekidanja zahtevana u delu 4-41. Meutim, zahtevi za vremenima prekidanja moraju se verifikovati u sluaju: - ponovne upotrebe RCD; - dopuna ili izmena postojee instalacije kada postojei RCD se takoe koristi kao ureaj za prekidanje za te dopune i izmene. NAPOMENA 1 Kada se efikasnost zatitnih mera potvrdi u taki koja se nalazi iza RCD (prema potroau), zatita instalacije iza te take moe se obezbediti potvrdom o neprekidnosti zatitnih provodnika. NAPOMENA 2 U Svedskoj verifikacija se izvodi pregledom.

Dodatno, mora se potvrditi meusobnim dogovorom izmeu izvoaa radova i snabdevaa elektrinom energijom da su ispunjeni zahtevi 411.4.1 dela 4-41.

b) Za TT sisteme

Usaglaenost sa pravilima u 411.5.3 dela 4-41, mora da se verifikuje kako sledi: 1) merenje otpornosti uzemljivaa RA izloenih provodnih delova instalacije (videti

61.3.6.2);

18

NAPOMENA Kada merenje RA nije mogue, mogue je zameniti ga merenjem impedanse petlje kvara kao u a) 1).

2) verifikacija karakteristika i/ili efektivnosti prateeg zatitnog ureaja. Ta verifikacija mora da se izvri:

- za ureaje za zatitu od prekomerne struje vizuelnim pregledom (na primer podeenost vremena ili trenutno okidanje za prekidae, naznaena karakteristika struje za osigurae); - za RCD vizuelnim pregledom i ispitivanjem; Efektivnost automatskog prekidanja napajanja pomou RCD mora se verifikovati upotrebom odgovarajue ispitne opreme prema IEC 61557-6 (videti 61.3.1) potvrujui da su ispunjeni bitni zahtevi iz dela 4-41.

Preporuuje se da se verifikuju vremena prekidanja zahtevana u delu 4-41. Meutim, zahtevi za vremenima prekidanja moraju se verifikovati u sluaju: - ponovne upotrebe RCD; - dopuna ili izmena postojee instalacije kada postojei RCD se takoe koristi kao ureaj za prekidanje za te dopune i izmene. NAPOMENA Kada se efikasnost zatitnih mera potvrdi u taki koja se nalazi iza RCD (prema potroau), zatita instalacije iza te take moe se obezbediti potvrdom o neprekidnosti zatitnih provodnika.

c) Za IT sisteme

Usaglaenost sa pravilima u 411.6.2 dela 4-41, mora da se verifikuje izraunavanjem ili merenjem struje Id u sluaju prvog kvara na linijskom ili na neutralnom provodniku.

NAPOMENA 1 Merenje se vri samo ako izraunavanje nije mogue, poto svi parametri nisu poznati. Dok se izvodi ovo merenje treba preduzeti mere predostronosti, kako bi se spreila opasnost zbog dvostrukog kvara.

Tamo gde se pojavljuju uslovi koji su slini uslovima u TT sistemima u sluaju drugog kvara u drugom kolu (videti taku a) iz 411.6.4 dela 4-41), verifikacija se obavlja kao za TT sisteme (videti taku b) ove take). Tamo gde se pojavljuju uslovi koji su slini uslovima u TN sistemima u sluaju drugog kvara u drugom kolu (videti taku b) iz 411.6.4 dela 4-41), verifikacija se obavlja kao za TN sisteme (videti taku a) ove take).

NAPOMENA 2 Za vreme merenja impedanse petlje kvara potrebno je uspostaviti vezu zanemarljive impedanse izmeu neutralne take sistema i zatitnog provodnika preporuljivo u taki napajanja elektrine instalacije ili gde ova taka nije pristupana, u taki merenja. NAPOMENA 3 U Norvekoj, kapacitivna struje odvoda moe varirati, zavisno od spojene opreme i rasporeda distributivne mree. Ukoliko nije mogue da se odredi kapacitina struja odvoda, ili paljivim proraunom ili merenjem, struja odvoda, u mA, moe se proceniti da bude dva puta naznaena snaga (SN) distribucionog transformatora date u kVA.

61.3.6.2 Merenje otpornosti uzemljivaa

19

Merenje otpornosti nekog uzemljivaa, tamo gde je to propisano (videti 411.5.3 za TT sisteme i 411.4.1 za TN sistema i 411.6.2 za IT sisteme, dela 4-41), vri se odgovarajuom metodom. NAPOMENA 1 U prilogu B, metoda B1, daje se kao jedan primer, opis jedne metode merenja primenom dva pomona uzemljivaa i uslovi koji treba da se ispune. NAPOMENA 2 Tamo gde je, lokacija instalacije takva (na primer u gradovima) da u praksi nije mogue obezbediti dva pomona uzemljivaa, merenje impedanse petlje kvara prema 61.3.6.3, ili prilog B, metoda B2 i B3, e dati povienu vrednost. 61.3.6.3 Merenje impedanse petlje kvara Ispitivanje elektrine neprekidnosti mora se uraditi u skladu sa 61.3.2 pre izvoenja merenja impedanse petlje kvara. Izmerena impednasa petlje kvara mora biti saglasna sa 411.4.4 dela 4-41 za TN sisteme, a sa 411.6.4 dela 4-41 za IT sisteme. Tamo gde zahtevi ove podtake nisu zadovoljeni ili ako postoji sumnja, i tamo gde se primenjuje dodatno izjednaenje potencijala u skladu 415.2 dela 4-41, efiksanost tog izjednaenja potencijala mora da se proveri pomou metode iz 415.2.2 istog dela 4-41. 61.3.7 Dopunska zatita Verifikacija da je zadovoljena efikasnost mera primenjenih za dopunsku zatitu se obavlja vizuelnim pregledom i ispitivanjem. Kada se RCD zahteva za dopunsku zatitu, efikasnost automatskog prekidanja napajanja pomou RCD mora se verifikovati upotrebom odgovarajue ispitne opreme u skladu sa IEC 61557-6 (videti 61.3.1) potvrujui da su ispunjeni relevantni zahtevi u delu 4-41. NAPOMENA 1 Kada je postavljen RCD za zatitu od kvara i za dopunsku zatitu, on treba da se ispita u skladu sa relevantnim najteim zahtevima dela 4-41. NAPOMENA 2 U vedskoj verifikacija se izvodi pregledom.

61.3.8 Ispitivanje polariteta Tamo gde pravila zabranjuju da se u neutralni provodnik instalira jednopolni rasklopni ureaji, mora da se izvri ispitivanje da bi se verifikovalo da su svi takvi ureaji povezani samo u faznim provodnicima. NAPOMENA 1 U Irskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu za vreme ispitivanja polariteta, treba verifikovati da je: a) svaki osigura i jednopolni upravljaki i zatitni ureaji povezani samo u linijskom provodniku, i b) osim za E14 i E27 sijalino grlo prema EN 60238, u kolima koja imaju neutralni provodnik, centralni kontakt bajonet sijalinog grla i Edisonovog sijalinog grla sa navojem, spoljnji ili kontakti sa navojem su povezani na neutralni provodnik, i

20

c) oienje je odgovarajue povezano na prikljunicama i slinom priboru NAPOMENA 2 U vedskoj ispitivanje polariteta moe se uraditi samo pregledom.

61.3.9 Provera redosleda faza U sluaju viefaznih kola, mora se verifikovati da se odrava redosled faza. 61.3.10 Funkcionalna ispitivanja Sklopovi, kao to su rasklopni blokovi, pogoni, upravljanja i blokade, moraju se podvrgnuti ispitivanju njihovih funkcija da se verifikuje da su oni ispravno montirani, podeeni i instalirani u skladu sa odgovarajuim zahtevima ovog standarda. Zatitni ureaji moraju da se podvrgnu ispitivanju njihovih funkcija, ako je to potrebno, da bi se proverilo da li su ispravno instalirani i podeeni. NAPOMENA Ovo ispitivanje ispitivanje ne zamenjuje funkcionalno ispitivanje navedeno u odgovarajuim standardima. 61.3.11 Verifikacija pada napona Kada se zahteva verifikacija usaglaenosti sa takom 525 dela 5-52, mogu se koristiti sledee mogunosti: - pad napona moe se oceniti merenjem impedanse kola; - pad napona moe se oceniti upotrebom dijagrama slinih onim prikazanim kao u

primeru u prilogu D. 61.4 Izvetavanje prilikom poetne verifikacije 61.4.1 Nakon kompletiranja verifikacije nove instalacije ili dopune ili izmene postojee instalacije, mora se uraditi poetni izvetaj. Takva dokumentacija mora da ukljui detalje o veliini instalacije obuhvaene izvetajem, zajedno sa zapisima o pregledima i rezultatima ispitivanja. Svaki kvar ili nedostatak otkriven u radu za vreme verifikacije mora se dobro izvesti pre deklarisanja izvoaa da je instalacija usaglaena sa IEC 60364. 61.4.2 U sluaju poetne verifikacije izmene ili dopune postojee instalacije, izvetaj moe sadrati preporuke za popravku i poboljanje, ako odgovara. 61.4.3 Poetni izvetaj mora da ukljui: - zapise o pregledima; - zapise o ispitivanim kolima i rezultate ispitivanja. Zapisi o detaljima kola i rezultati ispitivanja moraju da identifikuju svako kolo, ukljuujui njihove zatitne ureaje i moraju se zapisati rezultati odgovarajuih ispitivanja i merenja.

21

NAPOMENA U vedskoj, zahtev za sadraj zapisa pregleda i rezultata ispitivanja nije normativan.

61.4.4 Osoba ili osobe odgovorne za bezbednost, izradu i verifikaciju instalacije, moraju dati izvetaj, koji uzima u obzir njihove pojedine odgovornosti, prema osobi koja je naruila posao, zajedno sa zapisima pomenutim u 61.4.3. NAPOMENA 1 Poetni izvetaj o elektrinoj instalaciji treba da sadri preporuke za period izmeu poetne verifikacije i prve periodine verifikacije. NAPOMENA 2 U nekim zemljama, period izmeu poetne verifikacije i prve periodine verifikacije je dat u zakonskim ili drugim nacionalnim pravilima.

61.4.5 Izvetaji mora biti sastavljen i potpisan ili na drugi nain autorizovan od strane osobe ili osoba kompetentnih za verifikaciju. NAPOMENA 1 Prilozi F, G i H daju formu rasporeda koja moe da se koristi za opis i za poetnu i takoe periodinu verifikaciju instalacija, posebno odgovarajue za instalcije u domainstvu.

62 Periodina verifikacija 62.1 Opte 62.1.1 Kada se zahteva, periodina verifikacija svake elektrine instalacije mora se izvesti u skladu sa 62.1.2 do 62.1.6. Gde god je mogue, zapisi i preporuke prethodnnih periodinih verifikacija moraju se uzeti u obzir. 62.1.2 Periodini pregled, koji sadri detaljan pregled instalacije, mora biti izveden kao to se zahteva, bez demontae ili sa deliminom demontaom, dopunjen odgovarajuim ispitivanjima iz take 61, ukljuujui verifikaciju, da se pokae da su zahtevi za vreme prekidanja, kao to je izloeno u delu 4-41 za RCD, usaglaeni i merenjem, da se obezbedi a) bezbednost osoba i stoke od efekata elektrinog udara i opekotina i b) zatita od oteenja karakteristika vatrom ili posledica toplote usled kvara instalacije i c) usaglaenost da instalcija nije oteena tako da oslabi bezbednost i d) identifikacija kvarova instalacije i odstupanje od zahteva ovog standarda koja mogu poveati opasnost. Gde prethodni izvetaji nisu dostupni, potreban su dalja istraivanja. NAPOMENA 1 Postojee instalacije moda su konstruisane i instalisane u saglasnosti sa prethodnim izdanjem IEC 60364, primenljivo u vreme konstruisanja i postavljanja. To neophodno ne znai da nisu bezbedne. NAPOMENA 2 U skladu sa petim izdanjem IEC 60364-4-41, kada je verifikacija usaglaena sa najveim vremenom prekidanja, ispitivanje treba primeniti na diferencijalnu struju jednaku 5 In.

22

62.1.3 Moraju se izvesti mere predostonosti da se osigura da periodina verifikacija ne sme prouzrokovati opasnost za osobe ili stoku i ne sme prouzrokovati oteenje karakteristika i opreme ak ukoliko su kola oteena. Merni instrumenti i oprema za nadzor i metode se moraju izbrati u skladu sa relevantnim delovima IEC 61557. Ukoliko se koristi druga merna oprema, ona ne sme da ima manji stepen bezbednosti i performansi. 62.1.4 Podruje i rezultati periodine verifikacije instalacije ili bilo kog dela instalacije, moraju se zapisati. 62.1.5 Svako oteenje, pogoranje, kvarovi ili opasni uslovi moraju se zapisati. Osim toga znaajna ogranienja periodine verifikacije u skladu sa ovim standardom i njihovi razlozi se moraju zapisati. 62.1.6 Verifikaciju moraju uraditi obuene osobe, kompetentne za tu oblast. NAPOMENA Zahtevi koji se odnose na kvalifikacije osoba koje vre verifikaciju su stavr za nacionalno razmatranje.

62.2 Uestalost periodine verifikacije 62.2.1 Uestalost periodine verifikacije instalacije mora se odrediti uzimajui u obuir tip instalacije i opreme, njenu upotrebu i rad, uestalost i kvalitet odravanja i spoljanjih uticaja kojima je podvrgnuta. NAPOMENA 1 Najvei interval izmeu periodinih verifikacija moe se zasnivati na zakonskim i drugim nacionalnim propisima. NAPOMENA 2 Periodini izvetaju treba da preporui osobi koja izvodi periodinu verifikaciju interval za sledeu periodinu verifikaciju. NAPOMENA 3 Interval moe biti, na primer nekoliko godina (4 godine), sa izuzetkom u sledeim sluajevima gde moe postojati visok rizik i moe se zahtevati krai periodi; - radna mesta ili lokacije gde postoje rizici od elektrinog udara, poar ili eksplozija usled degradacije; - radna mesta ili lokacije gde postoje i visokonaponske i niskonaponske instalacije; - javni objekti; - gradilita; - bezbednosne instalacije (na primer osvetljenje za sluaj hitnosti). Za kue za boravak moe odgovarati dui period (na primer 10 godina). Kada se zaposednutost kua za boravak promenila, preporuuje se verifikacija elektine instalacije.

Rezultati i preporuke prethodnog izvetaja, kada su dostupne, moraju se uzeti u obzir. NAPOMENA 4 Kada nije dostupan prethodni izvetaj, neophodna su dalja istraivanja.

62.2.2 U sluaju kada je instalacija pod efektivnim sistemom upravljanja za preventivna odravanja u normalnoj upotrebi, periodina verifikacija se moe zameniti odgovarajuim reimom stalnog nadzora i odravanja instalacije i njene celokupne opreme od strane obuenih osoba. Odgovarajui zapisi se moraju uvati. 62.3 Izvetavanje prilikom periodine verifikacije

23

62.3.1 Nakon kompletne periodine verifikacije postojee instalacije, mora se pripremiti periodini izvetaj. Takav dokument mora da ukljui detalje o tim delovima instalacije i ogranienjima verifikacije obuhvaene tim izvetajem, zajedno sa zapisom o pregledu, ukljuujui sve nedostatke nabrojane u 62.1.5, i rezultate ispitivanja. Periodini izvetaj moe sadrati preporuke za popravke i poboljanja, kao to su dorade instalacije u skladu sa tekuim standardom, ako moe da odgovara. Periodini izvetaj mora dati osoba odgovorna za izvoenje verifikacije, ili ovlaene osobe da to uradi u njegovo ime, osobi koja je naruila verifikaciju. Zapisi o rezultatima ispitivanja moraju da prikau rezultate ispitivanja navedene u taki 62. 62.3.2 Izvetaji moraju sastavljen i potpisan ili na drugi nain autorizovan od starne kompetentne osobe ili osoba.

24

Prilog A

(informativan)

Metode merenja otpornosti/impedanse izolacije podova i zidova prema zemlji ili prema zatitnom provodniku

A.1 Opte Merenje impedanse ili otpornosti izolacije podova i zidova mora se izvesti naponom prema zemlji i nazivnom frekvencijom, ili niim naponom iste nazivne frekvencije kombinovano sa merenjem otpornosti izolacije. Ovo se moe uraditi, na primer, u skladu sa sledeom metodom merenja: 1) naizmenini sistemi

- merenjem nazivnim naizmeninim naponom, ili - merenjem snienim naizmeninim naponom (najmanje 25 V) i dodatno

ispitivanjem izolacije upotrebom najmanjeg ispitnog napona 500 V (jednosmerno) za sistem nazivnog napona koji ne prelazi 500 V i najmanjim ispitnim naponom 1000 V (jednosmerno) za sistem nazivnog napona iznad 500 V.

Mogu se koristiti sledei naponski izvori, opciono: a) uzemljeni sistem napona (napon prema zemlji) koji postoji u taki merenja; b) sekundarni napon dvonamotajnog transformatora; c) nezavisni naponski izvor sa nazivnom frekvencijom sistema.

U sluajevima specificiranim pod b) i c), merni napona za merenje mora biti uzemljen. Iz bezbedniosnih razloga, kada je merni napon iznad 50 V, najvea izlazna struja mora se ograniiti na 3,5 mA.

2) jednosmerni sistemi - ispitivanje izolacije upotrebom najmanjeg ispitnog napona od 500 V (jednosmerno),

za sistem nazivnih napona koji ne prelaze 500 V; - ispitivanje izolacije upotrebom najmanjeg ispitnog napona od 1000 V (jednosmerno),

za sistem nazivnih napona iznad 500 V; Ispitivanje izolacije treba da se uradi upotrebom merne opreme u skladu sa IEC 61557-2. A.2 Metoda ispitivanja metoda za merenje impedanse podova i zidova

naizmeninim naponom Struja I prolazi kroz ampemtar prema ispitnoj elektrodi od izlaza izvora napona ili od faznog provodnika. Napon UX na elektrodi se meri voltmetrom sa unutranjim otporom od najmanje 1 M prema PE.

25

Impedansa izolacije poda e biti : ZX = UX / I. Merenje za odreivanje impedanse mora se izvesti na vie taaka koliko se smatra neophodnim, izabranih sluajno, na najmanje tri take. Ispitne elektrode mogu biti bilo koja od sledeih tipova. U sluaju spora, referentna metoda je primena ispitne elektrode 1. A.3 Ispitna elektroda 1 Elektrodu ini metalni tronoac, iji delovi oslonjeni na pod obrazuju take jednostarnog trougla. Svaki deo za oslanjanje ima elastinu osnovu, koja osigurava da kada je optereen, ima dobar kontakt sa povrinom koja se ispituje preko povrine od priblino 900 mm2 i koja predstavlja otpornost od manje od 5 000 . Pre izvoenja merenja, povrina koja se ispituje se oisti tenou za ienje. vlanom tkaninom. Za vreme merenja, na tronoac se primenjuje sila od priblino 750 N za podove ili 250 N za zidove.

Mere u milimetrima

Slika A.1 Ispitna elektroda 1 A.3 Ispitna elektroda 2

26

Elektrodu ine kvadratna metalna ploa, ije su stranice 250 mm, i kvadrat od hartije koja upija vodu ili tkanine i iz koje je odstranjena suvina voda, ije su stanice priblino 270 mm. Hartija se postavlja izmeu metalne ploe i povrine koja se ispituje. Za vreme merenja na plou se primenjuje sila od priblino 750 N za podove ili 250 N za zidove.

*) Zatita od nenamernog dodira pomou otpornika za ogranienje struje na 3,5 mA.

Slika A.2 Ispitna elektroda 2

27

Prilog B (informativan)

Metda B1, B2 i B3

B.1 Metoda B1 - Merenje otpornosti uzemljivaa

Sledei postupak se moe usvojiti, kao primer, kada treba da se izvri merenje otpornosti uzemljivaa (videti sliku B.1). Naizmenina struja stalne vrednosti prolazi izmeu uzemljivaa T i jednog pomonog uzemljivaa T1 koji se postavlja na nekom rastojanju od T, takvom da se otporne povrine dva uzemljivaa ne preklapaju. Drugi pomoni uzemljiva T2, koji moe da bude metalni iljak poboden u tlo, se zatim ubacuje na polovini puta izmeu T i T1, i meri se pad napona izmeu T i T2. Otpornost uzemljivaa je tada napon izmeu T i T2, podeljen sa strujom koja tee imeu T i T1, pod uslovom da nema preklapanja otpornih povrina. Da bi se proverilo da je otpornost uzemljivaa ta prava vrednost, vre se jo dva oitavanja, pri emu se drugi uzemljiva T2 pomera za oko 6 m od T i za oko 6 m blie ka T. Ako su tri rezultata dovoljno saglasna, sredina od tri oitavanja se uzima kao otpornost uzemljivaa T. Ako takva saglasnost ne postoji, ispitivanja se ponavljaju sa poveavanjem razmaka izmeu T i T1.

Na slici je:

T uzemljiva koji se ispituje, razdvojen od svih ostalih izvora napajanja T1 pomoni uzemljiva

28

T2 drugi pomoni uzemljiva X alternativni poloaj za T2 za kontrolno merenje Y drugi alternativni poloaj za T2 za drugo kontrolno merenje

Slika B.1 Merenje otpornosti uzemljivaa

B.2 Metoda B2 Merenje impedanse petlje kvara Merenje impedanse petlje kvara mora se uraditi u skladu sa zahtevima 61.3.6.3. Kao primer, moe se koristiti sledea metoda pomou pada napona. NAPOMENA 1 Metode predloene u ovom prilogu daju samo pribline vrednosti impedanse petlje kvara, poto one ne uzimaju u obzir vektorsku prirodu napona, t.j. uslove koji postoje u vreme stvarnog kvara prema zemlji. Stepen aproksimacije je, meutim, prihvatljiv pod uslovom da je reaktansa kola o kome je re, zanemarljiva. NAPOMENA 2 Preporuuje se da se pre izvoenja merenja impedanse petlje kvara, izvri ispitivanje neprekidnosti izmeu glavnog prikljuka za uzemljenje i izloenih provodnih delova.

NAPOMENA 3 Skree se panja na injenicu da ova metoda stvara potekoe u primeni.

Napon kola, koje treba da se verifikuje. meri se sa i bez povezivanja jednog promenljivog otpornika za optereenje, a impedansa petlje kvara se izraunava iz formule:

RI

UUZ 21

gde je Z impedansa petlje kvara; U1 napon izmeren bez povezivanja otpornika za optereenje; U2 napon izmeren sa povezanim otpornikom za optereenje; IR struja kroz otpornik za optereenje. NAPOMENA 2 Razlika izmeu U1 i U2 treba da bude znatna.

29

Slika B.2 Merenje impedanse petlje kvara pomou pada napona B.3 Metoda B3 Merenje otpornosti petlje uzemljenja strujnim kletima Ova merna metoda radi sa postojeom petljom uzemljenja unutar sistema mrenog uzemljenje, kao to je prikazano na slici B.3. Prva kleta indukuju merni napon U u petlju a druga kleta mere struju I unutar petlje. Otpornost se moe izraunati deljenjem napona U sa strujom I. Poto je dobijena vrednost paralelnih otpornosti R1Rn obino zanemarljiva, nepoznata otpornost je jednaka izmerenoj otpornosti petlje ili malo nia. Svaka kleta mogu se pojedinano povezati na instrument ili to moe biti kombinovano u jednim specijalnim kletima. Ova metoda se direktno primenjuje na TN sistem i unutar sistema mrenog uzemljenja TT sistema. U TT sistemima, gde je dostupna samo nepoznata veza sa zemljom, petlja moe biti zatvorena kratkotrajnom vezom izmeu uzemljivaa i neutralnog provodnika (kvazi TN sistem) za vreme merenja. Da bi se izbegao mogui rizik usled veza prouzrokovanih potencijalnim razlikama izmeu neutralnog provodnika i zemlje, sistem se treba iskljuiti za vreme spajanja i odspajanja.

30

Na slici je:

RT veza prema zemlji transformatora

RX nepoznata otpornost prema zemlji koja se meri

R1iN: paralelne veze prema zemlji povezane pomou izjednaenja potencijala ili PEN provodnika

Slika B.3 Merenje otpornosti petlje uzemljenja strujnim kletima

31

Prilog C

(informativan)

Smernice za primenu pravila take 61 - Poetna verifikacija

Brojano oznaavanje taaka i podtaaka u ovom prilogu sledi brojano oznaavanje taake 61. Odstustvo pozivanja na take ili podtake znai da za njih nije dato dopunsko objanjenje. C.61.2 Pregled C.61.2.2 Ovaj pregled je takoe namenjen za proveru da je instalacija opreme u skladu sa uputstvima proizvoaa, sa ciljem da se na njene performanse ne utie nepovoljno C.61.2.3 b) Prisustvo propivpoarnih pregrada i drugih mera predostronosti od

irenja poara i zatite od toplotnog dejstva (Deo 4-42 i taka 527 dela 5-52)

- prisustvo protivpoarnih pregrada (527.2 dela 5-52)

Instalacija zaptivaa se verifikuje da bi se potvrdila usaglaenost sa uputstvima za postavljanje povezanih sa IEC ispitivanjem tipa za odgovarajui proizvod (u razmatranju u ISO-u). Nikakvo dopunsko ispitivanje nije potrebno posle te verifikacije.

- zatita od toplotnih dejstava (deo 4-42)

Pravila u delu 4-42, koja se odnose na zatitu od toplotnih dejstava, primenjuju se za normalan rad, t.j. u otsustvu kvara. Zatita elektrinih razvoda od prekomerne struje je predmet dela 4-43 i take 533 dela 5-53. Delovanje zatitnih ureaja koje je posledica nekog kvara, ukljuujui kratke spojeve, ili preoptereenja, smatra se normalnim pogonom.

- zatita od poara (taka 422 dela 4-42)

Zahtevi iz take 422 za lokacije gde postoje opasnosti od poara, pretpostavljaju da zatita od prekomerne struje je saglasna sa pravilima dela 4-43.

32

c) i d) Izbor provodnika za trajno dozvoljenu struju i pad napona i izbor i podeavanje zatitnih ureaja i ureaja za nadzor.

Izbor provodnika, ukljuujui njihove materijale, instalaciju i povrinu poprenog preseka i njihovo postavljanje, i podeavanje zatitnih ureaja, verifikuje se u skladu sa proraunom projektanta instalacije, u saglasnosti sa pravilima ovog standarda, naroito delovi 4-41, 4-43, 5-52, 5-53 i 5-54.

i) Prisustvo ema, upozoravajuih obavetenja ili druge sline informacije

ema, kako je specificirano u 514.5, dela 5-51, naroito je potrebana kada instalacija sadri vie razvodnih tabli.

m) Prikladnost povezivanja provodnika

Svrha ove verifikacije je da se proveri da li su sredstva za stezanje odgovarajua za provodnike koji treba da se poveu i da li je spoj ispravno izveden. U sluaju da postoji sumnja, preporuuje se da se izmeri otpornost spojeva: Ta otpornost ne treba da bude vea od otpornosti provodnika duine 1 m, ija je povrina poprenog preseka jednaka najmanjoj povrini poprenog preseka prikljuenih provodnika.

p) Pristupanost opremi koja omoguava rad, oznaavanje i odravanje

Mora da se verifikuje da su radni ureaji tako postavljeni da operator moe lako da im prie. Za ureaje za iskljuenje u sluaju opasnosti videti 536.4.2dela 5-53. Za ureaje za iskljuenje radi mehanikog odravanja, videti 536.3.2 dela 5-53.

C.61.3 Ispitivanje C.61.3.2 Neprekidnost zatitnih provodnika Ovo ispitivanje se zahteva radi verifikacije uslova za zatitu uz pomo automatskog prekidanja napajanja (videti 61.3.6) i smatra se zadovoljavajuim ako ureaj koji se koristi za ispitivanje, daje odgovarajuu indikaciju. NAPOMENA Struja koja se koristi za ispitivanje treba da bude toliko mala, da ne prouzrokuje rizik od poara ili ekplozije.

C.61.3.3 Otpornost izolacije elektrine instalacije Merenja moraju da se izvedu na instalaciji izolovanoj od napajanja. Po pravilu, merenje izolacije se izvodi u taki napajanja elektrine instalacije.

33

Ako je izmerena vrednost manja od one specificirane u tabeli 61A, instalacija se moe podeliti u nekoliko grupa u kojima ima vie kolima, i mora da se meri otpornost izolacije svake grupe. Ako je za neku grupu kola izmerena vrednost manja od one specificirane u tabeli 61A, mora da se meri otpornost izolacije svakog kola iz te grupe. Kada se neka kola, ili delovi kola, prekidaju podnaponskim ureajima (naprimer kontaktori) prekidajui sve provodnike pod naponom, otpornost izolacije tih kola, ili delova kola, meri se odvojeno. C.61.3.4 Zatita pomou SELV, PELV ili elektrinim odvajanjem C.61.3.4.3 Zatita odvajanjem kola Kada oprema ohuhvata i odvojena kola i druga kola, zahtevana izolacija se postie konstrukcijom opreme u skladu sa zahtevima za ostvarivanje bezbednosti u odgovarajuem standardu. C.61.3.6 Zatita automatskim prekidanjem napajanja C.61.3.6.1 Opte U skladu sa petim izdanjem IEC 60364-4-41, kada se verifikuje usaglaenosti sa najveim vremenima prekidanja, ispitivanje treba primeniti na diferencijalnu struju jednaku 5 In. C.61.3.6.2 Merenje impedanse petlje kvara: razmatranje porasta otpornosti

provodnika sa porastom temperature Poto se merenja izvode na sobnoj temperaturi, sa malim strujama, postupak koji je nadalje opisan moe da se sledi da bi se uzeo u obzir porast otpornosti provodnika sa porastom temperature zbog kvarova, kako bi se verifikovalo, za TN sisteme, usaglaenost izmerenih vrednosti impedanse petlje kvara sa zahtevima 411.4 dela 4-41. Smatra se da su zahtevi iz 411.4 ispunjeni, kada izmerena vrednost impedanse petlje kvara zadovoljava sledeu jednainu:

a

SI

UxmZ 0

3

2)(

gde je Zs(m) izmerena impedanse strujne petlje kvara koja poinje i zavrava u taki kvara

(); U0 napon linijskog provodnika prema uzemljenom neutralnom provodniku (V); Ia struja koja prouzrokuje automatsko delovanje zatitnog ureaja u okviru vremena

odreenog u tabeli 41.1, ili u okviru 5 s, u skladu sa uslovima odreenim u 411.4.

34

Tamo gde izmerena vrednost impedanse petlje kvara prelazi 2U0/3Ia, moe se izvriti preciznija ocena usaglaenosti sa 411.4 procenjivanjem vrednosti impedanse petlje kvara u skladu sa sledeim postupkom: a) prvo se meri impedansa petlje linijski provodnik napajanja-uzemljeni neutralni

provodnikula, Ze, u taki napajanja instalacije; b) zatim se meri otpornost linijskog provodnika i zatitnog provodnika distributivnog(ih)

kola; c) zatim se meri otpornost linijskog provodnika i zatitnog provodnika krajnjeg kola; d) vrednosti izmerenih otpornosti u skladu sa a), b) i c) se poveavaju na osnovu

porasta temperature, uzimajui u razmatranje, u sluaju struja kvara, energiju koju proputaju zatitni ureaji.

e) ove uveane vrednosti otpornosti u skladu sa d) se na kraju dodaju vrednosti

impedanse petlje linijski provodnik napajanja-uzemljeni neutralni provodnik, Ze, pa se na taj nain dobija realna vrednost Zs u uslovima kvara.

35

Prilog D (informativan)

Primer odgovarajueg dijagrama za procenu pada napona

Najvea duina kabla za 4 % pada napona pri 400 V nazivnog naizmeninog napona pri temperaturi elektrinog razvoda od 55 C Trofazni elektrini razvod, PVCom izolovani kablovi, bakarni provodnici Za jednofazni elektrini razvod (230 V naizmenino): podeliti najveu duinu kabla sa 2 Za aluminijumske provodnike: podeliti najveu duinu kabla sa 1,6

NAPOMENA Gornji dijagram nije namenjen da daje smernice za trajno dozvoljene struje provodnika

36

Prilog E (informativan)

Preporuka za elektrinu opremu, koja se ponovo koristi u elektrinim

instalacijama

Oprema koja se ponovo koristi je oprema koja je prethodno koriena. Za opremu koja se ponovo koristi, moraju biti dostupna dokumenta iz vremena verifikacije, koja sadre najmanje sledee informacije: - tip opreme koja se ponovo koristi - proizvoa - bitni detalji o instalciji - ispitni instrumenti - rezultati pregleda - izvedena ispitivanja, ukljuujui verifikaciju vremena prekidanja za RCD, i ispitne

rezultate.

37

Prilog F (informativan)

Opis instalacije za verifikaciju

NAPOMENA Posebno odgovara za kune instalacije.

Tip verifikacije Poetna verifikacija Periodina verifikacija Ime korisnika i adresa: Adresa gde se instalacija nalazi: Ime i adresa instalatera: Instalacija: Nova Modifikovana Proirenje Postojea Ime osobe koja vri verifikaciju: Opis radova na instalaciji: Datum pregleda: Potpis.. Identifikacija korienih instrumenata:

Tip Model Serijski broj

38

Karakteristike napajanja i izvdba uzemljenja Obeleiti u kvadrati ili uneti detalje, kako odgovara

Izvedba uzemljenja Vlasnitvo isporuioca napajanja Korisnikov uzemljiva

Broj i tip provodnika napajanja Priroda parametara napajanja Karakteristike zatitnog ureaja

ulaznog napajanja

Tipvi sistema TN-C TN-C-S TN-S TT IT

Naizmenini napon Jednofzno, dvoino(LN) Jednofazno, troino(LLM) Dvofazno, troino (LLN)

Trofazno, troino (LLL) Trofazno, etvoroino (LLLN)

Jednosm. Dvopolno Tropolno Ostalo Ostalo Ostalo

Nazivni napon, U/U0

(1)..V

Nazivna frekvencija, f(1)

..Hz Oekivana njvea struja kratkog spoja, Icc

(2)...kA

Spoljanja impedansa petlje kvara, Ze

(2)

NAPOMENE (1)

upitom (2)

upitom, merenjem ili proraunom

Tip: Nazivna naznaena struja:.A Osetljivost RCD kada je primenljivo .mA

Alternativni izvor napajanja (detaljnije na priloenom pregledu)

Detalji o korisnikovom uzemljivau (kada je primenljivo)

Tip

Materijal

Cu Fe Ostalo

Temeljni uzemljiva Uzemljiva u zemlji tap Traka Ostalo:

Lokacija:

Otpornost prema zemlji: NAPOMENA U postojeim instalacijama gde se gornje informacije ne mogu potvrditi, ta injenica se treba navesti.

39

Uzemljenje i glavni provodnici za izjednaenje potencijala

Provodnici za uzemljenje: materijal.. csa

1).mm

2 verifikovano spajanje

Provodnici glavnog Izjednaenja potencijala: materijal.. csa

1).mm

2 verifikovano spajanje

Ulazne vodovodne i/ili gasne instalacije Ostali elementi:.

Dopunsko izjednaenej potencijala Kupatila/tuevi: materijal.. csa

1).mm

2 verifikovano spajanje

Bazeni: materijal.. csa

1).mm

2 verifikovano spajanje

Ostalo: materijal.. csa

1).mm

2 verifikovano spajanje

(molimo navedite) 1)

csa: povrina poprenog preseka provodnika (conductor cross-sectional area)

Ureaji za rastavljanje i zatitu u taki napajanja instalacije Tip Broj polova Naznaene vrednosti

Glavna sklopka

V A

Osigura ili prekida

In A

Icn, Icu, Ics kA

RCD

In A

In mA

40

Prilog G (informativan)

Oblik za pregled elektrinih instalacija

(videti primere u taki G.2) G.1 Oblik za pregled elektrinih instalacija NAPOMENA Posebno odgovarajui za kune instalcije.

A Zatita od direktnog dodira Stavka Usaglaenost

(NAPOMENA 1) Komentari

I Izolacija delova pod naponom

Ii Pregrade

iii Kuita

B Oprema

Oprema Izbor (NAPOMENA 2)

Postavljanje (NAPOMENA !)

Komentari

I Kablovi

Ii Pribor za oienje Iii Cevi

Iv Police

V Distribuciona oprema

Vi Svetiljke

Vii Zagrevanje

Viii Zatitni ureaji RCD, CB, itd. ix Ostalo

C Identifikacija

Stavka Prisustvo Odgovarajui poloaj

Odgovarajui tekst

Komentari

I Oznaeni zatitni ureaji, sklopke i prikljuci

Ii Natpisi upozorenja

Iii Natpisi opasnosti

Iv Identifikacija provodnika

V Ureaji za rastavljanje Vi Rasklopni ureaji

vii eme i planovi

NAPOMENA 1 Uneti C ukoliko je usaglaeno sa (nacionalnim) standardima za instalacije, NC ukoliko nije saglasno. NAPOMENA 2 Vidljive indikacije o usaglaenosti sa odgovarajuim standardima za proizvod. U sluaju sumnje deklaracija o usaglaenosti sa standardom trebaju da se dobiju od proizvoaa (ma primer iz kataloga).

41

G.2 Primeri stavki koje se proveravaju kada se izvodi pregled instalacije Opte Dobar kvalitet izrade i upotreba odgovarajuih materijalia Odvojenost kola (bez meusobnih veza neutralnih provodnika izmeu kola) Identifikacija kola (neutralni i zatitni provodnici u istom redosledu kao linijski

provodnici) Vremena prekidanja verovatno su ostvarena instalisanim zatitnim ureajima Odgovarajui broj kola Obezbeen odgovarajui broj prikljunica Sva kola su odgovarajue identifikovana Obezbeena odgovarajua glavna sklopka Glavni rastavljai za prekid svih provodnika pod naponom , kada je primenljivo Obezbeen glavni prikljuak za uzemljenje, lako dostupan i identifikovan Provodnici su tano identifikovani Instalisani su odgovarajui osigurai ili prekidai Sve veze su pouzdane Cela istalacija je uzemljena u skladu sa nacionalnim standardima Glavno izjednaenje potencijala povezuje neelektrine instalacije i druge strane

provodne delove na glavno sredstvo za uzemljenje Dopunsko izjednaenje potencijala je obezbeeno u svim kupatilima i

prostorijama za tuiranje Svi delovi pod naponom su ili izolovani ili su u kuitima A Zatita od direktnog dodira Izolacija delova pod naponom Pregrade (proveriti da li su odgovarajue i sigurne) Kuita imaju odgovarajui stepen zatite koji odgovara spoljanjim uticajima Kuita imaju ulaze za kablove odgovarajue zalivene Kuita imaju neupotrebljene ulaze neotvorene gde je neophodno B Oprema 1 Kablovi i savitljivi kablovi Nesavitljivi kablovi i savitljivi kablovi Taan tip Tana nazanena veliina struje Kablovi bez plata zatieni kuitima u cevi, kanalu i polici Kablovi sa platom trasirani su u dozvoljenim zonama ili imaju dodatnu

mehaniku zatitu Kada su izloeni direktnom sunevom zraenju, pogodnog su tipa Tano izabrani i instalisani za upotrebu na primer pod zemljom Tano izabrani i instalisani za upotrebu na spoljanjim zidovima Unutranji poluprenik savijanja u skladu sa odgovarajuim standardom

42

Tano privreni Spojeni i elektrino povezani i mehaniki uvreni i odgovarajue izolovani Sve ice sigurno postavljene u prikljuke bez naprezanja Kuita za prikljue Instalacija dozvoljava laku zamenu u sluaju oteenja provodnika Instalacija kablova izbegava prekomerno naprezanje provodnika i prikljuaka Zatita od toplotnih uticaja Jedna cev je dozvoljena za provodnike istog kola (za odstupanje videti 521.6 IEC

60364-5-52) Povezivanje provodnika (veliina prikljuaka prilagoena povrini poprenog

preseka provodnika); mora se garantovati dovoljan pritisak kontakta Izbor provodnika za trajno dozvoljene struje i pad napona razmatrajui metodu

postavljanja Identifikacija N, PEN i PE provodnika Savitljivi kablovi Izbor u odnosu na opornost prema oteenju od toplote Zabranjena je neupotreba boja ila Spojevi se izvode upotrebom kaglovskih spojnica Krajnji konektori prema drugoj opremi koja koristi struju, odgovarajue

obezbeeni ili izvedeni da se sprei naprezanje konektora Masa koja se oslanja na oveenja ne sme da prekorai tane vrednosti Zatitni provodnici Zatitni provodnici su obezbeeni za svaku taku i pribor Savitljive cevi su dopunjene zatitnim provodnikom Najmanja povrina poprenog preseka bakarnih provodnika Izolacija, navlaka i prikljuci identifikovani su kombinacijom boja zelena i uta vrstoa spojeva Provodnici glavnog i dopunskog izjednaenja potencijala su tane veliine 2 Pribor za oienje (osvetljenje videti ispod) Opte (primenjuje se na svaki tip pribora) Vidljiva indikacija o usaglaenosti sa odgovarajuim standardom za proizvod,

kada se zahteva u odgovarajuem standardu za proizvod Kutija ili drugo kuite sigurno fiksirano Ivice kutija za ugradnju na zid ne projektuju se izvan povrine zida Nema otrih ivica na ulazima za kabl, glava vijka itd. koje mogu prouzrokovati

oteenja na kablovima Kablovi bez plata, i ile kabla sa kojih je plat uklonjen, nisu postavljene izvan

kuita Tano povezivanje Provodnici su tano identifikovani Goli zatitni provodnici su sa zeleno/utom navlakom Prikljuci su vrsti i obuhvataju sve ice provodnika Tano se koristi dra savitljivog kabla ili hvataljka za kabl da se sprei

naprezanje prikljuaka

43

Odgovarajue naznaene karakteristike struja Pogodno za uslove koji se verovatno sreu Prikljunice Montirane vie iznad poda ili odgovarajue radne povrine Tano polarizovane Zatitni provodnik kola povezan direktno na prikljuak za uzemljenje prikljunice Kutije za spajanje Spojevi su pristupani za pregled Spojevi su zatieni od mehanikog oteenja Jedinice za povezivanje Izvan dohvata osobomama koje koriste kadu ili tu Tane nazanene veliine osiguraa Upravljaka jedinica za tednjak Postavljena je na stranu i dovoljno nisko radi pristupanosti i da se sprei da se

savitljivi kabl povlai preko zagrejanih ploa Kabl za tednjak je fiksiran da se sprei deformacija na spojevima. Upravljanje osvetljenjem Jednopolne sklopke povezane samo na linijski provodnik Taan kod boje ili obeleavanje provodnika Uzemljen izoeni metalni deo, na primer metalna ploa sklopke Sklopke su izvan dohvata za osobe koje koriste kadu ili tu Trajno povezana oprema koja koristi struju (ukljuujui svetiljke) Instalcija je u skladu sa preporukama proizvoaa Zatita od direktnog dodira 3 Cevi Opte Vidljiva indikacija o usaglaenosti sa odgovarajuim standardima za proizvod,

kada se zahteva u odgovarajuim standardima za proizvod Sigurno privreno, poklopci na mestu i odgovarajue zatieno od mehanikog

oteenja Broj kablova za lako uvlaenje nije prekoraen Odgovarajue kutije za uvlaenje kablova Poluprenik savijanja je takav da se kablovi ne oteuju Pogodan stepen zatite koji odgovara spoljanjim uticajima Kruta metalna cev

44

Povezana je na glavni prikljuak za uzemljenje Linijski i neutralni kablovi su u kuitu iste cevi Cev je pogodna za vlane i korozivne okoline Savitljiva metalna cev Obezbeen je poseban zatitni provodnik Adekvatno je privrena i povezana Krute nemetalne cevi Mere za irenje i skupljanje Kutije i privrenja pogodna za masu svetiljki oveenih na oekivanoj

temperaturi Obezbeen je zatitni provodnik 4 Police Opte Vidljiva indikacija o usaglaenosti sa odgovarajuim standardima za proizvod,

kada se zahteva u odgovarajuim standardima za proizvod Sigurno privreno, i odgovarajue zatieno od mehanikog oteenja Izabrano, postavljeno i trasirano da ne prouzrokuje oteenje usled prodora vode Kablovi se prdravaju pri vertikalnom voenju Pogodan stepen zatite koji odgovara spoljanjim uticajima i lokacijama Metalne police Dodatni zahtevi Fazni i neutralni kablovi su smeteni u istoj metalnoj polici Zatieni su od vlage ili korozije Ispravno uzemljeni Spojevi mehaniki uvreni i odgovarajue nastavljeni delovima za spajanje 5 Distribuciona oprema Vidljiva indikacija o usaglaenosti sa odgovarajuim standardima za proizvod,

kada se zahteva u odgovarajuim standardima za proizvod Pogodna za namenjenu upotrebu Sigurno privrena i pogodno oznaena Neprovodni zavreci rasklopne aparature uklonjeni su za povezivanje zatitnih

provodnika i ukoliko je neophodno dobro izraeni nakon povezivanja Ispravno uzemljena Uzeti su u obzir uslovi kojima e biti verovatno podvrgnuta, na primer odogvara

predvienim uslovima okoline Primenjene su tane IP nazanene karakteristike Pogodna kao sredstvo za rastavljanje, kada je primenljivo Nepristupana osobama koje normalno koriste kadu ili tu Ispunjena je potreba za rastavljanjem, mehanikim odravanjem, rasklapanjem u

sluaju hitnosti i radnom rasklapanju

45

Svi spojevi su osigurani Kablovi su tano prikljueni i identifikovani Nema ostrih ivica na ulazima kablova, glava vijaka itd. koje mogu prouzrokovati

oteenje kablova Svi poklopci i oprema su na mestu i osigurani Odgovarajui pristup i raddni prostor Kuita su pogodna za mehaniku zatitu i, kada je primenjivo, za zatitu od

poara Zatiena od direktnog dodira Ispravno povezana oprema Izbor i podeenje zatitne opreme (zatita od prekomerne struje) Zatitni ureaj sa karakteristikama pojedinano za svako kolo Oienje tano fiksirano u distribucionoj tabli 6 Svetiljke Take osvetljenja Tano prikljuene u odgovarajuem priboru ili fitingu Ne vie od jednog savitljivog kabla ukoliko nije konstruisano za viestruko

oveenje Koristi se savitljivi dra ureaja Identifikovane su ice u sklopki Otvori u tavanici iznad rozete je dobro obraen da sprei irenje vatre Pogodno za oveenje mase Pogodno locirano Osvetljenje u sluaju hitnosti 7 Zagrevanje Vidljiva indikacija o usaglaenosti sa odgovarajuim standardom za proizvod Klasa 2 izolacije ili povezan sa zatitnim provodnikom 8 Zatitni ureaji Vidljiva indikacija o usaglaenosti sa odgovarajuim standardima za proizvod,

kada se zahteva u odgovarajuim standardima za proizvod Postavljena RCD kada se zahteva Razmatrana selektivnost izmeu RCD 9 Ostalo C Identifikacija Obeleavanje Natpisi upozorenja

46

Natpisi opasnosti Identifikacija provodnika Ureaji za rastavljanje Rasklopni ureaji eme i planovi Zatitni ureaji

47

Prilog H

48

Nastavak priloga H

49

Prilog I (informativan)

Veza izmeu IEC 60364-6-61:2001 i IEC 60364-6:2006

IEC 60364-6-61:2001

IEC 60364-6:2006

610 Uvod 610.1 Predmet i podruje primene 610.2 Opte 610.3 Normativne reference 611 Vizuelni pregled 612 Ispitivanje 612.1 Opte 612.2 Neprekidnost zatitnih provodnika, ukljuujui glavno i dopunsko izjednaenje potencijala 612.3 Otpornost izolacije elektrine instalacije 612.4 Zatita odvajanjem kola 612.5 Otpornost poda i zida 612.6 Verifikacija uslova za zatitu automatskim prekidanjem napajanja 612.6.1 Opte 612.6.2 Merenje otpotnosti uzemljivaa 612.6.3 Merenje impedanse petlje kvara Ispitivanje polariteta Ispitivanje dielektrine vrstoe 612.9 Ispitivanje funkcionalnosti 612.10 Verifikacija pada napona

6.1 Predmet i podruje primene 6.2 Normativne reference 6.3 Definicije 61 Poetna verifikacija 61.1 Opte 61.2 Pregled 61.3 Ispitivanje 61.3.1 Opte 61.3.2 Neprekidnost provodnika 61.3.3 Otpornost izolacije elektrine instalacije 61.3.4 zatita pomou SELV, PELV i elektrinim odvajanjem 61.3.5 Otpornost/impedansa izolacije podova i zidova 61.3.6 Zatita automatskim prekidanjem napajanja 61.3.6.1 Opte 61.3.6.2 Merenje otpornosti uzemljivaa 61.3.6.3 Merenje impedanse petlje kvara 61.3.6 Dopunska zatita 61.3.7 Ispitivanje polariteta 61.3.8 Provera redosleda faza 61.3.10 Ispitivanje funkcionalnosti 61.3.11 Pad napona 61.4 Izvetavanje prilikom poetne verifikacije 62 Periodina verifikacija 62.1 Opte 62.2 Uestanost periodine verifikacije 62.3 Izvetavanje prilikom periodine verifikacije

Prilog A (informativan) Metoda merenja otpornosti izolacije podova i zidova Prilog B (informativan) Verifikacija delovanja ureaja za zatitu diferencijalne struje Prilog C (informativan Merenje otpornosti uzemljivaa Prilog D (informativan) Merenje impedanse petlje kvara Prilog E (informativan) Uputstvo za primenu pravila IEC 60364-6-61: Poetna verifikacija Prilog F (informativan) Periodinost pregleda i ispitivanja

Prilog A (informativan) Metoda merenja otpornosti/impedanse izolacije podova i zidova Prilog B (informativan) Metoda B1 Merenje otpornosti uzemljivaa Metoda B2 Merenje impedanse petlje kvara Metoda B3 Merenje otpornosti petlje kvara pomou strujnih kleta Prilog C (informativan) Uputstvo za primenu pravila iz take 61 Poetna verifikacija Prilog D (informativan) Primer odgovarajueg dijagrama za procenu pada napona Prilog E (informativan) Preporuke za elektirnu opremu koja se ponovo koristi u elektrinim instalacijama Prilog F (informativan) Opis instalacije za verifikuju Prilog G (informativan) Oblik za pregled elektrinih instalacija Prilog H (informativan) Izvetavanje prilikom verifikacije Prilog I (informativan) Veza izmeu IEC 60364-6-61:2001 i IEC 60364-6:2006

50

Bibliografija

IEC 60079-17, Electrical apparatus for explosive atmospheres Part 17: Inspection and maintenance of electrical installations in hazardous areas (other than mines) (Elektrini aparati za eksplozivne atmosfere Deo 17: Pregled i odravanje elektrinih instalacija u ugroenim prostorima (osim rudnika)) IEC 61241-17, Electrical apparatus for use in the presence of combustible dust Part 17: Inspection and maintenance of electrical installations in hazardous areas (other than mines) (Elektrini aparati za upotrebu u prisustvu zapaljive praine Deo 17: : Pregled i odravanje elektrinih instalacija u ugroenim prostorima (osim rudnika)) EN 60238, Edison screw lampholders (Edisonova sijalina grla)

Prilog H

(informativan)

Izvetavanje prilikom verifikacije

Tabela H.1 Oblik modela za raspored detalja kola i rezultata ispitivanja

52

NAPOMENE SKRAENICE Funkcionalni kod (za kolonu 4) (1) upitom (proizvoa, natpisna ploica ili tehnika

dokumentacija)

L linija C W/H Zagrevanje vode

(2) merenjem ili proraunom Td Ispitno vreme okidanja C/O Prikljunica S/H Akumulacioni zagreva (3) uneti C ukoliko je usaglaeneo ili NC ukoliko nije

usaglaeno ZS Impedansa petlje kvara UFH Podno zagrevanje Li Osvetljenje

(4) ispuniti ispitivanje kada odgovara mora se izvesti

ukljuujui napon dodira i vreme okidanja pri naznaenoj struji

CSA povrina poprenog preseka H Zagrevanje HP Toplotna pumpa

(5) Uneti odgovarajui funkcionalni kod (videti na drugoj strani)

Icp Oekivana struja kratkog spoja efektivne vrednosti na glavnim sabirnicama razvodne table

(6) Samo da je kompletno ukoliko razvodna tabla nije

povezana direktno na izvor instalacije

(7) Ip Izmerena struja kratkog spoja na kraju

korisnikovog voda za napajanje. Za kola

prikljunica, merenje se mora uraditi na svakoj prikljunici i zapisati samo u loim sluajevima

(8) Samo zahtevano kada je dopunsko izjednaenje potencijala instalisano u skladu sa 413.1.3.6

Icw Podnosiva struja kratkog spoja opreme

(9) Zapis o povezanom optereenju kada ga je lako identifikovati