SREDSTVA

KOMUNIKACIJE

sluhglasgovorjezikčitanje pisanje

SLUH Struktura sluha:• Biološka• Fizička• Psihološka• Lingvistička• Socijalna komponenta

Neposredno verbalno komuniciranje realizovano kroz fonacijski govor ne može se ostvariti bez normalnog sluha

Sluh čine:

• Slušanje (primarno se ostvaruje na nivou receptora i senzora – slušamo ušima, neuro-fiziološki nivo)

• Čujenje, čujnost (primarno se ostvaruje na nivou mozga – čujemo mozgom, psiholingvistički nivo)

• Auditivna povratna sprega (istovremeno se ostvaruje na nivou uha i mozga)

Slušanje• Fundamentalna komponenta sluha. Obezbeđuje

primanje informacija u obliku akustičkih impulsa.

• Akustički impulsi (mehanički kvalitet) pretvaraju se u čulni kvalitet, zatim u električni potencijal prenošenjem serija sekvenci i električnih impulsa kroz slušni živac i raspoređuju se na određenom nivou mozga

• Ostvaruju auditivni podsistemi receptornog i senzornog sistema, auditivni deo transmitornod sistema i auditivna područja integratora nižeg reda aferentnog dela OVK.

Čujenje• Svestan doživljaj akustičkog podražaja i obrada

sekvenci i serija električnih impulsa

Obuhvata:• Integraciju• Memoriju• Prisećanje• Povlačenje (opažanje) operacija dekodiranja kao

centralne funkcije• Kontrolu

Auditivna povratna sprega (feedback)

• Obezbeđuje celovitost strukture i funkcije verbalne komunikacije pomoću biliona nervnih ćelija koje spajaju mozak odašiljaoca i mozak primaoca poruke

• Najvažniji aspekt APS je samoslušanje

• Gledano razvojno sluh je sredstvo VK koje se prvo razvija, a zatim se razvija jezik

• Proces traje nekoliko godina u kojima se sluh, jezik, govor i glas razvijaju istovremeno i sinergetski, ali ne i ravnomerno

• Karakteristika razvoja sposobnosti verbalnog komuniciranja je naizmeničnost ubrzanja i zastoja fonacijskog i auditivnog dela razvojnog procesa.

GLAS

• Govorni glas – fonema (najmanja jezička jedinica koja služi za gradnju zvučne celine i za razlikovanje značenja tih celina)

• Foneme čine glasovni sistem jezika • Fonema ima dve osnovne psiholingvističke

funkcije: perceptivnu i signifikativnu.

Izgradnja fonema

Efektorni sistem sinergetskom funkcijom njegovih mehanizama:

• respiratorni• fonatorni• rezonatorni • artikulatorni

Vrednosti glasa

• fiziološke (artikulacione)

• fizičke (akustičke)

• Funkcionalne (lingvističke)

Osnovne akustičke osobine glasa

• Jačina (snaga vazdušne struje kojom se glas generira i veličina amplitude glasnica. Veća snaga vazdušne struje – veća amplituda glasnica, veća amplituda - veća jačina glasa)

• Visina(broj treptaja glasnica u sekundi. Veći broj treptaja viši glas i obrnuto)

• Dužina (vreme trajanja izgovora. To vreme zavisi od prirode glasa, položaja glasa u reči, intraleksičke glasovne pozicije, supresegmentnih uslova izgovora )

• Boja- tembr (veličina i oblik rezonatora)

• Glasovi se dele na osnovu artikulacije i akustike (artikulacijska i akustička podela)

• Artikulacijska podela se bazira na tipovima artikulacije. Vazdušna struja može imati slobodan, sužen i zatvoren prolaz

Podela glasova (na osnovu prolaza vazdušne struje)

• Vokale ili samoglasnike (slobodan prolaz vazdušne struje)

• Konsonante ili suglasnike (sužen ili zatvoren prolaz vazdušne struje).

Podela vokalaU odnosu na podignutost, isturenost ili povučenost

jezika: • otvorene• zatvorene• poluotvorene• poluzatvorene i • neutralnePrema stabilnosti: • monoftonge,• diftonge i • tiftonge

Podela konsonanata I

Na osnovu komunikacije jezika i nepca:• palatalne-prednje i • velarne-zadnje

Prema prolasku vazdušne struje u toku artikulacije:

• trenutne - pregradne i • trajne ili produžene

Podela konsonanata II• plozive

(bilabijalne p,b; dorzalno-palatalne k,g; alveolarne t,d),

• nazale (m,n,nj), • laterale (l,lj), • frikative (labiodentalne f,v; dorzalno-palatalne

j,h; apikalno-velarne s,š,z,ž), • afrikate ( apikalno-alveolarne c,č,dž; dorzalno-

alveolarne ć,đ),• vibrant (r).

GOVOR• Govor se definiše kao jezik u akciji, kao realizacija

verbalnog simboličkog sistema

• Jezik I govor se ne mogu poistovećivati, zamenjivati, isključivati ni veštački odvajati

• Oni su dijalektički međuuslovljeni i međuzavisni delovi jedne jedinice

• Govor je realizacija simboličkog sistema komunikacije, a jezik je pored ostalog predmet govora

• Govor se formira i razvija kao potreba za realizacijom jezičkog sistema, dok jezik nastaje i razvija se kao produkt govora

Primena jezičkih sredstava ostvaruje se kroz dve osnovne funkcionalne forme:

usmena reč (usmeni govor ) pisana reč (pisani govor - pisano kazivanje)

Osnovna razlika:način realizovanja u verbalnom komuniciranju

• Usmeni govor se realizuje fonacionim putem • Pisani govor se realizuje putem sistema

određenih oblika znakova kojima se označavaju glasovi, slogovi i reči

Usmeni govor: dijaloška i monološka forma

• U dijaloškoj formi usmeni govor je osnovni oblik eksponiranja jezika i po strukturi i načinu realizovanja potpuno se razlikuje od pisanog govora

• Osnovna karakteristika usmenog govora u dijaloškoj formi je neposrednost govorne situacije sagovornika

• Monološka forma usmenog govora je bliska pismenom kazivanju

• U jeziku se razlikuje: narodni govor i standardni jezik (književni jezik)

• Razlikuju se po: teritorijalnoj diferencijaciji, genezi, društvenoj funkciji i uticaju spoljašnjih faktora na razvoj

• Narodni govor je jezik ljudi određenog kraja na teritoriji određenog jezika (jezičko teritorijalna jedinica)

• Veći broj ovih jedinica čini grupu govora, a grupa govora koju objedinjuju zajdničke jezičke osobine je dijalekat

• Standardno jezik je određen i normiran i koristi ga određeno jezičko društvo

• U jeziku razlikujemo: unutrašnji govor i spoljašnji jezik• Spoljašnji jezik je oralni govor koji zvuči sa

spoljnom realizacijom• Unutrašnji govor je govor koji ne zvuči, ne

izgovara se i nema spoljašnju realizaciju

JEZIK• Jezik je sistem simboličke komunikacije, koji je

zajednički za određenu grupu ljudi. • Univerzalni jezik ne postoji, već samo određeni

jezik, odnosno jezik određene grupe.• Određeni jezik je istovremeno skup jezičkih

sredstava i određeni sistem fonetskih, morfoloških i sintaksičkih zakonitosti u vezi sa upotrebom tih sredstava.

• Jezik je društvena pojava u kojoj se odražava i kojom se izražava društveno saznanje. To je najrazvijeniji simbolični sistem.

Karakteristike jezika• Dualitet (određenim znakovima odgovaraju

određena značenja)• Indipendentnost (znakovi se razlikuju od onoga

sto označavaju, nisu vezani za konkretnu situaciju, mogu se koristiti u raznim situacijama)

• Arbitrarnost (znakovi nisu prirodni vec veštački- konstruisani, mogu se konstruisati i novi znakovi)

• Denotativnost (znakovi označavaju nazive određenih stvari, pojava i sl.)

• Signifikativnost (znakovi su nosioci značenja i kazuju o odlikama onoga što označavaju)

• Reprezentativnost (znakovi predstavljaju pojave, predmete i sl.

• Kategorijalnost (omogućavaju označavanje klasa objekata i pojava)

• Višeslojnost strukture (posroji više nivoa povezivanja jedinica iz kojih je jezik sastavljen: glasova u reči, reči u fraze i rečenice)

• Istorijska promenljivost (način izrazavanja sadržaja menja se u skladu sa promenom istorijskih uslova)

• Kontekstualna promenljivost (jezički iskaz se menja u zavisnosti od situacije)

• Internalizacija (govor postaje instrument razmišljanja i sretstvo regulisanja vlastitog ponašanja)

• Osnovne informativne funkcije jezika: izrazavanje i saopstavanje (čine jedinstven sistem govorenja)

• Jezik je sastavljen od elemenata koji su uzajamno povezani i međjuuslovljeni (postojanje jednog uslovljeno je postojanjem drugog elementa tako da sastavni delovi grade strukturu jezika)

Osnovni delovi strukture jezika

• govorni glas-fonema• morfema • reč • sintagma i • Rečenica

Ovi delovi se nalaze u odnosu hijerarhijske povezanosti, nadredjenosti i povezanosti.

Četiri sloja delova

1. 1. GGlasovi lasovi ((čine čine fonetsku strukturufonetsku strukturu jezika jezika))2. 2. MMorfeme orfeme (č(čine ine morfološku strukturu morfološku strukturu jezikajezika))3. 3. RReči eči ((čine čine leksičku strukturuleksičku strukturu jezika jezika))4. 4. RRečenice ečenice (č(čine ine sintaksičku strukturu sintaksičku strukturu jezikajezika))

Između delova jezika postoji određena sistemska Između delova jezika postoji određena sistemska veza pri povezivanju u celine, veza pri povezivanju u celine, zato se zato se jezička struktura još jezička struktura još naziva i naziva i jezički sistemjezički sistem..

• SLUH 36%• JEZIK, GOVOR, GLAS 28%• ČITANJE 20%• PISANJE 16%

PISANJE

• PISMO je sistem znakova kojim se beleže glasovi određenog jezika. Taj sistem se zove grafija.

• PIKTOGRAFSKO – iskazivanje crtežom ili slikom (slikovno)

• IDEOGRAFSKO – saopštavanje pomoću simbola predmeta (hijeroglifsko)

• SLOGOVNO – znacima se beleže delovi reči-slogovi

• ZVUKOVNO – jednim znakom se obeležava jedan glas

• Glasovni sistem čine govorni glasovi • Grafički sistem čine slova• Oni se ne podudaraju, glasovni sistem je

složeniji od grafičkog. • Odnosi između ova dva sistema regulišu se

skupom pravila koji se zove ortografija (pravopisna pravila). Ortografske-pravopisne norme su osnova književnog jezika.

• Principi za stvaranje pravopisnih normi: fonetski, morfološki, istorijski.

• Naše pismo je fonetsko, pisanje reči se podudara sa izgovorom.

• ČITANJE je sredstvo verbalne komunikacije koje je nastalo i razvijalo se paralelno sa pisanjem.

• Sposobnost čitanja je uslovljena biološkim, psihološkim i socijalnim faktorima.

• Zavisi od bioloških, psiholoških i sredinskih dispozicija. U korelaciji je sa stanjem i funkcijom sredstava usmenog verbalnog kazivanja.

Čitanje

• Prepoznavanju grafičkih simbola• Povezivanju slova u reči, reči u

rečenice i rečenica u tekst• Povezivanju grafičkih simbola sa

odgovarajućim značenjem• Shvatanju smisla onoga što je

napisano• Procenjivanju vrednosti pročitanog• Korišćenju pročitanog.

Tipovi čitanja

• Radi sticanja i proširivanja znanja• Radi izražajnog tumačenja teksta

(estetsko čitanje)• Informativno čitanje (radi obaveštenja)• Radi upoznavanja sa knjigom• Radi uživanja u literarnom delu

Tehnike čitanja

• Glasno• Tiho (u sebi)

• Procena: tačnost, tečnost, brzina, pravilnost, logičnost, ekonomičnost i lepota.