Srednjoročni Okvir Troškova

2020-2022

April, 2019

Republika e Kosovës

Republika Kosova- Republic of Kosovo

Qeveria- Vlada- Govenrment

Ministria e Financave

Ministarstvo za Finansije

Ministry of Finance

2

Spisak skračenica

AZRK Agencija za zapošljavanje Republike Kosova

BDP Bruto domaci proizvod

BI Bilans isplata

BKUSK Bolnička, Klinička, Univerzitetska Služba Kosova

BRNP Bruto Raspoloživi Nacionalni Prihodi

CBK Centralna Banka Kosova

DBP Domaci Bruto Proizvod

DEJP Departman Ekonomskih i Javnih Politika

DGP Druge depozitarne korporacije

DSI Direktna Strana Investicije

EBOR Evropska Banka za obnovu i razvoj

EU Evropska Unija

ICP Indeks Cena Potrošnje

ICT Informacione i komunikacione tehnologije

IPA Instrument za pretpristupnu pomoc

IPC Indeks potrošačkih cena

ISZ Informacioni sistem zdravstva

IT Informaciona tehnologija

JP Javno Preduzece

KAI Kosovska agencija za imovinu

KAP Kosovska Agencija za Privatizaciju

KAS Kosovska Agencija za Statistiku

KAUVN Kosovska Agencija za Upoređivanje i Verifikaciju Nekretnina

KfW Kreditanstalt für Wiederaufbau

KIZ Komisija za imovinske zahteve

KPP Koordinacija Programa Pomoci

KSB Kosovske Snage Bezbednosti

MF Ministarstvo finansija

MFI Međunarodne Finansijske Institucije

MKSB Ministarstvo Kosovskih Snaga Bezbednosti

MMF Međunarodni Monetarni Fond

MPNT Ministarstvo prosvete, nauke i tehnologije

MRSZ Ministarstvo Rada i Socijalne Zaštite

MSP Mala i srednja preduzeca

MZ Ministarstvo zdravlja

NPER Nacionalni program za ekonomske reforme

NPISED Neprofitabilne Institucije u sluzbi Ekonomskih Domacinstava

NPISSP Nacionalni program za implementaciju Sporazuma o stabilizaciji i

asocijaciji

NSR Nacionalna strategija razvoja

3

OIE Obnovljivi izvori energije

OSK Oružane snage Kosova

OSO Obrazovanje i stručno osposobljavanje

PDV Porez na Dodatu Vrednost

PER Program ekonomske reforme

PUK Poreska uprava Kosova

RTK Radio i Televizija Kosova

SB Svetska Banka

SDI Strane direktne investicije

SMIA Obrazovni sistem za upravljanje informacijama

SMIL Sistem upravljanja slučajevima

SOT Srednjoročni Okvir Troškova

SPSB Strateški pregleda sektora bezbednosti

SSP Sporazum o Stabilizaciji i Pridruživanju

USAID United States Agency for International Development

WEO World Economic Outlook

ZFLS Zakon o finansiranju lokalne samouprave

ZUJFO Zakon o Upravljanju Javnih Finansija i Odgovornosti

4

Sadržina

PRVI DEO ................................................................................................................................. 8 1. Izjava o Srednjoročnim Prioritetima 2020-2022 ............................................................. 8 1.1 Opšti fiskalni okvir za prioritizaciju ........................................................................................... 9 1.2 Osnovni principi ........................................................................................................................ 13 1.3 Prioritetna područja ................................................................................................................... 13 1.3.1 Obrazovanje, zapošljavanje i zdravlje ...................................................................................... 13 1.3.2 Dobro upravljanje i vladavina prava ......................................................................................... 16 1.3.3 Konkurentske industrije ............................................................................................................ 18 1.3.4 Infrastruktura i životna sredina ................................................................................................. 20 1.3.5 Evropske integracije, vanjska politika i sigurnosna pitanja ...................................................... 22 DRUGI DEO ............................................................................................................................ 24 2. MAKROEKONOMSKI OKVIR .................................................................................. 24 2.1. Spoljašnje ekonomsko okruženje .............................................................................................. 24 2.1.1 Najnovija ekonomska kretanja na Kosovu ................................................................................ 26 2.1.2. Makroekonomska prognoza 2020-2022 .................................................................................... 33 2.2 FISKALNI OKVIR 2020-2022 .................................................................................... 35 2.2.1. Vladini prihodi i rashodi ....................................................................................................... 39 2.2.1.1. Predviđanje prihoda za period 2020-2022 ........................................................................... 39 2.2.1.2. Predviđanje troškova za period 2020-2022 ......................................................................... 41 2.2.1.3. Budžetski deficit i fiskalna pravila ...................................................................................... 46 2.2.1.4. Nivo državnog duga, razvoji i perspektive za sledece godine ............................................. 48 2.3. RIZICI I DUGOROČNI POTENCIJALI 2020-2022 ................................................... 51 2.3.1 Razvojni potencijali .................................................................................................................. 52 2.3.2. Fiskalni rizik ............................................................................................................................. 52 TREČI DEO ............................................................................................................................. 60

3. Okvir za sektorske rashode 2020-2022 - centralna vlada ............................................. 60 3.1 Opšta javna uprava .................................................................................................................... 62 3.2 Odbrana ..................................................................................................................................... 63 3.3 Red, zakon i javna bezbednost .................................................................................................. 65 3.4 Ekonomska pitanja .................................................................................................................... 66 3.5 Zaštita životne sredine .............................................................................................................. 68 3.6 Pitanja stanovanja i zajednica ................................................................................................... 69 3.7 Zdravstvo .................................................................................................................................. 70 3.8 Rekreacija, kultura i religija ...................................................................................................... 71 3.9 Obrazovanje .............................................................................................................................. 72 3.10 Socijalna zaštita ........................................................................................................................ 73 ČETVRTI DEO ....................................................................................................................... 75 4. Opštinski nivo ............................................................................................................... 75 4.1. Uvod .......................................................................................................................................... 75 4.2 Izvori opštinskog finansiranja za 2020 godinu i procena za 2021-2022 ................................... 75 4.2.1 Opšti grant ................................................................................................................................. 75 4.2.2 Dodatni grant za finansiranje glavnog grada ............................................................................ 78 4.2.3 Poseban grant za preduniverzitetsko obrazovanje .................................................................... 78 4.2.4 Poseban grant za primarno zdravstvo ....................................................................................... 81

5

4.2.5 Finansiranje za sekundarno zdravstvo ...................................................................................... 83 4.2.6 Finansiranje stambenih usluga .................................................................................................. 83 4.2.7 Finansiranje za Istorijski centar Prizrena, kulturni centar u selu Zjum i Saveta Velike Hoče .. 83 4.2.8 Finansiranje ugrožene zone životne sredine u Obilicu ............................................................ 84 4.2.9 Finansiranje pozorišta ............................................................................................................... 84 4.2.10 Projekcije opštinskih sopstvenih prihoda za 2020 godinu i projekcije za 2021-2022 .............. 84 4.2.11 Rezime opštinskog finansiranja za 2020 godinu i procena za 2021-2022 ................................ 86

Informativni prostor 1. Poređenje makroekonomskih predviđanja koje su korišcene za ranije

SOR-ove sa aktuelnostima ....................................................................................................... 31

Informativni prostor 2. Poređenje makroekonomskih predviđanja za SOR-a 2020-2022 sa

ostalim predviđanjima. ............................................................................................................. 35

Informativni prostor 3. Poređenje budžetskih predviđanja i realizacija (aktuelnih) za

poslednje godine. ..................................................................................................................... 38

Informativni prostor 4. Glavna odstupanja između SOR-ova 2020- 2022 i 2019 - 2021 za

godine 2020 i 2021................................................................................................................... 46

Lista slika i tabela

Slika 1. Ekonomski rast, na stranim ekonomijama. ................................................................ 25

Slika 2. Inflacija rast, na stranim ekonomijama ...................................................................... 26 Slika 3. Inflacija ...................................................................................................................... 28 Slika 4. Trgovinski bilans robe i usluga.................................................................................. 29

Slika 5. Diversifikacija izvoza ................................................................................................ 29 Slika 6. Stopa zaposlenosti i nezaposlenosti ........................................................................... 30

Slika 7.Trend kamatnih stopa, depozita i razlika između njih kod novih kredita ................... 30

Slika 8. Učešce komponenata u rastu BDP-a .......................................................................... 34

Slika 9. Struktura ukupnih prihoda ......................................................................................... 39 Slika 10. Struktura rashoda u ukupnim rashodima ................................................................. 41

Slika 11. Budžetski bilans, bilans stanja prema fiskalnom pravilu, opšti dug kao % BDP-a . 47 Slika 12. Iznos opšteg duga i kao procenat BDP-a ................................................................. 49

Tabela 1. Ključni makroekonomski pokazatelji ..................................................................... 33 Tabela 2. Projekcija za poreske prihode ................................................................................. 40 Tabela 3. Struktura rashoda .................................................................................................... 42 Tabela 4. Opšti budžetski deficit ............................................................................................ 48 Tabela 5. Međunarodni dug, uključujuci obavezan i nesubvencionisani dug ........................ 50

Tabela 6. Analiza osetljivosti budžeta na oscilacijama makroekonomskih varijabli za 2020 53

Tabela 7. Isplate na osnovu sudskih odluka (u milionima evra) ............................................. 57

Tabela 8. Učinak JP-a, dobit/gubitak u milionima evra .......................................................... 58 Tabela 9. Subvencije Vlade prema JP-ima ............................................................................. 59 Tabela 10. Istorijski trendovi rashoda i procene za period 2020-2022 za opšti budžet Kosova

................................................................................................................................................. 60

6

Tabela 11. Istorijski trendovi rashoda i procene za period 2020-2022 za centralni nivo ....... 61

Tabela 12. Istorijski trendovi rashoda i procene za period 2020-2022 ................................... 63 Tabela 13. Istorijski trendovi rashoda i procene za period 2020-2022 ................................... 64 Tabela 14. Istorijski trendovi rashoda i procene za period 2020-2022 ................................... 65

Tabela 15. Istorijski trendovi rashoda i procene za period 2020-2022 ................................... 67 Tabela 16. Istorijski trendovi rashoda i procene za period 2020-2022 ................................... 68 Tabela 17. Istorijski trendovi rashoda i procene za period 2020-2022 ................................... 69 Tabela 18. Istorijski trendovi rashoda i procene za period 2020-2022 ................................... 70 Tabela 19. Istorijski trendovi rashoda i procene za period 2020-2022 ................................... 72

Tabela 20. Istorijski trendovi rashoda i procene za period 2020-2022 ................................... 73 Tabela 21. Istorijski trendovi rashoda i procene za period 2020-2022 ................................... 74 Tabela 22. Određivanje vrednosti Opšteg granta za opštine 2020-2022 (mil. evra) .............. 76 Tabela 23. Struktura opšteg granta za 2020-2022 prema ZFLS-u (mil. evra) ........................ 76

Tabela 24. Raspodela opšteg granta po opštinama 2020-2022 ............................................... 77 Tabela 25. Raspodela dodatnog granta za finansiranje glavnog grada 2020-2022 ................. 78

Tabela 26. Raspodela posebnog granta za preduniverzitetsko obrazovanje 2020-2022 ........ 80 Tabela 27. Poseban grant za primarno zdravstvo za 2020-2022 godinu ................................ 82

Tabela 28. Finansiranje za stambene usluge u 2020 godini.................................................... 83 Tabela 29. Finansiranje pozorišta za 2020 godinu .................................................................. 84 Tabela 30. Projekcije sopstvenih opštinskih prihoda za 2020-2022 ....................................... 85

Tabela 31. Rezime opštinskog finansiranja za 2020-2022 (mil. evra) ................................... 87 Tabela 32. Rezime opštinskog finansiranja za 2020 i procjene za 2021-2022 ....................... 87

ANEKS 1 ................................................................................................................................. 88

ANEKS 2 ................................................................................................................................. 93

7

Uvod

Srednjoročni okvir rashoda 2020-2022 (SOR 2020-2022) predstavlja glavni dokument na

osnovu kojeg ce biti izrađen godišnji budžet za 2020 godinu. Glavni cilj SOR-a je da obezbedi

zasnovanu analizu makro-ekonomskog okruženja u zemlji, kako bi na taj način uspostavila

osnovu za budžetska planiranja u dolazecim godinama u skladu sa strateškim prioritetima

Vlade.

Imajuci u vidu trenutnu ekonomsku strukturu Kosova i mnogobrojne prepreke u ekonomskom

rastu, potrebno je preduzeti ekonomske reforme radi oslobađanja i osnaživanja ekonomskog

potencijala zemlje. Prioriteti ekonomskih reformi za srednjoročni period proističu iz

Nacionalne strategije za razvoj i Programa za reforme u ekonomiji 2019-2021, koji proističe

od procesa dijaloga za ekonomsko upravljanje između Kosova i EU-a.

Vlada nastavlja da ima kao glavni cilj dalje jačanje njene fiskalne pozicije i opšteg upravljanja

javnim finansijama. U tom kontekstu, planiranje i izvršenje budžeta bice urađeno u skladu sa

fiskalnim pravilom zemlje koje ograničava budžetski deficit na 2% BDP-a. S obzirom da ovo

pravilo predstavlja ograničenje kada imamo u vidu potrebe Kosova za velikim razvojnim

projektima, implementacija „Klauzule za investicije“ omogucava Vladi finansiranje kapitalnih

projekata sa širim javnim interesom, iznad deficita od 2% BDP-a, pod uslovom da se ovi

projekti finansiraju od strane Međunarodne Finansijske Institucije i Razvojne Agencije.

SOR 2020-2022 sažeti ove ključne prioritete vlade u Deklaraciji Srednjoročnih Prioriteta i

zatim u relevantnim poglavljima, koja pokrivaju sve budžetske sektore i koja opisuju pristup

kako ce biti obezbeđena sredstva za njihovo sprovođenje od kosovskog budžeta i finansijske

pomoci ili zaduženja od razvojnih partnera.

SOR 2020-2022 je strukturiran u četiri glavna dela. Prvi deo sadrži “Izjavu o Srednjoročnim

prioritetima“, koji daje širi pregled prioriteta Vlade u skladu sa programom Vlade,

Nacionalnom strategijom za razvoj i Programom reformi u ekonomiji. U drugom delu su

prikazane Makro-fiskalne projekcije na osnovu opštih parametara ekonomskog razvoja. U

trecem i četvrtom delu predstavljena su fiskalna predviđanja koja određuju opšte granice

rashoda na osnovu kojih se kasnije priprema centralni i opštinski budžet.

8

PRVI DEO

1. Izjava o Srednjoročnim Prioritetima 2020-2022

Srednjoročni okvir rashoda 2020-2022 predstavlja glavni dokument na osnovu kojeg ce se

izraditi godišnji budžet za narednu 2020 godinu. Osnovni cilj određivanja prioriteta je

uspostavljanje povezivanja na osnovu očekivanja sveobuhvatne analize i planiranja

makroekonomskog okruženja i planiranje budžeta u perspektivi za 3 (tri) nadolazeċe godine u

skladu sa Strateškim Ciljevima Vlade.

Glavni ciljevi Vladinog Programa 2017-2021 su izgradnja efikasnog, nadležnog i odgovornog

upravljanja prema održivom i sveobuhvatnom ekonomskom rastu, boljem socijalnom

blagostanju, evroatlantskih integracija i sektorskog razvoja, tako da orijentacija ekonomskog

razvoja da se zasniva na specifičnim prioritetima postavljenim u Nacionalnoj Strategiji za

Razvoj 2016-2021 (NSR) i Programu Ekonomskih Reformi 2019-2021 (PER). Dok NSR

odredjuje 34 odvojene mjere na četiri stuba koja čine glavne razvojne prioritete zemlje, PER

potiče iz procesa dijaloga za 'ekonomsko upravljanje' između Kosova i EU, sa glavnim ciljem

da se dalje ojača fiskalna pozicija i odgovorno upravljanje javnim finansijama.

Konkurentna ekonomija je glavni stub svakog razvoja i stvaranja radnih mjesta. S obzirom na

trenutnu ekonomsku strukturu Kosova i mnoge rastuce ekonomske barijere, neophodno je

preduzeti ekonomske reforme kako bi oslobodili i ojačali ekonomski potencijal zemlje.

Prioriteti ekonomske reforme za srednjoročni period, kao što je gore navedeno takođe su

predstavljeni u Programu Ekonomskih Reformi 2019-2021, koji proizilazi iz procesa dijaloga

o ekonomskom upravljanju između Kosova i EU. Odabir 20 prioritetnih reformskih mjera

uglavnom se zasniva na NSR-u, ali one također odražavaju preporuke dijaloga o ekonomskoj

politici između Kosova i EU.

Fiskalne politike planirane u okviru SOR-a i PER-a podržavaju plan ekonomskog rasta i

strukturnih reformi, osiguravajuci da javna investiciona potrošnja narastu preko 10% BDP-a,

a osim poboljšanja infrastrukture u transportu, takođe i da uključe ulaganja u obrazovne i

zdravstvene institucije, poljoprivredni i ruralni razvoj, navodnjavanje i tretman kanalizacije.

Budžet za 2019 godinu uključuje značajan rast finansiranja za sledece prioritetne oblasti:

reformu pravosuđa i poboljšanje kvaliteta obrazovanja i zdravstva, sa buducim projekcijama

čiji je cilj nastavak pokrivanja ovih sektora.

Pristupni proces Kosova u Evropskoj Uniji nije važan samo za ekonomski razvoj vec i za

poboljšanje upravljanja i institucija zemlje, kao i za međunarodnu političku i ekonomsku

9

integraciju i bezbednost zemlje. Sporazum o Stabilizaciju-Asocijaciju (SSA) između

Republike Kosovo i Evropske Unije (EU) je obavezan ugovorni okvir procesa pristupanja

Kosova u EU. U tom smislu, Nacionalni Program za Implementaciju Sporazuma o Stabilizaciji

i Asocijaciji određuje srednjoročni okvir planiranja za ispunjavanja obaveza iz SSA, dok je

Agenda za Evropske Reforme (ERA) ključni reformski prioriteti za sprovođenje SSA

dogovoren između strana (Kosovo i EU ) na najvišem političkom nivou.

Srednjoročni Okvir Potrošnje 2020-2022 sumira ove ključne vladine prioritete u Izjavi o

Srednjoročnim Prioritetima, a zatim u relevantnim poglavljama koja pokrivaju sve budžetske

sektore, koja opisuju kako pristupiti sredstvima za njihovu implementaciju iz Kosovskog

budžeta i finansijska pomoc ili zajmovi od razvojnih partnera.

Prva dva poglavlja Izjave za Srednjoročne Prioritete predstavljaju ukupni fiskalni okvir za

naredne tri godine i osnovne principe na kojima se ona zasniva. Trece poglavlje predstavlja

sažetak prioriteta Vlade, zasnovan na NSR-u i prati njegovu strukturu od četiri stuba. Veza

između NSR-a i drugih ključnih strateških dokumenata (PER, NPISSA i sektorske strategije)

je istaknuta za svaki stub. Četiri stuba NSR dopunjena su petim prioritetnim stubom koji se

fokusira na međunarodnu saradnju, proces Evropskoj integraciji i nacionalnu bezbednost.

Glavni prioriteti ce voditi sve budžetske organizacije u pripremi njihovih budžetskih prijedloga

za 2020 godinu. U okviru ovih prioriteta, budžetske organizacije mogu uključiti prijedloge za

finaliziranje ili racionalizaciju postojecih programa kako bi se osigurala sredstva za programe

visokog prioriteta, uključujuci i prijedloge za nove politike. U posebnim slučajevima,

prijedlozi mogu uključivati zahtjeve za dodatno financiranje ako takvi zahtjevi pokazuju veliki

uticaj na potencijalno ostvarivanje ciljeva i prioriteta Vlade.

1.1 Opšti fiskalni okvir za prioritizaciju

Vladin Program 2017-2021, Nacionalna Strategija Razvoja 2016-2021 i Program za

Ekonomske Reforme 2019-2021, kao i Sporazum o Stabilizaciji i Asocijaciji između Kosova

i EU su glavni dokumenti koji određuju orijentaciju i razvoj vladinih politika i obezbeđuje

osnovu za određivanje prioriteta politike u Srednjoročnom Okviru Rashoda 2020-2022.

Vlada nastavlja da ima glavni cilj strategije makroekonomsku i fiskalnu stabilnosti, koja je

preduslov za funkcionisanje vladinih aktivnosti i stvaranje povoljnije klime za razvoj privatnog

sektora. Vlada Kosova ce biti posvecena održavanju i jačanju makro-fiskalne stabilnosti tako

što ce (i) obezbediti neophodnu ravnotežu između prikupljanja prihoda i potrošnje budžeta, (ii)

vršenja discipline u proširenju i korišcenju javnog duga, (iii) održavanje nivoa dovoljnih

budžetskih rezervi da se odupru vanjskim i unutrašnjim fiskalnim rizicima, kao i (iv)

10

nastavljajuci strukturalne reforme koje adresiraju glavne prepreke za ekonomski rast,

podržavajuci razvoj konkurentnih ekonomskih sektora i osiguravajuci da je ekonomski rast sve

obuhvacajuci i ima za cilj povecanje neophodnog blagostanja za građane zemlje.

Glavni ciljevi fiskalne strategije za period 2020-2022 nastavljaju da budu:

Fiskalna održivost1 - Vlada ce imati na fokus i osigurace fiskalnu održivost, održiv

ekonomski rast, adresirajuci strateške prioritete kroz podržavanja socijalnog blagostanja

osiguravace da ekonomski razvoj bude sveobuhvacajuci. Sa ciljem ocuvanja fiskalne

stabilnosti, Vlada ce da identifikuje opcije za stvaranje efikasnih mehanizama fiskalnog

nadzora u skladu sa pravnim potrebama i zahtjevima, adresirajuci prioritete vladinih politika.

Vlada se posvecuje punoj saradnji sa Međunarodnim Monetarnim Fondom, uključujuci

informacije i konsultacije o svim fiskalnim inicijativama za procjenu rizika fiskalne stabilnosti.

Vlada se posvecuje na nastavak produženja dospjecu domaceg i stranog javnog duga, daljnjem

razvoju domaceg tržišta hartija od vrijednosti i razvoju tržišta kapitala. Takođe ce povecati

kapacitete za identifikaciju, pregovaranje i administriranje projekata koji ce se finansirati kroz

koncesionih kredita Međunarodnih Finansijskih Institucija sa dugoročnim dospecem. Iznad

svega, bice pozajmljenja za finansiranje vidljivih kapitalnih projekata sa visokim ekonomskim

i socijalnim prinosom.

Racionalizacija javne potrošnje2: Vlada je posvecena godišnjem povecanju budžeta u

skladu sa ukupnim rastom domace privrede, i obezbeđivanjem dodatnih sredstava od sužavanja

poreskog jaza. Međutim, potrebe za budžetskom podrškom su ogromne i Vlada postavlja

visoke kriterijume kako bi osigurala da su ograničeni resursi posveceni projektima i politikama

koje pružaju veči ekonomski i socijalni povratak. Da bi se sprovela ova reforma, između

ostalog, bice preduzete sledece akcije:

o Uspostavljene visoke kriterija u pripremi, odabiru i proceni budžetskih izdvajanja

1 Ovaj cilj je u skladu sa konkretizacijom principa grupe "Ekonomija, Poljoprivreda i Energija", OD Programskih

Princip, konkretnije principa "Makroekonomske politike biti će u funkciji promovisanja ekonomskog razvoja" kao

I uopšte sa konkretizacijom preporuka zajedničkih zaključaka iz Ekonomskog i Finansijskog Dijaloga Ministara

Zemalja Zapadnog Balkana i EU u Maju 2018, direktne povezane kod Kutije 1 sa tačkama1, "predvidjanje i

procjene fiskalnog uticaja, ... konceptni papir za fiskalni nadzor" i opcenito sa Fiskalnim Okvirom, opisan u

Poglavlju 3 Preambule, prijedlog je neophodan za implementaciju mjera NRS.. 2 Ovaj predlog je u skladu sa konkretizacijom principa drugog grupe principa "Budžet i Fiskalne Politike". Sa

PER, ima direktne veze sa fiskalnim ciljevima, (u PER 2018), kutia 1 sa tačkama 2 i 5 "re-klasifikacija sa ciljem

smanjenja troškova penzionog plana, .. jačanje institucionalnih kapaciteta za višegodišnje planiranje investicija.

... kao i nova strategija i akcioni plan za borbu protiv neformalne ekonomije " i uopšte kod fiskalnih predvidjanja

za srednjoročni period opisani u Odjeljku 3.3 PER, Prijedlog je neophodan za provedbu mjera NPR-a i izravno

se odnosi sa merama predviđenim AER.

11

o Budžeti prethodnih godina više nece biti osnova budžeta za narednu godinu, kako u

operacijama, tako i u kapitalnim investicijama. Buduci da se obavezujemo da cemo svake

godine povecati ukupni budžet u skladu sa gore navedenim principima, budžetske podele

ce se odrediti i eventualno po upotrebi pregledati u skladu sa strateškim prioritetima Vlade

i procjenom preliminarnih finansijskih rezultata

o Kod kapitalnih troškova prioritet ce se dati aktivnostima koje imaju uticaj na dugoročni

ekonomski razvoj, uključujuci javnu infrastrukturu i investicije koje utiču na razvoj

produktivnosti privatnog sektora

o Poboljšanje upravljanja kapitalnim projektima, fokusiranje na budžetiranje i

implementaciju višegodišnjih projekata za poboljšanje ekonomske strukture zemlje

o Kod tekucih rashoda prioritizovati ce se aktivnosti za jačanje vladavine zakona i sigurnosti,

povečanju ljudskog kapitala (kroz aktivnosti za podizanje kvaliteta u obrazovanju) i

aktivnosti za poboljšanje zdravstvenih usluga

o Jačanje uloge interne revizije u cilju poboljšanja učinka i adresiranja primjedbi Državne

Revizorske Kancelarije za kvalitetno finansijsko upravljanje.

Prioritizacija sektorskog razvoja poljoprivrede, industrije i podrška sektora pravosuđa,

zdravstvu i obrazovanju u distribuciji operativnog budžeta3 - ekonomski razvoj (sa fokusom

na poljoprivredu i energiju), kao glavni prioriteti vladajuceg programa, podržan od povecanih

kapitalnih investicija i mjerama efikasnosti regulatornih politika. Štaviše, fokus ce biti na:

o angažovanje stručnog osoblja u funkciju povecanja kvaliteta obrazovanja i profesionalnu

obuku na osnovu zahtjeva tržišta rada

o poboljšanje kvaliteta i povecanje uključenosti djece u pred-univerzitetsko obrazovanje

o povecanje kvaliteta javnih usluga kroz novih sistema rada

o strukturne promjene u agro-prerađivačkom sektoru i povecanje konkurentnosti u

proizvodnoj industriji

o povecanje pristupa mladih i žena na tržište rada kroz pružanje kvalitetnih usluga

zapošljavanja, aktivnih mera tržišta za zapošljavanje i preduzetništva,

o povecana efikasnost pravosuđa u rješavanju slučajeva, poboljšanje efikasnosti pravosuđa

u rješavanju ekonomskih sporova i ukupna reforma inspekcija kroz poboljšane

međuinstitucionalne koordinacije i digitalizaciju procesa inspekcije.

3 Predlog ima direktnu vezu sa Stubom Ljudskog Kapitala i one Vladavine Zakona u NSR. Sa PER, postoji

direktna veza sa Poglavljem II i VI Sektorskim razvojem, odnosno obrazovanje i veštine Mere 3 do 6 i 16 do 18,

povecanje kvaliteta obrazovanja ... reforme u obrazovanju, jačanje pravosudnog sistema i saradnja radnog sektora

sa akademijom. Takođe je u direktnoj vezi sa Poglavljem 1 AER.

12

Pregled politika i povecanje efikasnost poreske i carinske administracije u cilju podrške

razvoju privatnog sektora4 - kako bi se podržale proizvodne i uslužne kompanije koje

stimulišu izvoz, poboljšavaju trgovinski bilans i stvaraju nova radna mjesta. Pored

pojednostavljenja poresko-carinskog sistema i povecanja efikasnosti poreske administracije u

podršci razvoja privatnog sektora, promovisati dobrovoljno ispunjavanje poreskih obaveza od

strane svih poreskih obveznika.

o Potpuna reforma sistema poreske kontrole,

o Mobilizaciju prihoda kroz proširenje poreske osnovice umesto povecanja zakonskih

poreskih stopa,

o Kompletna digitalizacija usluga za poreske obveznike uspostavljanjem i primjenom

moderne platforme za informacione tehnologije,

o Proces povratka poreza značajno poboljšan,

o Potpuna implementacija poglavlja o slobodnom kretanju roba predviđenog SSA-om.

Prioritet investicija širokin razmera za modernu i energetsku infrastrukturu u

kapitalnom budžetu5 - određivanje prioriteta ce se zasnivati na stepenu uticaja na

transformaciju ekonomske strukture u zemlji. Energetska Infrastruktura, Drumski i željeznički

transport, mreže vodosnabdijevanja, navodnjavanje, tretman otpadnih voda, bice prioritetni

projekti u raspodjeli budžeta, dok investicije u energetiku planirane da se sprovedu uz učešce

privatnog sektora, kroz smanjenje troškova energije, pomoci ce preduzeca i promovisati

privatne investicije, zatim stimulisati mjere energetske efikasnosti u domacinstvima, dodeliti

grantove za mere efikasnosti za ženska preduzeca, kapacitete za kotlarnica (grejanje) sa

izvorom energije sa biomasom.

Ovi elementi jednako tretiraju sve budžetske organizacije, tako da je neophodno unaprediti

saradnju na nivou Vlade kako bi se ekonomski razvojni plan zemlje mogao pratiti cuvajuci

makro-fiskalnu stabilnost.

4 Ovaj predlog je u skladu sa konkretizacijom principa druge grupacije principa "Budžet i fiskalna politika", iu

potpunosti u skladu sa NRS-om, AER, takođe u vezi sa PRE 2019, Kutia 1, tačke 5 "... nacrt nove strategije i

akcioni plan za borbu protiv neformalne ekonomije “i uopštekod fiskalnih predvidjenja za srednjoročni period

opisanu u Odjeljku 3.3 od PER i ima direktnu vezu sa Mjerom Br. 11 Smanjenje neformalne ekonomije.. 5 Ovaj prijedlog je dio agende connectivity od EU i dio je SOR-a, PER, PKZSSA i NSR. To se odnosi na izgradnju

puteva Priština-Pec, Priština-Mitrovica, Lipljan-Hani i Elezit i Besi-Merdare. Dok je na železnici to povezano sa

sanacijom glavne linije u zemlji koja ce omoguciti brz pristup evropskim tržištima. Prijedlog se odnosi i na mjeru

koja ima direktnu vezu sa PER-om u Kutiji 1. Tačke 4. Zakon o energetskoj efikasnosti i uspostavljanje Fonda za

Energetsku Efikasnost. Poglavlje I Reforme energetskog tržišta i transporta, Masa 1 i 2, Poglavlje II Sektorski

razvoji - Poljoprivreda, industrija i usluge, Masa 3 do 6 i prioritet stub infrastrukture NSR-a.

13

1.2 Osnovni principi

Proces pripreme predvidjanja troškova za 2019-2021, vodi se sledecim principima:

o Veca kompatibilnost sa prioritetnim politikama Vlade datim u Nacionalnoj Razvojnoj

Strategiji (NRS) 2016-2021, Programu Ekonomskih Reformi (PER) 2019-2021, nacionalni

program za sprovođenje sporazuma o stabilizaciji i Asocijaciji i Agenda za Evropske

Reforme kao dokumenti za sprovođenje ovog sporazuma kao i Vladin Program 2017-2021.

Uputstva za posebne prioritete data su u nastavku;

o Raspodela troškova koji su najefikasniji u postizanju ciljeva Vladine politike;

o Postizanje najvece vrijednosti za potrošena sredstva postizanjem određenih prioritetnih

ciljeva kroz prijenos sredstava na prioritete visokog nivoa;

o Povezivanje sa spoljnim finansiranjem ponudjen putem IPA i drugih kanala;

1.3 Prioritetna područja

Vlada Kosova predstavlja sledecu izjavu o prioritetima u vezi sa Srednjoročnim okvirom

rashoda 2020-2022. Prioriteti su posebno predstavljeni i proizilaze iz Nacionalne razvojne

strategije, Programa ekonomskih reformi 2019-2021, kao i iz Nacionalnog programa za

sprovođenje SSP-a. Izjava se takođe zasniva na drugim sektorskim strateškim dokumentima,

omogucavajuci budžetskim organizacijama određenu fleksibilnost u određivanju

najprikladnije strukture i najadekvatnijih nivoa finansiranja za postizanje ovih ciljeva.

Prilikom pripremanja i podnošenja svojih budžetskih zahteva za 2019. godinu, sa

srednjoročnim prognozama (2020-2022), od budžetskih organizacija se očekuje da pokažu

kako njihov budžetski plan odgovara vladinim prioritetima navedenim u nastavku. U odnosu

na date prioritete, budžetske organizacije se podstiču da efikasno poboljšaju potrošnju kroz

preraspodelu unutar postojecih granica.

1.3.1 Obrazovanje, zapošljavanje i zdravlje

Kao što je navedeno u Nacionalnoj strategiji razvoja Kosova 2017-2021, radna snaga postaje

glavni pokretač ekonomskog razvoja socijalne zaštite u zemlji; dakle, da bi se osigurala

formacija i očuvanje sposobne radne snage, Vlada predviđa jasne prioritete za naredne 3 godine

u sektorima koji doprinose ovoj oblasti.

U cilju rešavanja nedostataka obrazovnog sistema, prioriteti Vlade za naredne tri godine bice

usmereni na sledece:

14

o Povecanje pristupa obrazovanju6 (sa fokusom na predškolski i predosnovni nivo): Cilj je

da se povecanje učešca u predškolskom i predosnovnom nivou u narednom srednjoročnom

periodu ostvari nastavkom izgradnje novih javnih vrtica, stalnim licenciranjem privatnih

institucija, poboljšanjem zakonskog okvira za licenciranje novih predškolskih ustanova,

podsticajima za širenje mreže privatnih institucija, implementacijom osnovnog nastavnog

plana i programa za obrazovanje u ranom detinjstvu, kao i rešavanjem kapaciteta nastavnog

osoblja na ovom nivou. Ovaj prioritet je rešen kao i u Programu ekonomskih reformi, Mera

17: „Poboljšanje kvaliteta i povecanje inkluzije dece u preduniverzitetskom obrazovanju.“

o Poboljšanje kvaliteta obrazovanja na svim nivoima7: posebno kvalitet nastave u

osnovnom o srednjem obrazovanju treba da se postigne podržavanjem procesa stručnog

usavršavanja nastavnika i sprovođenjem sistema ocenjivanja u skladu sa procesom

licenciranja, koji se fokusiraju na stručno obrazovanje i obuku i povecavaju povezanost

veština mladih sa tržištem rada. Kontinuirano širenje upotreba novog kurikuluma u svim

školama i revizija postojecih udžbenika i priprema novih udžbenika, posebno fokusirajuci

se na osnovne udžbenike o stručnom obrazovanju i obuci, doprinece postizanju prioritetnih

ciljeva. Ovaj prioritet je obrađen u PER, Mera 16: „Povecanje kvaliteta stručnog

obrazovanja i obuke zasnovano na zahtevima tržišta rada“ i Mera 1: „Reforma

preduniverzitetskog obrazovanja.“

o Jačanje mehanizma odgovornosti i sertifikacije u obrazovnom sistemu8 pomoci ce u

poboljšanju kvaliteta obrazovanja u povecanju odgovornosti obrazovnog sistema. Takođe

ce podržati jačanje i implementaciju pouzdanijeg sistema završnog ispita za studente, kao i

poboljšanje završnog ispita za regulisane profesije. Proširenje i unapređenje sistema

inspekcije u obrazovnom sistemu i aspekti ocenjivanja rada nastavnika podržace se

usvajanjem Zakona o inspekciji obrazovanja, poboljšanjem kvaliteta autonomije i

odgovornosti akreditiranih institucija i razvojem sistema ocenjivanja nastavnika.

o Bolja povezanost između obrazovnog sistema i tržišta rada9: Ovaj prioritet ce se zasnivati

na procesu razvoja profesionalnih standarda i unapređenju kvaliteta stručnog obrazovanja i

obuke. To ce se postici povecanjem kapaciteta centara za savetovanje i profesionalnim

6 Ovaj prioritet je direktno povezan sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 1: “Upis u predškolsko i

predosnovno obrazovanje” 7 Ovaj prioritet je u direktnoj vezi sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 2: „Poboljšanje kvaliteta nastave u

preduniverzitetskom obrazovanju“ 8 Ovaj prioritet je u direktnoj vezi sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 4: „Jačanje funkcija ispita,

inspekcije i akreditacije u obrazovnom sistemu“ 9 Ovaj prioritet je direktno povezan sa Nacionalnom strategijom razvoja Mera 3: „Bolja povezanost između

obrazovnog sistema i tržišta rada“

15

usmeravanjem u opštinama i implementacijom koncepata po osnovnom nastavnom planu i

programu; razvoj novih nastavnih planova i programa i pregled svih strukovnih kurikuluma;

poboljšanje kvaliteta usluga obuke koje se nude u CSO-u; implementacija pilot

kombinovanog sistema SOO-a sa elementima dualnog učenja. Ovaj prioritet se takođe

razmatra u PER, Mera 16: „Povecanje kvaliteta stručnog obrazovanja i obuke zasnovane na

zahtevima tržišta rada.“

o Optimizacija potrošnje na obrazovanje putem sistema podataka za ocenjivanje

nastavnika10: bice postignuto izgradnjom master plana za mrežu stručnih škola; nastavak

daljeg razvoja sistema upravljanja informacijama o visokom obrazovanju (HEIMS) i dalji

razvoj drugih informacionih sistema vezanih za obrazovani sistem, optimizaciju

finansiranja kroz preraspodelu sredstava manje traženih programa u one koji su više traženi

na nivou strukovnog i visokog obrazovanja. To ce doprineti poboljšanju povezanosti sa

tržištem rada.

o Poboljšanje pristupa zdravstvenim uslugama: Ovaj prioritet ima za cilj uspostavljanje i

implementaciju fonda zdravstvenog osiguranja; realizacija kardiohirurških zdravstvenih

usluga; pružanje zdravstvenih usluga u predškolskim i školskim ustanova; pokretanje

prikupljanja premija od strane zaposlenih u javnom sektoru;. U tom smislu, predviđa se i

izrada pravnog i operativnog okvira za početak implementacije testa siromaštva socijalnih

kategorija, za izuzece od placanja premija zdravstvenog osiguranja. Ovaj prioritet je

obrađen u Programu ekonomskih reformi, Mera 20: „Unapređenje socijalnih i zdravstvenih

usluga.“

o Povecanje zaposlenosti, posebno među mladima i ženama11: Oslanjajuci se na prioritete i

obaveze ekonomskog razvoja u procesu evropskih integracija, Vlada ce raditi na adresiranju

nezaposlenosti mladih kroz strateški plan za rešavanje nezaposlenosti mladih. U cilju

sprovođenja politika zapošljavanja i tržišta rada, radice na reformi i modernizaciji javnih

službi za zapošljavanje kroz planiranje, dizajn, efektivnu implementaciju i pracenje aktivnih

mera tržišta rada. Ovaj prioritet se takođe razmatra u Programu ekonomskih reformi, Mera

19: „Povecanje pristupa mladim osobama i ženama tržištu rada kroz pružanje kvalitetnih

usluga zapošljavanja, aktivnih mera zapošljavanja i preduzetništva.“

10 Ovaj prioritet je direktno povezan sa Nacionalnom strategijom razvoja Mera 5: „Optimizacija troškova u

obrazovanju kroz sisteme podataka“ 11 Ovaj prioritet je indirektno povezan za Nacionalnu strategiju razvoja Mera 3: „Bolja povezanost između

obrazovnog sistema i tržišta rada“

16

o Jačanje sistema socijalne zaštite i socijalnih usluga12 U oblasti socijalnih usluga, Vlada ce

se fokusirati na definisanje održivog sistema za finansiranje socijalnih usluga, i sprovođenje

u kontinuitetu penzijskih planova i naknada i, tamo gde je to neophodno – na reformu

postojecih socijalnih politika, reformu penzijskog sistema u zakonodavstvu, organizacioni

aspekt i međunarodnu saradnju; Posebna pažnja ce se posvetiti i jačanju mehanizama

saradnje sa socijalnim partnerima Takođe, osiguravanje prava kategorija proizašlih iz rata,

sa fokusom na implementaciju zakona u vezi sa ovim kategorijama, bice jedan od prioriteta

u ovoj oblasti.

Bezbednost i zdravlje na radu- Čime se cilja poboljšanje uslova rada i garantovanje

minimalne standarde bezbednosti i zdravlja na radu, koji ce biti u skladu sa međunarodnim

standardima kroz unapređenje pravnog okvira jačanjem kapaciteta Inspektorata rada.

Podrška kulturnim aktivnostima i sportu - Vlada Kosova ce nastaviti sa modernizacijom

sportske infrastrukture u skladu sa međunarodnim standardima, takođe unapređenje

školskog sporta i povecanje učešca žena u sportu. Takođe, podrška kulturnim aktivnostima

kroz različite oblike ce ostati prioritet za finansiranje u naredne tri godine.

1.3.2 Dobro upravljanje i vladavina prava

Vlada Republike Kosova je posvecena jačanju vladavine prava i dobrog upravljanja na Kosovu

u cilju pojednostavljenja zakonodavstva i uspostavljanja sistema procene regulatornog uticaja,

uključujuci smanjenje administrativnog opterecenja za preduzeca. To ce se sprovoditi

davanjem prioriteta javnoj politici u sledecim relevantnim sektorima:

o Sprovođenje strateškog okvira za reformu javne uprave sprovođenje paketa zakona

koje je usvojila Skupština Kosova je prioritet vlade za predstojeci srednjoročni period. Pored

toga, poseban fokus ostaje na pokazateljima dogovorenim sa Evropskom komisijom o

direktnoj budžetskoj podršci, čiji je cilj stalno povecanje efikasnosti upravljanja. Štaviše,

očekuje se da ce ove reforme biti podržane usvajanjem Zakona o vladi, koji teži jačanju

transparentnosti, efikasnosti i davanju odgovornosti do strane Vlade.

o Reforma upravljanja javnim finansijama, kao deo napora Vlade Kosova u okviru

reforme javne uprave, nastavice se sa velikim fokusom kroz sprovođenje i dopunu indikatora

usklađenih sa Evropskom komisijom u okviru drugog programa budžetske podrške.

Obezbeđivanje efikasne, transparentne i pravične upotrebe javnih sredstava, kao i realizacija

12 Ovaj prioritet je indirektno povezan za Nacionalnu strategiju razvoja Mera 7: „Rešavanje neformalne

zaposlenosti i stvaranje adekvatnih radnih uslova“

17

osnovnog principa "vrednosti za novac" u javnim nabavkama - to ce povecati transparentnost

i osigurati bolju racionalizaciju potrošnje javnog novca

o Poboljšanje sredine za poslovanje i borba protiv neformalne ekonomije ce se nastaviti

kroz usvajanje Programa za smanjenje administrativnog opterecenja koji, između

ostalog, ima za cilj da olakša poslovanje, pojednostavi administrativne procedure

smanjenjem troškova poslovanja, a time i jačanje privatnog sektora, i omogucavanje

povecanih investicija i ekonomskog rasta. (PER Mera 7). Pored toga:

o Vlada kroz nastavak generalne reforme inspekcije13 ima za cilj adresiranje

međuinstitucionalne koordinacije i poboljšanje efikasnosti inspekcija. Pored toga, ova reforma

jača vladine napore u borbi protiv neformalne ekonomije i korupcije (PER: Mera 10).

o Jačanje napora za smanjenje neformalne ekonomije14 Kroz implementaciju strategije

za borbu protiv neformalne ekonomije, Vlada ima za cilj da poveca konkurentnost i jednake

uslove konkurencije, ali i da poveca prihode javnog budžeta.

o Vlada Kosova ce se fokusirati na sprovođenje preporuka koje proizilaze iz

funkcionalnog pregleda sektora vladavine prava koji ima za cilj da proceni funkcionisanje

sadašnjeg pravosudnog sistema i ima tendenciju da pruži odgovore o poboljšanjima ili

mogucim intervencijama koje treba da se urade u sistemu sa ciljem boljeg funkcionisanja.

Takođe u cilju Povecanje efikasnosti pravosuđa15ima za cilj poboljšanje efikasnosti u

adresiranju ekonomskih sporova smanjenjem broja zaostalih predmeta kroz povecanje

kapaciteta i nadležnosti sudova i implementacijom informacionog sistema za upravljanje

predmetima. Ovaj prioritet je adresiran u PER, Mera 9: „Povecanje efikasnosti pravosuđa u

rešavanju predmeta.“

o Dalje jačanje sistema imovinskih prava16, Vlada ima za cilj da adresira osiguranje

imovinskih prava fokusirajuci se na usvajanje i primenu zakona koji reguliše nepokretnu

imovinu, široko rasprostranjen nivo neformalnosti u sektoru nepokretne imovine i nedoslednoo

sprovođenje imovinskih prava oslabilo je bezbednost imovinskih prava na Kosovu. Ovaj

prioritet takođe podržava napore za poboljšanje okruženja poslovanja i, Mera 8: „Osiguranje

imovinskih prava rešavanjem neformalnosti u sektoru nekretnina.“

13 Ovaj prioritet je direktno povezan sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 10: „Opšta reforma inspekcije“

14 Ovaj prioritet je indirektno povezan sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 7: „Rešavanje neformalne

zaposlenosti i stvaranje adekvatnih radnih uslova“ 15 Ovaj prioritet je u direktnoj vezi sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 14: „Povecana efikasnost

pravosuđa“ 16 Ovaj prioritet je direktno povezan sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 13: „Jačanje sistema imovinskih

prava“

18

o U oblasti reda, bezbednosti i odbrane, - Vlada Kosova ostaje posvecena nastavku

borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i sprovođenja zakonodavstva o

transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga u Vojsku Kosova i u roku od 10 godina planira

da dovrši ovu transformaciju, nakon čega sledi adekvatna intervencija u izgradnji kapaciteta,

infrastrukture i neophodne opreme.

1.3.3 Konkurentske industrije

Vlada Kosova ce u cilju povecanja konkurentnosti, boljeg poslovnog okruženja i olakšavanja

trgovine nastaviti da pruža podršku razvoju privatnog sektora. Mere koje se u tom smeru

preduzimaju ostaju uglavnom usklađene s ciljem stvaranja održivog ekonomskog rasta. U

srednjoročnom periodu, vladine politike su sledece:

o Povecanje konkurentnosti u prerađivačkoj industriji17 Vlada Kosova ima za cilj da

poveca konkurentnost u prerađivačkoj industriji stavljajuci poseban naglasak na mehanizme

koji poboljšavaju saradnju između MSP-a, poboljšavaju umrežavanje, poboljšavaju dijalog

između javnog i privatnog sektora i povecavaju kvalitet proizvodnje u sektorima industrijske

proizvodnje. Drugi način na koji se postavlja takav cilj je kroz promociju SDI i povecane uloge

dijaspore u ekonomskom razvoju. Naglasak je stavljen i na razvoj mreža i grupa MSP-a.

Olakšavanje ovakvih grupisanja ce omoguciti vezu između preduzeca lanca vrednosti i veceg

učešca industrijskog sektora u BDP-u.

o Poseban naglasak ce biti stavljen na povecanje ulaganja u rudarski sektor pod

uslovom pravilnog korišcenja prirodnih resursa. Restrukturiranje i revitalizacija Trepče ce

generisati prihode za državni budžet, kao i imati pozitivan uticaj na mnoge druge industrije na

Kosovu, pružajuci tako impuls ekonomskom rastu zemlje i smanjenju trgovinskog deficita.

o Unapređenje preduzetničkog i inovacionog okruženja. Vlada Kosova namerava da

uspostavi politički okvir, pravnu osnovu i kapacitete za istraživanje i inovacije, povecanje

nivoa saradnje između istraživačke zajednice i industrije, kao i povecanje učešca u evropskim

i regionalnim projektima i programima, i podržavanje inovativnih aktivnosti uopšte. Ovaj

prioritet je obrađen u PER, Mera 12: „Unapređenje okruženja za preduzetništvo i inovacije.“

17 Ovaj prioritet je u direktnoj vezi sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 17: „Mreža i razvoj klastera MSP-

ova“, Mera 18: „Unapređenje MSP-ova za aktivnosti s vecom dodanom vrednosti“ Mera 19: Promovisanje stranih

direktnih investicija (SDI) i povecana uloga dijaspore u ekonomskom razvoju“ Mera 22: „Restrukturiranje i

revitalizacija Trepče, smanjene administrativne prepreke za dozvole i licence“

19

o Ojačati transfer znanja.18 U oblasti istraživanja, razvoja i inovacija (HZHI), Vlada ima

za cilj povezivanje istraživackog rada sa univerzitetima sa industrijama kroz pristup pametnoj

specijalizaciji i investicijama u I & R i poboljšanje pravnog okvira za inovacije, transfer znanja

i tehnologije, kao i finansiranje naučno istraživaških aktivnosti. Ovaj prioritet se takođe

adresira u PER, Mera 12: „Unapređenje okruženja za preduzetništvo i inovacije“

o Poboljšanje pristupa u ITK za poslovne subjekte i građane19 Vlada ima za cilj

poboljšanje pristupa i upotrebe ICT-a kroz širenje infrastrukture širokopojasnog pristupa u

nepokrivenim područjima, jačanje ljudskog kapitala i podržavanje digitalnih biznisa i

digitalizaciju drugih preduzeca. Upotreba ITC-a ce takođe podstaci inovacije u operativnom

procesu u privatnom sektoru, i na taj način ga ojačati. Ovaj prioritet se razmatra u Programu

ekonomskih reformi, Mera 13: „Širenje relevantne infrastrukture ITK mreže i usluga za

društveno-ekonomski razvoj.“

o Olakšavanje međunarodne trgovine Vlada Kosova takođe ima za cilj da unapredi MSP

u aktivnostima vece vrednosti, u cilju povecanja konkurentnosti MSP, što dovodi do pada

trgovinskog deficita, rasta prihoda u ekonomiji i omogucavanje održivog ekonomskog rasta.

Takve politike ce povecavati trgovinski kapacitet privatnog sektora kroz poboljšanje

isplativosti međunarodnih trgovinskih transakcija. Ovaj prioritet se takođe adresira u PER,

Mera 14: „Olakšavanje trgovine povecanjem isplativosti međunarodnih trgovinskih

transakcija“,

Vredi napomenuti da Vlada namerava da dalje razvija kvalitetnu infrastrukturu i osnaži

ulogu organa za nadzor nad tržištem. usklađivanjem nacionalnog zakonodavstva sa pravnom

tekovinom EU-a, koordinacijom međuinstitucionalnog sistema sa poslovnim i drugim

zainteresovanim stranama, i članstvom u evropskim i međunarodnim organizacijama. (PER,

Mera 15).

o Rešavanje rascepkanosti poljoprivrednih zemljišta20 konsolidacija poljoprivrednog

zemljišta se vrši kroz prilagođavanje i poboljšanje politike i pravnog okvira za poljoprivredno

zemljište, uz implementaciju volonterskih inventara i projekata konsolidacije. To ce rezultirati

povecanjem prosečne veličine farme i prosečne površine parcela, kao i poljoprivredne

proizvodnje, kao i poljoprivredne proizvodnje; povecana konkurentnost; razvoj tržišta

18 Ovaj prioritet je direktno povezan sa NSR-om, Mera 3: „Bolja povezanost između obrazovnog sistema i

tržišta rada“ 19 Ovaj prioritet je u direktnoj vezi sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 30: „Raspoređivanje

infrastrukture informacionih i komunikacionih tehnologija“ 20 Ovaj prioritet je direktno povezan sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 20: „Regulisanje poljoprivrednog

zemljišta“

20

zemljišta, kao važan preduslov za slobodnu tržišnu ekonomiju. Ovaj prioritet je obrađen u

Programu ekonomskih reformi, Mera 4: „Konsolidacija i popis poljoprivrednog zemljišta“

o Povecanje konkurentnosti u turizmu Vlada Kosova ima za cilj promovisanje razvoj i

konkurentnosti turističkog sektora kako bi se povecala ekonomska vrednost turizma, povecala

zaposlenost i poboljšao kvalitet usluga. Povecati turističku ponudu promovisanjem turističkih

proizvoda, promovisanjem razvoja proizvoda kako bi se prodrlo na turističko tržište,

saradnjom sa relevantnim zainteresovanim stranama, primenom standarda turizma i

ugostiteljstva, kao i poboljšanjem pravne infrastrukture u skladu sa evropskom praksom. Ovaj

prioritet se također razmatra u Programu Ekonomskih Reformi, Mjera 6: „Povecanje

konkurentnosti u sektoru turizma i ugostiteljstva“

1.3.4 Infrastruktura i životna sredina

Vlada je opredeljena da obezbedi javnu infrastrukturu neophodnu za rast i ekonomski razvoj.

Održivo snabdevanje energijom i vodom, kao i saobracajne veze sa regionalnim i evropskim

koridorima ce stvoriti bolje okruženje i za privatni sektor. Za moderna poslovanja, tehnološka

infrastruktura je neophodna za povecanje produktivnosti i smanjenje operativnih troškova. Ovo

se odnosi i na poljoprivredni sektor kome je potrebna infrastruktura za pracenje, kao što je

navodnjavanje. Ali sve to mora biti u potpunoj harmoniji i koristiti prirodne resurse na

najracionalniji način, kroz ravnotežu između neposrednih ekonomskih potreba i ekološke

održivosti.

o Obezbeđivanje stabilnog snabdevanja energijom i racionalno korišcenje obnovljivih

izvora energije21 Obezbeđivanje stabilnog snabdevanja energijom ce biti rešeno kroz

izgradnju Termoelektrane New Kosova nakon finansijskog zatvaranja sporazuma sa privatnim

investitorom i sanacije starih kapaciteta Kosovo B. Dekomisija Termoelektrane Kosovo A ce

se odvijati u fazama do funkcionalizacije TE New Kosova. Istovremeno, sigurnost snabdevanja

električnom energijom ce se povecati stvaranjem otvorenog i konkurentnog tržišta električne

energije koje zahteva završetak regulatornog okvira i integraciju u regionalno tržište,

uključujuci i rad dalekovoda 400K kV između Kosova i Albanije, u skladu sa obavezama iz

Berlinskog procesa i direktivama EU-a na jedinstvenom energetskom tržištu.

o Racionalna upotreba obnovljivih izvora energije ce biti promovisana kroz regulaciju

tarifa za sve vrste obnovljivih izvora i od tekucih privatnih investicija u solarne, vetroelektrane

i male hidroelektrane. Privatne investicije ce biti olakšane za obnovljive izvore energije u cilju

21 Ovaj prioritet je u direktnoj vezi sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 25: „Izgradnja novih i održivih

kapaciteta za proizvodnju električne energije“, Mera 26: „Uspostaviti otvoreno i konkurentno energetsko tržište“

i Mera 28: „Racionalna upotreba obnovljivih izvora energije“

21

poboljšanja usluga za ovaj sektor. Ovaj prioritet je obrađen u PER, Mera 2: „Dalji razvoj

kapaciteta za proizvodnju energije“

o Smanjenje potrošnje energije kroz mere efikasnosti22 Vlada nastavlja da podržava

investicije u energetsku efikasnost u javnom sektoru i implementaciju mreža daljinskog

grejanja u gradovima Kosova, što ce smanjiti potrošnju energije u stambenim zgradama za

potrebe grejanja. Regulatorni okvir za standarde i zahteve za energetske performanse ce biti

poboljšan. Mere efikasnosti ce se sprovoditi na osnovu novog zakona usvojenog za EE,

odnosno Fonda za efikasnost koji ce odrediti okvir za implementaciju fondova za energetsku

efikasnost za mere energetske efikasnosti u privatnom i stambenom sektoru i promovisanje

postojecih inicijativa kao što je Regionalni program energetske efikasnosti, s ciljem postizanja

cilja uštede energije od 9%. Ovaj prioritet se razmatra u PER, Mera 1: „Smanjenje potrošnje

energije kroz mere energetske efikasnosti.“

o Poboljšanje povezanosti i preduslov mobilnosti23 Vlada Republike Kosova ostaje

posvecena daljem unapređenju putne i železničke infrastrukture, fokusirajuci se na završetak

glavnih međunarodnih i regionalnih putnih pravaca, kao i na međunarodnu železničku liniju

kako bi se omogucilo brže i jeftinije kretanje građana i robe, smanjujuci troškove i udaljenosti

prevoza ljudi i robe do i sa Kosova. To ce olakšati poslovnim subjektima da plasiraju robu na

lokalna i međunarodna tržišta, dok ce modernizacija međunarodne železničke mreže pomoci

sektoru izvoza rudarskih i poljoprivrednih proizvoda.

o Unapređenje infrastrukture za agrobiznise24 Vlada nastavlja da podržava proširenje

obuhvatanja sistema navodnjavanja, kao i aktivnosti proširenja poljoprivrednih gazdinstava

kroz pružanje direktne finansijske pomoci (subvencije) i podržace rast prerađivačke industrije

u prehrambenoj industriji, ulaganje u poljoprivredno-prerađivačke kompanije, odnosno

ekspanziju prerađivačkih kapaciteta i uvođenje novih proizvodnih linija, ulaganje u standarde

higijene i kvaliteta. Ovaj prioritet je obrađen u PER, Mera 3: „Strukturne promene u agro-

prerađivačkom sektoru.“

o Povecanje efikasnosti korišcenja vodnih resursa25 Racionalno korišcenje i povecanje

kapaciteta vodnih resursa bice podržano sveobuhvatnim investicijama u vodovodnu mrežu u

22 Ovaj prioritet je u direktnoj vezi sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 27: „Smanjiti potrošnju energije

merama energetske efikasnosti.“ 23 Ovaj prioritet je u direktnoj vezi sa Nacionalnoj strategiji razvoja, Mera 29: „Dalji razvoj putne i železničke

infrastrukture“ 24 Ovaj prioritet je direktno povezan sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 31: „Poljoprivreda infrastruktura

u službi agro-biznisa“ 25 Ovaj prioritet je u direktnoj vezi sa Nacionalnoj strategijom razvoja, Mera 32: „Racionalno korišcenje i

povecanje kapaciteta vodnih resursa.“

22

svim regionalnim vodovodnim preduzecima, rešavanjem tehničkih i komercijalnih gubitaka

regionalnih vodovodnih preduzeca. Važno je naglasiti da ce se u cilju očuvanja vodnih resursa

i njihove racionalne upotrebe, u početku raditi na realizaciji studija izvodljivosti za

potencijalne lokacije za izgradnju akumulacija površinskih voda. Sprovođenje ovog prioriteta

ce povecati efikasnost korišcenja vode i povecati stepen kontrole i izveštavanja o

korišcenoj/potrošenoj količini vode.

o Obezbeđivanje održivog korišcenja i upravljanja šumama26 Ovaj prioritet ima za cilj

da zaustavi ritam krčenja šuma na Kosovu i započne njihovu regeneraciju i održivu upotrebu,

u funkciji potrošača i korišcenja u industrijskim sektorima. Poboljšanje efikasnosti u boljem

upravljanju šumama ce podržati industriju prerade drveta, osiguravajuci pravičnu cenu i

održivo snabdevanje sirovinama.

o Omogucavanje održivog upravljanja otpadom27 U srednjoročnom periodu, Vlada

sprovodi ovaj prioritet sprovođenjem reforme održivog upravljanja otpadom, koja

podrazumeva dodeljivanje dodatnih nadležnosti opštinama u vezi sa upravljanjem otpadom u

skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i Zakonom o otpadu, koji omogucava konsolidaciju

javnih preduzeca za sakupljanje otpada i ugovaranje ekonomskih operatora kroz javna-privatna

partnerstva za upravljanje otpadom. Generalno, okvir politike za integrisano upravljanje

otpadom ce biti uspostavljen kroz relevantnu strategiju, koja predstavlja Vladin pristup

integrisanom upravljanju otpadom i doprinosi implementaciji Sporazuma o stabilizaciji i

pridruživanju, srodnim sektorskim politikama u oblasti upravljanja otpadom sa politikama EU,

čime se ubrzava proces evropskih integracija.

1.3.5 Evropske integracije, vanjska politika i sigurnosna pitanja

Ispunjavanje obaveza koje proističu iz procesa evropskih integracija, jačanje međunarodnog

subjektiviteta Kosova, sa posebnom misijom za postizanje novih priznanja, punopravno

članstvo u međunarodnim i regionalnim organizacijama i dovođenje novih stranih direktnih

investicija na Kosovo, ostaju neki od ključnih prioriteta.

Vlada Kosova ce ulagati u jačanje i produbljivanje posebnog partnerstva sa Sjedinjenim

Američkim Državama, kao najvažnijim partnerom Kosova i njegovih ljudi. Strateška saradnja

sa prijateljskim zemljama ce se povecati i ojačati. Takođe, strateško partnerstvo ce se produbiti

sa Albanijom s obzirom na bliski politički, ekonomski i kulturni razvoj.

26 Ovaj prioritet je direktno povezan sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 33: „Održivo upravljanje i

korišcenje šuma“ 27 Ovaj prioritet je direktno povezan sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 34: „Održivo upravljanje

otpadom“

23

Osnovno načelo u oblasti regionalne saradnje je dobro i konstruktivno susjedstvo kroz

bilateralne i regionalne odnose. Stoga, Vlada Kosova ima za cilj izgradnju prijateljskih odnosa

čak i sa Srbijom. Na osnovu određivanja vremenskog okvira i razvoja unutrašnjeg političkog i

građanskog konsenzusa, uspješno cemo zaključiti proces dijaloga sa Srbijom.

Kosovo, bez dileme cilja članstvo u NATO-u. Takođe, prisustvo NATO-a na Kosovu

predstavlja bezbednost i dodatne mogucnosti za državu i građane Kosova. Transformacija

KBS-a u KNS kako je predviđeno usvojenim pravnim okvirom ce se nastaviti i u godinama

koje dolaze, u bliskoj saradnji sa NATO-om, čime ce se osigurati nastavak pune podrške u u

skladu sa NATO-ovim standardom. Stoga ce Vlada Republike Kosovo nastaviti sa

finansijskom podrškom ovog sektora.

U oblasti evropskih integracija, Vlada Kosova ostaje posvecena potpunom sprovođenju

Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) u rokovima dogovorenim sa Evropskom

komisijom. U tom smislu, budžetske organizacije prepoznaju kao prioritet konkretne akcije u

okviru SSP-a, koje uključuju važne kratkoročne i srednjoročne obaveze (2019-2021) uključene

u stubove Nacionalne Strategije za Razvojne, Agende Evropskih Reformi, Programa

Ekonomskih Reformi, Nacionalne Strategije, Program za Implementaciju Sporazuma o

Stabilizaciji i Pridruživanju (PISSP) i aktivnosti koje za cilj imaju maksimiziranje korištenja

EU fondova u okviru Instrumenta Predpristupne Pomoci (IPA), budžetske podrške iz EU

Investicionog okvira za zapadni Balkan, kao i drugih razvojnih partnera.

Stoga, implementacija SSP-a i drugih obaveza koje proističu iz procesa Evropskih Integracija

predstavljaju jedan od uloga Vladinog Programa 2017-2021. Ispunjavanje obaveza koje

proizlaze iz SSP-a zahtijeva provedbu velikog broja dubokih pravnih, političkih, ekonomskih

i institucionalnih reformi.

24

DRUGI DEO

2. MAKROEKONOMSKI OKVIR

Uvod

Srednjoročni Okvir Rashoda 2020-2022 je izgrađen na makroekonomskom scenariju koji

predviđa ubrzanje ekonomskog rasta u zemlji, koji odražava najoptimističnija očekivanja za

povecanje izvoza i investicija, dok se očekuje da ce rast potrošnje obezbediti glavni doprinos

povecanja. U okviru srednjoročnog perioda, očekuje se da ce realan ekonomski rast imati

tendenciju povecanja ka 4.6%.

Ekonomski rast se oslanja na kombinaciji rasta unutrašnje i spoljne potražnje. Najvece

investicije se očekuju kao odgovor na bolje kreditne uslove i poboljšanjima na poslovnom

okruženju, dok paket visokih javnih investicija finansiranih od fondova likvidacije i od

spoljnog zaduživanja očekuje se da ce dati podsticaj ekonomskom rastu. Ovo povecanje

investicione aktivnosti, zajedno sa smanjenjem kreditnih troškova, očekuje se da ce i dalje

podržati rast privatne potrošnje.

Oċekuje se da cene kao rezultat međunarodnih kretanja, stabilizovati tokom srednjoročnog

perioda, sa prosečnom razlikom u potrošačkim cenama od 1.3%. Sveukupna razlika nivoa cena

(deflator) očekuje se da ce imati prosek od 1% tokom srednjoročnog perioda.

Na osnovu makroekonomskih predviđanja, fiskalni okvir predviđa da ce budžetski prihodi

održati učešce od 27.4% u BDP-u.

Na osnovu ovih očekivanja za prihode, SOR 2020-2022, predviđa prostor za troškove sa

prosekom od 32% BDP-a u srednjoročnom periodu. Tokom ovog perioda, očekuje se da ce

tekuci rashodi pratiti trend nominalnog rasta BDP-a, održavajuci na taj način učešce od oko

21.2% BDP-a. Kapitalni troškovi, s druge strane, projektovani sa učešcem od oko 10.3% BDP-

a tokom srednjoročnog perioda. Budžetski deficit, ograničenim fiskalnim pravilom na 2%

BDP-a, očekuje se da ce biti 2% BDP-a tokom 2020 i 2021, i 1.4% BDP-a u periodu od 2019.

Međutim, dodatne kapitalne investicije preko granice od 2.0% deficita očekuju se da ce

finansirati od dugoročnog koncesionarskog zaduživanja i sredstava od likvidacije društvenih

preduzeca, tokom 2020.

2.1. Spoljašnje ekonomsko okruženje

Svetski ekonomski rast krajem 2018. godine počeo je da se usporava. Ovo usporavanje se

očekuje i 2019. godine, međutim očekuje se da ce se rast stabilizovati u srednjoročnom

25

periodu.28 Ekonomski rast na svetskom nivou je projektovan da se usporava od 3.6% u 2018

godini na 3.3% u 2019 godini, što je niža za 0.4 procentnih poena u poređenju sa predviđanjima

od oktobra meseca 2018. Ovo usporavanje je uglavnom kao posledica stalnih trgovinskih

tenzija i povecanja nesigurnosti u nekim oblastima kao što su zaštitne trgovinske mere, slabosti

u Kini, konačni rezultat u vezi sa Brexitom i kretanja ekonomske politike u Italiji. Međutim,

za period 2020-2022, svetski ekonomski rast prema WEO očekuje se da bude oko 3.6%,

uglavnom kao rezultat ubrzanja u ekonomskom rastu u ekonomijama u razvoju i umerenosti u

rastu razvijenih ekonomija.

U isto vreme, rast u Evropskoj Uniji se očekuje da ce usporiti od 2.1 % u 2018 godini na 1.6%

u 2019 godini, a očekuje se da ce tokom perioda 2020-2022, prosečan rast biti 1.7%. Revizije

za sporniji rast na Evropsku Uniju odražavaju trgovinske tenzije i nesigurnost uopšteno. Pored

toga, uspostavljanje novih standarda o ispuštanju gasova iz vozila u Nemačkoj i ekonomski

rizici Italije u domacoj potražnji, odigrali su ulogu u ovom ekonomskom usporavanju. S druge

strane, evropske ekonomije u razvoju, koje obuhvataju vecinu država članica CEFTA i Tursku,

očekuje se da ce njihov ekonomski rast usporiti od 3.6% u 2018 na 0.8% u 2019 godini,

međutim tokom srednjoročnog perioda 2020-2022 očekuje se da ce imati prosečan rast od oko

2.9% (od 2.6% kolika su bila predviđanja u oktobru 2018).

Slika 1. Ekonomski rast, na stranim ekonomijama

Inflacija u svetskim ekonomijama, prema WEO 2019, očekuje se da ce iznositi 3.6% u 2019,

godini i da ima prosečnu stopu od 3.5% za period 2020-2022. Predviđanja od aprila 2019

godine prognoziraju niže cene zbog pada cena nafte koje su smanjile inflatorne pritiske. Za

28 WEO april 2019

0%

1%

2%

3%

4%

5%

2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022

Vorld Economi Evropske razvojne ekonomije Razvijene ekonomije Evropska unija

26

razvijene ekonomije, inflacija se predviđa da ce ostati na trenutnim nivoima, dok za ekonomije

u razvoju se očekuje pad u cenama.

Inflacija potrošačkih cena u evrozoni je krajem 2018 godine pala zbog pada cena energije i

niže inflacije cena hrane. Ukupna inflacija (HICP) prema podacima WEO aprila 2019 godine,

bila je prosečno 1.8% u 2018 godini. Očekivanja za cene nafte za 2019 i 2020 godinu su niže

od onih predviđenih u jesen 2018 godine, stoga se predviđa da ce inflacija u evrozoni usporiti

na 1.3% u 2019 godini, dok ne poraste sa prosekom od 1.7% 2020-2022. Za EU, inflacija se

predviđa da ce u proseku iznositi 1.6% ove godine i da zatim raste u proseku za 1.8% u

srednjoročnom periodu.

Slika 2. Inflacija, na stranim ekonomijama

2.1.1 Najnovija ekonomska kretanja na Kosovu

Prema preliminarnim podacima Agencije za Statistike Kosova (ASK), realni BDP tokom 2018

godine je povecan sa 3.9% u poređenju sa prethodnom godinom (tokom 2016 i 2017 realna

tromesečna stopa rasta je bila 3.4% i 3.7 % respektivno). Na osnovu dosadašnje istorije,

godišnje procene ekonomskog rasta su obično viša od tromesečnih (na primjer, realni

ekonomski rast u godišnjim publikacijama ASK-a je revidiran na 4.1% i 4.2% u 2016 i 2017

godini). Prema tome, sudeci prema istoriji revizija ekonomskog rasta od strane ASK-a i na

osnovu učinka izvora finansiranja potrošnje i investicija, očekuje se da ce procena završnog

rasta za 2018 godinu biti veca, oko 4.3% (procena MF).

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

8%

9%

10%

2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022

Evropske razvojne ekonomije Vorld Economi Razvijene ekonomije Evrozona Evropska unija

27

Prema ekonomskim pokazateljima 2018 je bila godina kontinuiteta oživljavanja ekonomije kao

rezultat poboljšanja kreditnih uslova, povecanja prihoda iz inostranstva (doznake i naknade

radnicima) kao i ubrzana dinamika u realizaciji investicija (privatnih i javnih).

Procjenjuje se da je potrošnja tokom 2018 godine realno porasla za 5.6% kao rezultat rasta

privatne potrošnje od 5.6% i javne potrošnje za 5.4%.

Rast privatne potrošnje odražava rast novih potrošačkih kredita za oko 10.4% u 2018 i uvoz

robe široke potrošnje za oko 3.5%. Istovremeno, drugi podsticaji za povecanje potrošnje

uključuju naknade za zaposlene i doznake, koje su porasle za 11.3% i 5.4% respektivno.

Prosječna kamatna stopa na nove potrošačke kredite nastavila je da pada, sa 7.5% na kraju

2017 godine na 6.8% na kraju 2018 godine.

Što se tiče troškova vlade koja uključuje troškove za robu i usluge, plate i dnevnice, subvencije

i transfere, oni su porasli za 9.2%, pozitivno doprinose javnoj i privatnoj potrošnji.

Investicije – procenjuje se da su tokom 2018 godine investicije iznosile oko 29.7% BDP-a, uz

povecanje od 9.4% u realnim termima. Javne investicije su zabeležile rast od 12.7% a privatne

investicije rast od 8.2 %.

Rast u privatnim investicijama održava rast u investiciske kredite za oko 21% tokom 2018

godine kao i rast uvoza kapitalnih dobara za oko 18%. U isto vreme, još jedan podsticaj u

povecanju investicija predstavlja i poboljšanje poslovnog okruženja koje takođe održava i

rezultate Izveštaja Svetske banke o Poslovanju 2019. Prema podacima Privredne Komore,

poslovna klima mjerena indeksom poslovnog povjerenja tokom 2018 godine je generalno

pozitivna.

Kamatne stope na investicioni krediti stalno opadaju, gde je prosečna stopa novih kredita za

investicije svrhe smanjena sa 6.8% u 2017 na 6.6% na kraju 2018 godine. Anketa o Bankarskim

Kreditima koju je sprovela CBK pokazuje da su u periodu od marta do avgusta 2018 godine,

banke izjavile da očekuju ublažavanje dodatnih kreditnih standarda, trend smanjenja prosečne

kamatne stope na kredite, kao i povecanje iznosa odobrenih kredita i povecana potražnja za

kreditima od strane malih i srednjih preduzeca i velikih preduzeca.

Direktne strane investicije u 2018 godini su zabeležile pad od 16.3% u poređenju sa 2017,

godinom, dostigavši vrednost od 213.7 miliona evra, Ovaj pad stranih direktnih investicija

dolazi kao rezultat privlačenja dividendi ili otplate duga prema matičnim kompanijama, dok

su prilivi DSI-a povecani u odnosu na prošlu godinu. Prema ekonomskim aktivnostima, DSI u

djelatnosti nekretnina, iznajmljivanja i stanovanja bilježe rast od preko 15 miliona eura, a

slijedi energija, koja je porasla za 10 miliona eura. Više od 61% ukupnih DSI u 2018 godini

poticalo je iz Njemačke i Švicarske, što pokazuje da u odnosu na prošlu godinu povecano.

28

Inflacija – potrošačke cene su povecane u proseku za 1.1% u 2018 godini, sa značajnim

sezonskim povecanjem tokom poslednjih meseci godine. Ovo povecanje uglavnom održava

povecanje cena prevoza u stopi od 3.9%, koje su počele da se povecaju nakon povecanja cena

goriva na svetskim tržištima, povecanja cena prehrambenih proizvoda (i bezalkoholnih pica)

sa 1.6%, kao i povecanja cena alkoholnih pica i duvana sa stopom od 2.4%. Dok, osnovna

inflacija, koja isključuje kategorije hrane i transporta u prosjeku, varira oko vrijednosti od nule.

Slika 3. Inflacija

Deficit tekuceg računa iznosio je 8.1% procenjenog BDP-a za 2018 godinu, dok trgovinski

bilans za 2018 godinu procenjuje se da iznosi 29.0% BDP-a.

Izvozi u 2018 godini imali su rast od 3.6% u poređenju sa 2017. Izvoz robe tokom 2018 godine,

u poređenju sa prethodnom godinom, bio je niži za 2.85%, dok izvoz usluga zabeležio je rast

od 5.4%.

Uvozi su bili za 10.8% veci u 2018 u poređenju sa 2017 godinom, pri čemu je uvoz robe

zabeležio rast za 9.6% u poređenju sa prethodnom godinom, dok je uvoz usluga zabeležio rast

od 17.7%. Uvoz robe od država EU čini oko 43% ukupnog uvoza, pri čemu 11.8% uvoza od

zemlaj EU dolazi od Nemačke. S druge strane, uvoz iz zemlja CEFTA čini oko 25% ukupnog

uvoza.

Bilans usluga tokom 2018 godine je smanjen za 2.9% u poređenju sa 2017 godinom a usluge

putovanja dominiraju sa učešcem od oko 77% ukupnih izvezenih usluga, i 36% od ukupnog

uvozenih usluga.

-2%

-1%

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

Mar

t

Jun

Sep

tem

bar

Dec

emb

ar

Mar

t

Jun

Sep

tem

bar

Dec

emb

ar

Mar

t

Jun

Sep

tem

bar

Dec

emb

ar

Jan

uar

y

Feb

ruar

y

mar

t

apri

l

maj

jun

jul

avg

ust

sep

tem

bar

ok

tob

ar

no

vem

bar

dec

emb

ar

2015 2016 2017 2018IPC Hrana i pice Osnovni IPC (bez hrane i transporta)

29

Slika 4. Trgovinski bilans robe i usluga

Za prikazivanje diversifikacije izvoza je korišcen indeks Herfindal Hirschman sa četiri različite

dimenzije. Diversifikacija izvoza je dobar način da se obezbedi održivost izvoza, doprinoseci

na taj način u poboljšanju trgovinskog bilansa zemlje.

Struktura kosovskog izvoza trenutno je koncentrisana u pravcu izvoza osnovnih metala kao i

mineralnih proizvoda, koji čine 48.1% svih izvoza roba. Međutim, koncentracija strukture

izvoza se stalno smanjuje,( tokom 2016 i 2017 godine učešce ovih kategorija u ukupnom

izvozu robe iznosilo je 56.5%, odnosno 55.0%). Značajni sektori sa održivim razvojem su

sektor plastike i gume, kao i sektor pripremljene hrane koji čine oko 22.9 % svih izvoza.

Slika 5. Diversifikacija izvoza

-40%

-35%

-30%

-25%

-20%

-15%

-10%

-5%

0%

-40%

-20%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2016 Q1 2016 Q2 2016 Q3 2016 T4 2017 T1 2017 T2 2017 T3 2017 T4 2018 T1 2018 T2 2018 T3 2018 T4

yoy

%

izvoz usluga (y-o-y %) izvoz robe (y-o-y %) uvoz usluga (y-o-y %) uvoz usluga (y-o-y %) Trgovinski bila (% BDP)

0

0.05

0.1

0.15

0.2

0.25

0.3

0.35

0.4

0.45

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Drzavama Sekcijama Poglavlja KSNT

30

Zaposlenost i nezaposlenost – najnoviji podaci pokazuju da je stopa zaposlenosti krajem 2018

godine iznosila 28.8 %, u poređenju sa 29.8% koliko je iznosila 2017 godine. Stopa učešca u

radnoj snazi je smanjena na 40.9%, od 42.8%, koliko je iznosila 2017 godine. Kao rezultat,

stopa nezaposlenosti je smanjena na 29.6%, dok na kraju 2017 godine je iznosila 30.5%.

Ova kretanja se uglavnom pripisuju izlasku stanovništva iz radne snage.

Slika 6. Stopa zaposlenosti i nezaposlenosti

Bankarski sektor i dalje zabeležava ubrzani rast u kreditiranju. U decembru mesecu 2018

godine, kreditni iznos je dostigao vrednost od oko 2.7 milijardi evra (2,755 miliona), beležeci

na taj način rast od 10.9% u poređenju sa istim vremenskim periodom iz prethodne godine. U

isto vreme, krediti preduzeca su povecani za 10.6% dok krediti domacinstava za 11.2%. U

decembru mesecu 2018 godine, ukupne depozite dostigle su vrednost od 3.4 milijardi evra

(3,392 miliona), beležeci na taj način godišnji rast od 9.1%. Depozite preduzeca za 2018.

godinu zabeležile su povecanje od 14.3% a one individualne imale su rast od 7.1%.

Slika 7.Trend kamatnih stopa, depozita i razlika između njih kod novih kredita

Prosečna kamatna stopa kredita tokom

2018 godine je iznosila 6.6%, ili 0.2

procentualnih poena niže u odnosu na

prethodnu godinu. S druge strane,

prosečna kamatna stopa na depozite

iznosila je 1.31% i karakteriše se rastom od

0.28 procentnih poena. Shodno tome, jaz

između kamatne stope na depozite i kredite

i dalje prati silazni trend.

0%

10%

20%

30%

40%

50%

0

50

100

150

200

250

300

350

400

Nezaposlenosti Zaposlenost stopa učešca u radnoj snazi

31

Informativni prostor 1. Poređenje makroekonomskih predviđanja koje su korišcene za

ranije SOR-ove sa aktuelnostima

Na slici 1 prikazano je poređenje između predviđanja glavnih makroekonomskih pokazatelja

predstavljenih u prethodnim SOR-ovima i njihove trenutne performanse u periodu 2014-

201729, i pomaže da se utvrdi da li postoji sistematska težnja (bilo viših ili nižih) u

projekcijama.

Slika 1. Glavne makroekonomske varijable 2015-2017: Projekcije za SOR vs

realizaciji (aktuelnosti)

0.00

1.00

2.00

3.00

4.00

5.00

6.00

7.00

2014 2015 2016 2017

y - o - y, % Stopa nominalnog rasta BDP-a

actual projected

-3.00 -2.00 -1.00 0.00 1.00 2.00 3.00 4.00

2014 2015 2016 2017

y - o - y, % Infla cija

actual projected

0.00 1.00 2.00 3.00 4.00 5.00 6.00 7.00 8.00 9.00

2014 2015 2016 2017

y - o - y, % Stopa nominalnog rasta potrošnje

actual

-5.00 -3.00 -1.00 1.00 3.00 5.00 7.00 9.00

11.00 13.00

2014 2015 2016 2017

y - o - y, % Stopa nominalnog rasta investicija

actual projected

0.00 2.00 4.00 6.00 8.00

10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

2014 2015 2016 2017

y - o - y, % Stopa nominalnog rasta izvoza

actual projected

0.00

2.00

4.00

6.00

8.00

10.00

2014 2015 2016 2017

y - o - y, % Stopa nominalnog rasta uvoza

actual projected

32

Kao što je prikazano na slici 1, predviđena stopa rasta nominalnog BDP-a za prve dve godine

(2014 i 2015) je veca od aktuelnih podataka zbog veceg rasta potrošnje, izvoza i manjeg

rasta uvoza; dok se u 2016 godini ova razlika primetno smanjuje kada je predviđeni BDP

bio vrlo blizu trenutnim vrednostima. U 2017 godini, predviđanja za BDP-a bile su

konzervativnije bivajuci niža od aktuelne performanse.

Gore navedene brojke predstavljaju neka važna pitanja za proces predviđanja budžeta:

S obzirom da se nominalni BDP koristi kao ključna makroekonomska varijabla koja utiče

na budžetske prihode, niže aktuelne vrednosti BDP-a od onih predviđenih, obično30 imaju

negativan uticaj na prikupljanje prihoda za te godine u odnosu na predviđanja, posebno za

kategorije poreza na lične dohotke i dohotke korporacija;

Pošto je razlika (jaz) između očekivane potrošnje značajno smanjila, i dalje vodi ka vecim

očekivanjima za prihode prikupljene od domaceg PDV-a.

Uvozi, izuzev 2015 godine, su precenjeni, što dovodi do vecih predviđanja za sakupljene

prihode od PDV-a na granici i od carinskih poreza. Međutim, to delimično proizilazi iz

negativnog efekta ovakvog precenjivanja predviđenog uvoza BDP-a, a time i projekcija

ostalih budžetskih prihoda.

Ova neslaganja između projekcija i aktuelnih cifara ekonomskih varijabli možda su

doprinijeli nižim prihodima nego onih predviđenih. Kako god, budžetski bilans i bankarski

bilans nastavili su da ostanu u okviru fiskalnih pravila, gde je budžetski deficit bio manji od

2% BDP-a, a bankarski bilans nije bio iznad 4.5 %31 BDP-a.

Imajuci u vidu odstupanja između prethodnog i trenutnog makroekonomskog predviđanja,

aktuelni SOR (2020-2022) prati pažljiv i konzervativan pristup u vezi sa sljedecem:

- Pretpostavka o nižem stepenu realizacije kapitalnih rashoda na osnovu prošlog

iskustva;

- Bivajuci konzervativniji u pretpostavkama u vezi sa učinkom izvoza.

29 Nije data usporedba za 2018, zbog nedostatka podataka za četvrti kvartal godine, a revizija je podložna

preliminarnim kvartalnim podacima o BDP-u (kako je pokazala prošla istorija). Godišnji podaci o BDP-u za 2018,

godinu ce biti objavljeni u septembru 2019 godine od strane Agencije za statistike Kosova. 30 U kontekstu Kosova, koristi od ispunjavanja direktnih poreskih obaveza i domaceg PDV-a mogu se preceniti

(odgovarati) sa efektima makroekonomskih varijabli koje utiču na poreske prihode. 31 Limit od 4.5% bankarskog bilansa kao procenat BDP-a odnosi se samo na one godine kada su korišceni

fondovi od privatizacije DP-a.

33

2.1.2. Makroekonomska prognoza 2020-2022

Tabela 1. Ključni makroekonomski pokazatelji

Makroekonomske projekcije

2017 2018 2019 2020 2021 2022

Sadašnja Procena Predviđanja

Privatna potrošnja 1.8 5.6 3.5 4.3 4.8 4.6

Formiranje bruto kapitala 5.6 9.4 7.6 4.9 5.0 4.9

Rast BDP-a u realnim uslovima 4.2 4.4 4.7 4.7 4.5 4.6

BDP po sadašnjim cenama (€ billion) 6,414 6,757 7,123 7,520 7,946 8,389

Inflacija IPC 1.5 1.1 1.7 1.3 1.3 1.3

Bilans tekuceg računa (kao % BDP-a) -6.0 -8.0 -7.7 -7.9 -8.2 -8.3

Za period 2019- 2022, na osnovu podataka za sve indikatore kosovske ekonomije i sadašnjim

i očekivanim kretanjima u spoljnoj ekonomiji, koji su do sada objavljeni od strane

međunarodnih organizacija, predviđanja Ministarstva finansija rezultiraju u liniji sa podacima

koji su objavljeni u Programu za Ekonomske Reforme 2019-2021, sa određenim blagim

promenama u strukturi predviđenog ekonomskog rasta ili u dinamici rasta tokom godina.

Za period 2019-2022, prosečni ekonomski rast u realnim uslovima procenjuje se da iznosi

4.6%, počevši od procene od 4.7% u 2019, i 2020 godini, 4.5% u 2021 i 4.6% u 2022. U

srednjoročnom periodu (2020-2022), ekonomski rast ce uglavnom biti vođen privatnom

potrošnjom i ukupnim investicijama, a očekuje se da ce se doprinos izvoza povecati. Tokom

2020 godine, ekonomski rast u realnim uslovima je veci od projekcija za naredne dve godine i

veci od poslednjih projekcija koje su objavljene u Programu za Ekonomske Reforme 2019-

2021, dok na nominalnim ekonomski rast za 2020 god., nastavlja da oscilira na istim nivou

(5.6%). Veċi rast u 2020godini (u poređenju sa prethodnim projekcijama) je uglavnom kao

rezultat rasta javne potrošnje, koja se uglavnom pripisuje kategoriji „roba i usluga“ i

„subvencija i transfera“ i bržoj dinamici realizacije javnih investicija, tokom 2020. Takođe,

niži nivo deflatora BDP-a u 2020 uspoređen sa prethodnim projekcijama je doprineo

ekonomskom realnom rastu u ovoj godini.

Tokom srednjoročnog perioda (2020- 2022), očekuje se da se privatna potrošnja u realnim

uslovima poveca sa oko 4.6%, kao rezultat povecanja potrošačkih kredita, podstaknute

okruženjem sa nižim kamatnim stopama i poboljšanja pristupa finansijama. Takođe,

raspoloživi privatni prihodi su projektovani da se povecaju kao rezultat povecanja doznaka,

34

povecanja socijalnih transfera, kao i očekivanja za rast zaposlenosti u privatnom sektoru.

Povecanje troškova za održavanje infrastrukture i zdravstva i veca zaposlenost u sektoru

pravosuđa i zdravstva, takođe se očekuju da ce povecati obim javne potrošnje tokom

srednjoročnog perioda sa 1.3%. Očekuje se da ce ukupna potrošnja rasti sa realnom stopom od

4% u 2020 godini, nastavljajuci sa sličnim realnim rastom tokom naredne dve godine, dajuci

doprinos u realnom rastu BDP-a od 38 procentnih poena u srednjoročnom periodu (2020-

2022).

Slika 8. Učešce komponenata u rastu BDP-a

Očekuje se da privatne investicije u realnim uslovima rastu sa oko 4.0% tokom 2020 godine,

prateci tok rasta do 5% u narednim godinama (2021 i 2022). Poboljšanje pristupa finansijama

i smanjenje troškova kredita za privatni sektor, obezbedice značajan podsticaj u investicijama.

U isto vreme, povecanje kapitala Kosovskog Fonda za Kreditne Garancije, očekuje se da još

više poboljša pristup finansijama i da omoguci povecanje kreditiranja za investicije. Takođe,

stimulativne mere za sektor proizvodnje omogucavaju oslobađanja od carinskih poreza za

sirovinu, kao i oslobađanja od placanja akcize za izvore energije u proizvodnji, očekuju se da

ce obezbediti podsticaj za povecanje investicija u srednjoročnom periodu smanjujuci troškove

proizvodnje.

Javne investicije, s druge strane, projektovane su da se povecaju u proseku oko 5.5% u realnim

uslovima tokom srednjoročnog perioda. U 2020 godini, oko 30% javnih investicija se očekuju

da se finansiraju iz investicione klauzule i od prihoda od likvidacije imovine, koje se sada ulažu

u međunarodnim finansijskim tržištima. U međuvremenu, u 2021 i 2022 godini, struktura

javnih rashoda ce se sastojati od oko 75% od investicija finansiranih od redovnog budžeta i

preostali deo od klauzule investicije, u nedostatku sredstava od likvidacije za ove dve godine.

Ovaj nedostatak ce predstavljati izazov za održavanje javnih rashoda u rastucem trendu ili na

4.1

4.24.3

4.7 4.7

4.5

4.6

3.6

3.8

4.0

4.2

4.4

4.6

4.8

-6.0

-4.0

-2.0

0.0

2.0

4.0

6.0

8.0

10.0p.p y-o-y, %

Private Consumption Public Consumption Total Investment

Exports (G&S) Imports (G&S) Real GDP growth rate, right axis

35

istom sadašnjem nivou i istovremeno za očuvanje budžetskog deficita u okviru fiskalnog

pravila, imajuci u vidu da realizovani rashodi uz finansiranje od sredstava iz likvidacije

imovine su izuzeta od fiskalnog pravila.

Izvoz roba je projektovan da se poveca tokom srednjoročnog perioda 2020-2022 sa prosekom

od 5.9%. Diversifikacija izvoza robe se očekuje da se poveca u srednjoročnom periodu kao

rezultat vladine šeme za podsticanje proizvodnje, kao i u liniji sa ciljevima vladine reforme za

olakšavanje administrativnih procedura i smanjujuci administrativne troškove. Istovremeno,

očekuje se da ce se pozitivan efekat SSP-a (porast konkurentnosti kosovske robe na tržištu EU)

u poslednje dve godine dodatno intenzivirati kao rezultat skoro potpune implementacije ovog

sporazuma. Pozitivni pomaci u ceni nikla na međunarodnim tržištima i stabilizacija globalne

potražnje za niklom u kombinaciji sa povecanjem potražnje iz zemalja Centralne i Istočne

Evrope ce imati pozitivan uticaj na performanse izvoza roba.

Izvoz usluga, koji je predstavljao 20.7% BDP-a u 2018 godini, očekuje se da se poveca sa

realnom stopom od 6.4% u srednjoročnom periodu. Ovo povecanje je povezano sa zahtevom

za izvoze usluga od zemalja EU-a, uglavnom zbog povecanja troškova odmora pripadnika

kosovske dijaspore i povecanja potražnje za izvozom telekomunikacionih usluga.

Kao posledica povecanja investicija, izvoza i potrošnje, očekuje se povecanje uvoza robe i

usluga u proseku za 6.5% u 2019 godini i da se usporava na prosečnoj stopi rasta od oko 4.4%

tokom perioda 2020-2022. Takođe, tokom srednjoročnog perioda, uvoz usluga se očekuje da

se smanji u liniji sa istorijskim kretanjima, što održava smanjenje usluga finansiranih od

donatora kao i zamenu telekomunikacionih usluga.

Kao rezultat očekivanih kretanja u procesu uvoza i izvoza roba i usluga, očekuje se da

trgovinski deficit tokom predviđenog perioda 2020-2022 čini prosečno oko 30.6% BDP-a.

Na osnovu predviđanja za svjetske cijene, posebno one u EU, očekuje se da ce se inflacija u

2019 kretati oko 1.7%, ali uz usporavanje u srednjem roku (2020-2022) oko 1.3%. Očekuje se

da ce cijene uvoza rasti u prosjeku za 1.4% u periodu od 2020-2022 godine, dok se očekuje da

ce ukupni deflator BDP-a u ovom periodu zabilježiti prosječni porast od 1.0%.

32 Projekcije drugih institucija su preuzete iz njihovih najnovijih ažuriranja i ne pokrivaju iste horizonte

predviđanja. Zagrade u tabeli predstavljaju datum poslednjeg ažuriranja za svaku instituciju.

Informativni prostor 2. Poređenje makroekonomskih predviđanja za SOR-a 2020-2022 sa

ostalim predviđanjima.

U narednim tabelama prikazane su projekcije realne stope rasta BDP-a (tamo gde je

dostupno) među različitim institucijam32 na srednjoročni period. Ovakvo poređenje

36

2.2 FISKALNI OKVIR 2020-2022

Vlada Republike Kosovo je u kontinuitetu orijentisana ka makro-fiskalnoj stabilnosti, zbog

toga i nivo budžetskog deficita nastavlja da bude na niskom nivou, osigurajuci na taj način

dovoljne budžetske rezerve i izbegavanje preterane akumulacije javnog duga. Jedno takvo

održivo makro-fiskalno okruženje, favorizuje ekonomski rast što uglavnom dolazi kao rezultat

privatnog sektora.

33 Podaci za 2019 godinu uzeti su iz najnovijih projekcija izvršenih u okviru SOR-a 2020-2022 34 Nominalni BDP-i mogu se upoređivati samo između dve institucije (Ministarstva za finansije i Međunarodnog

monetarnog fonda) jer nije bilo objavljenih javno dostupnih projekcija za nominalni BDP iz drugih institucija.

omogucava prosuđivanje da li su makroekonomske projekcije Ministarstva za finansije

uglavnom usklađene sa onim drugim institucijama (lokalnih i međunarodnih).

Kao što pokazuje tabela 1, projekcije MF-a za realnu stopu rasta BDP-a su optimističnija,

što uglavnom dolazi zbog vecih pretpostavki za investicije i izvoz. Takođe, pretpostavke

MF-a očekuju nižu stopu inflacije od ostalih institucija, što je doprinelo vecim stopama

realnog ekonomskog rasta u srednjoročnom periodu.

Što se tiče nominalnog BDP-a, projekcije Ministarstva za finansije i Međunarodnog

monetarnog fonda su veoma blizu jedna drugoj.

Tabela 1: Projekcije rasta realnog BDP-a među institucijama

Godina 201933 2020 2021 2022

MF (april 2019) 4.7% 4.7% 4.5% 4.6%

Centralna banka Kosova (Mart 2019) 4.2%

Svetska banka (Mart 2019.) 4.4% 4.5%

MMF (april 2019.) 4.2% 4.0% 4.0% 4.0%

EBRD (novembar 2018.) 4.0%

Prosek ostalih 4.2% 4.3% 4.0% 4.0%

Tabela 2. Nominalne projekcije BDP-a (u mil. evra) među institucijama 34

Godina 2019 2020 2021 2022

MF 7,123.0 7,520.4 7,945.7 8,389.2

MMF 7,106.0 7,507.0 7,944.0 8,420.0

Tabela 3. Projekcije stope inflacije među institucijama

Godina 2019 2020 2021 2022

MF 1.70% 1.30% 1.30% 1.3%

Svetska banka(mart 2019.) 2.60% 1.90% n/a n/a

FMN (april 2019) 2.24% 1.35% 1.77% 1.86%

Prosek ostalih 2.42% 1.63% 1.77% 1.86%

37

Dokument SOR-a stalno se zasniva na očuvanju i daljem razvoju fiskalnog okvira baziranog

na veoma značajnim fiskalnim pravilima, uključujuci pravila koja zahtevaju:

Budžetske revizije sa neutralnim uticajem na deficit,

Ograničenje budžetskog deficita na 2% BDP-a,

Zahtev da račun javnih plata ima konstantno učešce u odnosu na nominalni BDP, i

Ograničenje duga od 40% BDP-a, odnosno 30% za isključenje kapitalnih investicija od

pravila deficita, prema “klauzuli investicija”.

Izuzetak od ograničenja deficita za kapitalne projekte finansiranih kroz dugoročno i

koncesionarsko kreditiranje donatora, ili onih finansiranih likvidacijom imovina društvenih

preduzeca, pruža dovoljno prostora za tretiranje ovih nedostataka unutar opreznog i zdravog

fiskalnog okvira.

U ovom strateškom kontekstu, srednjoročni fiskalni ciljevi Vlade se oslanjaju na sledece

principe:

Održavati visoko nivo kapitalnih investicija kao deo ukupnih troškova za rešavanje

strukturnih prepreka i za povecanje konkurentnosti kroz poboljšanje javne

infrastrukture,

Racionalizacija operativnih troškova i stvaranje prostora za povecanje finansiranja i

efikasnosti pravosudnih, zdravstvenih i obrazovnih institucija,

Određivanje koncesionarskog finansiranja spoljnog duga za strateške projekte

kapitalnih investicija,

Poboljšanje efikasnosti socijalnih troškova i poljoprivrednih subvencija kroz bolje

ciljanje.

Mobilizacija prihoda kroz proširenje poreske osnove umesto povecanja statutarnih

poreskih stopa,

Podsticanje izvoza i zamena uvoza kroz oslobađanje od placanja indirektnih poreza za

domace proizvođače,

Pojednostavljenje administrativnih tarifa i smanjenje regulativnog nameta.

Na osnovu ciljeva gore pomenute fiskalne politike, SOR 2020-2022 održava fiskalnu strategiju

započetu budžetom za 2019 godinu, raspodeljujuci marginalni fiskalni prostor koji proističe

od predviđanog rasta prihoda na: a) povecanje kapitalnih troškova za tretiranje nedostataka

konkurencije, i b) veci operativni troškovi za poboljšanje pružanja javnih usluga u prioritetnim

sektorima.

Što se tiče prihoda, najveci deo gubitka prihoda od sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i

pridruživanju (SSP) sada je vec nadoknađen, dok preostali deo je u potpunosti obračunat u

srednjoročnom periodu. Ograničeni gubici od šema za podsticanje proizvodnje–kroz

otklanjanje carinskih dažbina i akcize na proizvodne inpute, rezervne delove i opremu za

informacionsku tehnologiju–takođe su obračunati u srednjoročnom scenariju.

38

Informativni prostor 3. Poređenje budžetskih predviđanja i realizacija (aktuelnih) za

poslednje godine.

Tabele 1 i 2 u aneksu omogucavaju poređenje učinka glavnih budžetskih stavki prema

njihovoj realizaciji, u budžetu i SOR (početni i zadnji) za 2017 i 2018 godine.

Što se tiče troškova, glavno istraživanje je da su tekuci troškovi u SOR-u i budžetu su

podcijenjeni zbog povecanja broja korisnika u penzijskim šemama za ratne veterane koji je

veci od očekivanog i zbog neuspeha da se sprovede reforma za ratne veterane, što bi

omogucilo smanjenje broja korisnika. U 2017 godini, ostvareni (aktuelni) iznosi plata i

dnevnica bili su niži od planiranih iznosa u SOR-u i u godišnjem budžetu zbog nepopunjenih

radnih mesta. U 2018 godini, ista pojava je važila i za SOR, ali su iznosi za aktuelne troškove

bili veci od iznosa koji su dodeljeni u budžetu zbog povecanja plata za određene kategorije

osoblja; dok je potrošnja na robu i usluge malo iznad plana.

Kapitalni rashodi su pod njihovih projekcija kao u SOR-u tako i godišnjem budžetu za obe

godine iz tri glavna razloga:

1) ne izvršavanju klauzule investicija zbog poteškoca u donošenju odluka, pošto je 2017

godine bila izborna godina (za 2017 godinu) i zbog kašnjenja projekata (PIU-ovi nisu

bili potpuno operativni 2018 godine);

2) kašnjenjima u neophodnim zakonskim izmenama za korišcenje sredstava

privatizacije za javne investicije (za 2017 godinu);

3) ostalih precenjenih kapitalnih rashoda zbog kašnjenja u projektima. Neki primeri za

2017 godinu su bili autoput M6 Priština-Skoplje, a za 2018 godinu bile su autoput

Priština-Gnjilane-Končulj, autoput Priština-Mitrovica i Zakladni Fond za Razvoj.

U 2017 godini došlo je do značajnih neslaganja između projekcija prihoda u posljednjem

SOR-u (2017-2019) i godišnjem budžetu. Performansa prihoda u 2017 godini u velikoj meri

je određena promenama u postojecim politikama: a) u zakonu o opraštanju poreskih dugova;

b) povecanje PDV-a od 16% na 18%; c) ukidanje ograničenja o uvozu starih vozila. Takođe

je precenjen i negativan efekat Sporazuma o Stabilizaciji i Pridruživanju na prihode od

indirektnih poreza. Ovi pozitivni pomaci vezani za naplatu prihoda u 2017 godini dijelom su

posljedica: a) vecih refundiranja za fiskalne kupone nego što je planirano zbog veceg učešca

građana; b) pod-učinka ne poreskih prihoda, prevremenih prihoda i poreza na prihode

korporacija.

U 2018 godini, prihodi su bili niži od projekcija, čak i u poslednjem SOR-u i na nižem nivou

nego u godišnjem budžetu. Glavni razlozi se odnose na precenjivanje prihoda u oblastima

smanjenja poreza i naplate dugova, pod učinkom prihoda u oblastima smanjenja poreskog

jaza i u prikupljanju poreskog duga, pod učinkom prihoda od indirektnih poreza i ne

ostvarivanjem ranih prihoda. Kao i obično, ne poreski prihodi bili su niži od njihovih

projekcija.

39

2.2.1. Vladini prihodi i rashodi

2.2.1.1. Predviđanje prihoda za period 2020-2022

Budžetski prihodi su osnovani na makroekonomske projekcije, smanjenje iznosa poreskog

duga i efektima fiskalnih politika.

Shodno tome, očekuje se da ce se opšti budžetski prihodi u srednjem roku povecati u prosjeku

za 5.3%. Očekuje se da ce očekivano povecanje poreskih prihoda biti uglavnom pod uticajem

indirektnih poreza, posebno PDV-a i akciza, dok je predviđena stabilizacija prihoda od carina,

uzimajuci u obzir smanjenje efekata sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemljama EU, (SAA)

Slika 9. Struktura ukupnih prihoda

Očekuje se da ce se prihodi od indirektnih poreza povecati za oko 5.2% u srednjoročnom

periodu. Očekuje se da ce se PDV u prosjeku povecati za 5.0%, pri čemu ce se granični PDV

povecati za 5.5% zbog povecanog uvoza robe i domaceg PDV-a za 3.8% uslijed povecanja

ukupne potrošnje kao i fiskalnih mjera koje su omogucile pomak PDV od granice do zemlje.

Takođe je vredno napomenuti da povecanje domacih prihoda od PDV-a takođe pozitivno utiče

na izvoz putničkih usluga, koje uglavnom predstavljaju potrošnju emigranata tokom njihovog

boravka na Kosovu. Očekuje se da ce prihodi od akciza u prosjeku porasti za 4.6%, uglavnom

zbog rasta realnog BDP-a, dok se očekuje da ce se carina povecati za 8.1% u srednjem roku,

na osnovu povecanja uvoza i negativnog utjecaja SSA-a.

S druge strane, očekuje se da ce prihodi od direktnih poreza rasti u prosjeku za 6.4% u

srednjem roku. Ovaj rast je uglavnom vođen povecanjem BDP-a i povecanjem nivoa učinka.

Ostali pokretači povecanja direktnog poreza u srednjoročnom periodu uključuju proglašenje

vece dobiti kao rezultat vladinih oslobađanja od carina i akciza na inpute i opremu za

40

informacionu tehnologiju, povecanje javnih plata (prema zakonu o placama) i smanjenje

poreskog duga u okviru poreza na dobit i poreza na dohodak.

Predviđa se da ce ne-poreski prihodi imati pad kao učešċe na BDP-a sa 3.0% u 2019 na 2.8%

na kraju srednjoročnog perioda. Prognoza odražava politički stav Vlade da se izbjegne podrška

neporeskim prihodima i da se stvore podsticaji za reorganizaciju administrativnih taksi u

skladu sa principom usluga zasnovanih na troškovima i u skladu sa reformama zakonodavstva

o dozvolama i licenciranju. Dinamičnija implementacija procesa legalizacije bespravne

gradnje, poboljšanje usklađenosti registracije vozila i povecana potražnja za vađenje pijeska i

šljunka nakon intenzivnih investicija javne infrastrukture može doprinijeti prihodima višim od

one koje su predviđene za prikupljanje neporeskih prihoda.

Tabela 2. Projekcija za poreske prihode

Opis

Note

s

2016 2017 2,0182019

Buxhet

2020

Proj.

2021

Proj.

2022

Proj.

u milion Evro:

1. UKUPNO PRIHODI 1,601 1,684 1,757 1,949 2,060 2,159 2,276

od kojih: smanjenjem poreskog duga /1 27 27 27 27

od poboljšanja usaglašenosti poreza /2 14

1.1 PORESKI PRIHODI 1,421 1,496 1,564 1,730 1,824 1,924 2,032

Direktni porezi 232 238 268 288 310 327 347

Porez na prihode korporacija 81 75 87 91 100 105 110

Porez na lične dohotke 124 137 153 163 173 182 192

Porez na imovinu 25 22 24 30 33 37 41

Ostali direktni porezi /3 2 3 4 4 4 4 4

Indirektni porezi 1,227 1,315 1,344 1,492 1,564 1,648 1,737

Porez na dodatu vrednost (PDV) 694 756 799 905 941 989 1,048

Prikupljeno u zemlji: 179 198 213 258 267 273 288

Prikupljeno na granici: 514 558 586 647 675 716 760

Carinska obaveza 130 126 124 120 132 142 152

Akcize 403 432 419 465 488 511 533

Ostali indirektni porezi 0 1 2 2 2 5 5

Jednokratni prihodi od poreskog duga 0 0 0 0 0 0 0

Jednokratni prihodi od duga Javnih Preduzeca (JP) 0 0 0 0 0 0 0

Poreska vraćanja -38 -58 -48 -50 -50 -51 -52

1.2 NE-PORESKI PRIHODI 180 188 193 208 226 224 233

Takse, nameti, i ostalo od BO Centralne Vlade 92 103 110 103 126 120 127

Takse, nameti, i ostalo od Lokalne Vlade 45 43 46 57 50 50 50

Prihodi sa koncesija 8 9 9 11 13 17 20

Mineralna Renta 31 31 25 33 33 33 33

Prihodi sa liberalizacije tržišta mobilne telefonije 0 0 0 0 0

Prihodi sa dividende 0 0 0 0 0 0 0

Interest income (KEC loan) /4 5 3 2.1 4 4 4 3

1.3 BUDŽETSKA PODRŠKA I GRANTOVI 0 0 0 10.5 10.5 10.5 10.5

1.4 DDG-Određenih grantovi donatora 8.5 12.0 12.0 12.0 12.0

41

2.2.1.2. Predviđanje troškova za period 2020-2022

Tokom srednjoročnog perioda 2020-2022, predviđa se da rashodi ostvare učešce u proseku od

oko 32% BDP-a. Od njih tekuci troškovi 21.2% BDP-a, dok kapitalni troškovi ce održati

prosek od 10.3% tokom srednjoročnog perioda.

Jedan deo kapitalnih izdataka planiran je da se finansira od spoljnog zaduživanja kroz kaluzulu

za investicije, gde bi bio omogucen dodatni prostor izuzet od granice od 2% BDP-a. Ovaj

prostor, koji pomaže da se prilagode razvojne potrebe kosovske ekonomije, omogucava Vladi

da finansira projekte od javnog interesa koji utiču na smanjenje razvojnih (infrastrukturnih)

ograničenja zemlje. Istovremeno, druga važna uloga u kapitalnoj potrošnji tokom 2020 godine

se očekuje da bude jednokratno finansiranje iz prihoda od likvidacije javnih preduzecaza.

Slika 10. Struktura rashoda u ukupnim rashodima

Iako su tokom ovog perioda nailazili na poteškoce za prilagođavanje potrošnje kao rezultat

novih inicijativa i implementacije Zakona o Platama, Zakon o Upravljanju Javnim Finansijama

i Odgovornosti pomogao je u opreznom upravljanju troškovima i obezbijedio fiskalnu

održivost. Kao rezultat toga, predviđa se da ce javna potrošnja porasti za 3.1% u srednjoročnom

periodu, dok se očekuje da ce kapitalni troškovi rasti u prosjeku za 2.4%, dok ce tekuci rashodi

za 3.4%.

U tabeli 3 prikazana je struktura rashoda generalne vlade u srednjem roku, koja je planirana na

sljedeci način:

42

Tabela 3. Struktura rashoda

Plate i dnevnice – kategorija rashoda za plate i dnevnice planirano je da se poveca nakon

primene zakona o platama, u skladu sa ZUJFO, kako bi se povecanje izvršilo u skladu sa

nominalnim ekonomskim rastom (uz razliku od dve godine u vremenskom periodu)35.

Povecanje u ovoj kategoriji rashoda planirano je da drži prosek od oko 5.6% tokom buduceg

srednjoročnog perioda, dok ukupno učešce ove kategorije u BDP predviđeno je da bude u

proseku od 8.7% do kraja izveštajnog perioda, čuvajuci isti trend učešca kao i prethodnih

godina.

Roba i usluge - Očekuje se da ce kategorija roba i usluga rasti u prosjeku za 2.2% u

srednjoročnom periodu. Najveci rast se očekuje u 2020 godini, kao posljedica nove

klasifikacije kapitalnih rashoda u ovoj kategoriji. Reklasifikacija obuhvata održavanje

medicinskih sredstava; b) održavanje memorijalnih kompleksa; c) oprema za Kosovsku

policiju, itd. Efekat ove reklasifikacije se procenjuje na oko 14 miliona evra u 2020 godini.

Uprkos ovim promenama, rashodi za robu i usluge se očekuju da budu u proseku 4.5% u

odnosu na BDP, što je odnos koji je slične prethodnim godinama.

Subvencije i transferi – Nakon povecanja rashoda tokom 2019 godine, kao rezultat pokrivanja

troškova podizanja penzija u nekim kategorijama i povecanja broja korisnika u drugim

šemama, očekuje se da ce ova kategorija rashoda u prosjeku porasti za 2.2% u srednjoročnom

periodu. Najveci rast predviđen je za 2020 uglavnom kao rezultat: placanja specializanta u

35 Ovde se radi o izmenama u ZUJFO gde je određen plafon za ppovecanje plata u javnom sektoru, povezan sa

povecanjem BDP-a kao indikator produktivnosti zemlje

Opis

Note

s

2016 2017 2,0182019

Buxhet

2020

Proj.

2021

Proj.

2022

Proj.

u milion Evro:

2. UKUPNO TROŠKOVI /5 1,677 1,759 1,956 2,378 2,466 2,535 2,603

Od kojih: troškovi od namenskih prihoda 9.0 9 10 9 9 9 9

Troškovi sa sopstvenih prenetih priroda

2.1 TEKUĆI TROŠKOVI 1,221 1,282 1,404 1,561 1,643 1,682 1,727

Plate i dnevnice 544 550 593 620 654 691 730

Roba i usluge 203 226 253 337 353 357 360

Subvencije i transferi 475 506 559 600 631 629 633

Tekuće rezerve 0 0 5 5 5 5

2.2 KAPITALNI TROŠKOVI 444 468 533 789 794 825 846

Od njih f inansiranje od: Redovnog budžeta /6 444 468 449.7 515 549 616 647

Klauzula investicija 0 123 185 209 199

Fondovi likuidacije (KAP) 83.6 151 60 0 0

2.3 KREDITIRANJE JP -7 -9 0 0 0 0

2.3 Kamata na javni dug /7 19 19 19 28 29 28 30

2.4 DDG-Određenih grantovi donatora 15 12 6.9 12 12 12 12

43

okviru Ministarstva Zdravlja, Zakona o nastavnicima, re-klasifikacije transfera javnim

preduzecima iz kapitalnih izdataka, garantnog fonda za zajmove, preraspodjele nekih troškova

iz kategorija kapitalnih izdataka u ovoj kategoriji i funkcionalnost specijalnog suda. Očekuje

se da ce rashodi u ovoj kategoriji iznositi 8.4% u odnosu na BDP u 2020 godini, nastavljajuci

trend pada u 2021 i 2022 godini sa učešcem od 8.0% i 7.6%, respektivno.

Kapitalni rashodi – čine značajan deo ukupnih rashoda i tokom srednjoročnog perioda očekuju

se da ce predstavljati oko 32.4% ukupnih rashoda ili prosek od oko 10.3% BDP-a za period

2020-2022. Tokom narednog srednjoročnog perioda važna je implementacija kapitalnih

projekata zasnovanih na prioritetnoj listi koja sadrži projekte sa uticajem na poboljšanje

transportne mreže, poboljšanje mreže električne energije kao i investicije u infrastrukturi

usluga za poboljšanje uslova u obrazovanju, socijalnom i zdravstvenom sistemu. Rast za

naredne tri godine se očekuje da bude po stopi od 2.4%. Ono što vredi napomenuti je da najveci

deo kapitalnih investicija i tokom buduceg srednjoročnog perioda ce biti finansirano iz izvora

redovnih prihoda, iako veliki broj projekata iz raznih sektora je planirano da bude finansirano

od spoljnog zaduživanja, kao i od finansijskih sredstava od procesa likvidacije društvenih

preduzeca.

Prednost u finansiranju ce imati tekuci projekti, kao i oni koji su u potpunosti usklađeni sa

prioritetima Vlade. Lista prioriteta koja je prikazana u poslednjoj proceni koja je učinjena u

Programu za Ekonomske Reforme, obuhvata jedan značajan broj njih, kao što je prikazano u

okviru 1 ‘Klauzula investicija’.

Okvir 1. Klauzula Investicija

Kao deo tadašnjeg programa sa Međunarodnim Monetarnim Fondom (MMF), Skupština je

usvojila izmene i dopune ZUJFO-a, uključujuci i fiskalno pravilo koje utvrđuje dozvolu

izuzimanja iz limita deficita kapitalnih projekata, koji se finansiraju koncesionalnim

kreditima donatora – takozvana „klauzula investicija“. Putem klauzule investicija, do sada,

je inkorporirano za pregovaranje i implementaciju 21 kapitalnih projekata, dok su ostali

projekti u fazi izrade koncepcije. Glavni projekti su ukratko opisani u nastavku:

1. Projekat za sanaciju Železničke pruge 10 – institucija za implementaciju ovog

projekta je Javno preduzece ’Infrakos’ Priština. Ukupna vrednost projekta je procenjena

na 195.4 miliona evra. Polovina finansiranja je obezbeđena preko investicionih grantova

Evropske unije (EU) dok druga polovina preko kredita Evropske Banke za Obnovu i

Razvoj (EBRD) i Evropske Banke za Investicije(EIB). Finansijski sporazumi sa EBRD-

om i EIB-om su potpisani i ratifikovani i očekuje se realizacija u tri faze. Ugovor o prvoj

deonici je potpisan i radovi počinju u prolece 2019 godine.

2. Projekat za sanaciju kanala Ibar–Lepenac – institucija za implementaciju ovog

projekta je Javno preduzece „Ibar Lepenac“ a ukupna procenjena vrednost projekta je 22

miliona evra. Finansijski sporazum je ratifikovan tokom 2017 godine, dok je

implementacija počela 2018 godine.

44

3. Projekat za sanaciju regionalnih puteva – institucija za implementaciju ovog projekta

je Ministarstvo za Infrastrukturu. Finansijski sporazum koji je potpisivan sa EBRD-om

ratifikovan je od strane Skupštine Kosova, i ima vrednost od 29 miliona evra.

Eksproprijacija je pri kraju, dok se radovi očekuju da počinju tokom 2019 godine.

4. Izgradnja magistralnog puta N9 Priština-Pec (SEETO Put 6 A) deonica Kijevo –

Zahac – institucija za implementaciju ovog projekta je Ministarstvo za Infrastrukturu a

vrednost projekata je 193 miliona evra. Dva finansijska sporazuma su potpisana sa

EBRD-om i EIB-om, i ratifikovani su od strane Skupštine. Radovi se očekuju da počinju

u drugoj polovini 2019 godine.

5. Konkurentnost i spremnost za izvoz – glavna institucija za implementaciju ovog

projekta je Ministarstvo Trgovine i Industrije (MTI), a mogu se uključiti kao predstavnici

kao iz Kancelarije Premijera tako i Ministarstva Finansija. Projekt se finansira od

Svetske Banke, a vrednost projekta je 14.3 miliona evra. Njegovo sprovođenje je počelo

2018 godine.

6. Dodatno finansiranje projekta za poljoprivredu i ruralni razvoj – sporazum o ovom

projektu je potpisan sa Agencijom za Međunarodni Razvoj – Svetskom Bankom, u 2017

godini, i sada je vec ratifikovan od strane Skupštine. Procenjena vrednost projekta je

20.8 miliona EUR a implementacija je počela tokom 2018 godine.

7. Izgradnja postrojenja za pročišcavanje otpadnih voda u Prištini – institucija za

implementaciju ovog projekta je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja.

Finansiranje projekta se vrši preko Okvirnog sporazuma o saradnji između Vlade

Kosova i Vlade Francuske, koji je ratifikovan 2017 godine. Na osnovu ovog sporazuma,

procenjena vrednost projekta je 66 miliona evra, a početak implementacija se očekuje

tokom 2019 godine.

8. Projekat za prečišcavanje otpadnih voda u opštini Podujevo – ovaj projekat ce

implementirati opština Podujevo, a finansirace ga Vlada Austrije preko Okvirnog

sporazuma o mekim kreditima. Ukupna vrednost projekta je 5.3 miliona EUR, sporazum

koji je potpisan sa UniCredit Bank Austria AG, i koji je ratifikovan. Implementacija se

očekuje u prvoj polovini 2019 godine.

9. Izgradnja Mreže za snabdevanje vodom u opštini Uroševac – Ovaj projekat ce

implementirati opština Uroševac, a finansirace ga Vlada Austrije preko Okvirnog

sporazuma o mekim kreditima. Ukupna vrednost projekta je 5.125 miliona EUR,

sporazum koji je potpisan sa Raiffeisen International, i koji je ratifikovan.

Implementacija se očekuje u prvoj polovini 2019 godine.

10. Izgradnja mreže za snabdevanje vodom u opštini Istok–Institucija za implementaciju

ovog projekta je opština Istok, a finansirace ga Vlada Austrije preko Okvirnog

sporazuma o mekim kreditima. Ukupna vrednost projekta je 5.094 miliona EUR,

sporazum koji je potpisan sa UniCredit Bank Austria AG, i koji je ratifikovan.

Implementacija se očekuje u prvoj polovini 2019 godine.

11. Projekat za prečišcavanje otpadnih voda u opštini Štimlje-Institucija za

implementaciju ovog projekta je opština Štimlje, a finansirace ga Vlada Austrije preko

Okvirnog sporazuma o mekim kreditima. Ukupna vrednost projekta je 2.385 miliona

45

EUR, sporazum koji je potpisan sa UniCredit Bank Austria AG, i koji je ratifikovan.

Implementacija se očekuje u prvoj polovini 2019 godine.

12. Izgradnja mreže za snabdevanje vodom u opštini Gračanica-Institucija za

implementaciju ovog projekta je opština Gračanica, a finansirace ga Vlada Austrije

preko Okvirnog sporazuma o mekim kreditima. Ukupna vrednost projekta je 5.115

miliona EUR, sporazum koji je potpisan sa UniCredit Bank Austria AG, i koji je

ratifikovan. Implementacija se očekuje u prvoj polovini 2019 godine.

13. Izgradnja Obilaznice oko Prištine–institucija za implementaciju ovog projekta je

opština Priština. Projekat je u procesu procene od strane banaka, EBRD-a i EIB-a.

Potpisivanje finansijskog sporazuma se očekuje u 2019 godini, a početak izvođenja

grubih radova očekuje se tokom poslednjeg tromesečja 2019 godine ili na početku 2020.

14. Izgradnja postrojenja za prečišcavanje otpadnih voda u Mitrovici i Gnjilanu –

institucije za sprovođenje ovog projekta su regionalne vodovodne kompanije Mitrovice

i Gnjilana. Finansijski sporazumi bice potpisivani u 2019 godini sa EBRD-om i EIB-om

za 50% finansiranja, dok 50% se očekuje da bude finansirano pomocu granta od strane

Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF). Nakon ratifikacije sporazuma,

implementacija ce početi tokom poslednjeg tromesečja 2019 godine ili na početku 2020.

15. Digitalna ekonomija Kosova (KODE)–cilj ovog projekta je razvoj širokopojasne

infrastrukture za interkonekciju u nepokrivenim područjima, jačanje ljudskog kapitala i

podrška poslovanjima za ulazak u digitalnoj ekonomiji buducnosti. Institucija za

implementaciju je Ministarstvo ekonomskog razvoja uz finansiranje kreditom iz Svetske

banke. Sporazum je ratifikovan 2018 godine, a ukupna vrednost projekta je 20.7 miliona

evra. Početak implementacije projekta se očekuje u 2019.

16. Projekat za katastar nepokretnosti i prostornu infrastrukturu (REGIP) – institucija

za sprovođenje ovog projekta je Kosovska agencija za katastar. Ukupna vrednost

projekta je procenjena na 14.6 miliona evra. Sporazum o finansiranju između Vlade

Kosova i Međunarodne asocijacije za razvoj je potpisan na kraju 2018 godine, međutim

početak sprovođenja projekta očekuje se tokom 2019 godine nakon ratifikacije

sporazuma.

17. Projekat transporta i bezbednosti saobracaja – Kontrolni sistem ce obaviti složene

zadatke sprovođenja saobracaja uz pomoc: Baznih stanica, Baznih stanica mobilne

telefonije, Opreme baznih stanica mobilne telefonije, Jedinica baznih stanica mobilne

telefonije i Mobilnih jedinica baznih stanica. Projekat bice finansiran preko Sporazuma

između Vlade Republike Kosovo i Vlade Mađarske o uspostavljanju okvirnog programa

za finansijsku saradnju. Projekat je u procesu izrade od strane Ministarstva za

infrastrukturu kao agencija za sprovođenje.

18. Zamena azbestnih ceva u opštini Đakovica – Zamena linija azbestnih - betonskih cevi

za snabdevanje vodom, koji su ugrađeni pre 55 godina, u gradu Đakovica. Ova

investicija ce ispunjavati potrebe za podrškom snabdevanja pijacom vodom iz slavine u

narednih 30 godina. Agencija za sprovođenje ovog projekta je opština Đakovica.

Projekat bice finansiran preko Sporazuma između Vlade Republike Kosovo i Vlade

Mađarske o uspostavljanju okvirnog programa za finansijsku saradnju.

46

19. Postrojenje za pročišcavanje otpadnih voda u opštini Uroševac – Projektovanje,

izgradnja i održavanje sistema odlaganja (Postrojenje za prečišcavanje otpadnih voda) u

opštini Uroševac. Ovaj projekat bice sproveden od strane opštine Uroševac. Projekat

bice finansiran preko Sporazuma između Vlade Republike Kosovo i Vlade Mađarske o

uspostavljanju okvirnog programa za finansijsku saradnju.

20. Kanalizacioni sistem u opštini Dečane - Zona 1: Sistem kanalizacije za selo Strelc.

Zona 2; Sistem kanalizacije za selo Dubovik i deo sela Istinic. Zona 3. Sistem

kanalizacije za sela Ljubuša, Istinic i Prapačane. Ovaj projekat ce sprovoditi opština

Dečane. Projekat bice finansiran preko Sporazuma između Vlade Republike Kosovo i

Vlade Mađarske o uspostavljanju okvirnog programa za finansijsku saradnju.

21. Rezervoar pijace vode u selu Vrbovac/Opština Glogovac – Izgradnja rezervoara

pijace vode / iz slavine u selu Vrbovac, koji ce obezbediti snabdevanje pijacom vodom

u opštini Glogovac. Ovaj projekat ce sprovoditi opština Glogovac. Projekat bice

finansiran preko Sporazuma između Vlade Republike Kosovo i Vlade Mađarske o

uspostavljanju okvirnog programa za finansijsku saradnju.

Informativni prostor 4. Glavna odstupanja između SOR-ova 2020- 2022 i 2019 - 2021

za godine 2020 i 2021

Tabele 3 i 4 u Dodatku 2 identifikuju i objašnjavaju razlike u prihodima i rashodima između

SOR 2019-2021 i SOR 2020-2022. Tabela jedan prikazuje odstupanja u predviđanjima za

2020 godinu dok tabela 2 prikazuje odstupanja za 2021.

Što se tiče budžetskih prihoda, najveca razlika se primecuje u 2020. Odstupanje u prihodima

za ovu godinu je oko 28 miliona evra i uglavnom dolazi od razlike u predviđanjima prihoda

od carinskih taksi, akciza i prihoda sa centralnog nivoa. U isto vreme, prihodi od PDV-a

pretrpeli su promene u strukturi na osnovu promena fiskalnih politika tokom 2018 godine

koje su omogucile premeštanje placanja PDV-a sa granice u unutrašnjosti države. Što se tiče

prihoda u 2021 godini, razlika je oko 1.6 miliona evra u vrednosti, ali sa značajnim

promenama u strukturi.

Očekuje se da budžetski rashodi tokom 2020 godine budu 55 miliona veci od onih koji su

predviđeni u SOR 2019-2021. Dodatni rashodi za 2020 su predviđeni u kategoriji roba i

usluga, plata i dnevnica, kao i subvencija i transfera. Dok najmanji rashodi su predviđeni u

kategoriji kapitalnih izdataka, koji su uslovljeni poštovanjem fiskalnog pravila. Izmene u

predviđanjima obuhvataju i promene u strukturi kao posledica reklasifikacije određenih

komponenata od kapitalnih na tekuce rashode. Kao za 2020, i za 2021 godinu su predviđeni

dodatni rashodi za plate i dnevnice, kao rezultat zakona o platama i kapitalnih rashoda nižih

od onih u SOR 2019-2021.

2.2.1.3.Budžetski deficit i fiskalna pravila

Za period 2020-2022 godine se procenjuje da ce ukupna fiskalna pozicija ostati održiva,

održavajuci ukupni budžetski bilans. Deficit se očekuje se da ce se finansirati od jednokratnih

47

prihoda (likvidacioni fondovi), unutrašnjeg duga i finansijske podrške međunarodnih

finansijskih institucija.

Kao deo strategije finansiranja 2020-2022, Vlada ima za cilj da održi nivo spoljnog duga

fokusirajuci se na finansiranje i pružanje posvecenosti/garancije na neke od ključnih

infrastrukturnih projekata, uglavnom u oblasti infrastrukture i zdravstva. U ovom smislu,

planira se da ukupna vrednost spoljnih pozajmica (uključujuci kredite za pod-zajam) tokom

perioda 2020-2022 godine ne pređe vrednost od oko 550 miliona evra, odnosno za unutrašnje

zaduživanje tokom perioda 2020- 2022 godine procenjuju da ce biti 450 miliona evra.

Slika 11. Budžetski bilans, bilans stanja prema fiskalnom pravilu, opšti dug kao % BDP-a

Potreba Vlade za finansiranjem je izvršena na osnovu redovnog planiranja za unutrašnji i

spoljni dug, održavajuci ga na razumnom nivou.

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

-7%

-6%

-5%

-4%

-3%

-2%

-1%

0%

2016 2017 2018 2019 Budžet 2020 Proj. 2021Proj. 2022 Proj.

OPŠTI BILANS Opšti bilans (prema fiskalnom pravilu) Budžetski deficit (definicija fiskalnog pravila kao % BDP-a)

48

Tabela 4. Opšti budžetski deficit

Bankarski bilans tokom 2020 se održava iznad 4.5% nominalne vrednosti BDP-a u proseku, u

skladu sa kriterijumima ZUJFO za korišcenje imovine KAP-a. Dok se u 2021 i 2022 godine u

odsustvu sredstava od likvidacije, očekuje da ce bankarski bilans iznositi 3.1%, odnosno 2.7%.

Predviđa se da ce deficit u fiskalnom pravilu biti ispod 2% BDP-a u srednjoročnom periodu.

2.2.1.4.Nivo državnog duga, razvoji i perspektive za sledece godine

Istorijski, nivo opšteg duga Vlade Kosova bio je relativno nizak. Ali, kao što se primecuje u iz

sledeceg grafikona, dug Kosova je postepenom porastu. Iz sledecih podataka se može primetiti

da ce doci do porasta i u tekucoj godini. To se uglavnom događa zbog zaduživanja sa

unutrašnjeg tržišta putem hartija od vrednosti i raspodele sredstava putem klauzule investicija.

Opis

Note

s

2016 2017 2,0182019

Buxhet

2020

Pro j.

2021

Pro j.

2022

Pro j.

3. OPŠTI BILANS -76 -75 -199 -429 -405 -376 -328

4. Troškovi izuzeti sa fiskalnog pravila: 26 27 112 284 257 217 208

Troškovi sa namenjenih priroda 9 9 9 2 2 2 3

Troškovi sa sopstvenih prenetih priroda 17 18 19 8 10 6 6

Troškovi f inansiranih sa klauzule o investiranju i KAP-a 0 0 84 274 245 209 199

5. Opšti bilans (prema fiskalnom pravilu) -49 -48 -87 -146 -148 -159 -119

A. FINANSIRANJE -76 -75 -199 -429 -405 -376 -328

B. Spoljno Finansiranje 36 101 -2 151 209 162 180

Primanja iz direktnog budžetskog finansiranja (MMF) 69 130 0 0 45 0 0

Prihodi od projekata - Redovni budžetski krediti 24 22 11 54 45 21 13

Prihodi od projekta - krediti po investicionoj klauzuli 0 0 0 123 185 209 199

Primanja za pod-pozajmice NP (bruto) 9 8 8 24 32 24 17

Izlaz za plaćanje glavnice spoljnog duga 66 59 22 50 98 92 49

C. Interno finansiranje 86 83 213 298 191 125 133

Primanja od izdavanja hartija od vrednosti /8 101 95 102 135 140 130 130

Primanja od otplate glavnice duga JP (KEK) 11 11 11 11 11

Primanja iz procesa likvidacije / privatizacije 86 151 60 0 0

Jednokratno prihvatanje od strane Fonda 12 0 0 0 0

Prihvatanje prenesenih opštinskih prihoda 0 23 10 6 6

Primanja namenjena PAK-u 9.0 9.4 11 2 2 2 2

Rashodi za pod-kredite POE-a 24 22 9 24 32 24 17

D. Promjena u bilans stanja (ne raspodeljen) (A + B + C) 47 79 11 21 -5 -88 -15

E. Stanje neraspodeljenog bankarskog bilansa 212.8 292 301.69 340 335 247 231

Memorandum:

Prihodi koji prikuplja PAK 386 414 456 516 544 563 594

Prihodi prikupljeni od Carine Kosova 1,048 1,117 1,131 1,234 1,297 1,375 1,449

Primanja i izlazi iz određenih grantova donatora /9 12 12 12 12 12

BDP /10 6,070 6,414 6,761 7,123 7,520 7,946 8,389

Budžetski deficit (definicija f iskalnog pravila kao % BDP-a) -0.8% -0.7% -1.3% -2.0% -2.0% -2.0% -1.4%

Korišćenje bankarskog salda kao % BDP-a 3.5% 4.6% 4.5% 4.8% 4.5% 3.1% 2.8%

Zaliha unutrašnjeg duga 479 574 677 812 952 1,082 1,212

Zaliha spoljnog duga(+garacij) 394 466 417 567 776 939 1,118

Derzavne guarantees 20 44 44 44 44 44 45

Ukupno duga kao % BDP-a 14.7% 16.9% 16.8% 20.0% 23.6% 26.0% 28.3%

49

Slika 12. Zaliha Ukupnog duga, i procenat BDP-a

Sveukupan Dug Sveukupan dug (% BDP-a)

Na osnovu Zakona o budžetu za 2019 godinu, predviđa se da ce opšti dug do kraja 2019 godine

iznositi 1,371.97 miliona evra ili 19,88%36 BDP-a. Portfolio opšteg duga do kraja 2018 godine

se sastoji od unutrašnjeg duga i međunarodnog duga, kao i tri državne garancije. Do sada,

Kosovo nema izdat opštinski dug ili opštinsku garanciju. A tokom 2016. godine je uz podršku

Ministarstva finansija (MF) potpisan samo jedan sporazum u vrednosti od 2.5 miliona evra,

koji je podzajmljen za četiri opštine. U procesu pregovaranja iz MF postoje i nekoliko

sporazuma o kreditnim fondovima, čija se sredstva planiraju iskoristiti od strane opština za

realizaciju raznih projekata. Takođe, portfolio državnog duga Kosova se sadrži tri državne

garancije u vrednosti od 44.00 miliona evra izdate u 2013 i 2016 godini.

Po prvi put u istoriji portfolija duga, iznos hartija od vrednosti (HV) izdatih na unutrašnjem

tržištu kao procenat ukupnog duga je, na kraju decembra 2015 godine, premašio zajmove od

stranih kreditora za 0.88%. Ovakav trend rasta u korist unutrašnjeg duga se nastavio i u

narednim godinama, gde je na kraju 2018 godine odnos ukupnog unutrašnjeg duga u odnos sa

ukupnim dugom je bio 61.92%. Ovaj deo portfolio duga Kosova se sastoji od instrumenata

duga sa rokom dospeca od 6 meseci do 10 godina. Ministarstvo finansija je od početka

izdavanja HV-a (2012 godine) usredsređeno na budžetsko finansiranje uglavnom sa

unutrašnjeg tržišta, doprinoseci razvoju tržišta. Putem hartija od vrednosti, Vlada Kosova je

pozajmila sredstva pod povoljnim uslovima i doprinela je razvoju tržišta hartija od vrednosti.

36 Dug kao% BDP-a uključuje garancije u iznosu od 44 miliona eura (tekuce i predviđeno za 2019 godinu).

582.87748.95

852.74996.42

1,092.77

1,371.9710.65%

13.07%

14.38%

16.22%17.12%

19.88%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

0.00

200.00

400.00

600.00

800.00

1,000.00

1,200.00

1,400.00

1,600.00

2014 2015 2016 2017 2018 2019

(% e

BP

V)

Mili

on

Euro

50

Do kraja 2019 godine se predviđa da ce unutrašnji dug dostici 814.82 miliona evra ili 11.44%

BDP-a.

Preostali deo državnog duga Kosova je međunarodni dug, koji se sastoji od programa37 sa

Međunarodnim Monetarnim Fondom (MMF), zajmovima od Svetske Banke (SB), Nemačke

Banke za Obnovu i Razvoj (KfW), Evropske Banke za Obnovu i Razvoj (EBRD), Evropske

Investicione Banke (EIB) i drugi kreditora sa manjim učešcem. Izuzimajuci program MMF-a,

svi drugi krediti se odnose na finansiranje specifičnih projekata u različitim sektorima. Do

kraja 2019 godine se predviđa da ce iznos međunarodnog duga dostici 557.15 miliona evra ili

7.82% bruto domaceg proizvoda (BDP). U nastavku je predstavljeno trenutno stanje38

međunarodnog portfolija duga, uključujuci posveceni i neisplaceni dug (što podrazumeva

sporazume koje je ratifikovala Skupština Kosova, ali još nisu počeli da se isplacuju).

Tabela 5. Međunarodni dug, uključujuci obaveze i nedefinisani dug

Kreditor

Aktuelni

ratifikovan

i dug (A)

Stvarno

isplaceni dug

(B)

Neizmireni

dug (C=A-B)

Izvanre

dan dug

(D=B-E)

Oplata

duga (E)

Neizmireni

dug kao

%BDP-a

Isplaceni

dug

(neplaceni)

% BDP-a

IBRD 381.21 381.21 0.00 146.98 234.23 0.00% 2.06%

MAR 169.91 50.10 119.64 49.99 0.10 1.68% 0.70%

MMF 287.38 287.38 0.00 157.20 128.44 0.00% 2.21%

KfW 71.00 68.26 2.74 48.91 19.36 0.04% 0.69%

UniCredit

Aust. 25.07 7.04 18.03 7.04 0.00 0.00% 0.10%

FOMR, IsBD,

SRF39 47.03 3.69 43.34 3.69 0.00 0.61%

0.06%

EBRD 139.90 0.00 139.90 0.00 0.00 1.96% 0.00%

EIB 122.00 0.00 122.00 0.00 0.00 1.71% 0.00%

NATIXIS

Franca 66.00 0.00 66.00 0.00 0.00 0.93%

0.00%

RBKO Austria 5.13 0.00 5.13 0.00 0.00 0.07% 0.00%

Međunarodni

dug 1,314.64 797.68 516.96 413.81 382.13 7.00% 5.81%

Napomene: Aktuelni ratifikovani dug znači ukupan iznos svih međunarodnih finansijskih sporazuma o zajmovima (bez povratnih kredita),

koje je ratifikovala Skupština Republike Kosovo.

Međunarodna kolona D stupca u tablici mijenja se i kao posljedica promjene deviznog tečaja na kredite u valuti koja nije u eurima.

Zbog povoljnih uslova za zaduživanje, u srednjoročnom periodu, Vlada namerava da se lagano

orijentiše na međunarodno zaduživanje. U tom smislu, saradnja i komunikacija sa

37 Stand by Arrangement 2015 38 Podaci od 28.02.2019 39 Islamski kreditor

51

međunarodnim finansijskim institucijama, posebno sa razvojnim, ce se povecati, kako bi se

predstavili prioritetni projekti za ekonomiju zemlje, i shodno tome, kako bi ove institucije

finansirale ove projekte putem kredita sa povoljnijim uslovima.

Tokom perioda 2020-2021, povecanje kosovske kvote za IBRD i IFC u Republici Kosovo je

predviđeno u skladu sa “2018 General Capital Increase” i “2018 Selective Capital Increase”.

Štaviše, Ministarstvo finansija namerava da dalje razvija unutrašnje tržište državnih hartija od

vrednosti Vlade Kosova, stimulišuci i podržavajuci proširenje baze ulagača. Planira se

proširenje baze ulagača putem izdavanja novih instrumenata duga, koji ce u nekim slučajevima

biti usmereni na nove grupe na tržištu sa velikim potencijalom ulaganja.

Finansiranje deficita budžeta Kosova ce uvek biti u potpunoj saglasnosti sa nivoom deficita

predstavljenim u Zakonu o budžetu, kao i sa potrebom finansiranja bankarskog bilansa. U

svakom slučaju, Ministarstvo finansija ce obezbediti da iznos koji je pozajmljen za potrebe

Vlade bude na najnižoj moguci trošak i uvek unutar prihvatljivih granica izloženosti tržišnim

rizicima. Da bi se garantovalo pravilno i strateško upravljanje dugom, Ministarstvo finansija

svake godine priprema Srednjoročni program državnog duga, koji je komplementaran i u

skladu sa Srednjoročnim okvirom troškova. Što se tiče javnog duga za period koji pokriva

SOR, uzeti su krediti za finansiranje specifičnih projekata (oni koji su potpisani, ali su

neisplaceni i oni za koje se očekuje da budu potpisani). Štaviše, scenarij ekonomskih i fiskalnih

predviđanja uzima u obzir i izdavanje hartija od vrijednosti radi finansiranja deficita.

Uzimajuci za osnovu i povracaj u srednjoročnom periodu, očekuje se postepeno povecanje

iznosa javnog duga, ali ce ukupan odnos duga prema BDP-u ostati na prihvatljivom nivou i

održiv. Međutim, u projekcijama ovog Okvira nije uzeta za osnovu mogucnost da Vlada izda

državnu garanciju za projekat Kosova e Re. Ukoliko u buducnosti Vlada izdaje takvu

garanciju, nivo javnog duga ce dostici veoma visoke nivoe, a potencijalno ce postici i najviši

nivo dozvoljen Zakonom br. 03/L-175 o javnom dugu (Zakon). U skladu sa ovim zakonom, za

potrebe izračunavanja pokazatelja duga prema BDP-u, državne garancije se smatraju opštim

državnim dugom. Shodno tome, potencijalno izdavanje državnih garancija za navedeni

projekat bi povecalo ukupni državni dug zemlje, a to bi smanjilo ili u potpunosti isplatilo

kredite za druge prioritetne i razvojne projekte, uzimajuci u obzir pokazatelje stabilnosti javnog

duga.

2.3. RIZICI I DUGOROČNI POTENCIJALI 2020-2022

Osnovni okvir predstavljen u SOR-u prenosi se, kao i svake godine, sa potencijalima i rizicima

koji mogu promijeniti pozitivnu ili negativnu makro fiskalnu sliku, u zavisnosti od

vjerovatnoce materijalizacije i intenziteta s kojim se ostvaruju, ti potencijali ili rizici. Radi

pažljivog planiranja iu interesu transparentnosti, deo Makro fiskalnog okvira ce takođe če se

52

uzeti u obzir i ovi fiskalni rizici, detalji predviđeni u nastavku. Buduci da je SOR sastavljen na

godišnjoj osnovi, nema vecih izmjena ove liste iz godine u godinu (kada je riječ o naslijeđenim

strukturnim preprekama ili ako su se stvari poboljšale ili pogoršale), i ako se utvrde nove se

dodaju na ovu listu.

Slično kao i prethodne godine, procjena razvojnih potencijala i fiskalnih rizika za srednjoročni

period kroz alternativne scenarije izrađena je u januaru 2019 godine kao dio Programa

Ekonomskih Reformi 2019-2021, koja se nastalvlja da bude osnova za bilo koji aspekt

prezentiranog rizika.

2.3.1 Razvojni potencijali

Razvojni potencijali: U srednjoročnom periodu, povecani su potencijali rasta kako bi se

povecala ulaganja privatnog sektora kao rezultat:

Poboljšanje okruženja poslovanja

Preduzeti niz fiskalnih reformi od strane Ministarstva Finansija, koje su pomogle u

uklanjanju prepreka razvoju privatnog sektora, olakšavanju trgovine i povecanju efikasnosti

Poreske Uprave. Takođe, očekuje se da ce implementacija fiskalnih mjera započetih tokom

2018 godine i nastaviti u 2019 imati pozitivan uticaj na povecanje konkurentnosti i jačanje

domace proizvodnje i investicija u srednjoročnom periodu.

Očekuje se da ce se realizacija potencijala strateških ulaganja kroz klauzulu za investicije

povecati u srednjoročnom periodu kao rezultat brže implementacije projekata u periodu 2020-

2022.

Izgradnja novih energetskih kapaciteta - sa planiranim investicijama u periodu od 5 godina,

izgradnja novih proizvodnih kapaciteta ce uticati na rast ukupnih investicija po osnovnom

scenariju, što ce rezultirati mnogo vecim rastom ekonomije. Takođe, očekuje se povecanje

investicija u poboljšanje prenosnog sistema.

Očekuje se da ce ekonomski efekti Sporazuma o Stabilizaciji i Pridruživanju (SSP)

generisati svoje pozitivne efekte u srednjoročnom periodu, jer ce barijere i troškovi slobodne

trgovine između Kosova i zemalja EU nastaviti da opadaju.

2.3.2. Fiskalni rizik

Sistematični rizici( makroekonomski)

Ova pod-sekcija predstavlja efekte koji odstupanja od makroekonomskih projekcija korišcenih

za SOR mogu imati na glavne agregate budžeta. Tabela 6 opisuje kako pozitivna i negativna

53

odstupanja od makroekonomskih projekcija korišcenih za SOR 2020-2022, utiču na prihode,

rashode i budžetski bilans.40

Ova analiza osetljivosti ukazuje da razvoj makroekonomskih varijabli uglavnom određuje

učinak budžetskih prihoda, a ne troškova, jer su na Kosovu nekoliko oblasti potrošnje direktno

povezane sa makro-ekonomskim kretanjima. Primer ovakvom uticaju je inflacija, koja

uključuje neke socijalne transfere u budžet.

Zakon br. 04/L-131 "Zakon o penzijskim šemama finansiranim od države", član 5 propisuje

da ako se bilo koja penzija koja se isplacuje po ovom zakonu uvecava bilo kojim drugim

zakonskim ili podzakonskim aktom, ili bilo kojom drugom ovlašcenom administrativnom

merom, indeksiranje sa inflacijom ili troškova življenja ce se primenjivati za dve kalendarske

godine, počevši od meseca kada je porast stupio na snagu. Pošto je 2019 godine došlo do

povecanja osnovnih penzija i doprinosioca penzija po vladinoj odluci, nema troškova nastalih

zbog inflacije koja se očekuje u 2020 i 2021. Međutim, postoje i druge oblasti budžetske

potrošnje koje ova odluka vlade nije bila pod uticajem ove odluke, pa se efekat inflacije na njih

primenjuje u 2020 -2022.

Tabela 6. Analiza osetljivosti budžeta na oscilacijama makroekonomskih varijabli za 2020

Varijabla Izmena

Prihodi Rashodi Budžetski

bilans

Uticaj na

miliona evra

%

projektirani

h dohotka

uticaj na miliona evra

Nominalni BDP 1 tačka procenta

odstupanja 14.54 0.71% 14.54

CPI 1 tačka procenta

odstupanja 3.96 0.19% 0.30 3.66

Doznake 1 procenat

odstupanja 7.06 0.35% 7.06

Indeks “svih primarnih

roba ”

10 procenat

odstupanja 5.56 0.27% 0.13 5.43

Indeks cena nikla 10 procenat

odstupanja 0.79 0.04% 0.79

40 Odstupanje od predviđene referentne tačke da bude ili pozitivno ili negativno. Svi proračuni su zasnovani na

2020 godini.

54

Kao što je prikazano u tabeli, među makro-ekonomskim varijablama, nominalni BDP i

doznake imaju najveci uticaj na budžetske prihode.

Povecanje/smanjenje nominalne stope rasta BDP-a ogleda se u glavnim kategorijama

budžetskih prihoda i zbog efekata drugog kruga takvo odstupanje se prenosi i na druge

komponente BDP-a (kao što je privatna potrošnja, investicije i uvoz robe) koje utiču na

budžetske prihode.41

Doznake predstavljaju važan izvor spoljnog finansiranja na Kosovu, što čini oko 12% BDP-a

tokom proteklih godina. Ovi tokovi su značajno ublažili trgovinski deficit i uglavnom su

korišcene za potrošnju, čime se ublažavaju negativni efekti siromaštva i visoke nezaposlenosti

na Kosovu. Smanjenje/povecanje ovih tokova prenosi se na niži/veci raspoloživi dohodak, a

zatim na nižu/vecu potrošnju koja se zatim odražava u BDP-u i manjim/vecim budžetskim

prihodima.

Negativno/pozitivno odstupanje u stopi inflacije za 1 procentu tačku ima negativan/pozitivan

uticaj na prihode i zato što indeksiranje inflacije za određene socijalne transfere ima

negativan/pozitivan uticaj i na potrošnje.

Pošto je Kosovo otvorena ekonomija, koju karakteriše visok procenat uvoza u BDP (oko 45%,

kretanja cena u međunarodnim primarnim robama igraju važnu ulogu u lokalnoj ekonomiji.

Odstupanje od 10% u indeksu42 „svih primarnih roba“ima određene efekte na budžetske

prihode zbog svog uticaja na uvoz i ima manji uticaj na potrošnje zbog pritiska inflacije koji

proističe iz viših cena roba.

Indeks cene nikla je takođe važan pokazatelj za ekonomiju Kosova zbog prisustva minerala u

strukturi izvoza robe; međutim, njegovi efekti na budžet su mali.

Specifičan rizik

1. Rizici energetskog sektora

Vlada namerava da sprovede projekat termoelektrane „New Kosova“ sa kapacitetom 500 MW.

Komercijalni ugovori za projekat termoelektrane „Kosova e Re“ uključuju obaveze za uspešno

dovršenje investicije od preko 1 milijardu evra. Prema ovim ugovorima, NKEC43, koji je javni

41 Brojevi prikazani u tabeli pokazuju oba efekta (efekte prvog i drugog kruga). 42 Odstupanje od 10% je približno standardno odstupanje godišnjih stopa rasta indeksa "sve primarne robe", koji

uključuje goriva (karburante) i druge robe. 43 Nova energetska kompanija na Kosovu, 100% u vlasništvu Vlade Kosova.

55

kupac električne energije na veliko, garantuje kupovinu (preuzimanje) čitave energije

proizvedene u termoelektrani Kosova e Re. NKEC ce garantovati kupovinu celokupne

električne energije proizvedene od termoelektrane Kosova e Re po unapred određenoj ceni za

narednih 20 godina, dakle, dužina ovog perioda je nepredvidiva sa potencijalnim rizikom.

Štaviše, može postojiti rizik za projekat termoelektrane Kosova e Re u vezi sa investicijama

potrebnim za (i) otvaranje novog rudnika za proizvodnju uglja za termoelektranu Kosova e Re

(koja se snabdeva od KEK-a44), (ii) obezbeđivanje adekvatnog snabdevanja vodom (Ibar-

Lepenac)45 i (iii) investicije u elektroenergetsku mrežu (KOSTT46).

2. Potencijalne garancije Vlade

Trenutne garancije Vlade iznose 44 miliona evra za dve kreditne linije u Fondu Osiguranja

Depozita na Kosovu i za Gradski saobracaj u Prištini (PP lokalne vlasti). Vlada smatra da je

malo verovatno da ce te garancije imati potrebu za potraživanje (veoma nizak kreditni rizik).

Garancija Vlade zahteva odobrenje ne samo od same vlade, vec i od parlamenta (za odobrenje

zahteva se vecina od 2/3). Trenutno, Ministarstvo za Finansije nije primilo nikakve druge

zahteve za državnu garanciju. Ako postoji neki takav zahtev, ostaje da se vidi kakva je

verovatnoca i koliki može da bude rizik koji proizilazi iz takvih mogucih garancija.

3. Nedovoljno izvršenje kapitalnih troškova

Povecanje javnih troškova za rješavanje strukturalnih prepreka predstavlja okosnicu vladine

strategije za podržavanje prijateljskog ekonomskog okruženja za ekonomski rast. Poslednjih

godina, uprkos poboljšanjima, nedovoljno izvršenje kapitalnih rashoda premašilo je 5% od

ukupnih budžetskih iznosa. Za oprezne ciljeve planiranja, okvir 2020-2022 predviđa istorijski

nivo pod-izvršenja za kapitalne projekte koji se finansiraju iz redovnog budžeta, dok su za

projekte finansirane od kredita, pretpostavke još konzervativnije.

Međutim, u realizaciji kapitalnih projekata na pretpostavkama baznog scenarija, posebno za

projekte zaduživanja, uzima se u obzir potencijalni rizik za smanjenje projekcija rasta. To je

zato što izvršenje kapitalnih projekata finansiranih iz koncesionog duga, nakon potpisivanja

finansijskih sporazuma, ostaje izazov za budžetske organizacije, uglavnom kao rezultat

rigoroznijeg odlučivanja o kreditima, odnosno bez osiguranja da postoje svi preduslovi ili da

su da izvrši odgovarajuce pripreme, detaljne studije i analize (uključujuci i analizu tržišta) kako

bi se osiguralo odmah početak implementacije projekta nakon ratifikacije kredita i da se

44 Energetska korporacija Kosova, 100% u vlasništvu Vlade Kosova. 45 100% u vlasništvu Vlade. 46 Operator sistema, prenosa i tržišta, DOO u 100% u vlasništvu Vlade.

56

sredstva za finansiranje koriste što efikasnije. Drugi faktori uključuju nedostatak pravilnog

usklađivanja procedura nabavke sa procedurama kreditora na početku procesa, neadekvatno

učešce zvaničnika resornog ministarstva u procesu pregovaranja kredita, a ne konsolidaciju, a

ne stabilnost jedinica za implementaciju projekta, nedostatak kapaciteta za projekte, itd.

Kao preporuka NAO (Državna revizorska kancelarija) i na osnovu plana implementacije

preporuka koje je odobrila Vlada, počela je da izveštava Vladu o nivou izvršenja projekata

zaduživanja, pored izveštavanja ministrvo finansija i pojedinačnim izveštajima. meseci koje

primaju budžetske organizacije i organi za sprovođenje projekata, kao što se traži u skladu sa

zakonodavstvom.

4. Pritisak za povecanje rashoda za transfere

Kao što je navedeno u SOR-u 2020-2022, fiskalni prostor unutar granice zakonskog deficita

od 2 posto ide do oko 0.0 posto BDP-a (0 miliona eura) u 2020 i 2021 i 0,6 posto BDP-a ( 50.3

miliona evra). Prema tim projekcijama, jasno je da je fiskalni prostor za smještaj novih

socijalnih transfera prilično ograničen. Povecani pritisak na korištenje javnog novca kao

redistribucija, posebno kada takva redistribucija ne cilja na siromaštvo, vec se temelji na

drugim kriterijima, predstavlja fiskalni rizik za fiskalnu strategiju usmjerenu na društveno-

ekonomski razvoj.

5. Fiskalni rizici od prikupljanja prihoda

Prema studiji EU-a iz 2017 godine, vrednost neformalne ekonomije na Kosovu procenjena je

na 1,845 miliona evra, što čini oko 31.7% BDP-a, ovo predstavlja niži pad u odnosu na

prethodnu procenu u 2015 godini, kada je neformalna ekonomija iznosila oko 32.7% BDP-a.

Trenutno, ne postoji procena veličine poreskog jaza koji proizlazi iz utaje poreza od strane

neformalne ekonomije.

Projekcije prihoda u budžetu za 2019 godinu kao i za naredne dve godine uključuju dodatni

iznos od 14 miliona evra godišnje koji se prikuplja kao rezultat napora Poreske Administracije

za smanjenje poreskog jaza. Međutim, to ne predstavlja nikakav rizik za budžetski bilans, jer

Zakon o budžetu 2019, uključuje odredbu (član 18) koji zahteva smanjenje rashoda u skladu

sa okolnostima ako se u slučaju ne sakupe ovih 14 miliona evra.

Važan fiskalni rizik povezan sa poreskim prihodima je da li se poreska potraživanja mogu se

sakupiti naplaceni porezi ili ne. Prema godišnjem finansijskom izveštaju za 2018 godinu,

naplaceni računi koji nisu sakupljeni dostigla bi do 632 miliona evra, od čega se 462 odnose

se na nivo centralne vlasti i 170 na nivo lokalne vlasti. Ovih 632 miliona evra naplacenih

računa koji su ne sakupljeni, predstavljaju značajno povecanje u odnosu na 2016 godinu (516

57

miliona evra) i 2017 godinu (539 miliona evra). Prosečni godišnji rast u periodu 2016-2018

godine dostiže do 10.8%.

6. Neplacene obaveze

Članom 39 Zakona o UJF propisano je da su neplacene obaveze placanja koja su istekla preko

30 dana. Trenutno nema informacija koje pokazuju koliki je iznos neplacenih obaveza.

Finansijski izveštaj obuhvata aneks neplacenih obaveza koje obuhvataju finansijske obaveze,

ne naplacene račune i neplacene obaveze, ali ne obavlja raspodelu iznosa za ove različite

kategorije. Ministarstvo Finansija planira da ove različite kategorije podeli u finansijski

izveštaj za 2019 godinu. Relevantni rezultati ce biti uključeni u SOR 2021-2023.

7. Fiskalni rizici od sudskih slučajeva

Važan pokazatelj fiskalnih rizika od sudskih slučajeva je obavljanje godišnjih uplata vlade za

sudske odluke. Tabela 7 prikazuje placanja prema sudskim odlukama u protekle tri godine,

kako na centralnom tako i na lokalnom nivou. Uopšte, placanja za sudske odluke ne čine više

od 1% ukupne potrošnje budžeta, iako pokazuju vidan pomak tokom godina. Vecina troškova

za sudske slučajeve u 2017 i 2018 godini, proizilaze iz nivoa lokalne vlasti. Placanja za sudske

odluke na centralnom nivou uglavnom se pripisuju Ministarstvu životne sredine i prostornog

planiranja, Ministarstvu kulture, omladine i sporta i Ministarstvu unutrašnjih poslova. U 2018

godini, placanja na osnovu sudskih odluka iznosila su 0.52% potrošnje aktuelnih budžetskih

organizacija na centralnom nivou i oko 2.71% na lokalnom nivou, što zajedno čine 1.05%

ukupnih budžetskih rashoda. Da bi se dobila potpunija slika o fiskalnim rizicima koji proizlaze

iz troškova sudskih slučajeva, bice potrebno znati koliko ce biti poznati troškovi koji mogu

proizaci iz slučajeva koji su u toku procesa u sudu.47

Tabela 7. Isplate na osnovu sudskih odluka (u milionima evra)

2016 2017 2018

2018/

Celokupan

rashod BO-a

Centralna vlast (mil. evra) 4.11 5.26 7.59 0.52%

Ministarstvo Životne Sredine i Prostornog

Planiranja 51.79% 46.47% 31.25% 6.28%

Ministarstvo kulture, omladine i sporta (MKOS) 2.65% 7.19% 13.61% 3.45%

Ministarstvo unutrašnjih poslova 4.17% 16.98% 3.15% 0.21%

47 Buduci SOR ce uključiti detaljnije informacije o glavnim placanjima za sudske odluke i pokušace da

kvantifikuje veličinu troškova koji mogu nastati u slučajevima koji su u toku u sudovima.

58

Lokalna vlast (mil. evra) 2.23 6.29 12.67 2.71%

Opština Uroševac 7.21% 17.25% 22.86% 9.82%

Opština Leposavić 0.00% 3.20% 17.61% 49.29%

Opština Mitrovica 6.65% 8.55% 8.31% 5.58%

Opština Prizren 4.60% 8.82% 7.74% 2.36%

Ukupno (mil. evra) 6.34 11.54 20.26 1.05%

Ukupno isplata/ukupno budžetskih troškova, % 0.38% 0.66% 0.97%

8. Fiskalni rizici koji proističu iz JP-a

Vlasništvo nad JP-ima, koje su uglavnom namenjene za obezbeđivanje javnih dobara i mogu

da deluju na osnovu prirodnih monopola, izlaže Vladu Kosova veliki rizicima kroz potrebu da

se garantuje održiva sigurnost javnih dobara. Vlada Republike Kosova u 2017 godini imala je

u vlasništvu 16 javnih preduzeca. Ako posmatramo sektore gde deluju ova preduzeca, moguci

indirektni rizik se pojavljuje od preduzeca u oblasti pošte i telekomunikacija, koje su prikazale

negativan finansijski rezultat tokom poslednjih nekoliko godina. U 2017 godini je primeceno

blago poboljšanje profita (od negativnog na pozitivni) za kompanije koje posluju u sektorima

transporta, urbanog otpada i vodosnabdevanja i smanjenje profita za kompanije koje posluju u

sektoru sistema za navodnjavanje.

Tabela 8. Učinak JP-a, dobit/gubitak u milionima evra

JP po sektorima 2013 2014 2015 2016 2017

Energija 26.89 15.61 11.93 6.60 16.81

Sistem za navodnjavanje 0.02 0.02 (0.01) 0.13 0.08

Pošta (4.33) (4.45) (3.04) (1.59) (1.94)

Telekom 36.15 16.56 (8.12) (31.31) (13.90)

Transport (1.04) (0.99) (0.16) (2.20) 0.02

Urbani otpad (0.75) (0.70) (0.66) (0.51) 0.19

Vodosnabdevanje 0.22 1.00 0.28 (0.13) 0.86

U srednjoročnom horizontu, rizik koji dolazi od JP-a se odnosi na nedostatak njihove

likvidnosti i potrebu za doprinos akcionara u obrtnom kapitalu (subvencionisanju) uprkos

dugoročnim finansiranjima kroz kredite. Kao što pokazuje Tabela 9, ukupne subvencije vlade

59

prema javnim preduzecima čine oko 0.2% BDP-a u 2017 godini48. Javna preduzeca koja

posluju u sektoru železnica predstavljaju najvecu zavisnost prema subvencijama, koje čine oko

23% njihovih ukupnih prihoda, posle kojih slede javna preduzeca u sektoru regionalnog

snabdevanja vodom uz zavisnost prema subvencijama sa oko 13.6% i na kraju od javnih

preduzeca u energetskom sektoru koje imaju zavisnost od oko 3.4%.49

Tabela 9. Subvencije Vlade prema JP-ima

Uopšteno, najbolja koncentracija na samo-održivost korporacija u vlasništvu Centralne Vlade

kroz odgovarajuce upravljanje, otklonilo bi opasnosti sa kojima se može suočiti budžet

Republike Kosovo u obezbeđivanju obrtnog kapitala korporacija.

48 Podaci od finansijskog izveštavanja javnih preduzeca još uvek nisu dostupni za 2018 godinu. 49 Subvencije u slučaju sektora električne energije se sastoje u placanju računa električne energije za socijalne

slučajeve.

Subvencije 2013 2014 2015 2016 2017

Energija (proizvodnja) 16.14 7.91 7.22 6.46 5.92

Železnice 2.73 2.19 3.16 1.58 1.58

Regionalno snabdevanje vodom 4.14 4.33 3.04 3.94 5.06

Ukupne subvencije, % BDP 0.43 0.26 0.23 0.20 0.20

Zavisnost prema subvencijama 2013 2014 2015 2016 2017

(subvencije/ prihodi) 7.06 4.81 4.66 3.82 3.44

Energija (proizvodnja ) 29.05 24.50 35.61 26.04 23.05

Železnice 13.11 13.18 9.06 10.95 13.58

60

TREČI DEO

3. Okvir za sektorske rashode 2020-2022 - centralna vlada Kao što se može videti, u prvom delu ovog dokumenta predstavljeni su prioriteti vlade u vezi

sa SOR-om 2020-2022, gde je konstatovano da prioriteti proizlaze iz Nacionalne strategije za

razvoj, Programa ekonomskih reformi 2019-2021, Nacionalnog programa za implementaciju

SSP, kao i drugih sektorskih strateških dokumenata. S obzirom da ce se, nakon dokumenta,

predstaviti glavni ciljevi po sektorima na centralnom nivou, gde su predstavljeni ukupno 1050

sektora u kojima svaki sektor mora predstaviti trend finansiranja 2018-2019 i procene budžeta

za naredni trogodišnji period 2020-2022. Unutar svakog sektora predstavljene su i budžetske

organizacije po sektorima. Sledece tabele prikazuju projekcije za period 2020-2022 za opšti

budžet Kosova, na centralnom i sektorskom nivou. U četvrtom delu dokumenta predstavljena

su opštinska sredstva.

Što se tiče projekcija rashoda budžeta za predstojeci srednjoročni period 2020-2022, postoje

tri ključna elementa koje budžetske organizacije treba uzeti u obzir. Prvo, budžetske

organizacije mogu planirati rashode u granicama koje su date tek nakon pokrivanja ugovornih

obaveza, a slobodni prostor unutar granica se može koristiti za druge prioritete. Drugo, očekuje

se da ce efektivni troškovi u kategoriji plata i dnevnica početi da se odražavaju od 2020. godine

nadalje, prema odgovarajucem zakonu za plate koji je usvojen u Skupštini. Za potrebe

projekcije potrošnje u kategoriji plata za 2020. analizirana su dva scenarija: 1) Procenjeni

trošak od 685 miliona evra koji uzima u obzir moguce troškove za popunu 30% nepopunjenih

pozicija i 2) procena troškova 653.5 miliona evra, što predstavlja samo troškove plata za tekuce

pozicije. Da bi bili u skladu sa pravilom o platnim spiskovima, trošak kategorija plata i

dnevnica u tabelama prikazanim u nastavku uzima u obzir drugi scenario, ali postavlja

mogucnost za eventualno dodatno adresiranje troškova. U međuvremenu, treci element se

odnosi na održivost šeme veterana gde odgovarajuce institucije hitno moraju ispuniti zakonsku

obavezu za kategorizaciju ratnih veterana.

Tabela 10. Istorijski trendovi rashoda i procene za period 2020-2022 za opšti budžet Kosova

Opšti Budžet

Kosova

2018 godina

Trošenje

2019 godina

Budžetirano

2020 godina

Procenjeno

2021 godina

Procenjeno

2022 godina

Procenjeno

Ukupno

1,955,215,730

2,350,231,811

2,436,530,898

2,506,884,490

2,573,456,547

Broj radnika

82,009

85,963

86,360

86,525

86,686

Plate i Dnevnice

599,618,415

619,997,499

653,822,473

691,001,191

729,962,472

50 Sektori su predstavljeni u skladu sa Vladinom Klasifikacijom vladinih funkcija (COFOG), koju je izradila

Organizacija za Ekonomsku Saradnju i Razvoj (OECD).

61

Robe i Usluge

231,774,909

307,127,316

322,855,900

326,927,695

329,725,556

Komunalije

23,662,650

29,482,512

29,798,512

29,779,552

29,791,552

Subvencije i

Transferi

555,902,963

600,024,346

631,491,350

629,491,370

633,191,350

Kapitalni troškovi

544,256,792

788,800,138

793,762,663

824,884,682

845,985,617

Rezerva -

4,800,000

4,800,000

4,800,000

4,800,000

Izvori

finansiranja

Vladini grantovi

1,763,651,584

1,919,245,509

2,050,630,163

2,175,741,003

2,256,766,219

Sopstveni prihodi

91,930,711

103,959,689

96,694,454

100,840,011

105,013,328

Prihodi od KAP

83,562,097

151,000,000

60,000,000 - -

Finansiranja sa

pozajmljivanja

16,071,338

176,026,613

229,206,281

230,303,476

211,677,000

Finansiranje sa

budžetskog deficita

(2%) - 04

16,071,338

53,319,434

44,723,043

21,503,476

12,497,000

Finansiranje sa

Klauzule

investiranja -06

-

122,707,179

184,483,238

208,800,000

199,180,000

Grantovi donatora*

1,479,086

2,698,231

2,037,126

2,003,437

1,920,000

Tabela 11. Istorijski trendovi rashoda i procene za period 2020-2022 za centralni nivo

Centralni nivo

2018 godina

Trošenje

2019 godina

Budžetirano

2020 godina

Procenjeno

2021 godina

Procenjeno

2022 godina

Procenjeno

Ukupno 1,463,932,957 1,795,508,603 1,856,788,180 1,919,705,237 1,965,620,702

Broj radnika 38,131 41,760 42,011 42,176 42,337

Plate i Dnevnice 333,848,496 347,868,979 345,675,473 366,001,191 390,962,472

Robe i Usluge 173,244,466 236,133,448 245,862,032 249,933,827 252,731,688

Komunalije 13,973,750 18,249,365 18,565,365 18,546,405 18,558,405

Subvencije i

Transferi 547,154,655 587,642,999 618,957,004 616,939,132 620,574,159

Kapitalni troškovi 395,711,590 600,813,812 622,928,306 663,484,682 677,993,978

Rezerva - 4,800,000 4,800,000 4,800,000 4,800,000

Izvori finansiranja

62

Vladini grantovi 1,358,246,088 1,479,389,666 1,565,534,022 1,675,697,999 1,740,086,319

Sopstveni prihodi 10,505,712 16,959,689 13,577,877 13,703,762 13,857,383

Prihodi od KAP 83,562,097 151,000,000 60,000,000 - -

Finansiranja sa

pozajmljivanja 11,619,060 148,159,248 217,676,281 230,303,476 211,677,000

Finansiranje sa

budžetskog deficita

(2%) - 04

11,619,060 48,520,423 44,723,043 21,503,476 12,497,000

Finansiranje sa

Klauzule investiranja

-06

- 99,638,825 172,953,238 208,800,000 199,180,000

Grantovi donatora*

1,479,086

2,698,231

2,037,126

2,003,437

1,920,000

Sledeci odeljci su predstavljeni zasebno.

3.1 Opšta javna uprava

Glavni ciljevi u ovom sektoru su dobro upravljanje, profesionalna javna uprava, društveno-

ekonomski razvoj i unapređenje integracionih procesa zemlje. Glavni ciljevi u narednom

trogodišnjem periodu 2020-2022 u ovom sektoru su:

Obezbeđivanje novih priznanja, jačanje međunarodnog subjektiviteta Republike Kosovo

i primena kriterijuma u procesu evropskih integracija i međunarodnih institucija;

Održavanje makrofiskalne održivosti, razvoj i unapređenje sistema prikupljanja i

administriranja prihoda od poreza i carina i smanjenje neformalne ekonomije;

Izrada i implementacija podzakonskih akata u vezi sa paketom reforme javne uprave;

Standardizacija i pojednostavljenje administrativnih procedura i produbljivanje borbe

protiv korupcije;

Unapređenje sistema elektronskih nabavki i povecanje kvaliteta upravljanja javnim

finansijama;

Uravnotežen razvoj i unapređenje međuopštinske i prekogranične saradnje;

Promovisati investicije, posebno one strateške, fokusirajuci se na ulaganja u dijasporu,

kao i na druge unutrašnje i spoljne investicije;

Bezbednost hrane i očuvanje javnog zdravlja.

Budžetske organizacije koje čine javni sektor su: Skupština Republike Kosova, Kancelarija

predsednika, Kancelarija premijera, Ministarstvo finansija, Ministarstvo javne uprave,

63

Ministarstvo za lokalnu upravu, Ministarstvo regionalnog razvoja, Ministarstvo za evropske

integracije, Ministarstvo za dijasporu i strateške investicije, Regulatorna komisija za javne

nabavke, Agencija za borbu protiv korupcije, Telo za razmatranje nabavki, Izborna komisija za

žalbe i pritužbe, Državna agencija za zaštitu ličnih podataka, Nacionalna kancelarija za reviziju,

Centralna izborna komisija, Nezavisni nadzorni odbor za civilnu službu na Kosovu i nepredviđeni

izdaci.

Tabela 12. Istorijski trendovi rashoda i procene za period 2020-2022

Sektor Opšte Javne

Uprave

2018 godina

Trošenje

2019 godina

Budžetirano

2020 godina

Procenjeno

2021 godina

Procenjeno

2022 godina

Procenjeno

Ukupno 124,929,215 209,774,295 223,716,096 229,061,773 197,630,661

Broj radnika 3,987 4,403 4,447 4,454 4,454

Plate i Dnevnice 44,089,688 47,388,213 44,520,256 47,138,047 50,352,862

Robe i Usluge 39,880,177 74,627,976 74,189,195 77,037,200 66,456,246

Komunalije 3,415,226 4,736,946 5,060,946 5,060,946 5,060,946

Subvencije i Transferi 12,990,007 23,440,000 25,027,000 18,609,128 19,544,155

Kapitalni troškovi 24,554,117 54,781,160 70,118,699 76,416,452 51,416,452

Rezerva - 4,800,000 4,800,000 4,800,000 4,800,000

Izvori finansiranja

Vladini grantovi 124,628,215 183,757,787 190,018,542 200,719,219 192,288,107

Sopstveni prihodi - 342,554 342,554 342,554 342,554

Prihodi od KAP 301,000 15,173,954 6,355,000 - -

Finansiranja sa

pozajmljivanja - 10,500,000 27,000,000 28,000,000 5,000,000

Finansiranje sa

budžetskog deficita (2%)

- 04

- 3,000,000 4,000,000 4,000,000 5,000,000

Finansiranje sa Klauzule

investiranja -06 - 7,500,000 23,000,000 24,000,000 -

Grantovi donatora* 178,129 2,065,752 1,920,000 1,920,000 1,920,000

3.2 Odbrana

U okviru ovog sektora, cilj je izraditi i implementirati opšte državne politike u oblasti zaštite u

skladu sa važecim zakonodavstvom. Kao što je poznato, usvojen je paket zakona za

Ministarstvo odbrane, Zakon o BSK i Zakon o službi u BSK, zakoni koji proširuju misiju KSB-

a kao profesionalne vojne snage sa nadležnostima i dužnostima za zaštitu suvereniteta i

teritorijalnog integriteta Republike.

Za srednjoročni period 2020-2022, glavni ciljevi Sektora odbrane su:

64

Izrada, finalizacija, usvajanje i sprovođenje strateških dokumenata i podzakonskih

akata neophodnih za funkcionisanje Ministarstva odbrane i BSK-a;

Sprovođenje sveobuhvatnog plana tranzicije i drugih planova podrške kako bi se

uspostavile jedinice i postigle operativne sposobnosti BSK-a u skladu sa pravcem

delovanja navedenim u Sveobuhvatnom planu tranzicije;

Produbljivanje i proširenje međunarodne saradnje u oblasti odbrane i bezbednosti sa

ciljem članstva u regionalnim inicijativama i integraciji u NATO;

Unapređenje i razvoj sistema upravljanja ljudskim resursima, materijalom,

infrastrukturom i finansijskim resursima, i dalje unapređivanje standarda

transparentnosti, odgovornosti, integriteta, kredibiliteta i institucionalnog imidža;

Izgradnja kapaciteta i operativna sposobnost BSK-a za realizaciju operacija odgovora

na krizu, civilnu odbranu i podršku civilnih vlasti u upravljanju krizama, kao i izgradnju

kapaciteta i profesionalne veštine za učešce u međunarodnim operacijama.

Gore navedeni ciljevi ce se sprovoditi kroz konkretne akcije, kako je predviđeno strateškim

dokumentima ovog sektora, kao i sa akcionim planovima koji ce se preduzeti nizom specifičnih

akcija koje ce se sprovoditi u naredne tri godine. Unapređenje bilateralne saradnje sa Oružanim

snagama Sjedinjenih Američkih Država, zemljama regiona, NATO-a i EU - i tokom ovog

perioda nastaviti sinhronizaciju svih aktivnosti sa Kancelarijom za saradnju u oblasti odbrane

SAD ( US ODC) i Nacionalnom gardom IOWA za sve oblasti, kao i ocenjivanje i utvrđivanje

novih zahteva za izgradnju novih kapaciteta za ovaj period, kako bi se koordinacija podrške iz

američkih vojnih struktura desila blagovremeno.

Još jedna aktivnost vezana za gore navedene ciljeve je nastavak međunarodne saradnje u

pogledu članstva u regionalnim inicijativama i integraciji u NATO. Naš najvažniji cilj je

članstvo u Programu Partnerstvo za mir (PFP) kako bi se uspostavili formalni odnosi sa NATO-

om u ispunjavanju standarda koji ce pomoci Kosovu na putu ka punopravnom članstvu u

NATO-u. Takođe, aktivno učešce i značajan doprinos BSK-a na vežbama, organizacijama

regionalnih inicijativa i izgradnji regionalne stabilnosti i saradnje bice prioritet ovog sektora.

Tabela 13. Istorijski trendovi rashoda i procene za period 2020-2022

Sektor Odbrane 2018 godina

Trošenje

2019 godina

Budžetirano

2020 godina

Procenjeno

2021 godina

Procenjeno

2022 godina

Procenjeno

Ukupno 47,061,129 58,688,060 67,331,422 72,468,492 78,817,749

Broj radnika 2,872 3,480 3,636 3,792 3,948

Plate i Dnevnice 21,669,738 23,459,849 24,931,473 26,397,443 28,197,749

Robe i Usluge 10,061,933 12,081,245 12,571,245 13,192,345 13,400,000

Komunalije 671,355 938,000 938,000 988,000 1,000,000

Subvencije i Transferi - - - - -

Kapitalni troškovi 14,658,103 22,208,966 28,890,704 31,890,704 36,220,000

65

Izvori finansiranja

Vladini grantovi 47,061,129 52,688,060 67,331,422 72,468,492 78,817,749

Sopstveni prihodi

Prihodi od KAP - 6,000,000 - - -

Finansiranja sa

pozajmljivanja - - - - -

Finansiranje sa budžetskog

deficita (2%) - 04 - - - - -

Finansiranje sa Klauzule

investiranja -06 - - - - -

Grantovi donatora* - - - - -

3.3 Red, zakon i javna bezbednost

Glavni ciljevi u ovom sektoru su: borba protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma;

zaštita javne sigurnosti i povecanje sigurnosti dokumenata i poboljšanje usluga građanima.

Dok, glavni ciljevi u ovom sektoru su:

Unapređenje pravne i institucionalne infrastrukture pravosudnog sistema i jačanje

kapaciteta tužilačkog sistema i pravosudnog sistema;

Borba protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma i efikasno upravljanje

migracijama i graničnom kontrolom;

Zaštita i potpuno poštovanje ljudskih prava i sloboda kroz primenu najviših

profesionalnih i etičkih standarda;

Funkcionalizacija funkcionalnog pregleda sektora vladavine prava i pokretanje

dnevnog reda "Pravda 2020".

Najefikasnija administracija sistema izvršenja kaznenih sankcija;

Održavanje javne sigurnosti i poboljšanje usluga građanima;

Pružanje besplatne pravne pomoci marginalizovanim grupama.

Za postizanje gore navedenih ciljeva, glavne odgovorne institucije ce biti budžetske organizacije

koje su deo sektora reda, zakona i javne bezbednosti, kao što su: Ministarstvo pravde,

Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sudski savet Kosova, Tužilački savet Kosova, Kosovska

obaveštajna agencija, Ustavni sud Kosova, Institucija ombudsmana i Agencija za besplatnu

pravnu pomoc.

Tabela 14. Istorijski trendovi rashoda i procene za period 2020-2022

Sektor Reda, Zakona i

Javne Bezbednosti

2018 godina

Trošenje

2019 godina

Budžetirano

2020 godina

Procenjeno

2021 godina

Procenjeno

2022 godina

Procenjeno

Ukupno 184,615,998 203,900,779 209,930,463 218,104,737 230,224,938

Broj radnika 14,811 16,391 16,408 16,410 16,410

66

Plate i Dnevnice 130,027,077 133,381,260 125,608,383 132,994,157 142,064,358

Robe i Usluge 36,333,393 38,386,016 43,375,111 43,375,111 43,525,111

Komunalije 2,800,278 3,812,599 3,788,599 3,788,599 3,788,599

Subvencije i Transferi 3,497,246 4,959,367 15,069,367 15,069,367 15,069,367

Kapitalni troškovi 11,958,004 23,361,537 22,089,003 22,877,503 25,777,503

Izvori finansiranja

Vladini grantovi 182,512,846 193,884,092 205,255,276 215,429,550 227,549,751

Sopstveni prihodi 2,103,152 2,675,187 2,675,187 2,675,187 2,675,187

Prihodi od KAP - 7,341,500 2,000,000 - -

Finansiranja sa

pozajmljivanja - - - - -

Finansiranje sa

budžetskog deficita (2%)

- 04

- - - - -

Finansiranje sa Klauzule

investiranja -06 - - - - -

Grantovi donatora* - - - - -

3.4 Ekonomska pitanja

Unutar ovog sektora namera je da se razvojni resursi koriste efikasno i delotvorno kako bi se

osigurao održiv socio-ekonomski razvoj. Glavni ciljevi u sektoru u naredne tri godine jesu:

Stvaranje povoljnih uslova za povecanje domace produktivnosti i izvozne

konkurentnosti, razvoj ekonomskih zona, zaštita industrijske svojine, infrastrukture

sistema kvaliteta i olakšavanje pristupa finansijama za mala i srednja preduzeca kroz

program saradnje sa EU "Konkurencijom za preduzeca, mala i srednja preduzeca

(COSME) (2014-2020)";

Izgradnja i održavanje putne infrastrukture i razvoj željezničke infrastrukture;

Obezbeđivanje održivog snabdevanja energijom kroz izgradnju novih kapaciteta za

proizvodnju električne energije na bazi lignita, kao i obnovljivih izvora energije,

implementaciju mera energetske efikasnosti u zgradama javnog sektora i

implementaciju projekata u oblasti energetske efikasnosti energija u sektoru usluga,

domacinstvima, industriji i transportu; razvoj konkurencije i nediskriminatorni uslovi

pristupa u prenosnim i distributivnim sistemima;

Povecanje nivoa bezbednosti u saobracaju;

Razvoj strateških politika za održivi razvoj rudarskog sektora i prevenciju i zabranu

sive ekonomije u rudarskom sektoru;

Razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT), posebno izvoza usluga

informacionih tehnologija kroz razvoj širokopojasne infrastrukture i ljudskog kapitala,

67

kako bi se osiguralo uključivanje i maksimiziranje prednosti digitalne ekonomije na

globalnom tržištu;

Povecanje održivog razvoja poljoprivrede kroz povecanu poljoprivrednu

produktivnost, uključujuci politike koje utiču na poljoprivredno poslovno okruženje i

način korištenja prirodnih resursa za podršku strukturalnoj transformaciji i inovacijama

u poljoprivredi; Povecanje konkurentnosti u poljoprivredi, posebno u poljoprivredno-

prehrambenom sektoru, promocija razvoja i mogucnosti zapošljavanja i poboljšanje

kvaliteta života u ruralnim područjima; Rast potencijala poljoprivrednih proizvođača;

Poboljšanje i održivi razvoj šuma i svih njihovih funkcija;

Podsticanje investicija i izvoza, nadzor nad tržištem i zaštita potrošača;

Razvoj konkurentnosti MSP i priprema MSP za izvoz;

Potpuna normalizacija kosovskog vazdušnog prostora;

Promocija inovacija po sektorima ekonomije.

Budžetske organizacije koje čine sektor za ekonomska pitanja su: Ministarstvo infrastrukture,

Ministarstvo ekonomskog razvoja, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja,

Ministarstvo trgovine i industrije, Ministarstvo za inovacije i preduzetništvo, Kosovska

agencija za privatizaciju, Regulatorni autoritet za elektronske komunikacije i Pošta,

Regulatorna kancelarija za energiju, Kosovski autoritet za konkurenciju, Regulatorni organ za

železnice, Uprava za civilnu avijaciju, Agencija za vazdušnu navigaciju i Nezavisna komisija

za rudnike i minerale.

Tabela 15. Istorijski trendovi rashoda i procene za period 2020-2022

Sektor Ekonomskih

Pitanja

2018 godina

Trošenje

2019 godina

Budžetirano

2020 godina

Procenjeno

2021 godina

Procenjeno

2022 godina

Procenjeno

Ukupno 346,558,876 445,899,109 432,898,932 444,918,470 488,622,437

Broj radnika 1,717 1,870 1,884 1,884 1,884

Plate i Dnevnice 17,427,754 19,246,044 18,700,931 19,800,545 21,150,942

Robe i Usluge 19,342,467 24,278,721 25,513,721 26,463,721 39,477,291

Komunalije 525,512 991,148 997,148 991,148 991,148

Subvencije i

Transferi 60,113,630 69,254,706 76,129,706 72,529,706 72,529,706

Kapitalni troškovi 249,149,512 332,128,490 311,557,426 325,133,350 354,473,350

Izvori finansiranja

Vladini grantovi 258,734,988 244,615,836 272,597,771 332,334,262 358,582,751

Sopstveni prihodi

/dedikuara 3,430,585 7,233,305 3,824,880 3,949,565 4,102,686

Prihodi od KAP 74,453,332 72,200,500 20,000,000 - -

Finansiranja sa

pozajmljivanja 9,939,970 121,849,468 136,476,281 108,634,643 125,937,000

68

Finansiranje sa

budžetskog deficita

(2%) - 04

9,939,970 39,210,643 34,923,043 16,234,643 7,097,000

Finansiranje sa

Klauzule investiranja

-06

- 82,638,825 101,553,238 92,400,000 118,840,000

Grantovi donatora* - - - - -

3.5 Zaštita životne sredine

Unutar ovog sektora, cilja se na uravnotežen i održiv razvoj osiguravajuci zaštitu okoliša i

razvoj pravilnog prostornog planiranja kroz pracenje stanja okoliša, informiranje i

izveštavanje. Glavni ciljevi sektora životne sredine su:

Poboljšanje stanja životne sredine i pracenje stanja;

Stvaranje efikasnog administrativnog sistema za prostorno planiranje, izgradnju,

stanovanje, energetsku efikasnost u zgradama i katastru;

Bolje upravljanje i upravljanje vodnim resursima i rehabilitaciju korita reka i

upravljanje otpadom;

Jačanje ekološke inspekcije, voda, prirode, prostornog planiranja, stanovanja i

izgradnje;

Unapređenje tarifnih politika, povecanje standarda usluga za vodu i smanjenje gubitaka

vode.

Budžetske organizacije koje čine Sektor za životnu sredinu su: Ministarstvo životne sredine i

prostornog planiranja i Regulatorni organ za vodoprivredu.

Tabela 16. Istorijski trendovi rashoda i procene za period 2020-2022

Sektor Zaštite

Životne Sredine

2018 godina

Trošenje

2019 godina

Budžetirano

2020 godina

Procenjeno

2021 godina

Procenjeno

2022 godina

Procenjeno

Ukupno 38,133,163 55,277,773 69,004,130 94,479,324 95,724,479

Broj radnika 349 376 376 376 376

Plate i Dnevnice 2,407,429 2,574,500 2,735,963 2,896,837 3,094,401

Robe i Usluge 1,186,150 1,552,576 1,652,576 1,652,576 1,760,166

Komunalije 72,664 89,723 89,723 89,723 89,723

Subvencije i Transferi - 200,000 200,000 200,000 200,000

Kapitalni troškovi 34,466,921 50,860,974 64,325,868 89,640,188 90,580,188

Izvori finansiranja

Vladini grantovi 35,076,681 38,249,889 35,204,130 19,679,324 29,984,479

69

Sopstveni prihodi - - - - -

Prihodi od KAP 3,056,483 7,227,884 5,000,000 - -

Finansiranja sa

pozajmljivanja - 9,800,000 28,800,000 74,800,000 65,740,000

Finansiranje sa

budžetskog deficita

(2%) - 04

- 300,000 400,000 400,000 400,000

Finansiranje sa

Klauzule investiranja -

06

- 9,500,000 28,400,000 74,400,000 65,340,000

Grantovi donatora* 504,728 632,479 - - -

3.6 Pitanja stanovanja i zajednica

U okviru ovog sektora, cilj je stvoriti uslove za održiv povratak raseljenih lica, zaštitu,

integraciju i razvoj zajednica koje žive na Kosovu, kao i rešavanje imovinskih pitanja vezanih

za originalne katastarske dokumente pre juna 1999. godine.

Što se tiče ovog sektora, glavni ciljevi za naredne tri godine su:

Povratak, reintegracija na Kosovu i izgradnja neophodne infrastrukture za normalno

funkcionisanje povratnika;

Stabilizacija zajednica i zatvaranje kolektivnih centara na Kosovu;

Prihvatanje, upoređivanje i rešavanje razlika između katastarskih dokumenata

dobijenih od strane srpskih vlasti i postojecih katastarskih dokumenata na Kosovu za

privatnu komercijalnu imovinu i verske zajednice;

Sprovođenje odluka i Komisije za imovinske zahteve Kosova i odluka Vrhovnog suda,

Žalbenog veca KAP i administracije šeme zakupa.

Ovi ciljevi ce se postici kroz preduzimanje konkretnih akcija: izgradnja kuca za povratnike,

izgradnja kolektivnih stambenih zgrada, izgradnja škola i domova zdravlja, izgradnja puteva i

sistema za navodnjavanje i kanalizaciju itd.

Budžetske organizacije koje čine sektor stanovanja i zajednice su: Ministarstvo za zajednice i

povratak i Agencija za poređenje i verifikaciju imovine Kosova.

Tabela 17. Istorijski trendovi rashoda i procene za period 2020-2022

Sektor za Pitanja

Stanovanja i Zajednica

2018 godina

Trošenje

2019 godina

Budžetirano

2020 godina

Procenjeno

2021 godina

Procenjeno

2022 godina

Procenjeno

Ukupno 10,835,385 10,533,859 10,099,284 11,328,028 11,386,134

Broj radnika 307 362 362 362 362

Plate i Dnevnice 2,000,376 2,124,094 2,189,519 2,318,263 2,476,369

Robe i Usluge 1,447,684 1,572,742 1,572,742 1,172,742 1,072,742

70

Komunalije 61,960 105,523 105,523 105,523 105,523

Subvencije i Transferi 299,925 300,000 300,000 300,000 300,000

Kapitalni troškovi 7,025,440 6,431,500 5,931,500 7,431,500 7,431,500

Izvori finansiranja

Vladini grantovi 10,835,385 9,533,859 10,099,284 11,328,028 11,386,134

Sopstveni prihodi - - - - -

Prihodi od KAP - 1,000,000 - - -

Finansiranja sa

pozajmljivanja - - - - -

Finansiranje sa budžetskog

deficita (2%) - 04 - - - - -

Finansiranje sa Klauzule

investiranja -06 - - - - -

Grantovi donatora* - - - - -

3.7 Zdravstvo

U okviru ovog sektora, cilj je očuvanje zdravlja stanovništva, promovisanje zdravog načina

života i pružanje kvalitetnih i sigurnih zdravstvenih usluga sa lakim, jednakim, finansijskim i

ekonomičnim pristupom. U sektoru zdravstva, implementacija značajnih reformi ce nastaviti

da ostvaruje glavne ciljeve ovog sektora, i to:

Zdravstvena zaštita i poboljšanje kvaliteta pruženih zdravstvenih usluga;

Osiguravanje održivog finansiranja zdravstva;

Reorganizacija zdravstvenog sektora.

Da bi se postigli ovi ciljevi, preduzet ce se aktivnosti kao što su pružanje i poboljšanje

dostupnih i jednakih zdravstvenih usluga; sprovođenje akcionog plana za zdravstvenu

edukaciju i promociju, zdravlje majki i dece; reproduktivno zdravlje; sprovođenje procene

uticaja životne sredine na zdravlje; potpuno funkcionisanje Fonda za zdravstveno osiguranje;

implementacija Osnovnog paketa zdravstvenih usluga i ugovora, razvoj zdravstvenog

informacionog sistema i integracija informacione tehnologije u (hardver i softver) svim

zdravstvenim ustanovama, itd.

Budžetske organizacije koje čine ovaj sektor su: Ministarstvo zdravstva, Klinička bolnica

Kliničke bolnice Kosova i Fond zdravstvenog osiguranja.

Tabela 18. Istorijski trendovi rashoda i procene za period 2020-2022

Sektor Zdravstva 2018 godina

Trošenje

2019 godina

Budžetirano

2020 godina

Procenjeno

2021 godina

Procenjeno

2022 godina

Procenjeno

Ukupno

143,089,011

169,732,654 195,075,636 190,358,747 197,566,820

Broj radnika

8,124

8,696 8,696 8,696 8,696

71

Plate i Dnevnice

66,247,088

66,356,913 72,123,825 76,364,706 81,572,779

Robe i Usluge

47,952,796

57,675,812 61,074,082 61,136,772 61,136,772

Komunalije

3,772,955

3,896,924 3,896,924 3,833,964 3,833,964

Subvencije i Transferi

11,016,744

8,313,805 9,313,805 9,313,805 9,313,805

Kapitalni troškovi

14,099,428

33,489,200 48,667,000 39,709,500 41,709,500

Izvori finansiranja

Vladini grantovi

141,638,133

152,551,055 162,930,636 172,358,747 182,566,820

Sopstveni prihodi - - - - -

Prihodi od KAP

498,811

14,452,662 9,645,000 - -

Finansiranja sa

pozajmljivanja

952,067

2,728,937 22,500,000 18,000,000 15,000,000

Finansiranje sa

budžetskog deficita

(2%) - 04

952,067

2,728,937 2,500,000 - -

Finansiranje sa

Klauzule investiranja -

06

- - 20,000,000 18,000,000 15,000,000

Grantovi donatora* 443,875 - - - -

3.8 Rekreacija, kultura i religija

U okviru ovog sektora, cilj je stvaranje i razvoj politika, okruženja i mehanizama pogodnih za

promociju i unapređenje sportskih, kulturnih i omladinskih aktivnosti, evidentiranje, procenu,

zaštitu kulturnog nasleđa, te reguliranje, upravljanje i nadgledanje spektra radio frekvencija

prenosa.

Glavni ciljevi sektora rekreacije, kulture i religije su:

Podrška uspostavljanju nezavisne kulture, kao i unapređenje kulturne diplomatije;

Očuvanje, zaštita i promocija kulturnog i verskog nasleđa i napori za pridruživanje

UNESCO-u;

Povecanje učešca mladih u procesima donošenja politika, donošenju odluka i promociji

zapošljavanja kroz obuku i podršku mladih preduzetnika;

Podrška, masiranje, razvoj kvalitetnog sporta i izgradnja sportske infrastrukture;

Regulisanje, upravljanje i nadzor nad emitovanjem i digitalizacijom frekvencijskog

spektra RTK-a i implementacija digitalnog zemaljskog televizijskog emitovanja.

Budžetske organizacije koje čine sektor rekreacije, kulture i religije su: Ministarstvo kulture,

omladine i sporta, Savet za kulturno nasleđe Kosova, Agencija za upravljanje memorijalnim

kompleksima, Nezavisna komisija za medije i Radio televizija Kosova.

72

Tabela 19. Istorijski trendovi rashoda i procene za period 2020-2022

Sektor Rekreacije, Kulture i

Religije

2018 godina

Trošenje

2019 godina

Budžetirano

2020 godina

Procenjeno

2021 godina

Procenjeno

2022 godina

Procenjeno

Ukupno 46,664,417 64,226,688 61,869,673 61,573,755 61,699,290

Broj radnika 806 866 866 866 866

Plate i Dnevnice 5,040,863 5,788,947 5,893,004 6,239,514 6,665,049

Robe i Usluge 2,080,665 1,959,233 2,514,233 2,504,233 2,504,233

Komunalije 376,437 490,458 498,458 498,458 498,458

Subvencije i Transferi 22,134,320 20,216,550 20,516,550 20,516,550 20,216,550

Kapitalni troškovi 17,032,131 35,771,500 32,447,428 31,815,000 31,815,000

Izvori finansiranja

Vladini grantovi 44,220,606 48,379,798 51,787,670 61,490,552 61,615,587

Sopstveni prihodi 70,503 55,390 82,003 83,203 83,703

Prihodi od KAP 2,373,308 15,791,500 10,000,000 - -

Finansiranja sa pozajmljivanja - - - - -

Finansiranje sa budžetskog

deficita (2%) - 04 - - - - -

Finansiranje sa Klauzule

investiranja -06 - - - - -

Grantovi donatora* 113,612 - 117,126 83,437 -

3.9 Obrazovanje

U ovom sektoru, cilj je da se stvori konkurentno društvo zasnovano na znanju, integrisano u

evropske tokove, sa jednakim mogucnostima za napredak svakog pojedinca da pripremi i

doprinese održivom društvenom, ekonomskom i političkom razvoju u zemlji.

Glavni ciljevi u sektoru obrazovanja za naredne tri godine su:

Povecanje inkluzije i sprečavanje napuštanja pred-univerzitetskog obrazovanja;

Kvalitetno i efikasno upravljanje obrazovnim sistemom, zasnovano na transparentnosti i

odgovornosti;

Razvijanje funkcionalnog sistema za osiguranje kvalitete, u skladu sa međunarodnim

standardima;

Povecanje kvaliteta nastave kroz održivi sistem za pripremu i profesionalni razvoj

nastavnika;

Unapređenje učenja kroz kvalitativnu nastavu, primenu nastavnih planova i programa

zasnovanih na kompetencijama i napredne metode;

Obrazovanje i stručno osposobljavanje u skladu sa zahtevima tržišta rada u zemlji i šire;

Povecanje kvaliteta i konkurentnosti visokog obrazovanja kroz promociju izvrsnosti u

nastavi, istraživanju, inovacijama i internacionalizaciji.

73

Budžetske organizacije koje čine obrazovni sektor su: Ministarstvo obrazovanja, nauke i

tehnologije; Univerzitet u Prištini; Kosovska akademija nauka i umetnosti i Akademija pravde.

Tabela 20. Istorijski trendovi rashoda i procene za period 2020-2022

Sektor Obrazovanja 2018 godina

Trošenje

2019 godina

Budžetirano

2020 godina

Procenjeno

2021 godina

Procenjeno

2022 godina

Procenjeno

Ukupno 80,566,722 110,813,559 111,822,429

114,137,569

117,263,401

Broj radnika 4,357 4,441 4,461

4,461

4,466

Plate i Dnevnice 39,852,615 42,229,741 43,287,987

45,833,320

48,959,152

Robe i Usluge 13,184,208 22,154,876 21,554,876

21,554,876

21,554,876

Komunalije 1,987,499 2,810,959 2,812,959

2,812,959

2,812,959

Subvencije i Transferi 3,455,858 7,722,498 7,485,929

7,485,929

7,485,929

Kapitalni troškovi 22,086,543 35,895,485 36,680,678

36,450,485

36,450,485

Izvori finansiranja

Vladini grantovi 72,059,064 89,767,463 95,269,176

106,615,483

110,610,148

Sopstveni prihodi 4,901,472 6,653,253 6,653,253

6,653,253

6,653,253

Prihodi od KAP 2,879,163 11,112,000 7,000,000 - -

Finansiranja sa

pozajmljivanja 727,023 3,280,843 2,900,000

868,833 -

Finansiranje sa

budžetskog deficita (2%)

- 04

727,023 3,280,843 2,900,000

868,833 -

Finansiranje sa Klauzule

investiranja -06 - - - - -

Grantovi donatora* 238,741 - - - -

3.10 Socijalna zaštita

Unutar sektora cilja se na razvoj, implementaciju i koordinaciju politika, zakona i drugih

instrumenata za osiguranje socijalne zaštite i inkluzije, stvaranje infrastrukture za

zapošljavanje i stručno osposobljavanje, veštine i sposobnost pružanja usluga najugroženijim

grupama društva. Hitno pitanje kojim se treba pozabaviti je nezaposlenost mladih koja se

suočava sa stopom nezaposlenosti koja je gotovo dvostruko veca od aktivnog stanovništva

uopšte. U vezi s tim, analize i istraživanja ukazuju na neslaganje veština na nivou rada sa

zahtevima tržišta rada.

Glavni ciljevi za naredne tri godine su:

74

Razvijanje radnih veština u skladu sa zahtevima tržišta i boljim funkcionisanjem tržišta

rada;

Jačanje socijalne zaštite kroz širenje i unapređenje kvaliteta, pružanje socijalnih i

porodičnih usluga, sa posebnim fokusom na ugrožene grupe i rodnu ravnopravnost;

Razvoj održivog penzijskog sistema i izgradnja institucionalnih kapaciteta za

ostvarivanje prava na beneficije i bolje usluge za penzionere;

Poboljšanje uslova rada i smanjenje neformalne zaposlenosti jačanjem mehanizama

nadzora i jačanjem socijalnog dijaloga.

Jedina budžetska organizacija koja čini ovaj sektor je Ministarstvo rada i socijalnog staranja.

Tabela 21. Istorijski trendovi rashoda i procene za period 2020-2022

Sektor Socijalne

Zaštite

2018 godina

Trošenje

2019 godina

Budžetirano

2020 godina

Procenjeno

2021 godina

Procenjeno

2022 godina

Procenjeno

Ukupno 441,479,041 466,661,828

475,040,115

483,274,342 486,684,794

Broj radnika 801 875

875

875 875

Plate i Dnevnice 5,085,867 5,319,419

5,684,132

6,018,359 6,428,811

Robe i Usluge 1,774,994 1,844,251

1,844,251

1,844,251 1,844,251

Komunalije 289,864 377,085

377,085

377,085 377,085

Subvencije i Transferi 433,646,925 453,236,073

464,914,647

472,914,647 475,914,647

Kapitalni troškovi 681,391 5,885,000

2,220,000

2,120,000 2,120,000

Izvori finansiranja

Vladini grantovi 441,479,041 465,961,828

475,040,115

483,274,342 486,684,794

Sopstveni prihodi - - - - -

Prihodi od KAP - 700,000 - - -

Finansiranja sa

pozajmljivanja - - - - -

Finansiranje sa

budžetskog deficita

(2%) - 04

- - - - -

Finansiranje sa

Klauzule investiranja -

06

- - - - -

Grantovi donatora* - - - - -

75

ČETVRTI DEO

4. Opštinski nivo 4.1.Uvod

Ovaj dokument određuje grantove Vlade za finansiranje Opština za 2020 godinu i orijentacije

za 2021-2022, zasnovane na strateškim prioritetima Vlade u oblasti međudržavnih fiskalnih

odnosa. Takođe, ovaj dokument određuje nivo opštinskih sopstvenih prihoda za fiskalnu 2020

godinu i srednjoročno predviđanje 2021-2022.

Principi, kriterijumi i formule koje se sprovode za dodelu vladinih grantova za finansiranje

opština do 2020 godine zasnivaju se na Zakonu o finansijama lokalne samouprave (ZFLS) i

Tabeli 1 makrofiskalnih projekcija koje je izradilo Ministarstvo finansija kao što je utvrđeno u

Zakonu o upravljanju javnim finansijama i odgovornost (ZUJFO).

Komisija za grantove na sastanku održanom 23.04.2019 godine odobrila je opštinska sredstva

za 2020 i projekcije za 2021-2022 godinu.

Proces opštinskog budžeta uzima u obzir sledece aspekte:

Budžetiranje na nivou programa i podprograma, u skladu sa postojecom strukturom

računovodstvenog plana,

Poboljšanje pristupa budžetiranju usmerenom na rezultate i učinak

Sprovođenje višegodišnjeg koncepta o planiranju kapitalnih projekata kao i

Određivanje strukture rashoda po kategorijama potrošnje

Višegodišnji kapitalni projekti trebaju biti prijavljeni u sistemu Projekata javnih investicija

(PJI) zasnovanom na učinku. Shodno tome, od opština se traži da izrade okvirnu strategiju

zasnovanu na ciljevima i objektivima usmerenim na rezultate.

4.2 Izvori opštinskog finansiranja za 2020 godinu i procena za 2021-2022

4.2.1 Opšti grant

Na osnovu dole navedene Tabele 1, koju je izradilo Odeljenje za ekonomsku, javnu politiku i

međunarodnu finansijsku saradnju Ministarstva finansija u skladu sa ZFLS-om, Opšti grant za

opštine za 2020 godinu je usvojen od Komisije grantova u iznosu od 196,3 miliona evra.

Ova podela se zasniva na formuli utvrđenoj članom 24 ZFLS. Prema ovom članu, 10% ukupnih

budžetskih prihoda centralne vlade se dodeljuje opštinama, izuzev budžetske podrške i

grantova, prihoda od poreza na imovinu, prihoda od kamata i taksa i drugih nameta lokalne

samouprave.

Kao što je prikazano u sledecoj tabeli, na osnovu procena Odeljenja ekonomskih, javnih

politika i međunarodne finansijske saradnje, očekuje se da ce ukupni prihodi vlade za 2020

godinu iznositi 2.060,5 miliona evra. Od tog iznosa, odbijaju se prihodi kao što je određeno u

76

članu 24. ZFLS-a i dolazimo do osnove za dodelu opštih grantova opštinama, grant koji za

2020 godinu iznosi 196,3 miliona evra.

Tabela 22. Određivanje vrednosti Opšteg granta za opštine 2020-2022 (mil. evra)

Opis Godina 2018 Godina 2019 Godina 2020 Godina 2021 Godina 2022

A. Opšti prihodi vlade 1,896.00 1,920.3 2,060.5 2,171.9 2,298.3

Odbijaju se:

Namenski prihodi -50 -9.2

Budžetska podrška i grantovi -5 -5 (11) (11) (11)

Porez na imovinu -30 -30 (33) (37) (41)

Prihodi od dividende -5

Određene grupe donatora -12

Takse i drugi nameti lokalne Vlade -52 -57 (50) (50) (50)

Jednokratni prihod od dugova -6 -8

Prihodi od kamate -4.2 (4) (4) (3)

B. Osnova za izračunavanje opšteg granta za opštine 1,736 1,806.9 1,962.8 2,070.9 2,193.9

C. Opšti grant za opštine (10%) 173.60 180.69 196.28 207.09 219.39

U cilju nivelizacije niskog kapaciteta sopstvenih prihoda manjih opština, na osnovu ZFLS-a,

svaka opština ce dobiti svake godine opšti fiksni iznos od 140.000 evra, odbijajuci 1 evro po

glavi stanovnika ili 0 evra za opštine čiji je broj stanovnika jednak ili veci od 140,000

stanovnika. Nakon toga, izvršena raspodela u opštinama se zasniva na formuli za dodelu opšteg

granta u opštinama u skladu sa ZFLS: (i) broj stanovnika se izračunava na osamdeset devet

procenata (89%); (ii) geografska veličina opštine za šest procenata (6%); (iii) broj manjinske

populacije u opštini sa tri procenta (3%); (iv) opštine u kojima vecinu stanovništva čine

manjine sa dva% (2%).

Tabela 23. Struktura opšteg granta za 2020-2022 prema ZFLS-u (mil. evra)

Faktori Godina 2018 Godina 2019 Godina 2020 Godina 2021 Godina 2022

Opšti grant 173,6 180,69 196,28 207,09 219,39

Kontigentnost za korekciju formule (2.7%) 4,7 4,9

Fiksni iznos 3,6 3,6 3,6 3,6 3,6

Stanovništvo (stanovnika) 1.780.021 1.780.021 1.780.021 1.780.021 1.780.021

Budžet: 89% agregatnog iznosa 147,1 153,3 171,5 181,1 192,0

Opštinska zona (km2) 10.901 10.901 10.901 10.901 10.901

Budžet: 6% agregatnog iznosa 9,92 10,33 11,56 12,21 12,95

Manjinske zajednice u opštinama 107.926 107.926 107.926 107.926 107.926

Budžet: 3% agregatnog iznosa 5,0 5,2 5,8 6,1 6,5

Stanovništo manjiske zajednice 62.031 62.031 62.031 62.031 62.031

Budžet: 2% agregatnog iznosa 3,3 3,4 3,9 4,1 4,3

Sledeca tabela 3 prikazuje raspodelu opšteg granta opštinama u skladu sa formulom

predviđenom ZFLS-om.

77

Fo

rmu

la o

dv

aja

nja

op

šteg g

ran

ta za

20

20

-20

22

go

din

u

Godin

a 2

020

Godin

a 2

021

Godin

a 2

022

1,9

62

.8

2,0

70

.9

2,1

93

.9

10

%1

96

,28

4,9

34

2

07

,08

8,2

67

2

19

,38

8,0

08

Fik

sni izn

os1

40

,00

0

3,6

36

,65

7

3,6

36

,65

7

3,6

36

,65

7

Uk

upn

o1

92

,64

8,2

77

2

03

,45

1,6

10

2

15

,75

1,3

51

89

%171,456,967

181,071,933

192,018,702

6%

11,558,897

12,207,097

12,945,081

3%

5,779,448

6,103,548

6,472,541

Op

štine

sa m

an

jinsk

om

po

pu

lacijo

m2

%3,852,966

4,069,032

4,315,027

Po

pu

lacija 8

9%

Ge

og

rafska

ve

ličina

6%

Man

jinsk

a

po

pu

lacija u

op

štinam

a

3%

Op

štine

sa

man

jinsk

o

m

po

pu

lacijom

2%

1D

ečan40,019

2.25%

297

2.72%551

0.51%

0.00%99,981

3,854,750

314,950

29,506

-

4

,29

9,1

88

4

,53

4,6

71

4

,80

2,7

71

2D

ragaš33,997

1.91%

430

3.94%13,559

12.56%

0.00%106,003

3,274,693

455,982

726,086

-

4

,56

2,7

64

4

,81

2,6

91

5

,09

7,2

35

3U

roševac108,610

6.10%

345

3.17%4,193

3.89%

0.00%31,390

10,461,641

365,849

224,536

-

1

1,0

83

,41

6

11

,70

3,1

92

1

2,4

08

,81

4

4K

osovo Polje

34,827

1.96%83

0.76%

4,511

4.18%0.00%

105,173

3,354,641

88,150

241,565

-

3,7

89

,52

9

3,9

96

,14

0

4,2

31

,37

0

5Đ

akovica94,556

5.31%

587

5.39%6,679

6.19%

0.00%45,444

9,107,918

622,588

357,661

-

1

0,1

33

,61

1

10

,69

9,3

35

1

1,3

43

,42

0

6G

iljane90,178

5.07%

392

3.60%2,264

2.10%

0.00%49,822

8,686,216

415,811

121,237

-

9

,27

3,0

87

9

,79

0,3

09

1

0,3

79

,17

4

7G

logoc58,531

3.29%

276

2.53%45

0.04%

0.00%81,469

5,637,882

292,806

2,410

-

6

,01

4,5

66

6

,34

7,2

83

6

,72

6,0

85

8H

an Eleza

9,403

0.53%83

0.76%

44

0.04%0.00%

130,597

905,725

88,150

2,356

-

1,1

26

,82

9

1,1

82

,69

5

1,2

46

,30

0

9Istog

39,289

2.21%454

4.17%

3,085

2.86%0.00%

100,711

3,784,434

481,556

165,202

-

4,5

31

,90

3

4,7

80

,39

6

5,0

63

,30

8

10Junik

6,084

0.34%74

0.68%

4

0.00%0.00%

133,916

586,029

78,607

214

-

79

8,7

66

8

36

,05

0

87

8,4

97

11K

ačanik33,409

1.88%

211

1.94%36

0.03%

0.00%106,591

3,218,055

223,881

1,928

-

3

,55

0,4

55

3

,74

3,5

80

3

,96

3,4

55

12K

amenica

36,085

2.03%424

3.89%

1,864

1.73%0.00%

103,915

3,475,816

449,744

99,817

-

4,1

29

,29

2

4,3

55

,02

7

4,6

12

,03

0

13K

lina38,496

2.16%

309

2.84%1,241

1.15%

0.00%101,504

3,708,050

327,799

66,456

-

4

,20

3,8

09

4

,43

3,8

58

4

,69

5,7

72

14L

eposavic13,773

0.77%

539

4.95%323

0.30%

13,773

22.20%126,227

1,326,657

571,689

17,297

855,490

2

,89

7,3

59

3

,05

2,7

59

3

,22

9,6

84

15L

ipjane57,605

3.24%

338

3.10%3,107

2.88%

0.00%82,395

5,548,687

358,550

166,380

-

6

,15

6,0

12

6

,49

6,6

08

6

,88

4,3

82

16M

ališevo54,613

3.07%

306

2.81%54

0.05%

0.00%85,387

5,260,488

324,618

2,892

-

5

,67

3,3

85

5

,98

6,7

48

6

,34

3,5

17

17M

amuša

5,507

0.31%32

0.29%

379

0.35%5,507

8.88%

134,493

530,451

34,070

20,295

342,059

1,0

61

,36

9

1,1

13

,34

6

1,1

72

,52

3

18M

itrovica 71,909

4.04%

331

3.04%2,199

2.04%

0.00%68,091

6,926,491

351,128

117,757

-

7

,46

3,4

66

7

,87

8,1

84

8

,35

0,3

46

19N

ovo Brdo

6,729

0.38%204

1.87%

3,202

2.97%0.00%

133,271

648,157

216,458

171,467

-

1,1

69

,35

4

1,2

27

,45

5

1,2

93

,60

4

20O

bilič21,549

1.21%

105

0.96%1,655

1.53%

0.00%118,451

2,075,664

111,479

88,625

-

2

,39

4,2

20

2

,52

1,8

40

2

,66

7,1

38

21P

eci96,450

5.42%

603

5.53%8,334

7.72%

0.00%43,550

9,290,354

639,554

446,287

-

1

0,4

19

,74

4

11

,00

1,6

21

1

1,6

64

,09

5

22P

odujeva88,499

4.97%

633

5.81%849

0.79%

0.00%51,501

8,524,489

671,366

45,464

-

9

,29

2,8

20

9

,81

1,0

55

1

0,4

01

,07

3

23P

riština198,897

11.17%

514

4.72%4,146

3.84%

0.00%19,158,356

545,179

222,019

-

1

9,9

25

,55

4

21

,04

2,9

40

2

2,3

15

,09

8

24P

rizren177,781

9.99%

603

5.53%31,682

29.36%

0.00%17,124,400

639,554

1,696,574

-

1

9,4

60

,52

8

20

,55

1,8

36

2

1,7

94

,30

5

25O

rahovac56,208

3.16%

278

2.55%944

0.87%

0.00%83,792

5,414,123

294,927

50,551

-

5

,84

3,3

93

6

,16

6,3

80

6

,53

4,1

06

26Š

trpca6,949

0.39%

248

2.28%3,182

2.95%

0.00%133,051

669,349

263,115

170,396

-

1

,23

5,9

11

1

,29

7,7

57

1

,36

8,1

70

27Š

time

27,324

1.54%134

1.23%

858

0.79%0.00%

112,676

2,631,930

142,230

45,946

-

2,9

32

,78

2

3,0

90

,92

8

3,2

70

,97

9

28S

kenderaj50,858

2.86%

374

3.43%109

0.10%

0.00%89,142

4,898,795

396,724

5,837

-

5

,39

0,4

99

5

,68

7,7

88

6

,02

6,2

56

29S

uharekë59,722

3.36%

361

3.31%575

0.53%

0.00%80,278

5,752,602

382,939

30,791

-

6

,24

6,6

11

6

,59

2,4

07

6

,98

6,1

00

30V

iti46,987

2.64%

270

2.48%258

0.24%

0.00%93,013

4,525,929

286,444

13,816

-

4

,91

9,2

02

5

,18

9,8

45

5

,49

7,9

75

31V

učitrna69,870

3.93%

345

3.17%960

0.89%

0.00%70,130

6,730,088

365,973

51,408

-

7

,21

7,5

99

7

,61

8,4

15

8

,07

4,7

50

32Z

ubin Potok

6,616

0.37%333

3.06%

995

0.92%6,616

10.67%

133,384

637,273

353,248

53,282

410,943

1,5

88

,13

1

1,6

69

,71

0

1,7

62

,58

9

33Z

več7,481

0.42%

123

1.13%386

0.36%

7,481

12.06%132,519

720,592

130,566

20,670

464,671

1

,46

9,0

19

1

,54

3,9

68

1

,62

9,2

97

34G

račanica10,675

0.60%

131

1.20%3,423

3.17%

10,675

17.21%129,325

1,028,248

139,049

183,302

663,062

2

,14

2,9

86

2

,25

5,9

09

2

,38

4,4

72

35K

lokot2,556

0.14%

23

0.21%1,193

1.11%

0.00%137,444

246,202

24,527

63,885

-

4

72

,05

8

49

0,8

22

5

12

,18

6

36S

everna Mitrovica

12,326

0.69%5

0.05%

867

0.80%12,326

19.87%

127,674

1,187,277

5,440

46,428

765,612

2,1

32

,43

1

2,2

44

,85

3

2,3

72

,84

8

37P

arteš1,787

0.10%

29

0.27%2

0.00%

1,787

2.88%138,213

172,129

30,889

107

110,997

4

52

,33

5

46

9,9

51

4

90

,00

6

38R

anilug3,866

0.22%

69

0.63%168

0.16%

3,866

6.23%136,134

372,385

73,305

8,996

240,131

8

30

,95

1

86

9,9

15

9

14

,27

6

1,7

80

,02

1

10

0%

10

,90

1

10

0%

10

7,9

26

1

00

%6

2,0

31

1

00

%3

,63

6,6

57

1

71

,45

6,9

67

1

1,5

58

,89

7

5,7

79

,44

8

3,8

52

,96

6

19

6,2

84

,93

4

20

7,0

88

,26

7

21

9,3

88

,00

8

Uk

up

no

Op

šti

gran

t za go

din

u

20

22

Izno

s za

Op

štine

sa

man

jinsk

o

m

po

pu

lacijo

m (2

%)

Op

šti gran

t za

go

din

u 2

02

0

Kriteriju

mi za o

dvajan

je op

šteg g

ranta (p

rema Z

FL

S)

Man

jinsk

a populacija

Izno

s za

po

pu

laciju

(89

%)

Uk

up

no

Op

šti

gran

t za go

din

u

20

21

Man

jinsk

a po

pu

lacija

Op

štine

sa

man

jinsk

om

po

pu

lacijom

Krite

riji

Bu

džetsk

i prih

od

i (mil. €

)

Opšti G

rant (1

0%

)

Popu

lacija

Geog

rafska veličin

a

Fik

sni izn

os

(14

0,0

00

-1€

)

UK

UP

NO

Municip

alitie

sIzn

os za

ge

og

rafsku

ve

ličinu

(6%

)

Izno

s za

man

jinsk

e

po

pu

lacije

u

op

štinam

a

(3%

)

Po

pu

lacijaG

eo

grafsk

a ve

ličina

Tabela 24. Raspodela opšteg granta po opštinama 2020-2022

78

Finansiranje socijalnih usluga kao nadležnosti koje se prenose sa MRSZ na opštine je

uključeno u opšti grant opštine.

Zaposleni u upravi opštinskih direkcija za pred-univerzitetsko obrazovanje i primarno

zdravstvo finansiraju se iz opšteg granta u opštinama.

Takođe, iz opšteg granta ce biti dopunjeni i specifični grantovi za obrazovanje i zdravstvo po

potrebi.

4.2.2 Dodatni grant za finansiranje glavnog grada

Na osnovu Zakona br. 06 /L-012 o glavnom gradu Republike Kosovo, Priština, član 19 Glavni

grad Republike Kosovo Priština dobija dodatni grant od centralnog nivoa, u iznosu koji nije

manji od 6% od opšteg granta.

Za 2020. godinu, glavni grad Priština ce dobiti dodatni grant od 11,777,096 evra, dok ce za

2021. godinu dobiti 12,425,296 evra, a za 2022. godinu 13,163,280 evra.

Tabela 25. Raspodela dodatnog granta za finansiranje glavnog grada 2020-2022

Opis Godina 2018 Godina 2019 Godina 2020 Godina 2021 Godina 2022

Opšti grant za opštine 173,6 180,69 196,28 207,09 219,39

Dodatni grant za finansiranje glavnog grada (6%) 10,84 11,78 12,43 13,16

4.2.3 Poseban grant za preduniverzitetsko obrazovanje

Secifični grant za predunuverzitesko obrazovanje je usvojen za za 2020 godinu usvojen je na

205,5 miliona evra - osnovni grant, od kojih su 192,1 miliona evra plate i dnevnice, 10,8

miliona evra su roba i usluge i 2,5 miliona evra su kapitalni troškovi. Poseban grant za

obrazovanje prema ZFLS, zasniva se na otvorenom sistemu finansiranja, uzimajuci u obzir

kriterijume u formuli za preduniverzitetsko obrazovanje MONT-a za 2020 godinu.

Formula tertira nivo predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja, na osnovu sledecih

kriterijuma:

a) Broj upisanih studenata za 2018/2019;

b) Odnos učenik-nastavnik za osnovno i srednje obrazovanje za učenike iz vecine 1: 21.3

(na osnovu Administrativnog uputstva MONT-a, br. 22/13 );

c) Odnos učenik-nastavnik za osnovno i srednje obrazovanje za učenike iz manjina

1: 14.2;

d) Odnos učenik-nastavnik za predškolsko obrazovanje 1:12;

e) Odnos učenik-nastavnik za srednje stručno obrazovanje za učenike iz vecine 1: 17.2, i

za učenike iz manjina 1: 11.5;

f) Odnos učenik-nastavnik za planinske zone 1: 14.2;

g) Izračunavanje za nastavničko osoblje engleskog jezika za I i II razred;

79

h) Izračunavanje za administrativno tehničko osoblje za 630 učenika, 1 zaposleni u

predosnovnom i osnovnom obrazovanju

i) Izračunavanje za administrativno tehničko osoblje za 470 učenika, 1 zaposleni u

srednjem obrazovanju

j) Izračunavanje za nastavno osoblje u porodiljskom je predviđeno 3% (na osnovu

nastavnog osoblja);

k) Izračunavanje za pomocno osoblje za 170 nastavnika, 1 zaposleni (čistač) i 1 zaposleni

za školu (čuvar);

l) Stručna usluga;

m) Koordinator kvaliteta;

n) Izračunavanje plata je zasnovano na zakonu o platama;

o) Roba i usluge se izračunavaju prema kriterijima za učenike (23 evra po učeniku iz

vecine i 25 evra po učeniku iz manjina) i za školu (1.500 evra za predosnovne i osnovne

škole i 3.250 evra za srednju školu);

p) Kapital se izračunava prema kriterijumima od 7 evra po učeniku;

q) Izračunavanje tri plata nakon penzionisanja sa troškovima od 1,4 miliona evra;

r) Asistent za decu sa posebnim potrebama sa troškovima od 0,78 miliona evra;

Prema MONT-u, prijavljen je broj od 11.938 manje učenika u preduniverzitetskom

obrazovanju u odnosu na prethodnu godinu. Na osnovu stalnog smanjenja broja učenika iz

godine u godinu i na osnovu parametara nastavnik/učenik u skladu sa trenutnim stanjem,

MONT preporučuje opštinama da prilikom penzionisanja nastavnog osoblja ne objavljuju

konkurs za prijem novog osoblja, vec da sistematizira nastavnike koji nemaju normu ili nemaju

punu normu.

80

Nastav

no o

soblje

Ad

ministrativn

o, tehničko

i

po

mo

cno

oso

blje

Uk

up

no

na

stavn

ika

,

ad

min

istrativn

og

,

tehn

ičko

g i

po

mo

cno

g

oso

blja

Plata za: nastavnika,

po

rod

iljsko

od

sustvo, p

laninskih

po

dručja, engleski

jezik, psiho

loga i

koo

rdinato

ra

kvaliteta

Plate za

adm

inistrativno,

tehničko i

po

mo

cno

oso

blje

Po

mo

cnik za

decu sa

po

sebnim

po

trebam

a

Tri p

late nakon

penzio

nisanja

Ukup

ne plate i

dnevnice

37

0,1

49

2

1,9

01

5

,10

4

27

,00

5

16

2,2

55

,01

1

27

,67

3,8

94

7

87

,66

2

1,3

75

,10

6

19

2,0

91

,67

2

10

,87

5,1

92

2

,59

1,0

43

2

05

,55

7,9

07

2

06

,58

5,6

97

2

07

,61

8,6

25

1D

ečan5

,77

8

32

2

92

4

13

2

,35

6,9

48

5

19

,29

7

23

,63

0

29

,36

8

2,9

29

,24

2

17

0,9

08

4

0,4

46

3

,14

0,5

96

3

,15

6,2

99

3

,17

2,0

81

2D

ragaš4

,11

6

30

3

81

3

84

2

,26

3,4

67

4

25

,04

2

7,8

77

1

9,0

03

2

,71

5,3

89

1

58

,49

0

28

,81

2

2,9

02

,69

1

2,9

17

,20

4

2,9

31

,79

0

3U

rušev

ac2

4,4

24

1

,44

2

30

5

1,7

47

1

0,7

26

,48

7

1,6

35

,11

8

47

,26

0

98

,46

9

12

,50

7,3

34

6

79

,03

4

17

0,9

68

1

3,3

57

,33

6

13

,42

4,1

23

1

3,4

91

,24

3

4K

oso

vo P

olje

9,4

37

5

28

1

08

6

36

3

,87

2,8

63

5

66

,38

6

31

,50

6

22

,45

8

4,4

93

,21

3

25

1,0

01

6

6,0

59

4

,81

0,2

73

4

,83

4,3

24

4

,85

8,4

96

5Đ

akovica

18

,01

0

1,0

29

2

54

1

,28

3

7,6

23

,28

9

1,3

88

,14

1

47

,26

0

77

,73

8

9,1

36

,42

8

52

8,5

96

1

26

,07

0

9,7

91

,09

4

9,8

40

,05

0

9,8

89

,25

0

6G

iljane

18

,65

1

1,1

44

2

54

1

,39

7

8,5

21

,32

6

1,3

69

,85

0

39

,38

3

72

,55

6

10

,00

3,1

14

5

65

,96

3

13

0,5

57

1

0,6

99

,63

4

10

,75

3,1

33

1

0,8

06

,89

8

7G

logo

vac

12

,60

2

76

6

16

9

93

6

5,7

04

,42

1

92

7,6

72

2

3,6

30

3

6,2

78

6

,69

2,0

00

3

50

,50

2

88

,21

4

7,1

30

,71

6

7,1

66

,37

0

7,2

02

,20

2

8E

lez Han

1

,85

4

10

4

24

1

28

7

68

,01

6

12

9,9

46

1

5,7

53

5

,18

3

91

8,8

97

5

3,6

82

1

2,9

78

9

85

,55

7

99

0,4

85

9

95

,43

7

9Isto

g7

,58

3

44

5

11

2

55

7

3,2

93

,71

4

59

7,0

40

2

3,6

30

3

6,2

78

3

,95

0,6

61

2

31

,92

5

53

,08

1

4,2

35

,66

7

4,2

56

,84

6

4,2

78

,13

0

10

Junik

85

3

49

1

0

59

3

58

,95

8

55

,66

9

-

1,7

28

4

16

,35

5

24

,36

9

5,9

71

4

46

,69

5

44

8,9

29

4

51

,17

3

11

Kačan

ik6

,56

8

38

0

96

4

76

2

,81

1,8

60

5

13

,88

3

23

,63

0

22

,45

8

3,3

71

,83

1

19

7,6

12

4

5,9

76

3

,61

5,4

19

3

,63

3,4

96

3

,65

1,6

64

12

Kam

enica

4,7

99

3

01

1

01

4

02

2

,24

3,0

98

5

67

,87

9

31

,50

6

32

,82

3

2,8

75

,30

6

18

1,0

07

3

3,5

93

3

,08

9,9

06

3

,10

5,3

56

3

,12

0,8

83

13

Klin

a8

,26

8

48

6

11

7

60

3

3,6

01

,98

6

63

2,9

83

2

3,6

30

3

8,0

05

4

,29

6,6

04

2

40

,61

4

57

,87

6

4,5

95

,09

4

4,6

18

,07

0

4,6

41

,16

0

14

Lep

osav

ic2

,23

8

13

4

46

1

81

9

77

,61

6

24

9,4

26

-

6

,91

0

1,2

33

,95

2

96

,26

8

15

,66

6

1,3

45

,88

6

1,3

52

,61

5

1,3

59

,37

8

15

Lip

jane

13

,22

4

79

0

19

5

98

5

5,8

70

,01

8

1,0

38

,24

3

23

,63

0

63

,91

8

6,9

95

,80

9

40

5,8

51

9

2,5

68

7

,49

4,2

28

7

,53

1,6

99

7

,56

9,3

57

16

Mališev

o1

3,0

52

7

63

1

87

9

50

5

,66

3,3

35

1

,03

4,5

84

2

3,6

30

4

3,1

88

6

,76

4,7

37

3

73

,82

2

91

,36

4

7,2

29

,92

3

7,2

66

,07

2

7,3

02

,40

3

17

Mam

uša

94

6

73

1

3

86

5

39

,09

6

72

,13

4

7,8

77

3

,45

5

62

2,5

62

2

9,7

78

6

,62

2

65

8,9

62

6

62

,25

7

66

5,5

68

18

Mitro

vica

17

,70

7

1,0

38

2

21

1

,25

9

7,6

35

,28

8

1,1

86

,81

8

31

,50

6

82

,92

1

8,9

36

,53

4

48

5,3

55

1

23

,94

9

9,5

45

,83

8

9,5

93

,56

7

9,6

41

,53

5

19

Novo B

rdo

1,3

94

1

19

4

6

16

5

89

1,1

27

2

51

,08

6

7,8

77

6

,91

0

1,1

56

,99

9

79

,09

2

9,7

58

1

,24

5,8

49

1

,25

2,0

79

1

,25

8,3

39

20

Obilic

5,0

20

3

20

7

6

39

7

2,3

74

,98

7

41

5,9

41

2

3,6

30

1

5,5

48

2

,83

0,1

05

1

61

,95

2

35

,14

0

3,0

27

,19

7

3,0

42

,33

3

3,0

57

,54

5

21

Pec

19

,16

9

1,1

01

2

39

1

,34

0

8,1

42

,09

3

1,2

75

,76

2

47

,26

0

74

,28

3

9,5

39

,39

8

53

4,0

75

1

34

,18

3

10

,20

7,6

56

1

0,2

58

,69

4

10

,30

9,9

87

22

Podujev

o1

8,9

17

1

,10

1

25

4

1,3

56

8

,17

9,0

74

1

,36

3,7

12

3

1,5

06

6

3,9

18

9

,63

8,2

11

5

37

,73

7

13

2,4

19

1

0,3

08

,36

7

10

,35

9,9

09

1

0,4

11

,70

9

23

Prištin

a4

5,2

58

2

,53

1

51

0

3,0

41

1

8,6

52

,25

0

2,6

94

,72

1

94

,51

9

13

9,9

29

2

1,5

81

,41

9

1,1

92

,30

8

31

6,8

06

2

3,0

90

,53

3

23

,20

5,9

86

2

3,3

22

,01

6

24

Prizren

31

,54

0

1,9

15

3

93

2

,30

8

14

,20

4,7

28

2

,10

6,9

93

3

9,3

83

1

01

,92

4

16

,45

3,0

27

8

99

,99

2

22

0,7

80

1

7,5

73

,79

9

17

,66

1,6

68

1

7,7

49

,97

7

25

Orah

ovc

10

,31

2

60

8

16

0

76

7

4,4

88

,47

7

89

2,2

85

7

,87

7

46

,64

3

5,4

35

,28

2

31

3,5

12

7

2,1

84

5

,82

0,9

78

5

,85

0,0

83

5

,87

9,3

33

26

Štrp

ce2

,41

1

18

5

45

2

30

1

,37

6,0

44

2

55

,88

0

-

5,1

83

1

,63

7,1

06

8

6,2

75

1

6,8

77

1

,74

0,2

58

1

,74

8,9

59

1

,75

7,7

04

27

Štim

e5

,97

3

35

3

80

4

33

2

,62

2,2

38

4

21

,84

4

7,8

77

4

1,4

60

3

,09

3,4

19

1

76

,58

5

41

,81

1

3,3

11

,81

5

3,3

28

,37

4

3,3

45

,01

6

28

Sken

deraj

10

,40

2

64

5

15

4

79

8

4,8

10

,95

1

84

4,0

33

2

3,6

30

4

4,9

16

5

,72

3,5

30

3

17

,05

8

72

,81

4

6,1

13

,40

2

6,1

43

,96

9

6,1

74

,68

8

29

Suharek

a1

1,7

05

7

15

1

71

8

86

5

,32

5,3

87

9

31

,11

5

39

,38

3

44

,91

6

6,3

40

,80

1

34

6,8

45

8

1,9

35

6

,76

9,5

81

6

,80

3,4

29

6

,83

7,4

46

30

Viti

8,9

76

5

07

1

34

6

41

3

,75

1,9

41

7

15

,08

5

15

,75

3

36

,27

8

4,5

19

,05

7

27

4,0

98

6

2,8

32

4

,85

5,9

87

4

,88

0,2

66

4

,90

4,6

68

31

Vučitrn

14

,83

3

86

2

21

4

1,0

77

6

,38

2,5

63

1

,17

6,3

90

2

3,6

30

5

3,5

53

7

,63

6,1

36

4

31

,46

5

10

3,8

31

8

,17

1,4

32

8

,21

2,2

89

8

,25

3,3

51

32

Zubin

Poto

k1

,26

3

71

2

2

93

5

26

,77

6

13

2,0

62

-

1

,72

8

66

0,5

66

4

6,5

17

8

,84

1

71

5,9

24

7

19

,50

3

72

3,1

01

33

Zvečan

1,1

52

6

4

24

8

7

47

5,8

62

1

32

,29

2

-

-

60

8,1

54

4

1,8

86

8

,06

4

65

8,1

04

6

61

,39

5

66

4,7

02

34

Klo

kot

60

0

39

1

6

55

2

87

,95

0

97

,02

5

-

-

38

4,9

75

2

4,8

42

4

,20

0

41

4,0

17

4

16

,08

8

41

8,1

68

35

Sev

erna M

itrovica

4,8

74

2

93

7

2

36

5

2,1

81

,36

6

41

5,5

25

-

-

2

,59

6,8

90

1

54

,17

2

34

,11

8

2,7

85

,18

0

2,7

99

,10

6

2,8

13

,10

2

36

Parteš

1,0

01

5

8

22

8

0

43

2,9

66

1

43

,29

6

-

3,4

55

5

79

,71

7

48

,64

7

7,0

07

6

35

,37

1

63

8,5

48

6

41

,74

1

37

Ran

ilug

1,2

03

7

6

22

9

7

55

2,7

80

1

22

,04

4

-

-

67

4,8

24

4

5,1

63

8

,42

1

72

8,4

08

7

32

,05

0

73

5,7

10

38

Gračan

ica4

,03

6

24

1

64

3

05

1

,76

3,6

65

3

76

,69

2

-

1,7

28

2

,14

2,0

84

1

38

,19

4

28

,25

2

2,3

08

,53

0

2,3

20

,07

3

2,3

31

,67

3

UK

UP

NO

Kap

italni izdaci

Br

Ro

ba i uslge

Oso

blje

Uk

up

ni g

ran

t za

ob

razo

van

je za

20

21

go

din

u

Uk

up

ni G

ran

t za

ob

razo

van

je za

go

din

u 2

02

2

Op

ština

Uk

up

ni g

ran

t

za o

sno

vno

ob

razo

van

je za

20

20

. go

din

u

Plate i d

nevnice

Ukup

an bro

j

studenata

Tabela 26. Raspodela posebnog granta za preduniverzitetsko obrazovanje 2020-2022

81

4.2.4 Poseban grant za primarno zdravstvo

Specifični grant za primarno zdravstvo za 2020 godinu usvojen je u iznosu od 61,7 miliona

evra, od čega je 53,4 miliona evra osnovni grant i 8,3 miliona evra dodatnih troškova za plate

i dnevnice. Raspodela posebnog granta za zdravstvo zasniva se na otvorenom sistemu u skladu

sa ZFLS. Poseban grant za primarno zdravstvo za 2020 godine izrađen je na osnovu kriterijuma

po glavi stanovnika i u skladu sa preporukama Komisije za Grantove, koji su proizašli iz

godišnjeg izveštaja o proceni usklađenosti sistema opštinskog finansiranja.

82

Tabela 27. Poseban grant za primarno zdravstvo za 2020-2022 godinu

M F

Žensko

reproduktiv

no doba 15-

49 godina

Broj dece od

0-14 godina

Broj starijih

osoba -

starijih od 65

godina

Dečan 40,019 20,125 19,894 10,941 10,471 4,084 151 1,351,544 1,405,606.26 1,461,831

Dragaš 33,997 17,035 16,962 8,500 10,000 5,000 497 1,117,392 1,162,087.48 1,208,571

Uroševac 108,610 54,841 53,769 29,300 31,566 6,900 982 3,723,867 3,872,822.19 4,027,735

Kosovo polje 34,827 17,621 17,206 14,123 6,585 3,202 233 1,199,054 1,247,016.52 1,296,897

Đakovica 94,556 47,226 47,330 25,198 25,300 9,329 1,090 3,489,702 3,629,290.12 3,774,462

Gnjilane 90,178 45,354 44,824 24,539 23,464 6,554 180 3,036,082 3,157,524.87 3,283,826

Glogovac 58,531 29,733 28,799 15,996 17,507 3,336 177 1,954,270 2,032,440.83 2,113,738

Hani Eleza 9,403 4,836 4,567 1,824 2,778 560 84 311,844 324,317.97 337,291

Istog 39,289 19,679 19,610 10,607 10,804 2,976 486 1,362,557 1,417,059.52 1,473,742

Junik 6,084 2,995 3,089 2,020 1,681 450 50 245,286 255,096.99 265,301

Kačanik 33,409 16,970 16,439 9,054 9,683 1,940 200 1,123,930 1,168,887.21 1,215,643

Kamenica 36,085 18,559 17,526 23,263 5,389 4,140 242 1,150,672 1,196,698.44 1,244,566

Klina 38,496 18,960 19,537 10,726 10,915 2,830 260 1,340,163 1,393,769.42 1,449,520

Leposavič 13,773 6,969 6,804 3,443 2,754 965 516,494 537,153.77 558,640

Lipjan 57,605 29,325 28,280 15,355 17,461 7,032 706 2,104,564 2,188,746.13 2,276,296

Mališevo 54,613 25,901 28,713 37,276 20,758 3,500 640 1,784,404 1,855,780.18 1,930,011

Mamuša 5,507 2,672 2,836 2,543 2,670 737 40 185,360 192,774.08 200,485

Mitrovica 71,909 36,275 35,634 18,624 20,351 5,074 1,200 2,436,697 2,534,164.65 2,635,531

Novobrdo 6,729 3,466 3,264 1,726 1,643 732 41 247,951 257,869.09 268,184

Obilić 21,549 10,885 10,664 5,636 6,419 1,239 340 817,798 850,509.84 884,530

Peći 96,450 50,466 45,985 24,817 24,993 7,495 1,411 3,439,186 3,576,753.81 3,719,824

Podujevo 88,499 44,955 43,544 24,042 12,975 2,476 872 2,938,671 3,056,217.33 3,178,466

Priština 198,897 99,355 99,543 55,375 51,884 13,231 1,600 7,527,953 7,829,071.13 8,142,234

Prizren 177,781 89,173 88,608 49,156 49,661 11,524 1,578 5,951,383 6,189,438.63 6,437,016

Orahovc 56,208 28,512 27,696 15,393 16,081 3,352 377 1,889,703 1,965,291.38 2,043,903

Štrpe 6,949 3,554 3,395 1,744 1,577 500 47 233,353 242,686.76 252,394

Štime 27,324 13,850 13,474 5,874 7,877 1,800 253 893,463 929,201.62 966,370

Srbica 50,858 25,646 25,212 15,665 14,265 4,241 1,523 1,738,586 1,808,129.39 1,880,455

Suva reka 59,722 29,478 30,244 16,413 17,409 4,104 400 1,947,035 2,024,916.15 2,105,913

Viti 46,987 23,686 23,301 12,343 14,168 6,100 731 1,581,704 1,644,971.73 1,710,771

Vučitrn 69,870 36,004 33,866 18,146 19,634 4,508 750 2,345,275 2,439,086.14 2,536,650

Zubin Potok 6,616 3,408 3,208 1,456 1,588 476 38 205,279 213,489.90 222,029

Zvečan 7,481 3,661 3,821 1,623 1,770 531 18 273,206 284,134.48 295,500

Gračanica 10,675 5,428 5,248 2,463 2,661 993 81 451,874 469,949.32 488,747

Klokot 2,556 1,417 1,140 688 670 214 18 92,578 96,281.51 100,133

Severna Mitrovica 12,326 6272.5 6053.5 2,686 2,931 879 82 386,186 401,633.28 417,699

Parteš 1,787 922 865 477 340 202 0 62,520 65,021.11 67,622

Ranilug 3,866 1,969 1,897 1,012 393 259 0 230,926 240,162.96 249,769

Total 1,780,021 897,179 882,843 520,067 479,076 133,466 17,378 61,688,512 64,156,052 66,722,294

Demografija

Predlog

Granta u

zdravstvu za

2021 godinu

Predlog

Granta u

zdravstvu za

2022 godinu Opština Populacija

Pol Godište

Broj osoba sa

posebnim

potrebama

(prijavljene od

strane opština)

Predlog Granta

u zdravstvu za

2020 godinu

83

4.2.5 Finansiranje za sekundarno zdravstvo

Finansiranje za sekundarno zdravstvo za 2020 godinu usvojen je u iznosu od 2,603,077 €

prema predlogu MZ i projekcijama SOR-a za tri manjinske opštine, kao što sledi:

Opština Štrpce, u iznosu od 522,371 evra,

Opština Severna Mitrovica, u iznosu od 989,935 €, i

Opština Gračanica, u iznosu od 1,090,771 evra.

4.2.6 Finansiranje stambenih usluga

Finansiranje stambenih usluga za domove zajednice starijih lica i domove zajednice lica sa

ograničenim sposobnostima za 2020 godinu usvojen je u iznosu od 2.040.000 evra.

Za 2020 godinu, u okviru ovog predloga predviđeno je povecanje broja osoblja za 22 i dodatno

finansiranje za funkcionalizaciju stambenih usluga za starija lica u opštini Novo Brdo i

funkcionalizaciju stambenih usluga za lica sa ograničenom sposobnošcu u opštini Prizren.

Tabela 28. Finansiranje za stambene usluge u 2020 godini

OpštineDodatno

osoblje

Plate i

dnevniceRoba i usluge

Opštinski

troškoviKapitalni troškovi Ukupno

Skenderaj DZSL 0 85,000 67,000 8,000 20,000 180,000

Gračanica DZSL/DZLOS 0 166,000 120,000 14,000 20,000 320,000

Istok DZSL 0 85,000 67,000 8,000 20,000 180,000

Dečan DZLOS 0 83,000 60,000 7,000 20,000 170,000

Uroševac DZLOS 0 83,000 60,000 7,000 20,000 170,000

Kamenica DZLOS 0 83,000 60,000 7,000 20,000 170,000

Vučitrn DZLOS 0 83,000 60,000 7,000 20,000 170,000

Shtmlje ZDLOS 0 83,000 60,000 7,000 20,000 170,000

Lipljan DZLOS 0 83,000 60,000 7,000 20,000 170,000

Prizren DZLOS 11 83,000 60,000 7,000 20,000 170,000

Novo Brdo DZLOS 11 83,000 60,000 7,000 20,000 170,000

Ukupno 22 1,000,000 734,000 86,000 220,000 2,040,000

4.2.7 Finansiranje za Istorijski centar Prizrena, kulturni centar u selu Zjum i Saveta

Velike Hoče

Stupanjem na snagu Zakona br. 04 /L-066 o Istorijskom centru Prizrena, Zakona br. 04 /L-196

o Istorijskom kulturnom centru sela Zum i Zakona br. 04 /L-62 o selu Velika Hoča, sa

planiranjem budžeta za 2020 godinu, dodeljuju se finansijska sredstva u iznosu od 69,048 evra

za dve sledece opštine:

Opština Prizren, u iznosu od 44,144 evra, i

84

Opština Orahovac, u iznosu od 24,904 evra.

4.2.8 Finansiranje ugrožene zone životne sredine u Obilicu

Na osnovu Zakona br. 05 /L-044 o ugroženoj zoni životne sredine u Obilicu i njegovoj okolini,

Član 9 Obilic stiče korist od naplate mineralne rente od odgovarajuce institucije, 20% od

vrednosti ove rente se preusmerava iz centralnog budžeta za opštinski budžet opštine Obilic,

koji je posebno namenjen ulaganju za razvoj zajednice na lokaciji gde se nalazi poslovna

jedinica u oblasti zaštite životne sredine, infrastrukture, sporta, zdravstva i obrazovanja.

U 2020 godini, Opština Obilic na osnovu naplate mineralne rente dobija dodatna sredstva u

iznosu od 4,175,567 evra.

4.2.9 Finansiranje pozorišta

Finansiranje za 2020 godinu je usvojeno od strane Komisije za grantove u iznosu od 900,000

evra i osoblje podrške od 124 kako sledi.

Tabela 29. Finansiranje pozorišta za 2020 godinu

Opstine Osoblje Plate i dnevniceSubvencije i

transferiUkupno

Profesionalno pozorište Gnjilane 19 100,886 100,886

Profesionalno pozorište Đakovica 14 73,443 42,500 115,943

Profesionalno pozorište Prizren 21 111,558 29,750 141,308

Profesionalno pozorište Peć 16 85,639 43,500 129,139

Profesionalno pozorište Uroševac 18 94,788 18,700 113,488

Profesionalno pozorište Mitrovica 19 100,886 68,500 169,386

Profesionalno pozorište Priština-Dodona 5 -

Profesionalno pozorište Podujeva 12 79,800 50,050 129,850

Totali 124 647,000 253,000 900,000

4.2.10 Projekcije opštinskih sopstvenih prihoda za 2020 godinu i projekcije za 2021-

2022

Projekcije sopstvenih opštinskih prihoda za 2020 godinu na osnovu makro-fiskalnih procena

iznose više 83.1 miliona evra. Ovi prihodi se dodaju opštinskom finansiranju pored opštinskih

grantova.

Projekcije sopstvenih prihoda za svaku opštinu zasnivaju se na preporukama komisije za

grantove koja je uključena u izveštaj o Proceni usklađenosti finansiranja opština.

U ovim projekcijama uzeti su u obzir trendovi realizacije neporeskih prihoda u poslednje tri

godine, prihodi od poreza na nepokretnu imovinu prema fakturisanju poreza na imovinu,

isključujuci prihode od saobracajnih kazni i prihoda od sudova.

85

Tabela 30. Projekcije sopstvenih opštinskih prihoda za 2020-2022

1 Dečan 231,131 238,065 245,207 168,674 253,011 337,347 370,461 372,971 375,297 770,266 864,047 957,851

2 Dragaš 189,723 195,415 201,278 68,417 102,626 136,835 204,203 205,587 206,869 462,344 503,628 544,981

3 Uruševac 2,046,768 2,108,171 2,171,416 605,170 907,755 1,210,339 2,363,589 2,379,602 2,394,441 5,015,526 5,395,528 5,776,196

4 Kosov Polje 889,907 916,604 944,103 62,196 93,295 124,393 1,857,406 1,869,991 1,881,651 2,809,510 2,879,890 2,950,147

5 Đakovica 1,612,782 1,661,166 1,711,001 471,803 707,704 943,605 1,637,782 1,648,878 1,659,160 3,722,367 4,017,748 4,313,766

6 Giljane 1,609,193 1,657,469 1,707,193 426,368 639,551 852,735 2,363,836 2,379,851 2,394,691 4,399,396 4,676,871 4,954,619

7 Glogoc 482,710 497,192 512,107 72,237 108,355 144,473 835,843 841,506 846,754 1,390,790 1,447,053 1,503,334

8 Han Eleza 94,694 97,535 100,461 54,096 81,144 108,192 169,075 170,220 171,282 317,865 348,899 379,935

9 Istog 348,287 358,735 369,498 146,882 220,323 293,764 656,129 660,574 664,693 1,151,298 1,239,633 1,327,955

10 Junik 59,082 60,854 62,680 12,274 18,412 24,549 65,843 66,289 66,703 137,199 145,555 153,931

11 Kačanik 264,960 272,909 281,096 97,925 146,887 195,850 347,842 350,199 352,382 710,727 769,995 829,328

12 Kamenica 277,730 286,062 294,643 101,134 151,701 202,268 483,210 486,484 489,518 862,074 924,247 986,430

13 Klina 352,114 362,677 373,558 77,621 116,432 155,242 485,339 488,627 491,674 915,074 967,736 1,020,474

14 Leposavic - - - - - - 40,000 45,000 50,000 40,000 45,000 50,000

15 Lipjan 966,897 995,904 1,025,781 74,490 111,735 148,980 1,039,531 1,046,574 1,053,101 2,080,919 2,154,214 2,227,862

16 Malishevo 287,742 296,374 305,265 157,129 235,694 314,259 451,220 454,277 457,109 896,090 986,344 1,076,633

17 Mamuša 26,913 27,720 28,552 5,777 8,666 11,554 30,508 30,714 30,906 63,197 67,100 71,011

18 Mitrovica 824,329 849,059 874,531 153,059 229,589 306,118 1,522,587 1,532,902 1,542,461 2,499,975 2,611,550 2,723,110

19 Novo Brdo 81,743 84,195 86,721 29,807 44,710 59,614 130,930 131,817 132,639 242,479 260,722 278,973

20 Obilic 402,110 414,173 426,598 49,289 73,934 98,578 571,266 575,137 578,723 1,022,665 1,063,244 1,103,900

21 Peci 1,959,535 2,018,321 2,078,870 422,217 633,326 844,435 1,967,843 1,981,176 1,993,530 4,349,595 4,632,823 4,916,835

22 Podujevo 370,959 382,088 393,551 137,654 206,482 275,309 907,948 914,099 919,800 1,416,561 1,502,669 1,588,659

23 Priština 8,260,640 8,508,459 8,763,713 879,031 1,318,547 1,758,063 20,118,696 20,255,003 20,381,309 29,258,367 30,082,009 30,903,085

24 Prizren 2,374,871 2,446,117 2,519,500 474,039 711,058 948,077 4,711,386 4,743,306 4,772,884 7,560,295 7,900,481 8,240,462

25 Orahovac 390,333 402,043 414,105 150,840 226,260 301,680 615,668 619,839 623,704 1,156,841 1,248,142 1,339,489

26 Štrpce 273,566 281,773 290,226 63,615 95,422 127,229 152,024 153,054 154,008 489,205 530,249 571,464

27 Štime 143,994 148,314 152,764 135,579 203,368 271,158 350,077 352,449 354,647 629,651 704,132 778,568

28 Skenderaj 191,178 196,913 202,821 63,390 95,085 126,779 1,273,446 1,282,074 1,290,069 1,528,014 1,574,072 1,619,669

29 Suhareka 743,925 766,243 789,230 179,304 268,957 358,609 1,047,427 1,054,523 1,061,099 1,970,656 2,089,723 2,208,938

30 Viti 388,083 399,725 411,717 102,991 154,486 205,981 457,526 460,626 463,498 948,599 1,014,837 1,081,196

31 Vučitrna 688,234 708,881 730,147 119,034 178,551 238,068 1,228,392 1,236,714 1,244,426 2,035,660 2,124,146 2,212,641

32 Zubin Potok - - - - - - 30,000 35,000 40,000 30,000 35,000 40,000

33 Zvečan - - - - - - 35,000 40,000 45,000 35,000 40,000 45,000

34 Gračanica 566,361 583,352 600,853 77,583 116,375 155,166 1,143,222 1,150,967 1,158,144 1,787,166 1,850,694 1,914,163

35 Klokot 69,794 71,888 74,044 15,371 23,057 30,742 73,677 74,176 74,638 158,842 169,120 179,425

36

Severna

Mitrovica - - - - - 60,000 65,000 70,000 60,000 65,000 70,000

37 Parteš 13,417 13,820 14,234 7,002 10,503 14,004 43,382 43,676 43,948 63,801 67,999 72,187

38 Ranilug 29,730 30,622 31,541 12,224 18,335 24,447 86,610 87,197 87,741 128,564 136,154 143,728

27,513,434 28,338,837 29,189,002 5,674,222 8,511,333 11,348,444 49,928,922 50,286,080 50,618,500 83,116,577 87,136,249 91,155,945

Br. Opština

Poreski prihodi Poreski prihodi Projekcije

za godinu

2021

Projekcije za

godinu 2021

Projekcije za

godinu 2022 Porez na

imovinu

2020

Porez na

imovinu

2021

Godina

2022

UKUPNO

Porez na

imovinu

2022

Porez na

zemlište

2020

Porez na

zemljište

2021

Porez na

zemljište

2022

Godina

2020

Godina

2021

86

4.2.11 Rezime opštinskog finansiranja za 2020 godinu i procena za 2021-2022

Za dodelu vladinih grantova prema opštinama za 2020 godinu, sprovedeni su kriterijumi i

osnovne formule utvrđene Zakonom o finansijama lokalne samouprave i drugim relevantnim

zakonima kao i na osnovu makrofiskalnim projekcijama i podacima resornih ministarstava:

Opšti grant za 2020 je usvojen u iznosu od 196.3 miliona eura, u poredjenju sa 2019

ima povecanje od 15.6 miliona eura kao rezultat povecanja opstih prihoda.

Poseban grant za preduniverzitetsko obrazovanje za 2020 godinu iznosi 205,5 miliona

evra, u odnosu na 2019 godinu povecan je za 20,5 miliona evra, bez uključivanja novih

politika koje predlaže MONT, uprkos stalnom smanjenju broja učenika prijavljenih od

MONT-a.

Poseban grant za primarno zdravstvo za 2020 godinu je u iznosu od 61,7 miliona evra

i u odnosu na 2019. godinu povecan je za 8,3 miliona evra bez uključivanja novih

politika predloženih od MZ.

Finansiranje za sekundarno zdravstvo u 2020 godini je na istom nivou kao sa

prethodnom godinom.

Finansiranje stambenih usluga za 2020 godinu u odnosu na 2019 godinu povecano je

za 0,44 miliona evra.

Finansiranje istorijskog centra Prizrena, istorijskog kulturnog centra sela Zum i Saveta

Velike Hoče u Orahovcu za 2020 godinu iznosi 69.048 evra.

Dodatni grant za glavni grad za 2020 godinu je u iznosu od 11,77 miliona evra, u

odnosu na 2019. godinu povečan je za 0,9 miliona evra.

Finansiranje za Obilic za 2020 godinu je na istom nivou kao i 2019 godine

Finansiranje pozorišta je odobreno u iznosu od 0,9 miliona evra za 2020 godinu;

Projekcije sopstvenih opštinskih prihoda za 2020 godinu u odnosu na 2019 godinu

predstavljaju smanjenje od 4 miliona evra. Smanjenje projekcija SP-a je rezultat

planiranja prihoda sa sudova i saobracajnih kazni u centralnom, a ne na lokalnom

nivou, kao što je do sada planirano.

Investicije u okviru investicione klauzule za 2020 godinu iznose 11,5 miliona eura

87

Tabela 31. Rezime opštinskog finansiranja za 2020-2022 (mil. evra)

Opis Godina 2018 Godina 2019 Godina 2020 Godina 2021 Godina 2022

1. Vladini grantovi 392.4 419.1 463.5 477.8 493.7

1.1 Opšti grant 173.6 180.7 196.3 207.1 219.4

Opšti grant 168.9 175.8

Kontigentnost za korekciju formule 4.7 4.9

1.2 Poseban grant za zdravstvo 48.5 53.4 61.7 64.1 66.7

1.3 Poseban grant za obrazovanje 170.3 185.0 205.6 206.6 207.6

2. Finansiranje sukundarnog zdravstva 2.6 2.6 2.6 2.6 2.6

3. Stambene usluge 1.7 1.6 2.0 2.0 2.0

4. Finansiranje ICP, IKCSZ i SVH 0.1 0.1 0.1 0.1 0.1

5. Grant za Glavni Grad -Priština 10.8 11.8 12.4 13.2

6. Finansiranje Obilica 5.0 4.2 4.2 4.2

7. Sopstveni opštinski prihodi 82.0 87.0 83.1 87.1 91.2

8. Finansiranje pozorišta 0.9 0.9 0.9

9. Finansiranje iz pozajmice 3.7 4.8 - - -

Finansiranje iz investicione klauzule 23.1 11.5

Ukupno opštinsko finansiranje 482.41 554.05 579.74 587.18 607.84

Sledeca tabela prikazuje izvore finansiranja i strukturu rashoda za opštinski nivo

Tabela 32. Rezime opštinskog finansiranja za 2020 i procjene za 2021-2022

Opis Godina 2018 Godina 2019 Godina 2020 Godina 2021 Godina 2022

Struktura rashoda 482,012,850 554,723,208 579,742,718 587,179,253 607,835,845

Broj zaposlenih 43,871 44,203 44,349 44,349 44,349

Plate i dnevnice 256,500,000 272,128,520 308,147,000 325,000,000 339,000,000

Robe i usluge 58,530,443 70,993,868 76,993,868 76,993,868 76,993,868

Opstinski rashodi 9,688,901 11,233,147 11,233,147 11,233,147 11,233,147

Subvencije i transferi 8,748,307 12,381,347 12,534,346 12,552,238 12,617,191

Kapitalni investicije 148,545,200 187,986,326 170,834,357 161,400,000 167,991,639

Izvori finansiranja 482,012,850 554,723,208 579,742,718 587,179,253 607,835,845

Vladini Grantovi 396,710,572 439,855,843 485,096,141 500,043,004 516,679,900

Sopstveni prihodi 82,000,000 87,000,000 83,116,577 87,136,249 91,155,945

Finansiranje od zaduženja 3,302,278 4,799,011 - - -

Finansiranje iz investicione klauzule 23,068,354 11,530,000 - -

88

ANEKS 1

Tabela 1. Projekcije prihoda i rashoda: 2020-2022

Opis

Note

s

2016 2017 2,0182019

Buxhet

2020

Proj.

2021

Proj.

2022

Proj.

1. UKUPNO PRIHODI 1,601 1,684 1,757 1,949 2,060 2,159 2,276

od kojih: smanjenjem poreskog duga /1 27 27 27 27

od poboljšanja usaglašenosti poreza /2 14

1.1 PORESKI PRIHODI 1,421 1,496 1,564 1,730 1,824 1,924 2,032

Direktni porezi 232 238 268 288 310 327 347

Porez na prihode korporacija 81 75 87 91 100 105 110

Porez na lične dohotke 124 137 153 163 173 182 192

Porez na imovinu 25 22 24 30 33 37 41

Ostali direktni porezi /3 2 3 4 4 4 4 4

Indirektni porezi 1,227 1,315 1,344 1,492 1,564 1,648 1,737

Porez na dodatu vrednost (PDV) 694 756 799 905 941 989 1,048

Prikupljeno u zemlji: 179 198 213 258 267 273 288

Prikupljeno na granici: 514 558 586 647 675 716 760

Carinska obaveza 130 126 124 120 132 142 152

Akcize 403 432 419 465 488 511 533

Ostali indirektni porezi 0 1 2 2 2 5 5

Jednokratni prihodi od poreskog duga 0 0 0 0 0 0 0

Jednokratni prihodi od duga Javnih Preduzeca (JP) 0 0 0 0 0 0 0

Poreska vraćanja -38 -58 -48 -50 -50 -51 -52

1.2 NE-PORESKI PRIHODI 180 188 193 208 226 224 233

Takse, nameti, i ostalo od BO Centralne Vlade 92 103 110 103 126 120 127

Takse, nameti, i ostalo od Lokalne Vlade 45 43 46 57 50 50 50

Prihodi sa koncesija 8 9 9 11 13 17 20

Mineralna Renta 31 31 25 33 33 33 33

Prihodi sa liberalizacije tržišta mobilne telefonije 0 0 0 0 0

Prihodi sa dividende 0 0 0 0 0 0 0

Interest income (KEC loan) /4 5 3 2.1 4 4 4 3

1.3 BUDŽETSKA PODRŠKA I GRANTOVI 0 0 0 10.5 10.5 10.5 10.5

1.4 DDG-Određenih grantovi donatora 8.5 12.0 12.0 12.0 12.0

2. UKUPNO TROŠKOVI /5 1,677 1,759 1,956 2,378 2,466 2,535 2,603

Od kojih: troškovi od namenskih prihoda 9.0 9 10 9 9 9 9

Troškovi sa sopstvenih prenetih priroda

2.1 TEKUĆI TROŠKOVI 1,221 1,282 1,404 1,561 1,643 1,682 1,727

Plate i dnevnice 544 550 593 620 654 691 730

Roba i usluge 203 226 253 337 353 357 360

Subvencije i transferi 475 506 559 600 631 629 633

Tekuće rezerve 0 0 5 5 5 5

2.2 KAPITALNI TROŠKOVI 444 468 533 789 794 825 846

Od njih f inansiranje od: Redovnog budžeta /6 444 468 449.7 515 549 616 647

Klauzula investicija 0 123 185 209 199

Fondovi likuidacije (KAP) 83.6 151 60 0 0

2.3 KREDITIRANJE JP -7 -9 0 0 0 0

2.3 Kamata na javni dug /7 19 19 19 28 29 28 30

2.4 DDG-Određenih grantovi donatora 15 12 6.9 12 12 12 12

3. OPŠTI BILANS -76 -75 -199 -429 -405 -376 -328

4. Troškovi izuzeti sa fiskalnog pravila: 26 27 112 284 257 217 208

Troškovi sa namenjenih priroda 9 9 9 2 2 2 3

Troškovi sa sopstvenih prenetih priroda 17 18 19 8 10 6 6

Troškovi f inansiranih sa klauzule o investiranju i KAP-a 0 0 84 274 245 209 199

5. Opšti bilans (prema fiskalnom pravilu) -49 -48 -87 -146 -148 -159 -119

A. FINANSIRANJE -76 -75 -199 -429 -405 -376 -328

B. Spoljno Finansiranje 36 101 -2 151 209 162 180

Primanja iz direktnog budžetskog f inansiranja (MMF) 69 130 0 0 45 0 0

Prihodi od projekata - Redovni budžetski krediti 24 22 11 54 45 21 13

Prihodi od projekta - krediti po investicionoj klauzuli 0 0 0 123 185 209 199

Primanja za pod-pozajmice NP (bruto) 9 8 8 24 32 24 17

Izlaz za plaćanje glavnice spoljnog duga 66 59 22 50 98 92 49

C. Interno finansiranje 86 83 213 298 191 125 133

Primanja od izdavanja hartija od vrednosti /8 101 95 102 135 140 130 130

Primanja od otplate glavnice duga JP (KEK) 11 11 11 11 11

Primanja iz procesa likvidacije / privatizacije 86 151 60 0 0

Jednokratno prihvatanje od strane Fonda 12 0 0 0 0

Prihvatanje prenesenih opštinskih prihoda 0 23 10 6 6

Primanja namenjena PAK-u 9.0 9.4 11 2 2 2 2

Rashodi za pod-kredite POE-a 24 22 9 24 32 24 17

D. Promjena u bilans stanja (ne raspodeljen) (A + B + C) 47 79 11 21 -5 -88 -15

E. Stanje neraspodeljenog bankarskog bilansa 212.8 292 301.69 340 335 247 231

Memorandum:

Prihodi koji prikuplja PAK 386 414 456 516 544 563 594

Prihodi prikupljeni od Carine Kosova 1,048 1,117 1,131 1,234 1,297 1,375 1,449

Primanja i izlazi iz određenih grantova donatora /9 12 12 12 12 12

BDP /10 6,070 6,414 6,761 7,123 7,520 7,946 8,389

Budžetski deficit (definicija f iskalnog pravila kao % BDP-a) -0.8% -0.7% -1.3% -2.0% -2.0% -2.0% -1.4%

Korišćenje bankarskog salda kao % BDP-a 3.5% 4.6% 4.5% 4.8% 4.5% 3.1% 2.8%

Zaliha unutrašnjeg duga 479 574 677 812 952 1,082 1,212

Zaliha spoljnog duga(+garacij) 374 422 417 567 776 939 1,118

Derzavne guarantees 20 44 44 44 44 44 45

Ukupno duga kao % BDP-a 14.4% 16.2% 16.8% 20.0% 23.6% 26.0% 28.3%

u milion Evro:

89

Tabela 1.1 Finansiranje budžetskog bilansa 2020-2022

Tabela 1.1. Tabela Finansiranja 2017 20182019

Buxhet

2020

Pro j.

2021

Pro j.

2022

Pro j.

UKUPNO PRIHODI 1684 1756.6 1949.0 2060.5 2159.2 2275.8

UKUPNO TROŠKOVI 1759 1955.8 2378.2 2465.6 2535.0 2603.4

1. POTREBA ZA FINANSIRANJEM -75 -199.2 -429.2 -405.1 -375.8 -327.6

2. Neto finansiranje sa spoljnih izvora za godinu 72 -2.5 144.7 208.9 162.5 179.6

2.1.Prilivi: 130 19.6 201.0 306.7 254.2 228.8

Direktno f inansiranje budžeta - MMF 100 0.0 0.0 45.0 0.0 0.0

Pod-pozajmljivanja 22 9.2 24.0 32.2 24.1 16.8

Povlačenje kredita 13.5 1.0 16.0 24.2 16.3 6.0

Primanja od strane javnih pozajmica 8.4 8.3 8.0 8.0 7.8 10.8

Nacrt krediti 8 10.4 177.0 229.5 230.1 212.1

MFI prema klauzuli investiranja 0 0.0 122.7 184.6 208.7 199.2

MFI projekt krediti 8 10.4 54.3 44.8 21.4 12.9

2.2.Izlivi: 59 22.0 56.3 97.8 91.8 49.2

Isplata glavnice duga 59 22.0 56.3 97.8 91.8 49.2

3. Neto finansiranje sa unutrašnjih izvora za godinu 83 212.3 297.9 191.2 124.3 132.6

3.1.Prilivi: 416 541.5 591.4 518.2 449.4 449.4

Unutrašnje pozajmljivanje-nova emitiranja 95 102.4 135.0 140.0 130.0 130.0

Primanja od izdavanja hartija od vrednosti-refinansiranja 305 320.0 269.6 294.9 300.0 300.0

Krediti NP (glavnica) 7 10.9 10.9 11.4 11.4 11.4

Jednokratno f inansiranje (KAP) 0 97.7 151.0 60.0 0.0 0.0

Prilivi sa sredstava sa specif ičnim namerama 9 10.5 2.0 2.0 2.0 2.0

Primanja iz zaliha namenskih sredstava (kada su FS2 i FS3 smanjeni)0 0.0 23.0 10.0 6.0 6.0

3.2.Izlivi: 333 329.2 293.6 327.1 325.1 316.8

Kreditiranje JP 0 0.0 0.0 0.0 1.0 0.0

Pod-pozajmljivanje 22 9.2 24.0 32.2 24.1 16.8

Izlazna emisija hartija od vrednosti za potrebe refinansiranja 305 320.0 269.6 294.9 300.0 300.0

Izlivi u fondovima sa specif ičnim ciljevima 6 0.0 0.0 0.0 0.0

4. PROMENA BANKARSKOM BILANSU (Ne raspodeljeni) 80 11 13 -5 -89 -15

5. NETO BANKARSKI BILANS NA KRAJU GODINE 292 302 333 328 239 223

Od kojih: ELA 46 46 46 46 46 46

6.FONDOVI SA SPECIFIČNIM CILJEVIMA 66 77 55 45 39 39

Određeni od donatora 7 8 12 12 12 12

Sopstveni preneti prihodi 33 39 19 11 8 8

Razvojni fond na poverenju 10 11 8 6 3 3

Namenjeni prihodi 1 2 1 1 1 1

Drugo 15 16 15 15 15 15

7. BRUTO BANKARSKI BILANS NA KRAJU GODINE 357 379 388 372 277 262

8. PROMENA BRUTO BANKARSKOG BILANSA 85 22 11 -15 -95 -15

Zaliha unutrašnjeg duga 574 677 812 952 1082 1212

Zaliha spoljnog duga 422 417 567 776 939 1118

Derzavne guarantees 44 44 44 44 44 45

Rashodi kamata kao% BDP-a 0.3% 0.3% 0.4% 0.4% 0.4% 0.4%

u milionaEvro

/1 2018 godine ova linija uključuje Agenciju za navigaciju. Od 2019 godine, u skladu sa MMF-om, primanja od ove agencije

priznaju se kao budžetski prihod

/2 Primanja i odlivi iz sredstava namenskih namjena su nepredvidljivi prije početka f iskalne godine. Planiranje ovih

transakcija odvija se nakon početka f iskalne godine i ogleda se u f inansijskim izveštajima.

90

Tabela 1.1.1 Postojeci projekti iz budžetskog procesa i novi razvojni projekti iz MTEF-a razvojni See also razvojan

04 - U okviru

deficitarne

granice

06 -

Klauzola e

Investicija

U okviru

deficitarn

e granice

Kaluzola

Investicija

U okviru

deficitarne

granice

Kaluzola

Investicija

U okviru

deficitarne

granicet

Kaluzola

Investicija

U okviru

deficitarne

granice

Kaluzola

Investicija

AKTUELNI PROJEKTI 30.4 62.0 54.3 104.70 44.8 105.4 21.4 75.5 12.9 73.2

1 Rehabilitacija regionalnih puteva Da EIB 10.0 15.0 10.00 8.00 0.00

2 Rehabilitacija železničke pruge10 Da EIB 10.0 10.0 22.03 4.75 5.22

3 Ndertimi i impiantit per traj. e ujerave te zeza-Prishtinë Pjesërisht V. Francuske 3.0 0.3 2.5 0.30 2.00 0.30 25.00 0.30 29.00

4 Projekat konkurentnosti i očekivanja za izvoz Pjesërisht SB 0.0 1.1 2.0 1.07 2.93 1.07 4.00 0.73 0.98

5 Obezbeđenje vodovoda i zaštita kanala Da SB 0.0 0.3 2.5 0.40 3.20 0.00 2.40 0.00 0.00

6 Put Kievp-Zahaq Da EBRD+EIB 37.0 45.0 45.00 24.00 37.00

7 Projekat za poljpoprivredu i ruralni razvoj Da SB 1.3 0.0 0.0

8 Dodatno finansiranje projekta za poljopri. i ruralni razvoj Delimično SB 3.7 2.0 3.6 2.2 4.59 2.72 3.87 1.00 1.00 0.00

9 Finansiranje projekta za put M2 Milloshevo - Mitrovica Ne OPEC, FS, IRB 12.0 23.0 18.09 7.00 0.00

10 Projekat zdravstva Ne SB 3.6 7.0 2.50 0.00 0.00

11 Projekat za efikasnu obnovljivu energiju Ne SB 6.4 7.8 6.93 0.00 0.00

12 Projekti për Përmirësimin e Sistemit të Edukimit Ne BB 3.4 3.6 2.91 0.87 0.00

13 Digitalizovana privreda na Kosovu(KODE) Delimično BB 0.0 0.0 2 0 3.53 2.62 3.80 1.99 5.37 0.62

14 Izgradanja sistema za otklanjanje otpadnih voda u opštini Podujevo Da UniCredit 0.0 6.0 2.67 0.00 0.00

15 Izgradadnja sistema vodovoda u opštini Istog Da UniCredit 0.0 5.0 2.55 0.00 0.00

16 Izgradadnja sistema vodovoda u opštini Graçanicë Da UniCredit 0.0 5.0 2.56 0.00 0.00

17 Izgradnja sistema kanalizacije u opštini Štimlje Da UniCredit 0.0 2.0 1.19 0.00 0.00

18 Izgradadnja sistema vodovoda u opštini Uroševac Po Raiffeisen 0.0 5.0 2.56 0.00 0.00

19 Projekat jačanja Finansijskog sektora Ne SB 5 0.5 4.00 4.00 5.00

20 Projekat Katastra nepokretnosti i geopovrsredinske infrastr. Da SB 0.0 0 2.0 0.5 3.40 0.5 4.40 0.5 0.34

30.4 62.0 54.3 104.7 44.8 105.4 21.4 75.5 12.9 73.2

NOVI PROJEKTI RAZVIJENI OD SOR 2019-2022 0 0 0 18 0 79 0 133 0 126

1 Prozor za Opštinske investicijeritjarja për Investime Komunale Po EBRD 7.0 23.0 24.0

2 Izgradnja impijanta za tretiranje otpadnih voda u Gnjilanu i MitroviciPo EBRD+EIB 5.0 15.0 25.0 10.0

3 Izgradnja impijanta za tretiranje otpadnih voda u Uroševcu Po Q. Hungareze 0.0 7.0 10.0 10.0

6 Prizor za razvoj javne infrastruktiure Po Q. Hungareze 3.0 5.0 2.0

7 Prozori Infrastrukturës za Tretiranje otpadnih voda(MER) Po Q.Hungareze 3.0 7.2 7.2 7.0

8 Poboljšanje Fizičke Infrastrukture sekundarnim i terciarnim državnim institucijma iTerciare Po EIB+CEB 0.0 20.0 18.0 15.0

9 Prištinski kružni tok Po EBRD 20.0 40.0

10 Uključivanje mladih i preduzetništva BB 1.0 2.0 3.0

11 Projekat za vodu (plava ekonomija za sust. Tranziciju) BB 1.0 3.0 3.0

12 Put Besia - Merdare po EBRD/ EIB 15.0 25.0

13 Izgradnja impijanta za tretiranje otpadnih voda u-Prištini po AFD 7.0 13.0

0.0 0.0 0.0 18.0 0.0 79.2 0.0 133.2 0.0 126.0

Ukupno: 30.4 62.0 54.3 122.7 44.8 184.6 21.4 208.7 12.9 199.2

U milionima Euro

Nën-total:

Pod - ukupno:

Tabela 1.1.1. Projekt-kredit

OpisKlauzula

invasticija?* Razvojni Partner

Planiranje inplementacije

2018 2019 2020 2021 2022

91

Tabela 2. Ključni makroekonomski pokazatelji

Opis 2016 2017 2018 Proj.

2019 Proj. 2020 Proj. 2021 Proj. 2022 Proj.

Realne stope rasta (u procentima)

BDP 4.1% 4.2% 4.4% 4.7% 4.7% 4.5% 4.6%

BDP po stanovniku 4.1% 4.2% 4.4% 4.7% 4.7% 4.5% 4.6%

Potrošnja 4.7% 1.5% 5.6% 4.3% 4.0% 4.2% 4.1%

Investicije 7.5% 5.6% 9.4% 7.6% 4.9% 5.0% 4.9%

Izvoz 2.4% 16.8% 2.8% 5.7% 6.2% 6.4% 6.3%

Uvoz 6.4% 5.4% 8.6% 6.2% 4.3% 5.0% 4.8%

Promene u cenama(na procentima)

IPC 0.3% 1.5% 1.1% 1.7% 1.3% 1.3% 1.3%

Deflator 0.5% 1.4% 1.0% 0.8% 0.9% 1.1% 1.0%

Cene Uvoza -1.6% 3.9% 2.7% 2.4% 1.8% 1.2% 1.2%

Vladin budžet(u procentima BDP-a)

Prihodi 26.4% 26.3% 26.0% 27.4% 27.4% 27.2% 27.1%

od kojih: 0.0% 0.0% 0.0% 0.0% 0.0% 0.0% 0.0%

Porezni prihodi 23.4% 23.3% 23.1% 24.3% 24.3% 24.2% 24.2%

ne-porezni prihodi 3.0% 2.9% 2.9% 2.9% 3.0% 2.8% 2.8%

Troškovi 27.6% 27.4% 28.9% 33.4% 32.8% 31.9% 31.0%

od kojih: 0.0% 0.0% 0.0% 0.0% 0.0% 0.0% 0.0%

Tekuċi troskovi 20.1% 20.4% 20.8% 21.9% 21.8% 21.2% 20.6%

Kapitalni troškovi I neto zaduženje 7.2% 7.1% 7.9% 11.1% 10.6% 10.4% 10.1%

Plaċanje kamata 0.3% 0.3% 0.3% 0.4% 0.4% 0.4% 0.4%

Bilans -1.3% -1.3% -2.8% -6.0% -5.4% -4.7% -3.9%

Bilans (po fiskalnim pravilom) -1.0% -1.0% -1.5% -2.4% -2.0% -2.0% -1.4%

Bilans štednje/investicija(u % BDP-a)

Neto primarni prihodi iz inostranstva 1.2% 2.0% 2.4% 4.5% 4.4% 4.2% 4.4%

Neto sekondarni prihodi iz inostranstva 18.1% 18.1% 18.6% 18.5% 18.3% 18.2% 18.0%

od kojih:doznake 11.4% 11.8% 11.8% 11.8% 11.7% 11.7% 11.6%

Investicije 27.2% 28.4% 29.9% 30.8% 30.8% 30.8% 30.7%

Bilans tekućeg računa -7.9% -6.0% -8.0% -7.7% -7.9% -8.2% -8.3%

Trgovinski bilans -37.7% -38.4% -40.4% -42.1% -42.2% -42.2% -42.3%

Bruto nacionalna štednja 19.2% 22.6% 21.8% 23.2% 22.9% 22.5% 22.4%

Privatna ušteda 13.0% 15.9% 16.1% 17.1% 16.8% 16.0% 15.4%

Glavni agregatI (u milion evra)

BDP 6,070 6,414 6,757 7,123 7,520 7,946 8,389

BNRD 7,240 7,701 8,177 8,761 9,230 9,727 10,267

BDP per capita (ne euro) 3,386 3,596 3,773 3,963 4,169 4,391 4,624

BNRD per capita (ne euro) 3,813 4,093 4,309 4,609 4,842 5,090 5,362

Doznake radnika 691 759 800 840 883 927 973

Stanovništvo (u hiljadama) 1,792 1,784 1,791 1,797 1,804 1,809 1,814

92

Tabela 3. Nominalni BDP i njegove komponente

Opis 2016 2017

2018 Proj.

2019 Proj.

2020 Proj.

2021 Proj.

2022 Proj.

U miliona evra

Konsum-Potrosnja 6,072 6,254 6,702 7,111 7,505 7,936 8,388

Privatna potrosnja 5,194 5,370 5,728 6,027 6,370 6,763 7,168

Javna Potrosnja 854 863 944 1,055 1,105 1,143 1,188

Ukupno Vlada 730 752 818 926 974 1,009 1,052

Sektor donatora 124 111 126 128 131 133 136

NPISD 24 22 30 30 30 30 31

Investicije 1,650 1,820 2,021 2,195 2,318 2,443 2,573

Privatne investicije 1,207 1,352 1,488 1,574 1,660 1,764 1,871

Javne investicije 444 468 533 621 659 680 702 Neto izvoz robe I usluga -1,652 -1,660 -1,966 -2,183 -2,303 -2,434 -2,571

Izvoz 1,439 1,709 1,778 1,896 2,027 2,167 2,314 Izvoz robe 308 378 376 396 422 450 477 Izvoz usluga 1,131 1,331 1,402 1,500 1,605 1,717 1,838

Uvoz 3,091 3,369 3,743 4,079 4,330 4,601 4,885 Uvoz robe 2,599 2,843 3,115 3,397 3,594 3,805 4,027 Uvoz usluga 492 527 628 682 736 795 859

BDP 6,070

6,414

6,757 7,123 7,520 7,946 8,389

BDND 7,240 7,701 8,177 8,761 9,230 9,727 10,267

Drugi pokazatelji Raspolozivi dohodak privatnog sektora (mil evra) 5,982 6,391

6,817

7,247

7,636

8,032

8,457

Privatna potrošnja po glavi stanovnika 2,898 3,011

3,198

3,353

3,532

3,738

3,951 Privatna potrošnja kao procenat BDP-a 86% 84% 85% 85% 85% 85% 85% Privatne investicije kao procenat BDP-a 20% 21% 22% 22% 22% 22% 22% Izvoz kao procenat BDP-a 24% 27% 26% 27% 27% 27% 28% Uvoz kao procenat BDP-a 51% 53% 55% 57% 58% 58% 58%

93

ANEKS 2

Tabela 1. Poređenje budžetskih predviđanja u SOR-ovima, godišnji budžeti i prethodne aktuelnosti, 2017 godina

FY 2017 Noviji SOR Aktuali Budžet za Aktuale

% mln evra % mln evra

Ukupni rashodi 1,706.0 1,821.0 2,001.0 2,001.0 1,758.5 3% -3.4% -62.52 -12.1% -242.52

od kojih ponovljivi 1,215.0 1,258.0 1,275.0 1,282.0 1,287.4 6% 2.3% 29.38 1.0% 12.38

1) broj korisnika penzionih šema ratnih veterana veći od očekivanog (oko 27,8

miliona više);

2) povećanje roba i usluga (oko 10,3 miliona);

3) plate i dnevnice su bile niže od planiranih za 9,25 miliona zbog oko 4132

slobodnih radnih mesta i osoblja na neplaćenom odsustvu;

1) broj korisnika penzionih šema ratnih veterana veći od očekivanog (oko 27,8 miliona

više);

2) povećanje roba i usluga (oko 3 miliona EUR);

3) plate i dnevnice su bile niže od planiranih za 21 milion zbog oko 4132 slobodnih

radnih mesta i osoblja na neplaćenom odsustvu;

od kojih kapitalni 470.0 558.0 722.0 722.0 471.1 0% -15.6% -86.90 -34.8% -250.90

1) neizvršenje klauzule o investiranju zbog prepreka u donošenju odluka jer je 2017.

bila izborna godina (-90 miliona evra)

2) kašnjenja potrebnih zakonskih izmena za korištenje prihoda od privatizacije za

javne investicije (-100 miliona evra);

3) kapitalni izdaci koji se finansiraju iz redovnog budžeta bili su veći od planiranih

(za 100 miliona evra)

1) neizvršenje klauzule o investiranju zbog prepreka u donošenju odluka jer je 2017. bila

izborna godina (-105 miliona evra).

2) kašnjenja potrebnih zakonskih izmena za korištenje prihoda od privatizacije za javne

investicije (-87 miliona evra);

3) druga precenjena kapitalna ulaganja, npr. autoput Priština - Skoplje M6 (u izvršenju od

63 miliona evra);

Ukupni prihodi 1,598.0 1,644.0 1,725.0 1,725.0 1,689.9 6% 2.8% 45.90 -2.0% -35.10

1) Promenjene postojeće politike: Povećanje prihoda od indirektnih poreza za 82 mln

u odnosu na SOR zbog: a) Zakona o otpisu poreskog duga koji je stupio na snagu do

31. avgusta 2017.; b) Povećanje PDV-a sa 16% na 18%; c) uklanjanje ograničenja za

uvoz starih automobila);

2) Naknade fiskalnih kupona (kao sredstvo za smanjenje neformalne ekonomije)

rezultirale su većim od očekivanog (za 13,58 miliona evra više, a time i manje

prihoda) zbog visokog učešća javnosti;

3) nedovoljna realizacija neporeskih prihoda za 19,1 milion eura uglavnom zbog

precjenjivanja koncesionih naknada i autorskih naknada;

1) Naknade fiskalnih kupona (kao sredstvo za smanjenje neformalne ekonomije)

rezultirale su većim od očekivanog (za 14,6 miliona evra više) zbog visokog učešća

javnosti;

2) nedovoljna realizacija poreza na dobit preduzeća od 9 miliona evra;

4) Negativan efekat Sporazuma za stabilizaciju i pridruživanje na prihode od indirektnih

poreza je bio precenjen (prihodi od indirektnih poreza 23 miliona evra više od

projektovanih)

5) Nedostatak prihoda od neporeskih prihoda za 26 miliona evra zbog poteškoća lokalnih

vlasti da naplaćuju naknade i dividende Pošte i Telekoma Kosova (5 miliona evra)

Primarni bilans -108.0 -177.0 -276.0 -276.0 -68.6 -37% -61.3% 108.42 -75.2% 207.42

Plaćanje kamata 23.1 30.0 23.0 23.0 16.4 -29% -45.3% -13.60 -28.7% -6.601) Očekivanja za veće kamatne stope;

2) SDR/EUR se smanjio za više od očekivanog;

1) Očekivanja za veće kamatne stope;

2) SDR/EUR se smanjio za više od očekivanog;

Ukupni bilans -131.1 -207.0 -299.0 -299.0 -85.0 -35% -58.9% 122.02 -71.6% 214.02

Aktuali [4]

Odstupanja

Noviji SOR za Aktuale Budžet za AktualeInicijalni

SOR:

Aktuali

Noviji SOR: AktualiBudžet:

Aktuali

Inicijalni

SOR [1]

Najnoviji

SOR [2]

Godišnji

budžet

Najnoviji

PER [3]

94

Tabela 2. Poređenje budžetskih predviđanja u SOR-ovima, godišnji budžeti i prethodne aktuelnosti, 2018 godina

FY 2018 Noviji SOR Aktuali Budžet za Aktuale

% mln evra % mln evra

Ukupni rashodi 1,757.0 2,192.0 2,092.0 2,092.0 1,937.1 10.3% -11.6% -254.90 -7% -154.90

od kojih ponovljivi 1,274.0 1,345.0 1,386.0 1,386.0 1,403.9 10.2% 4.4% 58.90 1.3% 17.90

1) Nesprovođenje reforme šeme za ratne veterane (rekategorizacija) rezultiralo je

prekomernim rashodima za ovu kategoriju u iznosu od 40 miliona evra;

2) Neke socijalne šeme (za paraplegičare i tetrapelgičare) su isplaćivane

retroaktivno 2018. godine za 2017. godinu (10 miliona evra);

3) veći broj korisnika koji ispunjavaju uslove za doprinosne penzije uzrokovao je

rashod od dodatnih 5,6 miliona evra;

4) uvedene su nove šeme 2018. godine (šeme za žrtve seksualnog nasilja, porodične

penzije i invalidske penzije po osnovu stečene invalidnosti na radu - ukupno 6

miliona evra)

5) plate i dnevnice su niže za 2,4 miliona evra zbog oko 4204 slobodnih radnih

mesta;

1) Nesprovođenje reforme šeme za ratne veterane (rekategorizacija) rezultiralo je

prekomernim rashodima za ovu kategoriju u iznosu od 17 miliona evra;

2) Neke socijalne šeme (za paraplegičare i tetrapelgičare) su isplaćivane retroaktivno

2018. godine za 2017. godinu (10 miliona evra);

3) veći broj korisnika koji ispunjavaju uslove za doprinosne penzije uzrokovao je rashod

od dodatnih 5,6 miliona evra;

4) uvedene su nove šeme 2018. godine (šeme za žrtve seksualnog nasilja, porodične

penzije i invalidske penzije po osnovu stečene invalidnosti na radu - ukupno 6 miliona

evra);

5) snižavanje aktuala na robu i usluge za 12 miliona evra zbog reklasifikacije; sa tekućih

na kapitalne izdatke;

6) viši nivoi plata i dnevnica za 2,4 miliona evra usled povećanja plata za određene

pozicije odlukom vlade (inače bi plate i dnevnice bile niže od projekcija zbog oko 4204

slobodnih radnih mesta)

od kojih kapitalni 480.0 850.0 694.0 694.0 533.2 11.1% -37.3% -316.80 -23% -160.80

1) neizvršenje klauzule o investiranju usled kašnjenja projekta (jedinice za javne

investicije nisu u potpunosti funkcionalne) - 105 miliona evra;

2) drugo precenjivanje kapitalnih rashoda (autoput Priština - Gnjilane - Končulj (-4

miliona evra); Priština - Mitrovica (- 2 miliona evra) i Razvojni fond (-4 miliona evra)

i neko drugo neizvršenje za autoput Priština - Skoplje M6;

1) neizvršenje klauzule o investiranju usled kašnjenja projekta (JJI-i nisu u potpunosti

funkcionalne) - 105 miliona evra - 62 miliona evra;

2) drugo precenjivanje kapitalnih rashoda (autoput Priština - Gnjilane - Končulj (-4

miliona evra); Priština - Mitrovica (- 2 miliona evra) i Razvojni fond (-4 miliona evra) i

neko drugo neizvršenje za autoput Priština - Skoplje M6;

Ukupni prihodi 1,625.0 1,898.0 1,829.0 1,829.0 1,769.0 8.9% -6.8% -129.00 -3% -60.00

1) veće projekcije zbog pretpostavljenog sužavanja poreskog jaza i naplate poreskog

duga do 86 miliona evra;

2) nedovoljno prikupljanje neporeskih prihoda do 10 miliona (od čega 5 miliona

dividendi nije primljeno od Pošte i Telekoma Kosova);

3) jednokratni prihodi koji se ne naplaćuju prema očekivanjima (-8 miliona evra);

4) manji naplata graničnih poreza;

1) Za razliku od SOT-a, dobici od ispunjavanja poreskih obaveza i naplata poreskog duga

nisu predviđeni u budžetu.

2) nedovoljno prikupljanje akcize od 27 miliona evra uglavnom zbog precenjenog broja

uvezenih starih automobila;

3) niži aktuali u poreskim prihodima su pomereni od 2018. na 2019. zbog promene

naplate PDV-a na granici u unutrašnjost;

4) jednokratni prihodi koji se ne naplaćuju prema očekivanjima (-8 mln. Eur);

5) nedovoljno ostvarenje neporeskih prihoda za 9,6 miliona evra;

Primarni bilans -132.0 -294.0 -263.0 -263.0 -168.1 27.3% -42.8% 125.90 -36% 94.90

Plaćanje kamata 23.1 31.0 24.0 24.0 18.7 -19.0% -39.7% -12.30 -22% -5.30 1. Očekivanja za veće kamatne stope 1. Očekivanja za veće kamatne stope

Ukupni bilans -155.1 -325.0 -287.0 -287.0 -186.8 20.4% -42.5% 138.20 -35% 100.20

Inicijalni

SOR [6]

Najnoviji

SOR [7]

Godišnji

budžet

Najnoviji

PER [8]Aktuali [9]

Odstupanja

Noviji SOR za Aktuale Budžet za AktualeInicijalni

SOR:

Aktuali

Noviji SOR: AktualiBudžet:

Aktuali

95

Tabela 3. Glavna odstupanja između MTEF 2020-2022 i 2019-2021 za 2020

% mln Evr

2020 2020

Ukupni budžetski

prihodi2,032.7 2,060.5 1.4% 27.79

od kojih: Carinska

obaveza100.0 132.0 32.0% 32.00

1)Predviđanja SOR-a 2019-2021 predviđaju veći efekat SSP-a, ali na osnovu podataka iz 2018. godine, carinska obaveza je dostigla vrednost od 124 miliona i efekat

SSP-a se smanjuje. 2) Istovremeno, uvoz roba, što je glavni pokazatelj prihoda od carinskih obaveza, pretrpeo je izmene od SOR-a 2019-2021. u SOR 2020-2022. SOR

2020-2022. predviđa uvoz robe od 6,6%, dok su oni predviđeni u SOR 2019-2021. iznosili 4,9%. Ovo povećanje makroekonomske osnove carinske obaveze dovodi do

promene vrednosti carinske obaveze u 2020. godini.

od kojih: Akciza 512.6 488.2 -4.8% -24.411)Akciza u SOR 2019-2021. u odnosu na SOR 2020-2022. je revidirana za 24 miliona ispod. Ova revizija se uglavnom zasniva na promeni makroekonomske osnove

(realni BDP). Predviđa se da će realni BDP u SOR 2019-2021. za 2020. godinu zabeležiti porasti za 5,1%, dok SOR 2020-2022. predviđa povećanje od 4,7%.

od kojih: PDV nga

granici700.9 674.6 -3.7% -26.25

1) Porez na dodatu vrednost je prošao kroz strukturne promene od SOR 2019-2021. do SOR 2020-2022. godine kao rezultat promene politike. Ukupna odstupanja za

ovu najnoviju verziju SOR-a su 3 miliona ili 0,4% manje. 2) Odstupanje na graničnom PDV-u je 26 miliona manje kada se jedan deo prenese na domaći PDV.

od kojih: domaći PDV 244.0 266.8 9.4% 22.871) Porez na dodatu vrednost je prošao kroz strukturne promene od SOR 2019-2021. u SOR 2020-2022. kao rezultat promene politike. Istovremeno, domaći PDV ima

pozitivno odstupanje od 23 miliona, što uglavnom odražava ove promene u fiskalnim politikama i pretpostavkama za smanjenje poreskog duga.

od kojih: Neporeski

prihodi Centralni nivo103.2 126.2 22.3% 23.00

1. Prihodi na centralnom nivou u zadnjem SOR-u pozitivno su revidirani od strane SOR-a 2019-2021. za 23 miliona. Istovremeno, tokom 2018. godine, ovi prihodi su

imali bolji učinak od očekivanja (10 miliona više) i ovaj učinak je uticao na predviđanja za naredne godine.2) Dodatnih 10 miliona dolazi iz planiranih prihoda RAEPK-

a za dodatnih 7 miliona koji dolaze kao rezultat prelaska sa lokalnih na centralne prihode. 3) Očekuje se da će prihodi na lokalnom nivou biti zasnovani na istorijskim

podacima i predviđanjiam i očekuje se da će biti na istom nivou kao u SOR 2019-2021., pored iznosa od 7 miliona koji se prebacuje na centralni nivo.

Ukupni budžetski

troškovi2,410.1 2,465.0 2.3% 54.89

od kojih: Plate i

dnevnice641.6 653.5 1.9% 11.91

1) Planirano je da kategorija troškova za plate i dnevnice bude povećana nakon sprovođenja zakona o platama, međutim poštujući ZUJF da rast treba da bude u

skladu sa ekonomski nominalnim rastom

od kojih: Roba i usluge 314.2 352.6 12.3% 38.49

1) Ova promena je uglavnom posledica reklasifikacije iz kapitalnih rashoda u ovoj kategoriji koja je izvršena u budžetu za 2019. Dodatnih 14 miliona su deo

reklasifikacije a) održavanja medicinske opreme od strane MZ i UBKSK; b) održavanje memorijalnih kompleksa; c) oprema za Kosovsku policiju, itd. 2) Dodatnih 2

miliona € je izdvojeno za pripremu izbora 3) Dodatnih 1 milion € je dodeljeno savjetnicima u Ministarstvu ekonomskog razvoja za novi rudnik. 4) Dodatnih 1 milion €

je izdvojeno za održavanje vladinih zgrada

od kojih: Subvencije i

transferi576.4 635.0 10.2% 58.57

1) Nesprovođenje rekategorizacije i zatvaranja liste veterana, povećanje osnovnih i doprinosnih penzija, kao i zakon o nastavnicima doveli su do potrebe za

dodatnim troškovima u iznosu od 33 miliona eura, 2) dodatna plaćanja za specijalizante u okviru Ministarstva zdravlja donelo je potrebu za dodatnih 1 milion evra 3)

Funkcionalizacija specijalnog suda donela je dodatnih 10 miliona evra

od kojih: Kapitalni

troškovi853.3 790.1 -7.4% -63.22

1) Kapitalni troškovi iz redovnog budžeta smanjeni su za oko 65 miliona. Jedan od razloga za ovu promenu je reklasifikacija nekih komponenti iz ove kategorije u robu

i usluge. Istovremeno, rashodi u ovoj kategoriji su smanjeni kako bi se uključili ukupni troškovi u dozvoljenom prostoru sa fiskalnim pravilom. 2) Likvidacioni fondovi

(KAP) su za 10 miliona niži od onih predviđenih u SOR 2019-2021. Ova revizija dolazi kao rezultat ažuriranja podataka od KAP-a. 3) Investiciona klauzula je za 12

miliona veća u SOR 2020-2022. Ova promena je rezultat tokova projekata koji su deo klauzule.

od kojih: Troškovi

kamate19.9 29.0 46.0% 9.15

Ukupni bilans -377.0 -404.5 7.3% -27.52

Odstupanja

Zadnji SOR u odnosu na stariji SORZadnji SOR u odnosu na stariji SORSOR 2019-2021. KASH 2020-2022

96

Tabela 4. Glavna odstupanja između MTEF 2020-2022 i 2019-2021 za 2021

% mln Eur

2020. 2020.

Ukupni budžetski prihodi 2,159.6 2,158.0 -0.1% -1.60

od kojih: Carinska obaveza 97.0 142.5 46.9% 45.501) Predviđanja SOR 2019-2021. su predvideal veći negativan uticaj SSP-a, međutim prema trenutnim podacima i izvršenoj

analizi efekat SSP-a se smanjuje.

od kojih: Akciza 549.5 511.0 -7.0% -38.54

1) Akciza u SOR 2019-2021. u odnosu na SOR 2020-2022. je revidirana za 38 miliona ispod. Ova revizija se uglavnom zasniva na

promeni makroekonomske osnove (realni BDP). Predviđa se da će realni BDP u SOR 2019-2021. za 2020. godinu zabeležiti

porasti za 5,3%, dok SOR 2020-2022. predviđa povećanje od 4,5%.

od kojih: PDV nga granici 749.9 716.1 -4.5% -33.85

1) Porez na dodatu vrednost je prošao kroz strukturne promene od SOR 2019-2021. do SOR 2020-2022. godine kao rezultat

promene politike. 2) Odstupanje na graničnom PDV-u je 33 miliona manje, gde se

jedan deo prenosi na domaći PDV, a drugi razlog je da se uvoz roba u zadnjem SOR-u očekuje da će se 2021. godine povećati za

5,9%, dok je stariji SOR predviđao povećanje od 7%.

od kojih: domaći PDV 263.5 272.9 3.6% 9.44 Porez na dodatu vrednost je prošao kroz strukturne promene od SOR 2019-2021. u SOR 2020-2022. kao rezultat promene

politike i pretpostavkama za smanjenje poreskog duga.

od kojih: Neporeski prihodi

Centralni nivo105.2 120.2 14.3% 15.00

1. Prihodi na centralnom nivou u zadnjem SOR-u pozitivno su revidirani od strane SOR-a 2019-2021. za 15 miliona.

2) Dodatnih 10 miliona dolazi iz planiranih prihoda RAEPK-a za dodatnih 7 miliona koji dolaze kao

rezultat prelaska sa lokalnih na centralne prihode.

Ukupni budžetski troškovi 2,501.7 2,534.0 1.3% 32.27

od kojih: Plate i dnevnice 673.3 690.7 2.6% 17.44 1) Povećanja u kategoriji troškova za plate i dnevnice izvršena su kako bi se sproveo zakon o platama

od kojih: Subvencije i transferi 584.1 633.0 8.4% 48.86 1) Ovo odstupanje dolazi od inicijativa i izvršenih podela u 2020. godini.

od kojih: Kapitalni troškovi 869.4 824.5 -5.2% -44.90

1) Kapitalni troškovi iz redovnog budžeta smanjeni su za oko 45 miliona evra. Ova promena je izvršena kako bi se uključila

ukupna potrošnja u dozvoljenom prostoru uz fiskalno pravilo.

2) Investiciona klauzula je za 34 miliona veća u SOR 2020-2022. Ova promena je rezultat novih

projekata i protoka projekata koji su deo klauzule.

Ukupni bilans -342.0 -363.0 6.1% -21.00

Zadnji SOR u odnosu na stariji SORZadnji SOR u odnosu na stariji SORSOR 2019-

2021.

SOR 2020-

2022.

Odstupanja