Srbija - Fruska Gora - za izlet i hodocasce.pdf

7/25/2019 Srbija - Fruska Gora - za izlet i hodocasce.pdf

1/8

Srbija - Fruka Gora - za izlet i hodoae

Fruka Gora je toliko blizu Beograda da ete popodne sa Novog

Beograda bre stii do nje nego do centra grada, barem ove

godine, dok traju radovi na Gazeli. Valjda i zbog toga, tog oseaja

blizine i dostupnosti, vegodinama stiemo do raznih udaljenihokova Srbije, a ovamo nikako.

Fruka Gora

Nekad ostrvo, danas planina u svakom sluaju, kada je neto lepo,lepo je nezavisno od toga da li je okrueno morem ili ravnicom. Svojplaninski status dobila je zahvaljujui Crvenom otu, tj. visini od 39metara iznad kvalifikacionih pet stotina potrebnih da jedno obino brdopostane ovek.

Prostire se na duini od ak 78 kilometara a po irini ponegde zahvata iitavih petnaest. Fruka Gora je danas nacionalni park, koji krasi i nazivsrpska Sveta Gora, zahvaljujui velikom broju manastira koji su ovde


2/8

nali svoj mir, u umama hrasta, bukve, lipe, graba, topole i vrbe. Oraznim ivotinjskim vrstama koje su ovde nale utoite da i nepriamo. Samo to nema lavova i tigrova

A kau da se, osim velikog broja peurki po umskim livadama, ovde

mogu ubrati ak i orhideje! Ako ba ne urite, a to biste pa urili, lepoje provozati se do Fruke Gore starim novosadskim putem. Laganoprolazite Batajnicu, Novu i Staru Pazovu, Iniju, svake godine sveureenija i lepa mesta i ponosne nosioce novih registarskih tablica, salokalnim oznakama ST i IN.

Put posle Inije je u prilino jadnom stanju, ali mora se ponekad neto iistrpeti. Negde kod Banstola postoji skretanje za manastir Veliku

Remetu, ali ako ste poranili, zoru prevarili, moete prvo da skoknete doSremskih Karlovaca i Strailova. Jer, kada ste vestigli do ovde, svevam je na dohvat ruke (automobila), i sva rastojanja od taaka A dotaaka B, V, i ostalih, iznose po svega nekoliko, najvie desetakkilometara.

Strailovo, Branko Radievi

Kada sa starog novosadskog putaskrenete u Sremske Karlovce, putokazi evas nepogreivo voditi ka Strailovu,mestu venog odmora Branka Radievia,naeg uvenog pesnika. Od Karlovaca doStrailova imate oko 4 kilometra, a usput izvanino ulazite na podruje nacionalnog

parka Fruka Gora.

Uskoro dolazite do drvene kapije, gdeete morati da ostavite va auto inastavite peke. Osim ako vozite bicikl,kao jedan mladi koji je na svomdvotokau projurio sve do samoga vrha.

Foto: Micki/Wikimedia Commons

U podnoju Strailova videete spomenik Branku Radieviu, kippesnika sa lirom, neobinog po tome to se ne nalazi na postamentu,


3/8

vepraktino na zemlji, kao da upravo tada dok ga posmatrate eta ismilja neke nove stihove.

Tu je i simpatian restoran, gde se moe i ruati i to, kako vam drago,moda pre uspona do Strailova, a moda i kada se vratite odozgo. Do

gore imate umsku stazu, malkice zaputenu, sa ponekom strmomdeonicom, a treba vam oko 20-30 minuta ivahnog hoda da se popnetedo spomenika.

Manastir Grgeteg

Foto: Fruka Gora/Facebook

Sa vrha Strailova moete nastaviti peakom stazom ka manastiruGrgeteg. Staza je obeleena planinarskim oznakama po drveu dustaze, a do manastira ima jedno 2,5 kilometra hoda, to je idealnavarijanta celodnevnog boravka na Frukoj Gori.

Crkva je posveena Svetom Nikoli, a manastir je, barem tako kaelegenda, podigao despot Vuk Brankovi, (nai ete esto i ime Vuk


4/8

Grgurevi) narodni junak poznatiji kao Zmaj Ognjeni Vuk. Podignut je udecenijama sa kraja 15. i na poetku 16. veka.

Verovatno najvea znamenitost Grgetega je danas zidani ikonostas, sadvadeset i jednom velikom ikonom Uroa Predia.

Sremski Karlovci

Sremski Karlovci, Foto: tamburix/Flickr

Kada doete u centar Karlovaca, jednostavno ne znate na koju stranu

pre da pogledate. Takva koncentracija predivnih zgrada i detalja natako malom prostoru, zaista se retko via. I mnogo, mnogo vei gradovibi bili ponosni da imaju ovakav centralni trg, oivien zgradamaPatrijarijskog dvora, Karlovake gimnazije, Saborne pravoslavne crkveposveene Svetom Nikoli, Rimokatolike crkve posveene SvetomTrojstvu, zgradom Magistrata i mnogim drugim, doteranih fasada iukrasa.

Trgom dominira esma etiri lava, u crvenom mermeru, podignutadavne 1799. godine, a pored ete nai i bate u posedu nekoliko kafia,kao stvorene za uivanje u pogledu na Karlovce. Jo kad bi ih stavili naneku krunu platformu pa da mogu da se okreu oko svoje ose


5/8

Na trgu su se mogle videti i dve tezge na kojima su prodavana dvalokalna specijaliteta. Jedno je vino bermet, a drugo je kola kuglof,kau jedinstven po tome to ga moete konzumirati u svako doba danai uz bilo koje pie (mada ta tvrdnja, po meni, vai za sve kolae?).

okoladni kuglof se slui uz crno vino ili kafu, dok se uti kuglof slui uzbelo, ili aj. U kola se moe, po elji, dodati i rum, liker, pa i nekavona rakijica. A moe i onaj bermet sa susedne tezge. Inae, za kuglofpola Evrope tvrdi da je to ba njihov kola, a jedan od vrhunskih prave u

Alzasu. Nego, da se vratimo iz Francuske jo malo u SremskeKarlovce!

Verovatno svaka zgrada u Sremskim Karlovcima ima manju ili veu

istorijsku vrednost. Gde god se okrenete, naete zanimljiv detalj kaorecimo jednu tablu da je na tom mestu bila zgrada Blagodjejanija iSrpska narodna kola u kojoj je boravio i uio 1805. i 1806. VukStefanovi Karadi, pa onda u dvoritu gimnazije moete videti jo

jedan lep spomenik Branku Radieviu, a pored gimnazije isprsio seitav red starinskih zgrada, i sa jedne i sa druge strane ulice, sadivnim gvozdenim kapijama i reetkama na prozorima.


6/8

Tu je i gostionica Sremski kutak, a malo nie niz ulicu nalazi se iDonja crkva, posveena Sv. Petru i Sv. Pavlu, spreda zaklonjenaogromnim platanom, ija je sadnica nekad davno doneta, kau, iz Bea.Uz malo vie etnje, moe se stii i do Kapele mira, podignute na mestugde su odrani mirovni pregovori Svete Alijanse, na elu sa Eugenom

Savojskim i Otomanske vojske. A pregovori su odrani u atoru koji je,radi ravnopravnosti pregovaraa imao etiri ulaza i unutra okruglisto. Pa niko nije bio glavniji od ostalih. Vredelo bi provesti uKarlovcima ceo izletniki dan, a i vie, ali smo ipak seli u kola i uhvatilipravac ka prvom (po naem planu obilaska) frukogorskom manastiru Velikoj Remeti.

Manastir Velika Remeta

Manastir je udaljen svega nekoliko kilometara od starog novosadskogputa. Posveen je Svetom Dimitriju, a u okviru manastira nalaze se ikapele Sv. Jovana Krstitelja i Uspenja Presvete Bogorodice jedna iz18. a druga iz 20. veka. Predanje nam govori da je zadubinarmanastira bio kralj Dragutin, krajem 13. ili poetkom 14. veka.

Na osnovu drugih izvora, smatra se da je manastir podignut u 15. veku.Kako god, danas je to velika, impresivna graevina, opasana belo-utimzidom manastirskih konaka. Kada kroz zgradu konaka prolazite kacrkvi, sa desne strane ete videti veliku gostinsku trpezariju.

Sama crkva sastoji se iz novijeg dela sa zvonikom i starijeg, safasadom u crvenoj opeci, na kojoj je opstalo i par spoljanjih fresaka. Uast svih kolega putopisaca, da navedemo i da je u manastiru napisan

prvi putopis u novijoj srpskoj knjievnosti Putaastvije u graduJerusalimu Jerotija Raanica, koji je u Velikoj Remeti iveo negde oko1721. godine.

Manastir Kruedol

Posle jo nekoliko kilometara puta, brzo se stie i do uvenog

Kruedola, moda i najpoznatijeg frukogorskog manastira. Saeka

evas velelepna, jarko crvena kapija, sa okruglom kulom, sa velikim,

drvenim, izrezbarenim vratima koja predstavlja ulaz u portu


7/8

manastira, ili bolje rei u veliki zeleni park. To je ista ona jarko crvenaboja kakva danas krasi zidove ie ili Peke Patrijarije.

Crkva je posveena Blagovestima Bogorodice, i potie sa poetka 16.veka od zadubinara ora Brankovia (monaha Maksima) i njegove

majke Angeline. I ovaj manastir je nekoliko puta teko nastradao tokomsvoje istorije, a najtee 1716. godine, kada su ga Turci spalili (irazruili), unitavajui pritom i moti porodice Brankovi.

Kada ulazite u krug manastirskih konaka i u crkvenu portu, videete naspoljnjem zidu veliku fresku Stranog Suda, tj. ono to je ostalo od nje.U crkvi se nalazi i ivot sa ostacima motiju svetih Brankovia(Maksima, Stefana, Jovana i Angeline).

Zbog velikog broja srpskih velikana koji su sahranjeni u Kruedolu, ovomesto se naziva i srpski Panteon. Ovde poivaju Patrijarh Arsenije IIIarnojevi, Mitropolit Isaija akovi, Patrijarh Arsenije IV Jovanoviakabenta, Grof ore Brankovi, Vojvoda Stefan upljikac, KneginjaLjubica Obrenovi, kao i Kralj Milan Obrenovi.Perkov sala Neradin

Tako je zavren dananji obilazak duhovne zaostavtine ovoga krajaFruke Gore. Svaki ovakav obilazak, prirodno, motivie vas da sedohvatite istorijske literature i svih drugih podataka o frukogorskimmanastirima i srpskoj istoriji. Sa druge strane, svaki ovakav obilazak,poto prilino dugo traje, motivie vas i da negde ruate.

Neradin se prvi put pominje jo davne 1247. godine, i to kao Meradin.

Sala je ime dobio po nadimku jednog od lanova familije Ivani, a zagodine salaa nismo pitali. Mada se po Internetu moe nai i da je staroko 60 godina, ponegde pie i preko 100

Poto su u kui predmeti iz porodine istorije, i ako je sala star koliko inajstariji predmet na njemu, onda tu ima i mnogo vie godina. Poto seovde na svaki nain potuje tradicija, i ruak je pravi vojvoanski tu sui pogaa i so, i domaa rakija, supa, rinflaj (ili to kau Nemci

rindfleisch), gula sa irokim rezancima, pilei ili junei paprika i,naravno, trudla. Uz jo poneki starinski kolai slatku pitu, a ako ni tonije dosta, tu su i domai pekmezi i slatka.


8/8

Domaini vele, da kada je ba zdravo vedro, odavde puca pogled svedo valjevskih planina, a i do Rudnika i Avale. Ba daleko.

Sve vam je to nadohvat ruke. A treba vam samo kakav-takav auto,jedan lep, sunan dan, malo ljubavi prema naoj zemlji, par hiljada

dinara i rezervacija kod Ivania, na Perkovom salau. A moe iizletnika korpa, pa na livadu.

IZVOR: BEAUTIFULSERBIA.COM | SLOBODAN OGRIZOVI

Srbija - Fruska Gora - za izlet i hodocasce.pdf

Documents

Transcript of Srbija - Fruska Gora - za izlet i hodocasce.pdf