Srbi pre Adama i posle wega - · PDF fileRadivoj Radiñ Srbi pre Adama i posle wega...

download Srbi pre Adama i posle wega - · PDF fileRadivoj Radiñ Srbi pre Adama i posle wega Istorija jedne zloupotrebe: Slovo protiv „novoromantiåara“ Treñe, dopuweno izdawe Beograd

If you can't read please download the document

  • date post

    15-Feb-2018
  • Category

    Documents

  • view

    229
  • download

    5

Embed Size (px)

Transcript of Srbi pre Adama i posle wega - · PDF fileRadivoj Radiñ Srbi pre Adama i posle wega...

  • RadivojRadiRadivojRadi

    RadivojRadi

    Rad

    ivoj

    Rad

    i

    Srbi

    pre

    Ada

    ma

    i po

    sle

    weg

    a

    Srbi pre Adamai posle wegaSrbi pre Adamai posle wega

    Tree

    dopuweno

    izdawe

    ISBN 978-86-7979-354-6

    9 788679 793546

  • Biblioteka

    MinutKwiga devedeset esta

  • Radivoj Radi

    Srbi pre Adama i posle wega

    Istorija jedne zloupotrebe:Slovo protiv novoromantiara

    Tree, dopuweno izdawe

    Beograd2011.

    UreujePredrag Markovi

    OpremaDuan evi

  • 5

    Na koricamaSredwovekovni pancir otkopan u Srbiji,

    XIV-XV vek; buzdovani, XV vek

    U znak seawa na mog uiteqa

    akademika Boidara Ferjania

    PREDGOVOR DRUGOM IZDAWU

    Kwigom Srbi pre Adama i posle wega, koja se pojavila u jesen 2003. godine, pokuao sam da isto-rijsku nauku odbranim od agresivnih pseudoisto-riara i javnosti ukaem kako na neutemeqenost wihovih teorija o Srbima kao najsta rijem narodu, tako i na tetu koju su takvim de lovawem naneli srpskom narodu. Veoma pozitivan odjek na koji je kwiga naila kod ire italake publike uverio me je da je ispunila svoju misiju. Odrano je neko-liko promocija, dao sam veliki broj intervjua na radiju i u raznim dnevnim novinama i nedeq-nicima, pojedine novine su u vie nastavaka do-nele opirne izvode iz moje kwige, upriliena je i jedna veoma gledana televizijska emisija. Kada se ima u vidu burno vreme u kojem ivimo, vreme ispuweno svakodnevnim senzacijama na svim po-qima, odjek moje kwige bio je potpuno zadovo-qavajui. Javqali su mi se ne samo oni koje pozna-jem nego i meni sasvim nepoznati qudi, kako iz Beograda tako i iz unutrawosti, i reima hvale pozdravili izlazak kwige kao neto na ta se dugo ekalo. Wihova saeta ocena bi se mogla

    Stubovi kulture

  • RE NA POETKUNajtee je za istinu

    u vreme kada sve moe da bude istina.Stanislav Jei Lec (1909-1966)

    Kwiga koju upravo imate u rukama na-stala nerado i vie po prisili, i iz potrebe da se je dan nauni esnaf odbrani od nasrtqivog i neukog amaterizma pre svega upozorava i upu-ena je iroj italakoj publici a mawe mero-dav nim struwa cima. Zbog toga su ne samo wen un u trawi raspored nego i nain saoptavawa, pa u odreenoj meri i obim, saobrazni tako po-stav qenom ciqu. Otuda, takoe, na pojedinim me stima ovu kwigu e obeleiti i prilino po-le mini, ponegde i ironini tonovi. Za isto-ri a re od zanata, umene da razlikuju nauno ute me qe nu istinu od poluistina, neistina, hao-ti nih improvizacija, povrno i brzopleto do ne tih zakquaka, ova kwiga je potpuno nepo-trebna. Prob lem sa istorijskim polu istinama naroito je ose t qiv jer se uvek veruje pogrenoj polovini, pa stoga one mogu biti daleko opasnije od otvore nih lai.

    Opta kriza, iji smo svedoci ve dugi niz go dina, a koja je za posledicu imala i sveoptu

    7

    svesti na sledee: Smatrali smo da su teorije pseudo-istoriara u najmawu ruku sumwive, ali da su oni ovolike neznalice nismo mogli ni da pret-postavimo.

    una reakcija onih o ijem neznawu sam pisao, ispuwena uvredama, na koje se ne treba oba-zirati, i odsustvom ozbiqnih argumenata, takoe je pokazala opravdanost pojavqivawa moje kwige. Naravno, ni u jednom trenutku nisam pomislio da e me pseudoistoriari hvaliti. iwenica da je tira prvog izdawa rasprodat i da se, evo, po-javquje i drugo, iznova dokazuje da je kwiga Srbi pre Adama i posle wega postigla svoj ciq. Drugo izdawe sadri i Dodatak u koji su uli delovi polemike voene na stranicama NIN-a u julu, av-gustu i septembru 2004. godine, kao i neki novi prilozi o srpskoj pseudoistoriografiji.

    I, naposletku, neka mi bude doputeno da priznam i to da sam se piui kwigu Srbi pre Adama i posle wega odlino zabavqao.

    septembar 2005. godine R. R.

    6

  • wa istraivaa nazove falsifikatorima, prepi si vaima, naduvanim medijaterima i autorite ti ma to su unitili srpsku patriot-sku isto riju, onima koji piu po germansko-vatikanskom diktatu, uzurpatorima i neznali-cama koje treba batinati (sic!). Neotesanost i teina iz nesenih uvreda samo se delimino mogu upore di ti sa primedbom upuenom zlataru da je wegov na kit laan, da nije napravqen od pleme-nitih me tala nego od jeftinih legura, da on, zla-tar, u stvari, podvaquje prodajui biuteriju.

    Na krilima autosugestije kako su bogomdani da, napokon na pravi nain, osvetle tamne veko-ve (ra ne) povesnice Srba, novoromantiari pre kra jaju istoriju shodno sopstvenim vizijama i naj trivijalnijim potrebama dnevne politike, iznova vode i naknadno dobijaju ve davno izgub-qene bit ke, nauno utvrene drutvene tokove do vode u saglasnost sa vlastitim snoviewima. Na taj na in u istorijsku nauku nastoje da uvedu jednu novu i do sada nepoznatu kategoriju koju bi-smo mogli oznaiti kao poeqnu istinu, istinu koje su oni toboe uvek bili svesni, ali koja je do -ne davno samo u potaji grejala wihova rodo qu biva srca. Pri tom su skloni da prenebregnu upo zo re we Al be ra Kamija koji kae da traiti ono to je is ti nito ne znai traiti ono to je poeqno.

    9

    pometwu duha, proizvela je jednu novu nevoqu koja se veoma razmahala. O emu je, zapravo, re? Uti sak je da je posledwih godina istorijska nau-ka vie nego ikada ranije, reklo bi se, izloena na padima isuvie samouverenih i povrnih di le tanata. Inae, takoe se ini da nijedna huma ni stika nauka nije toliko zloupotrebqa-vana i po stala poprite agresivnih amatera kao to je to bio sluaj sa istorijom. Samozva-ni svezna da ri, raz metqivi kvaziuewaci i umi qe ni po zna vaoci prolosti svog naroda kojima je sve jasno, ne optereeni znawem i bez poznavawa elemen tarnih naela istorijske me-to dologije, neute me qe no i nadmeno vrqaju po istinama proisteklim iz jednostoletnih na-pora srpske kritike is tori ografije. kolu srpske kritike isto rio grafije utemeqili su Ilarion Ruvarac i Qu bo mir Kova evi, odnos-no naunici koji su zna laki, korak po korak, proirivali znawa o istoriji srpskog naroda u Sredwem veku i isto vremeno srpskoj istorio-grafiji izborili za vidan ugled u okviru evrop-ske i svetske medie vi s ti ke.

    Pri tom, kako emo videti, grupacija pro-svetqenih ne ustruava se da pripadnike srp-ske kritike istoriografije koja postoji ve vie od sto godina i koju ini nekoliko pokole-

    8

  • ako bismo uopte smeli da tako eufemistiki na zovemo wihove fantazmagorine projekcije, upo rediva sa pogrenim uverewem onih koji bi se usudili da danas tvrde kako Zemqa nije okrug-la nego da je naa planeta u stvari ploa koju dr e etiri slona ili etiri korwae.

    Odlomci wihovih tekstova se u vidu feq-tona, u raznim dnevnim novinama, kao duhovna hra na podastiru irokoj italakoj publici gor qivoj da neto vie sazna o sopstvenoj pro-lo sti. Ovde ne mogu a da ne pomenem duhovitu opa sku starog austrijskog kwievnika Karla Kra usa koji kae da pisati feqton znai kovr-xa ti uvojke na elavoj glavi. Agresivna promo-cija koja katkad prati izdawa ovih novoroman-ti ara u srpskoj pseudoistoriografiji iji je znak raspoznavawa lozinka Srbi narod naj-stariji, preuzeta iz dela kasnovizantijskog is-toriara Laonika Halkokondila i uzdignuta na nivo principa u znatnoj je meri javno mwewe, zapravo, jedan wegov deo, preusmerila u retro-grad nom smeru. Ne krijem da je odrednica novo-ro mantiari (naglaeno pod navodnicama!) po menuta u pejorativnom znaewu. Premda su pojedine kolege sklone da ih oznae kao vulgarne istoriare, radije sam se odluio za naziv no-voromantiari. Danas takve izvitoperene is-

    11

    Toj (wihovoj!) istini, koja umesto da bude ishod a predstavqa tek polazite za navodna no-va istraivawa, potom se prilagoavaju podaci sauvani u raspoloivim izvornim svedoan-stvima, boqe rei u delu sauvanih izvora. Ovaj postupak neodoqivo podsea na drevnu antiku legendu o gorostasnom razbojniku Prokrustu ko ji je imao dve posteqe, kratku i dugaku. On je pre sretao prolaznike i primoravao ih da legnu u postequ visoke je stavqao u mali krevet i od-secao im od nogu onoliko koliko su one bile du-e od posteqe, dok je qude niskog rasta stavqao u veliki krevet i istezao ih do (poeqne!) dui ne. Sa naune take gledita nepotrebno je i napo-miwati! itav pro blem je u tekstovima no vo-romantiara postavqen naglavce.

    U radovima diletanata, koje prate gla mu-rozne najave u medijima, na metodoloki nedo-pustiv i opasan nain prepliu se epska poezija, dnevna politika, mitologija, prieqkivana is-torija, slobodna domiqawa. U wihovim ra do -vima je sve mogue, pa tako za tren neka sawari ja prerasta u vrsto istorijsko jezgro. Oni na-sto je da istoriare svedu na jednu zanimqivu me avinu opsenara i proroka, a u takvom ruhu se sami najboqe oseaju. Pri tome je od sporedne va nosti iwenica da je dubina nastale zablude,

    10

  • je ne osporna iwenica da Srbi zauzimaju asno mesto u evropskoj sredwovekovnoj istoriji i, shodno to me, nema bilo kakve potrebe da doteruju svoju pro lost. Naravno, istorija nekog naroda ne bi se sme la doterivati ni ukoliko je ma la. Reju, sama pomisao da istoriju treba dote rivati ska redna je.

    Struwaci su kwige novoromantiara do -e kali sa meavinom utivog prezira i inte lek-tualne zgaenosti. Jer, nema sumwe, znalci nisu mogli biti prevareni zavodqivim ali neute-meqenim teorijama koje mogu da gode nacionalnoj su jeti, ali sa istorijskom istinom nemaju nita zajedniko. Uz to, oni su, s puno razloga, verovali da bi polemisawe sa novoromantiarima u stva-ri bilo samo bespotrebno gubqewe vremena. Mo-ram da priznam da imam potpuno razumevawe za ta kav stav. U svojoj umiqenoj oho losti i mega lo-maniji, novoromantiari su takvu vrstu u ta-wa moda shvatili pogreno, kao svojevrsnu ka-pitulaciju pred wihovim nebuloznim teorija ma, kao podstrek da su na pravom putu, kao povoqan vetar u jedra wihove razbuktale mate.

    Ipak, upravo zbog ire italake publike, zbog radoznalaca koji ele da saznaju prolost svog naroda a nisu vini da uvide neut