sportska medicina1

Osnovi sportske medicine - D. Ugarkovi

I.POREKLO I SISTEMATSKO MESTO OVEKA U PRIRODI 13JEDINSTVENOST JE ROBA U IZOBILJU 13

2.BIOLOKI RAZVOJ OVEKABIOLOKE ZAKONITOSTI RAZVOJA1) 2) 3) KONSTANTNOST RAZVOJNOG REDA RAZVOJ U CEFALO-KAUDALNOM SMERU ZAKONITOST RAZVOJA U PROKSIMALNO DISTALNOM PRAVCU

252526 26 26

FAKTORI RAZVOJA OVEKA UNUTRANJI FAKTORI RAZVOJA N A S L E E POL NEURO- ENDOKRINI SISTEM EFEKTORNA TKIVA I ORGANI RASA SPOLJANJI FAKTORI RAZVOJA SOCIO-EKONOMSKI USLOVI GEOGRAFSKO-KLIMATSKI FAKTORI

27 29 29 33 34 35 36 37 37 38

DEJSTVO FIZIKE AKTIVNOSTI NA TELESNI RAZVOJ-DODIR GENA 41 POVREDE I BOLESTI HIGIJENSKO-DIJETETSKO POSTUPCI I STIMULATIVNA SREDSTVA PSIHIKI FAKTOR-STRES 43 44 44 45

3.PERIODI RAZVOJA OVEKA

46

3


3. 1. EMBRIONALNI RAZVOJ 3. 1. 1. OPLOENJE POROAJ 3. 2. P O S T N A T A L N I R A Z V O J 3. 2. 1. FIZIKA ZRELOST DETETA

48 52 55 56 58

4.RAZVOJ OSNOVNIH TELESNIH ODLIKA I UTICAJ FIZIKOG VEBANJA NA PROCES RAZVOJA4. 1. VISINA TELA 4. 2. RAZVOJ TELESNE MASE 4. 2. 1. S P O R T S K A T E I N A POREMEAJI U RAZVOJU TELESNE MASE MRAVOST GOJAZNOST 4. 2. 3. IRINE TELA-TRANSVERZIONALNA DIMENZIONALNOST 4. 3. OBIMI TELA- CIRKULARNA DIMENZIONALNOST 4. 3. 1. TELESNA KOMPOZICIJA 4. 3. 2 SPORTSKI MORFOTIPOVI 4. 3. 2. 1. BEOGRADSKI SPORTSKI MORFOTIP 4. 3. 3. M R A V O S T 4. 3. 4. A S I M E T R I J A T E L A 4. 3. 5. AKCELERACIJA BIOLOKOG RAVOJA

6161 67 70 72 72 74 78 81 83 86 86 91 92 94

5.RAZVOJ FUNKCIONALNIH SISTEMA I UTICAJ FIZIKOG VEBANJA NA PROCES RAZVOJA 985.1 ELIJA NUKLEUS-JEDRO FUNKCIONALNI SISTEMI ELIJE SINTEZA I STVARANJE ELIJSKIH STRUKTURA ENDOCITOZA- UNOENJE MATERIJE U ELIJU 98 101 103 104 105

4


RAZLAGANJE STRANIH MATERIJA EKSTRAKCIJA ENERGIJE IZ HRANLJIVIH SUPSTRATA KRETANJE ELIJA

105 106 107

6.FUNKCIONALNA ANATOMIJA ,FIZIOLOGIJA I BIOLOKI RAZVOJ FUNKCIONALNIH SISTEMA OVEKA 1086.1. TELESNA GRAA I ORGANIZACIJA RUKOVOENJA TELESNI MENADMENT UVOD A.SISTEM ORGANA ZA KRETANJE-LOKOMOTORNI SISTEM 1. KOSTI Funkcionalna anatomija: KOSTI GLAVE KOSTI TRUPA Kimeni stub Kosti grudnog koa KOSTI GORNJIH UDOVA KOSTI DONJIH UDOVA Fizioloki i razvojni podaci : ZUBI 2. ZGLOBOVI PROSTOR ZGLOB RAMENA(articulatio humeri) ZGLOB LAKTA- articulatio cubiti ZGLOB KOLENA-articulatio genus ZGLOBOVI STOPALA-articulationes pedis ARTICULATIO TALOCRURALIS 6. 2. RAZVOJ MIINOG SISTEMA MEHANIKA MIINOG RADA ENERGETIKA MIINOG RADA-MIINA KONTRAKCIJA MIINA HIPERTROFIJA 6. 3. RAZVOJ SISTEMA ZA DISANJE FUNKCIONALNE KARAKTERISTIKE RESPIRATORNOG SISTEMA FREKVENCIJA DISANJA DISAJNI VOLUMEN 108 108 108 110 110 110 112 113 113 113 114 115 117 121 122 124 126 127 128 129 130 130 134 135 141 143 144 145 145

5


MINUTNI VOLUMEN POTRONJA KISEONIKA- VO2 6. 4. RAZVOJ KARDIOVASKULARNOG SISTEMA SRCE KRVNI PRITISAK SISTOLNI I MINUTNI VOLUMEN S P O R T S K O KRV KRVNI SUDOVI ARTERIJE VENE S RC E

145 146 149 150 153 155 155 158 161 161 161 163 168 169 171 172 180 181 184 184 185 187 187 187 190

6.5. RAZVOJ DIGESTIVNOG TRAKTA 6.6. RAZVOJ UROGENITALNOG SISTEMA 6.6.1. RAZVOJ NEURO-VEGETATIVNOG SISTEMA 6.6.2. RAZVOJ ENDOKRINOG SISTEMA I NJEGOVA ULOGA U RAZVOJU FIZIKIH SPOSOBNOSTI MLADIH 6.6.2.1. HIPOFIZA 6.6.2.2. POLNE LEZDE 6. 6. RAZVOJ NERVNOG SISTEMA I ULA 6.7. RAZVOJ ULA 6.7.1 VID 6.7.2 SLUH 6.7.3. ULO MIRISA 6.7.4. ULO UKUSA 6.8. PUBERTET GODINJI PRIRAST TM

7.P S I H O M O T O R N I

RAZVOJ

195195 199 203 203 205 211

7.1. M O T O R N I R A Z V O J 7.1.1. KONTROLA PSIHOMOTORNOG RAZVOJA 7.1.2. RAZVOJ OSNOVNIH MOTORIKIH SPOSOBNOSTI 7.1.2.1. RAZVOJ BRZINE 7.1.2.2. RAZVOJ MIINE SILE 7.1.2.3. RAZVOJ IZDRLJIVOSTI

6


7.1.2.4. RAZVOJ OKRETNOSTI I FLEKSIBILNOSTI FLEKSIBILNOST 7.1.2.5. BIOLOKI RAZVOJ I SPORT Zakljuak

217 219 222 228

8.FIZIKO VEBANJE I ZDRAVLJE8.1. UTICAJ KRETANJA NA BIOLOKE PROCESE 8.2. FIZIKO VEBANJE I ZDRAVLJE - FAKTORI 8.2.1. KARAKTERISTIKA SAME VEBE vrsta odabrane vebe potreban intenzitet vebanja obim vebanja 8.2.2. KARAKTERISTIKA SAMOG VEBAA 8.2.3. ODNOS PREMA VEBANJU 8.2.4. USLOVI ZA VEBANJE 8.2.5. METODIKA VEBANJA 8.3. FENOMENI ADAPTACIJE LJUDSKOG ORGANIZMA NA FIZIKI RAD 8.3.1. ADAPTACIJA NEURO-ENDOKRINOG SISTEMA 7. 3. 1. 1. BIOLOKI ALGORITAM ADAPTACIJE NA FIZIKI RAD 8.3.2. ADAPTACIJA RADNIH SISTEMA 8.3.2.1. KARDIOVASKULARNI SISTEM 8.3.2.2. RESPIRATORNI SISTEM 8.3.2.3. LOKOMOTORNI SISTEM 8.3.3. ADAPTACIJA SISTEMA U SENCI 8.3.3.1. ADAPTACIJA DIGESTIVNOG TRAKTA 8.3.3.2. ADAPTACIJA UROGENITALNOG TRAKTA

230231 235 235 235 236 237 237 239 239 239 241 241 242 243 248 248 249 250 251 251 252

9.OSNOVI SPORTSKE ERGOMETRIJE9.1. OSNOVI FIZIOLOGIJE FIZIKOG RADA 9.2. TESTIRANJA U SPORTSKOJ MEDICINI 9.2.1 OSNOVNI PRINCIPI TESTIRANJA 9.2.2. TESTOVI ANAEROBNIH RADNIH SPOSOBNOSTI 9.2.2.1. ODREIVANJE ALAKTATNE KOMPONENTE 9.2.2.2. ANAEROBNI PROCESI RESINTEZE ATP-a

253253 256 259 262 262 264

7


8.2.3. TESTOVI AEROBNIH RADNIH SPOSOBNOSTI 9.2.3.1. ODREIVANJE ANAEROBNOG PRAGA 9.3. Z A M O R

266 267 271

10.OSNOVI SPORTSKE PATOLOGIJE

276

10.1. NEGATIVNO DEJSTVO FIZIKOG VEBANJA NA ORGANIZAM 276 10.2. PRETPATOLOKA I PATOLOKA STANJA NASTALA PRENAPREZANJEM U TOKU FIZIKOG VEBANJA 281 10.2.1. OPTE O PRENAPREZANJIMA I DOZIRANJU FIZIKOG VEBANJA 281 10.2.2. AKUTNA PRENAPREZANJA NEKIH ORGANSKIH SISTEMA U TOKU FIZIKOG VEBANJA 286 10.2.2.1. AKUTNA PRENAPREZANJA CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA 286 10.2.2.2. AKUTNA PRENAPREZANJA ENDOKRINOG SISTEMA 288 10.2.3. AKUTNA PRENAPREZANJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA 290 10.2.3.1. PROMENE NA SRCU USLED AKUTNOG PRENAPREZANJA 290 10.2.4. AKUTNA PRENAPREZANJA RESPIRATORNOG SISTEMA 296 10.2.5. AKUTNA PRENAPREZANJA UROGENITALNOG TRAKTA 298 10.2.5.1. POREMEAJI U FUNKCIONISANJU BUBREGA U AKUTNOM PRENAPREZANJU 298 10.2.6. AKUTNA PRENAPREZANJA KRVOTVORNIH ORGANA 300 10.2.6.1. POREMEAJI U STVARANJU KRVNIH ELEMENATA 300 10.2.7. AKUTNI POREMEAJI CIRKULACIJE-KOLAPSNA STANJA 301 10.2.7.1. ORTOSTATSKI KOLAPS 301 10.2.7.2. KOLAPS USLED NAPINJANJA 302 10.2.7.3. KOLAPS USLED PRODUENE APNEE. 303 10.2.7.4. KOLAPS KOD SPORTSKE BOLESTI 304 10.3. PRETPATOLOKA I PATOLOKA STANJA IZAZVANA HRONINIM PRENAPREZANJEM 10.3.1. CENTRALNI NERVNI SISTEM 10.3.1.1. NEURO-CIRKULATORNOJ DISTONIJI 10.3.1.2. NEUROZE 10.3.2. ENDOKRINA OBOLJENJA I FIZIKO VEBANJE

304 304 305 306 307

8


10.3.2.1. PRENAPREZANJA ENDOKRINOG SISTEMA 10.3.3. PRETRENIRANOST

308 309

11.OSNOVI SPORTSKE TRAUME11.1. PODELA SPORTSKE TRAUME PO LOKALIZACIJI, UESTALOSTI, TEINI I UZROCIMA POVREIVANJA 11.2. SPORTSKA TRAUMA PO LOKALIZACIJI 11.2.1. POVREDE GLAVE 11.2.2. OTVORENE POVREDE 11.2.2.1. GLAVE 11.2.2.2. POVREDE MOZGA 11.2.3. POTRES MOZGA 11.2.4. ENCEPHALOPATHIA TRAUMATICA 11.3. P O V R E D E T R U P A 11.3.1. POVREDE GRUDNOG KOA 11.3.1.1. KONTUZIJA SRCA 11.3.2. POVREDE ABDOMENA a) POVREDE ZIDA ABDOMENA b) POVREDE ORGANA ABDOMINALNE DUPLJE c) POVREDE JETRE d) POVREDE SLEZINE 11.4. POVREDE UROGENITALNIH ORGANA U SPORTU 11.4.1. POVREDE BUBREGA 11.4.2. POVREDE MOKRANE BEIKE 11.4.3. POVREDE PENISA,TESTISA I SKROTUMA 11.5. POVREDE GORNJIH EKSTREMITETA 11.5.1. P O V R E D E R A M E N A 11.5.2. SPORTSKE POVREDE RAMENA U UEM SMISLU 11.5.2.1. AKUTNE POVREDE 11.5.2.2. IAENJA 11.5.2.3. AKUTNE POVREDE MIIA RAMENOG POJASA -povrinska grupa 11.5.3. HRONINE POVREDE-OTEENJA 11.5.3.1. SINDROM PRENAPREZANJA RAMENA 11.5.4. POVREDE I OTEENJA LAKTA 11.5.4.1. AKUTNE POVREDE 11.5.4.2. IAENJA LAKATNOG ZGLOBA

312312 316 316 319 319 319 320 321 324 324 325 327 327 328 328 328 329 329 329 330 330 330 334 334 335 335 335 336 336 338 338 338

9


11.5.4.3. HIPEREKSTENZIONIM POVREDAMA LAKTA 11.5.4.4. HRONINE POVREDE I OTEENJA LAKTA 11.5.4.5. PRENAPREZANJA MEKIH STRUKTURA LAKTA 11.5.4.6. TENISKI LAKAT 11.5.5. POVREDE AKE 10.5.5.1. POVREDE MEKIH TKIVA 11.6. POVREDE I OTEENJA KARLINOG POJASA I DONJIH EKSTREMITETA 11.6.1. POVREDE I OTEENJA KARLINOG POJASA 11.6.1.1. TRAUMATOLOGIJA MEKIH TKIVA 11.6.1.2. SINDROM BOLA U PREPONI 11.6.2. POVREDE I OTEENJA NATKOLENICE 11.6.2.1. POVREDE MEKIH TKIVA 11.6.3. POVREDE I OTEENJA KOLENA 11.6.3.1. UVOD 11.6.3.2. POVREDE MEKIH TKIVA 11.6.3.3. PRENAPREZANJA KOLENA SKAKAKO KOLENO MORBUS PELLEGRINT POVREDE LIGAMENATA KOLENA POVREDE KOLATERALNIH LIGAMENATA POVREDE UKRTENIH LIGAMENATA POVREDE MENISKUSA 11.6.4. POVREDE POTKOLENICE POVREDE TVRDIH TKIVA POTKOLENICE 10.6.5. POVREDE SKONOG ZGLOBA 10.6.6. POVREDE STOPALA PRENAPREZANJA STOPALA PRENAPREZANJA TVRDIH TKIVA STOPALA 11.7. TRAUMATOLOGIJA SPORTSKIH DISCIPLINA 11.7.1. ATLETIKA TRKAKE DISCIPLINE SKAKAKE DISCIPLINE BACAKE DISCIPLINE 11.7.2. KONTAKTNI SPORTOVI FUDBAL RUKOMET KOARKA 11.7.3. BAZINI PRINCIPI PRVE POMOI U SPORTSKOJ TRAUMATOLOGIJI

339 339 340 340 342 342

344 344 344 345 346 346 347 347 351 351 351 352 352 353 354 354 356 357 358 359 359 359 360 360 360 360 361 361 361 363 364 364

10


12.FIZIKALNA MEDICINA12. 1. DELOVANJE RAZLIITIH OBLIKA FIZIKE ENERGIJE NA LJUDSKI ORGANIZAM 1. FIZIKALNA PREVENTIVA 2. FIZIKALNA REHABILITACIJA 3. FIZIKALNA TERAPIJA 12.2. OSNOVI FIZIKALNE TERAPIJE U SPORTSKOJ TRAUMI FIZIKALNA TERAPIJA KRIOTERAPIJI I KRIOMASAI

410410 410 410 411 411 411 413

13.ZDRAVSTVENA KONTROLA U FIZIKOJ KULTURI13.1. ORGANIZACIJA ZDRAVSTVENE SLUBE

415415

13.2. METODOLOGIJA ZDRAVSTVENE ZATITE U FIZIKOJ KULTURI 418 13.2.1. METODOLOGIJA ZRRAVSTVENOG PREGLEDA. 418 a. Glava i vrat sa koom i vidljivim sluzokoama 420 b. Pregled grudnog koa, plua i srca. 420 c. Pregled abdomena 420 d. Pregled lokomotornog aparata. 421 13.3. SELEKCIJA U SPORTU - LABORATORIJSKI MODEL 13.4. BEOGRADSKI MODEL LABORATORIJSKE SELEKCIJE U SPORTU. 422

426

14.DOPING U SPORTU14.1 UVOD STRUNI ASPEKTI DOPINGA PODELA DOPING SREDSTAVA DOPING SREDSTVA STIMULANSI NARKOTICI ANABOLIKI STEROIDI DIURETICI

431431 434 434 435 435 436 437 438

11


PEPTIDNI I GLIKOPROTEINSKI HORMONI II . DOPING METODE KRVNI DOPING FARMAKOLOKE ,HEMIJSKE I FIZIKE MANIPULACIJE SUSPSTANCE POD RESTRIKCIJOM ALKOHOL LOKALNI ANESTETICI DOPING KONTROLA ZAKLJUAK

439 440 440 440 441 441 441 441 442

LITERATURA

443

12


I.POREKLO I SISTEMATSKO MESTO OVEKA U PRIRODI JEDINSTVENOST JE ROBA U IZOBILJU

BIOLOGIJA je, u najslobodnijem, a ipak preciznom tumaenju, nauka koja se bavi prouavanjima fenomena ivota u njegovim razliitim pojavnim oblicima. Otuda i veita tenja da se, na sutinsko pitanje civilizacije o vremenu i nainu postanka ivota, odgovori egzaktno.Delom ove problematike koja se odnosi na postanak ljudske vrste ,u najveoj meri se bavi antropologija i slobodno se moe rei da je to jedno od najbitnijih pitanja na koji se od nje oekivao odgovor.Medjutim,odgovor na ovo pitanje je izuzetno kompleksan, jer se nastanak oveka odvijao ne samo po biolokim, ve i po sociolokim zakonima koje je ovek sam stvarao i koji su kao odgovor imali presudan uticaj na njegovu daljnu evoluciju.Vie teorija postanka ljudske vrste je objavljeno do sada,Najznaajnije ,koje su ostavile izuzetan trag na ostale naune oblasti u vreme svog objavljivanja su dve:Lamarkova teorija i Darvinova teorija. Danas se smatra da Darvinova teorija najbolje zaokruuje ovaj problem i daje najvie odgovora, mada, jo uvek postoji odredjen broj oponenata.Po ovoj teoriji,principom prirodne selekcije vrsta,evolucijom iz primitivnih dalekih srodnika-ovekolikih majmuna ,ADAPTACIJOM kroz dugi niz milenijuma, je nastala ljudska vrsta.Meutim,kako je

13


nastao ivot,kako je doiveo svoju eksploziju kombinacija i emu zahvaljujemo da smo trenutno dominantna vrsta na ovoj planeti jo uvek zaokuplja misli velikog broja naunika.Sam prapoetak ivota iz skoro niega (filamenata ili traica ivota),nagovestio je Erasmus Darvin jo daleke 1794.Neverovatnom hrabrou i nadasve briljantnom i pronicljivom logikom,Erazmus Darvin je pretpostavio da celokupni ivot na ovoj planeti potie iz istog izvora.Naravno,ovu jeres nije ozbiljno shvatila nauka njegovog doba ,ali danas,u svetu dananje istine da je ceo ivi svet satavljen iz kombinacije etiri baze(etiri slova) i bezbroj njihovih rekombinacija,ova hipoteza je dozivela potvrdu.I sam pojam ivota je teko definisati jer ivot nije,sem u zajednikom poreklu,izrazito promenljiva pojava.Moda su dve najbitinje karakteristike ivota :sposobnost da se obnavlja (replikuje)i sposobnost i sklonost stvaranja reda .Iz naizgled neorganskog haosa u prirodi,organska stvorenja stvaraju organski red.Ervin redinger je za ovu osobinu rekao da iva bia "piju red" iz okoline.Ovo je mogue samo uz postojanje kljua ivota - informacije o ivotu- RECEPTA ivota.Recept ivota je skup informacija neophodan za stvaranje NOVOG ivota lkoje sva iva bia nose u naslednom materijalu -GENIMA.Jo je Aristotel napravio vekovnu zabunu rekavi " da je koncept pileta sadran u jajetu".Ovo se vekovima postavljalo kao omiljeno filozofsko pitanje ta je starije,pile ili jaje.Odgovor je ,naravno,danas poznat,Jaje je pra poetak ne samo pileta.Naslee je uskladiten program(softver) koji se moe modifikovati.Program sam ,u odgovarajuim uslovima,stvara hardvertelo i pomou metabolizma udahne mu energiju.Naravno,danas znamo da je zajedniki "filament "(traica ) ivota bila ili dvostruki lanac DNK (dananja verzija ivota) ili,to je verovatnije ,jednostruki lanac RNK (virusi ) koji se ,kasnije ,u nekom stadijumu replikovao,slepio i stvorio moderan oblik ,dvostruki helix DNK.

14


Dvostruki lanac DNK-spolja su molekuli fosora i eera riboze a unutra su parovi purinskih i pirimidinskih baza (Adenin,Guanin ,Timin i Citozin) Prvi gen "ur- gen" je bila veoma sposobna kombinacija replikarora i katalizatora u isto vreme.Koristio je hemikalije iz svoje okoline(uspeno katalizujui interreakcije) da bi se replikovao(udvostruio).Taj prvi gen je bio RNK i postojao je samo RNK svet, daleko pre svih poznatih oblika ivota ,malo posle postanka planete,(starost tadanjeg univerzuma nastalog nakon velikog praska procenjuje se na svega 10 milijardi godina).Dokaza da je RNK svet postojao pre DNK sveta nema sem uloge koju RNK ima u dananjem svetu,uloge koja strahovito podsea na svrhu i nain postanka.ak,i Darvinova teorija prirodne selekcije vrsta i kvalitetne mutacije ka boljem proizvodu ima ovde polazite.DNK je nastao jednog mutagenog trenutka nekog RNK organizma i pokazao se kao bolji i kvalitetniji proizvod.Meutim,najraniji oblik ivota-prvo ivo bie jo uvek predstavlja teoretski problem.Najvie poklonika ima teorija PUZAPA (poslednji univerzalni zajedniki predak) po kojoj je postojalo ivo bie koje je svoj genetiki materijal uvalo u lancima DNK,pravilo svoje radne maine(tela) od proteina i koristilo RNK da premosti jaz izmeu njih.Veovatno je izgledao kao bakterija ,iveo u vodi blizu vulkanskog kratera(toplota i sumpor,gvoe uglljenik i vodonik).Kako se iz Puzapa razvio vaskoliki multikombinantni svet posle etiri milijarde godina?.Jedna od najverovatnijih teorija pretpostavlja da se prva RAZLIITOST koja je oznaavala postanak nekog drugog oblika ivota odigrala putem KRAE gena.I danas se u naem mikro svetu (i ne samo u njemu) odvijaju krae gena.Bakterije su u stanju da svare drugi soj bakterija i preotmu im odreene gene15


menjajui ,naravno i samu sebe,postajui neki novi,jo opasniji i patogeniji soj.Dakle kraom gena ,najverovatnije je nastala prva kombinacija koja je bila RAZLIITA od svoje majke.Meutim,ta prva kombinacije novih gena ,i ogromni broj novih koje su se stvarale nakon toga nisu bili trajna celina.ivot je tada igrao najsmeliju igru koju ,u takvom obliku vie nikada nee ponoviti.Privremene kombinacije gena ponovo su bile menjene u nove i nove sve dok se uslovi za ovu IGRU IVOTA nisu izgubili.Upravo iz ovog proistie prihvaena tvrdnja da ivi svet ne potie od PUZAPA direktno,ve od mnogo razliitih vrsta bia koje su ,u periodu multiplih rekombinacija,prekrajanja i krae gena postajala nakon njega.Na naoj planeti ima vie oblika ivota.Najgrublja podela je na biljni i ivotinjski svet (mada ne treba zaboraviti ni mikrosvet za koji sve vie naunika tvrdi da je volutivno dalje odmakao od nas izgubivi iz svog proizvodnog ivotnog ciklusa RNK kao neophodnu kariku izmedju DNK i proteina.) U okviru ivotinjskog sveta ovek pripada klasi sisara, redu primata, podredu antropoida. U ovaj podred spada superfamilija Hominoidea kojoj pripada familija ovekolikih majmuna (pongidae) i familija ljudi (hominidae). Za srodnost i pripadnost oveka sisarima postoji veliki broj dokaza a najizrazitiji su na bazi; -uporedne anatomije -embriologije -fiziologije -genetskih istraivanja Anatomski dokazi se svode na konstatovanje velike slinosti u gradji i to: a. jedinstveni plan telesne gradje gde su skelet, sa specifinim grudnim koem i ekstremiteti koji su u stanju da razviju bipedalni hod veoma karakteristini. b. pojava rudimentarnih organa poput slepog creva, miia une16


koljke ili treeg onog kapka i nepanih nabora. c. pojava raznih atavizama (vei broj mlenih lezda).

Embrioloki dokazi, naroito kada je re o ranom embrionalnom stadijumu, takodje govore o opravdanosti ubrajanja oveka u klasu sisara. Naravno kasniji embrionalni razvoj veine sisara se diferencira. Medju fizioloke slinosti spadaju: a) slinost gradje serumskih proteina, b) slinost krvnih grupa, c) menstruacija i poloaj ploda u materic, d) nain ishrane mladunadi (sisanje) po emu je klasa i dobila ime. Genetska istraivanja su pokazala da 99% genotipa impanza i gorila odgovara ljudskom genotipu.Od njih se razlikujemo delom i u broju hromozoma (24 para imaju majmuni) jer je dolo do slepljivanja jednog para(hromozom broj 2).

17


Veina protivnika Darvinove teorije evolucije je navodila ontoloki diskontinuitet kao nepremostivu prepreku.Istinu je crkva pokuala da nae u teoriji "udahnua due" od strane Boga.Moda se ontoloki skok desio upravo u trenutku fuzionisanja dva osrednja para hromozoma u jedan veliki ,po veliini drugi par u ljusdkom genomu.Genetska istraivanja su i dala odgovor na tajnu ivota otkrivi zajedniko poreklo i zajednike osobine u grai. U okviru klase sisara i reda primata, oveku su evolutivno najblii ovekoliki majmuni koji su iveli u Africi pre 10 miliona godina.iako direktno ne potie od njih.U tom trenutku,u Africi su postojale dve vrste majmuna -jedna je predak gorile a druga zajedniki predak oveka i impanze(ARDIPITHECUS).U sledeih pet miliona godina,ove dve vrste su se potpuno genetski odvojile a i dogodila se ve ranije pomenuta mutacija,slepljivanje dva hromozoma u jedan par.Mutacija koja je zatvorila ivotni sistem jer se od tada reprodukcija mogla odvijati samo u okviru nove vrste.Odvajanje impanze i oveka se odigralo negde pre pet miliona godina ili ,slikovitije ,od tog trenuta nas deli 300000 generacija.Vei deo fosilnih ostataka (australopiceni) su slepi putevi evolucije i izumrli su.Ovo su kljuna mesta na kojima Darvinova teorija ima oponente. I pored ovih ,gore navedenih slinosti, ovek predstavlja, u sveukupnom ivom svetu,jedinstvenu psihosomatsku celinu sa nizom specifinih KARAKTERISTIKA koje su ga i dovele na pijedestal najrazvijenije ivotinjske vrste. Ove karakteristike su se razvile u razliitim vremenskim periodima bioloke i socioloke evolucije.Sam pojam VREMENA je izuzetno teko doarati.Po S.Fraju,Zemlja je stara oko 14 milijardi godina dok ovek- homo sapiens, postoji samo 750 hiljada godina i to sa svim primitivnim precima od kojih, izgleda, ne vodi direktno poreklo.Civilozovan ovek koji proizvodi hranu,ima18


socijalnu organizaciju ivota postoji tek oko 6-10000 hiljada godina.To je priblino milioniti deo ukupne starosti sveta.Ako vreme pretvorimo u duinu,to bi znailo da na putu Beograd- Novi sad ,duine od oko 85 km,ljudska istorija bi predstavljala 8,5 cm(to je prosena irina jedne okolade).Naravno,daleko od toga da je ljudska istorija,zbog ove korelacije bila i slatka.A u evoluciji i nije bitno vreme ve broj generacija.Ve smo rekli da nas do zajednikog pretka sa impanzama deli 300000 majki.Evolucija bakterija u toliko generacija stala bi samo u 25 ljudskih godina.Zaista je vreme relativna pojava. U prethodnom pasususu smo naveli da ovek predstavlja jedinstvenu psihosomatsku celinu u sveukupnom biljnom i ivotinjskom svetu pa bi sada naveli neke od najbitnijih karakteristika koje su ga postepeno ali neizbeno morale odvojiti od ostalih ivotinjskih vrsta.Najbitnije odlike svih ljudskih karakteristika koje navodimo su njihovo POVRATNO DEJSTVO.To znai,da onog momenta kada se kao rezultat adaptacije stvorio novi kvalitet biolokih i psiholokih struktura,poinje povratno dejstvo novostvorenog kvaliteta na samu strukturu to vodi u sistem daljne ADAPTACIJE.Na taj nain,nemoemo govoriti o stalnim ljudskim karakteristikama,bilo to u biolokoj (psiholokoj, morfolokoj, funkcionalnoj ili motorikoj sferi) jer se radi o dinamikom procesu koji neprestano traje-kao to voda tee.Pantha rei(sve tee) vai i za ljudsku vrstu.Nejasno je da li bioloki razvoj nae vrste moe doi u momenat kada e negirati samu sebe(ako bi se do kraja potovao zakon entropije).Ali ,to nije tema ove knjige a autor ne osea snagu da pokua da da nekakav odgovor na to pitanje.Stoga,predjimo da najbitnije karakteristike ljudske vrste,koje su ,svojim pojavljivanjem u evolutivnom vremenu,omoguile oveku da zauzme vodee mesto na biolokom spisku ove Planete. 1. Prva karakteristika po redosledu ,ali, ne i po znaaju ,je pojava USPRAVNOG poloaja tela i hodanje na dve noge(bipedalan hod) to je praoveku(homo erectus) omoguilo da napusti kronje drvea ,koje su mu nudile uglavnom hranu biljnog porekla i silaskom na zemlju promeni nain ishrane unosei sve vie belanevina19


ivotinjskog porekla. Naunicima je jo uvek velika Tajna - ZATO je ovek napustio bezbednost kronji drvea i spustio se u pakao koji je vladao na tlu.Moda je tao pojava ledenog doba i propadanja biljnih vrsta koje su predstavljale osnovnu kariku u lancu ishrane?.Moda je to nekakva druga kataklizma (eksplozija koja je dovela do razdvajanja kontinenata?).Vie teorija,ukljuujui i pomenute, je u opticaju ali se pouzdan odgovor jo uvek ne zna. 2. Druga specifina karakteristika koja je dala veoma snaan evolutivni zamah je pojava OPOZICIJE PALCA u odnosu na ostale prste ruke. Ovo je omoguilo praoveku da spretno hvata predmete sa kojima je najee u kontaktu, da postepeno otkriva viestrukost namene jednog predmeta i da najzad, zbog nedovoljnih mogunosti koje su mu gotovi predmeti u prirodi pruali, izradi nove koji nisu imali te mane. Prilagodjavanje predmeta za sopstvenu upotrebu (i u najprimitivnijem obliku poput kotanih topuza) moemo okarakterisati prvim momentom pojave rada ,to je,kao socioloki fenomen,povratnim dejstvom uticalo na definitivni razvoj ljudskog uma(Marks).Naravno,u ovom kontekstu lov moramo tumaiti kao neku vrstu nagona koji je,svojim zahtevima,omoguio prvu izradu alatke za rad. Moe se rei da sa pojavom RADA zapoinje "odbrojavanje evolutivnog vremena" u kome e se pojaviti 3. SVEST, ta definitivno najznaajnija i najsnanija karakteristika oveka. Jer, pet miliona godina je bilo potrebno oveku da stvori,sklopi i dobro zatiti jedinstveni i u prirodi neponovljivi mehanizam - Centralni nervni sistem (CNS)- veliki mozak .Matematiari su iraunali da je ljusdki mozak na svakih 100 000 godina dobijao po 150 miliona novih elija.U jednom kritinom trenutku,iz kvantiteta je proizaao i nov kvalitet.Pojavila se svest koja je omoguila oveku da kritiki odredi svoje mesto u mikrokosmosu koji ga okruuje, da zapone proces otkrivanja tajne svrhe svog postojanja i da traei odgovore ne to i jo veliki broj biolokih filozofskih i sociolokih pitanja stvori dananju civilizaciju.Pojavu svesti,ma kako pokuali da sistematizujemo,teko je objasniti i shvatiti.U eri kompjutera namee se,spontano,bezbroj paralela.Nije li20


ovek savreni bioloki kompjuter,koji za razliku od svojih elektronskih malih udovita ima samo jednu jedinu malu tehniku prednost.Pravo na greku!S pravom na greku, broj prostih matematikih i sloenih logikih kombinacija koje modane elije mogu da izvre nebrojeno puta se poveava. .Kako je to teko zamisliti?Moda je prisustvo ovako velikog broja kvalitetnih logikih operacija doprinelo stvaranju sistema vrednosti koji moemo nazvati predstava o samom sebi- SVESTiI. Na ovaj nain ,spisak neostvarenih elja se drastino poveao. elje uvek,po pravilu, treba saoptiti.Kada se dre u sebi,retko se ostvare.Zato je nastao trenutak pojave 4. ARTIKULISANOG GOVORA koji je mogunost komunikacije multiplicirao a elje pretvorio u stvarnost.Najbolji dokaz postojanja-egzistencije je ostvarenje elje.Mislim ,dakle postojim,potpuno obuhvata prethodnu premisu jer je elja zametak svake misli.Artikulisan govor je imao i potrebno POVRATNO DEJSTVO,dalje je poveavao spisak elja koje je ovek,usavravanjem sistematizovao.Jedna od najjaih elja,iako ne i nagon,je bila elja za znanjem,otkrivanjem nepoznatog.Ta elja i danas ,na putu izuavanja postanka ljudske vrste,ima izuzetno razloga za prisustvo jer jo nije iscrpljena sva harizma koja je okruuje. U izuavanju fosilnih ostataka ljudske vrste,uz mnogo lutanja i nepoznanica ,iskristalisale su se tri bitna evolutivna perioda do sada poznatog evolutivnog puta oveka do savremenog oblika, iako se ne moe pouzdano dokazati povezanost i direktna evolutivna zajednika linija izmedju njih a za prvi stadijum je ak otkriveno da je paralelnislepi stadijum a ne prava genetska veza. To su: 1. stadijum Australopitekus-a-paralelni stadijum 2. stadijum Homo erektus-a

21


3. stadijum Homo sapiens-a

AUSTRALOPITEKUS ne spada u prve Hominide ve ,u nedostatku njegovih iskopina,budui da su iveli u isto vreme,danas se koristi da opie stadijum evolucije.Njegova telesna graa i prosena visina i teina su bili znatno manji od savremenog oveka (TV=150cm) a neto manja i od svojih predaka impanzi pa i praoveka.Postoje pretpostavke da je na pra predak,PRAOVEK ,u surovoj kompeticiji ,hranei se ivotinjama ,napadao i jeo australopicene.Moda je to jedan od razloga njegovog izumiranja .iveo je pri kraju ledenog doba i na prelazu u staro kameno doba.Imao je uspravan poloaj tela, bipedalan hod i prednje ruke sa opozicijom palca. Na lobanji je bio slabo razvijen eoni deo, a veliina mozga je iznosila oko 400-550cm3. Pored biljne ishrane lovio je i sitne ivotinje.Fosilni ostatci ovih bia stari su oko 3 miliona godina a konano su izumrli oko 1 milion godina pre nae ere. Najnovija istraivanja ljudskog genoma govore u prilog tome da je ovo bila slepa grana u evoluciji i da ovek ne potie od nje. HOMO ERREKTUS (uspravan ovek) je po karakteristikama zasluio da bude razvrstan u red Homo kome pripada i savremeni ovek.Telesna masa i visina pribliavaju se veliini savremenog oveka a ima i fosilnih ostataka od 6 stopa (preko 2 metra). Imao je veu lobanju (900cm3) nisko elo i koristio je vatru kao i kameno orue. Smatra se da je posedovao jedan vid artikulisanog govora i naposletku, relativno razvijenu svest i odredjeni stepen socijalne organizacije (porodica, pleme).Pretpostavlja se da su ve tada postojale razne rase medju kojima su najpoznatije: -javanski ovek -pekinki ovek -hajdelberki ovek Fosilni ostaci potiu otprilike od pre 5-7 stotina hiljada godina, to odgovara starom kamenom dobu(PALEOLIT).

22


HOMO SAPIENS - Ima lobanju koja se i po veliini i izgledu znatno pribliava lobanji savremenog oveka.Teina mozga 1300cm3, sa viim lobanjskim krovom , razvijenim eonim delom i bez naglaenih nadonih kotanih lukova. Znatno je vetiji u izradi predmeta za svakodnevnu upotrebu i lov, koristi vie materijala (kamen, kost, drvo) a upotrebljava i luk i strelu. Crtei koji su nadjeni u peinama gde je iveo govore o znatno veem razvoju svesti o svom poloaju u svetu koji ga okruuje i viem stupnju kulturne evolucije u odnosu na prethodnike. Poznato je vie fosilnih rasa ovog stadijuma; - kromanjonski ovek - neandertalski ovek - krapinski ovek Homo sapiens je iveo u periodu od 10 000 godina p.n.ere pa sve do srednjeg kamenog doba(MESOLIT). Prvi civilizovani narod su SUMERI,koji su iveli u mladjem kamenom dobu,(NEOLIT) oko 6000 godina p.n.ere i koji su se intenzivno bavili zemljoradnjom i stoarstvom.O sumerskoj civilizaciji postoje i pisani dokumenti,(klinasto pismo), otkriveni u iskopinama na tlu nekadanje Mesopotamije. Pretpostavlja se da je evolucijom iz ovih predaka nastao savremeni ovek sa tri svoje rase: 1. bela (evropeoidna), 2. uta (mongoloidna), 3. crna (negroidna). Medjusobna razlika ovih rasa u pojedinim naslednim osobinama koje se uglavnom odnose na boju koe, oblik lica, tip kose,visinu,teinu,aerobne sposobnosti,brzinu,(to sve spada u domen morfo-funkcionalnih karakteristika), donela je,u bliskoj prolosti,mnogo zla savremenoj civilizaciji. Ralike u morfofunkcionalnoj sferi,postale su osnov za nastajanje uvenih rasnih23


teorija po kojima su odredjene rase inteligentnije u odnosu na ostale i shodno tome treba da nametnu svoju vlast i uspostave ropski odnos nad "niim" rasama. Zaista ,postoje bioloke karakteristikeu genotipu koje su kod pojedinih rasa izazvale poveanje odredjenih motorikih kvaliteta ,to se danas recimo ogleda u velikom broju crnaca u 50 najbrih ljudi sveta ,ili velikom broju azijata u sportovima izdrljivosti (maraton) , medjutim, nijedna studija na svetu takav relativni odnos snaga ne bi mogla da valjano dokae kada bi se principi naunog istraivanja primenili na celu rasu a ne samo na isturene pojedince. Potencijalne intelektualne mogunosti svih rasa su jednake, a ono to nas razdvaja a trebalo bi da spaja, su nejednaki uslovi socijalnoekonomskog razvoja za sve i shodno tome razliiti kulturni potencijali i nasledja. UNESKO je,posle drugog svetskog rata,1949 godine ,organizovao veliki broj medjunarodnih simpozijuma koji su rezultirali definitivno prihvaenim stavom da biolokih razlika koje bi jednu rasu dovele u neravnopravani poloaj u odnosu na drugu nema, i da jednom za svagda treba napustiti tlo rasistikih teorija. Naalost, i pored svih evolutivnih karakteristika koje savremeni ovek poseduje ,kao bioloko i socioloko bie, savremenici smo postojanja tendencija koje ele da ove teorije nikada ne zamru i pored injenice da se nijedna od gore pobrojanih rasa ne moe genetiki nazvati istom i da, shodno tome, rasizam sam po sebi nema loginu podlogu. Nadajmo se da e evolutivni toak ,makoliko nepojmljiva bila vremenska komponenta koja uestvuje u njemu, doneti civilizaciji i savremenom oveku takav nadrasni nivo svesti, da ova bioloka pitanja nikada sebi ne postavlja.

24


2. BIOLOKI RAZVOJ OVEKA BIOLOKE ZAKONITOSTI RAZVOJA Ve smo naglasili da bioloki razvoj oveka nije tekao kontinuirano i u samo jednom smeru. Naprotiv, vremenski periodi u kojima se gubi nit razvoja zbog ne postojanja kvalitetnih naunih dokaza su izuzetno veliki. Nemogue je praktino doarati sliku biolokog razvoja ljudske jedinke koja bi bila kompletno odslikana i na kojoj bi sve bilo skladno povezano, a da se pri tome ne pomeaju odreene boje. Moda je bilo perioda razvoja koji nisu ili u smeru ka dananjem oveku. Takva mogunost postoji iako su dokazi neuspenog puta potpuno izgubljeni-izumrli. Da bi se odgonetnula tajna biolokog razvoja bilo je potrebno otkriti fundament pojave ivota i detektovati meuodnose same pojave i okruenja. Fundament pojave biolokog razvoja je u samom centru-u pojavi ivota uopte na naoj planeti. Odnosi koje je primitivni oblik ivota ostvario sa okolinom su prvi zidovi graevine koju nazivamo evolucija. Stoga je i jedno od krucijalnih pitanja biolokog razvoja oveka; koji su to FAKTORI koji na njega utiu, da li postoje ZAKONITOSTI koje ga opredeljuju i kakav sve predznak moe imati njihov uticaj- pozitivan ili negativan. Odmah na poetku da razluimo pojmove TELESNI RAST i TELESNI RAZVOJ. Pod pojmom rastenja, podrazumevamo promenu veliine kao posledicu razmnoavanja elija i uveanja meuelijske

25


supstance, (M.Stojanovi), dok pod pojmom RAZVOJA podrazumevamo vie sloenih procesa kao to su dole nabrojani procesi koji se u vremenu smenjuju: proces diferenciranja razliitih tkiva proces funkcionalnog sazrevanja proces rastenja Iz ovoga se vidi da je rast samo jedna od komponenti razvoja. U samom procesu biolokog razvoja postoje, evolucijom diktirane, zakonitosti koje moramo nabrojati. 1) KONSTANTNOST RAZVOJNOG REDA predstavlja zakonitost da razvojne karakteristike imaju svoj prirodni nepromenljivi redosled ispoljavanja nezavisno od toga da li sam razvoj jedinke tee bre ili sporije. Na primeru motorike, dete prvo prohoda pa onda potri. Ova konstantnost razvojnog reda je data genetskom ifrom karakteristinom za svaku bioloku vrstu. Drigim reima, postoji RED-IFRA u ispoljavanju i razvijanju oblika ivota i njegovog funkcionisanja. 2) RAZVOJ U CEFALO-KAUDALNOM SMERU (od glave ka nogama). Prvi efekat genetske ifre se ispoljava kroz pravilo razvoja u cefalo-kaudalnom smeru. Najbolje se ova zakonitost uoava u intrauterinom periodu organogeneze, kada se prvo razvija glava koja i po roenju ostaje u velikoj nesrazmeri (po veliini) u odnosu na druge delove tela. Ova zakonitost se naroito odnosi na morfoloki razvoj. 3) ZAKONITOST RAZVOJA U PROKSIMALNO DISTALNOM PRAVCU.Ova zakonitost u razvoju najvie podrava funkcionalno usavravanje i sazrevanje i najbolje je ilustruje razvoj motorike kod novoroeneta

26


gde se primeuje postepeno premetanje centralne kontrole od strane CNS od komandnom pultu najbliih miia (miii one jabuice i vrata), ka miiima na rukama, miiima trupa i na kraju nogu. Sa druge strane, postoje i dobro izdiferencirane zakonitosti koje opredeljuju RAST deteta. Moemo navesti tri najbitnije ( po Medvedu): 1. Intezitet rasta pojedinih organa nije jednak. Veliina glave u odnosu na veliinu tela se od roenja neprestano menja. Po roenju iznosi 1/4 duine tela, a po zavrenom rastu 1/8 duine tela. 2. Rast nije linearan, ve postoje razdoblja veeg i manjeg intenziteta.Najvei, eksplozivan rast, beleimo u intrauterinom periodu. Od 4 meseca ovog perioda do roenja, telesna masa se povea 30 puta. Nakon roenja, u prvoj polovini godine, TM se samo udvostrui. Periode rasta deteta, grubo delimo na: Prva faza ubrzanog rasta (od roenja do 3 godine). Prva faza usporenog rasta (od 4 do 11-13) . Druga faza ubrzanog rasta, (pubertet 11-14 i 13-16) . Druga faza usporenog rasta (od 14-16 do 17-19). Prve cifre se odnose na enski pol. O ovoj problematici bie vie rei u poglavlju koje tretira bioloki razvoj pojedinih morfolokih karakteristika. 3. Organi u toku rasta ne poveavaju samo svoju masu ve menjaju i svoju strukturu, to u biti predstavlja okosnicu pojave koju nazivamo sazrevanje organa. Najbolji primer je sazrevanje polnih lezda.

FAKTORI RAZVOJA OVEKA Ve ranije smo naglasili da bioloki razvoj ljudske jedinke ,kako u ontogenetskom tako i u filogenetskom smislu nije iao najjednostavnijim i najprobitanijim pravcem.Bilo je i pokuaja koji

27


su se zavravali kao greka (australopitekus).Svu sloenost biolokog razvoja ne opredeljuje samo IFRA-(BIOLOKI KOD) koju nosimo u genetskom materijalu ve i izuzetno veliki broj drugih faktora koje smo iz edukativnih razloga podelili na dve velike grupacije-endogene i egzogene. Izuzetno dugo se vodila borba meu naunicima ,koja od ove dve grupacije ima vei-presudniji znaaj za bioloki razvoj.Bilo je perioda vladavine jedne grupe poklonika nad drugom grupom pa bi se redosled i menjao.Ukratko,danas se smatra da unutranji faktori razvoja predominantno i snano vladaju u biolokom razvoju svih ivih jedinki ,izuzev ljudske vrste gde u razvoju,odreenu,veoma bitnu ulogu i dalje imaju spoljanji faktori.Zapravo,spoj jednih i drugih,meusobno preplitanje i nije mogue zamisliti u odvojenom prostoru.Isprepletanost je iznuena samim ivotom jer da nema spoljanjih faktora ,unutranja matrica-kod,bila bi nezamislivo dosadno jednaka.Svet bi bio siromaan u vrstama i biljnog i ivotinjskog sveta a ljudsko bie -ukoliko bi se uopte evolucijom dolo do njega,bi bio replikat istih gena se nepojmljivo istim osobinama.Eugenika(uzgajanje najkvalitetnijih gena) bi postojala i u prirodi a ne samo u vetakim uzgajalitima.Sreom,nepromenljivost spoljanje sredine bi postojala samo u jednom jedinom trenutku-kada ne bi postojala spoljanja sredina a to bi ve znailo kraj naeg puta,kraj ivota i postojanja ove planete.Dakle ,faktore razvoja oveka smo podelili na :

a) UNUTRANJE (ENDOGENE) b) SPOLJANJE (EGZOGENE) U UNUTRANJE FAKTORE razvoja ubrajamo: 1.naslee 2.pol 3.neuro-endokrini sistem 4.efektorna tkiva i organe 5.rasu

28


U SPOLJANJE FAKTORE razvoja ubrajamo: 1.socio-ekonomske uslove 2.geografsko-klimatske uslove 3.fiziku aktivnost(telesno vebanje i sportski trening) 4.bolesti i povrede 5.higijensko-dijetetske postupke i stimulativna sredstva( 6.psihiki faktor-stres UNUTRANJI FAKTORI RAZVOJA N A S L E E Najvaniji faktor razvoja nosimo u sebi.On je tajna ivota, ifra nad iframa ,ili ,ako ba hoete,pesma nad pesmama.To je naslee-GENOM.Istraivanja ljudskog genoma sa deifrovanjem najveih grupa gena u svim hromozomima su zavrena u novembru mesecu 2000-te godine.U mapi ljudskog genoma otkriveno je poreklo ,istorija vrste a mogu se baciti i skriveni i pomalo uplaeni pogledi na budunost.Ideju da se gen i sam ivot sastoje od digitalne informacije prvi je obelodanio Riard Dawkin u svojoj knjizi "Reka iz raja".Da se potsetimo,generacijama devedesetih godina prolog milenijuma ne bi trebalo da bude teko da shvate da se cela kompjuterska era zasniva na binarnom kodu- kodu koji je napisan od samo dva broja-"slova" - 1 i 0. Za kompjuter to znai ima napona -nema napona.U ta dva "slova" i njihovim besomuno dugakim kombinacijama stao je ceo binarni kod na kom se zasniva kompjuterski jezik- a iz njega je izrastao sofver(program).Iz ovoga proizilazi da sve ,pa i najkomplikovanije raunske operacije,kompjuter izvodi najglupljom ali najjednostavnijom raunskom operacijom -sabiranjem.Da bi pomnoio 1000 sa 1000 ,kompjuter milion puta sabere 1 + 1 .Zabuna nastaje jedino zbog vremenske komponente-on to radi izuzetno brzo. Skoro svi jezici sveta kojim se u ovom trenutku govori sastavljeni su od slova.Na - srpski jezik ima 30 slova i pomou njih se kodiraju rei ,sastavljaju reenice da bi se iskazale misli ,sklapaju prie,poglavlja, KNJIGE.Ljudski genom je upravo KNJIGA IFARA za pravljenje ljudskog tela sastavljenog od kombinacije SAMO29


ETIRI slova- adenin(A),guanin (G) ,citozin(C) i timidin(T).Zapravo ,u RNK molekulu se pojavljuje jo jedno slovo U (uracil) koji je ostatak "RNK sveta",ivota pre naeg postojanja. Genetski materijali oca i majke se inom oplodjenja meaju razmenjujui male delie gena (proces nazvan REKOMBINACIJA) i nastaje potpuno nova jedinka sa svojom,potpuno novom kombinacijom.Pod genetskim materijalom podrazumevamo hromozome koje oplodne elije nose u svom jedru i koji su mesto lociranja gena.Sam gen je tvorevina molekularnih dimenzija sastavljen od uvijenih lanaca dezoksiribonukleinske kiseline(DNK).U ljudskom genomu ,u ovom trenutku se smatra da postoji oko 60000-100000 gena.Primera radi ,polni hromozomi Y i X nose razliit broj gena.Veliki X hromozom nosi 709 gena a mali Y hromozom samo 87.Kao napomena ,najmanji par hromozoma (Hromozom 22) nosi 464 gena.

30 Slika 3. Mapa X hromozoma.Uo~iti angiotenzinski receptor gen za


Geni, kao osnovni nosioci hereditarnih (naslednih) svojstava pod dejstvom ostalih unutranjih a i nekih spoljanjih faktora, odredjuju razvoj odredjene osobine.Preciznije,geni nose recept za pravljenje odreenog proteina.Uticaj jednog gena moe se ispoljiti na razvoj samo jedne osobine, mada postoje stanja kada jedan gen moe uticati na razvoj vie osobina i obratno,vie gena moe uticati na razvoj samo jedne osobine.Postoje situacije kada pojedini geni ne ispolje svoje dejstvo na odredjenu osobinu ukoliko nije prisutna odluujua determinanta.Naprimer, hemofilija je nasledna bolest koju kroz generacije prenose enski potomci obolelog, koji i pored postojanja gena, nikad ne obole.Medjutim,njihovi muki potomci dobijaju manifestni oblik hemofilije.Determinanta u ovom sluaju je pol naslednika. Skup svih naslednih osobina smetenih u kompletnom genetskom materijalu nazivamo GENOTIPOM.Kada,pod dejstvom svih gore navedenih faktora (i odredjenog broja jo uvek nepoznatih)genotip ispolji svoje osobine,kada postojee genotipske predispozicije prerastu u skup ostvarenih osobina koje ine jednu jedinku,govorimo o FENOTIPU.Od identinog genotipa (jednojajani blizanci) ne postane uvek identian fenotip,u zavisnostiod specifinih uslova spoljanje sredine.Ljudski genotip ini 23 para hromozoma od kojih poslednji par su polni hromozomi( x i y).Ljudski hromozomi su razliite veliine,predstavljaju dupli i isprepletani lanac molekula DNK i upravo po veliini su rasporeeni u mapi genoma po brojevima.Najvei je prvi par hromozoma-Hromozom 1(vidi sliku br 2). Svaki hromozom ima dugi i kratki krak koji su odvojeni jednim suenjem nazvanim CENTROMERA.Na dugom kraku Hromozoma 1 u blizini centromere nalazi se sekvenca dugaka 120 slova po redosledu napisana A- C-G-T koja se ponavlja vie od 100 puta.Ovo predstavlja moda najaktivniji gen u ljudskom telu koji nosi informaciju za kopiranje kratke niti RNK poznate kao 5SRNK.31


Zajedno sa grupicom drugih RNK ,smeta se u RIBOZOM-FABRIKU PROTEINA koja prevodi (kuva) DNK recepte u proteine.Tu je odslikana istorija svetova (RNK i DNK) jer bez prethodnog sveta i ivota nema ni dananjeg DNK sveta.Bez RNK nema mogunosti da se proita ifra i poznate amino kiseline(ima ih svega dvadeset(20) u prirodi) iskombinuju u lance specifinih proteina tela. Kako je iz humanih razloga zabranjeno izdvajanje genetskog materijala u vetakim uslovima i njegovo ukrtanje(genetsko ininjerstvo),istraivanja u sportu i fizikoj kulturi su vrena na blizancima i to najee na jednojajnim blizancima ili pak na usvojenicima.Razlozi su vie nego oigledni.Kod jednojajnih blizanaca postoje gotovo identini genetski materijali to u uslovima praenja pod jednakim uticajem spoljanjih faktora moe dati odgovor kako je genetski odreena neka telesna karakteristika.S druge strane,ukoliko se takvi blizanci razdvoje, mogu se istraivati uticaji pojedinih izolovanih spoljanjih faktora na bioloki razvoj. Sva istraivanja su nepobitno utvrdila da postoje morfofunkcionalne karakteristike na koje nasledje ima izuzetno jak uticaj i koje se u razliitim uslovima i pri delovanju spoljanjih faktora uvek isto razvijaju. Najbolji primer je TV (telesna visina) koja je genetski detrminisana do 96%. Slino je i sa pojedinim transverzalnim dimenzijama (irina karlice, irina ramena). S druge strane, postoje morfo-funkcionalne karakteristike koje pod uticajem spoljanjih faktora mogu znatno da se izmene i ija genetska determinisanost nije tako velika. Dobar primer je TM ,(telesna masa) koja je, prema istim istraivanjima genetski determinisana sa "samo"60%. U prostoru energetskog ispoljavanja,u poslednje vreme se podie bura oko otkrivanja specifinih genetskih markera za izdrljivost(aerobnu mo)(Hagberg & Moore 2001).Ovo bi mogla da bude revolucija u istraivanju naslea u sportu.DNK pohranjena u mitohondrijama (dakle nije jedro jedino mesto gde se locira DNK) kao i kreatin kinaza imaju presudan uticaj na maxVO2.Takoe ,iz ovih radova se moe primetiti da Angiotenzin konvertaza( enzim) jo nepoznatim mehanizmom ,utie na aerobne performanse(Uzgred ovaj gen se nalazi na X hromozomu i kod muke dece vodi poreklo iskljuivo od majke a kod enske dece moe poticati od oba roditelja.). Pored32


morfo-funkcionalnih i pojedina psihika svojstva se u velikom procentu nasledjuju (inteligencija i temperament) , dok je recimo za razvoj karakternih osobina presudan uticaj sredine. Ovo je veoma bitan podatak, jer nikad ne smemo izgubiti iz vida da je uloga profesora fizikog vaspitanja ili trenera uloga pedagoga koji ima vaan cilj da svoje uenike usmeri ka znanjima koje u sebi krije fizika kultura i kroz taj proces doprinese podizanju opteg kulturnog nivoa pojedinca kao osnovne estice drutva.Kao zakljuak ,namee se sledea konstatacija; da je nasledje veoma vano u razvoju jedinke ,iako pri tom hereditarni faktori ne odredjuju potpuno jednu osobinu ve samo normu-opseg reakcije. Tako je i veliina eventualne modifikacije pod uticajem spoljanjih faktora odredjena gore pomenutom normom. POL Na ovom mestu je potrebno rei da najnovija genetska istraivanja otkrivaju nesvakidanju pojavu,neoekivan i nejasan dogaaj-borbu polova.Autoru je kristalno jasno da se kroz celu evoluciju svih ivih stvorenja vodila ogorena BITKA GENA u kojoj je bilo pobeda poraza i nereenih ishoda.Ali ,borba polova ,pa jo u okviru jedne vrste je prilino neoekivan ,ali samo na izgled nerazumljiv rasplet.Istraujui na kloniranju mieva (spajanje dva genetska kompleta od majke ili obrnuto,spajanje dva genetska kompleta od oca) tim naunika iz Kembrida je otkrio jednu izrazitu pravilnost.Plod ni u jednoj kombinaciji ne bi preiveo ali se rasplet odvijao drugaije.Iskljuivo enski komplet bi se kao embrion sjajno razvijao ali ne bi postojala dobro razvijena posteljica koja bi omoguila prelazak u fetusni stadijum.I obratno,plod iskljuivo od samo "oevih" gena ne bi uspevao da odvije sve faze embrionalnog razvoja ve bi se zavrilo stvaranjem neke embrionalne smese koja bi uginula.Ali,u ovom sluaju bi posteljica bila izrazito dobro razvijena.Zakljuak,paternalni (oevi) geni ne veruju maternalnim genima i sami se pobrinu da svi uslovi za rast i razvoj ploda preko kvalitetne posteljice postoje.S druge strane,maternalni geni daju najvie informacja za razvoj tela i glave(mozga) ploda.Geni su pri33


tome jasno obeleeni i uvek se zna od kog roditelja potiu.Kompeticija gena majke i oca se odvija i u sluaju jednog malog gena koji proizvodi mali protein odgovoran za eksplozivni fetusni rast,koji se nakon roenja inaktivira .Protein poznat kao IGF2 potie od oca ali zato majka proizvodi IGF2R protein koji se vezuje za IGF2 i inaktivira ga.Otac eli brz i buran rast,majka ga usporava i harmonizuje. Pol je veoma vaan faktor koji determinie rast i razvoj ljudske jedinke.Morfoloke i funkcionalne karakteristike polova su znaajno razliite.Na morfolokom prostoru muki pol je dominantan u telesnoj visini(TV),telesnoj masi(TM),koliini miine mase,teini kostiju,veliini pojedinih organa ,telesnoj povrini i telesnoj zapremini.U funkcionalnoj sferi radni kapaciteti raznih organskih sistema mukarca su oko 20% izraeniji nego kod ena U motorikoj sferi veina sposobnosti zasnovana na koliini miine mase i njenom kvalitetu je na strani mukarca ali su zato motorne sposobnosti vezane za finu modanu regulaciju i kontrolu na strani ena(okretnost,koordinacija). Budui da e o ovom momentu biti vie rei u poglavlju gde se obradjuje razvoj morfo-funkcionalnih karakteristika kroz odredjene ivotne periode,sada je potrebno naglasiti da je odluujui supstrat pomou koga pol odredjuje tempo i veliinu razvoja individue, i omoguuje RAZLIITOST polova muki polni hormon testosteron koji se stvara u Lajdigovim elijama testisa. Gen koji locira proizvodnju u testisima lociran je na Y hromozomu i nije aktivan do ttrenutka polne zrelosti. Ovog hormona ima i kod ena (stvara ga kora nadbubrega a delom i jetra), ali u znatno manjim koliinama pa je i njegov efekat na morfo-funkcionalni razvoj manji.

NEURO- ENDOKRINI SISTEM U biolokom razvoju jedne vrste potrebno je matrica(genetska ifra) a zatim izvrilac posla.Taj zadatak,da se matrica po odredjenom diktatu UVEK razvije u odredjenom smeru i do optimalnih mogunosti matrice dat je neuroendokrinom sistemu oveka.Ovaj sistem u svakom periodu razvoja i sam se razvija i sazreva pa u34


odredjenim periodima svojim sazrevanjem diktira tempo rasta i razvoja itave jedinke.Stoga nije daleko od istine da samo telesno vebanje koje zahteva adaptaciju tela na poveane energetske zahteve upravo preko neuro-endokrinog sistema,predstavlja svojevrsno dodirivanje gena.U ovom procesu dodira gena odvija se i hipertrofija miia i poveanje radnih sposbnosti.Prema tome ,jedan od retkih trenutaka u kojima drugi ovek utie na genetsko reagovanje je odnos TRENER _ SPORTISTA u toku trenanog procesa.Utoliko pre o tom procesu moraju biti upoznata oba uesnika,da bi proces bio harmonian. Najvei deo endikrinog sistema je pod uticajem hipotalamusa, koji je deo CNS ,i stoga moramo taj uticaj tretirati kao zajedniko dejstvo oba sistema. Naroito je interesantan raspored dunosti pojedinih delova endokrinog sistema kroz ontogenezu.Tako je, u intrauterinom periodu razvoja ploda ,najvanija aktivnost kore nadbubrene lezde ,(pored ostalog tu se stvara i testosteron). U postnatalnom periodu, naroito u periodu odojeta , vanu ulogu ima timus. Od kraja prve godine ,pa do 3-4 godine naroito se ispoljava dejstvo tireoideje. Otuda prisusutvo enormne motorike aktivnosti kod ove dece i u pravu su oni koji za izuzetno nemirnu decu u ovom periodu u ali tvrde da ih ne treba grditi jer" nemaju veze sa mozgom". Potpuno tano, jer nakon tog perioda, otprilike od etvrte godine, poinje da se ispoljava dejstvo hipofize kao centralnog koordinatora rada svih lezda sa unutranjim luenjem i uspostavlja se prava "veza sa mozgom" preko hipotalamusa. EFEKTORNA TKIVA I ORGANI U pravilnom razvoju tkiva i organa veoma bitnu ulogu ima injenica kako spoljanja sredina utie na genetski materijal jedinke.Pozitivnim dejstvom se genetska doza iskoristi do optimalnih ,ili ak maksimalnih granica, dok kod negativnog dejstva moe doi do minimalnog razvoja predvidjene karakteristike.Ovo je mogue jer svaki gen daje OPSEG u kome se pojedina karakteristika moe razviti.Stoga i efektorna tkiva i organi imaju svoje oscilacije unutar tog zadatog opsega to e se manifestovati vidljivim poremeajem u35


rastu i razvoju.Moramo jo naglasiti da promene i poremeaji u rastu i razvoju organa i organskih sistema prouzrokovani bilo kojim spoljnim iniocem se ne nasledjuju (LAMARKOVA teorija tvrdi suprotno) , dok se uticaji spoljanjih inioca na gensku strukturu usled koje bi dolo do njene promene mogu naslediti ,a sama promena naziva MUTACIJOM.Naravno,ogromna veina mutacija,u toku evolutivnog razvoja biolokog potencijala planete,zbog revolucionarnosti promene je bila smrtonosna.Samo one mutacije na koje je bila mogua ADAPTACIJA su bile korak napred u evolutivnom ciklusu.Proces mutacija- adaptacija je ustvari onaj proces sa kojim nauka (DARVINOVA teorija) pokuava da objasni skokovite promene morfo-funkcionalnih karakteristika u toku evolucije naih predaka . I ne samo to. Nauka, na alost, gleda i unapred i budui da postoje izuzetno opasni faktori koji mogu relativno lako da utiu na genetski materijal , kako biljnih tako i ivotinjskih vrsta(poveana koncetracija radioaktivnih estica u sve veem broju gusto naseljenih ivotnih sredina, oteenje ozonskog omotaa-pojaano dejstvo sunevih zraka i promena klime), postoji mogunost i nepovoljnih mutacija za ljudsku rasu koje bi , u jednom kritinom kombinatornom momentu mogle da dovedu rasu do izumiranja RASA Izuzetno je teko odvojiti uticaj rase na razvoj morfolokih karakteristika,naroito onih koje nisu vezane za nasledje.Jedan deo ove problematike smo ve prodiskutovali u prethodnom poglavlju.Najveu prepreku u istraivanju rasa i njihovih razlika,ini prisustvo spoljanjih faktora kao to su ivotni standard i ishrana.Tako je Tanner,pratei razvoj japanskih devojki (iz Medveda)ustanovio da one rodjene u Kaliforniji ranije polno sazrevaju(prva menstruacija) i do 1.5 godine pre u odnosu na devojke koje su se posle rodjenja preselile u Japan.Znai i unutar jedne rase postoji mogunost dejstva razliitih spoljanjih faktora.Bez obzira na to, ustanovljene su jasne situacije u kojima pripadnost jednoj rasi diktira "specifinost razvoja". Primer,amerika deca iji su roditelji rodjeni u Americi,rastu izmedju 6-8 godine bre od dece iji su roditelji Italijani.ini se da se mora36


naglasiti da se u genetskoj determinisanosti telesne visine rasa ,razlike pojavljuju zbog postojanja dva gena koja opredeljuju rast .Jedan od gena opredeljuje definitivnu visinu a drugi opredeljuje intenzitet prirasata i periode rastenja i daleko je osetljiviji na spoljanje uticaje.Dokaz za ovu konstataciju su istraivanja na Eskimima kod kojih je kratkoa nogu jedna od glavnih genetskih morfolokih karakteristika.Sa razvojem standarda i promenom naina ivota i donekle ishrane,ova razlika u duini nogu je poela da se smanjuje u odnosu na Ameriku decu,(Medved), i ukoliko se trend pribliavanja amerikim standardima zadri,potpuno e doi do izjednaavanja za 1 do 2 decenije,(Rode i Shephard).

SPOLJANJI FAKTORI RAZVOJA Dualitet uticaja na morfo-funkcionalni razvoj oveka ostvaruje se sadejstvom unutranjih i spoljanjih faktora. Od spoljanjih faktora na prvom mestu su: SOCIO-EKONOMSKI USLOVI Socio-ekonomske uslove moemo definisati kao skup kulturnih, urbanih, naunih i materijalnih inilaca koji opredeljuju ivotnu sredinu pojedinca ili grupe ljudi. Najeu formu organizovanog ivljenja ini porodica, kao osnovna elija socijalne organizacije. Pored nje, postoje sloeni i veliki sistemi organizovanja do najsloenijeg-dravne zajednice vie naroda i nacija. Vanost uticaja socio-ekonomskih uslova na oveka priznala je i svetska zdravstvena organizacija kada je definisala zdravlje kao stanje psihikog, fizikog i materijalnog blagostanja. Da ekonomsko stanje porodice donosi i znaajan porast morfolokih karakteristika dece, naroito TV i TM dokazao je svojim radovima Zellner ispitivajui decu iz Vroclava jo 1925 godine podeljenu u tri grupe prema imovnom stanju, (M. Stojanovi) . Znaajno bolji telesni razvoj su imala deca iz bogatih porodica u odnosu na decu radnika. Naravno da37


je ovde presudni uticaj imao kvalitet ishrane, njena raznovrsnost i higijenski uslovi stanovanja koji su znaajno smanjivali broj oboljevanja od infektivnih crevnih bolesti,to je moglo da zaustavi telesni razvoj. Socio-ekonomski uslovi posmatrani ire, na nivou naroda, takodje kroz brojna istraivanja, pokazuju usporen rast dece u vreme ratova. Vrlo interesantna su longitudinalna istraivnja ruskih autora koji su jednu drutvenu zajednicu ,(selo Gluhovo u moskovskoj oblasti),(M.Stojanovi), posmatrali skoro 70 godina i doli do zakljuka da su se morfo-funkcionalne karakteristike dece poboljavale sa poveanjem standarda itelja. Ve ovakvim istraivanjima se mogla naslutiti kasnije opteprihvaena teorija o "akceleraciji razvoja"ljudske rase. No, ima istraivanja koja dokazuju da nije samo telesni razvoj obuhvaen akceleracijom ve i psiholoko sazrevanje kao i razvoj sekundarnih polnih karakteristika .Ali ovom fenomenu u ovoj knjizi je posveeno mnogo vie prostora na mestu de se akceleracija izuava zasebno upravo zbog znaaja koji ona ima i koji zasluuje. Pored socio-ekonomskih uslova na telesni razvoj utiu i: GEOGRAFSKO-KLIMATSKI FAKTORI Vidljive razlike meu telesnim karakterstikama indo-evropske grupe naroda dovele su do izuavanja uticaja njihovih stanita na bioloki razvoj.Panju je privukla svaka pojedinost poput nadmorske visine,koliine vlage,konfiguracije terena,koliina dnevne i godinje svetlosti,broj godinjih doba i sl.Sve to je rezultovalo pojavom klasifikacija koje su ile ka bliem odreivanju telesnih karakteristika poput izdvajanje odreenih tipova naroda kao: - mediteranski tip - dinarski tip - nordijski tip Dokazano je da neuro-endokrini sistem primitivnijih ivotinja( a novija istraivanja pokazuju da i ovek ima ovakve procese) reaguje ritmino na klimatske uslove a naroito na promenu koliine dnevne svetlosti promenom koncentracije odredjenih hormona(adrenalin,hormon rasta,polni hormon,hormon tireoidee).38


Godinja doba imaju ritmian tok poveanja i smanjenja koliine dnevne svetlosti i po trajanju i po intenzitetu to se direktno povezuje upravo sa napred pomenutim fenomenom. Ovaj proces ritminog smenjivanja koliine pojedinih hormona ,u prirodi je nazvan Bioritmom .Samim tim to bioritam predstavlja ciklino delovanje endokrinog sistema,odmah shvatamo da se tu moe raditi i o ciklinom delovanju spoljanjih faktora na NASLEDNU MATRICI,izazivajui od nje adaptacione odgovore tipa: - viak svetlosti - pojaana pigmentacija - manjak svetlost- smanjena pigmentacija - viak svetlosti - poveani metabolizam- uzburkan CNS - manjak svetlosti- usporen metabolizam- smiren CNS I zaista depresije se karakteristine za nordijski tip a neurotina reagovanja i manije za mediteranski tip. Bioritam moe po duini intervala u kome se vre hormonske mene biti dnevni,meseni ,viemeseni ili pak i godinji.Dnevni ili cirkadijalni ritam je najee praen jer je i najzanimljiviji sa aspekta fizikog vebanja i trenanog procesa. Kod primitivnijih ivih bia bioritam regulie najosnovnije funkcije od kojih moe zavisiti i opstanak vrste . Kod oveka ,pored osnovnih funkcija (odranje budnosti i sna,mentalne sposobnosti,fiziki rad) za koje su zadueni dnevni bioritmovi,sezonski bioritmovi utiu na bioloko ponaanje ive materije i procese rasta i razvoja. Nije jo uvek dat definitivan odgovor kolikog udela u bioritmovima ima genetska matrica a koliko spoljanji faktor-klima,geografska irina,nadmorska visina. Eksperimenti na ivotinjama koje su mesecima bile zatvorene u kavezima gde je vetaki odravana i klima i osvetljenje, pokazuju izuzetnu pravilnost u pojedinim ciklinim luenjima odredjenih hormona koji, pored reproduktivnih, imaju i druge zadatke poput indukovanja rasta i razvoja.Genetska matrica nije odreagovala na tako kratak presing sredine.Medjutim,ovek je daleko kompleksnije bie od svih ostalih ivotinjskih vrsta upravo i zbog povezanosti centralnog nervnog sistema sa endokrinim i ovog sa genima.Odredjene promene u funkcionisanju CNS-a po pravilu prate i promene u endokrinoj sferi a ponekadsu procesi i obratni.Stoga nije mogue generalizovati39


zakljuak na osnovu ovakvih istraivanja koja ukazuju na odredjenu krutost i automatizovanost bioritmova bez obzira na promenu okoline. Poznati su procesu promene bioritmova(san,budnost,fizika sposobnost) upornim i planiranim treningom naroito u pripremama kod sportista koji svoja takmienja planiraju na drugim kontinentima gde je druga satnica dana i noi,drugaija klima i nadmorska visina.Ljudski rod je daleko fleksibilniji od veine biolokih sistema to je samo jedan od razloga uspenog penjanja na vrh evolutivne bioloke lestvice. Kod oveka je dokazano za veinu hormona da imaju svoj bioritam luenja .Interesantni su bioritmovi nekih hormona poput hormona rasta i testosterona. Bioritam luenja testosterona se poklapa sa mesecima u godini kad se telesna masa poveava. Ovi meseci su mart - april u prolee i septembar - oktobar na jesen ali samo na Evropskom kontinentu.U Australiji,bioritam ovih hormona je u skladu sa njihovim godinjim dobima. Od novembra do sledeeg martaaprila porast TM i TV je blag i ne pokazuje skokovite napredke(jer nema sinergetskog delovanja testosterona i hormona rasta pa shodno tome reakcije gena). S druge strane,u periodima kada dodje do pojaavanja luenja testosterona, pojaava se i koliina dnevne svetlosti,poveava se i prosena dnevna temperatura kao i barometarski pritisak pa se nemoe sa sigurnou izdvojiti koji to klimatski faktor odluujue deluje na bioritam ovog hormona. Istraivanjima, koja su vrena i u naoj zemlji dokazano je da se po pravilu, vii i krupniji ljudi razvijaju u umerenim i hladnijim krajevima i na viim nadmorskim visinama. Izmereno je da su Crnogorci najvii Jugosloveni u proseku, to se u potpunosti podudara sa prethodnim konstatacijama. Klimatski faktor, pored temperature, smene godinjih doba ,(gde najverovatnije odluujuu ulogu igra koliina svetlosti i broj "svetlih dana"), i nadmorske visine, karakteriu i vlanost vazduha i barometarski pritisak koje, takodje, moramo imati u obziru kada vrimo istraivanja telesnog razvoja omladine jednog regiona. Dugotrajnim delovanjem istih geografsko klimatskih uslova na jednu odredjenu populaciju, stvaraju se uslovi da se njihove telesne karakteristike kao i psihikih svojstva smatraju40


karakteristinim (nordijski tip, mediteranski tip,dinarski tip,anglosaksonski tip ), bioloko sazrevanje poprimi tipian ritam a nain ivota reflektuje u skup tipinih navika i obiaja. Otkriveno je da i smena svetlosti (smena dana i noi) moe imati odraza na pojedine psihosomatske reakcije .Tako je ovaj proces propraen u organizmu smenom "agresivnog"simpatikusa sa "mirnim "vagusom". Naravno, ovi dnevni bioritmovi zavise od luenja adrenalina iz kore nadbubrene lezde i najvea im je uloga u regulisanju psihofizikih sposobnosti u toku svakodnevnih ljudskih aktivnosti. DEJSTVO RAZVOJFIZIKE AKTIVNOSTI NA TELESNI

DODIR GENA Ako postoji nain i mesto da svojim znanjem nekom dodirnemo gene onda je to za vreme vebanja delovanjem fizike aktivnosti na vebaa.Ovaj udesni zakljuak temelji se na poslednjim istraivanjima ljudskog genoma i poslednjim shvatanjima embiolokog razvoja.Celokupna genetska materija ,smetena u hromozomoma unutar jedara elija stoji u pripravnosti i spremna da na neki signal odreaguje. Naravno,najvei deo genetske matrice je u odreenim momentima ivota blokiran(zapravo,blokada se polako poveava starenjem) ali odreen deo genetskog koda je uvek iv i spreman za reagovanje.Geni za izgradnju proteina miia , geni za konverziju energija (metabolizam) u najveem delu ivota oveka su spremni i sposobni da odreaguju.Vebajui,mi dodirjemo ne blokirane gene i navodimu na akciju- sintezu proteina.Proteini gradivne materije naih elija poveavaju masu veine organa i oraganskih sistema a naroito miia.Otuda vebanje poveava miinu masu i dovvodi do procesa hipertrofije i poveanja miine sile.Taj se proces moe jo vie ubrzati vetakim unosom anabolikih steroida ili testosterona i bez vebanja. (Ugarkovi 1990).

41


Slika 4.[ematski prikaz aktivacije }elijske DNK putem hormona

Moe se rei da je pokret, osnovna motorika jedinica kretanja, upisan u genima oveka kao naizbean sastavni deo ivota. I pored toga, ovek je postepeno doao u situaciju da zbog naina ivota a ponajvie standarda, sve vie svoje svakodnevne aktivnosti obavlja u sedeem poloaju i svoje telo, koje se kroz evoluciju upravo razvijalo kroz specifian pokret ,dovede pod uticaj faktora koji prete da ga unite. Razvoj umnih sposobnosti u jednom odredjenom periodu nije bio praen i odranjem svesti da se telo koje je napravio pokret ,mora i ouvati pokretom. Stoga, u poslednje vreme , u drutveno razvijenim sredinama, polako poinje povratak pokretu, naravno u prirodi, jer se napokon dolo do zakljuka da su dejstva prirode i pokreta nezamenljiva terapeutska sredstva, a u isto vreme i osnovni nain preventive modernih bolesti sadanje civilizacije, bolesti srca i sranih krvnih sudova.Tonizirajue dejstvo pokreta se moe uoiti od prvih deijih koraka gde se deije igre, kao nezamenjiva aktivnost, pojavljuju kao prvi momenti delovanja telesnog vebanja na organizam u razvoju. Veoma je interesantno istraivanje koje je sprovela Matejeva-Staneva (M. Stojanovi), kod uenika dva razreda jednog grada, slinih uslova ivota i slinog stanja fizikog razvoja, uzrasta 7-9 godina. Naime, uenici koji su

42


sprovodili redovnu nastavu fizikog vaspitanja imali su povoljniji tok razvojnih karakteristika. Povoljno dejstvo fiziog vebanja koristi se i kao dodatak terapiji u velikom broju oboljenja kao to su povien krvni pritisak, eerna bolest, gojaznost, bolesti krvotoka i period produene rehabilitacije nakon infarkta miokarda o emu e,u ovom tekstu,jo biti rei.

POVREDE I BOLESTI Telesni razvoj moe biti usporen a ponegde i zaustavljen nastupanjem POVREDA tkiva koja su u razvoju, ili BOLESTI koje napadaju vei broj organskih sistema. Naravno , na telesni razvoj ne utiu akutne lake respiratorne i digestivne infekcije koje su najee kod omladine. Primer za gotovo zaustavljanje fizikog razvoja je oboljenje poliomielitis (deija paraliza) koja skoro da zaustavlja morfo-funkcionalni razvoj tela obolelog.Jo jedan primer moe biti miina atrofija nastala posle due imobilizacije nakon povrede.

43


HIGIJENSKO-DIJETETSKO POSTUPCI I STIMULATIVNA SREDSTVA U novije vreme, razvojem sporta kao profesije od koje se moe veoma uspeno iveti, nauka je nala svoje mesto u njemu, pa su sportisti poeli da pod kontrolom strunjaka uzimaju kako dozvoljena tako i nedozvoljena stimulativna sredstva da bi poboljali kako morfoloke ,tako i odredjene motorike sposobnosti i na taj nain postigli uspeh. U dozvoljena stimulativna sredstva i postupke ubrajamo: - specijalne reime ishrane, - korienje vetakih proteina u ishrani, - upotreba vitamina uz dodatak esencijalnih amino kiselina, - posebne energetske napitke, - trening. Uz sam trening, ovi preparati imaju povoljno dejstvo kako na mlad organizam u razvoju tako i na razvoj pojedinih morfofunkcionalnih karakteristika kao to je TM i procenat miinog tkiva. Ali, naalost sve ee, uz ova dozvoljena stimulativna sredstva, sportisti koriste i nedozvoljena stimulativna sredstva od kojih emo nabrojati najee; - anaboliki steroidi, - polni hormoni, najee testosteron, - hormon rasta, - hormon tireoidne lezde, - ekstrati biljnih hormona(fito hormoni) Efekti ovog uzimanja su sve uoljiviji. Prouavanja pokazuju da broj ovih sportista dostie katastrofalan procenat od blizu 70%. Rezultati u pojedinim sportskim disciplinama su sve bolji, a ivot ampiona, nakon samo nekoliko godina od prestanka bavljenja sportom, sve loiji. Efekti tetnog delovanja uzimanja hormona su

44


najee veoma drastini i idu od pojave raka jetre, teih oblika ciroze, do atrofije testisa, impotencije i teih depresivnih kriza. Naalost, kampanja koju su sportske asocijacije sprovodile protiv dopinga, pomou upotrebe drastinih kazni ako se doping otkrije, nije urodila plodom. Tako su, prilikom testiranja olimpijskih kandidata iz amerike reprezentacije pred Olimpijadu u Los Andjelesu otkriveni podaci da se spremnost ka upotrebi dopinga i pored saznanja da je opasan po ivot ,javila kod 67% anketiranih sportista. Nama se ini da je i ovde u borbi protiv ovog zla,velika uloga upravo strunjaka iz oblasti fizike kulture koji e , ne pretnjama i zastraivanjima ve edukacijom ,smanjiti i ublaiti dosadanje negativne efekte dopinga.Ponegde se mogu uti i pristalice radikalnijeg pristupa koji podrazumeva upravo suprotan nain ponaanja - javno omoguavanje sportistima profesionalcima nastup pod stimulativnim sredstvima uz obrazloenje da svako ima pravo da raspolae svojim telom pa tako i zdravljem a da sam doping,u biti,predstavlja podizanje iskorienja sopstvenih rezervi datih genotipom.Drugim reima,dopingovan sportista nije" vanzemaljac " nadljudskih sposobnosti ve osoba sa podignutom "rampom" u okviru svojih genotipskih kvaliteta.Ako bi se javnim nastupom skinula maska i spreilo stvaranje miljenja da se radi o prevari, preostalo bi isuvie malo prostora koji bi spreavali organizovanje jednog svetskog prvenstva sportista pod stimulativnim sredstvima.Autor ovih redova oduvek prati mudrost koja kae:"Ako nekog nemoe pobediti,ti mu se pridrui"i deli miljenje sa prof. V.Smodlakom da nije daleko dan kada e se neko zvanino takmienje organiovati sa iskljuivo dopingovanim sportistima.

PSIHIKI FAKTOR-STRES Nije dokazano,ali logian sled zakljuaka vodi ka generalnom, da postoji uticaj akutnog i hroninog stresa na fiziki razvoj.Razmiljanje ide sledeim tokom;U toku stresa se direktno stimuliu hipofiza i nadbubrena lezda to znai da u igri mogu biti i ostali hormonski

45


ciklusi a ne samo adenocorticotropni hormon,( ACTH) i adrenokortikotropni sistem.Ipak,ne tako retko upotrebljavana izreka da "od batina deca bolje rastu" nije dobila i naunu potvrdu.Naprotiv,po istraivanjima od Widdowsonove(po Medvedu) deca koja su ivela u internatu pod rukovodstvom izuzetno stroge uiteljice,i pored dodatne ishrane,nisu pokazivala poveanje telesnog razvoja u odnosu na decu iz drugog internata koji nisu imali dopunsku ishranu.Jedini izuzetak je inila grupa deaka koji su bili ljubimci vaspitaice koja ih zbog toga nije maltretirala.Oni su se ubrzano razvijali i bolje od deaka iz kontrolne grupe. Ovo su evidentni dokazi koji svrstavaju psihiki faktor u spoljanje faktore. Ovim je naa lista iscrpljena,mada ni izdaleka nisu obuhvaeni svi poznati faktori.Zapravo,istina je da postoji jo veliki broj i poznatih i nepoznatih faktora koji imaju manji ili vei uticaj na bioloki rast i razvoj oveka ali ih ,iz objektivnih razloga nismo mogli staviti u ovaj tekst.

3. PERIODI RAZVOJA OVEKA U biti sam razvoj oveka moe se posmatrati iz dva ugla: Filogenetskog-razvoj LJUDSKE VRSTE u evolutivnom smislu Ontogenetskog-razvoj LJUDSKE JEDINKE koji obuhvata:46


1. embrionalni period (intrauterini) 2. postnatalni period (ekstrauterini) Filogenezu smo osvetlili u prvim poglavljima ovih predavanja i na ovom mestu nije nam cilj da se ponovno vraamo na nju. Takoe, veliki deo ekstrauterinog ivota, a naroito onaj koji je od najveeg interesa za nas, morfo-funkcionalni i psihomotorni razvoj sa vidljivim naglaskom na uzajamne odnose pomenutih razvoja i fizikog vebanja, obradiemo u poglavljima koja slede. Ostaje nam da na ovom mestu podrobnije obradimo embrionalni razvoj oveka sa oploenjem i poroajem i ponudimo najprihvatljiviju podelu perioda razvoja oveka.

47


3. 1. EMBRIONALNI RAZVOJ Embriologija je nauna disciplina biologije koja prouava rast i razvoj ploda od momenta oploenja do roenja. Sam embrionalni period moemo podeliti na dva dela: 1. 2. period embriona period fetusa

U najjednostavnijem tumaenju, prelazak iz perioda embriona (2-3 lunarni mesec) u period fetusa je onaj odluujui momenat kada stepen razvoja embriona dostigne takav nivo da ostvarene morfoloke i funkcionalne karakteristike ploda odgovaraju karakteristikama oveka i prepoznatljive su. Tako fetus ima glavu,trup,ekstremitete i organske sisteme koji su indentini ljudskim ve u treem lunarnom mesecu i tada plod vie ne nazivamo embrionom (embrionalni razvoj je u tom momentu zavren), ve fetusom. Fetus karakteriu procesi: 1. rasta elija, (u embrionalnom periodu procesi rasta nisu dominantni ve se procesi razmnoavanja deavaju na utrb veliine, pa se tako jedna elija podeli na dve duplo manje). 2. procesi funkcionalne determinacije organa i organskih sistema. 3. proces sazrevanja pojedinih organa. U uskoj vezi sa ovom materijom je i sam proces oploenja, pa je neophodno da se na poetku upoznamo sa oplodnim elijamaGAMETIMA.

48


Gameti ili oplodne elije su specifine, usko specijalizovane ljudske elije, koje se karakteriu duplo manjim brojem hromozoma od ostalih somatskih elija. Ovaj broj hromozoma nazivamo haploidan broj i rezultat je posebnog naina deljenja jedara oplodnih elija koji nazivamo MEJOZA. Za razliku od mejoze, gde je rezultat duplo manji hromatinski materijal, proces deljenja somatskih elija nazivamo MITOZOM i rezultat ovakvog deljenja je podjednak broj hromozoma" elije majke" i nove" elije deteta. Ovaj broj hromozoma nazivamo diploidni. U normalnim,somatskim elijama, nalazi se 46 (23 para) hromozoma. Kada bi ovakva hromatinska struktura uestvovala u oploenju, rezultati bi bili nesagledivi i domen su naune fantastike. Ovako, reducirani hromatinski materijal mukog gameta se spoji sa reduciranim materijalom enskog gameta i dobijamo ZIGOT koji se karakterie normalnim brojem hromozoma.

Slika

5.Stadijum zigota i morule

49


Muki gamet prestavlja muka oplodna elija-spermatozoid koji se pod uticajem hormona hipofize,(FSH-folikulostimulirajui hormon), stvara u seminefroznim tubulima testisa. Proces sazrevanja spermatozoida traje oko 70 dana. Spermatozoid se sastoji iz glave, vrata i repa koji mu pomae da se slobodno kree kroz odgovarajuu sredinu. Hromatinska garnitura kod spermatozoida moe biti dvojaka; 11 + X 11 + Y Broj spermatozoida u 1 ml ejakulata se kree oko 100 miliona,(35-200). Velike su varijacije ovog broja i kod sasvim normalnih mukaraca (obina prehlada sa poveanjem temperature na 39 stepeni C moe da drastino smanji broj i pokretljivost spermatozoida na odreeno vreme). Ovaj broj spermatozoida, ukoliko je manji od 35 miliona, nazivamo oligospermija, a ako je smanjenje broja povezano i sa smanjenjem pokretljivosti, (a obino jeste), onda ovo stanje nazivamo oligo-asthenospermia. Potpuno nepostojanje spermatozoida u ejakulatu naziva se azoospermia. Smatra se, da je pod povoljnim uslovima vie od 60% spermatozoida pokretno u ejakulatu i prosena brzina kretanja iznosi do 3 mm na minut. To znai da je, u proseku, potrebno 2 sata spermatozoidima da dospeju od grlia materice do ampule jajovoda u kome delu najee dolazi do susreta sa jajnom elijom i oploenja. Pokretljivost spermatozoida zavisi i od stepena kiselosti vagine, pa tako neutralna ili blago alkalna sredina potpomau bolju pokretljivost i samo vreme preivljavanja spermatozoida. Ovo vreme se najee kree u intevalu od 24 -72 asa. enski gamet-OVULUM se takoe stvara pod uticajem FSH iz hipofize u jajnicima. Oba jajnika su aktivna i moe se desiti da u toku jednog menstrualnog ciklusa, (to je ree), doe do ovulacije u oba jajnika, pa tako nastaju viestruke trudnoe po tipu nejednojajnih oploenja. Ovulum je jedna od najveih elija kod oveka (oko 0,2mm). Ovulacija ili prskanje Grafovog folikula, iz koga izlazi ovulum, se deava obino oko sredine menstrualnog ciklusa. Od momenta ovulacije nastaje takozvana progesteronska faza50


menstrualnog ciklusa koja UVEK traje 14 dana, pa se moe na osnovu ove injenice vriti bioloka kontracepcija Tako, ako znamo datum prestanka poslednje menstruacije i duinu menstrualnog ciklusa, moemo lako, oduzimajui od datuma pretpostavljene nove menstruacije 14 dana, dobiti datum ovulacije (vidi grafikon br. 1)MENSTRUA LNI CIKLUS bioloska kontraccepcija

estrogenska faza 1

S T OP 16 30 progesteronska faza

grafikon br 1.

grafikon 1

Ukoliko se u periodu ovulacije, (3 dana pre i 3 dana posle), izbegava polni kontakt, onda govorimo o biolokoj kontracepciji. enski gamet sadri samo jednu hromatinsku kombinaciju - (11+x), pa je tako oigledno da pol budueg deteta odreuje mukarac.

51


3. 1. 1. OPLOENJE Ve smo naveli da se ovulum i spermatozoid sretnu najee u najirem delu jajovoda-ampuli jajovoda. Samo oploenje je in prodiranja jednog, (i samo jednog), spermatozoida kroz opnu u unutranjost jajne elije i spajanje hromatinskog materijala iz jedara ovuluma i spermatozoida. Nova elija koja ovako nastaje naziva se ZIGOT. Zigot moe da se podeli na dva, tri i vie delova, pa tako nastaju jednojani blizanci, dvojke, trojke itd. Zigot nakon spajanja poseduje dipoloidan broj hromozoma i jednu od sledeih kombinacija koje odreuju pol: 22 para + XX (enski pol) 22 para + XY (muki pol) Od momenta oploenja i spajanja hromatinskog materijala poinje delenje elija zigota i to po principu mitoze i uporedno kretanje zigota potpomognuto trepljama epitela jajovoda ka materici. elije zigota se dele tako da je svaka "elija dete" duplo manja od elije od koje je nastala, a sam zigot dobija izgled kupine zbog ega se i naziva MORULA. U toku od 3 dana morula dospeva u matericu, a daljim deljenjem i difuzijom spoljanjih tenosti u nju, stvaraju se upljinice koje se postepeno stapaju. Stapanjem upljina u centralnu upljinu i daljem deljenjem elija morule nastaje nov embrionalni stadijum zigota-BLASTULA koji se karakterie okruglastim oblikom i centralnom upljinom. U unutranjem delu blastule formira se grupa elija koju nazivamo EMBRIONALNI VORI koji slui za izgradnju zametka. Povrni sloj elija blastule koji ima sposobnost razaranja sluzokoe materice nazivamo trofoblast. Od koaguluma koji se prilikom razaranja zida materice stvori sa jedne strane, i delova trofoblasta sa druge strane, stvorie se nov, specifian organPOSTELJICA, koji e svoju funkciju ishrane ploda odravati za sve vreme trudnoe. Posteljica, pored nutritivne funkcije (ishrana) i mehanike (privrivanje ploda), ima i veliki broj drugih funkcija od kojih bi smo istakli hormonsku pomou koje titi plod od52


prevremenog odbacivanja i, mada sam mehanizam nije definitivno otkriven, izgleda svojim hormonskim statusom odluuje trenutak zapoinjanja poroaja. Sam proces uvrivanja blastule u zid materice zavrava se oko 6-8 dana po oploenju. Ovako uvrena blastula dalje nastavlja da se deli i prelazi u stadijum GASTRULE, u kome ve moemo da razlikujemo dva embrionalna klicina listia EKTODERM (spoljanji) i ENDODERM (unutranji). Razvijanjem elijskog sloja izmeu njih nastaje MEZODERM - trei klicin listi, koji emo dosta pominjati jer se od njega razvijaju miii i kosti. (LOKOMOTORNI SISTEM). U toku prve tri nedelje, embrion oveka nema karakteristinih znakova i slian je embrionu ostalih sisara. Meutim, u etvrtoj nedelji se u njemu uspostavlja krvotok i poinju da se diferenciraju pojedine ljudske konture-glava, trup, ekstremiteti. Na relativno velikoj glavi mogu se razlikovati usta, ui, nos, a uspostavlja se i srana radnja. U treem mesecu isezava rep zametka, diferenciraju se spoljanji polni organi, raspoznaju se prsti. U etvrtom mesecu se na licu raspoznaju individualne razlike i javljaju pokreti ploda. Do kraja desetog lunarnog meseca, (280 dana), zavri se pripremanje ploda za ivot u spoljanjoj sredini pa dolazi do poroaja.

53


Slika 6.Stadijum blastule

sa embronalnim ~vori}em

54


3.1.2. POROAJ Poroaj kao proces obuhvata tri meusobno povezana doba: 1. Prvo poroajno doba - doba irenja, je doba kada se priprema poroajni put za proputanje ploda i karakterie se pojavom prvih kontrakcija materice, (TRUDOVIMA), koji su u poetku razliitog intenziteta i u retkim, nejednakim intervalima. Ovo poroajno doba traje u proseku 16 sati. Cervikalni kanal se iri i kroz njega se akuerskim pregledom moe ugledati vodenjak. Kada se potpuno proiri cervikalni kanal, (cervix je vrat materice koji spaja matericu sa vaginom i najui je deo materice), doe do prolapsa vodenjaka kroz njega i zbog pritiska ploda i kontrakcije materice koje su sada ritmine u pravilnim i jednakim intervalima ne duim od 5 min, dolazi do prskanja vodenjaka i odlivanja tenosti to oznaava; 2. Drugo poroajno doba - doba istiskivanja. Kontrakcijama materice pridruuju se i kontrakcije dijafragme i trbune muskulature koje nazivamo NAPONIMA koje potpomau istiskivanje ploda kroz poroajni put u spoljanju sredinu. Napone moemo svesno kontrolisati(za razliku od trudova), a regulisanjem disanja i svesnim potpomaganjem kontrakcija trbunih miia, napone moemo pojaati i u odluujuim momentima, olakati poroaj. Na ovaj nain moe se kontrolisati brzina kretanja ploda kroz poroajni kanal to je od velike preventivne vanosti u spreavanju povreivanja ploda. Ovo doba traje od 5-120 min, mada su oscilacije velike i zavise da li je majka prvorotka i kojom stranom plod izlazi napolje. Po izlasku deteta u spoljanju sredinu zapoinje; 3. Tree poroajno doba - placentarno doba, koje traje otprilike 30 minuta. U tom periodu se izvri odlubljivanje placente i njen izlazak napolje. Trajanje poroajnih doba je individualno i takoe zavisi od toga da li se radi o prvoj ili viestrukoj trudnoi. Ukoliko se radi o prvorotki, najee se produavaju prvo i drugo poroajno doba, dok kod vierotki ceo poroaj se moe zavriti za vrlo kratko vreme. U proseku prvo poroajno doba traje oko 16 sati, drugo oko 2 sata a tree do 30 minuta.

55


3. 2.

POSTNATALNI

RAZVOJ

Pod pojmom postnatalni razvoj podrazumevamo bioloki razvoj oveka od roenja pa do smrti. Veina biolokih (morfolokih, funkcionalnih, motorikih) sposobnosti ima krivulju razvoja koja najvie lii na parabolu. Autor nikako da se otme utisku da ova krivulja veoma lii na putanju granate. Neki smatraju da je vasiona nastala iz velikog praska supernove a i sam tok ivota, od samog oploenja do smrti ima krivulju praska. Svejedno, ovaj uzlazno-silazni tok biolokih funkcija, veoma esto veoma dobro istraen, prua dobre prognostike mogunosti istraivaima ljudskog razvoja i sazrevanja. Vie je nego jasno da od roenja pa do smrti ovek prolazi kroz vie faza svog morfolokog, fizikog i psihikog razvoja. Nama se uinila najpogodnijom i najjednostavnijom sledea podela perioda ivota: 1. period rastenja-od roenja do 18-20 god 2. period odraslog-zrelog doba od 21-60 godine 3. period starosti-od 61 godine, pa nadalje

Prema Stojanoviu sam period rastenja moemo podeliti na: period novoroeneta (do 4 nedelje) period odojeta (do kraja prve godine) period mlenih zuba period malog deteta 1-3 godine predkolski period 4-7 god Period kolskog uzrasta mlai kolski uzrast,(7-10 g. ) srednji kolski uzrast,(11-15 g. ) stariji kolski uzrast,(16-18/20 g. ) Kada se neko nalazi u odreenom periodu razvoja nije uvek lako odrediti. Numerike odrednice koje oznaavaju broj godina nisu uvek

56


pouzdan vodi. Ako prostim raunom za procenu faze ili perioda razvoja upotrebimo datum roenja i broj proteklih godina razvoja, dobiemo HRONOLOKU STAROST deteta, podatak koji nije uvek pouzdan saputnik u istraivanju biolokog razvoja. Sa stanovita fizike kulture,mnogo je bitnije kvalitetno odrediti tz. bioloku starost koja se veoma esto razlikuje od morfoloke starosti, a jo vie od hronoloke starosti. Odreivanje morfoloke starosti se zasniva na merenju odreenih morfolokih karakteristika organizma (najee telesne visine,telesne mase i obima grudnog koa) koje se uporeuju sa dotadanjim standardima. Ova metoda je kod nas skoro naputena, jer je izrada standarda veoma skup projekat,koji se radi na vie desetina hiljada ispitanika,a sa druge strane,fenomen akceleracije ini da se ve nakon pet godina moraju praviti novi standardi zbog zastarelosti postojeih. Dalje,odreivanje bioloke starosti u fazi rasta je jo donekle izvodljiv proces preko pomonih metoda koje mogu dati relativno precizne odgovore na ovo pitanje. Tako u ove metode,pored naravno antropometrije koja odreuje morfoloku starost,spadaju rendgenoloke metode procene pojave osifikacionih taaka i njihovog definitivnog zatvaranja (Medved) pregled i procena sekundarnih seksualnih karakteristika sa anketom o pojavi prve menstruacije kod ena i ejakulacije kod mukaraca. (Taner) Ako se radi o malom detetu podaci o izbijanju prvih zuba i redosledu denticije mogu dati orijentacioni odgovor na pitanje bioloke zrelosti. Ali,kada se bioloka starost eli odrediti starijim ili odraslim osobama,nastaje veliki broj problema tako da je najvei broj strunjaka sklon da stvar do krajnosti pojednostavi poistoveivanjem hronoloke i bioloke starosti. Pedagozima u fizikoj kulturi koji se esto nau pred osnovnim pitanjem kako da sastave rekreativne grupe starijih osoba, odgovor je jedini.Potrebno je izvriti zdravstveni pregled ovih osoba sa kompletnim morfo-funkcionalnim testiranjima. Zdravstveni pregled treba da odgovori da li postoje eventualne zdravstvene okolnosti koje bi neke od rekreativaca svrstalo u posebnu kategoriju (hipertenzija, adipositas, dijabetes mellitus, srana57


oboljenja, oboljenja krvnih sudova ili degenerativni procesi na zglobovima i kimenom stubu). Ukoliko postoje ovakve zdravstvene okolnosti potrebno je oformiti posebne grupe za rad sa specijalnim rekreativnim programima koji dozvoljavaju upotrebu ogranienog i prilagoenog fizikog vebanja kod ovakvih oboljenja i ija primena ima blagotvorno dejstvo na sam tok bolesti. Ukoliko se radi o potpuno zdravim rekreativcima,iskljuivi parametar za opredeljivanje grupa je nivo fizikih sposobnosti, od kojih je neizostavno potrebno testirati izdrljivost kardiovaskularnog sistema na rad pomou nekih priznatih testova na ergobiciklu i odrediti maksimalnu potronju kiseonika(VO2 max). U iznimnim sluajevima, kada se radi o apsolutno zdravim osobama testiranja se mogu izvesti i na terenu, u uslovima u kojim e se i sprovoditi rekreacija. Na taj nain, sama bioloka i hronoloka starost su dovedene u drugi plan jer ne pruaju dovoljno precizne podatke o svim uzrastima. 3. 2. 1. FIZIKA ZRELOST DETETA U novije vreme se u Evropi sve ee pojavljuje tendencija da se poetak kolovanja deteta pomeri na estu godinu ivota jer su istraivanja pokazala, da ve u tom uzrastu, najvei broj dece ima visok nivo fizikog, motornog i psihikog razvoja. Naravno da se odluka o polasku deteta u kolu mora prepustiti kompetentnom timu strunjaka sastavljenom od psihologa, pedagoga i pedijatra koji bi,na osnovu uvida u opte zdravstveno stanje deteta, nivoa fizikog i motornog razvoja i stepena psihike zrelosti, procenio potrebu za ranijim upisom deteta u kolu. Fiziku zrelost deteta moemo odrediti, pored ve pomenutog morfolokog ispitivanja i praenja razvoja denticije, i pomou odreivanja razvojnog tipa deteta tzv. "filipinskim znakom". Ovaj znak se procenjuje kod deteta koji stoji u uspravnom poloaju i svojom desnom rukom,savijajui je preko glave dohvata levu unu koljku. Glava pri tome ne sme biti nagnuta ni na koju stranu. Ukoliko ovaj zahvat uspe, smatra se da je "filipinski znak" pozitivan, a ako ne uspe, zbog nedovrenog rasta i shodno tome poremeene proporcionalnosti, znak je negativan. Istraivanja R. Medveda su58


pokazala, da kod odreenog procenta dece u prvom razredu postoji negativan "filipinski znak", to govori u prilog tome da se radi o nedovoljnoj morfolokoj zrelosti. Motorni razvoj u sklopu ovog pregleda mogue je proceniti jednostavnim testovima ravnotee i koordinacije(hod po dugakoj ravnoj crti ili prelazak sa jedne stolice na drugu)jer je nivo razvijenosti ovih fizikih sposobnosti neophodan za nesmetano pohaanje nastave. to se tie procenjivanja psihikog statusa deteta pod kojim najee procenjujemo linu i funkcionalnu zrelost, ona se sprovodi pod kontrolom deijeg psihologa. Pri tome, pod linom zrelou deteta, podrazumevamo emotivnu i socijalnu stranu linosti koja, ustvari, omoguava detetu da se delimino osamostali od roditelja i uklopi u novu sredinu prihvatajui nove navike i obaveze. Funkcionalna zrelost CNS-a obuhvata nivo inteligencije i sposobnost apstraktnog miljenja. Ovo se najbolje procenjuje po nainu kako dete shvata sredinu koja ga okruuje, koliko je orijentisano prema apstraktnim pojmovima, koliko je sposobno da izvesne operacije obavlja u mislima. Na kraju ovog poglavlja ukratko bi smo se osvrnuli na jedno veoma interesantno pitanje koje veoma esto zaokuplja pedagoge u fizikoj kulturi. Pitanje-KADA poeti sa sportskim treningom kao vrstom sportske kole. Kada je dete zrelo za ovakav vid kolovanja. Odgovor lei u dosadanjim izlaganjima ukoliko se paljivo izvri sinteza dosadanje materije koju smo prikazali. I pored toga, dajemo jednu do sada najee prihvatanu tabelu od Demboa (pruzeto od M.Stojanovia), uz napomenu da se u pojedinim sportovima, za razliku od prikazanih, mogu preporuiti i raniji poeci treninga. Od strane autora je izbegnuto navoenje nekih arhainih sportova, a uneti su moderni sportovi (surfing, body bilding). Lino miljenje autora je da pravi sportski trening ne treba zapoeti pre osme godine starosti deteta. Tri su jaka razloga za ovaj stav: 1. Sa navrenih sedam godina ivota dete polazi u kolu to predstavlja jedan znaajan emotivan ok, (ma koliko on ponekad moe biti neprimetan) i za koji je potrebno vreme adaptacije od najmanje 6 - 12 meseci.59


2. Sa navrenih osam godina dete je izvrilo adaptaciju na nov socijalni status (kola, obaveze) a motorni razvoj je gotovo kompletiran. 3. Psihiki status (razvijena volja i pismenost) dozvoljava zapoinjanje treninga sa dosta dobrom procenom psihikih, konativnih i kognitivnih komponenti linosti i odreivanja stratekog pristupa u sportskoj selekciji. UZRAST 7-8 8-9 7-10 9-10 9-12 10-11 10-12 11-12 12-13 12-13 12-14 13-14 14-15 SPORTSKA AKTIVNOST Plivanje,sportska gimnastika,umetniko plivanje Umtniko klizanje Stoni tenis i tenis Skokovi u vodu,smuanje,skijaki skokovi Nordijske discipline,(tranje) Sportsko-ritmika gimnastika Brzo klizanje,fudbal,atletika,jedrenje,surfing Akrobatika,koarka,rukomet,odbojka,hokej,vaterpo lo Rvanje,konjiki sport Veslanje,strljatvo,maevanje Boks Biciklizam Dizanje tegova i body bulldingTabela 1

Preporuka Demboa je da se akcenat uvek stavi na optu fiziku pripremu i da

sportska medicina1

Documents

Transcript of sportska medicina1