SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

„ČAČAK“

SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE

Petrović dr Nikola Petrović Vesna

Beograd, 2013

Izdavač Visoka poslovna škola strukovnih studija Čačka SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE Prof. dr Nikola Petrović Vesna Petrović

Direktor Prof. dr Savo Radonjić

Tiraž 300 primeraka

Recenzenti: Prof. dr Boško Nadoveza Prof. dr Miroslav Dinčić

Lektor Branislav Jovanović

Štampa EtnoStil d.o.o. Beograd

Sva prava su zadržana. Nije dozvoljeno da bilo koji deo ove knjige bude snimljen, emitovan ili reprodukovan u bilo kom obliku, elektronski, mehanički, fotokopiranjem, snimanjem ili na bilo koji drugi način, bez prethodne pismene dozvole autora.

CIP – ISBN 978-86-7860-115-6

Predgovor 3

PREDGOVOR Knjiga „Spoljnotrgovinsko poslovanje“, pripremljena je sa ambicijom da

posluži kao udžbenik za istoimeni predmet, prema Nastavnom planu i programu Visoke poslovne škole strukovnih studija Beograd. Knjiga je podeljena u devet celina (delova).

Prvi deo nosi naslov „Spoljna trgovina i spoljnotrgovinska politika“, u kome je ukazano na neophodnost ostvarivanja spoljnotrgovinske razmene, što je podrazumevalo i pojmovno definisanje spoljne trgovine i spoljnotrgovinske politike.

Krećući se metodički, od opšteg ka pojedinačnom, u nastavku teksta razmotrena su sva praktična pitanja vezana za zaključivanje i realizaciju spoljnotrgovinskog posla.

Već u drugom delu „ Unifikacija i ugovaranje spoljnotrgovinskih poslova“, analizirani su instrumenti unifikacije ugovora o međunarodnoj kupoprodaji, kao bitne pretpostavke unapređenja razmene u svetu. Najveći značaj u tom pogledu imaju Incoterms klauzule koje su u knjizi detaljno obrađene.

U trećem delu pod naslovom „Obavljanje spoljnotrgovinskih poslova“ razmatraju se direktno i indirektno obavljanje spoljnotrgovinskuh poslova, a zatim se prelazi na eksplikaciju mesta i uloge pojedinih nosilaca tih aktivnosti (zastupnika, distributera, komisionara).

U četvrtom delu „ Učesnici u spoljnotrgovinskom poslu“, predmet razmatranja čine neposredni i posredni učesnici. Paralelno s tim, objašnjena su i njihova dokumenta koja se pojavljuju u spoljnotrgovinskom poslu, najčešće data u originalnoj formi. To će studentima znatno olakšati razumevanje svrhe brojnih dokumenata, na bazi kojih, različiti učesnici argumentovano potvrđuju izvršenje preuzetih obaveza u realizaciji izvozno-uvoznih poslova i, shodno tome ,ostvaruju pravo na pripadajuće naknade. U ovom delu rada nisu razmotrene poslovne banke i carinski organi, iako pripadaju posrednim učesnicima. Zbog složenosti poslova platnog prometa sa inostranstvom, koji se izvršavaju angažovanjem domaćih i inostranih banaka, izdvojeno je razmatranje uloge poslovnih banaka i njihovih dokumenata. Uvažena je i specifičnost i izuzetna osetljivost odluka carinskih organa, zbog čega je carinjenju robe i carinskim dokumentima posvećen poseban deo rada.

Peti deo nosi naslov „Platni promet sa inostranstvom“, u okviru koga su obrađena osnovna pitanja vezana za njegovo ostvarivanje, od otvaranja deviznog računa preduzeća i tekućih računa korespodentnih banaka, do izvršavanja platnog prometa sa inostranstvom. Posebno su obrađeni instrumenti plaćanja u međunarodnom platnom prometu, kao i instrumenti obezbeđenja od rizika neizvršenja obaveza partnera iz različitih zemalja.

U šestom delu „ Carinjenje robe“ obrađena su, u najkraćem, pojmovna pitanja ( carinsko područje, carinska linija, carinarnica i sl), a zatim objašnjena osnovna

4 Predgovor

dokumenta u postupku prijavljivanja i carinjenja robe. Detaljno su analizirana i sva pitanja koja se odnose na carinski nadzor nad robom i određivanje carinski dozvoljenog postupka. Razmotrena je i carinska tarifa, kako zbog potrebe obračuna carine ( a time i drugih uvoznih dažbina), tako i zbog njenog značaja za sagledavanje oblika uvoza i izvoza konkretnih vrsta robe.

U sedmom delu „Prikaz celokupnog toka redovnog uvoza robe“ razmotrene su pojedinačne faze redovnog uvoza, po hronološkom toku njihove realizacije. U knjizi se razmatra posao uvoza kao dokumentarno opterećeniji i administrativno složeniji od posla izvoza robe.

Osmi deo „Hipotetički primer redovnog uvoza robe“ čini postupno razmatranje procesa fizičke realizacije konkretnog uvoznog posla. Težište obrade čini prijavljivanje robe i sam tok carinjenja, plaćanje ugovorene vrednosti uvoza robe, kao i likvidacija troškova svih učesnika u tom poslu.

U devetom delu „ Zona slobodne trgovine zemalja jugoistočne Evrope „Cefta 2006“ objašnjena su pitanja vezana za stvaranje i ciljeve Sporazuma, da bi potom bila izvršena komparativna analiza razmene Srbije sa zemljama članicama integracije, u okviru koje se ostvaruje svojevrsna priprema naše zemlje za članstvo u EU.

Udžbenikom su obuhvaćene određene vrste ugovora kojima se regulišu prava i obaveze kupca i prodavca, kao i angažovanje brojnih učesnika uključenih u proces fizičke realizacije kupoprodajnog posla. Različite primere ugovornog regulisanja odnosa između brojnih aktera spolnotrgovinskih poslova pripremila je Vesna Petrović, master prava. Spoljnotrgovinska razmena se redovno ostvaruje kao kompleks prava i obaveza između ovih učesnika. Kao takva, morala su biti predmet naših razmatranja. Pravne aspekte brojnih pitanja vezanih za realizaciju ugovornih prava i obaveza, obradila je Vesna Petrović, kroz celokupan sadržaj udžbenika.

Različiti delovi teksta potkrepljeni su odgovarajućim primerima, kojima je ostvarena uverljivost i puna praktičnost prezentiranog sadržaja. U toj funkciji su i brojni šematski prikazi i skenirani obrasci, sa objašnjenjima za njihovo popunjavanje, što umnogome olakšava razumevanje i savladavanje izložene materije. Tekst je pisan na jednostavan i vrlo razumljiv način, baziran na važećim privredno-sistemskim rešenjima naše zemlje i praksi spoljnotrgovinskog poslovanja u svetu. Kao takav, može biti od koristi i onima koji se bave ili imaju dodirnih tačaka sa poslovima izvoza i uvoza, ili žele da sagledaju brojne aspekte ove izuzetno složene materije.

Beograd, 10. 10. 2013.god. Autori

Sadržaj 5

SADRŽAJ

I SPOLJNA TRGOVINA I SPOLJNOTRGOVINSKA POLITIKA .......... 11

1. NEOPHODNOST OSTVARIVANJA SPOLJNOTRGOVINSKE RAZMENE ........................................................................................... 11

2. SPOLJNA TRGOVINA ....................................................................... 13

3. SPOLJNOTRGOVINSKA POLITIKA .............................................. 15

3.1 Spoljnotrgovinska politika kao deo ekonomske politike ................ 15 3.2. Instrumenti spoljnotrgovinske politke ........................................... 16 3.2.1. Robni režimi ............................................................................... 17 3.2.2. Izvozni podsticaji ........................................................................ 21

II UNIFIKACIJA I UGOVARANJE SPOLJNOTRGOVINSKIH POSLOVA ............................................................................................... 23

1. INSTRUMENTI UNIFIKACIJE UGOVORA O

MEĐUNARODNOJ KUPOPRODAJI .................................................... 23

2. TRANSPORTNE (INCOTERMS) KLAUZULE O

REGULISANJU SPOLJNOTRGOVINSKIH POSLOVA ...................... 24

2.1. Komponente transportne klauzule ................................................. 27 2.2. Podela i sadržaj osnovnih klauzula „ Incoterms 2000“ .............. 28

3. UGOVOR O MEĐUNARODNOJ KUPOPRODAJI ......................... 33

3.1. Forma i vreme zaključenja ugovora ............................................. 33 3.2. Ispunjenje ugovora – obaveze prodavca i kupca ............................... 37

III OBAVLJANJE SPOLJNOTRGOVINSKIH POSLOVA ..................... 39

1.DIREKTNO OBAVLJANJE SPOLJNOTRGOVINSKIH

POSLOVA ............................................................................................... 39

1.1. Uloga zastupnika ........................................................................... 41 1.2. Uloga distributera ......................................................................... 45

2. INDIREKTNO OBAVLJANJE SPOLJNOTRGOVINSKIH POSLOVA ............................................................................................ 48

2.1. Uloga komisionara ........................................................................ 49

IV UČESNICI U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLU ............................ 55

6 Sadržaj

1. NEPOSREDNI UČESNICI I NJIHOVA DOKUMENTA U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLU .................................................. 55

1.1. Trgovačka dokumenta ................................................................... 56 1.1.1. Faktura ....................................................................................... 56 1.1.1.1. Trgovačka faktura ................................................................... 56 1.1.1.2. Privremena (prethodna) faktura ............................................. 58 1.1.1.3.Proforma faktura (profaktura) ................................................. 58 1.1.1.4. Carinska (gratis) faktura ........................................................ 58 1.1.1.5. Lista pakovanja (paking lista) ................................................. 59 1.1.1.6. Specifikacija robe .................................................................... 60 1.1.1.7. Zapisnik o kvantitativnom i kvalitativnom prijemu ................. 61 1.1.1.8. Uverenje o krajnjem korisniku robe (END USER

CERTIFICATE) .............................................................................. 62 1.1.1.9. Sertifikat o kvalitetu, poreklu i ispravnosti robe ..................... 63 1.1.1.10. Atest ....................................................................................... 64

2. POSREDNI UČESNICI I NJIHOVA DOKUMENTA U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLU .................................................. 65

2.1. Špediterska preduzeća i njihova dokumenta ................................. 68 2.1.1. Uloga špediterskih preduzeća .................................................... 68 2.1.2. Špediterska dokumenta ............................................................... 78 2.1.2.1. Prenosivi tovarni list multimodalnog transporta FIATA FBL ......................................................................... 79 2.1.2.2 Potvrda špeditera o prijemu robe FIATA FCR ....................... 82 2.1.2.3. Špediterska transportna potvrda FIATA FCT ....................... 84 2.1.2.4 Deklaracija pošiljaoca (izvoznika) o prevozu opasne robe FIATA SDT ................................................................................. 86 2.2. Transportna preduzeća i njihova dokumenta ................................ 88 2.2.1. Međunarodni železnički transport robe i međunarodni železnički tovarni list (CIM) ................................................................ 88 2.2.2. Međunarodni drumski transport robe i međunarodni drumski tovarni list (CMR) .................................................................. 91 2.2.3. Međunarodni vazduhoplovni transport robe i međunarodni vazduhoplovni tovarni list (AWB) .................................. 96 2.2.4. Međunarodni vodni transport robe i međunarodna vodna transportna dokumenta.............................................................. 98 2.3. Osiguravajuća preduzeća i njihova dokumenta ......................... 100

Sadržaj 7

V PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM .................................... 106

1. POJAM PLATNOG PROMETA SA INOSTRANSTVOM .............. 106

2. OTVARANJE DEVIZNOG RAČUNA ............................................. 107

3. OTVARANJE TEKUĆIH RAČUNA KORESPODENTNIH BANAKA ............................................................................................ 115

4. IZVRŠAVANJE PLATNOG PROMETA

SA INOSTRANSTVOM ....................................................................... 119

4.1. Instrumenti plaćanja u međunarodnom platnom prometu .......... 120 4.1.1. Doznaka.................................................................................... 120 4.1.2. Menica ...................................................................................... 130 4.1.2.1. Bitni elementi menice ............................................................ 134 4.1.2.2. Osnovne menične radnje ....................................................... 135 4.1.3. Ček............................................................................................ 140 4.1.4. Dokumentarni akreditiv ........................................................... 142 4.2. Instrumenti obezbeđenja od rizika neizvršenja obaveza ugovornih strana ................................................................................ 149 4.2.1. Potrebe osiguranja izvoznika i uvoznika robe od rizika .......... 149 4.2.2. Bankarska garancija, postupak izdavanja i vrste garancije .... 150 4.2.2.1. Bankarska garancija za povraćaj avansa (avansna garancija) ........................................................................... 156 4.2.2.2. Bankarska garancija za dobro izvršenje posla ..................... 158 4.2.2.3. Bankarska garancija za učešće na licitaciji – tenderu ......... 158 4.2.2.4. Bankarska garancija za otplatu robnih kredita .................... 158 4.2.2.5. Bankarska garancija za otplatu finansijskih kredita ........... 158

VI CARINJENJE ROBE ............................................................................ 159

1. CARINSKO PODRUČJE I CARINARNICE ................................... 159

2. OSNOVNA DOKUMENTA U POSTUPKU

PRIJAVLJIVANJA I CARINJENJA ROBE ......................................... 161

2.1. Jedinstvena carinska isprava ...................................................... 163 2.2. Sažeta deklaracija ....................................................................... 169 2.3. Deklaracija o carinskoj vrednosti ............................................. 170 2.4. Karnet TIR ................................................................................... 173 Koristi i procedura prijema u TIR sistem .......................................... 174

8 Sadržaj

Elementi i upotreba karneta TIR ........................................................ 177 2.5. Karnet ATA ................................................................................. 183 2.5.1. Elementi karneta ATA .............................................................. 184 2.5.2. Upotreba karneta ATA ............................................................. 190

3. CARINSKI NADZOR NAD ROBOM ............................................... 191

4. ODREĐIVANJE CARINSKI DOZVOLJENOG POSTUPKA ....... 193

4.1.Stavljanje robe u slobodan promet .............................................. 194 4.2. Posebni postupci ......................................................................... 195 4.3. Drugi oblici carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe robe ..................................................................................... 202

5. CARINSKA TARIFA ........................................................................ 206

5.1. Utvrđivanje carinske vrednosti uvozne robe ............................... 210 5.1.1. Troškovi prevoza ...................................................................... 214 5.1.2. Troškovi skladištenja robe ....................................................... 215 5.1.3. Manipulativni troškovi ............................................................. 216 5.1.4. Troškovi osiguranja robe ......................................................... 216 5.1.5. Nastanak, obračun i naplata carinskog duga ......................... 217

VII PRIKAZ CELOKUPNOG TOKA REDOVNOG UVOZA ROBE .... 221

1. UGOVARANJE UVOZNOG POSLA .............................................. 222

2. FIZIČKA REALIZACIJA UGOVORA O UVOZU ROBE .............. 223

3. PLAĆANJE UGOVORENOG UVOZA ROBE ................................ 228

4. OBRAČUN I NAKNADA TROŠKOVA UVOZA ROBE ............... 230

VIII HIPOTETIČKI PRIMER REDOVNOG UVOZA ROBE ................ 233

1. PRIJAVLJIVANJE UVOZNE ROBE GRANIČNOJ

CARINARNICI ...................................................................................... 235

1.1. Popunjavanje i podnošenje JCI za prijavljivanje uvozne robe ........................................................................................ 236

2. CARINJENJE UVOZNE ROBE U ODREDIŠNOJ

CARINARNICI ...................................................................................... 248

2.1. Pribavljanje dokumenata za carinjenje i za odobrenje izvršenja traženog, carinski dozvoljenog postupka ............................ 248 2.2. Pripremne radnje deklaranta za popunjavanje JCI za odobrenje izvršenja traženog, carinski dozvoljenog, postupka ......... 255

Sadržaj 9

2.3. Popunjavanje JCI i DCV za odobrenje izvršenja traženog, carinski dozvoljenog, postupka .................................................... 256

2.4. Prijem JCI i DCV za odobrenje izvršenja traženog, carinski dozvoljenog postupka i pregled robe ........................................... 282

2.5. Obračun i naplata carinskog duga ............................................. 284 2.5. Podizanje robe ispod carinskog nadzora .................................... 287

3. PLAĆANJE UGOVORENE VREDNOSTI UVOZA ROBE ............ 287

4. OBRAČUN TROŠKOVA UVOZNIKA (KOMISIONARA) I POSREDNIH UČESNIKA U UVOZNOM POSLU .......................... 294

IX ZONA SLOBODNE TRGOVINE ZEMALJA JUGOISTOČNE EVROPE „CEFTA 2006“ ................................................................... 299

1. Stvaranje Zone slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi .............. 299 2. Osnovni ciljevi i područja usklađenog delovanja zemalja CEFTA 2006....................................................................................... 301 3.Osnovne karakteristike (doprinos) Sporazuma CEFTA 2006 ......... 303 4. Preferencijalni tretman robe domaćeg porekla – Uverenje EUR.1 ................................................................................. 305 5.Komparativna analiza razmene Srbije sa glavnim partnerima, članicama CEFTA .......................................................... 314 6. Značaj „CEFTA 2oo6“ .................................................................. 319

PRILOZI .................................................................................................... 321

KODEKS ŠIFARA ZA POPUNJAVANJE ISPRAVA ............................. 321

U CARINSKOM POSTUPKU .................................................................. 321

LITERATURA ........................................................................................... 363

Citirani propisi ....................................................................................... 366

Glava I SPOLJNA TRGOVINA I SPOLJNOTRGOVINSKA POLITIKA 11 II SSPPOOLLJJNNAA TTRRGGOOVVIINNAA II SSPPOOLLJJNNOOTTRRGGOOVVIINNSSKKAA PPOOLLIITTIIKKAA 1. NEOPHODNOST OSTVARIVANJA

SPOLJNOTRGOVINSKE RAZMENE

Savremene ekonomske odnose u svetu karakteriše velika međusobna upućenost (spoljnotrgovinska, naučno-tehnička, finansijska, kadrovska) najvećeg broja zemalja, jednih na druge. Ta upućenost ne proizilazi samo iz raznolike lokacije proizvodnih faktora i suženosti domaćeg tržišta već i iz vrlo intenzivnih tehnoloških promena, posebno u informacionim i komunikacionim tehnologijama, koje pored toga što doprinose ublažavanju limitiranosti pojedinih proizvodnih faktora, sve značajnije opredeljuju privredni rast bilo koje zemlje. Nerazvijene zemlje su zbog nedostatka sredstava za razvoj sopstvenih naučnih istraživanja prinuđene da uvoze tehnologiju iz industrijski razvijenih zemalja jer one generišu tehnološke inovacije. Smanjivanje jaza između razvijenog i nerazvijenog dela sveta direktno zavisi od stepena inoviranja tehnike u nerazvijenim zemljama. Takođe, u toj meri se gradi i međusobno poverenje i stvaraju uslovi za stabilan razvoj i za mir u svetu.

Činjenica je da su ljudske potrebe raznovrsne i da se sa razvojem ljudskog društva i same razvijaju i menjaju. Konglomerat ljudskih potreba zadovoljava se proizvodima različitih upotrebnih vrednosti, koje danas nijedna od zemalja ne može podmirivati iz svoje proizvodnje. Veći broj elemenata navodi na ovakav zaključak: bogatstvo prirodnih izvora, pogodnost klime, mogućnost da se jeftinije kupi u inostranstvu nego da se proizvodi u jednoj zemlji i dr. Osim toga, za masovniju proizvodnju , pa prema tome i za niže cene proizvodnje,nacionalna tržišta su preuska, posebno što je potrošnja svake zemlje, uz zanemarivanje ostalih faktora,određena brojem njenih stanovnika. U tom slučaju,jedan deo proizvodnje javlja se kao višak (koji treba plasirati van okvira nacionalne ekonomije), a drugi deo kao manjak (koji treba dopuniti uvozom).

Međutim, bilo je u prošlosti slučajeva da su pojedine zemlje nastojale da sve svoje potrebe za različitim materijalnim dobrima pokrivaju iz sopstvene proizvodnje. Politiku kojom se teži zadovoljenju ukupnih potreba iz domaćih izvora i koja znači ekonomsku izolaciju zemlje, nazivamo autarhičnom politikom privrednog razvoja. Zemlju koja vodi takvu politiku karakteriše vrlo naglašena uloga države, ne samo u sferi uvoza i izvoza, već i proizvodnje i potrošnje.

U prošlosti je bilo raznih povoda za vođenje autarhične politike. Smatralo se da je jedna zemlja, ukoliko je ekonomski samostalnija ( u robama, uslugama, kapitalu i radnoj snazi), utoliko i spremnija za eventualni rat, pošto se u ratu sužavaju mogućnosti popune materijalnih dobara iz inostranstva. Međutim, posleratno iskustvo je pokazalo da se, s obzirom na dugotrajnost ratova, ne mogu obezbediti dovoljne rezerve u bilo kom proizvodu za sve vreme trajanja rata. Štaviše, u eventualnom ratu, a posebno u periodu ratne opasnosti, umnogome će se intenzivirati ekonomski odnosi sa inostranstvom.

12 SPOLJNA TRGOVINA I SPOLJNOTRGOVINSKA POLITIKA Glava I

U današnjim uslovima ima sporadičnih pojava vođenja autarhične politike pojedinih zemalja (pre svega nerazvijenih zemalja) kako bi se odbranile od negativnih uticaja sa svetskog tržišta, izraženih u disparitetima cena i odnosima eksploatacije, ili je takva politika iznuđena sankcijama zemalja u okruženju.

Međutim, autarhična politika nanosi štete sopstvenom privrednom razvoju. Isključiti uvoz tehnologije iz inostranstva značilo bi za nerazvijene zemlje usporavanje privrednog razvoja „tapkanje u mestu“. Proizvoditi u zemlji - sve, znači isto tako proizvodnju uz visoke troškove. Na kraju, takva izolacija ne daje mogućnost za međunarodnu uporedivost rezultata proizvodnje, pa se gube i kriteriji racionalnog privređivanja.

Prema tome, jedan od uslova za brži privredni razvoj je u izlaganju sopstvene ekonomije uticajima sa svetskog tržišta, odnosno u njenom otvaranju prema inostranstvu (zanemarimo za trenutak druge okolnosti koje ograničavaju otvaranje, kao što su platni bilans zemlje, konkurentnost domaće proizvodnje na svetskom tržištu i dr).

Neopohodnost međunarodnih trgovinskih odnosa potvrđuju raznoliki, međusobno isprepleteni i uzajamno zavisni: ekonomski, politički, kulturni, vojni i drugi efekti.

Ekonomski efekti odnosa zemlje s inostranstvom ogledaju se u sledećem:

1. Masovna proizvodnja, koja je pratilac intenzivnih promena tehnologije pod dejstvom tehničkog procesa, ne nalazi dovoljno prostora za realizaciju u okviru uskih nacionalnih tržišta. Fizički obim proizvodnje jedne nacionalne ekonomije može se povećati prvenstveno ako roba prelazi nacionalne granice.

2. Povećanjem obima proizvodnje smanjuju se troškovi po jedinici proizvoda, što omogućava sniženje pojedinih cena proizvoda u zemlji i poboljšanje konkurentnosti izvoznih proizvoda. Osim toga, stvaraju se uslovi za poboljšanje životnog standarda stanovništva u zemlji i smanjenje deficita trgovinskog bilansa zemlje.

3. Priroda nije bila toliko izdašna da svim zemljama u potrebnim količinama stavi na raspolaganje neophodne prirodne resurse, niti da ih daruje klimom pogodnom za gajenje raznovrsnog biljnog i životinjskog sveta. Iz tih, trajno različitih uslova, proizilazi potreba uvoza sirovina, energije i drugih faktora proizvodnje, kao i gotovih proizvoda.

4. Nejednaka snabdevenost zemalja pojedinim faktorima proizvodnje izaziva razlike u troškovima, odnosno cenama proizvoda. Zato se svaka zemlja orjentiše na proizvodnju onih dobara koje može proizvoditi uz niže cene, u odnosu na cene inostranstva. Proizvode za čiju su proizvodnju faktori limitirani i koje može uvoziti po nižoj ceni nego što ih može sama proizvesti, racionalnije je (ako apstrahujemo ostale razloge) uvoziti iz inostranstva.

5. Ekonomskim odnosima zemlje s inostranstvom zemlja se obezbeđuje potrebnom opremom i kapitalom koji joj nedostaje. Osavremenjavanjem proizvodnje stvaraju se uslovi za povećanje zaposlenosti, produktivnosti rada i za izmenu proizvodne strukture.

Glava I SPOLJNA TRGOVINA I SPOLJNOTRGOVINSKA POLITIKA 13

Pored ekonomskih efekata, značajni su i drugi efekti ekonomskih odnosa zemlje sa inostranstvom. Unapređenjem ekonomske razmene dolazi do zbližavanja i boljeg međusobnog upoznavanja zemalja, razvija se međusobno poverenje kao preduslov i svake druge saradnje: političke, kulturne i dr. Tim putem se stvaraju i preduslovi za sporazumno rešavanje brojnih gorućih problema koji opterećuju savremeni svet i za miran društveni razvoj.

Sve ove koristi od međunarodnih privrednih odnosa podjednako su značajne i za razvijene i nerazvijene zemlje. Zbog toga možemo zaključiti da međunarodna trgovina ne zavisi od volje neke zemlje da bude ili ne bude aktivni učesnik, već je nužnost. Svetska privreda je dovedena u jedinstven sistem međuzavisnosti tako da, bez respektovanja promena u okruženju, nema ni napretka u proizvodnim snagama ni nacionalnog napretka u celini.

2. SPOLJNA TRGOVINA

U ekonomskoj literaturi nailazi se na različite pojmove: ekonomski odnosi sa inostranstvom-međunarodni ekonomski odnosi; spoljna trgovina-međunarodna trgovina; unutrašnja trgovina, itd.

Terminom ekonomski odnosi sa inostranstvom označava se ukupnost ekonomskih transakcija koje jedna zemlja ostvaruje sa inostranstvom po raznim osnovama: razmena robe i usluga , kretanje kapitala, kretanje radne snage i dr. Tako definisani ekonomski odnosi jedne zemlje sa inostranstvom, sastavni su deo ekonomskih odnosa svih zemalja sveta koje nazivamo međunarodnim ekonomskim odnosima.Zato kažemo da su ekonomski odnosi Srbije sa inostranstvom, sastavni deo međunarodnih (svetskih) ekonomskih odnosa.

Terminom spoljna trgovina želi se ukazati samo na jedan od aspekata ekonomskih odnosa sa inostranstvom - na razmenu roba i usluga. Pri tome se ima u vidu razmena jedne zemlje sa inostranstvom, za razliku od unutrašnje trgovine koja predstavlja razmenu u okviru nacionalnih granica jedne zemlje. Pod međunarodnom trgovinom, pak, podrazumevamo ukupnost razmene roba i usluga između svih politički nezavisnih država.

Prema spoljnotrgovinskim propisima naše zemlje, pod pojmom spoljna trgovina podrazumeva se prekogranični promet (izvoz i uvoz) robe i usluga. Reč je o transferu prodate robe i pružanju usluga između preduzeća kupca i prodavca, pri čemu je jedan od učesnika na teritoriji naše, a drugi, na teritoriji druge države.

Izvoz robe je iznošenje, slanje, odnosno isporuka robe sa teritorije Republike Srbije, na teritoriju druge države, u skladu sa propisima naše zemlje.

Uvoz robe je unošenje, dopremanje, odnosno prijem robe sa teritorije druge države, na teritoriju Republike Srbije, u skladu sa propisima naše zemlje.


U spoljnoj trgovini zemlje pojavljuju se i različite vrste usluga, kao:

• poslovi oplemenjivanja (prerade, dorade i obrade) robe; • usluge prevoza i osiguranja robe; • špediterske usluge; • bankarske usluge; • usluge kontrole kvaliteta robe; • turističke usluge; • usluge u oblasti zdravstva, obrazovanja i dr.

Najčešći učesnici spoljnotrgoviskih poslova su prodavci (izvoznici) i kupci (uvoznici) robe koji kupoprodajni posao realizuju na osnovu međusobno zaključenih ugovora. Ostali poslovi (izvoz i uvoz usluga) često su u funkciji ostvarivanja osnovnog kupoprodajnog ugovora tj. realizuju se kao izvedeni iz poslova robnog prometa sa inostranstvom (špedicija, transport, osiguranje i dr).

Shodno propisima naše zemlje 1, spoljnotrgovinskim poslovima mogu da se bave sva domaća:

• registrovana pravna lica, sa sedištem u Srbiji (svi tipovi preduzeća i u svim oblicima vlasništva, uključujući i zadruge), i

• fizička lica, sa prebivalištem u Srbiji: preduzetnici ( kao registrovana fizčka lica) i neregistrovana fizička lica.

Izvoz i uvoz, otvaranje deviznih računa, izvršavanje plaćanja i naplata rezidenata neregistrovanih fizičkih lica posebno su regulisani, zbog čega ćemo pod rezidentima (kao i nerezidentima) podrazumevati samo pravna lica i preduzetnike.

1 Čl. 3, t. 6 Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl.gl.RS“, 101/05)

Glava I SPOLJNA TRGOVINA I SPOLJNOTRGOVINSKA POLITIKA 15 3. SPOLJNOTRGOVINSKA POLITIKA

3.1 Spoljnotrgovinska politika kao deo ekonomske politike

Ekonomska politika predstavlja skup ciljeva, instrumenata i mera kojima država reguliše, tj. prinuđuje, usmerava i stimuliše poslovno ponašanje učesnika u oblasti privrede i privrednog života, radi ostvarivanja ciljeva privrednog sistema i privrednog razvoja zemlje.

Osnovne funkcije (ciljevi) ekonomske politike su:

• osiguranje tržišne ravnoteže (odnos globalne ponude i tražnje i parcijalnih ponuda i tražnje, s obzirom na to da porast cena pojedinih proizvoda može da uzrokuje lančani rast cena gotovo svih proizvoda, kao cene goriva, hleba , itd). Svakako reč je o potrebi uspostavljanja stabilnosti privrede na dugi rok, koja se ostvaruje prvenstveno na sektoru cena;

• uspostavljanje odgovarajućih odnosa u raspodeli društvenog proizvoda na: ličnu, javnu i investicionu potrošnju. U našim uslovima, od posebnog je značaja sužavanje obima javne potrošnje, kako bi se ona uskladila sa ekonomskim mogućnostima zemlje.

• osiguranje stalnog, tj. održivog razvoja na dugi rok, u kome su u centru pažnje tri dimenzije razvoja:

a) ekonomska dimenzija, odnosno ostvarivanje kontinuiranog i dinamičnog privrednog razvoja;

b) socijalna dimenzija – ostvarivanje privrednog razvoja na bazi uvećanja zaposlenosti, i

c) ekološka dimenzija – ostvarivanje privrednog razvoja, uz vođenje računa oposledicama po ekologiju (vazduh, voda) i o potrebi očuvanja neobnovljivih prirodnih resursa.

Održiv razvoj je, dakle, razvoj u kome se zadovoljavaju potrebe sadašnje generacije, ali ne na uštrb budućih naraštaja.

Ekonomska politika se realizuje u različitim područjima delovanja. U zavisnosti od toga, formirale su se, pored ostalog, sledeće vrste ekonomske politike:

Monetarna politika je skup ciljeva, instrumenata i mera kojima se utiče na stvaranje i povlačenje novca, tj. kojima se reguliše količina novca u opticaju, u cilju usklađivanja ponude i tražnje, odnosno stabilizacije cena. U ostvarivanju tih ciljeva, koriste se odgovarajući instrumenti: eskontna stopa, stopa obaveznih rezervi,operacije na otvorenom tržištu, itd.

Fiskalna politika je skup ciljeva, instrumenata i mera, kojima se obezbeđuju sredstva za finansiranje potreba javne potrošnje. Najčešće korišćeni instrumenti su: porezi na dodatu vrednost, na imovinu, dohotke i dividende; akcize, doprinosi, takse i sl.


Spoljnotrgovinska politika je skup ciljeva, instrumenata i mera kojima se reguliše celokupnost odnosa na području izvoza i uvoza. U instrumente ubrajamo: carine, kvote, dozvole, devizni kurs i dr. Spoljnotrgovinska politika ima za cilj da pomogne prodaju domaćih proizvoda i to: na domaćem tržištu, tako što ograničava uvoz inostranih dobara (uvođenjem carine, uvoznih kvota i sl) i stranom tržištu (izvoznim olakšicama, kreditiranjem izvoza, itd).

Mere ekonomske politike izražavaju se u :

a) merama prinude ekonomskih subjekata na određeno ponašanje. Država nastoji da ove mere sprovodi privremeno, jer ograničavaju slobodu poslovnog ponašanja i motivaciju privrednih subjekata.U pitanju su različite vrste zabrana i naredbi kao:

• fiksiranje cena (utvrđivanje minimalnih i maksimalnih cena), • zabrana izvoza (uvoza), • zamrzavanje plata i sl.

b) merama usmeravanja ekonomskih subjekata u njihovoj poslovnoj orjentaciji, promenom nivoa:

• poreskih stopa, • kamata na kredite, • carinskih stopa i dr.

c) merama stimulacije ekonomskih subjekata na povećanje:

• investicija (odobravanjem kredita po nižim kamatama) • zaposlenosti (utvrđivanjem nižih stopa poreza i doprinosa), • izvoza (uvođenjem subvencija) i dr.

3.2. Instrumenti spoljnotrgovinske politke

Sve zemlje pa i najrazvijenije, nastoje da korišćenjem raznih instrumenata spoljnotrgovinske politike utiču na kretanje spoljne trgovine sa zemljama u svom bližem i daljem okruženju. Oni se mogu klasifikovati prema prirodi svog delovanja na:

a) instrumente direktnog uticaja na spoljnu trgovinu (delovanjem preko količine-količinska ograničenja): dozvole, kvote i sl. i

b) instrumente indirektnog uticaja na spoljnu trgovinu (delovanjem preko cene-cenovna ograničenja): carine, povraćaj carinskih i uvoznih dažbina, izvozni podsticaji i dr.

U našoj zemlji se koriste instrumenti direktnog i indirektnog uticaja na kretanje spoljnotrgovinske razmene, u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i EU, odnosno potrebama uključivanja zemlje u globalno svetsko tržište.


3.2.1. Robni režimi

Naša zemlja se, polazeći od potrebe liberalizacije spoljnotrgovinske razmene kao uslova integracije u savremene robne i finansijske tokove, opredelila za slobodan izvoz i uvoz robe, uz zadržavanje manjih ograničenja radi zaštite domaće proizvodnje i zaposlenosti.

Vlada Srbije je donela Odluku o razvrstavanju robe na oblike izvoza i uvoza2, kojom je utvrdila sledeće režime (oblike) izvoza i uvoza:

a) Režim LB:

• slobodan izvoz , i • slobodan uvoz.

b) Režim dozvola:

• izvoz na osnovu dozvole, i • uvoz na osnovu dozvole.

c) Režim kvota:

• Kk - izvoz na osnovu kvote po količini, i • Kv - izvoz na osnovu kvote po vrednosti (ukinute su kvote na uvoz robe).

SLOBODAN IZVOZ I UVOZ (LB). Prema carinskoj tarifi naše zemlje, izvoz i uvoz najvećeg broja proizvoda je u režimu slobodnog izvoza i uvoza. Skoro 98 % pozicija je na slobodnom režimu, što znači da se ostvaruje bez ikakvih količinskih, vrednosnih i raznih administrativnih ograničenja . Na ovaj način, potvrđeno je opredeljenje naše zemlje za slobodu spoljne trgovine, što je u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i propisima EU.

I pored toga, za pojedine vrste robe, iz robnog režima LB, propisani su određeni uslovi za izvršenje izvoza i uvoza.Ta ograničenja data su u Carinskoj tarifi ili proizilaze iz propisa o kontroli kvaliteta robe:

a) U carinskoj tarifi, uz oznaku LB, za izvoz i uvoz a najčešće samo za uvoz pojedinih vrsta robe, pridodat je poseban znak, kao LB1), LB3), LB4), LB6). Tumačenje prirode ograničenja nalazimo u Odluci o određivanju robe za čiji su izvoz, uvoz, odnosno tranzit propisani određeni uslovi3.Tako se, primera radi, za robu čiji se izvoz i uvoz vrši na osnovu saglasnosti LB1), saglasnost na izvoz i uvoz izdaje Ministarstvo zdravlja. Reč je, pre svega, o organskim hemijskim i farmaceutskim proizvodima, čiji se izvoz i uvoz može ugovarati, ali se ulazak i izlazak robe iz našeg carinskog područja, ne može izvršiti bez saglasnosti resornog ministarstva. To znači da se uvozna

2 Odluka o razvrstavanju robe na oblike izvoza i uvoza („Sl. list RS br. 73/05) 3 Odluka Vlade Srbije, usvojena 27. decembra 2007.g.


roba, koja je već prijavljena na graničnoj carinarnici, ne može podići ispod carinskog nadzora, sve dok podnosilac JCI, ne priloži predmetnu saglasnost.

b) U izvozu i uvozu životnih namirnica (mesa životinjskog porekla, ribe, mleka i mlečnih prerađevina), kao i repromaterijala koji pripadaju životnim namirnicama (a koriste se u proizvodnom procesu u prehrambenoj, industriji pića i sl) primenjuje se režim LB, propisan Carinskom tarifom, bez ikakvih dodatnih znakova. Međutim, određena ograničenja u uvozu životnih namirnica, propisana su Zakonom o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe.4 Njime su utvrđeni uslovi koje u pogledu zdravstvene ispravnosti, moraju da ispunjavaju životne namirnice (sirovine za njihovu proizvodnju, kao i hrana, piće, voda za javno snabdevanje) koje se uvoze.

Uvoznik može, bez ikakvih uslova i ograničenja, da zaključi ugovor o uvozu životnih namirnica, ali uvozna pošiljka robe, pristigla na graničnu carinarnicu, ne može se ocariniti ili podići ispod carinskog nadzora, sve dok podnosilac JCI ne pribavi rešenje o odobrenju uvoza. Rešenje kojim se odobrava uvoz, po zahtevu podnosioca JCI, izdaju nadležna ministarstva (Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo poljoprivrede). Ona to čine na osnovu rezultata dobijenih laboratorijskim ispitivanjem uzoraka, od strane instituta, zdravstvenih ili drugih organizacija akreditovanih za tu vrstu ispitivanja. U sučaju uvoza poljoprivrednih proizvoda, ministarstvo nadležno za odobrenje uvoza (Ministarstvo zdravlja) izdaće rešenje o odobravanju uvoza, tek po obezbeđenju rešenja o zdravstvenoj ispravnosti proizvoda (ili uverenja o kvalitetu) od strane Ministarstva poljoprivrede, podrazumevajući, pri tome, prethodno pribavljanje izveštaja o zdravstvenoj ispravnosti (od strane ovlašćene institucije).

DOZVOLA. Dozvola je isprava koju nadležna ministarstva izdaju za uvoz, izvoz ili tranzit pojedine robe, na osnovu zahteva podnosioca i dokaza koje je priložio o ispunjenju uslova propisanih za dobijanje dozvole. Uvođenje režima dozvola može biti diktirano potrebom zaštite:

• života i zdravlja ljudi, životinja i biljaka; • nacionalne bezbednosti; • životne sredine i prirodnih bogatstava, itd.

Vlada propisuje uslove za izdavanje dozvola i u skladu sa međunarodnim obavezama koje proističu iz odluka OUN, Bazelske konvencije o kontroli prekograničnog kretanja opasnih otpada i njihovom odlaganju, Konvencije o međunarodnom prometu ugroženim vrstama divlje faune i flore, kao i pravilima STO i EU.

U režimu dozvola, prema carinskoj tarifi naše zemlje, je izvoz i uvoz: naoružanja, vojne opreme i municije, opojnih droga, otrova, radioaktivnih elemenata, supstanci koje oštećuju ozonski omotač, ugroženih vrsta divlje faune i flore, kao i zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta.

4 „Sl. list SRJ“ br.53/91,24/94,28/96,37/02,79/05


Ukoliko je roba u režimu dozvola,uvoznik (izvoznik) bi morao pre zaključenja ugovora o međunarodnoj kupoprodaji, da pribavi predviđenu dozvolu.Ukoliko to ne učini,ugovor će biti punovažan,ali neće moći biti ostvaren.“U tom slučaju smatra se da je druga ugovorna strana, koja je bila dužna da takvu dozvolu pribavi, odgovorna za neizvršenje ugovora i da je dužna drugoj strani da naknadi nastalu štetu.“5

KVOTE. Količinsko ograničenje je najveći ukupan obim robe, određen po vrednosti ili količini, koji može da se uveze ili izveze u utvrđenom roku, uključujući i zabranu izvoza ili uvoza, nezavisno od države porekla.

Količinsko ograničenje uvoza pojedinih vrsta robe, Vlada može da uvede samo 6 :

• u slučaju nestašice bitne robe ili potrebe za otklanjanjem posledica takve nestašice;

• radi zaštite neobnovljivih prirodnih bogatstava, ako se ograničavanje izvoza primenjuje uporedo sa ograničavanjem domaće proizvodnje ili potrošnje, i

• radi zaštite ravnoteže platnog bilansa, odnosno zaustavljanja znatnijeg opadanja deviznih rezervi ili potrebe uvećanja veoma niskih deviznih rezervi zemlje.

Količinsko ograničenje izvoza može da se uvede kao mera zaštite od prekomernog uvoza robe, kojim se nanosi šteta domaćoj proizvodnji, utiče na porast nezaposlenosti i na smanjenje iskorišćenosti raspoloživih kapaciteta.

Uvedena količinska ograničenja se raspodeljuju na kvote po državama (a ne po licima). Ministarstvo nadležno za ekonomske odnose sa inostranstvom, na osnovu javnog poziva (objavljenog u službenom glasilu) za podnošenje zahteva za dodelu kvota 7 dodeljuje kvote pojedinim licima (ili grupi lica), prema redosledu prijema zahteva.Primera radi, Vlada može krajem tekuće, a za narednu godinu, da uvede kvote za izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, ukoliko proceni da može biti ugrožena snabdevenost tržišta proizvodima od značaja za život stanovništva i za stabilnost cena. Tokom godine, Vlada može doneti odluku o smanjenju ili ukidanju ove mere zaštite, tj. preostalih izvoznih kvoza (iz kvote utvrđene za određeni period), ako proceni da slobodan izvoz neće ugroziti snabdevanje domaćeg tržišta. Posle toga, roba iz robnog režima kvota prelazi na režim slobodnog izvoza.

CARINE. Carine su vrsta dažbine, posrednog ili indirektnog poreza, koji carinski organ naplaćuje (ubire) prilikom prelaza robe preko državne,odnosno carinske granice, po stopama propisanim od strane države.Termin carina potiče od reči car, jer je to bio neprikosnoveni prihod vladara koji je upravljao zemljom.

5 Radomir Đurović, Međunarodno privredno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1982, str.193. 6 Čl. 17. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl. glasnik RS“ br. 101/05) 7 Isto, čl. 18.


Carine predstavljaju jedan od najznačajnijih instrumenata spoljnotrgovinske politike svake države. To je jedini instrument robne razmene sa svetom čijoj se primeni ne suprotstavlja Svetska trgovinska organizacija, pa se široko primenjuje u zaštiti domaće privrede od negativnog uticaja svetskog tržišta. Štaviše, pravila STO nalažu da sva vancarinska opterećenja moraju biti prikazana kroz carinsku stopu tj. ne mogu se iskazivati odvojeno. U skladu sa opredeljenjem da pristupi ovoj međunarodnoj organizaciji, naša zemlja je ukinula sva vancarinska opterećenja, primenjivana do 1997. god.

Carine se koriste za ostvarivanje različitih ciljeva:

• fiskalnih ciljeva . Carine su značajan izvor budžetskih prihoda, iz kojih se obezbeđuju novčana sredstva za finansiranje raznovrsnih potreba javne potrošnje;

• ekonomskih ciljeva. Carine se uvode na proizvode stranog porekla, radi zaštite domaće proizvodnje od inostrane konkurencije. Zato država utvrđuje visinu stope carine u zavisnosti od vrste robe čiju proizvodnju želi da zaštiti, kao i za ostvarivanje najširih makroekonomskih ciljeva (smanjenje spoljnotrgovinskog deficita, porast zaposlenosti, podsticanje investicione potrošnje i sl;

• socijalnih ciljeva. Država može kroz snižavanje carina da utiče na snižavanje cena proizvoda egzistencijalne potrošnje, odnosno na životni standard stanovništva.

Sve tri grupe ciljeva, države nastoje da realizuju prvenstveno primenom uvoznih carina. Ona se plaća na robu inostranog porekla, čime se direktno utiče na cenovnu konkurentnost uvozne robe na domaćem tržištu.

Izvozne carine su imale značajniju ulogu u uslovima kada su carine imale naglašene fiskalne ciljeve. U carinskom sistemu, kako razvijenih tako i zemalja u razvoju, gotovo po pravilu ne primenjuju se izvozne carine. Sve zemlje danas nastoje da povećaju izvoz, a primenom izvoznih carina, izvoz bi bio još više destimulisan. Potrebe ograničenja ili zabrane izvoza određenih proizvoda su retke, i regulišu se drugim, privremenim merama ekonomske politike. Za postizanje ciljeva aktivne politike izvoza na dugi rok, ne samo da se ne koriste izvozne carine, već je u primeni čitav sistem povraćaja i izvoznih subvencija.

Iznos carinske obaveze zavisi od visine carinske stope i carinske vrednosti robe.

Carinska stopa predstavlja procenat carine koji se primenjuje na carinsku osnovicu, radi obračuna iznosa carine koji se plaća prilikom uvoza određene robe.

Carinske stope se utvrđuju u carinskoj tarifi, za sve vrste robe određenog naziva i tarifne oznake, odnosno pozicije.

Propisane stope carine kreću se u rasponu do 0-30%. Niže stope carine imaju sirovine i reprodukcioni materijali koji se ne proizvode u zemlji (1-5%). Prosečna stopa carine iznosi 8,63%, pri čemu prosečna stopa carine za poljoprivredne proizvode iznosi 16,95%, a za industrijske 6,19%.


3.2.2. Izvozni podsticaji

Izvoz robe i usluga država podstiče primenom opštih mera ekonomske politike (politikom realnog kursa dinara, razvojnom politikom, kreditno-monetarnom politikom), ali i posebnim merama ekonomske politike: povraćajem carinskih i drugih dažbina, povraćajem dela vozarine, izvoznim subvencijama i dr.

Povraćaj carina i drugih dažbina. Podsticanje izvoza robe naša zemlja ostvaruje povraćajem carina i drugih uvoznih dažbina, za robu vraćenu u inostranstvo. Pravo na povraćaj carine stiče se ukoliko su uvozni produkti (sirovine, materijal, poluproizvodi i sl) upotrebljeni u proizvodnji robe za izvoz. Istovremeno, izvoznik stiče i pravo na povraćaj poreza na dodatu vrednost. Naime, ovaj porez se plaća u svakoj pojedinačnoj fazi prometa, s tim da kad roba prelazi iz jedne u drugu fazu prometa, plaća se porez na iznos dodate vrednosti u poslednjoj fazi. Povraćaj poreza se može ostvariti i kroz odbitak PDV koji tereti uvoz sirovina i repromaterijala.

Povraćaji carinskih i drugih dažbina su u funkciji rasterećanja cene izvoznog proizvoda i povećanja konkurentne sposobnosti domaćih preduzeća na svetskom tržištu. Izvoznik je u prilici da smanji cenu izvozne robe, za iznos carina i poreza, plaćenih prilikom uvoza sirovina i repromaterijala, koji su upotrebljeni u proizvodnju te robe.

Osnovicu za ostvarivanje prava na povraćaj predstavlja dinarska protivvrednost ugovorene cene za izvezenu robu, svedena na paritet DAF (isporučeno na granicu Srbije).

Pravo na povraćaj carina i drugih uvoznih dažbina ostvaruje se po fiksnim stopama8, diferenciranim po grupama delatnosti kojima pripadaju preduzeća čija se roba izvozi, koje se primenjuju na osnovicu - franko srpska granica. Najviša stopa iznosi 4,44 % kod proizvodnje alatnih mašina, a najniža je 0,40 % kod proizvodnje metalnih konstrukcionih proizvoda.

Izvozne subvencije. Izvozne subvencije-dodatne mere za podsticaj izvoza, primenjuju se prvenstveno za povećanje izvoza poljoprivrednih i drugih prehrambenih proizvoda (meso i proizvodi od mesa, žito, vino i alkoholna pića, duvan i sl). Visina izvoznih podsticaja se utvrđuje po grupama proizvoda i proizvodima, u zavisnosti od odnosa domaćih i inostranih cena, kao i ograničenja u uvozu koje primenjuju druge zemlje.

Značaj izvoznih podsticaja je utoliko veći, ukoliko su za izvoznike nepovoljnije opšte mere ekonomske politike. Primera radi, ukoliko se devizni kurs domaće valute, duže vreme održava na precenjenom nivou, izvoz robe bi mogao biti ugrožen, ako bi izostala primena podsticajnih mera.

Kada su u pitanju industrijski proizvodi ,pravilima STO striktno je zabranjena primena subvencija koje se odnose na oslobađanje od obaveze plaćanja poreza,

8 Odluka o povraćaju carinskih i drugih uvoznih dažbina i o drugim merama za podsticaj izvoza („Sl.gl. RS“37/04, 78/04)


odobravanje izvoznih kredita po povoljnijim kamatnim stopama i sl. Drugu kategoriju subvencija čine one koje nisu striktno zabranjene, ali ako nanose štetu proizvodnji druge zemlje, mogu biti predmet uvođenja kompenzatornih dažbina od strane pogođene zemlje. Posebna pogodnost za najmanje razvijene zemlje je što se međunarodnim pravilima toleriše primena izričito zabranjenih subvencija.

Pravila o subvencioniranju izvoza poljoprivrednih proizvoda sadržana su u Sporazumu o poljoprivredi, iz paketa Urugvajske runde pregovora u okviru GATT. Režim tih subvencija značajno je različit od režima subvencioniranja izvoza industrijskih proizvoda. Do toga dolazi zbog opredeljenja visokorazvijenih zemalja da štite svoju poljoprivrednu proizvodnju visokim uvoznim ograničenjima. Ostale zemlje primorane su da primenjuju izvozne subvencije kako bi poboljšale konkurentnost svojih proizvoda na svetskom tržištu. Visoko razvijene i zemlje u razvoju podležu obavezi smanjenja, ali ne i ukidanju subvencija u izvozu poljoprivrednih proizvoda, za razliku od najnerazvijenih zemalja, koje su izuzete iz te obaveze.

Međunarodno- pravnom regulativom o izvoznim subvencijama, definisane su i dozvoljene subvencije. Izražene u vidu direktnog plaćanja od strane države, one se primenjuju u cilju podsticanja tehnološkog razvoja, zaštite životne sredine, kontrole bolesti i dr.

Sredstva za ostvarivanje prava povraćaja carine i drugih uvoznih dažbina i povraćaj vozarine, kao i prava na izvozne subvencije, obezbeđuju se u budžetu Srbije. Preduzeća stiču ova prava ukoliko su ostvarena dva osnovna uslova:

1. da je izvezena roba domaće (a ne reeksportovane) proizvodnje, čije je domaće poreklo ustanovljeno saglasno Uredbi o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, puštanju robe i naplati carinskog duga, i

2. da je roba naplaćena.

Zahtev za ostvarivanje prava na povraćaj i primenu podsticajnih mera podnosi se Narodnoj banci Srbije, uz koji se pored naziva i broja tekućeg računa, dostavlja:

• izvozna carinska deklaracija (JCI za izvoz), na kojoj je carinarnica potvrdila da je roba domaćeg porekla prešla carinsku liniju, mesto i datum prelaska te linije, i

• dokument o obavljenoj naplati izvoza robe - primerak izveštaja ovlašćene banke za poslove sa inostranstvom o naplati iz inostranstva.

Kod povraćaja vozarine, kao dokaz o visini troškova podnosi se prevozna isprava-konosman ili brodska teretnica (za pomorski i rečni prevoz), odnosno tovarni list (za ostale vidove saobraćaja). Ukoliko se iz njih ne mogu utvrditi troškovi prevoza,dostavlja se faktura špeditera.

Glava II UNIFIKACIJA I UGOVARANJE SPOLJNOTRGOVINSKIH POSLOVA 23 IIII UUNNIIFFIIKKAACCIIJJAA II UUGGOOVVAARRAANNJJEE SSPPOOLLJJNNOOTTRRGGOOVVIINNSSKKIIHH PPOOSSLLOOVVAA 1. INSTRUMENTI UNIFIKACIJE UGOVORA O

MEĐUNARODNOJ KUPOPRODAJI

Zaključenje ugovora o međunarodnoj kupoprodaji je izuzetno težak i složen posao. Ugovorne strane, poreklom iz različitih zemalja, nastupaju sa različitim interesima, bez međusobnog poznavanja, sa nepoverenjem u nacionalno pravo zemlje drugog ugovornog partnera. Ugovor o izvozu i uvozu može biti zaključen samo ukoliko se pronađu rešenja kojima se u većoj meri zadovoljavaju interesi svake ugovorne strane. Otuda i potreba odgovarajućeg pravnog regulisanja međunarodnih kupoprodajnih ugovora.

Rešenje je nađeno u izradi međunarodnih pravila, konvencija i opštih uslova, kao skupu normi, stavova ili iskustava, koji bi se koristili u postupku zaključivanja ugovora o prometu robe i usluga, u svim zemljama sveta. Pošlo se od činjenice da različita nacionalna prava umnogome usporavaju međunarodnu razmenu, zbog toga što su najčešće nepoznata inopartnetima ili što već u startu stvaraju odbojnost kod inopartnera, polazeći od činjenice da se njima nastoje zaštititi interesi domaćih preduzeća. Na planu uklanjanja barijera u međunarodnoj razmeni, posebno se angažovala Ekonomska komisija OUN za Evropu (u Ženevi) i Međunarodna trgovinska komora (u Parizu). One su, radi ujednačavanja prakse međunarodne kupoprodaje, pristupile izradi instrumenata unifikacije putem međunarodnih konvencija, tipskih ugovora i opštih uslova prodaje, koji će biti međunarodno prihvaćeni. Formirale su odgovarajuće radne grupe u čije sastave su ušli predstavnici vlada, pravnih stručnjaka i velikih firmi iz mnogih zemalja. Zahvaljujući takvom angažovanju izvršena je unifikacija prava u oblasti međunarodnih privrednih odnosa. Na određeni način to su međunarodne norme, s obzirom na to da nemaju snagu obaveznosti u formilisanju ugovora o izvozu-uvozu.

Tako je Ekonomska komisija OUN za Evropu usvojila više međunarodnih konvencija, opštih uslova i pravila za izvoz i uvoz robe9. Svakako, najznačajnija je Konvencija UN o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe, kojom se reguliše način zaključivanja ugovora o međunarodnoj kupoprodaji između ugovornih strana, obaveze prodavca i kupca, naknade štete za povredu ugovora i sl. Zemlje članice Evropske ekonomske komisije, usvojile su ovu konvenciju 10-11.03.1980. godine u Beču (poznatija kao Bečka konvencija).

9 Iscrpno o tome, videti u: Mladen Kosovac, Međunarodna pravila i konvencije, opšti uslovi i dobri poslovni običaji, Želnid, Beograd, 1996; Mladen Kosovac, Tipski ugovori međunarodne kupoprodaje, Želnid, Beograd, 1996.

24 UNIFIKACIJA I UGOVARANJE SPOLJNOTRGOVINSKIH POSLOVA Glava II

Usvojene su i druge međunarodne konvencije, kao: Konvencija o međunarodnom železničkom prevozu robe (COTIF); Konvencija o ugovoru o međunarodnom prevozu drumom (CMR); Konvencija o prevozu robe morem, itd.

Pored Konvencije, Ekonomska komisija UN za Evropu usvojila je i tipske (formularne) ugovore („ženevski ugovori“) za međunarodnu kupoprodaju. To su detaljni primerci ugovora, pripremljeni na način da ih ugovorne strane mogu u punoj meri koristiti, unošenjem onih elemenata koji se odnose na same stranke i koji karakterišu konkretan spoljnotrgovinski posao (npr. „Ugovor za kupoprodaju žitarica“).

Ekonomska komisija UN za Evropu usvojila je i opšte uslove („ženevski uslovi“). To je popis ugovornih klauzula koje ugovorne strane (izvoznik i uvoznik) mogu uneti u ugovor o međunarodnoj kupoprodaji (npr.“Opšti uslovi za nabavku investicione opreme u uvozu“, „Opšti uslovi za međunarodnu prodaju južnog voća“, „Opšti uslovi za izvoz i uvoz čvrstih goriva“ i dr.).

Osnovni cilj usvajanja međunarodnih instrumenata (konvencija, tipskih ugovora i opštih uslova) je da posluže kao uzor pri formulisanju ugovora. Njihovim respektovanjem, partneri iz različitih zemalja se dovode u nešto ravnopravniju poziciju i stvaraju uslovi za unapređenje međunarodne trgovine. Ipak, njihova primena prepuštena je volji ugovornih strana, što znači da mogu biti u celini prihvaćeni, modifikovani ili odbijeni, a sve u zavisnosti od mogućnosti dogovornog usklađivanja različitih interesa izvoznika i uvoznika. Dakle, princip pune dobrovoljnosti ugvornih strana, odnosno autonomija volje izražena kroz slobodu ugovaranja, ostaje ključna pretpostavka zaključivanja bilo kakvog ugovora o međunarodnoj kupoprodaji.

Na ujednačenju prakse međunarodne trgovine značajno se angažovala i Međunarodna trgovinska komora (MTK) u Parizu, prvenstveno usvajanjem Incoterms klauzula.

2. TRANSPORTNE (INCOTERMS) KLAUZULE O REGULISANJU SPOLJNOTRGOVINSKIH POSLOVA

Ugovor o međunarodnoj kupoprodaji je osnovni dokument kojim se regulišu odnosi između kupca i prodavca. Prava i obaveze kupca i prodavca bitno proizlaze iz transportne klauzule (pariteta isporuke) uključene u kupoprodajni ugovor.To su uobičajeni trgovački termini,sastavljeni od veoma malog broja reči (npr.“Franko fabrika....“, „Franko brod....“, „Isporučeno ocarinjeno...“ i sl),čijim izborom se,takoreći do savršenstva, rešavaju mnoga pitanja,kao:gde će kupac preuzeti robu,ko će naručiti prevoz i platiti troškove prevoza, ko će platiti troškove osiguranja, carinjenja i druge troškove.Reč je o transpoortnim klauzulama, medjunarodno usvojenim, jer u spoljnotrgovinskim poslovima različitih zemalja važe različite transportne klauzule,kojima su na razlićit način, od zemlje do zemlje, utvrđivane obaveze izvoznika i uvoznika.Npr.prodavac (iz jedne zemlje) i kupac

Glava II UNIFIKACIJA I UGOVARANJE SPOLJNOTRGOVINSKIH POSLOVA 25

(iz druge zemlje) dogovorili su se i, u ugovor o kupoprodaji ugradili odredbu „Franko fabrika“.Međutim,ista klauzula se, u sadžajnom smislu, različito tumačila.Dok u jednoj zemlji,ova ugovorna odredba podrazumeva i obavezu prodavca da izvrši utovar robe, u dugoj zemlji, ta obaveza ne postoji.Uz to, ugovori se zaključuju na jeziku kupca ili prodavca. To je sve ostavljalo mogućnost različitog prevođenja i tumačenja pojedinih uslova isporuke, uključenih u ugovore o međunarodnoj kupoprodaji. Zato je u međunarodnoj trgovini bilo neophodno usvajanje međunarodnih,umesto nacionalno obojenih odredbi, kao i utvrđivanje međunarodnih pravila za jedinstveno tumačenje sadržaja ugovornih odredbi.

Radi pojednostavljenja postupka dogovaranja i bržeg utvrđivanja teksta ugovora, koji neće ostavljati prostor za različito razumevanje prava i obaveza kupca i prodavca, a na toj osnovi izbegavanja nesporazuma i visokih sudskih troškova, Međunarodna trgovinska komora (MTK) je najpre uvrdila ugovorne odredbe koje se najčešće koriste u praksi međunarodne trgovine.Potom je usvojila skraćenice od naziva trgovinskih termina na engleskom jeziku (od tri slova), da bi na kraju utvrdila jedinstvena pravila za njihovo tumačenje. Pravilima su definisane obaveze (dužnosti) i prava kupca i prodavca u realizaciji kupoprodajnog ugovora.Ono što su obaveze za jednu,to su prava za drugu ugovornu stranu. Iako je njihova primena potpuno dobrovoljna, klauzule Incoterms imaju veoma veliku primenu u svetu.Usvojene odredbe, zajedno sa skraćenicama i pravilima tumačenja, nazvane su transportnim klauzulama (paritetima isporuke).Prva verzija klauzula usvojena je 1936.godine,da bi već po usvajanju,postala opšte prihvaćena u svetu.Ova verzija obuhvatala je 11 transportnih klauzula,objavljenih kao zbirka pravila za tumačenje trgovinskih termina pod nazivom „Incoterms 1936“. To je skraćenica od naziva International (IN) Commercial (CO) Terms (TERMS). u značenju međunarodna trgovačka pravila. Izmene i dopune su izvršene 1953, 1967,1976,1980,1990, 2000. i 2010. godine. Svakih 10 godina se obavlja revizija pariteta u skladu sa savremenom praksom i potrebama razvoja međunarodne trgovine.

Izborom transportne klauzule, ugovorne strane ne moraju posebno da se dogovaraju niti da u ugovor unose detalje o troškovima prevoza i osiguranja, o obavezama plaćanja carinskih dažbina, o trenutku prenosa rizika i vlasništva na robi i sl. Prodavac i kupac ne moraju više da vode duge i iscrpljujuće pregovore, radi dogovora o svakom uslovu kupoprodaje, bez ikakvih garancija da se, tokom realizacije ugovora, neće pojaviti razlike u tumačenju obaveza, pa i nesporazumi. Dovoljno je samo da ugovorno dogovore jednu od skraćenica iz zbirke Incoterms. Izbor jedne, od ukupnog broja transportnih klauzula, zavisi od vrste robe, načina transporta i ciljeva koje prodavac i kupac žele da ostvare kroz izvoz – uvoz robe (npr. da zaposle kapacitete transportne firme iz svoje zemlje, da povećaju devizni priliv sopstvene zemlje i dr). Potpuno je izvesno da bi cena proizvoda istog prodavca, utvrđena na bazi bilo kojeg pariteta, bila različita, što ne znači da bi pri bilo kojoj od tih cena, izvoznik ili uvoznik imali manje ukupne izdatke.

Značaj ovih pravila je u tome što predstavljaju međunarodno usvojene standarde. Izborom klauzule i njenim unošenjem u ugovor o kupoprodaji, kupac i prodavac mogu


biti sigurni da su dovoljno pouzdano precizirali međusobna prava i obaveze, bez ikakvih kasnijih nesporazuma. Ipak, nesporazumi u odnosima kupca i prodavca mogu nastati zbog:

a) grešaka u primeni Incoterms – a, kao što su greške u izboru osnovne klauzule (npr. FOB umesto FCA), izostavljanja neke komponente pariteta isporuke ( npr. tačke isporuke ili naziva zbirke) i sl. U procesu fiziče realizacije kupoprodajnog posla može se ispostaviti i da kupac nije u stanju da u potpunosti realizuje obaveze koje proističu iz ugvorene klauzule. Primera radi, u okviru klauzule EXW, kupac ne može da obezbedi dozvolu za izvoz, zbog potrebe neposredne (višestruke) komunikacije sa nadležnim ministarstvom i carinom zemlje izvoznice.

b) dodavanja nekih reči samoj klauzuli, što može biti uzrok različitog tumaćenja prava i obaveza od strane kupca i prodavca. Zbirka Incoterms ne daje nikakva objašnjenja o načinu postupanja u takvim situacijama. Ako žele da dodatno preciziraju dogovoreni paritet isporuke, preporuka je ugovornim stranama da dodatni termin razjasne ugovorom o izvozu (uvozu) ili da za preciziranje međusobnih odnosa koriste izraze iz Konvencije UN o ugovorima u međunarodnoj kupoprodaji robe (SCIG) iz 1980. godine.

Da bi izbegli sve nesporazume koji mogu dovesti u pitanje realizaciju kupoprodajnog posla, kupac i prodavac se mogu obratiti Arbitraži MTK. To mogu učiniti samo ako su kupoprodajnim ugovorom predvideli nadležnost Arbitraže za rešavanje problema iu međusobnih ugoornih odnosa.

U zavisnosti od tipa transportne klauzule, prodavac je dužan da kupcu, uz robu, obezbedi trgovačku fakturu ili njoj odgovarajuću elektronsku poruku (trgovačku fakturu dostavljenu elektronskim putem, na način koji je poznat samo ugovornim partnerima, na osnovu koje može izvršiti preuzimanje robe), kao i druga dokumenta utvrđena kupoprodajnim ugovorom.

Poznavanje sadržaja svake transportne klauzule veoma je bitno u postupku carinjenja robe. Deklarant mora da zna da li fakturna vrednost uvozne robe sadrži troškove prevoza, osiguranja i dr, da bi pravilno obračunao carinsku vrednost robe. Na osnovu takvog saznanja, carinski organ će pravilno obračunati carinske i druge dažbine, kao i naknade po osnovu izvršenog carinjenja robe.

Carinjenje robe, po pravilu, obavlja svaka ugovorna strana u svojoj zemlji: izvoznik obavlja carinjenje robe radi izvoza, a uvoznik - radi uvoza. Jer, uvoznik će lakše pribaviti uvoznu dozvolu u svojoj zemlji i dobiti carinske olakšice, s obzirom da bolje poznajenacionalne propise i da ne postoje jezičke, vremenske i druge barijere u ostvarivanju komunikacije sa nadležnim organima. Istina, po nekim trgovinskim terminima (EXW, FAS), kupac bi mogao da izvrši izvozno carinjenje robe u zemlji prodavca,dok bi prodavac mogao, po klauzulama DEQ i DDP, da izvrši uvozno carinjenje robe u zemlji kupca.


2.1. Komponente transportne klauzule

Incoterms klauzule se mogu primenjivati ne samo u međunarodnoj, već i u unutrašnjoj trgovini. Uspešnost pregovora kupca i prodavca, kao i zaključivanje ugovora, zavise od ishoda njihovog dogovora o kupoprodajnoj ceni. Rezultat međusobnog usaglašavanja izvoznika i uvoznika jeste numerički iznos cene koju oni ugrađuju u odgovarajućom odredbom ugovora o međunarodnoj kupoprodaji. Međutim, ta cena ne mora da odražava konačnu cenu. Uz kupoprodajnu cenu, izraženu u apsolutnom iznosu i u određenoj valuti, dopisuje se izabrana Incoterms klauzula. Upravo, od sadržaja te klauzule zavise obaveze kupca i prodavca u pogledu plaćanja troškova prevoza, osiguranja, carinjenja i sl. Odnosno, brojčano izražena cena, može se uvećati za iznos pomenutih troškova.

Transportna klauzula sadrži tri bitne komponente:

a) osnovnu klauzulu. To je najvažnija komponenta transportne klauzule, koja se u ugovor o kupoprodaji unosi u vidu skraćenice od tri slova. Skraćenice su dobijene na osnovu naziva trgovačkih termina na engleskom jeziku, kao npr. EXW – EX Works; FCA-Free Carrier itd, a njihova značenja (tumačenja) su Franko fabrika; Franko prevoznik itd. Ukupno je 13 skraćenica, što ukazuje i da svaka skraćenica predstavlja zasebnu kombinaciju uslova isporuke;

b) mesto i tačku isporuke. Ovom komponentom transportne klauzule otklanjaju se nesporazumi u primeni osnovne klauzule. Neophodno je precizirati mesto i tačku na kojoj prestaju obaveze i odgovornosti prodavca, odnosno odakle nastaju obaveze kupca, kao vlasnika robe. Od mesta primopredaje robe, svi troškovi i rizici sa prodavca prelaze na kupca. Zato se osnovna klauzula dopunjava tačnim nazivom mesta i tačke isporuke. Izvoznik i uvoznik najpre utvrđuju mesto isporuke kao geografski pojam, npr. Beograd, Novi Sad, Čačak i sl. To, međutim, nije dovoljno za razgraničenje obaveza između kupca i prodavca u jednom kupoprodajnom poslu. Oni utvrđuju i tačku isporuke (primopredaje) robe, kao prostor koji ima odgovarajuću opremu za istovar, utovar i pretovar (npr. Glavna železnička stanica). Ukoliko je isporuka na granici, npr. osnovna klauzula DAF (Isporučeno na granici), tada bi ovaj termin morao biti dopunjen nazivom mesta isporuke na granici;

c) poziv na zbirku pravila i godinu njenog izdanja. S obzirom da postoji više verzija Incoterms-a (ukupno 8), u ugovor o kupoprodaji neophodno je, pored naziva zbirke (Incoterms), naznačiti i godinu izdanja zbirke, koja se koristi za ugovorno definisanje uslova isporuke. Ovo zbog toga što su se, pored izmena pravila tumačenja, menjale i cele klauzule, sa novim nazivom i sadržajem.

Primera radi, potpuna transportna kluzula, pravilno uneta u ugovor o međunarodnoj kupoprodaji, bila bi:


CPT (Beograd – Glavna železnička stanica) Incoterms 2000.

U tom slučaju, dati elementi klauzule imaju sledeća značenja:

CPT – osnovna klauzula; Beograd – mesto isporuke; Glavna železnička stanica – tačka isporuke; Incoterms 2000. – zbirka pravila, s godinom izdanja.

2.2. Podela i sadržaj osnovnih klauzula „ Incoterms 2000“

Najnovija verzija Incoterms-a iz 2010. godine (na snazi od 1. 01. 2011.god) sadrži 11 pariteta isporuke, umesto 13 pariteta, koliko je imala zbirka iz 2000. godine. Cilj smanjenja broja klauzula je jasniji prikaz prava i obaveza ugovornih strana, zbog čega je olakšana njihova primena u međunarodnoj razmeni. Sve klauzule iz zbirke Incoterms 2010. godine nude 11 različitih mogućnosti dogovornog utvrđivanja prava i obaveza između kupca i prodavca. One su, radi bržeg snalaženja i dogovaranja kupca i prodavca, grupisane prema vidovima transporta:

- pariteti koji se mogu koristiti za bilo koji vid prevoza: EXW, FCA, CPT, CIP, DAP, DAT i DDP.

- pariteti koji važe samo za pomorski i rečni transport robe: FAS, FOB i CFR.

Ako bi sve paritet isporuke iz 2010. godine svrstali prema početnom slovu skraćenica, imali bi četiri kategorije klauzula:

1. grupa: klauzule grupe „E“;

2. grupa: klauzule grupe „F“;

3. grupa: klauzule grupe „C“ i

4. grupa: klauzule grupe „D“.

Uporedni pregled pariteta isporuke iz 2010. god. po grupama

Red.

broj

Grupa pariteta

Broj pariteta u grupi

Nazivi pariteta po grupama

1. „E“ 1 EXW

2. „F“ 3 FCA, FAS, FOB

3. „C“ 4 CFR, CIF, CPT, CIP

4. „D“ 3 DDP, DAT, DAP

Ukupno 11


Zajedničke karakteristike svih pariteta isporuke su:

- jasno razgraničenje troškova između izvoznika i uvoznika;

- precizno utvrđivanje poslova u odgovornosti domaćeg preduzeća i njegovog inopartnera i

- tačno naznačavanje mesta i tačke isporuke, odakle rizik od gubitka ili oštećenja na robi prelazi sa prodavca na kupca.

Prva grupa – klauzule grupe „E“. Ovu grupu čini samo jedna klauzula – „EXW“ (Ex works) Franko fabrika ...( ugovoreno mesto). Ona može da se koristi za sve vidove prevoza. Ukazuje da je obaveza prodavca da robu stavi na raspolaganje kupcu u svom skladištu ili u fabrici proizvođača i to neutovarenu na prevozno sredstvo. U tom slučaju, ugovorena cena predstavlja samo vrednost robe, iz koje su isključeni troškovi prevoza i dr. To podrazumeva i da svi troškovi do utovara robe padaju na teret prodavca: troškovi kontrole robe (kontrola kvaliteta, merenje, brojanje), izrade ambalaže i pakovanja robe. Ukoliko je za izvršenje izvoza neophodna izvozna dozvola, prodavac ima obavezu da kupcu pruži pomoć u pribavljanju dozvole, ali te troškove snosi kupac. Kupac ima obavezu da obezbedi vozilo i izvrši utovar robe. Po preuzimanju robe, on snosi sve trošove i rizike, uključujući i troškove izvoznog, tranzitnog i uvoznog carinjenja robe.

Iako prodavac ima najmanje obaveza pri isporuci robe prema paritetu EXW, ovu odredbu ne treba koristiti ako je vidljivo da kupac neće moći da izvrši utovar robe (bez rizika) na prevozno sredstvo ili da ocarini robu pri izvozu iz zemlje prodavca. Umesto toga, preporučljivo je tada koristiti termin FCA.

Druga grupa – klauzule grupe „F“. Ova grupa sadrži paritete tipa: FCA, FAS i FOB. One ukazuju da glavni (najveći) deo troškova prevoza plaća kupac.

Klauzula „FCA“(Free carrier) Franko prevoznik ... (ugovoreno mesto). Ovaj termin može da se koristi za sve vidove transporta, a ukazuje da prodavac ima obavezu da robu preda prevozniku, koga je kupac imenovao, u naznačenom mestu. Postoji i mogućnost da prodavac, po zahtevu kupca, ugovori prevoz, ali će te troškove snositi kupac. Kao mesto isporuke robe mogu biti:

• prostorije prodavca (tada je prodavac odgovoran za utovar robe), i • izvan prostorija prodavca, ali unutar mesta isporuke (npr. železnička

stanica, aerodrom). Prodavac ima obavezu dopreme (on snosi troškove prevoza) robe do te tačke, ali ne i za njen istovar. Njegova obaveza se završava kada je robu, neistovarenu sa svog vozila, stavio na raspolaganje prevozniku. Do predaje robe prevozniku, rizik gubitka ili oštećenja robe, ima prodavac robe, a odatle – do konačnog odredišta, rizik pada na teret kupca. Zato osiguranje robe tokom prevoza zaključuju obe strane: svako za onaj deo puta na kome je vlasnik robe.

Cena robe isporučene po paritetu FCA, za prodavca znači da troškovi utovara i izvoznog carinjenja predstavljaju njegove troškove.


Klauzula „FAS“ (Free alongside ship) Franko uz bok broda ... (ugovorena luka utovara). Ovaj termin može da se koristi samo za isporuku robe pomorskim ili rečnim prevoznim sredstvima. Obaveza prodavca je da robu, izvozno ocarinjenu, preda prevozniku uz bok broda, u mestu utovara (ugovorene luke otpreme) koje je odredio kupac. Pored troškova izvoznog carinjenja, prodavac snosi i troškove prevoza robe, do njenog postavljanja u luci utovara. Po zaključenju ugovora o prevozu, kupac obaveštava prodavca o imenu broda, mestu i datumu utovara. Od trenutka postavljanja robe uz bok broda, pribavljanje dozvole za uvoz obavlja kupac koji snosi i sve troškove, uključujući i troškove uvoznog carinjenja. Ako je roba u kontejnerima, ista se predaje prevozniku na terminalu a ne uz bok broda, kada se umesto klauzule FAS koristi klauzula FCA.

Klauzula „FOB“ (Free on board) Franko brod ... (ugovorena luka otpreme). Ona se koristi samo za isporuku robe u vodnom transportu. Ugovor o prevozu robe sa brodarom zaključuje kupac, mada to može, po zahtevu kupca, učiniti i prodavac. U oba slučaja, od trenutka kada roba pređe preko ograde broda, rizici gubitka ili oštećenja robe prelaze sa prodavca na kupca. Nadalje, troškove prevoza, osiguranja i uvoznog carinjenja snosi kupac. Prema ovoj klauzuli, prodavac ispunjava svoju ugovornu obavezu kada izvozno ocarinjenu robu prenese na palubu broda u dogovorenoj luci otpreme. Npr. kod utovara robe dizalicom, u slučaju da roba padne na obalu ili more, tu štetu snosi prodavac, a ukoliko padne na brod, štetu snosi kupac. Otuda, kupac snosi i deo troškova utovara – stavljanje robe na palubu broda.

Predaja kontejnera sa robom se ne vrši uz bok broda. U tom slučaju, prodavac ima obavezu predaje kontejnera brodaru na obali, nakon čega svi rizici i troškovi prelaze na kupca.

Ukoliko se roba ne isporučuje na brod, koristi se klauzula FCA.

Treća grupa – klauzule grupe „C“. Ovu grupu čine klauzule: CFR, CIF, CIP i CPT, koje upućuju da je prodavac dužan da ugovori glavni deo prevoza i da snosi najveći deo troškova prevoza, do naznačenog mesta u zemlji odredišta. Mesto prelaska troškova sa prodavca na kupca je u mestu odredišne zemlje, a mesto prelaska rizika u zemlji otpreme. Prema ovim terminima, ugovor o prevozu spada u kategoriju „ugovora otpreme“, a ne u kategoriju „ugovora prispeća“. Kod klauzula CIF i CIP, izvoznik plaća, do ugovorenog mesta isporuke, i troškove osiguranja robe.

Razlika između klauzula grupe „F“ i „C“ je u tome što prema klauzula iz grupe „C“, najveći deo troškova prevoza (sa dodatkom troškova osiguranja – kod klauzula CIF i CIP) snosi prodavac.

Klauzula „CFR“ (Cost and freight) Cena sa vozarinom ... (ugovorena luka). Ovaj termin se koristi samo za isporuku robe vodnim prevoznim sredstvima. Klauzula ukazuje da prodavac ima obavezu da robu isporuči u odredišnu luku, uz prenos na palubu broda. To znači da je njegova obaveza da zaključi ugovor i plati troškove utovara i prevoza do navedene luke, da obavi sve izvozne carinske


formalnosti i plati carinske naknade pri izvozu i u tranzitu, kroz bilo koju zemlju, na putu do odredišne luke.Međutim, prodavac nema obavezu uvoznog carinjenja robe niti obavezu plaćanja carinskih i drugih uvoznih dažbina.

Utovarom robe na brod, izvršena je ispoiruka robe kupcu.Od tog trenutka, svi troškovi i rizici prelaze na teret kupca robe.

Klauzula „CIF“ (Cost, insurance and freight) Cena sa osiguranjem i vozarinom ... ( Ugovorena odredišna luka). Termin „CIF“ se koristi samo za prevoz robe vodenim prevoznim sredstvima. „Cena sa osiguranjem i vozarinom“ znači da prodavac ispunjava svoju ugovornu obavezu kada izvozno ocarinjenu robu prenese na palubu broda u dogovorenoj luci otpreme. On snosi troškove prevoza do luke otpreme i prenosa robe na palubu broda, kao i troškove izvoznog carinjenja. Prodavac preuzima obavezu da zaključi ugovor o osiguranju robe na celokupnom toku pomorskog prevoza, bez obzira na to što se prenos vlasništva izvršava po prelasku robe preko ograde broda u imenovanoj luci. Po preuzimanju robe, kupac plaća sve troškove, osim troškova prevoza do luke i troškova osiguranja na celokupnom putu dopreme robe. Zato su u kupoprodajnu cenu, pored fakturne vrednosti robe uključeni troškovi prevoza i osiguranja koje je imao prodavac robe. U slučaju oštećenja robe na putu, isplatu štete može zahtevati kupac jer su njegovi rizici u prevozu.

Roba u kontejnerima predaje se brodaru na terminalu tj. pre nego što bude na brodu. U tim okolnostima, umesto klauzule CIF treba koristiti klauzulu CIP.

Razlika između klauzule „FOB“ i „CIF“ je u tome što je prodavac dužan da ugovori i da plati premiju pomorskog osiguranja, u korist kupca, da bi se kupac zaštitio od rizika koje može imati tokom prevoza robe (od luke otpreme, do odredišne luke).

Klauzula „CPT“ (Cost paid to) Troškovi plaćeni do ... (ugovoreno mesto). Ovaj termin se koristi za isporuku robe svim vidovima transporta. „Troškovi plaćeni do...“ znači da prodavac ima ugovornu obavezu da, o svom trošku izvrši izvozno carinjenje, ugovori prevoz robe i plati troškove utovara, prevoza i osiguranja do ugovorenog mesta (mesta isporuke). Mesto primopredaje robe može biti: a) konačno odredište kupca ili b) neko drugo mesto na putu između prodavca i kupca. Bez obzira na to koje je imenovano mesto, prenos vlasništva sa prodavca na kupca ostvaruje se u trenutku predaje robe prvom prevozniku, uz obavezu prodavca da izvrši izvozno (ali ne i uvozno) carinjenje. Svi tizici gubitka ili oštećenja robe na celokupnom putu padaju na teret kupca kao vlasnika robe.

Kaluzula „CIP“ (Carriage and insurance paid to) Prevoz i osiguranje plaćeni do ... (ugovoreno mesto odredišta). Ova klauzula se koristi za isporuku robe svim vidovima prevoza. Prema njoj, prodavac isporučuje izvozno ocarinjenu robu prevozniku, koga je on angažovao. On je dužan da prevozniku plati troškove prevoza, uz obavezu plaćanja i troškova osiguranja, do navedenog mesta. Cena robe ugovorena na ovom paritetu isporuke sadrži troškove carinjenja, prevoza i osiguranja do imenovanog mesta isporuke robe


Četvrta grupa – klauzule grupe „D“. Čine je klauzule: DDP, DAT i DAP, kojima se ističe odgovornost prodavca za prispeće robe do krajnjeg odredišta, ili do mesta i tačke isporuke na granici, ili unutar zemlje uvoza. Prodavac snosi troškove prevoza na tom putu. Zbog toga, ugovori sa „D“ klauzulama predstavljaju ugovore prispeća, dok su ugovori sa „C“ klauzulama, ugovori otpreme. Sa ovim klauzulama, izvozno carinjenje je obaveza izvoznika, a uvozno – uvoznika, izuzev klauzule DDP po kojoj prodavac ima obavezu da obavi ne samo izvozno već i uvozno carinjenje, što podrazumeva i obavezu plaćanja uvoznih dažbina u celini. Klauzula „DDP“ predstavlja suprotnost klauzuli „EXW“: sa klauzulom EXW, prodavac ima najmanje obaveza,dok su sa klauzulom DDP, njegove klauzule najveće.

Klauzula „DDP“ (Delivered duty paid) Isporučeno sa plaćenim dažbinama ... (ugovoreno mesto). Ovaj paritet isporuke se može ugovarati za prevoz robe svim vrstama sredstava, ali kada se isporuka vrši u luci odredišta na brodu ili obali, trebalo bi ugovarati isporuku robe na paritetu DES ili DEQ. Klauzula „Isporučeno sa plaćenim dažbinama“ znači da je prodavac preuzeo obavezu da isporuči robu na dogovorenom mestu u zemlji uvoznici, obično na sedištu kupca, ali neistovarenu iz prevoznog sredstva kojim je roba prevezena, do naznačenog odredišta. Prodavac snosi sve troškove u prevozu robe, obavlja carinske formalnosti u izvozu, tranzitu i uvozu i plaća sve carinske naknade i dažbine (porez na dodatu vrednost, akcize i dr). Uz to, dužan je da obezbedi uvoznu dozvolu i plati druge troškove vezane za uvoz robe. Ukoliko prodavac nije u mogućnosti da pribavi dozvolu za uvoz i druga uvozna dokumenta, ovu klauzulu ne bi trebalo ugovarati.

Ako ugovorne strane žele da kupac preuzme rizike i troškove uvoza, trebalo bi koristiti klauzulu DDU.

Klauzula „DAT“ (Delivered at terminal) Isporučeno na terminalu.....(mesto). Ona se koristi za isporuku robe svim vrstama prevoza. „Isporučeno na terminalu“ znači da su se ugovorne strane dogovorile da prodavac zaključi ugovor o prevozu robe do terminala, koji može biti u otvorenoj luci ili u mestu odredišta, u zavisnosti od vrste prevoza. Do te tačke, troškovi izvoznog carinjenja i troškovi prevoza do terminala su na teretu prodavca. Na terminalu se izvršava predaja robe kupcu, zbog čega svi troškovi, u daljem toku, postaju troškovi kupca.

Klauzula „DAP“ (Delivered at place) Isporučeno u mestu....(mesto). Ovaj paritet isporuke se može koristiti za sve vrste prevoza. Prodavac mora (kao i u slučaju klazule DAT) ugovoriti da prevoz (špediterski ugovor) označava kupoprodaju robe. On snosi sve troškove uvoznog carinjenja i druge troškove, do predaje robe kupcu. Primopredaja robe se izvršava u navedenom mestu.

Kupac i prodavac imaju mogućnost izbora jedne od izloženih 11 različitih kombinacija prava i obaveza. Pretpostavimo da je preduzeće iz Beograda zainteresovano za uvoz arome likera neophodne za proizvodnju bezalkoholnog pića. Preduzeće iz Lozane (Švajcarska) nudi za prodaju željenu aromu likera, određene količine. Ponuda sadrži dve opcije, iza kojih stoje različite cene i transportne klauzule:


1. opcija – ponuda robe po paritetu FCA:

80 EUR FCA (Lozana – Preduzeće prodavac) Incoterms 2010.

Ako naše preduzeće prihvati ovaj paritet isporuke, ugovorne strane bi imale sledeće obaveze:

- preduzeće prodavac. Njegova je obaveza da robu preda prevozniku koga je kupac imenovao, u mestu prodavca (u Loazani). Troškove utovara robe na vozilo i izvoznog carinjenja robe snosi prodavac robe.

- preduzeće kupac. Nakon utovara, vlasnik robe je kupac, ana čiji teret padaju troškovi prevoza, osiguranja, tranzitnog i uvoznog carinjenja.

2. opcija – ponuda robe po paritetu FCA:

100 EUR CIP (Beograd – Preduzeće kupac) Incoterms 2010.

Ako naše preduzeće prihvati ovaj paritet isporuke, obaveze preduzeća bile bi sledeće:

- preduzeće prodavac. Njegova je obaveza da angažuje prevoznika i da plati sve troškove do krajnjeg odredišta (troškove prevoza, osiguranja i izvoznog carinjenja).

- preduzeće kupac. Ovo preduzeće preuzima robu u svom sedištu, uz obavezu plaćanja troškova tranzitnog i uvoznog carinjenja.

Ako bi uporedili obe opcije, ne bi mogli zaključiti da bi pri prvoj opciji naše preduzeće bolje prošlo,, odnosno da bi robu platilo jevtinije. U tom slučaju, ovo preduzeće bi, pored 80 EUR fakturne vrednosti robe, imalo i troškove prevoza 15 EUR i osiguranja 5 EUR. Odnosno, u oba slučaja, naše preduzeće bi moralo da plati za uvezenu robu 100 EUR. Ipak, naše preduzeće će možda radije prihvatiti 1. opciju. To će učiniti npr. ako ima motorno vozilo u sopstvenom vlasništvu, koje želi da angažuje za prevoz uvozne robe.

3. UGOVOR O MEĐUNARODNOJ KUPOPRODAJI

Ugovor o međunarodnoj kupoprodaji je najvažniji ugovor u međunarodnoj trgovini. Njime se prodavac obavezuje da će inostranom kupcu isporučiti određenu robu i omogućiti mu sticanje vlasništva nad robom, dok se kupac obavezuje da mu zauzvrat plati određenu cenu. Na bazi primene osnovnih međunarodnih instrumenata za regulisanje izvoza i uvoza, povećana je sigurnost kupca i prodavca i olakšana fizička realizacija kupoprodajnog posla.Ostali ugovori proizilaze iz osnovnog ugovora i direktno su u funkciji njegove realizacije

3.1. Forma i vreme zaključenja ugovora

U nacionalnim propisima svih zemalja u svetu prihvata se pismena forma ugovora o međunarodnoj kupovini i prodaji. Polazi se od stava da samo obećanje


ne proizvodi pravno dejstvo, jer nema dokaza o preuzimanju obaveza. Osim pravne sigurnosti ugovornih strana, forma pisanog ugovora je od koristi i trećim licima: bankama (u poslovima otvaranja dokumentarnog akreditiva i izvršenja plaćanja), carinskim organima ( u određivanju carinski dozvoljenog postupka i naplati carinskih i drugih dažbina), itd.

Vreme zaključenja ugovora predstavlja izuzetno značajno pitanje svakog kupoprodajnog posla. Ugovorne strane se mogu saglasiti i u ugovor uneti određenu klauzulu u tom smislu, npr. „da će ugovor proizvoditi svoje dejstvo od momenta potpisivanja ugovora od strane ovlašćenih lica preduzeća kupca i prodavca“. Od tog trenutka, ugovor proizvodi pravno dejstvo: određuje se rok isporuke i plaćanja, reguliše se prenos rizika i vlasništva nad robom i dr. Prema mestu i vremenu zaključenja ugovora određuju se i pravna sredstva koja će biti primenjena u slučaju zahteva bilo koje ugovorne strane za naknadu štete, zbog neizvršenja obaveze.

UGOVOR O KUPOPRODAJI

Zaključen dana _______________, između:

1. _______________________________________________________ (naziv stranog preduzeća i sedište) (u daljem tekstu: Kupac), s jedne strane i 2. _______________________________________________________

(naziv domaćeg preduzeća i sedište) (u daljem tekstu: Prodavac), s druge strane.

Član 1.

Prodavac se obavezuje da, prema uslovima iz ovog Ugovora, isporuči kupcu, a kupac se obavezuje da preuzme i plati prodavcu, sledeću robu:

_____________________________________________________________ (vrsta robe, količina, jedinična cena i ukupna vrednost)

Član 2.

Kvalitet isporučene robe mora u svemu odgovarati katalozima i prospektima koji čine sastavni deo ovog Ugovora.

Garancija za kvalitet robe koja se isporučuje po ovom Ugovoru i njeno ispravno funkcionisanje biće ____________________ od datuma kvantitativnog prijema robe na odredištu kupca.

Dodatni sertifikati kvaliteta od strane institucije ovlašćene za kontrolu kvaliteta predmetne robe iz zemlje prodavca, dostavljaju se na poseban zahtev kupca.

Član 3.


Ukoliko se na robi koja je predmet ovog Ugovora utvrdi bilo kakak nedostatak zbog greške u izradi iili zbog lošeg kvaliteta materijala, kupac je dužan da dostavi pismenu reklamaciju, a robu stavi na raspolaganje prodavcu, u roku od 5 dana od dana prijema robe.

Svi troškovi po osnovu reklamacije, kao i troškovi povraćaja robe lošijeg kvaliteta, padaju na teret prodavca.

Prodavac je u obavezi da izvrši zamenu reklamirane robe u roku od 30 dana, od dana prijema reklamacije.

Član 4.

Ukupna cena robe iz člana 1. ovog Ugovora iznosi ______________________ (Slovima:_________________________________________________________).

Cena se podrazumeva za isporuku robe EXW Fabrika proizvođača ____________________, u skladu sa INCOTERMS 2000.

Gore navedena cena je čvrsta i ne podleže nikakvoj reviziji do konačne realizacije ovog Ugovora.

Član 5.

Plaćanje (100% doznakom). Kupac se obavezuje da avansno plati robu prodavcu, preko njegovog deviznog računa, kod poslovne banke ______________, doznakom, odmah po stupanju Ugovora na snagu, a najkasnije 5 dana pre isporuke robe.

Član 5a.

Plaćanje (naplata) akreditivom. Kupac će izvršiti otvaranje neopozivog i potvrđenog akreditiva u korist prodavca, koji će biti naplativ kod poslovne banke prodavca_______________________. Akreditiv će glasiti na vrednost isporuke i biti otvoren __________ dana pre predviđenog roka isporuke i važiće _________ dana za isporuku i naplatu.

Naplata sa akreditiva obaviće se uz prezentaciju sledećih dokumenata:

• trgovačke fakture i liste pakovanja u 5 primeraka, koji glase na ukupnu vrednost isporučene robe;

• kopije međunarodnog drumskog tovarnog lista, kojim se dokazuje da je roba preuzeta prema instrukcijama kupčevog špeditera;

• obaveštenje o izvršenoj otpremi robe, poslato najdocnije na dan otpreme kupcu i kupčevim špediterima sa sledećim podacima: broj otpremnog dokumenta, datum otpreme, vrsta, količina, težina i vrednost pošiljke, broj pozicije špeditera i broj ugovora;

• kopija pisma poslatog kupcu i kupčevom špediteru iz kojeg se vidi da su istom priložena po dva primerka fakture, specifikacije i lista pakovanja. Pismo bi trebalo da bude poslato najmanje 7 dana pre otpreme robe, i

• atest proizvođača.


Član 6.

Sve bankarske poslove snosiće svaka strana u svojoj zemlji, dok će eventualne dodatne bankarske troškove snositi strana koja takve troškove prouzrokuje.

Član 7.

Prodavac je obavezan da robu iz Člana 1. ovog Ugovora propisno upakuje u skladu sa standardima propisanim za međunarodni transport ove vrste robe.

Prodavac će odmah nakon otpreme robe dostaviti kupcu sledeća dokumenta:

• komercijalnu fakturu i listu pakovanja u dva primeraka; • kopiju međunarodnog tovarnog lista; • obrazac EUR1; • atest o kvalitetu u dva primerka i • obaveštenje o izvršenoj otpremi robe, poslato kupcu najdocnije na dan

otpreme sa sledećim podacima: datum otpreme, broj međunarodnog tovarnog lista, broj koleta, bruto i neto težina i vrednost pošiljke.

Član 8.

Prodavac je dužan da robu iz Člana 1. ovog Ugovora isporuči najdalje pet dana nakon avansne uplate od strane kupca.

Član 9.

Za sve eventualne sporove ugovara se arbitraža Međunarodne trgovinske komore u Parizu.

Član 10.

Ovaj Ugovor će stupiti na snagu danom njegovog odobrenja od strane nadležnog organa zemlje Prodavca.

Član 11.

Ovaj ugovor sačinjen je u četiri istovetna primerka, od čega dva pripadaju Prodavcu, a dva Kupcu.

Prodavac Kupac

_____________________ _________________

Glava II UNIFIKACIJA I UGOVARANJE SPOLJNOTRGOVINSKIH POSLOVA 37 3.2. Ispunjenje ugovora – obaveze prodavca i kupca

Na bazi ugovora o međunarodnij kupoprodaji, kao dvostranom aktu, zaključenom voljom dveju strana, kupac i prodavac stiču određena prava i obaveze:

Prodavac. Osnovne obaveze prodavca su:

1. da isporuči robu kupcu, ugovorene količine i kvaliteta i 2. da robu preda kupcu.

Isporuka robe, ugovorene količine i kvaliteta mora biti izvršena u ugovornom roku, najčešće okvirno utvrđenom, npr. „u roku 20 dana po zaključenju ugovora“ ili „do kraja tekuće godine“ i sl. Rok za isporuku obično počinje da teče od trenutka zaključenja ugovora, a za robu koja je u režimu dozvola-od dana dobijanja dozvole za izvoz ili uvoz.

Predaja robe može da se obavi predajom robnih dokumenata (ako je ugovoreno plaćanje robe u toku isporuke) ili predajom same robe. U ovom drugom slučaju, ustupanje robe se može izvršiti u preduzeću prodavca, odnosno preduzeću kupca ili se primopredaja robe izvršava u toku njenog transporta. Trenutak predaje robe ima veliki značaj jer od tada, vlasništvo i svi rizici nad robom prelaze sa prodavca na kupca. Odgovor na pitanje momenta predaje robe, daje klauzula Incoterms, koju su ugovorne strane zajedno utvrdile.

Pravo je prodavca da izvrši naplatu već isporučene vrednosti robe. Naplata se može izvršiti i pre isporuke ( avansno plaćanje kupca) ili u toku isporuke (putem dokumentarnog akreditiva.

Kupac. Osnovna obaveza kupca je da plati ugovorenu cenu, dok je njegovo pravo da preuzme robu, prema utvrđenim kupoprodajnim uslovima. Ukoliko plaćanje nije drukčije regulisano, kupac plaća robu ili po njenom prijemu ili po prijemu robnih dokumenta.

Tek posle prijema robe, kupac može da utvrdi da li je prodavac ispoštovao obavezu isporuke robe određene količine i kvaliteta. Često od prijema robe zavisi i visina novčane obaveze kupca prema svom inopartneru.

Odmah po pristizanju, kupac pregleda robu, samostalno ili angažujući ovlašćenu institiciju. U slučaju odstupanja ugovorene količine i kvaliteta, prodavac je dužan da otkloni uočene nedostatke: zamenom neispravne-ispravnom robom ili sniženjem cene, u naknadno dogovorenom roku. Ukoliko se to ne učini u dodatnom roku ili prodavac izjavi da neće izvršiti obavezu, pristupa se raskidu ugovora.

Raskid ugovora je najteža sankcija za koju se mogu opredeliti kako kupac tako i prodavac. Ukoliko ne plati ugovorenu cenu, u određenoj visini i na određeni dan, prodavac može ponuditi kupcu mogućnost izvršenje obaveze, u dodatnom kratkom roku. Ukoliko i to ne učini, prodavac će uputiti obaveštenje kupcu o raskidu ugovora.

Glava III OBAVLJANJE SPOLJNOTRGOVINSKIH POSLOVA 39 IIIIII OOBBAAVVLLJJAANNJJEE SSPPOOLLJJNNOOTTRRGGOOVVIINNSSKKIIHH PPOOSSLLOOVVAA Ugovor o međunarodnoj kupoprodaji robe zaključuju izvoznik i uvoznik, na

jedan od sledeća dva načina:

1. direktno i 2. indirektno.

Izbor strategijske alternative obavljanja spoljnotrgovinskih poslova zavisi od veličine preduzeća, finansijskih mogućnosti, osposobljenosti kadra i niskustva u međunarodnom poslovanju. Izbor nije jednostavno izvršiti i zbog toga što obe varijante imaju svoje predosti i nedostatke. Preduizeće koje želi neposredniji kontakt sa kupcima na inostranom tržištu i potpunije informacije o nastupu i uslovima prodaje konkurenata, opredeljuju se za direktno obavljanje spoljnotrgovinskih poslova. To su uglavnom velika preduzeća, orjentisana na velika izvozna tržišta koja se, uz to, mogu smatrati perspektivnim. Opcija indirektnog izvoza je primerenija preduzećima koja se opredeljuju za izvoz robe na većem broju manjih tržišta. U realizacijiu opredeljenja za direktan izvoz (uvoz) robe, domaća preduzeća (u rastućim ekonomijama) se suočavaju s potrebom pojačanog finansiranja početnih marketing aktivnosti i nedostatkom kadra osposobljenog za izvozno poslovanje. Zbog finansijskih i kadrovskih ograničenja, domaća preduzeća se najčešće opredeljuju za alternativu indirektnog obavljanja sposljnotrgovinskih poslova. Ovaj strategijski pristup međunarodnopm poslovanju takođe ima određene mane i nedostatke: izostaje neposredniji kontakt sa kupcima, otežano je praćenje prodajnih aktivnosti koje preduizimaju konkurentska preduzeća itd. Zbog nedostatka informacija sa inostranog tržišta, domaće preduzeće nije u prilici da izvrši izbor ciljnog inostranog tržišta niti da izgradi izvoznu marketing strategiju, prilagođenu karakteristikama inostrane tražnje i akcijama glavnih konkurenata.

1.DIREKTNO OBAVLJANJE SPOLJNOTRGOVINSKIH POSLOVA

To je način obavljanja spoljnotrgovinskih poslova u svoje ime i za svoj račun (za svoje potrebe), u kome se, u ulozi neposrednog kupca (sirovina, repromaterijala, mašina, alata isl.), odnosno neposrednog prodavca (različitih vrsta robe) pojavljuje proizvodno (industrijsko, poljoprivredno, građevinsko i dr) ili uslužno (trgovinsko, ugostiteljsko) preduzeće. Primera radi, domaće proizvodno preduzeće, koje se bavi proizvodnjom žestokog i bezalkoholnog pića, može se direktno obratiti inostranoj firmi, proizvođaču raznih mešavina mirisnih materija (arome), za nabavku određene vrste i količine te robe poznatog kvaliteta. Na bazi te inicijative, inostrana firma će uputiti ponudu i predlog ugovora. Ukoliko postignu saglasnost, izvoznik i uvoznik će zaključiti ugovor. To isto može učiniti i ugostiteljsko i trgovinsko preduzeće, koji bi uvoz robe izvršili za potrebe ugostiteljske delatnosti ili dalje prodaje (preko mreže maloprodavaca ili grosista), na domaćem tržištu. Sve aktivnosti, od

40 OBAVLJANJE SPOLJNOTRGOVINSKIH POSLOVA Glava III

istraživanja tržišta, nalaženja potencijalnih inopartnera, organizovanja pregovora i zaključivanja ugovora o prodaji, domaća preduzeća sprovode samostalno, bez posrednika.

Direktno obavljanje spoljnotrgovinskih poslova može se vršiti i preko različitih organizacionih formi privređivanja u inostranstvu, nastalih na bazi direktnog ulaganja naših preduzeća. U cilju izvoza svoje robe, kao i za obavljanje ostalih privrednih delatnosti, preduzeće iz Srbije može, kroz direktno ulaganje, osnovati u inostranstvu:

1. preduzeće, uz puno poštovanje propisa u toj stranoj zemlji. Domaće preduzeće može samostalno osnovati sopstveno preduzeće u inostranstvu. Ono može osnovati i mešovito preduzeće, na bazi odluke da, kao osnivač: a) pristupi osnivačima u inostranstvu, koji su već osnovali neko preduzeće (po tom osnovu povećava se osnivački kapital preduzeća); b) otkupi deo osnivačkog uloga nekog preduzeća u inostranstvu (kada dolazi do promene vlasničke strukture) ili c) pristupi osnivanju potpuno novog preduzeća u inostranstvu, kroz angažovanje sopstvenog i osnivačkog uloga stranog lica. Dobit preduzeća utvrđuje se po propisima zemlje u kojoj ono posluje. Deo dobiti koja pripada našem osnivaču, može se koristiti u Srbiji ili u inostranstvu (npr. za povećanje svog osnivačkog uloga u preduzeću koje je poslovalo sa dobitkom ili za osnivanje novog preduzeća).

Radi zaštite sopstvenih interesa u inostranstvu, domaća preduzeća mogu osnivati predstavništva i poslovne jedinice. Njihova zajednička karakteristika je da predstavljaju pravno zavisan, sastavni deo osnivača (nemaju status pravnog lica) i da uvek posluju u ime i za račun osnivača. Sve poslove obavljaju po nalogu i ovlašćenjima dobijenih od matične firme. O svemu obaveštavaju centralu, posebno o ponudi, tražnji, cenama, očekivanim promenama u nastupu konkurencije, tržišnom asortimanu i sl.

2. predstavništvo. To je izdvojen, organizacioni deo domaćeg preduzeća koje istražuje tržište, obavlja pripremne radnje za zaključivanje ugovora o izvozu ili uvozu, realizuje propagandne i druge radnje vezane za unapređenje prodaje. Predstavništvo ne može da zaključuje ugovore, osim za sopstvene potrebe. Predstavništva osnivaju isključivo velike firme jer one mogu da ponude velike količine robe u izvozu, na bazi kontinuiranog prisustva i direktnog kontakta sa potrošačima. Njihovo osnivanje vrši se na tržištima na kojima se očekuju znatnije mogućnosti prodaje robe. Domaća firma osniva predstavništvo u inostranstvu ne samo radi prodaje robe koju proizvodi matična firma, već i radi kupovine robe, za potrebe preduzeća osnivača.

Osnivanje predstavništava vrši se po propisima zemlje u koju naše preduzeće želi da uđe . Tamo se, uz prethodnu saglasnost nadležnog organa, vrši registracija predstavništva, knjigovodstvo se vodi po zakonskim propisima zemlje u kojoj je ono osnovano, dok se u centrali (matičnoj firmi) vodi po propisima matične zemlje. Rezultati predstavništva čine deo ukupnog rezultata poslovanja matične firme.

Glava III OBAVLJANJE SPOLJNOTRGOVINSKIH POSLOVA 41

Osnivač predstavništva u inostranstvu može biti, ne samo matična firma, već i njeno preduzeće, koje je matična firma osnovala u inostranstvu. Osim poslova nabavke i prodaje, predstavništvo ima skladište rezervnih delova, svoje prodavnice i vrši servisiranje.

3. poslovne jedinice. Domaća preduzeća pristupaju njihovom osnivanju radi obavljanja poslova u inostranstvu kojima se nastoji izvršiti prodor ili učvrstiti pozicija na inostranom tržištu, što se realizuje otvaranjem prodavnica za prodaju robe, organizovanjem servisne službe i sl.

Naravno, i strana preduzeća mogu u Srbiji osnivati pomenute organizacione oblike privređivanja, koji se upisuju u registar stranih pravnih lica u našoj zemlji.

Pomenutim ogranizacionim oblicima osnovanim u inostranstvu, domaće preduzeće prepusta predugovorne aktivnosti, na bazi kojih će ono zaključiti ugovor o prodaji krajnjem inokupcu.

Osim proizvodnih i uslužnih preduzeća, direktno obavljanje spolnotrgovinskih poslova može se izvršiti:

• angažovanjem zastupnika, i • prodajom robe distributeru.

1.1. Uloga zastupnika

Preduzeće (najčešće proizvodno ili trgovinsko) može poveriti stranom pravnom ili fizičkom licu da ga zastupa (da posreduje) u poslovima izvoza i uvoza. Pod zastupanjem stranih lica podrazumeva se vršenje, u ime i za račun stranog lica, poslova koji prethode zaključivanju ugovora o kupovini i prodaji robe ili ugovora o vršenju usluga. Radi toga, zastupnik stranog preduzeća:

1. prikuplja informacije o stanju na tržištu u pogledu cena , kvaliteta i uslova prodaje-nabavke roba i usluga;

2. obavlja poslove koji prethode zaključivanju ugovora: slanje-prikupljanje nacrta, šema, upustava o tehničkim karakteristikama, načinu korišćenja, servisiranja i sl. Radi pripreme pregovora za zaključivanje ugovora, zastupnici odlaze na neposredne razgovore sa potencijalnim kupcima-prodavcima robe, čineći to u ime i za račun stranog preduzeća;

3. dovodi u vezu strane firme, potencijalne kupce ili prodavce sa svojim nalogodavcem, radi zaključivanja ugovora o izvozu i uvozu.

Prethodno obavljenim radnjama, zastupnik je omogućio principalu da znatno lakše i brže zaključi ugovor sa starnim partnerom. Zahvaljujući angažovanju svog zastupnika, on je u mogućnosti da robu-usluge plasira u inostranstvo ili da obavi njihovu nabavku, uz znatno manje troškove, od troškova koje bi sam imao, po osnovu putovanja njegovih poslovnih ljudi u inostranstvo; radi prikupljanja


informacija i vođenja razgovora sa potencijalnim kupcima, koji bi prethodili zaključivanju ugovora. Prava i obaveze između principala i zastupnika stranog preduzeća regulišu se međunarodnim ugovorom o zastupanju. Ugovor se, po pravilu, zaključuje na više godina. Njemu može prethoditi zaključivanje ugovora o probnom zastupanju, u kome probni rok ne može biti kraći od šest meseci.

Zastupnik ima pravo na proviziju, ako je njegovim angažovanjem došlo do zaključenja ugovora. Ukoliko je bez truda posrednika zaključen ugovor, posredniku ne pripada provizija. Zastupnik ima pravo i na naknadu troškova za posredovanje, što mora biti regulisano ugovorom o zastupanju. U suprotnom, smatra se da su svi izdaci i troškovi u vezi sa tim uračunati u proviziju. Ako i pored truda posrednika ne dođe do zaključenja ugovora, on ima pravo na naknadu troškova nastalih u pripremnim aktivnostima.

Može se desiti da je na osnovu posredovanja zastupnika zaključen ugovor o izvozu, sa kupcem koji je odmah po prijemu robe pao pod stečaj. Izvoznik neće moći da naplati izvoz, a šteta se mogla izbeći da je zastupnik postupao brižljivo i savesno tj. da je prethodno utvrdio sposobnost izmirenja obaveza kupca. Zbog lošeg izbora poslovnog partnera ili neobjektivnog informisanja svog principala, zastupnik je odgovoran za štetu koju ima izvoznik. Da bi se izbegla pristrasnost i dovođenje ugovornih strana u zabludu, zastupnik ne sme da prima nikakvu posebnu nagradu od principala ili njegovog inopartnera, radi toga da bi se u pregovorima više založio za jednu ili drugu ugovornu stranu. Naime, u poslovima koji prethode pregovorima , on se pojavljuje u ime i za račun inostrane firme, a u toku pregovora mora biti neutralan. Za povredu obaveze nepristrasnosti, u nekim nacionalnim pravnim sistemima predvđene su i znatne sudske novčane kazne.

Ugovorom o zastupanju određuje se područje na kome će zastupnik zastupati nalogodavca. To može biti deo jedne zemlje, jedna ili više zemalja, pa i ceo kontinent (npr. zastupnik za Evropu, zastupnik za Australiju, itd.).

Osim poslova posredovanja, ugovorom o zastupanju se može utvrditi i pravo zastupnika da, u ime i za račun svog nalogodavca, zaključuje ugovore. U zavisnosti od obima tog prava, postoje dva vida međunarodnog zastupništva:

a) specijalno ili posebno. Specijalni zastupnik je zastupnik koji je ovlašćen da zaključi jedan ili više ugovora određene vrste;

b) generalno ili opšte. Generalni zastupnik je ovlašćen da zaključuje sve ugovore iz delatnosti preduzeća, njihovih nalogodavaca.

U međunarodnom privrednom pravu važi poslovni običaj da preduzeća koja imaju svoje zastupnike u drugim zemljama, ne mogu neposredno da stupaju u kontakt sa eventualnim poslovnim partnerima. Ako zastupana firma neposredno zaključi ugovor sa inoprtnerom, da bi na taj način zaobišla zastupnika i time izbegla plaćanje provizije, zastupniku se priznaje nagrada-provija, u određenom procentu od vrednosti zaključenog posla.

U zavisnosti od obima garancije koje zastupnik daje svom nalogodavcu u pogledu ispunjenja obaveza odabranog poslovog partnera, razlikuju se dve vrste zastupništva:

Glava III OBAVLJANJE SPOLJNOTRGOVINSKIH POSLOVA 43 a) obično zastupništvo. Kod ovog zastupništva, zastupnik će odgovarati samo

ukoliko nije brižljivo i savesno postupao u pogledu izbora partnera, sa kojim je nalogodavac zaključio ugovor;

b) del credere zastupništvo. U ovom slučaju, zastupnik garantuje da će odabrani partner savesno ispuniti obaveze iz zaključenog ugovora. Po ispunjenju obaveza, njemu pripada provizija del credere, znatno veća od obične provizije, što se inače reguliše ugovorom o zastupanju.

U međunarodnoj trgovinskoj praksi o zastupanju se najčešće zaključuje ugovor u pismenoj formi, kakvu dogovore zastupnik i principal. Tipske ugovore o zastupanju koriste samo velika preduzeća, radi jednoobrazne zaštite svojih interesa i bržeg zaključivanja ugovora o zastupanju. Zastupnik koji je zaključio ugovor o zastupanju, ne sme da radi za drugog, koji predstavlja konkurenciju principalu, jer bi na taj način poverio obavezu zaštite interesa svog nalogodavca.

Osim klasičnih poslova zastupanja, zastupnik može držati konsignaciono skladište strane robe radi prodaje i vršiti servisnu službu za održavanje uvezene opreme i trajnih dobara za ličnu potrošnju. Ukoliko su to potrebe tržišta u zemlji zastupnika, nalogodavac i zastupnik bi naknadno zaključili posebne ugovore o tome.

MEĐUNARODNI UGOVOR O ZASTUPANJU10

Zaključen dana___________, između preduzeća:________________ iz _______________ (u daljem tekstu: Principal) s jedne strane,

i Preduzeća ________________iz ______________ (u daljem tekstu: Zastupnik), s druge strane.

I

Zastupnik se obavezuje da s maksimalnom pažnjom dobrog privrednika vrši marketing za principala, uključujući i demonstracije proizvoda na sajmovima i izložbama, da proizvode nudi po garantovanim cenama iz cenovnika principal, a zaključuje kupoprodajne ugovore, uz prethodnu saglasnost principala, da u poslovnim odnosima neguje dobre poslovne običaje, i da principala uredno obaveštava o svim podacima prikupljenim u obradi tržišta.

II

Principal neće nikom drugom preneti ovlašćenja zastupnika, zastupnika će uredno snabdevati proizvodima na osnovu dostavljenih porudžbina, dostavljati cenovnik, snabdevati ga reklamnim materijalima, u slučaju direktne prodaje proizvoda mimo zastupnika ispostaviće mu kompletnu poslovnu korespodenciju, redovno će mu isplaćivati ugovorenu proviziju i naknadu troškova, najhitnije ga obaveštavati o promenama u spoljnotrgovinskom i deviznom režimu svoje zemlje.

10 Mladen Kosovac, Tipski ugovori međunarodne kupoprodaje, Želnid, Beograd, 1996, str.155


III

Proizvodni program principala koji zastupa zastupnik sastoji se od sledećih proizvoda: __________________

IV

Na kraju svakog meseca principal će na osnovu dostavljene i proverene dokumentacije o zaključenim poslovima sa fizičkim i pravnim licima, doznačiti zastupniku proviziju u visini od ____% od fakturisane cene proizvoda.

Zastupniku pripada provizija i za poslove zaključene u direktnoj prodaji principala.Za izuzetne rezultate principal može slobodnom procenom zastupniku isplatiti posebne premije.

V

Ukoliko poslovni odnosi na tržištu to zahtevaju, zastupnik će sa principalom zaključiti i posebne ugovore o obradi pitanja otvaranja konsignacoinog skladišta i pitanja servisiranja proizvoda principala.

VI

Ugovor se zaključuje na neodređeno vreme trajanja, s tim što se ne može raskinuti prve godine važnosti ugovora.

VII

Ugovor je zaključen u 6 primeraka, od kojih po 2 primerka zadržava svaka strana na engleskom jeziku a po 1 na srpskom jeziku, pri čemu svi primerci na oba jezika imaju autentičnost.

Principal Zastupnik

Šema direktnog izvoza uz angažovanje zastupnika

ZEMLJA UVOZA

Granična (carinska) linija

ZEMLJA IZVOZA

Zastupnik

Međunarodni ugovor o zastupanju

Uvoznik

Izvoznik

Ugovor o međunarodnoj kupoprodaji


1.2. Uloga distributera

Izvoz i prodaja robe u inostranstvu može se obavljati posredstvom distributera. To je strano pravno ili fizičko lice, registrovano za prodaju strane robe, u svoje ime i za svoj račun. Prodaja robe distributeru vrši se na osnovu ugovora o distribuciji, koji je sa njim zaključio inoprodavac – proizvodno ili trgovinsko preduzeće.

Distributer kupuje robu u inostranstvu, po beneficiranim cenama, dok je prodaje na domaćem tržištu, po tržišnim cenama. Razlika između nabavne i prodajne cene predstavlja zaradu distributera, koja se može uvećati sa uvećanjem količine i vrednosti nabavke robe od stranog prodavca.

Distribucija robe može biti ugovorena kao:

• isključiva (ekskluzivna) distribucija. Ona je sadržana u ekskluzivnom pravu prodaje robe inoprodavca, od strane distributera, na teritoriji cele zemlje (ili regiona). Proizvođač se ugovorno obavezuje da će prodaju robe na toj teritoriji vršiti isključivo preko distributera, odnosno da neće imenovati drugo lice za prodaju robe na tom prostoru;

• neisključiva (neekskluzivna) distribucija. Za ovu distribuciju je karakteristično neekskluzivno pravo prodaje robe tj. pravo prodaje robe na jednom delu, od celokupne teritorije. Pravo prodaje robe na ostalim delovima teritorije prenosi se na druge distributere, sa kojima je prodavac takođe zaključio ugovore o distribuciji.

Ugovorom o distribuciji utvrđuju se najmanje vrednosne ispopruke robe koje će distributer preuzeti u određenom vremenskom periodu. U slučaju neispunjenja te obaveze, prodavac rezerviše sebi pravo (ugovorno ovlašćenje) da raskine ugovor, što može biti dodatni motiv distributera da preduzme potrebne aktivnosti, usmerene na povećanje prodaje, a na toj osnovi, i ostvarivanje mogućnosti povećanja popusta u ceni.

Ugovorom o distribuciji utvrđuje se obaveza distributera da organizuje servise za popravke prodate robe u garantnom periodu. Istovremeno, to je i interes proizvođača jer se propustima distributera u pogledu održavanja robe može dovesti u pitanje ugled preduzeća prodavca, stican u dugogodišnjem vremenskom periodu. U krajnjem, prodavac ima obavezu, prema kupcima robe u inostranstvu, da obezbedi funkcionisanje proizvoda u garantnom roku, kako potrošači ne bi bili oštećeni.


EKSKLUZIVNI UGOVOR O DISTRIBUCIJI11

Zaključen dana________________,između:

1. _____________________________________________________________

naziv i adresa proizvodnig preduzeća iz Srbije

(u daljem tekstu: Proizvođač)

2. _____________________________________________________________

naziv i adresa stranog preduzeća

(u daljem tekstu: Distributer)

Član 1.

Distributer se obavezuje da u svoje ime i za svoj račun kupuje proizvode, detaljno navedene u prilogu I (u daljem tekstu: Proizvodi), sa ekskluzivnim pravom prodaje na teritoriji države ___________________( u daljem tekstu: Teritorija).

Član 2.

Distributer je dužan da efikasno promoviše i prodaje Proizvode na Teritoriji i to sa žigom i/ili na način koji odredi Proizvođač. Distributer će čuvati interese Proizvođača sa dužnom pažnjom i obaveštavaće ga o svojim aktivnostima kao i o uslovima tržišta na Teritoriji.

Član 3.

Distributer će kupiti i preuzeti isporuku najmanje ____ u periodu od ________

Ako distributer ne ispuni ovu obavezu, Proizvođač je ovlašćen da raskine ugovor na kraju svakog meseca uz otkazni rok od _______.

Član 4.

Distributer će o svom trošku reklamirati Proizvode na Teritoriji i preuzeti mere navedene u prilogu II.

Član 5.

Distributer neće prodavati na Teritoriji proizvode drugih proizvođača koji su isti ili slični Proizvodima. Oni neće ni na koji drugi način ni direktno ni indirektno konkurisati Proizvođaču.

Član 6.

Distributer neće, ni posle prestanka ugovora, koristiti ili prenositi trećim licima poslovne tajne do kojih je došao u svojim aktivnostima za Proizvođača.

Član 7.

11 Dragan Vujisić, Praktikum za trgovinsko pravo, Kragujevac, 2004, str.204


Distributer neće prodavati proizvode van Teritorije. Sve upite od lica van Teritorije on će odmah preneti Proizvođaču. Distributer neće prodavati proizvode kupcima za koje zna da su spremni da ih dalje prodaju na Teritoriji.

Član 8.

Distributer je dužan da obaveštava Proizvođača o svim oblicima nelojalne konkurencije i o svim povredama patenta i drugih prava Proizvođača za koje zna. On će pružiti svaku pomoć koju bude mogao da bi se Prizvođač zaštitio od takvih postupaka i povreda.

Član 9.

Distributer je dužan da o svome trošku drži zalihe Proizvoda, kao i zalihe odgovarajućih rezervnih delova. Minimalne zalihe su specificirane u prilogu III.

Član 10.

Distributer će organizovati servise za popravke na način opisan u prilogu IV.

Član 11.

Proizvođač će pomagati Distributeru tako što će mu davati sva neophodna dokumenta, prospekte i liste cena.

Član 12.

Proizvođač je dužan da isporuči minimalne količine koje su predviđene članom 3. Ako Proizvođač ne ispuni ovu obavezu, Distributer ima pravo da raskine ugovor na kraju svakog meseca uz otkazni rok od ______.

Član 13.

Proizvođač se obavezuje da na Teritoriji vrši prodaju preko distributera. One neće imenovati drugo lice za prodaju Proizvoda ili za predstavljanje. Distributeru će preneti sve narudžbe i upite koje dobije od kupca sa Teritorije.

Član 14.

Proizvođač neće da prodaje Proizvode kupcima za koje zna ili bi morao znati da nameravaju da ih dalje prodaju na Teritoriji.

Član 15.

Na sve kupovine Proizvoda Distributer ima pravo na popust od Proizvođačeve prodajne cene koji je definisan u prilogu V.

Član 16.

Ugovor je zaključen na neodređeno vreme i može biti raskinut najranije _____

Posle ovog datuma, ugovor se može raskinuti na kraju svakog kalendarskog polugođa. Otkazni rok će biti _________nedelja.

Član 17.

Po isteku ugovora Distributer će vratiti Proizvođaču sve dokumente i reklamni materijal koje poseduje u tom momentu.


Član 18.

Po isteku ugovora, sa zalihama koje je stvorio Distributer i neizvršenim isporukama po narudžbinama postupiće se na način predviđen prilogom VI.

Član 19.

Nijedna strana ne može ustupiti ovaj ugovor bez saglasnosti druge strane.

Član 20.

Na ovaj ugovor primenjuje se pravo koje važi u mestu poslovnog sedišta Distributera.

Član 22.

Za svaki spor koji nastane iz ovog ugovora i povodom njega stranke ugovaraju nadležnost Spoljnotrgovinske arbitraže pri PKS u Beogradu, koja će definitivno rešiti spor. Stranke su saglasne da se u postupku primeni Pravilnik Spoljnotrgovinske arbitraže pri PKS i srpsko materijalno pravo prema članu 20, ovog ugovora.

Za Proizvođača Za Distributera ___________________ __________________

2. INDIREKTNO OBAVLJANJE SPOLJNOTRGOVINSKIH POSLOVA

Domaća preduzeća se u praksi najčešće opredeljuju za indirektno obavljanje spoljnotrgovinskih poslova tj. za indirektno zaključivanje ugovora o međunarodnoj kupoprodaji. Po nalogu proizvodnog preduzeća, trgovinska preduzeća registrovana za obavljanje komisionih poslova (komisiona preduzeća) vrše istraživanje tržišta i zaključuju ugovor o izvozu (uvozu) robe, u svoje ime i za tuđ račun. Primera radi, domaći partner ovlašćuje uvoznika da za njegov račun zaključi ugovor sa inoprodavcem i izvrši uvoz robe određene količine i kvaliteta, u datom roku. Uvoznik će zaključiti ugovor o komisionom poslu, kojim se utvrđuje cilj i zadatak komisione firme, kao uvoznika robe. Za učinjenu uslugu (posredovanje), on stiče pravo na novčanu naknadu-proviziju, koju naplaćuje od naručioca posla po okončanju postupka uvoza, tj. nakon dopreme robe krajnjem korisniku. Naravno, i komisionar (kao uvoznik) će posao fizičke realizacije ugovora, kao i administrativne poslove vezane za uvoz, prepustiti špediterskoj firmi. Zato će uvoznik zaključiti ugovor sa svojim špediterom. Na kraju, komisionar će isporučiti račun firmi nalogodavcu sa zahtevom za nadoknadu troškova, uz doplatu provizije, uključujući i naknade ostalih učesnika u tom uvoznom poslu.


2.1. Uloga komisionara

U redovnom uvozu-izvozu robe, proizvodna firma može se opredeliti prema jednoj od dve varijante (mogućnosti):

• da samostalno organizuje uvoz-izvoz, što podrazumeva i obavezu da, osloncem na sopstvene kadrove, zaključuje ugovor o uvozu-izvozu robe. Umesto da raspoložive finansijske i druge resurse usmerava u unapređenje proizvodnje, preduzeće bi se dodatno opteretilo poslovima uvoza-izvoza. Za izbor najpovoljnijeg inostranog partnera, preduzeće mora da ima kadrove osposobljene za sprovođenje složenog postupka istraživanja tržišta, dobre poznavaoce propisa kojima država potencijalnog partnera reguliše izvoz-uvoz, vrsne pregovarače i pravnike sa solidnim iskustvom u zaključivanju ugovora o međunarodnoj kupoprodaji, koji su znatno složeniji od ugovora o kupoprodaji robe u unutrašnjem prometu;

• da posao uvoza-izvoza prepusti drugome, svome posredniku-komisionoj firmi, koja je registrovana za obavljanje spoljnotrgovinskog prometa, u svoje ime, a za tuđ račun. Komisiono preduzeće postaje uvoznik-izvoznik koje će redovno, u čitavom toku ostvarivanja spoljnotrgovinskog posla, informisati proizvodnu firmu (za čiji račun se angažuje) o svim bitnim pitanjima realizacije kupoprodajnog posla.

Komisionar (engl. commission, punomoć, ovlašćenje, nagrada za posredovanje prilikom kupoprodaje-provizija; commissioner, opunomoćenik, poverenik) je posrednik koji radi po nalogu nalogodavca. To znači da se može pojaviti kao izvoznik ili uvoznik. Pri tome on ne mora da otkrije svom komitentu naziv stranog partnera. Ali, ako je potrebna obuka i montaža od strane izvoznika komitent mora znati prodavca.

Komisione firme su najčešće specijalizovane za izvoz-uvoz pojedinih vrsta robe, za koje postaju dobri poznavaoci tržišta. Kao izvoznik-uvoznik, komisiona firma naplaćuje izvoz i plaća uvoz robe. Ugovorom između komisionara i komitenta može biti utvrđena obaveza komisionara da plaća špediterske usluge, transportne troškove, osiguranje, carinske dažbine i dr. Tek po realizaciji izvoza-uvoza, naplatiće od svog komitenta sve troškove, proviziju i kamatu (jer je kreditirao komitenta).

Na približno isti način, kao domaće proizvodno preduzeće, postupiće i inostrano proizvodno preduzeće. Ono će posao zaključivanja ugovora poveriti svom posredniku-komisionoj firmi. Nakon toga nastaće identični procesi zaključivanja ugovora, kao i na strani uvoznika. Zato se u konkretnom uvoznom poslu pojavljuje skoro isti broj učesnika u zemlji uvoznici i zemlji izvoznici robe. S obzirom na to, postoji mogućnost ostvarivanja paralelnih veza između korespodentnih učesnika.


Preduzeće se u svom izboru komisionara koji će, za potrebe proizvodnog procesa ili prodaje, izvršiti kupoprodajni posao, opredeljuje za posrednika koji zahteva manju komisionu proviziju i koji najbolje poznaje relevantna međunarodna tržišta. Značajno je, pri tome ukazati i na postojanje sukoba interesa između komisionara i komitenta. Npr.proizvođaču je u interesu da se uvoz robe izvrši po što nižoj ceni, ali to ne mora da bude i interes komisionara, jer se komisiona provizija utvrđuje kao procenat od ukupne vrednosti robe. Ta naizgled suprostavljenost interesa se lako prevazilazi: uvoznik (komisionar) i njegov komitent (proizvodna firma), ne zaključuju ugovor o komisionom poslu uvoza, unapred, bez prethodnog poznavanja visine nabavne cene, odnosno ukupne nabavne vrednosti robe. Oni će zaključiti ugovor o komisionom uvozu nakon zaključenja ugovora o uvozu (između komisionara i inopartnera), tj. nakon saznanja konačne vrednosti ugovorenog posla.

Ugovor o komisionu u međunarodnom robnom prometu je takav ugovor kojim se jedno lice- komisionar obavezuje da će u svoje ime a za račun druge ugovorne strane- komitenta, izvršiti izvoz tj. prodati određenu robu inostranom kupcu, odnosno izvršiti uvoz tj. kupiti određenu robu od inostranog prodavca, dok se komitent obavezuje da mu za to plati odgovarajuću nagradu- komisionu proviziju. U prvom slučaju, u pitanju je prodajni (izvozni), a u drugom, kupovni (uvozni) komisioni posao.

Za zaključenje ugovora o kupovnom ili prodajnom komisionu u međunarodnom robnom prometu nije predviđena nikakava forma. Ugovor se zaključuje nakon izbora komisionara (od strane proizvodnog, trgovinskog ili ugostiteljskog preduzeća) i upućivanja komisionog naloga komisionaru da, za njegov račun, a u svoje ime, zaključi ugovor o kupovini ili prodaji određene vrste robe.

Po ugovoru o komisionu, komisionar i komitent stiču određena prava i obaveze. Obaveza komisionara prema komitentu jeste pravo komitenta, kao i što i pravo komisonara predstavlja obavezu komitenta.

Na osnovu ugovora o komisionu, komisionar preuzima obavezu da obavi preuzete obaveze, saglasno sadržaju naloga, dobijenom od komitenta. Naime, u nalogu koji dostavlja komisionaru, komitent utvrđuje uslove po kojima komisionar treba da zaključi ugovor o međunarodnoj kupoprodaji. To mogu biti strogo obavezujući uslovi, koje komisionar mora dosledno da ispoštuje, ili uslovi kojima se dozvoljava određen nivo sloboda komisionara. U tom smislu, komisioni nalog može biti:12

12 Radomir Đurović, Međunarodno privredno pravo, Savremena administaracija, Beograd, 1982, str. 267.


• limitativan. Za ovaj komisioni nalog je karakteristično da komitent zahteva od komisionara da ugovor o kupoprodaji zaključi prema strogo definisanim uslovima. Najčešće je to strogo fiksirana– limitirana cena, po kojoj se ima izvršiti nabavka (gornji limit) ili prodaja robe (donji limit). Od date cene, komisonar će odstupiti samo uz prethodnu saglasnost komitenta;

• indikativan (demonstrativan). Komitent u svom komisionom nalogu određuje uslove za zaključenje kupoprodajnog ugovora, istovremeno dozvoljavajući komisionaru da odstupi od tih postavljenih uslova (indikacija), ukoliko to tržišne prilike zahtevaju;

• fakultativan (tržišni). Kod ovog naloga, komitent ima puno poverenje u svog komisionara, kome daje određena uputstva, ali mu prepušta da međunarodni ugovor zaključi prema svom najboljem nahođenju i umeću, npr. „kupite (prodajte) najpovoljnije“.

Bez obzira na tip komisionog naloga, komisionar je dužan da postupa po načelu poštenja i savesnosti i da u najvećoj meri vodi računa o zaštiti interesa svog nalogodavca (komitenta). O toku izvršenja poverenog mu posla, komisionar redovno obaveštava svog komitenta, posebno o toku ugovaranja i pitanjima koja se odnose na izvršenje ugovora. Pored ostalog, sva obaveštenja o izvozu i uvozu robe, razmenjena između izvoznika i uvoznika (o izvršenom utovaru, početku otpreme robe, dešavanjima u toku transporta, pristizanju na carinski prelaz i dr), komisionar će, u svojstvu kupca ili prodavca, redovno informisati svog komitenta. Po završetku kupoprodajnog posla, komisionar ispostavlja komitentu konačan obračun, u kome će posebno iskazati:

a) iznos provizije. Provizija (plaćanje, nagrada, komision) je naknada za angažovanje komisionara u međunarodnom prometu robe. Po pravilu, utvrđuje se ugovorom, kao procenat od vrednosti prodate ili kupljene robe. Provizija najčešće varira u rasponu od 2-5%, a zavisi od količine i cene po jedinici proizvoda, vrste robe, stanja ponude i tražnje na svetskom tržištu i sl. Ako je izvoz (uvoz) robe veće količine i sa nižom jediničnom cenom, procenat provizije je veći, i obratno. Komisionaru pripada provizija i u slučaju ako bez njegove krivice ne bude izvršen ugovor o međunarodnoj kupoprodaji, npr. ako izvoznik izvrši samo deo ugovorene isporuke, ili isporuči robu lošijeg kvaliteta od ugovorenog, ili ako dođe do raskida ugovora (zbog toga što prodavac nije isporučio robu uopšte ili zbog toga što krajnji kupac nije na vreme platio ugovorenu cenu);

b) pojedinačne troškove. To su uobičajeni troškovi poslovanja komisionara: troškovi špedicije, transporta, osiguranja, carinjenja robe i sl. Ovi troškovi nastaju po osnovu realizacije kupoprodajnog posla, izvršenog po nalogu i za potrebe komitenta, pa je i prirodno da ih on refundira komisionaru. Konačan obračun biće umanjen za iznos avansa koji je komisionar eventualno primio od svog komitenta, nakon


zaključivanja ugovora o komisionu, a pre započinjanja kupoprodajnog posla.

UGOVOR O KOMISIONU13

Zaključen dana_________________,između:

1. ___________________________________________________________ naziv i adresa komisionog preduzeća

(u daljem tekstu: Komisionar)

2. ___________________________________________________________ naziv i adresa preduzeća proizvođača

(u daljem tekstu: Komitent)

Član 1.

Komisionar se obavezuje da u svoje ime, a za račun komitenta izveze robu _________ kupcu u ____________, sa pripadajućim priborom i rezervnim delovima, koji su navedeni u ponudi, odnosno nalogu za vršenje komisionih poslova.

Komisionar preduzima obavezu „star del credere“ i garantuje da će kupac robu platiti, te se u tom cilju obavezuje da prezentira komitentu bankarsku garanciju na ugovoreni iznos godišnje ukupno isporučene robe.

Član 2.

Ugovorena cena koju komitent može ugovoriti sa kupcem robe iznosi u donjem limitu za robu __________ EUR _________ po komadu Cif odredišna luka kupca, što ukupno iznosi EUR _________.

Na ovu sumu komisionar je obavezan da otvori bankarsku garanciju kod međunarodne banke, a za ovaj posao komisionar ima pravo na 2 %, provizije za svaki komad robe, a nakon prispeća dobijene cene komitentu.

Član 3.

Odmah nakon potpisivanja ovog ugovora, i dobijanja bankarske garancije, komitent je dužan da isporuči _________ komada robe, po napred navedenoj ceni sa plaćanjem svakog meseca po dinamici prodaje svakog komada robe, sa najdužim rokom plaćanja od 90 dana za isporučenu robu, i to beskamatno.

Član 4.

Komisionar se obavezuje da zaključi ugovor o prodaji robe sa firmom (navesti naziv) koja će iste prodavati u svojim prodavnicama širom__________________.

Član 5.

13 Mladen Kosovac, Tipski ugovori međunarodne kupoprodaje, Želnid, Beograd, 1996, str.246


Tačan datum i mesto isporuke, ukoliko nisu utvrđeni ovim ugovorom, biće naknado utvrđeni pismenim zahtevom komisionara.

Isporuka se sastoji u predaji robe saobrazne ugovoru.

Član 6.

Komisionar je dužan da se pridržava limitiranih naloga komitenta, da štiti interese komitenta, da ga obaveštava o toku posla, i da podnese izveštaj o obavljenom poslu uz garantovanje plaćanja isporučene robe.

Član 7.

Inokupac je dužan pregledati robu u kratkom roku u mestu opredelenja.

Ukoliko konstatuje nedostatke, kupac je dužan obavestiti komitenta i precizirati prirodu nedostatka, kao i pozvati ga da on pregleda stvar ili da je pregleda njegov zastupnik.

Ukoliko komitent u ostavljenom roku ne otkloni nedostatke robe kupac će utvrditi naknadni rok razumne dužine za naknadnu isporuku i izvršenje opravke, a ako komitent ne isporuči novu robu ili ne opravi postojeću, kupac može zahtevati dalje izvršenje ugovora, ili tražiti smanjenje cena, ili izjaviti da raskida ugovor.

Član 8. Roba će biti isporučena u kontejnerima upakovana po __ komada u svakom

kontejneru i istu je prodavac obavezan da čuva upakovanu do prodaje finalnom kupcu.

Član 9. Svojina se prenosi na kupca trenutkom prijema robe, a rizik prelazi na kupca

od trenutka isporuke robe izvršene u saglasnosti sa ugovorom.

Komitent je dužan da garantuje kupcu da roba nije predmet prava ili pretenzije nekog trećeg lica, odnosno da ga štiti od evikcije.

Komitent odgovara za materijalne nedostatke stvari koje je ona imala u času prelaska rizika na kupca, bez obzira da li mu je to bilo poznato. Komitent odgovara i za one materijalne nedostatke robe, koje se pojave i posle prelaska rizika na kupca, ako su posledica uzroka koji je postojao pre toga.

Član 10. Materijalni nedostaci postoje:

• ako roba nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili za promet, • ako roba (navesti koja) nema potrebna svojstva za naročitu upotrebu za

koju je kupac nabavlja, a koja je bila poznata prodavcu, • ako roba nema svojstva i odlike koji su izričito ili prećutno ugovorene,

odnosno propisane (s obzirom na klimatske uslove) i • ako je isporučena roba koja nije saobrazna uzorku ili modelu osim ako

uzorak ili model su pokazani samo radi obaveštenja.

Član 11.


Komitent daje garanciju za robu koju isporučuje, u periodu od 12 meseci, i obavezu da u slučaju slabog kvaliteta i neadekvatne izrade istu zameni.

Zamena se vrši na teret komitenta i ista bazira na Cif odredišnoj luci kupca u ____

Član 12. Ugovorene strane su se saglasile da se na ovaj ugovor primenjuju: u delu koji

se odnosi na isporuku robe, Jednoobrazni zakon o međunarodnoj prodaji pokretnih stvari, donesen u Hagu 1964. godine, a u delu koji se odnosi na komision ,odredbe Švajcarskog zakona o obligacijama.

Član 13. U slučaju spora nadležna je spoljnotrgovinska arbitraža u Parizu.

Član 14. Ugovor je sačinjen u 8 primeraka od kojih po 4 na srpskom i na francuskom jeziku.

Svaka strana zadržava po 4 primerka ugovora od kojih 2 na srpskom a 2 na francuskom jeziku.

KOMITENT KOMISIONAR

________________ ________________

Šema indirektnog uvoza preko posrednika-komisionara

ZEMLJA IZVOZA

Granična (carinska) linija

ZEMLJA UVOZA

Izvoznik

Uvoznik (komisionar)

Ugovor o međunarodnoj kupoprodaji

Ugovor o komisionom poslu

uvoza

Preduzeće krajnji korisnik uvozne robe

(komitent)

Glava IV UČESNICI U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLU 55 IIVV UUČČEESSNNIICCII UU SSPPOOLLJJNNOOTTRRGGOOVVIINNSSKKOOMM PPOOSSLLUU Svaki spoljnotrgovinski posao se sastoji od niza aktivnosti (spoljnotrgovinskih

operacija) koje realizuju brojni učesnici iz zemlje kupca i zemlje prodavca. U zavisnosti od karaktera poslova koje izvršavaju u procesu realizacije izvoza, odnosno uvoza, učesnici u spoljnoj trgovini mogu se grupisati u neposredne i posredne učesnike. Svoje angažovanje oni potvrđuju izdavanjem brojnih i raznovrsnih dokumenata, na osnovu kojih polažu pravo na naplatu učinjene usluge, i to:

a) Neposredni učesnici – trgovačka dokumenra b) Posredni učesnici:

• špediterska preduzeća – špediterska dokumenta; • transportna preduzeća – transportna dokumenta; • osiguravajuća društva – osiguravajuća dokumenta; • carinski organi – carinska dokumenta; • poslovne banke – bankarska dokumenta.

1. NEPOSREDNI UČESNICI I NJIHOVA DOKUMENTA U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLU

Neposredni učesnici su ključni akteri – osnovni nosioci spoljnotrgovinskih poslova – izvoznik i uvoznik, koji zaključuju ugovor o međunarodnoj kupovini i prodaji robe. U ulozi izvoznika-uvoznika može se pojaviti proizvodna ili uslužna firma, koja će direktno, za svoje potrebe zaključiti ugovor sa inopartnerom. To će učiniti u svoje ime i za svoj račun. Organizovanje izvoza i uvoza u sopstvenoj režiji predpostavlja da preduzeće raspolaže kadrovima, osposobljenim za istraživanje inostranog tržišta i zaključivanje međunarodnog kupoprodajnog ugovora.

U tržišnim uslovima privređivanja, preduzeće ima previše problema, na čijim se rešavanjima usredsređuje (unapređenje organizacije, tehnološko osavremenjavanje, izmena proizvodnog programa, zaštita životne sredine i sl). Zato, bavljenje izvozom i uvozom nije najracionalnije rešenje za sama proizvodna ili uslužna preduzeća. Ona se opredeljuju za angažovanje posredničkih-komisionih preduzeća,koja postaju nosilac izvoznog-uvoznog posla. Angažovanje neposrednih učesnika u međunarodnom robnom prometu već je obrađeno kroz pitanja direktno i indirektno obavljanje spoljnotrgovinskih poslova.

56 UČESNICI U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLU Glava IV

1.1. Trgovačka dokumenta

Trgovačka dokumenta izdaju ili pribavljaju,prvenstveno, neposredni učesnici u spoljnotrgovinskom poslu-izvoznik i uvoznik. To su dokumenta koja prate robu od mesta otpreme do krajnjeg odredišta. Njima se potvrđuje izvršavanje preuzetih obaveza od strane izvoznika i uvoznika, na bazi kojih oni ostvaruju određena, ugovorom utvrđena prava. Za ovu vrstu dokumenata,moglo bi se reći da ne postoje međunarodno usvojeni obrasci. Svako preduzeće im daje formu (oblik) po svom izboru, ali se po sadržini međusobno ne razlikuju. Njima se obuhvataju uobičajeni podaci, bez kojih robna dokumenta ne bi mogla da odgovore svojoj svrsi. U ovu grupu ubrajamo sledeća dokumenta:

• faktura; • lista pakovanja; • specifikacija robe; • zapisnik o kvantitativnom i kvalitativnom prijemu; • uverenje o krajnjem korisniku robe i dr.

1.1.1. Faktura

U spoljnoj trgovini pojavljuje se više vrsta faktura, u zavisnosti od trenutka njihovog izdavanja i namene:

• trgovačka faktura; • privremena (prethodna) faktura; • proforma faktura (profaktura); • carinska (gratis) faktura.

1.1.1.1. Trgovačka faktura

Trgovačka faktura je osnovni robni dokument-račun koji izdaje izvoznik, kao ispravu - dokaz kupcu da je izvršio isporuku robe, prema ugovorom preuzetim obavezama. Pošto se isporuka predmetne robe vrši na osnovu zaključenog kupoprodajnog ugovora, to se faktura pojavljuje kao izvod iz ugovora.

Po završetku svih pripremnih radnji (pakovanju, obeležavanju koleta) i utovaru u prevozno sredstvo, izvozni referent ispostavlja fakturu u potrebnom broju primeraka. Forma i elementi (sadržina) fakture nisu propisima regulisani. Svakako, moraju se uključiti podaci iz kupoprodajnog ugovora na osnovu kojih se može izvršiti identifikacija uvozne robe i obračunati carinski dug. Ona se ispisuje na memorandumu firme, uz obavezan sadržaj sledećih podataka: naziv i adresa uvoznika, vrsta i količina robe, jedinična cena i ukupna vrednost isporučene robe, paritet isporuke, broj koleta i težina robe, broj ugovora po kome se vrši odnosna isporuka, datum izdavanja fakture (uobičajeno je da to bude dan otpreme) i drugi podaci, koje je izvoznik smatrao neophodnim ili je uvoznik to izričito zahtevao.

Glava IV UČESNICI U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLU 57

Faktura se završava potpisom ovlašćenog lica (izvoznog referenta, rukovodioca odeljenja izvoza i sl), a potom zavodi u evidenciji izdatih faktura, kada se upisuje njen redni broj. Tom prilikom, na fakturu se stavlja poslovni štambilj izvoznog preduzeća. Podaci o robi naznačeni u trgovačkoj fakturi su konačni, pa se na osnovu njih roba može definitvno ocariniti. Zbog toga se za ovu fakturu kaže da je definitivna faktura.

Faktura se najčešće izdaje na jeziku kupca ili engleskom jeziku, prvenstveno zbog potrebe njenog korišćenja u postupku carinjenja robe.

Za izvoznika trgovačka faktura ima značaj ključnog dokumenta, iz seta dokumenata koje on mora da prezentuje poslovnoj banci, u slučaju izvršenja naplate izvoza putem dokumentarnog akreditiva.

Trgovačka faktura ima veliki značaj i za sprovođenje postupka carinjenja robe. Prema nazivu i vrednosti robe, naznačene na fakturi, carinski organ može bez greške obračunati carinsku osnovicu, jer je iznos na fakturi-konačan iznos.

Na osnovu podataka unetih u fakturi, uvoznik utvrđuje da li je izvoznik izvršio isporuku robe prema ugovorenim uslovima, prvenstveno u pogledu količine i cene pošiljke robe (dok će kvalitet robe utvrditi nakon pregleda robe).

M e m o r a n d u m i z v o z n o g p r e d u z e ć a

FAKTURA br._______ Naziv i ardesa uvoznika Datum: ________________ Ugovor br:______________ Red. br.

Opis

Jed. mere

Težina

Cena po jedinici mere

Ukupna vrednost

(EUR) Bruto Neto

SVEGA

Slovima: Paritet i mesto isporuke: Obračunata vrednost bez PDV

Napomena: 1. Broj koleta: 2. Prevoz robe: kamionom, 3. Vozač:_____________ lk.___________ 4. Ukrcavanje robe završeno: u __________časova Robu preuzeo: Robu predao: Direktor prodaje: ____________ ______________ _______________


1.1.1.2. Privremena (prethodna) faktura

Ova faktura se, po formi i sadržaju podataka, ne razlikuje od trgovačke fakture, osim što naznačena cena nije konačna, već je privremena. U pitanju je uvoz robe čija se ukupna vrednost utvrđuje po njenom prijemu u sedištu kupca. Primera radi, izvoz sirovog voća i povrća izvršava se na osnovu ugovora kojim je utvrđena cena po jedinici robe, za odgovarajući nivo kvaliteta, sa kojim roba mora da stigne do konačnog odredišta. Ukupnu vrednost uvezene robe, kupac će utvrditi nakon njenog kvantitativnog i kvalitativnog prijema. Zato će izvoznik, umesto trgovačke fakture (kao fakture na osnovu koje se roba može konačno, definitivno ocariniti), ispostaviti privremenu (prethodnu) fakturu, koja će pratiti robu na njenom putu. Carinski organ će u slučaju ulaska robe, dopremljene sa privremenom fakturom, izvršiti privremeni obračun i naplatiti carinske i druge dažbine. Sa ovom fakturom se ne može izvršiti definitivno carinjenje robe, jer podaci u privremenoj fakturi nisu konačni. Dakle, uvažava se mogućnost da isporuka robe može biti izvršena prema ugovorenom kvalitetu, ali da ipak, do kupca stigne roba izmenjenog kvaliteta. Pravo je kupca (ukoliko je ugovorom regulisano) da odbije preuzimanje celokupne pošiljke ili samo količine robe koja odstupa od ugovorenog kvaliteta, ili da je preuzme uz popust u ceni.

Po izvršenom pregledu robe (od strane komisije kupca ili zajedničke komisije kupca i prodavca), prodavac će ispostaviti definitivnu trgovačku fakturu. Na osnovu te faktuire, sa konačnom prodajnom cenom, carinski organ će konačno obračunati i naplatiti pripadajuće uvozne dažbine.

1.1.1.3.Proforma faktura (profaktura)

Proforma faktura je preliminarna faktura, identična sa trgovačkom, osim što ispred reči faktura, ima oznaku „proforma“. Često se zove i profaktura jer ima karakter ponude (predračuna), pošto najčešće prethodi zaključivanju ugovora.

Ovu vrstu fakture izvoznik ispostavlja kupcu na njegov izričit zahtev, da bi mogao da obavi određene predradnje vezane za uvoz, kao: dobijanje uvozne dozvole (ako je roba u režimu dozvola), ugovaranje kredita sa bankom i dr. Proforma faktura može biti izdata i za robu za čiji izvoz još uvek nije zaključen ugovor, ali za koju postoji izraženo interesovanje kod potencijalnog kupca, tj. može da dovede do posla. Zato podaci koje ona sadrži, ne obavezuju lica naznačena u profakturi, pa ni iznos na koji ona glasi, ne može poslužiti za utvrđivanje carinske osnovice.

1.1.1.4. Carinska (gratis) faktura

I ova faktura sadrži sve podatke kao i trgovačka faktura, ali ona ne predstavlja fakturu u komercijalnom smislu jer iz nje ne proističu obaveze plaćanja protivvrednosti primljene robe. Carinska vrednost uvezene robe ne može se utvrditi na osnovu carinske fakture jer ona ne sadrži cenu uvezene robe, a ako i sadrži, ta cena ne odražava realnu vrednost robe. Reč je o besplatnoj pošiljci, za koju ne


postoji kupac robe. Zbog toga, carinski organ ne utvrđuje carinsku vrednost na osnovu iznosa naznačenog na gratis fakturi, već na bazi nekomercijalnih dokumenta. To su najčešće:

• prevozna isprava, u kojoj iznos ugovorene vozarine odražava odnos između prevozne firme i lica koje je naručilac prevoza robe;

• polisa o osiguranju od različitih vrsta rizika u transportu robe do konačnog odredišta, koja sadrži, pored ostalog, podatke o vrednosti osigurane robe.

1.1.1.5. Lista pakovanja (paking lista)

To je detaljan spisak (popis), odnosno specifikacija robe upakovane u jedno koleto. Svako koleto ima svoju listu pakovanja, koja se ispisuje na memorandumu firme, a sadrži sledeće podatke14: naziv i adresu kupca, opis i količinu robe upakovane u koleto, redni broj koleta, broj ugovora i broj fakture.To su isti podaci kao na fakturi, osim što lista pakovanja nema podatke o ceni.

Lista pakovanja se sastavlja istovremeno sa stavljanjem robe u svako koleto. Original liste stavlja se u koleto na robu odozgo, a potom se koleta zatvaraju. Kopija liste pakovanja se ubacuje u vodootporan koverat, a zatim stavlja na spoljnu stranu koleta. Paking lista je od koristi carinskim organima , jer po vrsti i broju pakovanja mogu brzo da identifikuju robu radi njenog stavljanja u carinski postupak. Po pristizanju pošiljke, kupac može lako da utvrdi koja se roba nalazi u kome koletu, tako da brzo može da pronađe robu koja mu je najpotrebnija.

Komisija za pregled robe u preduzeću uvozniku, oformiće zapisnik o urednosti prispele pošiljke, prema podacima iz lista pakovanja, nađenih u svakom koletu.

Zbir količina u svim listama pakovanja mora biti jednak ukupnoj količini robe koja je upisana u trgovačkoj fakturi.

14 Ako je u koletu upakovana istovrsna roba, lista pakovanja se ne sastavlja, bez obzira na broj kleta. Lista pakovanja se redovno sastavlja ako je upakovana različita roba (rezervni delovi, lekovi, kozmetički preparati raznih vrsta, konfekcija i sl.). Milorad Tešić, Praktikum spoljnotrgovinskog poslovanja, Privredni pregled, Beograd, 1974, str,17.


M e m o r a n d u m i z v o z n o g p r e d u z e ć a

LISTA PAKOVANJA br.__________ Datum: ______________ Broj fakture: __________ Ugovor br:____________ Koleto br._____________ Red. br.

Opis robe

Količina

Težina

Bruto Neto

SVEGA

Slovima: __________________ Paritet i mesto isporuke: ______ Obračunata vrednost bez PDV

- Otpremljeno: kamionom, - Reg.br. kamiona:________

Referent izvoza: _______________

1.1.1.6. Specifikacija robe

Trgovačka faktura može poslužiti za opis robe koja je predmet izvoza, ukoliko sadrži manji broj pozicija. U slučaju isporuke robe sa velikim brojem pozicija, različitog naziva, serijskog broja, tipa, marke, boje i sl. (npr. uvoz rezervnih delova, alata, lekova), uz trgovčku fakturu ispostavlja se i specifikacija robe.


Specifikacija robe sarži detaljan popis robe upućene kupcu, koji na lak način može da izvrši kontrolu pošiljke, na ulazu u njegovo skladište.

1.1.1.7. Zapisnik o kvantitativnom i kvalitativnom prijemu

Prilikom preuzimanja robe, kupac obavlja njen kvantitativan prijem. To će učiniti odmah po prispeću robe, u kom cilju će formirati sopstvenu komisiju, koja će o izvršenom pregledu oformiti zapisnik. Ukoliko su koleta oštećena, kupac će zaključiti da je i roba, zapakovana u njima, takođe oštećena. Tada bi formirao komisiju mešovitog sastava, od:

• predstavnika izvoznika. To je najčešće ovlašćeni zastupnik prodavca u zemlji kupca. Ukoliko nema zastupnika, pregled bi se izvršio bez tog predstavnika, ali svakako obaveštavajući izvoznika o potrebi formiranja mešovite komisije;

• predstavnika uvoznika; • predstavnika korisnika uvozne robe (ukoliko je reč o komisionom uvozu robe); • predstavnika poslednjeg vozara (jer i on može biti odgovoran za oštećenje

na ambalaži); • predstavnika osiguravajućeg društva, i • predstavnika najbliže carinarnice (carinske ispostave).

Komisijski zapisnik potpisuju svi članovi komisije, koji se potom dostavlja:

a) carinarnici, da bi bio oslobođen plaćanja dažbina, ako bi se izvršila dopunska isporuka robe, radi zamene ili dokompletiranja robe sa nedostatkom i

b) izvozniku, sa zahtevom da otkloni uočene nedostatke ili ga obešteti-odobravanjem popusta u ceni.

Ukoliko je potrebno obaviti i kvalitativan pregled uvezene robe, putem laboratorijske analize uzorka pošiljke, kupac će se najverovatnije obratiti organizaciji (laboratoriji, institutu), akreditovanoj za kontrolu kvaliteta predmetne robe. Ona će, nakon pregleda, izdati sertifikat o kontroli kvaliteta. Isti će dostaviti kupcu, na dalje odlučivanje. Reč je o dokumentu nadležne, nepristrasne institucije na bazi čijeg izveštaja, izvoznik i uvoznik isključuju svaku sumnju u rezultate analize. Ukoliko se pokaže da roba sadrži određene nedostatke, odnosno da nije saobrazna ugovoru, kupac je dužan da prodavcu uputi prigovor (reklamaciju), zehtevajući da otkloni konstatovana neslaganja ili ga na pravičan način obešteti.


1.1.1.8. Uverenje o krajnjem korisniku robe (END USER CERTIFICATE)

Radi ostvarivanja i zaštite bezbednosnih, spoljnopolitičkih i ekonomskih interesa, kao i izvršenja obaveza iz međunarodnih ugovora, naša zemlja je uspostavila državnu kontrolu nad spoljnom trgovinom naoružanja, vojne opreme i robom dvostruke namene (uključujući softver i tehnologije, koje pored civilne , mogu imati i vojnu namenu)15.

Spoljnu trgovinu kontrolisanom robom mogu da obavljaju samo pravna i fizička lica registrovana za obavljanje ove delatnosti, na osnovu dozvole (pisanog dokumenta) koju izdaje nadležno ministarstvo. Pri izdavanju dozvola za izvoz kontrolisane robe imaju se u vidu , pored ostalog, unilateralne sankcije Saveta bezbednosti UN primenjene prema nekim zemljama, kao i pravila ponašanja EU u vezi sa izvozom NVO.

Uz zahtev za izdavanje dozvole, podnosilac zahteva je dužan da dostavi originalnu potvrdu o krajnjem korisniku (END USER CERTIFICATE), dobijenu od strane zvaničnog organa zemlje uvoznika-krajnjeg korisnika robe. Potvrda mora da sadrži sledeće podatke: naziv i adresu krajnjeg korisnika kontrolisane robe; zemlju krajnjeg odredišta; opis, količinu i namere uvoznika (npr. prodaja na tržištu zemlje uvoza) i izjavu da se kontrolisana roba neće reekspotrovati bez pisanog odobrenja nadležnog organ zemlje isporučioca. Dozvola se izdaje s vremenskim rokom važenja do jedne godine. Bez njenog pribavljanja, izvoznik ne može započeti spoljnotrgovinski posao. Uvoznik će biti motivisan da pribavi potvrdu o krajnjem korisniku jer zna da će, bez te potvrde, državni organ odbiti izdavanje dozvole.

Za robu koja se uvozi u Srbiju, a čiji izvoz, strano preduzeće-izvoznik uslovljava pribavljanjem uverenja o krajnjem korisniku, ovo uverenje izdaje Privredna komora Srbije. Izdavanje uverenja vrši se na osnovu zahteva zainteresovanog lica, koje podnosi:

• pismenu izjavu uvoznika da će uvezenu robu uručiti određenom korisniku, uz obavezu da Komori podnese dokaze da je roba uvezena i da je uručena krajnjem korisniku, kao i da neće biti reeksportovana, i

• pismenu izjavu krajnjeg korisnika za koje namene će se upotrebiti roba koja se uvozi i da neće biti reeksportovana.

15 Zakon o spoljnoj trgovini naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene, „Sl. list SCG“ 7/05, 8/05).


Uverenje o krajnjem korisniku robe Privredna komora Srbije izdaje na obrascu End User Certificate:

SERBIAN CHAMBER OF COMMERCE 11000 BEOGRAD

By request of the Enterprise _______________________________________

and on the strenght of documents submitted, the Serbian Chamber Of Commerce

C e r t i f i e s

that the firm _____________________________________

purchased from Messrs. _____________________________

of the valute ______________________________________

This material will be used consumed in Serbia and will not be reexported.

SERBIAN CHAMBER OF COMMERCE

1.1.1.9. Sertifikat o kvalitetu, poreklu i ispravnosti robe

Sertifikat (potvrda, uverenje) o kvalitetu je izjava odgovarajuće sertifikacione organizacije, ovlašćene za kvalitativnu kontrolu određene vrste robe, kojom se potvrđuje da njen kvalitet odgovara:

• kvalitetu koji su izvoznik i uvoznik ugovorno utvrdili; • kvalitetu koji je propisan u zemlji izvoznici, ili • kvalitetu koji je propisan u zemlji uvoznici.

Sertifikat o kvalitetu pribavlja se po zahtevu kupca , kao i za potrebe carinjenja robe:

a) Ugovorom se utvrđuje obaveza izvoznika, po zahtevu kupca da pribavi sertifikat o kvalitetu robe, precizirajući i naziv ovlašćene institucije koja će izvršiti potrebno ispitivanje.

b) Za određene vrste robe (artikli hrane, lekovi, živa stoka, živo bilje, sadni materijal, drvna građa i drugi proizvodi kojima se mogu prenositi bolesti ljudi, stoke, biljne bolesti ) izvoznik pribavlja sertifikat o njihovoj zdravstvenoj ispravnosti jer bez tog dokumenta ne mogu proći carinsku proceduru u zemlji uvoznici. Međutim, uvoz robe ne može se izvršiti samo na bazi dokumenta ove vrste, izdatog u zemlji izvoznici. Carinski organi mogu zahtevati da se uvozna roba, prispela na graničnoj carinarnici, podvrgne kontroli kvaliteta. Te obaveze regulišu se propisima o uvozu, radi


zaštite zdravlja i života građana. Tako je Zakonom o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe16 utvrđena obaveza uvoznika namirnica odnosno predmeta opšte upotrebe da pre carinjenja pribavi i carinskom organu dostavi rešenje o uvozu. Predmetno rešenje izdaje nadležno ministarstvo, po dobijanju rezultata laboratorijskog ispitivanja uzorka robe, izvršeno od strane ovlašćene zdravstvene organizacije, instituta, laboratorije. Bez tog rešenja, ne može se izvršiti carinjenje ni uvoz robe.

Poseban značaj za uvoznike ima sertifikat o poreklu robe.To je uverenje kojim se potvrđuje preferencijalno poreklo robe u zemlji uvoznici,na osnovu koga uvoznik stiče pravo bescarinskog uvoza.Ovaj dokument je obavezan za sticanje prava bescarinskog uvoza robe iz Srbije u Rusku Federaciju i zemlje EU (šire o dokumentima EUR 1 i FORM A u okviru razmatranja CEFTA 2oo6).

Od uverenja o ispravnosti robe,kupcu je najčešće potrebno uverenje o zdravstvenoj ispravnosti robe (hrana, lekovi, žive životinje i sl), kojim se potvrđuje da je uvezena roba higijenski ispravna (da ne sadrži patogene mikroorganizme, pesticide, metale i sl), odnosno da zbog sastava ili drugih svojstava ne može štetno uticati na ljude. U zavisnosti od vrste robe, to može biti sanitarno, veterinarsko ili fitopatološko uverenje pribavljeno iz zemlje izvoznice i od nadležnih institucija zemlje uvoznice.

1.1.1.10. Atest

Atest je isprava javni dokument koji izdaje domaća ili strana institucija (institut, laboratorija), akreditovana za ispitivanje određene vrste robe. Atestiranje je postupak utvrđivanja istovetnosti kvaliteta robe, koja je predmet ispitivanja, sa propisanim kvalitetom za tu vrstu robe. Atestom se, nakon sprovedenog propisanog postupka atestiranja, potvrđuje da proizvod zadovoljava standarde predviđene za tu vrstu robe.

Atestiranje se sprovodi u cilju dobijanja (izdavanja) atesta, a realizuje se na zahtev preduzeća proizvođača, kao:

• obavezno atestiranje. Izvršava se kao ugovorna obaveza izvoznika prema inopartneru. Realizuje se i kod proizvoda za koje je propisima utvrđeno obavezno atestiranje, radi zaštite domaćih potrošača od nekvalitetne robe;

• neobavezno (dobrovoljno) atestiranje. Izvršava se ako proizvodno preduzeće želi da atestiranjem poveća izvoz robe. Roba koja se izvozi predstavlja robu dokazanog kvaliteta. Kupac očekuje da će atestirani proizvod odgovoriti ugovorno utvrđenim zahtevima i da će, kao takav besprekorno funkcionisati u garantnom roku.

U zavisnosti od vrste proizvoda, postupak atestiranja može da traje i duže od jedne godine, uz značajne troškove podnosioca zahteva.

16 „Sl.list SRJ“ 53/91, 24/94, 28/96, 37/02, 79/05.


Preduzeća korisnici atesta imaju pravo i obavezu da atestiranu robu obeležavaju atestnim znakom, čineći to na proizvodu, dokumentaciji, pakovanju i sl.

2. POSREDNI UČESNICI I NJIHOVA DOKUMENTA U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLU

U pitanju su brojni učesnici u spoljnotrgovinskim transakcijama, koji čine logističku podršku neposrednim učesnicima. Na osnovu kupoprodajnog ugovora, nastaju ostali ugovori, kojima se regulišu aktivnosti fizičke realizacije izvozno-uvoznog posla: o špediciji, osiguranju i sl. Posredni učesnici su sva ona preduzeća i institucije koje realizuju pojedine, u lancu aktivnosti, bez čijeg angažovanja se ne bi mogao izvršiti kupoprodajni posao: od otpreme, do carinjenja i dopreme robe do konačnog odredišta:

• špediterska preduzeća koja, kao organizatori otpreme izvozne (ili dopreme uvozne) robe, izvršavaju sve aktivnosti na tom putu, uz uključivanje ostalih posrednih učesnika;

• transportna preduzeća koja vrše transport robe od skladišta prodavca ili fabrike proizvođača, do konačnog odredišta;

• osiguravajuća društva preko kojih se vrši osiguiranje robe u trnsportu, od različitih vrsta rizika;

• poslovne banke preko kojih domaća preduzeća izvršavaju devizna plaćanja ka inostranstvu i devizne naplate iz inostranstva, utvrđene osnovnim kupoprodajnim ugovorom.Zbog složenosti poslova platnog prometa sa inostranstvom,koji se izvršavaju angažovanjem domaćih i inostranih banaka,uloga poslovnih banaka i bankarska dokumenta čine predmet razmatranja V-Platni promet sa inostranstvom;

• carinarnice s mrežom njihovih carinskih ispostava.Polazeći od specifičnosti i izuzetne osetljivosti odluka carinskih organa,čitav tok carinskog nadzora,kao i dokumenta koja se pojavljuju u tom postupku ,obrađeni su u VI-Carinjenje robe;

• institucije ovlašćene za kontrolu robe i materijala od koga je roba izrađena (instituti, laboratorije, inspekcije i sl).

U posredne učesnike spadaju i državni organi koje, pored carinarnica, čine i određena ministarstva .U okviru svoje delatnosti,ministarstva izvršavaju i poslove vezane za izvoz i uvoz roba u režimu dozvola, ili čiji se izvoz i uvoz ne može izvršiti bez njihovog rešenja, odobrenja, saglasnosti. Veliki značaj u ostvarivanju spoljnotrgovinske razmene ima i Privredna komora Srbije, s obzirom da ona informiše izvoznike i uvoznike o stanju na svetskom tržištu različitih vrsta robe, da zainteresovanim preduzećima obezbeđuje podatke o poslovanju inopartnera, da je neposredni izdavalac dokumenata koji prate robu (uverenje o domaćem poreklu robe FORM A, uverenje o krajnjem korisniku robe, karneti itd), bez kojih se nameravani izvoz ili uvoz ne može obaviti..


U nastavku ćemo najpre sagledati ulogu i zadatke špeditera kao jednog od najzanačajnijih posrednika,organizatora svih učesnika i aktivnosti u lancu realizacije međunarodnog kupoprodajnog posla.Uloga i delatnost ostalih posrednih učesnika biće predmet razmatranja u okviru pojedinih vrsta dokumenata.

Šematski prikaz učesnika u spoljnotrgovinskom poslu

ZEMLJA IZVOZNICA

Granična linija (carinska linija)

ZEMLJA UVOZNICA

Izvoznik

Ugovor o međunarodnoj

kupoprodajiCarinska služba

Transportno preduzeće

Osiguravajuće društvo

Skladišna firma

Institut za kontrolu kvaliteta robe

Poslovna banka

Špediter uvoznik

Uvoznik-kupac (komisionar)

Dispozicija uvoza

Ugovor o špediciji

Poslovna banka

Nadležna ministarstva

Privredna komora Proizvođač (komitent uvoznika)

Komisioni nalog za

uvoz

Ugovor o komisionom uvozu

31

5 4

2


Šematski prikaz robnog i novčanih tokova između učesnika u spoljnotrgovinskom poslu

ZEMLJA IZVOZNICA

Novčani tok

Novčani tok Novčani tok Novčani tok

Novčani tok

Granična linija (carinska linija)

Novčani tok (RSD)

Novčani tok (RSD)Novčani tok (RSD)Novčani tok (RSD)

Novčani tok (RSD)

ZEMLJA UVOZNICA

Ro

bni t

ok

No

vča

ni t

ok

(de

vizn

i)

Proizvođač (komitent izvoznika)

Izvoznik (komisonar) Poslovna banka izvoznika

Poslovna banka proizvođača

Špediter izvoznika

Poslovna banka špeditera

4

42

3

3

3

4

Špediter uvoznika

Uvoznik (komisionar)

Proizvođač (komitent uvoznika)

Poslovna bankašpeditera

Poslovna banka uvoznika

Poslovna bankaproizvođača

4

2

3

331

1

3

2

2

4

4


2.1. Špediterska preduzeća i njihova dokumenta

2.1.1. Uloga špediterskih preduzeća

Sa razvojem međunarodne trgovine, nastala je potreba za međunarodnom špedicijom (ital. speditore, otpremnik; spedito, otpremljen), kao značajna, specijalizovana, posrednička delatnost između kupca i prodavca iz različitih zemalja. U savremenim uslovima, međunarodni robni promet se obavlja preko međunarodnih špeditera, organizatora otpreme i dopreme robe, svim prevoznim sredstvima i na svim putevima (čak 95% od ukupnog izvoza, uvoza i tranzita). Krajnji korisnici njihovih usluga su prvenstveno proizvodna, ugostiteljstka i trgovinska preduzeća, koja se javljaju kao masovni ponuđači robe za izvoz ili kupci inostrane robe, jer prvenstveno oni imaju potrebe za stručnim organizovanjem otpremanja i dopremanja robe.

Međunarodna špedicija je uslužna spoljnotrgovinska delatnost koja se bavi organizacijom svih poslova vezanih za dopremanje uvozne i otpremanje izvozne robe. Poslove međunarodne špedicije obavljaju po pravilu krupna špediterska preduzeća, pravna lica koja su registrovana za vršenje tih poslova. Samo ta preduzeća ispunjavaju stroge zahteve u pogledu kvaliteta usluga i tehničke opremljenosti savremenim sredstvima, pa kao takva i mogu biti upisana u registar međunarodnih špeditera.

Po zaključenju ugovora o izvozu (uvozu) i ugovora o komisionu, sledi realizacija samog kupoprodajnog posla. U tom pogledu, komisionar će se najverovatnije ponašati kao i proizvođač:

• proizvođač je, posao zaključivanja ugovora o uvozu (izvozu) prepustio komisionaru, kako bi se mogao posvetiti proizvodnji;

• logiku proizvođača slediće i komisionar. On će posao fizičke realizacije ugovora o uvozu (izvozu) prepustiti špediteru, sa kojim će zaključiti ugovor o špediciji. To će učiniti da bi se mogao posvetiti zaključivanju novih ugovora o izvozu i uvozu. Ugovorom o špediciji, špediter postaje komisionar, a komisionar (uvoznik- izvoznik) postaje komitent. Špediter se brine i nadgleda obavljanje svih poslova koji se mogu pojaviti tokom otpremanja - dopremanja robe da njenog odredišta. Ovim ugovorom se regulišu međusobne obaveze komisionara i špeditera, koje proističu iz konkretnog pariteta isporuke (utvrđenog ugovorom o međunarodnoj kupoprodaji).


UGOVOR O MEĐUNARODNOJ ŠPEDICIJI (OTPREMANJU)17

Zaključen dana _______________, između:

NAZIV: PREDUZEĆE ZA PROIZVODNJU, SPOLJNI I UNUTRAŠNJI PROMET

„______________________________“_ iz _________________________

(u daljem tekstu: KORISNIK USLUGA)

ARDESA: _____________________, ul. ___________________ br. _____

SEDIŠTE:

MATIČNI BROJ:

TEKUĆI RAČUN:

i

PREDUZEĆA ZA MEĐUNARODNU ŠPEDICIJU „_________________“ iz______________________ (u daljem tekstu: ŠPEDITER)

1. PREDMET UGOVORA

Predmet Ugovora je regulisanje međusobnog odnosa između KORISNIKA USLUGA I ŠPEDITERA u obavljanju poslova iz domena međunarodne špedicije.

Pod pojmom špediterskih usluga iz tačke1.1. Ugovora smatraju se:

• Organizacija svih vrsta otprema (doprema morskim, rečnim, suvozemnim i vazdušnim putem u prometu sa inostranstvom).

• Organizacija svih otprema u loko prometu. • Organizacija prethodnih manipulacija. • Uskladištenje robe u vlastitim ili unajmljenim skladištima. • Organizacija dopreme i otpreme roba na sajamskim izložbama. • Pakovanje i izrada ambalaže. • Unajmljivanje brodskog i avionskog prostora. • Učestvovanje kod sklapanja Ugovora i osiguranje u transportu. • Obavljanje carinskih formalnosti. • I svi ostali nepomenuti poslovi, a regulisani na način predviđen „Opštim

uslovima poslovanja međunarodnih logističara i špeditera Srbije“.

17 Milan Obradović, Ugovori trgovinskog i privrednog prava, Poslovni biro, Beograd, 2003, str. 278


2. OBAVEZE UGOVORNIH STRANA

KORISNIK USLUGA poverava ŠPEDITERU organizaciju transporta i carinjenje svih svojih roba.

ŠPEDITER je obavezan da sve poverene poslove obradi stručno i savesno sa brižljivošću dobrog privrednika, štiteći uvek interes robe u odnosu na vozare i ostale učesnike u transportu.

ŠPEDITER je obavezan da na raspolaganje stavi KORISNIKU USLUGA stručnu pomoć, uključujući pomoć poslovnih veza u zemlji i inostranstvu počev od momenta ugovaranja kupoprodaje pa do okončanja predviđenog posla.

ŠPEDITER je dužan da po prijemu dispozicije na zahtev KORISNIKA USLUGA predloži najekonomičniji transport, vodeći računa o hitnosti izvršenja posla i uslova kupoprodajnog Ugovora.

ŠPEDITER je dužan da prijem dispozicije pismeno potvrdi dostavljajući KORISNIKU USLUGA broj svoje pozicije pod kojom se odnosni transport vodi, kao i kopiju transportnih instrukcija.

Izmenu dispozicije KORISNIK USLUGA može vršiti pismenim putem u vremenu do predaje robe na prevoz vozaru, a posle toga izmene se mogu vršiti samo ukoliko to propisi vozara dozvoljavaju.

ŠPEDITER obavlja zaključivanje brodskog, šleperskog i ostalog prevoznog prostora na osnovu dobijenih naloga KORISNIKU USLUGA pod najpovoljnijim tarifnim i tehničkim uslovima.

ŠPEDITER će kod organizacije železničkog transporta ispitati mogućnost pribavljanja povlastica, uključujući količine robe KORISNIKU USLUGA u postojeći kvantum roba ostalih komitenata ŠPEDITERA.

ŠPEDITER će za račun KORISNIKA USLUGA organizovati drumski transport svih vrsta robe, uključujući transport svih vangabaritnih i specijalnih pošiljaka.

ŠPEDITER će po nalozima KORISNIKA USLUGA zaključiti prevoz vazdušnim putem u redovnim avionskim linijama uzimajući u obzir sve povoljnosti koje pruža ovaj vid saobraćaja.

Kod ugovaranja uslova i cene avio prevoza ŠPEDITER će koristiti sve povoljnosti koje može postići kao ovlašćeni agent JAT-a.

ŠPEDITER je dužan da vrši privremeno i definitivno transportno osiguranje robe po nalogu KORISNIKA USLUGA kod Osiguravajućeg zavoda sa kojim KORISNIK USLUGA ima zaključen Ugovor, ili u dogovoru sa korisnikom osiguranja sa Osiguravajućim zavodom sa kojim postigne najpovoljnije uslove.

ŠPEDITER odgovara samo za štete i manjkove koji nastanu isključivo njegovom krivicom.

ŠPEDITER preuzima robu po transportnim dokumentima, koletarno i ne odgovara za kvalitet i sadržaj robe u koletama.

Glava IV UČESNICI U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLU 71 U slučaju manjka i oštećenja robe ŠPEDITER je dužan, ukoliko je primalac po

transportnom dokumentu, da obezbedi zvaničan zapisnik radi podnošenja oštećenog zahteva.

ŠPEDITER će obaviti carinjenje robe prema nalogu KORISNIKA USLUGA odnosno njegovog uvoznika/izvoznika.

KORISNIK USLUGA se obavezuje da uz transportnu dispoziciju priloži neophodna i ispravna dokumenta za nesmetano carinjenje robe.

KORISNIK USLUGA, odnosno njegov uvoznik-izvoznik odgovara za ispravnost dostavljenih dokumenta i podataka za carinjenje robe.

Ukoliko Carinarnica kojoj su podneta dokumenta ospori carinjenje robe ŠPEDITER će odmah obavestiti KORISNIKA USLUGA i zatražiti instrukciju za dalji postupak.

KORISNIK USLUGA se obavezuje da će organizaciju transporta i carinjenje roba koje su predmet izlaganja na izložbama i sajmovima u inostranstvu poveriti ŠPEDITERU.

KORISNIK USLUGA se obavezuje da će kad god za to bude potrebe koristiti tehnička sredstva i stručan kadar ŠPEDITERA prilikom izlaganja svojih proizvoda, ili proizvoda poslovnih partnera na sajmovima ili izložbama u zemlji.

ŠPEDITER se obavezuje da stručno i savesno obradi sve sajamske pošiljke koje mu budu poverene od KORISNIKA USLUGA, ili pak njegovih poslovnih partnera.

ŠPEDITER će nastojati da celokupno svoje iskustvo, raspoloživa tehnička sredstva, oficijelnost na beogradskom i leskovačkom sajmu, kao i prisutnost svojih organizacionih jedinica na svim sajmovima u zemlji stavi u službu što potpunijeg servisa KORISNIKU USLUGA.

ŠPEDITER je dužan da svoje fakture sa odgovarajućim prilogom dostavi najkasnije 5 (pet) dana od dana izvršenja usluga.

Dužničko- poverilački odnos nastaje od momenta izvršenja usluga, odnosno carinjenja robe.

3. REFAKCIJE I REKLAMACIJE

KORISNIK USLUGA se obavezuje da će sve svoje veće transporte najaviti ŠPEDITERU kako bi isti bio u mogućnosti da obezbedi što veći procenat refakcije.

KORISNIK USLUGA je dužan da blagovremeno stavi na raspolaganje ŠPEDITERU tovarne listove kao i ostala dokumenta u cilju ostvarenja refakcija.

ŠPEDITER će sve refakcije koje ostvari prevozom roba KORISNIKA USLUGA obračunati direktno sa KORISNIKOM USLUGA.

Od realizovanih iznosa refakcije KORISNIKU USLUGA pripada 70%, a ŠPEDITER za pokriće svojih troškova oko realizacije refakcije zadržava 30%.

ŠPEDITER će za izvršene reklamacije više naplaćene vozarine u međunarodnom prevozu železnicom, zaračunavati 10% od realizovanih usluga.


4. CENE USLUGA

Za obavljanje svojih poslova iz ovog Ugovora ŠPEDITERU pripada kao organizatoru transporta i posredniku u carinskom postupku naknada adekvatna obimu stručnih i fizičkih usluga i srazmerna je visini uloženog rada i finansijskih sredstava.

Visina naknade i način obezbeđenja plaćanja će se obračunavati saglasno Anexima koji čine sastavni deo Ugovora.

Visina naknada za obradu sajamskih pošiljaka određena je sajamskom tarifom ŠPEDITERA.

5. OSTALE ODREDBE

Po svim pitanjima koja se ne mogu regulisati ovim Ugovorom primenjivaće se Opšti uslovi poslovanja međunarodnih logističara i špeditera Srbije.

Eventualne sporove nastale iz ovog Ugovora, ugovorne strane će rešavati putem dogovora i sporazuma, a ukoliko se to ne postigne ovim putem, nezadovoljna ugovorna strana ima pravo da podnese zahtev nadležnom Privrednom sudu u _________________.

Ovaj Ugovor važi od dana potpisivanja i automatski se prenosi na narednu godinu ukoliko ga jedna od ugovornih strana ne otkaže u roku od 30 dana pre isteka njegove važnosti.

Ugovor je sačunjen u 6 (šest) istovetnih primeraka, od kojih po 3 (tri) zadržava svaka ugovorna strana.

Za ŠPEDITERA Za KORISNIKA USLUGA ________________ ______________________

Ugovor o međunarodnoj špediciji (međunarodnom otpremanju odnosno dopremanju) je ugovor kojim se špediter (otpremnik - dopremnik) obavezuje da u svoje ime a za račun komisionog, proizvodnog ili uslužnog preduzeća, organizuje otpremu izvozne (ili dopremu uvozne) robe, kao i da izvrši sve potrebne aktivnosti na tom putu, uključujući i radnje vezane za carinjenje robe. Zauzvrat, nalogodavac isplaćuje špediteru određenu naknadu, zajedno sa troškovima svih učesnika koje je špediter angažovao u tom poslu. Koje će ugovore špediter zaključiti i koje radnje organizovati,to zavisi od sadržaja naloga (dispozicije)nalogodavca, odnosno od sadsžaja ugovora o špediciji. Naime, da bi realizovao obaveze koje je preuzeo ugovorom o špediciji, špediter mora da zaključi ugovore sa ostalim učesnicima o fizičkoj realizaciji kupoprodajnog posla (npr. ugov or o transportu, osiguranju i dr). Koji je to trenutak kada će špediter pristupiti zaključenju tih ugovora? Da li to može učiniti odmah po zaključenju ugovora o špediciji? Odgovor na to pitanje zavisi od karaktera tog ugovora. Tako komisionar i špediter mogu imati zaključen:


1. opšti ugovor, svažnošću za određeni vremenski period (npr. jednu godinu). Na osnovu takvog ugovora, špediter ne može da pristupi zaključenju ostalih neohodnih ugovora, jer je u pitanju konkretan izvozno – uvozni posao. Svaki takav posao ugovara se osnovnim ugovorom o kupoprodaji, kojim izvoznik i uvoznik utvrđuju transportnu klauzulu, iz koje slede obaveze u pogledu transporta, osiguranja i sl. Jednogodišnjim ugovorom o špediciji nemoguće je predvideti sve transportne klauzule i inostrane partnere sa kojima će biti zaključeni ugovori o izvozu (uvozu). Njime se utvrđuju samo okvirni elementi angažovanja špeditera tokom te godine. Na osnovu opšteg ugovora, dakle, špediter neće moći da zaključi ostale ugovore. On će to učiniti tek po dobijanju naloga – dispozicije za svaki (konkretan) izvozno – uvozni posao. Tako će u dispoziciji komisionar navesti, pored ostaloig, transportnu klauzulu. Npr. sa klauzulom FCA, našp uvoznik ima obavezu da nađe prevoznika (što će, za njega, učiniti špediter) i da sa njim zaključi ugovor o prevozu. U okviru ovog pariteta, troškovi utovara i izvoznog carinjenja, padaju na teret prodavca (izvoznika).

2.pojedinačni ugovor o špediciji – za svaki izvozni (uvozni) posao. Po zaključenju takvog ugovora (u koji se unosi i transportna klauzula, utvrđena osnovnim kupoprodajnim ugovorom), špediter će u zavisnosti od sadržaja klauzule zaključiti sve potrebne ugovore. Potom će mirno sačekati trenutak prijema naloga (dispozicije), kada će otpočeti fizička realizacija izvozno – uvoznog posla.

U oba slučaja bitno je istaći da komisionar neće uputiti, špediteru, nalog (dispoziciju) sve dok se ne uveri da je njegov inostrani partner izvršio preuzete obaveze (npr. da mu je dostavio bankarsku garanciju za povraćaj avansa i sl.).

Nalog se, po pravilu, daje pismeno. Njime se, pored ostalog, definiše prevozni put i prevozno sredstvo.Tu obavezu, špediter nesme slepo da sledi.On je dužan da čuva interese nalogodavca, pa će mu ukazati na eventualno kraći, za vozilo sigurniji put, ukoliko je npr.ovaj rizičan za vozilo, kao i na nedostatke u pakovanju robe i sl.

Nalog (dispozicija nalogodavca) za špeditera ima karakter detaljnog upustva o organizaciji otpreme (dopreme) robe. Uz nalog, nalogodavac predaje špediteru sva dokumenta potrebna za izvršenje naloga(npr.dozvola za uvoz –izvoz robe i sl). Špediter nije odgovoran za posledice koje bi proistekle zbog neispravnosti dokumenata.

Nalog sadži18 sve podatke o robi i tačne upute u pogledu njene otpreme – dopreme. Špediter je dužan da se pridržava dispozicije nalogodavca. Kada je špediteru data dispozicija, smatra se da mu je dat nalog za plaćanje svih troškova, kao vozarine, dažbina i drugih troškova.

18 Skupština privredne komore Srbije je na sednici,održanoj 9.oktobra 2oo8.god,donela Opšte uslove poslovanja međunarodnih logističara i špeditera Srbije.


Ako je nalog nepotpun, nejasan ili protivrečan, špediter je dužan da traži potrebna razjašnjenja od nalogodavca. Ukoliko uoči nedostatke u nalogu, posebno one koje nalogodavca izlažu većim troškovima, špediter mora da ga upozori, predlažući mu povoljnije rešenje. On je dužan da se drži uputstava o pravcu puta, o sredstvima i načinu prevoza, kao i ostalih uputstava dobijenih od nalogodavca.

Ukoliko se izvoznik obavezao na dostavljanje robe do odredišta kupca, špediter kupca je dužan da po prijemu dispozicije za uvoz robe, izvrši opoziv robe.To je pismeno obaveštenje stranom korespodentnom špediteru ili izvozniku o prevoznom pravcu, karakteristikama prevoznog puta i prevoznom sredstvu, kao i drugim bitnim podacima za transport robe. Prema tom obaveštenju, vrši se izbor prevoznog sredstva, popunjavanje transportnog dokumenta, zbog čega se opoziv naziva transportnom instrukcijom. Izuzetno je značajno da opoziv bude blagovremeno upućen, jer izvoz robe ne može započeti bez transportnih instrukcija, što može dovesti u pitanje i samu realizaciju ugovora.

Međutim, dispozicijom se ne mora uvek regulisati prevozni put i prevozno sredstvo. Tada je špediter ovlašćen da sam odabere put i sredstvo koji su najpovoljniji za nalogodavca.

Dispozicijom se utvrđuje i eventualna obaveza osiguranja robe. Ako pri tome nalogodavac nije definisao i vrste rizika koje treba pokriti osiguranjem, špediter je dužan da pokrije samo osnovne transportne rizike. Ako nalogodavac nije dao nalog za osiguranje, štetne posledice koje bi usled toga nastale, padaju na teret nalogodavca.

Po primljenoj dispoziciji za izvoz ili uvoz robe, špediter ne ispituje da li postoje zakonske i druge smetnje za otpremu i dopremu robe, da li postoje uvozna, izvozna ili tranzitna ograničanja i sl. To je briga njegovog nalogodavca, pa eventualni troškovi u vezi s tim terete uvoznika ili izvoznika.

Po dobijanju naloga (dispozicije) špediter izvršava sledeće osnovne zadatke:

1.Izbor prevoznika, zaključenje ugovora o prevozu i određivanje prevoznog puta- instradacija. Komisionar u nalogu – dispoziciji uvoza (izvoza) određuje sredstva za prevoz i prevozni put,način na koji treba robu otpremiti,dopremiti,tranzitirati do odredišnog mesta. Ako on to ne učini u nalogu, špediter je ovlašćen da sam kombinuje mogućnosti prevoza, imajući u vidu svojstva robe u prevozu i hitnost transporta, kao i prevozni put, s obzirom na transportne prilike, vodeći računa da prevozni put bude najsigurniji za robu i najekonomičniji za komitenta. Od njegove odluke umnogome zavisi ne samo visina transportnih troškova, već i sudbina robe.Odabiranje puta za transport robe u špediciji se stručno naziva instradacija (ital.strada,put,ulica).

Veća špediterska preduzeća imaju sopstveni vozni park i opremu potrebnu za prevoz robe. U tom slučaju, špediter bi se angažovao u izvršenju prevoza. Tada, uz ostala prava, stiče i pravo naplate odgovarajuće naknade za prevoz robe. Često to nije


slučaj, zbog čega je prinuđen da angažuje transportno preduzeće, s kojim zaključuje ugovor o prevozu. Svakako, on odgovara za izbor prevoznika, ali ne odgovara i za njihov rad, izuzev ako je tu odgovornost preuzeo ugovorom o špediciji.

2. Obaveza osiguranja robe - izbor osiguravajućeg društva i zaključenje ugovora o osiguranju. Špediter je dužan da osigura robu, ne samo ukoliko je to njegova ugovorna obaveza ili obaveza koja proističe iz naloga (dispozicije) za otpremu (dopremu) robe. Ako u nalogu nije naznačeno od kojih bi rizika trebalo osigurati robu, špediter je dužan da, brinući o interesima komitenta, osigura robu od rizika koji su uobičajeni za tu vrstu robe.

Ugovorom o špediciji može biti utvrđena obaveza špeditera da osigura pošiljku, što će on učiniti zaključivanjem ugovora o osiguranju robe. Obaveza zaključivanja ugovora o transportu i ugovora o osiguranju zavisi od tipa ugovorene transportne kaluzule. Primera radi, špediter uvoznika će zaključiti ugovor o transportu i osiguranju ako je ugovorena cena uvezene robe po paritetu EXW preduzeće izvoznik. Ali, ako je ugovorena cena po paritetu CIP komisiona firma (uvoznik), izvoznik će o svom trošku izvršiti prevoz i osigurati robu, do sedišta kupca. U tom slučaju, špediter uvoznika neće zaključiti ugovor o transportu i ugovor o osiguranju, jer predmetni troškovi padaju na teret prodavca. No, i u tom slučaju, uvoznik će zaključiti ugovor o špediciji, jer isprave za carinjenje robe može podneti samo špediter, odnosno njegov agent.

Po zaključivanju ovih ugovora, špediter može mirno da sačeka trenutak prijema naloga (dispozicije) za izvoz-uvoz robe, kada treba da otpočne proces fizičke realizacije kupoprodajnog posla.

3. Organizacija prevoza i obaveza prijema robe od izvoznika ili od proizvođača izvozne robe. Mesto prijema- preuzimanja robe najčešće je skladište proizvođača, a može biti i skladište izvoznika. Špediter je dužan da upozori svog komitenta na potrebu pakovanja robe u skladu sa posebnim uslovima i zahtevima međunarodnog transporta. Ako robu prima od proizvođača, špediter mora, u slučaju oštećenja pošiljke, da prikupi potrebne dokaze na osnovu kojih komisiono preduzeće može nadoknaditi štetu. Špediter je dužan da obaveštava nalogodavca o glavnim fazama transporta njegove pošiljke.


4. Organizacija carinjenja robe. Smatra se da je davanjem dispozicije, istovremeno dat i nalog za carinjenje, ako ugovorom nije drugačije regulisano. Špediter određuje mesto carinjenja kada ono u dispoziciji odnosno propisima nije određeno. Ugovorna obaveza špeditera je i da na carinarnici ulaska (pri uvozu robe) i carinarnici izlaska (pri izvozu robe), izvrši sve potrebne carinske formalnosti i da isplati carinske dažbine, za račun nalogodavca (komisiono preduzeće). U postupku carinjenja robe, špediter obavlja posao zastupnika carinskog obveznika. On nastupa u ime i za račun nalogodavca. Špediter podnosi carinske isprave na osnovu podataka iz dokumenata koje dobio od svog nalogodavca ili njegovog inopartnera. Špediter ne snosi odgovornost ukoliko se podaci ne slažu sa stvarnim stanjem. Nalogodavac je dužan da špediteru nadoknadi eventualnu štetu, nastalu zbog neslaganja podataka i imajućeg stanja robe. Špediter ne odgovara za netačno obračunate troškove prevoza, carinske i druge naknade.

Kad pošiljka stigne na odredište vidljivo oštećena ili s vidljivim koletarnim manjkom,špediter je,ukoliko na tom mestu zastupa primaoca,dužan da bez odlaganja obavesti nalogodavca o oštećenju radi dobijanja daljih uputa.Kad špediter na nekom pretovarnom mestu zastupa i pošiljaoca i primaoca,dužan je da sa pažnjom dobrog privrednika štiti interese i jednog i drugog,obaveštavajući ih o svom radu.

Špediter se angažuje i u drugim poslovima:

• izdavanje špediterskih potvrda, kao instrumenata u međunarodnom prometu robe;

• izvršenje potrebnih carinskih formalnosti u postupku carinjenja robe; • pribavljanje tranzitnih dozvola; • organizovanje doleđivanja, hranjenja i pojenja živih životinja; • pružanju usluga sortiranja, pakovanja, utovara, istovara i pretovara; • davanje stručnih saveta u pregovorima prilikom zaključivanja ugovora o

međunarodnoj kupoprodaji, u pogledu transporta, osiguranja i dr; • iznalaženje najpovoljnijih prevoznih puteva i klauzula koje treba primeniti

u ugovorima u međunarodnom transportu, radi zaštite interesa nalogodavca.


Šematski prikaz učesnika u spoljnotrgovinskom poslu

UVOZNIK IZVOZNIK

PREVOZNIKŠPED. UVOZNIKA

CARINARNICA OSIG. DRUŠTVO

POSLOVNA BANKA INSTITUTI

PRIVREDNA KOMORA MINISTARSTVO

ŠPEDITER IZVOZNIKA

Po završetku špediterskog posla, špediter ispostavlja račun komisionom preduzeću, kojim se obuhvataju:

1. nagrada (provizija). Za trud koji ulaže u posao otpreme (dopreme) robe, špediter stiče pravo na određen iznos nagrade. Nalogodavac je dužan da isplati proviziju prema ugovoru, mada je češći slučaj da se ona ne utvrđuje ugovorno, već prema tarifi (cenovniku) špeditera. U pogledu prava na proviziju, u pravnoj nauci su neujednačeni stavovi. U većini savremenih zakonodavstava zastupa se stav da špediter odgovara za robu samo do momenta njene predaje prevozniku, odnosno da pravo na proviziju stiče u trenutku predaje robe prevozniku. Ovo zbog toga što izvršenje trasporta nije predmet ugovora o špediciji, već samo organizacija transporta. Odnosno, međunarodna špedicija nije saobraćajna delatnost, niti je osiguravajuća delatnost, jer se ne bavi prevozom robe niti osiguranjem, već organizacijom saobaraćaja i osiguranja robe u transportu. To znači da špediter stiče pravo na proviziju i onda ako roba ne stigne do odredišta, uz uslov da dokaže da je to krivica prevoznika (a ne špeditera);

2. naknada troškova. Osim provizije, špediter će ukljulčiti stvarno nastale troškove koje je imao u toku obavljanja posla za potrebe komitenta, kao i izdatke učesnika koje je angažovao po tom osnovu. Uz račun, špediter ispostavlja dokumenta kojima potvrđuje postojanje tih troškova: faktura prevoznih troškova, polisa osiguranja, jedinstvena carinska isprava, obračun carine i drugih dažbina i naknada, kamata za novčana sredstva koja je špediter angažovao i dr.

Fakturisanje troškova špeditera može se izvršiti i na bazi forfetnog stava. Forfetni stav je paušalna cena, ukupna naknada svih troškova po jedinici mere u fiksnom iznosu, za sve radnje špeditera i učesnika koje je on uključio u izvršenje


dispozicije (troškovi vozarine, osiguranja, carinjenja i dr). Tada špediter neće moći da ugovori jeftiniji prevoz i druge usluge, da bi povećao iznos zarade u ukupno utvrđenom fiksnom iznosu, iz prostog razloga što odgovara za rad prevoznika i drugih učesnika. To je mnogo jednostavniji način od fakturisanja na bazi stvarno nastalih troškova. Pojavljuje se samo jedna stavka u fakturi: jedinica mere pomnožena s ugovorenim forfetnim stavom.

Plaćanje troškova prevoza, osiguranja, carinjenja i dr. može se izvršiti prema jednoj od mogućnosti:

a) da sva plaćanja izvršava proizvodno preduzeće, kao krajnji korisnik robe,po dinamici njihovog nastajanja. To bi bilo dobro ne samo za komisionara i špeditera (jer ne bi morali da mobilišu sopstvena novčana sredstva za te potrebe), već i za krajnjeg korisnika, jer bi izbegao plaćanje kamate na ta sredstva, koja bi od njega zahtevao komisionar.Ukoliko tu isplatu ne bi izvršio krajnji korisnik,obavezu mora da izvrši nalogodavac-komisionar;

b) da sva plaćanja izvršava komisionar, kao uvoznik. On će staviti na raspolaganje potrebna dinarska novčana sredstva (avans) na tekući račun špeditera, sa koga će ovaj isplaćivati troškove otpremanja (dopremanja) robe. Na taj način, uvoznik bi kreditirao krajnjeg korisnika, zbog čega bi imao pravo na fakturisanje kamate za period upotrebe sopstvenih sredstava;

c) da sva plaćanja izvršava špediter. On vrši naknadu troškova iz svojih sredstava,a po završetku poslova otpremanja - dopremanja, obračunaće sve troškove vezane za otpremu (dopremu) robe, uključujući i kamatu. Obračun ukupnih troškova, zajedno sa fakturama troškova pojedinačno angažovanih učesnika, dostaviće komisionom preduzeću radi njihove nadoknade. Najčešće se utvrđuje obaveza komitenta da se plaćanje špediteru izvrši u određenom roku od dana prispeća robe kupcu.U pitanju je kreditiranje komitenta, zbog čega ima pravo ne samo na refundaciju troškova već i na obračun troškova kamata, koje mu pripadaju za angažovana sopstvena novčana sredstva. Račun špeditera plativ je u roku od osam dana po prijemu, ako nije drugačije regulisano.

2.1.2. Špediterska dokumenta

Za razvoj međunarodne špedicije veliki značaj imaju nacionalna udruženja međunarodnih špeditera, formirana kao profesionalne organizacije špeditera. Preduzeća koja se bave poslovima međunarodne špedicije na prostoru pojedinih država osnivaju nacionalna udruženja špeditera, radi zaštite njihovih interesa i unapređenja špediterske delatnosti. U našoj zemlji, špediterska preduzeća se na dobrovoljnoj osnovi mogu učlaniti u nacionalno udruženje međunarodnih špeditera-Udruženje za saobraćaj i telekomunikacije, iz sastava Privredne komore Srbije. To znači i da primena međunarodnih špediterskih dokumenata u organizovanju međunarodne otpreme i dopreme robe, nije obavezujuća, ukoliko to stranke ne ugovore.


Poseban značaj za razvoj međunarodne špedicije ima i osnivanje međunarodne nevladine organizacije - Međunarodnog saveza udruženja špeditera, poznatog pod skraćenim nazivom FIATA (Federation International des Associations de Transitaires et Assimiles). Nacionalna udruženja špeditera iz 19 evropskih zemalja, osnovala su ovaj savez 1926. god. u Beču, za čije je sedište izabran Bern. Danas je to najveća nevladina organizacija koja okuplja oko 40.000 špeditrskih firmi iz 150 zemalja sveta. Rad FIATA odvija se po komisijama koje su formirane po oblastima i vrstama špedicije (ukupno 15 komisija, kao: komisija za međunarodni, drumski, železnički, pomorski, vazdušni transport, za unutrašnju plovidbu, za međunarodna špediterska dokumenta i dr). Jugoslavija je primljena u članstvo FIATA 1959. godine. Privredna komora Srbije – Udruženje za saobraćaj i telekomunikacije je član ove međunarodne organizacije, sa kojom PKS ima ugovor o štampanju i izdavanju FIATA dokumenta. Sva nacionalna udruženja špeditera, članovi FIATA, ovlašćeni su za štampanje i izdavanje FIATA dokumenata, na unificiranom obrascu, sa međunarodnom oznakom zemlje koja je štampala obrazac (kod nas RS). FIATA dokumenta priznaje Međunarodna trgovinska komora ICC. Dokumenta se štampaju na engleskom, francuskom i nemačkom jeziku, pri čemu se može dodati i tekst na vlastitom jeziku.

Osnovni ciljevi FIATA su:

1. ujedinjenje špediterskih preduzeća i unapređenje njihove delatnosti širom sveta (pružanje pomoći špediterima u oblasti profesionalne obuke, elektronske razmene podataka i dr.);

2 informisanje komisionih, proizvodnih i uslužnih preduzeća o potrebi i prednostima korišćenja špediterskih usluga;

3. kreiranje unificiranih obrazaca (formulara) kojima se unapređuje špeditersko poslovanje i međunarodna robna razmena. Tako je FIATA uvela više dokumenata, od kojih najveću primenu imaju:

2.1.2.1. Prenosivi tovarni list multimodalnog transporta FIATA FBL

Kao organizator otpreme (dopreme) robe, špediter je shodno dispoziciji nalogodavca, zaključio ugovore o multimodalnom (kombinovanom) prevozu robe, u kome se i on angažuje kao prevoznik. Po prijemu robe, špediter popunjava obrazac FBL u koji navodi da je primio robu određene vrste i težine, koji potom predaje izvozniku. Tom prilikom, roba se prenosi isključivo na špeditera.

Od trenutka prijema robe, špediter deluje kao multimodalni transportni operater (MTO). U takvom transportu, on odgovara za robu, od trenutka njenog prijema, kao i za sve prevoznike, do trenutka isporuke robe na krajnje odredište. Zato je FBL vrsta prevozničkog FIATA dokumenta. Špediter, kao izdavalac FIATA FBL, zadržava pravo na izbor puta i prevoznog sredstva. U slučaju gubitka ili štete, primalac – uvoznik robe je obavezan da odmah po isporuci robe učini pismeni protest MTO radi novčane nadoknade. Jer, on je preuzimajući robu,


preuzeo i novčanu odgovornost za svaki paket ili kilogram bruto težine izgubljene ili oštećene robe. Ipak, špediter se isključuje od odgovornosti za štete koje su nastale zbog nezakonitih radnji ili propusta pošiljaoca, prirodnih nedostataka robe, neispravnosti ambalaže i sl.19

Radi pokrića preuzetih obaveza, špediter treba da osigura robu, u skladu sa FBL uslovima.

Dokument FBL je prenosiv, osim ako na njemu nije upisana primedba „not negotiable“ („ne prenosiv“). On se može koristiti i kao pomorski tovarni list.

Dokument FBL je plave boje. U gornjem desnom uglu naslovne strane upisana je klauzula Negotiable Multimodal Transport Bill of Lading issued subject to UNCTAD/ICC Rules for Multimodal Transport Document (ICC Publication 481), što je u prevodu: prenosiva FIATA multimodalna prevozna teretnica izdata na osnovu Pravila UNCTAD/ICC o multimodalnim transportnim dokumentima (ICC publikacija 481). Pored simbola nacionalnog udruženja špeditera (simbol PKS); FBL nosi logo ICC (MTK). To upućuje da se FIATA FBL smatra od strane Međunarodne trgovinske komore (ICC) da je u saglasnosti sa Pravilima UNCTAD/ICC o multimodalnim prevoznim dokumentima.

19 Aleksandar Vlaškalin, Pravni aspekti integrisanog transporta, Želnid, Beograd, 1999, str. 49


Obrazac FIATA FBL


2.1.2.2 Potvrda špeditera o prijemu robe FIATA FCR

Potvrdu špeditera FIATA FCR (Forwarding Agents Certificate Of Receipt)-špediterska potvrdu, špediter najčešće ispostavlja u slučaju prodaje robe prema EXW transportnoj klauzuli. Preduzeće izvoznik izdaje robu špediteru uvoznika, koji će mu po izvršenom prijemu, izdati svoju špeditersku potvrdu. Robu koju preuzima, špediter najpre pregleda u vidljivom stanju, prema instrukcijama koje je dobio od svog komitenta. Robu navodi u FCR dokumentu, koji zatim potpisuje. Nakon toga, špediter predaje original FCR prodavcu, koji po prijemu potvrde, više ne može raspolagati robom. Primljena roba glasi na špeditera, sve do njene predaje svom komitentu.

Na bazi prezentovanja originala ove potvrde u poslovnoj banci, izvoznik može naplatiti izvezenu vrednost robe, ako je ugovorena dokumentarna naplata. Jer, činom predaje robe špediteru uvoznika, prodavac je izvršio svoju ugovornu obavezu isporuke robe. Nakon toga, vlasništvo i svi rizici nad robom, prelaze sa izvoznika, na špeditera, odnosno uvoznika.


Obrazac FIATA FCR


2.1.2.3. Špediterska transportna potvrda FIATA FCT

Potvrdom FIATA FCT (Forwarding Agents Certificate Of Transport), špediter izvoznika potvrđuje da je primio robu od izvoznika da bi je , po njegovim instrukcijama (dispoziciji izvoza) isporučio kupcu, kako je u FCT dokumentu navedeno.

Špediter izvoznika, postupajući po nalogu svog komitenta, pregleda i preuzima robu u vidljivom stanju, radi njene otpreme do odredišta. Potom, popunjava obrazac FCT, tako da roba tokom transporta, sve do njene predaje uvozniku, glasi na špeditera. Po prijemu robe, špediter će izvozniku izdati špeditersku transportnu potvrdu FCT, koja služi kao dokaz da je špediter primio robu, da bi je isporučio kupcu. On preuzima obavezu otpreme robe na krajnje odredište i isporuku, uz povraćaj indosiranog originala FCT.

Prema FCT dokumentu, špediter je odgovoran samo za špediciju i isporuku robe, ali nema odgovornost za prevoz robe. Odgovornost za prevoz preuzima prevoznik, s kojim je špediter zaključio ugovor o prevozu. Trenutkom predaje robe špediteru, izvoznik je izvršio obavezu prema svom partneru. On može kod ugovorene poslovne banke, a na osnovu prezentacije FCT dokumenta, da naplati izvoz robe, ukoliko je ugovorom o kupoprodaji robe regulisano plaćanje putem dokumentarnog akreditiva.

Dokument FCT je vrednosni papir i prenosiv je ako je upisana klauzula „to order“. Dokument je žute boje, sledećeg izgleda:


Obrazac FIATA FCT


2.1.2.4 Deklaracija pošiljaoca (izvoznika) o prevozu opasne robe FIATA SDT

Potvrda FIATA SDT (Shippens Declaration for the Transport of Dangerous Goods) je dokument koji ne ispunjava i ne potpisuje špediter već pošiljalac (nalogodavac). Po potpisivanju, pošiljalac predaje SDT špediteru. Time, izvoznik robe potvrđuje (izjavljuje) da roba koju špediter treba da otpremi, po svojim karakteristikama, pakovanju i obeležavanju, odgovara propisima o prevozu opasne robe (eksplozivne materije, zapaljive čvrste materije i tečnosti, komprimirani gasovi, radioaktivne materije, zarazne materije i dr):

• propisima ADR – za drumski prevoz. Tako je 1957 godine zaključen Evropski sporazum o međunarodnom transportu opasnih materija u drumskom saobraćaju (Accord europen relatif au transport international des marchandises Dangereuses par Route-ADR);

• propisima RID – za prevoz železnicom. U železničkom saobraćaju, kao prilog Konvencije CIM, usvojen je Međunarodni pravilnik o prevozu opasne robe (Reglement international concernant le transport des marchandises Dangereuses – RID), i

• propisima IMDG – za brodski prevoz. U oblasti pomorskog saobraćaja usvojena su Međunarodna pravila o transportu opasnih proizvoda morem (International Maritime Dangerous Goods – IMDG).

Na osnovu dokumenata FIATA SDT, špediter će moći da identifikuje robu i da se potpunije informiše o odgovornosti u slućaju nesreće ili oštećenja.


Obrazac FIATA SDT


2.2. Transportna preduzeća i njihova dokumenta

Medunarodni transport-prevoz robe je pretpostavka ostvarivanja spoljnotrgovinske razmene bilo koje zemlje.On se realizuje kao:

• železnički transport; • drumski transport; • vazduhoplovni transport; • vodni transport.

Zajednička karakteristika svih vrsta prevoza je: - da se obavljaj u na osnovu ugovora o međunarodnom prevozu robe;

- da se u ugovor o prevozu, kao ugovorne strane pojavljuju:pošiljalac robe (kao korisnik usluge prevoza) i prevoznik robe (kao davalac usluge prevoza)i - da ugovorom o prevozu, ugovorne strane utvrđuju međusobna prava i obaveze (prevoznik se obavezuje da će izvršiti prevoz robe, u stanju u kakvom je robu primio i bez zakašnjenja, dok se primalac ili pošiljalac robe obavezuje da za to plati novčanu naknadu, tj. cenu prevoza – prevozninu).

Međunarodna pravna regulativa je, uvažavajući posebnosti komunikacija i sredstava za prevoz robe, različito usvajana, za različite vidove transporta robe. U medunarodnom prevozu robe,prevoznik izdaje špediteru određeni dokument kojim potvrđuje prijem robe na prevoz, i to:

• železnički tovarni list-CIM (prevozna isprava za vagon i robu u njemu); • drumski tovarni list-CMR (prevozna isprava za robu u transportu); • avionski tovarni list-AWB (izdaje se ne za prevozno sredstvo već za svaku

pošiljku koja se prevozi jednim vazduhoplovom); • pomorski konosman i pomorski tovarni list; • rečni konosman i rečni tovarni list.

2.2.1. Međunarodni železnički transport robe i međunarodni železnički tovarni list (CIM)

Železnički prevoz se pokazuje kao vrlo efikasna vrsta prevoza robe u rasutom stanju ili pakovane proizvode, kao ugalj, pesak, šljunak, kamen, automobil, cisterne napunjene tečnošću ili gasom i sl. On je otporniji u odnosu na klimatske promene i ekonomski racionalniji (omogućava masovan prevoz).Osnovni nedostatak ovog vida transporta je nemogućnost prilagođavanja.

U ukupnom kopnenom prevozu,najveća količina robe prevozi se železnicom. Da bi došlo do međunarodnog prevoza robe železnicom, potrebno je da se ispune dva osnovna uslova:


a) Prevoz se mora realizovati preko teritorije dve ili više država,isključivo na prugama zemalja potpisnica međunarodne Konvencije COTIF20.

b) Pošiljka izvozne robe mora biti uručena prevoziocu (železnici) sa direktnim međunarodnim tovarnim listom. To znači da se prevoz robe obavlja na osnovu jednog ugovora o prevozu, od otpravne do uputne stanice.

Ugovor o prevozu zaključuju pošiljalac robe (špediter) i prevoznik (železnica). Ugovorom o prevozu, prevozilac preuzima obavezu da robu preveze od mesta otpreme, do uputne stanice (odredišne tačke).

Železnica je odgovorna za štetu nastalu na transportnom putu (gubitak ili oštećenje robe), kao i za štetu nastalu zbog zakašnjenja u prevozu tj. prekoračenja roka isporuke.

Ugovor o međunarodnom železničkom prevozu robe je zaključen kada pošiljalac (špediter) preda robu u stanju u kakvom je primljena i bez zakašnjenja, zajedno s tovarnim listom (CIM), a otpremna stanica primi robu, što se dokazuje stavljanjem datumskog žiga prijema robe ili otiska računa na tovarnom listu, i to na sve njegove primerke21. Dakle, tovarni list je prevozna isprava (nije hartija od vrednosti), izdata za vagon i robu u njemu, na obrascu prevozioca (železnice), kojom pošiljalac robe i prevozilac zaključuju ugovor o prevozu. Za izvršeni prevoz, pošiljalac ili primalac robe plaćaju naknadu – cenu prevoza (vozarinu), koja se određuje tarifom.

Međunarodni železnički tovarni list predstavlja potvrdu prijema robe na prevoz, a sastoji se od 6 listova (primeraka): po jedan primerak za pošiljaoca i primaoca, a ostali primerci za potrebe železnice. Original tovarnog lista prati robu u toku prevoza, a u uputnoj stanici predaje se primaocu, zajedno s robom.

Nedostatak ove vrste prevoza je:

1. što je mesto otpreme – otporavna železnička stanica, a ne skladište prodavca.To znači da roba mora biti prevezena drugom vrstom prevoza, do otpravne stanice i

2. što je mesto uputa (odredišna tačka) – uputna železnička stanica, a ne skladišđte kupca (tj. krajnji korisnik). Na uputnoj stanici, roba se mora pretovariti na kamion, brod, avion, što znači da se ovaj vid transporta mora dopunjavati sa drugim vidom.

20 Konvencija o međunarodnim prevozima železnicom – COTIF doneta je 1980. godine u Bernu. Jugoslavija je ratifikovala ovu Konvenciju 1984. godine, a na snagu je stupila 1985. godine. 21 Svetolik Kostadinović, Transportno pravo, Beograd, 1994, str. 60.


Obrazac CIM


2.2.2. Međunarodni drumski transport robe i međunarodni drumski tovarni list (CMR)

Drumski prevoz predstavlja primarnu i istovremeno najfleksibilniju vrstu prevoza, u odnosu na zahteve korisnika-obezbeđujući mogućnost prevoza „od vrata do vrata“.To nije karakteristika drugih vrsta prevoza, jer se moraju dopunjavati drumskim prevozom. No, ovo je najrizičnija vrsta prevoza, s obzirom na vremenske uticaje, mogućnost zastoja, krađe i sl.

U drumskom prevozu se kao davalac usluga prevoza pojavljuje drumski prevozilac. On preuzima robu od mesta otpreme, uz obavezu da je preveze do mesta dopreme, gde će robu predati primaocu, u primljenom stanju i bez zakašnjenja. Da bi se moglo govoriti o međunarodnom drumskom prevozu robe, potrebno je da isporučilac i primalac robe budu iz različitih zemalja i da bar jedna od njih bude potpisnica Konvencije CMR. Reč je o Konvenciji o ugovoru za međunarodni prevoz robe drumom, usvojenoj 1956. godine u Ženevi. Jugoslavija ju je ratifikovala 1958. godine, a na snagu je stupila 1961. godine. Konvencijom se reguliše odgovornost prevoznika za njegove radnje i propuste.

U drumskom prevozu poseban značaj ima i Konvencija o međunarodnom prevozu robe pod pokrićem karneta TIR. Na osnovu karneta, carinski pregled robe vrši se samo u carinarnici zemlje izvoznice i carinarnici zemlje uvoznice. Zapečaćena roba, u vozilu sa oznakom TIR, slobodno prolazi kroz zemlje tranzita, bez carinskog pregleda.

Međunarodni prevoz robe obavlja se na osnovu ugovora o prevozu robe u drumskom saobraćaju. Kao ugovorne strane pojavljuju se prevozilac i korisnik prevoza (špediter).

UGOVOR O PREVOZU ROBE U MEĐUNARODNOM

DRUMSKOM SAOBRAĆAJU22 Zaključen dana ______________, između:

1. _________________________________________________

(u daljem tekstu: KORISNIK PREVOZA), s jedne strane , i

2. _________________________________________________

(u daljem tekstu :PREVOZILAC), s druge strane.

22 Milan Obradović, Ugovori trgovinskog i privrednog prava, Poslovni biro, Beograd, 2003, str. 203


Član 1.

Predmet ovog ugovora je prevoz razne robe iz Evrope za Republiku Srbiju i obratno, gde KORISNIK PREVOZA, plaća transport u konvertibilnoj valuti.

Član 2.

Cenu prevoza ugovorene strane utvrđuju za svaki prevoz pojedinačno i potvrđuju teleksom ili telefonom, uzimajući u obzir tzržišne cene u momentu sklapanja ugovora, količine transporta i značaj korisnika usluge.

Član 3.

KORISNIK PREVOZA se obavezuje da izvrši plaćanje prevoza najkasnije u roku od 50 dana po prijemu uredne dokumentovane fakture, a sa priloženim, od primaoca uredno overenim CMR-tovarnim listom, na račun PREVOZIOCA.

Član 4.

PREVOZILAC odobrava KORISNIKU PREVOZA za njegovo angažovanje i uslugu 3% provizije od dogovorene cene za svaki pojedinačni prevoz.

PREVOZILAC je dužan da blagovremeno javi KORISNIKU PREVOZA teleksom, telefaksom ili telefonom kretanje svojih vozila iz Zapadne Evrope (broj vozila, istovarno mesto, predviđeni datum prispeća na istovar). Na osnovu ove najave KORISNIK PREVOZA će tražiti terete za utovar vozila iz Zapadne Evrope za Bliski Istok i Srbiju i o tome teleksom ili telefonom obavestiti PREVOZIOCA. PREVOZILAC će obavezati svoje vozače da se telefonom javljaju KORISNIKU PREVOZA sa granice države mesta istovara, odnosno najkasnije u mestu istovara, radi primanja od KORISNIKA PREVOZA potrebnih naloga za utovar (mesto, adresa, vreme, roba, odredište i dr.), na osnovu dogovorenih prevoza sa PREVOZIOCEM.

Član 5.

Ako nije drugačije dogovoreno PREVOZILAC ima pravo fakturisati KORISNIKU PREVOZA 300.- EUR na ime dangube kamiona za jedan dan čekanja.

Slobodno vreme za utovar je 24 sata, a za istovar 48 sati, ako nije drugačije dogovoreno. Vreme od petka 14 sati, ili dane pre praznika do ponedeljka 08 sati, ili dane posle praznika, ne računa se u vreme čekanja.

PREVOZILAC se obavezuje da prevoze obavlja ispravnim vozilima u besprekornom stanju, kao i da za preuzete prevoze pokrije odgovarajuće osiguranje u smislu CMR konvencije.


Član 6.

KORISNIK PREVOZA je u mogućnosti da pruža posredno i druge usluge za vozila PREVOZIOCA (plaćanje drumskih taksa, tunel, ferryboat i sl.) a za koje usluge će sačiniti posebni aneks uz ovaj ugovor.

Član 7.

Ovaj ugovor važi godinu dana , tj. do kraja _________godine. Ako ga nijedna strana ne otkaže pismenim putem 2 meseca pre isteka, automatski se produžava za sledeću godinu itd.

Član 8.

Za pitanja koja nisu regulisana ovim ugovorom važi Konvencija CMR.

Član 9.

Za slučaj spora po uslovima ovog Ugovora, a koji se ne može rešiti putem sporazuma, nadležan je sud u __________________.

Član 10.

Ugovor je sačinjen u 6 istovetnih primeraka, od kojih se po 3 nalaze kod svake ugovorene strane.

ZA KORISNIKA PREVOZA ZA PREVOZIOCA ________________________ __________________

U praksi se, istovremeno, sa zaključivanjem ugovora o međunarodnom drumskom prevozu robe , najčešće izdaje drumski tovarni list. No, on nije uslov za punovažnost ugovora o prevozu.

Prevoznik ima obavezu da vozilo, kojim je ugovoreno izvršenje prevoza robe, postavi na ugovorenom mestu radi utovara. Nakon utovara, prevoznik izdaje tovarni list, kao dokument da je primio robu na prevoz i obavezu da je u istom stanju preda primaocu u mestu odredišta.

Ako put nije određen, prevoznik vrši izbor najpovoljnijeg puta, imajući u vidu rok predaje robe. U toku puta, on preduzima mere za očuvanje robe u primljenom stanju.


Eventualni gubitak ili štetu na robi, nastali od trenutka preuzimanja do njene predaje, ili zbog zakašnjenja u prevozu, mora da platu prevoznik. Od toga će biti oslobođen ukoliko dokaže da je šteta nastala zbog lošeg stanja ambalaže, sopstvenih mana robe (rđanje, truljenje), više sile i dr. Primalac je dužan da potvrdi prevoziocu prijem robe. Ako odbije da primi robu, prevozilac će tražiti uputstva o daljem postupanju s robom, od pošiljaoca.

Za obavljeni prevoz, pošiljalac ili primalac robe plaćaju naknadu – cenu prevoza (vozarinu).

Tovarni list čini set od 7 originalnih primeraka,sa sledećom namenom:

• prvi primerak ide pošiljaocu pošto prevoznik preuzme robu; • drugi primerak predaje se primaocu zajedno s robom; • treći primerak zadržava prevoznik.

Ostala četiri primerka (označena sa 3A, 3B, 3C, 3D) služe za potrebe osiguranja, špedicije, carinjenja i plaćanja robe. Tokom prevoza,drugi i treći primerak moraju se nalaziti u vozilu.

Obrazac tovarnog lista sadrži podatke o pošiljaocu i primaocu robe,mestu i datumu isporuke i prezimanja pošiljke,reg.broj vozila,podatke o prevozniku i dr. Tovarni list popunjava:

• prevoznik:rubrike l6, 17, 20, a overa u rubrici 23; • pošiljalac robe (špediter): rubrike 1-15 i 19-21; • primalac: popunjava i overava rubriku 24, nakon preuzimanja robe po

tovarnom listu od prevoznika i vozač vozila koji vrši prevoz robe, popunjava rubriku 18, u slučaju određenih primedbi i prigovora.

Izgled međunarodnog tovarnog lista u drumskom prevozu (CMR) dat je na slici:


Obrazac CMR


2.2.3. Međunarodni vazduhoplovni transport robe i međunarodni vazduhoplovni tovarni list (AWB)

Avioprevoz je najskuplji, ali i najbrži prevoz, veoma pogodan za transport proizvoda čija je isporuka urgentna, kao i kratkotrajnih, lako kvarljivih proizvoda, živih životinja, cveća, poštanskih pošiljki i sl.

Ovaj vid prevoza robe je najpogodniji za pošiljke manje težine i zapremine, kao i za robu za koju je značajno da za što kraće vreme stigne na odredište. Roba se transportuje avionima, na unapred utvrđenim linijama, kojima se koriste i putnici. Veće robne pošiljke prevoze se čarter letovima. U pitanju su transportni avioni velike nosivosti, sa zakupljenim celim prostorom ili nosivošću aviona, prilagođenim za utovar, prevoz i istovar težih i kabastih pošiljki robe.

Međunarodni prevoz robe obavlja se na osnovu ugovora o prevozu robe. Uz robu, pošiljalac predaje popunjen obrazac vazduhoplovnog tovarnog lista, koji se sastoji od tri originala i devet kopija (set od 12 primeraka). Nakon potvrđivanja od strane prevoznika, originali se izdaju: jedan prevozniku, jedan pošiljaocu, a jedan prati robu, da bi po pristizanju, bio uručen primaocu robe. Samim posedovanjem vazduhoplovnog tovarnog lista od strane pošiljaoca robe, dokazuje se zaključenje ugovora o prevozu. Ugovorom o prevozu, vazduhoplovni prevozilac se obavezuje da avionom preveze robu od jednog aerodroma do drugog, kao i da preda robu primaocu, u stanju u kakvom je robu primio i bez zakašnjenja. Druga ugovorna strana se obavezuje da za to plati vozarinu.

Najznačajnija međunarodna organizacija koja se bavi pravnom problematikom vazduhoplovnog saobraćaja je udruženje međunarodnih vazdušnih prevozilaca (IATA). Najznačajnija, pak, konvencija kojom se reguliše međunarodni vazdušni prevoz je Konvencija o izjednačavanju nekih pravila koja se odnose na međunarodni vazdušni prevoz, doneta 1929. godine u Varšavi (poznata kao Varšavska konvencija), koju je Jugoslavija ratifikovala 1931. godine.

Na osnovu tovarnih listova izdatih za robu koja je utovarena u jedan avion, prevoznik izdaje kargo manifest, koji potpisuje kapetan vazduhoplova. Manifest se stavlja na uvid CI aerodroma, pola sata pre poletanja aviona i po sletanju, radi onemogućavanja krijumčarenja robe.

U slučaju gubitka, oštećenja ili uništenja robe, odgovoran je prevozilac, ukoliko je šteta nastala za vreme prevoza.


Obrazac AWB


2.2.4. Međunarodni vodni transport robe i međunarodna vodna transportna dokumenta

Za razvoj međunarodne trgovine veliki značaj ima pomorski transport. Bez obzira što sve države nemaju izlaz na more, čak 4/5 ukupnog svetskog robnog prometa obavlja se korišćenjem pomorskog transpoprta. Pomorski transport je pogodan prvenstveno za transport robe u rasutom stanju, kao sirovine i poluproizvodi, kod kojih je brzina prevoza manje značajna, ali i za prevoz robe velike vrednosti i na većim odstojanjima,npr.vozila drumskog transporta.23

Prednost ovog vida transporta je u prevozu velikih količina, uz povoljne cene.

Za prevoz robe koriste se trgovački (teretni) brodovi, i to:

• teretni brodovi za linijsku plovidbu (za prevoz robe na određenim relacijama-linijama);

• teretni brodovi za slobodnu plovidbu (za prevoz robe bez unapred utvrđenog reda i linije plovidbe), npr. za prevoz uglja, rude, žitarica i sl, i

• brodovi za specijalne terete (namene), kao hladnjače za prevoz voća i povrća, tankeri za naftu, kiselinu, vino i sl.

Međunarodni pomorski prevoz je regulisan brojnim međunarodnim konvencijama, od kojih su najvažnije: međunarodna konvencija o izjednačavanju nekih pravila o teretnici, od 1924. godine (Haška pravila) i Konvencija UN o prevozu robe morem (Hamburška pravila), od 1978. godine (ovu Konvenciju izradila je Komisija UN za međunarodno trgovinsko pravo – UNCITRAL).

U okviru međunarodnog vodnog transporta robe razlikujemo:

• međunarodni pomorski, i • međunarodni rečni prevoz robe.

Prevoz robe međunarodnim vodnim putevima realizuje se putem ugovora o prevozu. Ugovorom o međunarodnom pomorskom prevozu robe, brodar (prevoznik) se obavezuje da će po zahtevu naručioca prevoza (špeditera), iz luke jedne zemlje izvršiti prevoz robe i izručiti je novom vlasniku, u luci druge zemlje, i to u istom stanju u kome je robu primio i bez zakašnjenja, a špediter se obavezuje da brodaru plati odgovarajuću nadoknadu – vozarinu. Ugovor, u pisanoj formi, zaključuju brodar i naručilac prevoza.

Po izvršenom utovaru robe na brod, u zatvorenim (plombiranim) kontejnerima, brodar izdaje špediteru pomorski konosman ili teretnicu (ital. conoscere, poznati, priznati). Teretnicu potpisuju špediter, kao naručiulac prevoza robe i brodar, kao prevoznik. Predajom konosmana, brodar potvrđuje da je robu primio radi prevoza. Konosman se, kod linijske plovidbe, istovremeno smatra ugovorom, tj. zamenjuje ugovor o međunarodnom pomorskom prevozu robe. Značaj konosmana je i u tome 23 Vladeta Gajuć, Đurđica Cakić, Praktikum iz špedicije, elementi teorije, primeri i zadaci, Fakultet tehničkih nauka, Novi sad, 2007, str. 29


što može da predstavlja hartiju od vrednosti. Teretnica postaje vrednosni papir samo ako je zapovednik broda izdao „čistu teretnicu“, koja ne sadrži nikakve primedbe u pogledu stanja robe, količine i stanja ambalaže. Ako primeti oštećenje na ambalaži i sl, brodar će to otkucati na teretnici. Nakon toga, teretnica postaje „nečista“, na osnovu koje izvoznik ne može da izvrši dokumentarnu naplatu. Jer, poslovna banka neće prihvatiti takvu teretnicu, sve dok roba ne stigne kupcu i dok banka ne dobije njegov nalog za plaćanje.

Brodar odgovara za svako oštećenje, manjak ili gubitak robe, nastale od prijema do predaje, kao i za štetu zbog kašnjenja u prevozu. On ne odgovara za štete nastale usled nesposobnosti broda za plovidbu, ratnog događaja, oluje, požara, nasukavanja broda i sl.

Teretnica se obično izdaje u setu od tri originala: jedan za špeditera, jedan za brodara i jedan za kupca. Sva tri primerka dobija špediter, nakon utovara robe. Sve primerke, špediter predaje izvozniku. Ukoliko je „čista teretnica“, izvoznik će prezentovati sva tri primerka teretnice (i druga potrebna dokumenta), radi naplate izvezene robe, uz uslov da je ugovoreno plaćanje putem dokumentarnog akreditiva. Po plaćanju, poslovna banka će original konosmana dostaviti inokupcu. Kupac je ostao bez robe, ali je došao u posed „čiste teretnice“, sa kojom može mirno da sačeka pristizanje robe. To znači da konosman ne putuje zajedno s robom već se odvojeno šalje primaocu robe.Imalac konosmana (izvoznik) je vlasnik robe sve dok konosman ne preda banci, da bi ga ona prosledila kupcu robe. Zato je vlasnik u mogućnosti da s robom trguje dok je ona u transportu. Na osnovu konosmana, a po pristizanju robe, kupac vrši preuzimanje robe.

Isto kao u međunarodnom pomorskom prevozu robe, i u međunarodnom rečnom prevozu robe pojavljuje se konosman (teretnica), kao dokaz da je roba primljena radi prevoza.

Pomorski tovarni list je dokument koji glasi isključivo na primaoca robe, a izdaje ga brodar, špediteru (pošiljaocu robe). Tovarni list potpisuju brodar i špediter, potvrđujući time da su zaključili ugovor o prevozu i da je roba primljena na prevoz. Izdaje se u jednom primerku, koji prati robu, a uručuje se imenovanom primaocu, zajedno s robom,. Tovarni list nema svojstvo hartije od vrednmosti, pa služi isključivo kao dokaz prijema robe.

U međunarodnom rečnom prevozu se, u istom smislu, koristi rečni tovarni list.


2.3. Osiguravajuća preduzeća i njihova dokumenta

U toku prevoza do krajnjeg odredišta, roba je izložena različitim vrstama rizika, odnosno događaja koji se ne mogu predvideti sa potpunom izvešnošću. Rizici kojima je robe izložena, a koji se mogu desiti tokom njenog prevoza, kada dolazi do oštećenja ili delimičnog umanjenja vrednosti, ne isključujući ni mogućnost potpunog gubitka robe, nazivaju se transportnim rizicima. Ako se i dese, oni ne nastaju voljom prevoznika i vozača, kao ni izvoznika, mada mogu biti uzrokovani nekim njihovim propustima u radu. Rizici su, jednim svojim delom, subjektivno uslovljeni (npr. krivicom vozača zato što je nepropisno vozio, ili što je vozio sa neispravnim kočnicama, istrošenim gumama i sl.). Drugim delom, rizici zavise od izvesnih objektivnih elemenata (npr. prirodna svojstva robe, dužina prevoznog puta i dr). Trećim delomn su rizici za koje se ne može teretiti niko od učesnika u spoljnotrgovinskom poslu.

U slučaju nastanka neželjenih događaja tokom međunarodnog transporta robe, štetu bi imala ona ugovorna strana (izvoznik ili uvoznik) koja je u tom trenutku bila vlasnik robe. Oni samostalno odlučuju da li će, kao vlasnici robe u transportu, sami snositi rizik na robi ili će te rizike preneti na treću stranu –osiguravajuće preduzeće. Momenat prelaska rizika sa izvoznika na uvoznika zavisi od tipa transportne klauzule koju su oni dogovorili ugovorom o međunarodnoj kupoprodaji. Mogu se opredeliti i da te rizike pokriju putem osiguranja robe tokom njenog prevoza. Bez međunarodnog osiguranja robe danas je gotovo nezamisliva spoljnotrgovinska razmena.Ugovorne strane su u mogućnosti da se zaštite od svih neizvesnosti u međunarodnom prevozu robe, na bazi uplate minimalnih iznosa (premije osiguranja).Zbog toga, ugovore o međunarodnoj kupoprodaji redovno prate ugovori o transportnom osiguranju. Na toj osnovi, moćna osiguravajuća društva su svojim poslovanjem obuhvatila skoro čitav svet (Londonski Lojd i dr).

Transportni rizici se pojavljuju i u domaćem – unutrašnjem prevozu robe (prevozu robe unutar zemlje), ali su oni mnogo veći u međunarodnom prevozu, koji se izvršava kao prelaz robe preko državne granice. Ukoliko se zanemare tehničke karakteristike prevoznih sredstava u različitim vidovima saobraćaja, transportni rizici se mogu podeliti24 na:

a) osnovne rizike. To su rizici tipični za prevoz robe, koji se mogu svesti na saobraćajne nezgode (sudar prevoznih sredstava, nasukanje i potonuće brodova, iskliznuća i prevrtanje kopnenih prevoznih sredstava, pad aviona), elementarne nepogode (oluje, talasi, poplave, snežne mećave, zemljotres), požar (usled groma, nepažnje, samozapaljenja), eksplozija, razbojništvo i dr. Ovi rizici su retki, ali donose velike štete. Redovno se pokrivaju ugovorom o transportnom osiguranju putem klauzule „osnovni rizici“;

24 Veljko Tomašević, Transportno osiguranje, Institut za uporedno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1987, str.77


b) dopunske rizike. Oni su češći od osnovnih rizika, ali su sa manjom štetom, kao: delimična krađa i neisporuka robe; manipulativni rizici kojima je roba izložena prilikom manipulacije-utovara, istovara i pretovara (kao lom robe; lom i oštećenje neispravne ambalaže-metalne, staklene i drvene, sa curenjem i rasipanjem tečnosti; curenje tečnosti iz prevoznog sredstva-cisterni; rasipanje robe u rasutom stanju ) i ostali dopunski rizici (pokisnuće, rđa i sl.). Za razliku od osnovnih rizika, dopunski rizici se osiguravaju samo na izričit zahtev ugovarača osiguranja. Tako će ugovarač, u ugovor o osiguranju, zahtevati osiguranje od konkretne vrste dopunskog rizika ili će zahtevati osiguranje“protiv svih rizika“. U drugom slučaju, roba će biti osigurana od svih osnovnih i dopunskih rizika;

c) štete usled mana i prirodnih svojstava osiguranog predmeta. Do šteta dolazi zbog toga što je roba proizvedena s manama ili je imala neodgovarajuću ambalažu. Štete na robi mogu nastati i usled prirodnih svojstava robe, kao: normalni kalo, normalan rastur, normalni lom robe, normalno uginuće stoke. Iako su to normalne štete (gubici robe), mnogi od ovih rizika se osiguravaju, jer osiguranici žele da imaju puno pokriće za svoju robu u prevozu;

d) ratne i političke rizike. Ratni rizici obuhvataju rizike od dejstava mina (naletanje brodova na plutajuće mine), gubitak robe uslovljen ratnim dejstvima, zarobljavanja, zaostalih bombi i dr. Politički rizici obuhvataju rizike štrajka (oštećenja robe usled dejstva štrajkača, nemira, zlonamerna oštećenja), zaplene broda i robe, zabrane isplovljavanja i dr. Ratni i politički rizici osiguravaju se samo na izričito traženje ugovarača osiguranja. Ukoliko se osigurava roba koja se upućuje u krajeve sa unutrašnjim neredima, to se može učiniti ali uz vrlo visoke premijske stope. Ako se roba upućuje u područja gde traje oružani sukob, osiguravač najčešće ne pristaje da pokrije rizike transporta robe.

U cilju zaštite robe od različitih vrsta rizika kojima je ona izložena tokom transporta, vrši se osiguranje robe. S obzirom da se prevoz robe obavlja kao međunarodni i domaći, razlikujemo osiguranje domaćeg i osigiranje međunarodnog karga.25 Njima je zajednički predmet osiguranja-to je roba u prevozu, domaćeg ili stranog porekla.

Osiguranje robe u međunarodnom prevozu - međunarodno kargo osiguranje predstavlja samo deo ukupnog transportnog osiguranja, i to njegov najvažniji deo. Naime, pored osiguranja robe koja se prevozi, transportnim osiguranjem se može obuhvatiti i osiguranje prevoznih sredstava (kasko osiguranje), osiguranje prevozioca od odgovornosti, osigiranje vozača i dr.

25 Za robu koja se prevozi sa jednog mesta na drugo, bilo kojim prevoznim sredstvom, uobičajen je naziv roba (teret) u prevozu ili kargo (špan cargo-brodski tovar, teret). Za njihovo osiguranje kaže se osiguranje robe (tereta) u prevozu ili kargo osiguranje (osiguranje karga).


Međunarodno kargo osiguranje primenjuje se u svim vrstama saobraćaja i pri prevozu svim vrstama prevoznih sredstava, jer se ni u jednom od njih ne mogu isključiti rizici u transportu robe. U tom smislu i govorimo o drumskom, železničkom, avionskom, pomorskom i rečnom kargo osiguranju.

Osiguranje međunarodnog karga obuhvata: osiguranje uvoznog karga (robe u uvozu), osiguiranje izvoznog karga (robe u izvozu) i osiguranje tranzitnog karga (robe u tranzitu)26. Naša preduzeća-uvoznici robe mogu zaključiti ugovor sa inopartnerom o preuzimanju robe iz njhovog skladišta ili iz fabrike inoproizvođača. Domaća preduzeća postaju vlasnici robe od trenutka njenog preuzimanja, pa je zato osiguravaju kao uvozni kargo. Ako, pak, naša preduzeća imaju obavezu otpreme izvozne robe do krajnjeg odredišta, osiguraće je kao izvozni kargo.

Osiguranje robe u izvozu i uvozu obavlja se na osnovu prijave za osiguranje, koju ugovarač dostavlja osiguravaču, sa svim podacima potrebnim za zaključenje ugovora, ili na osnovu ponude koju je osiguravajuće preduzeće uputilo po zahtevu ugovarača ili po sopstvenoj inicijativi. Ugovor će biti zaključen sa osiguravajućim preduzećem koje ponudi najpovoljnije uslove. To je ugovor kojim se jedna ugovorna strana (osiguravač) obavezuje da, uz naplatu određene cene (premije osiguranja), drugoj ugovornoj strani (ugovaraču) ili nekom trećem lici (osiguraniku) naknadi štetu do određene visine, nastale na robi u izvozu ili uvozu, ako se desi slučaj predviđen ugovorom. Elementi ugovora27 o osiguranju su:

a) ugovorne strane: osiguravač i ugovarač osiguranja. Pod osiguravačem se podrazumeva osiguravajuće preduzeće koje raspolaže znatnim novčanim sredstvima i čiji je rad pod nadzorom i kontrolom države. Ugovarač osiguranja je lice koje je sa osiguravačem zaključilo ugovor o osuguranju. Zaključivanje ugovora može biti učinjeno u svoje ime i za svoj račun, kada je ugovarač osiguranja istovremeno korisnik osiguranja (osiguranik).

Ugovor može biti zaključen u svoje ime, ali za račun trećeg lica. Ovakvo osiguranje najčešće ugovara špediter, koji je dužan da plati ugovorenu premiju osiguranja, dok prava iz ugovora koristi treće lice (komisionar).

b) predmet osiguranja. To je roba u prevozu, koja se prevozi u izvozu i uvozu, bilo kojom vrstom prevoznog sredstva. Osim robe predmet osiguranja u međunarodnom prevozu mogu biti i drugi interesi vezani za prevoz robe: osiguranje troškova carinjenja, carinskih i drugih dažbina, osiguranje troškova špedicije, prevoza, skladištenja i sl. U tom slučaju, osigurani iznos bi se dodatno uvećao za iznos carinskih dažbina, troškova špedicije ,itd;

26 M.Srdić, Menadžment osiguranja i hartije od vrednosti, Viša poslovna škola, Čačak,2006, str.85. 27 Za osiguranje robe u međunarodnom pomorskom prevozu koriste se pravila sadržana u standardnoj polisi Londonskog Lojda za pomorska osiguranja. Polisa datira iz 1779. godine, a služi kako za kargo tako i za kasko osiguranje. Čak oko 80% ukupnog međunarodnog pomorskog osiguranja sklapa se na osnovu Lojdove SG polise.

Glava IV UČESNICI U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLU 103 c) osigurani transportni rizici kojima je izložena roba za vreme prevoza,

usled kojih osigurani predmet može biti oštećen ili uništen. Osiguranik može osigurati robu samo od osnovnih transportnih rizika ili „protiv svih rizika“ (uključeni su osnovni i dopunski rizici). Uz pokriće osiguranja sa klauzulom „protiv svih rizika“, može se ugovoriti i osiguranje od ostalih, specijalnih rizika u transportu pojedinih vrsta robe;

d) premija osiguranja – iznos koji ugovarač plaća za osiguranje robe. Ugovarač osiguranja može da prihvati obavezu plaćanja premije:

• prilikom zaključivanja ugovora. Ukoliko tu obavezu ne ispuni, rizici u prevozu neće biti pokriveni osiguranjem, ili

• u određenom roku posle zaključenja ugovora o osiguranju. Ako se uplata premije ne izvrši do dospelosti, ugovor o osiguranju prestaje po sili zakona , po isteku roka od 30 dana od dana dospelosti premije.

Ugovarač je dužan da plati premiju osiguranja, obračunatu po premijskim stopama, koje su utvrđene tarifama osiguravača.

e) osigurani iznos (suma osiguranja). To je iznos na koji je roba osigurana. Njime se nastoje pokriti eventualne štete na robi koje je izvoznik imao, npr. deo izgubljene dobiti ako tokom transporta dođe do oštećenja ili uništenja robe. Osiguravač je obavezan da osiguraniku nadoknadi stvarnu štetu na robi, ali najviše do osiguranog iznosa. Radi toga osiguranik mora osiguravaču da dostavi zapisnik o šteti sa opisom događaja, fakturom, tovarnim listom i prepiskom između prevoznika i drugih učesnika koja bi mogla da ukaže na eventualne krivce nastale štete;

f) trajanje osiguranja robe. Kod osiguranja se upisuje datum početka osiguranja, ali se ne upisuje datum svršetka osiguranja. Osiguranje počinje da teče od datuma otpreme robe a traje sve dok ne stigne u krajnje odredište (npr. skladište kupca). Kod osiguranja robe se ne utvrđuje kada će se putovanje završiti odnosno momenat prestanka osiguranja.

Osiguranje robe u međunarodnom transportu ugovara se zaključivanjem:

1. Opšteg – generalnog ugovora o osiguranju karga (robe) u međunarodnom prevozu. Njime se osiguravaju sve pošiljke jednog osiguranika, koje se izvoze ili uvoze u toku određenog vremenskog perioda. Za svaku pojedinačnu pošiljku, čiji su rizici u međunarodnom transportu pokriveni ovim ugovorom, osiguravač izdaje polisu osiguranja, koju će ugovarač i osiguranik koristiti za ostvarivanje određenih prava i dokazivanje izvršenih obaveza.

2. Pojedinačnog - zasebnog ugovora o osiguranju. Ovaj ugovor se zaključuje bez posebne forme, a čini ga polisa osiguranja. Dakle, to je ugovor o osiguranju svakog pojedinačnog prevoza robe, koji se zaključuje pre početka samog prevoza robe. Polisa predstavlja dokazno sredstvo o zaključenom ugovoru i o pravu na naknadu štete, ako nastupe rizici koji su pokriveni osiguranjem. Poseban je značaj polise pri naplati potraživanja po osnovu izvoza robe, putem dokumentarnog akreditiva, ukoliko je takva naplata ugovorom regulisana. Polisa ima svojstvo hartije od vrednosti.


Ugovorom o osiguranju se može predvideti i da deo nastale štete snosi sam osiguranik.Iznos štete koji nije pokriven osiguranjem,iako je šteta kao takva osigurana,naziva se franšiza. Za iznos franšize,smanjuje se obim pokrića osiguravača,odnosno veličina rizika za koji on odgovara.

Franšiza može biti odbitna i integralna. U praksi se koristi uglavnom odbitna franšiza. Ona se najčešće utvrđuje u vidu procenta, a samo izuzetno u apsolutnom iznosu, od ukupne vrednosti osigurane robe. Odbitna franšiza odgovara vrednosti normalnog gubitka robe koja je predmet ugovora o osiguranju. Zavisno od prirodnih svojstava robe, osiguravač može zahtevati povećanje iznosa franšize. Kod odbitne franšize, celokupna šteta na robi, do ugovorenog iznosa franšize, pada na teret osiguranika (osiguranik ne dobija ništa na ime naknade štete). U tom slučaju, osiguravač će isplatiti samo onaj iznos štete koji nadmašuje ugovoren iznos franšize. Ilustracije radi, ako je u polisi naznačena franšiza 2 % (od ukupne vrednosti robe), a šteta je iznosila 0,5% (od ukupne vrednosti robe), osiguravač neće isplatiti osiguraniku nikakvu nadoknadu. Ali u slučaju da je šteta iznosila 5 %, osiguravač bi morao osiguraniku da podmiri 3 % od vrednosti robe (5-2%).

Zbog kratkoće trajanja pokrića i ekspeditivnosti posla zaključenja ugovora o osiguranju, obrazac polise ima formu prijave-polise. Ovaj obrazac popunjava i potpisuje ugovarač osiguranja da bi ga potom dostavio osiguravaču kao pismenu ponudu-prijavu za osiguranje. Potpisivanjem te prijave od strane osiguravača (uz prethodnu uplatu odgovarajuće premije osiguranja od strane ugovarača), prijava osiguranja dobija karakter polise osiguranja.

Obrazac polise osiguranja sadrži sledeće podatke: naziv osiguravača, ugovarača i osiguranika, vrsta robe i osigurani rizici, oznaka prevoznog sredstva, datum i potpis ugovornih strana.


Obrazac polise

Glava V PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM 106 VV PPLLAATTNNII PPRROOMMEETT SSAA IINNOOSSTTRRAANNSSTTVVOOMM 1. POJAM PLATNOG PROMETA SA INOSTRANSTVOM

Platni promet sa inostranstvom obuhvata plaćanja, naplaćivanja i prenose sredstava (strane valute) između učesnika iz različitih zemalja: rezidenata (pravnih lica i preduzetnika) i nerezidenata (stranih pravnih i fizičkih lica) po:

1. tekućim poslovima28, koji obuhvataju:

a) plaćanja i naplaćivanja po osnovu spoljnotrgovinskih poslova (izvoza i uvoza robe i usluga) , i

b) prenose u inostranstvo, i iz inostranstva (u korist fizičkih lica): penzija, invalidnina, likvidiranih šteta po osnovu ugovora o osiguranju, prenose po osnovu pravnosnažnih i izvršnih odluka, prenose po osnovu dobitaka u igrama na sreću, itd.

2. kapitalnim poslovima, koji obuhvataju:

a) prenose kapitala po osnovu direktnih investicija;

b) plaćanja radi kupovine u inostranstvu vlasničkih hartija i vrednosti koje nisu direktne investicije, kao i dužničkih hartija od vrednosti čiji su izdavaoci države članice OECD i međunarodne finansijske organizacije;

c) kreditni poslovi sa inostranstvom i to:

• banke mogu zaključivati kreditne poslove sa inostranstvom: u svoje ime i za svoj račun, u svoje ime i za tuđ račun i u tuđe ime i za tuđ račun;

• rezidenti - pravna lica mogu uzimati kredite iz inostranstva u svoje ime i za svoj račun. Oni mogu i da odobravaju nerezidentima komercijalne, robne i finansijske29 kredite, u svoje ime i za svoj račun;

• rezidenti - preduzetnici mogu u svoje ime i za svoj račun uzimati kredite iz inostranstva, a odobravati nerezidentu komercijalne i robne kredite.

Pod plaćanjem inostranstvu podrazumeva se odliv sredstava sa deviznog računa rezidenta, po osnovu tekućih i kapitalnih poslova, s nerezidetima.

Pod naplatom iz inostranstva smatra se priliv sredstava na devizni račun rezidenta, po osnovu tekućih i kapitalnih poslova, s nerezidentima. 28 Zakon o deviznom poslovanju („Sl.gl.RS“, br. 62/06) 29 Finansijski krediti uzeti iz inostranstva mogu se koristiti za plaćanje uvoza robe i usluga i finansiranje izvođenja investicionih radova u inostranstvu, kao i za otplatu ranije korišćenih kredita iz inostranstva (refinansiranje), prema čl.21. Zakona o deviznom poslovanju („Sl.gl.RS“, br. 62/06).

Glava V PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM 107

Prenos sredstava predstavlja transfer deviza u jednom pravcu, čime se ne podrazumeva obaveza njihovog kretanja u povratnom pravcu.

Rezidenti (pravna lica i preduzetnici), sva plaćanja, naplaćivanja i prenose po tekućim i kapitalnim poslovima, izvršavaju na osnovu ugovora o izvozu, uvozu, kreditiranju itd). Rezidenti su dužni da o svim zaključenim ugovorima kao i o plaćanju, naplaćivanju i prenosu sredstava, izveštavaju Devizni inspektorat30. Republika Srbija, kao i ostale zemlje, ne garantuje za izvršenje obaveza po kreditnom poslu sa inostranstvom osim u slučajevima predviđenim zakonom.

Platni promet sa inostranstvom ostvaruje se na dva načina kao:

a) gotovinski način plaćanja. Ovaj način plaćanja danas ima najveću i gotovo jedinu primenu u kupoprodajnim poslovima stanovništva i turističkom prometu. Upotreba gotovine u robnim transakcijama dosta je ograničena, skoro nemoguća. Privredni subjekti su najčešće geografsku udaljeni (kupac je iz jedne, a prodavac iz druge zemlje), koji se nedovoljno poznaju ili se uopšte ne poznaju. Zato se umesto gotovinskog, koristi drugi način plaćanja;

b) bezgotovinski način plaćanja. Međunarodna plaćanja, naplate i prenosi se danas obavljaju, skoro isključivo, bezgotovinski, prenosom potraživanja u devizama, sa računa dužnika – na račun poverioca. Ostvarivanje platnog prometa sa inostranstvom vrši se preko deviznih računa. Otuda i obaveza rezidenta da devize, ostvarene po bilo kom osnovu drži na deviznom računu. Preduzeća deponuju devize na bankarske, devizne račune, nakon čega banke postaju njihovi dužnici. To su depoziti po viđenju, likvidna potraživanja preduzeća od banaka, jer se konverzija tih depozita, u gotovinu, može trenutno ostvariti (dostavljanjem odgovarajućeg naloga poslovnoj banci).

2. OTVARANJE DEVIZNOG RAČUNA

Poslovi platnog prometa sa inostranstvom obavljaju se, gotovo u celosti, preko poslovnih banaka. To su posrednički poslovi jer ih banke izvršavaju u svoje ime, a za tuđ račun. Gotovinska plaćanja se retko primenjuju (prvenstveno u turističkom prometu), a izvršavaju se isplatom efektivne valute. Osnovna karakteristika gotov inskog platnog prometa je da se ne reguliše ugovorom, za razliku od bezgotovinskog, u kome kupac i prodavac, ugovorno regulišu način izvršenja plaćanja obaveza ili naplate potraživanja. Ugovorni partneri su poreklom iz različitih zemalja, koje imaju različite nacionalne valute. Izvoznik redovno zahteva da se plaćanje robe izvrši u nacionalnoj valuti zemlje izvoznice ili u nekoj od svetskih valuta (dolar,

30 Član 7. Zakona o deviznom poslovanju („Sl.gl.RS“, br. 62/06)

108 PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM Glava V

evro, jen). Otuda potreba zamene domaće valuta za stranu, odnosno kupovine strane valute, domaćom valutom.

Osnovni uslov da preduzeće ili preduzetnik obavlja bezgotovinski platni promet sa inostranstvom je da ima otvoren devizni račun kod poslovne banke ovlašćene za poslove sa inostranstvom, po slobodnom izboru rezidenta. Devizni račun je račun na kome se vode devizna sredstva rezidenta, ostvarena u skladu sa propisima. Banka može rezidentu otvoriti devizni račun samo u vrsti deviza koje su uplaćene, odnosno u vrsti efektivnog stranog novca koji je položen na taj račun. To mogu biti samo one vrste deviza i efektivnog stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tržištu.

Prema našim deviznim propisima preduzeća su dužna da devizna sredstva ostvarena u okviru svog poslovanja drže na deviznom računu kod ovlašćene, ili druge banke, ili ih prodaju banci. Sva plaćanja, naplaćivanja i prenosi vrše se preko ovlašćenih poslovnih banaka. Rezident ima mogućnost da bira ovlašćenu poslovnu banku kod koje će otvoriti svoj devizni račun. To mora da bude kvalitetna banka, kojoj je Narodna banka Srbije dala ovlašćenje za obavljanje poslova platnog prometa i kreditnih poslova sa inostranstvom. Predmetno ovlašćenje, NBS izdaje na zahtev poslovne banke, ako utvrdi da ta banka ispunjava uslove koje propisuje centralna banka. Narodna banka Srbije vodi registar banaka ovlašćenih za obavljanje poslova sa inostranstvom. Ovlašćenje može biti oduzeto ukoliko poslovna banka ne ispunjava propisane uslove, prvenstveno u pogledu njene solventnosti. Solventnost je sposobnost izvršavanja finansijskih obaveza o rokovima, bez zastoja. Ukoliko bi poslovne banke bile nesolventne, došlo bi do raspada sistema plaćanja, jer se neizvršavanje obaveza poslovne banke prema preduzećima, lančano prenosi na ostala preduzeća. O tome brine centralna banka, koja preduzima sankcije prema nesolventnim bankama. Jedan od indikatora nesolventnosti jeste stanje u kome poslovna banka zadržava naloge njenih komitenata koji raspolažu sredstvima na deviznim računuma. Jednostavno, poslovna banka nema pokriće pa ne može da izvrši nalog o transferu sredstava, u korist inopartnera (prodavca robe i usluga).

Ovlašćena banka otvara devizni račun na osnovu pismenog zahteva za otvaranje računa, od strane rezidenta (pravnog lica i preduzetnika) i ugovora o otvaranju deviznog račina.Ugovorom se utvrđuje broj računa koji se otvara i uređuju prava i obaveze između banke i rezidenta (kao: način i rokovi dostavljanja izveštaja o prometu i stanju na računu, način obračuna i plaćanje kamate, uslovi za raskid ugovora i dr).

Predmetni zahtev mora da sadrži naziv podnosioca zahteva, njegovu adresu, predmet poslovanja (delatnost), matični broj, kao i pečat i potpis lica ovlašćenog za zastupanje31. Zahtev za otvaranje deviznog računa podnosi se na netipiziranom obrascu, čiju formu utvrđuje svaka ovlašćena banka. Pored opštih uslova za otvaranje deviznih računa, banka može zahtevati i određene instrumente zaštite od

31 Odluka o uslovima otvaranja i načinu vođenja deviznih računa rezidenata („Sl.gl.RS“br. 67/06)


rezidenata, kao npr. generalno ovlašćenje za naplatu naknada banke (prema tarifi svake banke) i troškova inobanke, na teret deviznog računa.

Pravno ili fizičko lice koje ima otvoren račun kod banke predstavlja klijenta banke.


M e m o r a n d u m p r e d u z e ć a

„Dunav banka“a.d. Čačanska 5 Beograd

Predmet: Zahtev za otvaranje deviznog računa

Molimo da nam kod Vaše banke otvorite devizni račun preduzeća, prema sledećim podacima:

- Pun naziv preduzeća: _______________________________________ - Adresa preduzeća, telefon, fax, E-mail: _________________________ - Broj rešenja registracije preduzeća: ___________________________ - Matični broj preduzeća :_____________________________________ - Poreski broj preduzeća :_____________________________________ - Tekući račun preduzeća, br.___, otvoren kod banke _______________ - Lice koje je ovlašćeno za otvaranje deviznog računa u ime rezidenta

(prezime i ime, ardesa, br. lk. i jedinstveni matični broj građana _______________________________________________________

U prilogu zahteva dostavljamo dokumentaciju neophodnu za otvaranje deviznog računa.

Mesto ______________ Direktor preduzeća Datum _____________ ____________________ br.lk. _______ izdata

Uz zahtev za otvaranje deviznog računa podnose se:

• dokumenta za identifikaciju preduzeća: rešenje o upisu u registar kod nadležnog organa, akt nadležnog organa o osnivanju i dr;

• dokument nadležnog organa koji sadrži poreski identifikacioni broj rezidenta (PIB);

• karton (lista) deponovanih potpisa lica ovlašćenih za raspolaganje sredstvima na deviznom računu (spesimen potpisa). Obrazac potpisuje ovlašćeno lice iz rešenja o upisu u registar kod nadležnog organa. Karton mora biti overen pečatom preduzeća (prilog uz tekst);

• akt o imenovanju i overen potpis lica ovlašćenih za zastupanje; • generalno ovlašćenje za naplatu dospelih, a neizmirenih provizija i

troškova banke, na teret deviznog računa preduzeća (prilog uz tekst).



„Dunav banka“a.d. Čačanska 5 Beograd

Predmet:

Karton (lista) deponovanih potpisa

Naziv klijenta:_________________________________ Adresa klijenta: ________________________________ Broj deviznog računa: ___________________________ Datum deponovanja potpisa: ______________________

Ime i prezime

Potpis

Broj l.k.

Jedinstveni mat. broj građana

Ograničeno do iznosa

Neograničeno Adresa

Ovlašćeno lice preduzeća Ovlašćeno lice „Dunav banke“ ____________________ __________________________________________

(potpis i pečat) (potpis i pečat)


GENERALNO (UGOVORNO) OVLAŠĆENJE

Naziv i adresa preduzeća: ________________________________ Broj rešenja registracije: ________________________________ Matični broj preduzeća: _________________________________ Poreski broj preduzeća: _________________________________

Ovim ovlašćujem „Dunav banku“ a.d., Čačanska 5, Beograd da može na teret deviznog računa preduzeća,_______________ izvršiti naplatu troškova i provizija Banke, po osnovu platnog prometa sa inostranstvom, a prema nalozima preduzeća ____________________________________.

Ovlašćenje se odnosi na naplatu dospelih a neizmirenih naknada, u skladu sa tarifom „Dunav banke“a.d. Beograd, kao i na naplatu dospelih, a neizmirenih troškova inobanaka.

Mesto ________________ Potpis i pečat davaoca ovlašćenja Datum _______________ __________________________

Pošto utvrdi da su ispunjeni uslovi za otvaranje deviznog računa, banka će s podnosiocem zahteva, zaključiti ugovor o otvaranju i vođenju deviznog računa. Ugovorom se utvrđuje broj računa koji se otvara i uređuju prava i obaveze između banke i rezidenta (kao: način i rokovi dostavljanja izveštaja o prometu i stanju na računu, način obračuna i plaćanja kamate, uslovi za raskid ugovora i sl):

M e m o r a n d u m p o s l o v n e b a n k e

UGOVOR O OTVARANJU I VOĐENJU DEVIZNOG RAČUNA PREDUZEĆA

Zaključen dana ______________,između:

1. „Dunav banke“ a.d., Čačanska 5, Beograd, Tekući račun:_______________;

Matični broj :_____; PIB:_____ (u daljem tekstu: Banka), s jedne strane, i

2. _____________________________________________________________

(naziv klijenta i adresa)

Tekući račun:_________________________;

Matični broj :_____; PIB:_____ (u daljem tekstu: Klijent), s druge strane.


Predmet ugovora

Član 1.

Na osnovu zahteva Klijenta, Banka za račun Klijenta otvara i vodi devizni račun na kome Klijent kao depozit po viđenju drži konvertibilne devize, ostvarene po osnovu izvoza robe i usluga, korišćenja deviznog kredita ili pribavljene na drugi način, u skladu sa pozitivnim propisima.

Broj računa

Član 2.

Ugovorne strane su se sporazumele da Banka, u svojstvu ovlašćene banke za poslove sa inostranstvom, otvori i vodi Klijentu devizni račun broj:_____________ IBAN32 _________________(u daljem tekstu Račun), preko kojeg će vršiti sva plaćanja, naplate i prenose sredstava u odnosima sa nerezidentima.

Naplate iz inostranstva

Član 3.

Po svim naplatama iz inostranstva, Klijent dostavlja Banci fakturu ili profakturu, Ugovor o međunarodnoj kupoprodaji, jedinstvenu carinsku ispravu ili drugi dokument iz koga se može utvrditi osnov ostvarenja naplate.

Plaćanje u inostranstvu

Član 4.

Za sva plaćanja u inostranstvu, uz nalog za plaćanje, Klijent dostavlja fakturu ili profakturu stranog lica, Ugovor o međunarodnoj kupoprodaji, jedinstvenu carinsku ispravu ili drugi dokument na osnovu koga se može utvrditi osnov plaćanja.

32 Prema Odluci o jedinstvenoj strukturi za identifikaciju i klasifikaciju računa i o planu računa za primenu međunarodnih pravila i IBAN standarda („Sl. gl. RS“ 137/04) izvršeno je prilagođavanje strukture dosadašnjih deviznih računa u skladu sa IBAN - International Bank Account Number (standard EU, počev od 01.01.2006. godine). Novi devizni račun otvara se u IBAN formatu, kojim je zamenjen dosadašnji devizni računi, sastoji se od 22 alfanumerička znaka. Strukturom slovnih i brojnih oznaka, putem IBAN, precizno se identifikuje zemlja, banka i račun klijenta u banci bilo gde u svetu, a primenjuje se u svim zemljama EU. To znači da se sva plaćanja i naplate, u ugovorima o međunarodnoj kupoprodaji, fakturama i drugim dokumentima u platnom prometu sa inostranstvom, umesto brojeva deviznog računa, upisuje broj IBAN. Osnovni cilj uvođenja IBAN je da omogući automatizaciju procesa plaćanja u međunarodnom platnom prometu, a time i skrati vreme prenosa, umanji mogućnost grešaka i smanji troškove. To znači da se sva plaćanja i naplate, u ugovorima o međunarodnoj kupoprodaji, fakturama i drugim dokumentima u platnom prometu sa inostranstvom, umesto brojeva deviznog računa upisuje broj IBAN.


Obaveze Banke

Član 5.

Obaveze Banke su da:

• prima i izvršava bez odlaganja, naloge Klijenta, koji su izdati u skladu sa važećim propisima. Banka se obavezuje da nalog klijenta, dostavljen u toku dana u roku predviđenom za prijem naloga, obradi u istom danu, a da naloge primljene kasnije, izvrši narednog radnog dana;

• evidentira sve dnevne promene na Računu, a Klijentu dostavlja izveštaj o prometu na Računu, u formi izvoda, narednog radnog dana od nastanka promene;

• poštuje princip tajnosti Računa i da informacije o Računu daje samo Klijentu, a po nalogu suda drugim nadležnim organima.

Obaveze Klijenta

Član 6.

Obaveze Klijenta su da:

• naloge za plaćanje sa računa, dostavlja Banci, u pisanoj formi, do visine sredstava na računu, overene pečatom i potpisane od strane ovlašćenih lica čiji su spesimeni potpisa dostavljeni Banci;

• u slučaju neslaganja sa izveštajem (dobijenim od Banke) o prometu na računu, o tome odmah obavesti Banku, a najkasnije tri dana od dana dobijanja izvoda, podnese reklamaciju. Banka će klijentu dati na uvid sve relevantne podatke, radi međusobnog usaglašavanja;

• redovno plaća Banci naknade za obavljene usluge platnog prometa i druge usluge koje proističu iz vođenja računa Klijenta, u skladu sa Tarifom Banke. U suprotnom, Klijent je saglasan da Banka iskoristi svoja prava iz Generalnog ovlašćenja preduzeća, radi naplate njegove dospele obaveze.

Kamate

Član 7.

Na sredstva sa deviznog računa, Banka ne plaća kamatu Klijentu.

Rok važenja ugovora

Član 8.

Ugovor se zaključuje na neodređeno vreme, a može biti raskinut na osnovu pisanog zahteva jedne, drugoj ugovornoj strani, dostavljenom najkasnije deset dana pre dana raskida, pod uslovom da je, dotle, Klijent izmirio sve obaveze po osnovu ovog Ugovora. U slučaju neizmirenja obaveza iz stava 1. ovog člana, Ugovor ostaje na snazi.


Banka klijentu gasi devizni račun i kada klijent prestane da postoji kao pravni subjekt po osnovu zakona ili drugog propisa, zbog stečaja ili likvidacije ili zbog nastalih statusnih promena.

Ostali uslovi iz ovog Ugovora

Član 9.

Ugovorne strane su saglasne da sve eventualne sporove iz ovog Ugovora, rešavaju sporazumno. U suprotnom, nadležnost za rešavanje spora ima nadležni sud u Beogradu.

Član 10.

Ugovor stupa na snagu danom potpisivanja od strane ovlašćenih lica Banke i Klijenta.

Član 11.

Ugovor je sačinjen u 4 (četiri) istovetna primerka, od kojih po 2 (dva) za svaku ugovornu stranu.

za Klijenta za Banku

__________________ _________________

(potpis i pečat) (potpis i pečat)

3. OTVARANJE TEKUĆIH RAČUNA KORESPODENTNIH BANAKA

Otvaranje deviznog računa preduzeća jeste bitan, ali nedovoljan uslov za plaćanje obaveza i naplatu potraživanja, po osnovu uvoza odnosno izvoza robe. Međunarodni platni promet izvršava poslovna banka ovlašćena za poslove sa inostranstvom, uz još sledeća dva uslova:

1. da je naša poslovna banka uključena u SWIFT mrežu tj. da je član SWIFT-a (The Society Worldwide Interbank Financial Telecommunication). SWIFT je Medjunarodna bankarska kompjuterska mreža koju je l973. godine osnovala grupa od 240 vodećih banaka iz 15 zemalja Evrope i Amerike. Cilj priključivanja na SWIFT mrežu je korišćenje elektronske obrade i razmene poruka na standardizovanim obrascima. To je najbrži, najsigurniji i najjeftiniji način slanja naloga za plaćanje u inostranstvo, prijem informacija o uplatama, stanju na računima itd. U SWIFT mrežu danas je uključeno preko 7.000 banaka, iz 198 zemalja, a dnevno se razmeni preko 4 miliona poruka. U elektronski sistem plaćanja (SWIFT) naše banke su se uključile 1989. godine, tako da su sada u ovaj program uključene gotovo sve banke u zemlji.


2. da je domaća banka zaključila sa stranom bankom sporazum o

uspostavljanju korespodentnih i kontokorentnih odnosa: a)Korespodentni odnosi. Postupak za uspostavljanje korespodentnih

odnosa između domaće i inostrane banke teče po određenoj proceduri. Najpre, domaća banka prikuplja informacije o inostranoj, potencijalnoj korespodentnoj banci. Po izvršenom izboru, domaća banka će uputiti predlog (inicijativu u pisanoj formi) stranoj banci za zaključivanje sporazuma (bankarskog aranžmana) o uspostavljanju korespodentnih odnosa. Uz ovaj poziv, domaća banka će stranoj banci dostaviti osnovna bankarska dokumenta i pružiti ključne podatke („ličnu kartu“) o sebi, počev od naziva, adrese sedišta i godine osnivanja, do visine raspoloživih sredstava (sopstvenih i tuđih), izveštaja o svom radu i poslednji godišnji završni račun (bilans) banke, broju akcionara i komitenata itd.

Uz inicijativu, uobičajeno je i dostavljanje predloga za dogovorno

utvrđivanje SWIFT šifre (ključa), zajedno sa listom spesimena potpisa svih lica ovlaščenih za potpisivanje banke u poslovima sa inostranstvom. Provere ispravnosti naloga upućenih korespodentnoj banci putem SWIFT, korespodentne banke ugovaraju korišćenjem šifre (ključa). Šifra je zamena za potpise ovlašćenih lica na novčanim dokumentima koje banke međusobno prosleđuju. Svrha šifriranja je sprečavanje eventualnih zloupotreba, s obzirom na to da se nalozi dostavljaju i da važe bez pečata i potpisa. Šifru čini dogovorena kombinacija brojeva koji odražavaju redni broj poruke, datum, iznos plaćanja, valutu plaćanja idr. Ona se čuva kao stroga poslovna tajna, zbog posledica (materijalne štete i reputacija banke u međunarodnom bankarskom poslovanju) koje bi za banke mogle nastati u slučaju eventualne zloupotrebe.


Ukoliko se strana banka saglasi sa inicijativom, ona će banci inicijatoru (našoj banci), takođe, proslediti svoja dokumenta, zajedno sa listom spesimena potpisa i šiframa (SWIFT ključevima). Korespodentni odnos je uspostavljen tj. bankarski aranžman je zaključen, upravo, kada strana banka pozitivno odgovori na dobijeni predlog. Banke koje su uspostavile korespodentni odnos nazivaju se korespodentnim bankama ili bankama korespodentima. Praktično korišćenje uzajamnih usluga, iz uspostavljenih korespodentnih odnosa, može početi nakon međusobne razmene kontrolnih dokumenata: spesimena potpisa i SWIFT šifara.

b)Kontokorentni odnosi. Putem korespodentskih odnosa, domaća i strana banka direktno uspostavljaju poslovne odnose, što je put i za bolje međusobno upoznavanje i izgradnju uzajamnog poverenja. Prilikom upućivanja predloga za uspostavljanje korespodenstkih odnosa, banka ne mora, istovremeno, da inicira i otvaranje svog tekućeg računa kod te banke. Ona može predložiti da joj pokriće za bankarske transakcije dostavlja preko banke ( u toj ili nekoj drugoj zemlji u inostranstvu) kod koje već ima otvoren tekući račun. Ukoliko se strana banka saglasi sa tom inicijativom, korespodenti se nazivaju nekontokorentnim bankama ili bankama indirektnim korespodentima.

Uobičajeno je da domaća banka ima bar jednu korespodentnu banku u svakoj zemlji, sa kojom se vrše plaćanja u konvertibilnim valutama. U cilju što efikasnijeg obavljanja platnog prometa sa inostranstvom, u većim i razvijenijim zemljama domaća banka nastoji da razvije korespodentsku mrežu, otvaranjem računa kod više banaka. U zemljama u kojima domaće banke nemaju uspostavljenu takvu saradnju, platni promet se obavlja preko korespodentne banke u trećoj zemlji. Nepovoljna okolnost takvog rešenja jeste usporavanje plaćanja i naplata, kao i povećanje troškova bankarskog poslovanja.

Na temelju uspostavljenih korespodentnih odnosa, stvaraju se uslovi i za

unapređenje odnosa u poslovanju između banaka korespodenata. U tom smislu, domaća poslovna banka predlaže otvaranje tekućeg nostro računa domaće banke, kod inostrane banke, kao i otvaranje tekućeg loro računa inostrane banke, kod domaće (mada može inicirati otvaranje samo prvog računa).Naime, banke se mogu saglasiti i da, pored razmene kontrolnih dokumenata, otvore tekuće (kontokorentne) račune, preko kojih će obavljati sve bankarske transakcije (plaćanja i naplate). To su izabrane korespodentne banke u


inostranstvu, jer otvaranjem tekućeg računa, domaća banka poverava stranoj banci svoja sredstva na čuvanje i raspolaganje. Za banke koje su se saglasile za otvaranje računa deviznih sredstava kaže se da su uspostavile kontokorentni odnos i nazivaju se kontokorentnim bankama (bankama kontokorentima) ili bankama direktnim korespodentima.(Pored tekućeg računa, banka može kod iste kontokorentne banke da ima i druge računa, sa posebnom namenom,kao: račun za sredstva pokrića za otvorene dokumentarne akreditive, za bankraske garancije, za kredite i sl).

Tekući nostro račun (nostro, italijanski izraz, u značenju naš) je tekući

račun naše banke (ovlašćene za poslove sa inostranstvom), u stranoj valuti, otvoren kod inostrane banke. Tekući loro račun (loro, italijanski izraz, u značenju njihov) je račun strane banke, u stranoj valuti, otvoren kod neke naše banke ovlašćene za poslove sa inostranstvom. Domaća banka će u ostvarivanju platnog prometa sa inostranstvom, prilive deviza usmeriti na nostro račune (kod banaka kontokorenata). Sa sredstvima na tim računima, domaća banka slobodno raspolaže, za plaćanje dospelih obaveza po svim osnovama, kako prema bankama kontokorentima, tako i prema bankama korespodentima. Ta sredstva predstavlaju devizno potraživanje domaće banke, što znači da je ona potpuno samostalna u pogledu upotrebe tih sredstava.

O svim promenama na tekućem nostro računu, inokorespodentna

(inokontokorentna) banka dostavlja domaćoj banci izvode računa, radi kontrole knjiženja izvršenih promena. „Kontokorentni računi koje domaća banka otvara kod banaka u inostranstvu trebalo bi, po pravilu, da budu sa pozitivnim saldom. Međutim, u dogovoru banaka kontokorenata može se urediti da u slučaju kada banka inicijator iz određenih razloga, uslovljenih neravnomernom dinamikom plaćanja, nema dovoljno sredstava na svom računu, može koristiti kratkoročna kreditna sredstva, koje joj banka kontokorent stavlja na raspolaganje. Ovakva kreditna intervencija, ukoliko jeste sprovodiva, koristi se isključivo kao kraktoročna (od nekoliko do najviše 15 dana) za potrebe likvidnosti, sa odgovarajućim limitom sredstava i uslovima korišćenja. Odobrena pozajmica se izmiruje iz prvog priliva na deviznom računu, ili intervencijom banke korisnika pozajmice u popuni računa kod banke kontokorenta, u ovom slučaju poverioca“ .33

Ovlašćena domaća banka neće uspostaviti kontokorentne odnose sa svim

bankama korespodentima, već samo sa nekim, od tih korespodentskih banaka,polazeći od boniteta, uspostavljene mreže bankarskih veza u svetu i

33 Bjelica V, Bankarstvo, Financing Centar, Novi Sad, 1995, str.295


cene usluga, i to samo u zemljama u kojima to poslovne potrebe nalažu. Bilo bi dobro da banka ima bar jednu korespodentnu banku u svakoj zemlji sa kojom se redovno izvršavaju plaćanja i naplate, po osnovu uvoza i izvoza robe između domaćih i stranih partnera. Domaća banka neće otvoriti tekuće račune kod svih stranih banaka korespodenata, jer mora da vodi računa o kriterijumu racionalnog korišćenja raspoloživih deviznih sredstava. Mnoštvo računa, sa manjim sumama novčanih sredstava, znači delimičnu imobilizaciju deviznih sredstava, za razliku od manjeg broja računa, kada se postiže koncentracija bsredstava. Ako domaća banka nema korespodentnu banku u nekoj zemlji, poslove platnog prometa sa tom zemljom obaviće posredstvom korespodentne banke u trećoj zemlji, svakako sporije i sa povećanim troškovima realizacije.

Na devizni račun kod izabrane banke u inostranstvu stižu svi devizni prilivi od tamošnjih preduzeća uvoznika robe. Takođe, preko ovih računa, vrše se sve uplate od strane domaćih preduzeća, kao uvoznika robe, posredstvom domaće banke. Po našim deviznim propisima, obaveza preduzeća je da devize po izvršenom izvozu mora uneti34 u zemlju u roku od 180 dana, od dana izvoznog carinjenja robe. Posao izvoza robe sa ugovorenim rokom naplate dužim od 180 dana od dana izvoznog carinjenja robe smatra se kreditnim poslom sa inostranstvom.

Rezident unapred plaćenu robu uvozi u Srbiju u roku od 180 dana od dana izvršenog plaćanja robe ili usluga. Rezident koji ne uveze robu u tom roke, vrši povraćaj unapred plaćenog iznosa odmah, a najkasnije u roku od 5 dana od dana isteka tog roka.

Posao unapred plaćene robe sa ugovorenim rokom uvoza dužim od 180 dana od dana izvršenog plaćanja smatra se kreditnim poslom sa inostranstvom.

Po izvršenju uplate iz inostranstva, domaća banka obaveštava preduzeće o prilivu deviza. Nakon toga vrši se raspored devizne uplate na deo koji pripada izvozniku i deo koji se raspoređuje ostalim učesnicima koji su bili uključeni u realizaciju spoljnotrgovinskog posla. Pripadajuće iznose deviza, rezident može držati na deviznom računu ili ih prodati banci. Pri tome, ne postoji propisana obaveza preduzeća na prodaju dela deviza radi pokrivanja njenih potreba. Od tog pravila odstupa se samo kada je u pitanju državni organ i organizacija. Oni ne mogu imati devizne račune kod ovlašćene ili druge banke, osim kod NBS. Ako oni u okvir svog poslovanja ostvare devize i efektivni strani novac, te devize odnosno strani novac, prodaju NBS.

4. IZVRŠAVANJE PLATNOG PROMETA SA INOSTRANSTVOM

Bezgotovinski platni promet, odnosno sva plaćanja, naplaćivanja i prenosi sredstava, vrše se preko:

34 Član 4. i 5. Zakona o deviznom poslovanju („Sl.gl.RS“br. 62/06)


a) deviznih računa rezidenata (preduzeća i preduzetnika), otvorenih kod banaka koje imaju ovlašćenje NBS za obavljanje poslova platnog prometa sa inostranstvom;

b) tekućih računa domaćih poslovnih banaka (ovlašćenih od NBS), otvorenih kod banke u inostranstvu- nostro računi, i

c) tekućih računa stranih banaka, otvorenih kod ovlašćenih domaćih banaka-loro računi.

Sva plaćanja, naplaćivanja i prenosi sredstava obavljaju se posredstvom pomenutih banaka, putem instrumenata plaćanja (uz primenu međunarodnih pravila i standarda iz područja bankarstva) kao i uz korišćenje naloga platnog prometa sa inostranstvom.

4.1. Instrumenti plaćanja u međunarodnom platnom prometu

Uporedo sa procesom narastanja obima svetske trgovine, u koji su uključene sve zemlje sveta, bez izuzetka, pojavila se potreba unifikacije instrumenata platnog prometa, na način da obezbeđuju sigurnu i brzu naplatu potraživanja svim učesnicima u međunarodnoj razmeni.

Regulisanje načina plaćanja i obezbeđenja naplate u spoljnotrgovinskim poslovima čine ključne odredbe svakog ugovora o međunarodnoj kupoprodaji. Najčešće korišćeni instrumenti plaćanja u međunarodnom platnom prometu su:

• Međunarodna bankarska doznaka; • Međunarodna menica; • Međunarodni dokumentarni akreditiv; • Međunarodni ček.

Za osiguranje plaćanja, kao i za obezbeđenje izvršenja obaveza ugovornih strana po različitim osnovama, koriste se bankarske garancije (bank guarantee).

4.1.1. Doznaka

Jedan od načina na koji banka obavlja plaćanje obaveza svog klijenta prema inostranstvu, kao i naplatu potraživanja od inostranstva, jeste doznaka. Bankarska doznaka je nalog- instrukcija jedne banke, drugoj banci u inostranstvu, da izvrši plaćanje pravnom ili fizičkom licu, korisniku doznake. Bankarske doznake spadaju u veoma korišćene instrumente plaćanja, i to kako kod trenutnih plaćanja, tako i kod plaćanja uvoza robe na kredit. Bankarska doznaka se pojavljuje gotovo isključivo kao SWIFT doznaka, jer je u savremenom bankarstvu napuštena praksa slanja doznaka poštom.

U plaćanju putem doznake pojavljuje se više učesnika: - nalogodavac. To je lice (uvoznik) koje daje nalog svojoj poslovnoj

banci za isplatu odredjenog novčanog iznosa inopartneru (izvozniku);


- domaća poslovna banka.U pitanju je ovlašćena banka koja izvršava nalog sama ili preko banke posrednika – korespodenta (što je najčešći slučaj), u mestu korisnika doznake, zemlji korisnika ili preko posrednika u nekoj (trećoj) zemlji u inostranstvu. Praktično, mogu se pojaviti dve, tri, pa i više banaka posrednika i

- korisnik. To je lice kome korespodentna banka vrši isplatu novčanog iznosa.

Iz činjenice da se plaćanje i naplata obavljaju doznakom , proizilazi zaključak o korišćenju više vrsta 35 bankarskih doznaka u platnom prometu sa inostranstvom:

- Nostro i loro – doznake. U slučaju nostro bankarske doznake, reč je o slanju doznake, od strane domaće poslovne banke, njenoj inostranoj korespodentnoj banci, radi plaćanja uvoza robe. Tada dolazi do transfera sredstava, iz zemlje davaoca naloga za doznaku, u inostranstvo, odnosno, nostro doznaka je plaćanje u inostranstvu. U slučaju loro bankarske doznake, u pitanju je slanje doznake od strane inostrane poslovne banke, svojoj korespodentnoj banci u zemlji izvoza, radi plaćanja uvoza robe. Kod loro doznake, u pitanju je transfer sredstava iz inostranstva, kada se domaće preduzeće odnosno preduzetnik pojavljuje kao primalac sredstava. Loro doznaka predstavlja naplatu iz inostranstva.

- Uslovne i bezuslovne doznake. U instrukcijama za izvršavanje plaćanja putem doznake, nalogodavac može zahtevati od korisnika doznake, predaju određenog dokumenta (garancije, menice i sl). Za takvu doznaku se kaže da je uslovna doznaka. Ukoliko se ne zahteva ispunjenje nekog uslova, u pitanju je bezuslovna doznaka. Ova vrsta doznake se najčešće koristi, iako je to dosta rizičan instrument plaćanja. Rizik je najveći u slučaju plaćanja robe pre isporuke, jer kupac može ostati bez robe i bez novca. Uvozniku se preporučuje korišćenje doznake samo ako se poslovni partneri dugo poznaju i imaju razvijene poslovne odnose na bazi međusobnog poverenja 36.

Učesnici u međunarodnom pravnom poretku-pravna i fizička lica, svoje ugovorne obaveze izvršavaju na dva načina:

- isplatom (plaćanjem) obaveze inodobavljaču (prodavcu-poveriocu), i - naplatom potraživanja od inopartnera (kupca-dužnika). Privrednosistemskim rešenjima naše zemlje (Zakonom o spoljnotrgovinskom

poslovanju, Zakonom o deviznom poslovanju, Zakonom o Narodnoj banci Srbije, kao i određenim odlukama i uputstvima, regulisana je celokupna oblast plaćanja prema inostranstvu i naplate iz inostranstva, po osnovu uvoza i izvoza robe i usluga.

Plaćanje prema inostranstvu izvršava se nostro doznakom domaće poslovne banke, po dobijanju naloga za plaćanje uvoza od strane rezidenta i dokumenata kojima se potvrđuje osnov plaćanja (faktura ili profaktura, Ugovor o kupoprodaji, jedinstvena carinska isprava).

Banka izvršava naplatu iz inostranstva po dobijanju loro doznake, od korespodentne banke. Za izvršenje naplata, rezident mora dostaviti banci, podatke

35 Vojin Bjelica, Bankarstvo, Financing Centar, Novi Sad, 1995, str. 330. 36 Jelena Kozomara, Spoljnotrgovinsko poslovanje, str.271.


o osnovu naplate i dokumenta sa kojima se potvrđuje osnov naplate (faktura ili profaktura, Ugovor o kupoprodaji, jedinstvena carinska isprava).

Šematski prikaz plaćanja, odnosno naplate iz inostranstva

I z v o z r o b e

Odobrenje računa izvoznika

Nalog za plaćanje uvoza

Nostro doznaka

Prenos novčanih sredstava

Nalog za plaćanje uvoza

Odobrenje računa izvonika

P

renos novčanih sredstava

Stran

o pred

uzeće se

pojavljuje kao:

i z v o z n i k

u v o z n i k

Stran

a ban

ka

kod koje nerezident im

a otvoren račun

Stran

a ban

ka-

korespodentn

a ban

ka

Dom

aća ban

ka kod

koje rezident ima

otvoren devizni račun.

To je istovrem

eno i k

orespod

entn

a b

ank

a.

Dom

aće preduzeće se pojavljuje kao:

u v o z n i k

i z v o z n

i k

Loro doznaka

U v o z r o b e


a) Plaćanje doznakom prema inostranstvu. U slučaju uvoza robe, domaće preduzeće će, u ugovorno utvrđenom roku, izvršiti plaćanje fakture inoprodavca, nostro doznakom naše ovlašćene poslovne banke. Plaćanjem obaveza rezidenta prema inostranom partneru ostvaruje se odliv deviza sa deviznog računa preduzeća i preduzetnika. Korišćenje doznake kao instrumenta plaćanja u međunarodnom platnom prometu izvršava se na sledeći način:

Po izvršenom uvozu robe, uvoznik dostavlja nalog za plaćanje (slog – 70) svojoj poslovnoj banci, radi plaćanja uvoza robe. To je ustvari nalog banci za izvršenje doznake u inostranstvu, radi plaćanja uvoza robe, koji ima oblik standardnog obrasca( propisan od strane NBS), a sadrži podatke o izdavaocu i primaocu naloga i njihovim bankama, iznos i dr. Ovaj nalog uvoznik dostavlja uz propratno pismo, eventualno sa dokumentima koji čine prilog dopisa. Nalog za plaćanje može biti u pisanoj formi ili elektronski. Može biti i usmeni nalog za plaćanje, ukoliko su banka i klijent to predvideli.


Datum: _____________________ Predmet: Propratno pismo (dopis) uz nalog za plaćanje Broj: _____________________

Naziv i adresa poslovne banke Direktoru deviznog odeljenja

Molimo Vas da izvršite plaćanje prema: ___________________________

___________________________________________________________________

(naziv uvoznog preduzeća – korisnika plaćanja)

na ime izvršenog uvoza robe _______________________________________,

prema dokumentaciji koji dostavljamo u prilogu dopisa.

Prilozi: - faktura (profaktura) br. _____________ - Ugovor o uvozu br. _______________

Direktor uvoza

____________


ОБРАЗАЦ НАЛОГ А З А ПЛАЋ АЊ E , односно налога за извршење дознаке у инос транс тву

1

3

4

5

6

7

89

Попуњава банка10

11

12

ПОДАЦИ ЗА С ТАТИС ТИКУ (опис свих трансакција повезаних с плаћањем):

Налогодавац Банка2

Налог број

У корист

Код

ОзнакаB itmap B itmap B itmap B itmap B itmap B itmap B itmap B itmap B itmap B itmap B itmap 1 валуте Износ у валути С валутом

Редни Шиф ра Бр.угов.из . Год.уг.из. Опис трансакције Износ бруто обавезе (+) број основа контр. контр. Износ смањења плаћања (-)

Нето износ у валутић

Број кредитне пријаве Година кредита Посебна ознака

Место и датум Печат и потпис налогодавца

70

На терет

У корист

На терет У корист

Динарска противвредност

Место и датум Печат и потпис банке

Obrazac naloga za plaćanje prema inostranstvu popunjava nalogodavac (uvoznik), a dopunjava banka, prema sledećem:


Б рој рубрике

Назив Опис

1 НАЛОГОДАВАЦназив и адреса матични број

2 БАНКАназив матични број

2ИНС ТРУМЕНТ ПЛАЋ АЊА из Шифарника инструмената плаћања

3 БРОЈ НАЛОГА евиденциони број (попуњава банка)

4

КОРИС НИК ПЛАЋ АЊА (УВОЗНИК)

назив и адреса нерезидента број путне исправе резидента држава рачун

5БАНКА КОРИС НИКА ПЛАЋ АЊА

назив и држава или S WIF T адреса

6 ИЗНОСознака валуте износ у валути

6ДАТУМ ВАЛУТАЦИЈ Е

датум када је задужен рачун банке у иностранству, рачун стране готовине или одобрени рачун нерезидента (попуњава банка)

7 РЕ ДНИ БРОЈ ОС НОВА редни број

7ШИФРА ОС НОВА

из Шифарника основа наплате, плаћања и преноса у платном промету са иностранством

7БРОЈ УГОВОРА ИЗ КОНТРОЛНИКА

7ГОДИНА УГОВОРА ИЗ КОНТРОЛНИКА

7 ОПИС ТРАНС АКЦИЈ Е опис трансакције (број и датум издавања ф акуте)

7ИЗНОС ВАЛУТЕ ЗА ОС НОВ

(+) износ бруто обавезе/ (-) износ смањења плаћања

8БРОЈ КРЕ ДИТНЕ ПРИЈ АВЕ број кредитне пријаве из овереног обрасца

8 ГОДИНА КРЕДИТА година закључивања уговора о кредиту8 ПОС Е БНА ОЗНАКА9 МЕС ТО И ДАТУМ место и датум испостављања налога

10 КЊИЖЕЊЕна терет рачуна у корист рачуна

ПОДАЦИ ЗА С ТАТИС ТИКУ

ПОДАЦИ ЗА КЊИЖЕЊЕ

Poslovna banka, po prijemu naloga za plaćanje,proverava da li postoji dovoljno sredstava na deviznom račununalogodavca, da li je nalog u celini i ispravno popunjen i da li su prezentovana dokumenta (faktura, profaktura i dr.) dovoljna za izvšenje doznake. Nakon provere, banka pristupa realizaciji naloga. Podatke iz obrasca 70, domaća banka emituje korespodentnoj banci u


inostranstvu. Sa deviznog računa uvoznika, prenosi novčana sredstva na račun korespodentne banke izvoznika.To će učiniti putem nostro doznake, koju će uputiti banci korisnika plaćanja, elektronskom poštom (SWIFT), sa sledećim osnovnim podacima: naziv, adresa i IBAN uvoznika, naziv banke korisnika i njen IBAN, naziv, adresa i IBAN korisnika, broj fakture po kojoj se obavlja plaćanje. Na osnovu ove doznake, inostrana banka će izvršiti prenos određenog iznosa novčanih sredstava na račun izvoznika. „U zavisnosti od toga gde banka ima otvoren račun u valuti plaćanja emitovaće ili direktnu doznaku ili će emitovati i nalog kontokorentnoj banci da je zaduži za iznos na koji nalog glasi i da odobri isti iznos banci kojoj je dat nalog za plaćanje...Na datum izvršenja doznake banka obradjuje likvidaciju u skladu sa Uputstvom Narodne banke, zadužuje odredjeni račun svog komitenta, obračunava svoju proviziju u skladu sa tarifom i o tome putem izvoda obaveštava svog komitenta“.37.

b) Naplata doznakom, iz inostranstva. U slučaju izvoza robe, domaća korespodentna banka primiće loro doznaku, od svoje inokorespodentne banke. Tom doznakom se izvršava naplata iz inostranstva na taj način što inobanka obaveštava (porukom SWIFT) korespodentnu banku izvoznika o primljenoj naplati, odnosno da su devize odobrene na njen račun.

Po dobijanju loro doznake iz inostranstva, korespodentna banka izvoznika će , ukoliko je istovremeno i banka isplate, uputiti izvozniku izveštaj o prilivu sredstava, sa zahtevom da joj dostavi:

• podatke i dokumenta kojima se potvrđuje osnov naplate-izvršenje izvoza (faktura ili profaktura, ugovor o kupoprodaji, jedinstvena carinska isprava) ,i

• podatke neophodne za izvršenje isplate po naplati, tj. za raspored deviznog priliva.

M e m o r a n d u m p o s l o v n e b a n k e Datum: _____________________ Predmet: Obaveštenje o deviznom prilivu Broj: _______________________

Naziv i adresa komisionog preduzeća Direktoru izvoza

Obaveštavamo Vas da je _____________ godine ostvaren devizni priliv iz inostranstva prema sledećem:

1. Iznos i vrsta valute ______________________ 2. Inotroškovi ____________________________ 3. Nalogodavac (naziv i adresa inokupca) ____________________________ 4. Korisnik naplate (naziv i adresa izvoznika) _________________________ 5. Osnov naplate (faktura, ugovor i dr.) _______________________________

37 9Barać Slobodan, Stakić Budimir, Ivaniš Marko, Praktikum za bankarstvo i finansije, Fakultet za finansijski menadžment i osiguranje, Beograd, 2003, str.195

Glava V PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM 127 Potrebno je da po dobijanju ovog obaveštenja, a u skladu sa Odlukom o

uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom („Sl. gl. RS“ 24/07) i Uputstvom za sprovođenje odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom („Sl. gl. RS“ 24/07,31/07,41/07,3/08,61/08), dostavite podatke neophodne za izvršenje isplate po naplati iz inostranstva i za statističke potrebe Narodne banke Srbije, prema sledećem:

• Iznos deviznih sredstava; • Naziv, matični broj i broj računa IBAN, krajnjeg korisnika naplate iz inostranstva; • Naziv banke kod koje krajnji korisnik naplate iz inostranstva ima otvoren račun; • Osnov naplate iz inostranstva; • Dokumenta po kojima je izvršena naplata (faktura, ugovor i dr).

Ukoliko banci ne dostavite podatke i dokumenta, neophodna za izvršenje odobrenja računa korisnika naplate, najkasnije narednog radnog dana od dana prijema ovog obaveštenja, devizna sredstva će, shodno tački 9. Uputstva, biti odobrena računu obaveza za neizvršenje isplate po naplatama iz inostranstva.

Za banku

Po dobijanju izveštaja od banke, izvoznik će na standardnom obrascu dati nalog banci za izvršenje rasporeda priliva deviza. Pretpostavimo da je izvoz robe izvršio komisionar. U tom slučaju, izvoznik je izvršio izvoz robe u svoje ime, a za račun proizvodnog preduzeća. S obzirom na to, krajnji korisnik naplate iz inostranstva, upravo je proizvodno preduzeće. Tada bi izvoznik, u nalogu za raspored deviznog priliva, naveo broj računa i poslovnu banku korisnika sredstava.

Obrazac naloga za raspored deviznog priliva (koji izvoznik upućuje banci)

ПОДАЦИ КОРИС НИКА НАПЛАТЕ

12

13

ПОДАЦИ ЗА С ТАТИС ТИКУ (опис свих трансакција повезаних са овом наплатом):

Редни Шиф ра Бр.уг.из Год.уг.из Опис трансакције Износ бруто потраживања (+)број основа контр. контр. Износ смањења наплате (-)

Нето износ у валути наплате


Po dobijanju naloga za raspored priliva od izvoznika, banka obrađuje nalog za naplatu (slog – 60). U drugi deo naloga za naplatu (Podaci korisnika naplate), banka unosi podatke (koje je dostavio izvoznik) o korisniku deviznog priliva.


Obrazac naloga za naplatu НАЛОГ ЗА НАПЛАТУ (модел обрасца)

1

3

4

5

6

7

8

9

10

11

ПОДАЦИ КОРИС НИКА НАПЛАТЕ

12

13

ПОДАЦИ ЗА С ТАТИС ТИКУ (опис свих трансакција повезаних са овом наплатом):

Банка Корисник наплате2

Налог број

На захтев

По налогу

Преко

С врха наплате

Уплаћујемо вам Прилив смо књижили

Ознака Износ у валути С валутомвалуте

По налогу стране банке одбијено

На терет

У корист

На терет

У корист

Противвредност у динарима обрачунатапо званичном средњем курсу ДИН .

Место и датум Печат и потпис банке

Редни Шиф ра Бр.уг.из Год.уг.из Опис трансакције Износ бруто потраживања (+)број основа контр. контр. Износ смањења наплате (-)

Нето износ у валути наплате


60


Poslovna banka vrši popunjavanje obrasca naloga za raspored priliva, kao i naloga za naplatu izvoza prema sledećem:

Број рубрике

Назив Опис

1 БАНКАназив матични број

2 КОРИС НИК НАПЛАТЕназив и адреса матични број

2ИНС ТРУМЕНТ НАПЛАТЕ

из Шифарника инструмента плаћања

3 БРОЈ НАЛОГА евиденциони број у банци

4БАНКА ПОШИЉАЛАЦ S WIF T ПОРУКЕ

назив и/или S WIF T адреса

5 НАЛОГОДАВАЦназив и адреса држава

6КОНТОКОРЕ НТНА БАНКА

назив и/или S WIF T адреса

7 С ВРХА НАПЛАТЕ сврха наплате

8 ИЗНОСознака валуте износ у валути

8 ДАТУМ ВАЛУТАЦИЈ Е датум пријема покрића

9ТРОШКОВИ С ТРАНЕ БАНКЕ трошкови стране банке

10 КЊИЖЕЊЕна терет рачуна у корист рачуна

11ПРОТИВВРЕ ДНОС Т У ДИНАРИМА

обрачунато по званичном средњем курсу

11 МЕС ТО И ДАТУМ место и датум испостављања налога

12 РЕ ДНИ БРОЈ ОСНОВА редни број

12 ШИФРА ОСНОВА

из Шифарника основа наплате , плаћања и преноса у платном промету са иностранством

12БРОЈ УГОВОРА ИЗ КОНТРОЛНИКА

12ГОДИНА УГОВОРА ИЗ КОНТРОЛНИКА

12 ОПИС ТРАНС АКЦИЈ Е опис трансакције

12ИЗНОС У ВАЛУТИ ЗА ОСНОВ

(+) износ бруто потраживања/ (-) износ смањења наплате

13БРОЈ КРЕ ДИТНЕ ПРИЈ АВЕ

број кредитне пријаве из овереног обрасца

13 ГОДИНА КРЕ ДИТА година закључивања уговора о кредиту13 ПОС Е БНА ОЗНАКА

ПОДАЦИ ЗА С ТАТИС ТИКУ


Ukoliko korespodentna banka nije istovremeno i banka isplate, ona će obavestiti banku isplate o primljenoj naplati iz inostranstva, upućivanjem SWIFT poruke. Dostaviće joj i nalog za naplatu, sa kojim će preneti novčana sredstva na isplatnu banku, da bi ova potom izvršila prenos deviznih sredstava, u valuti naplate, na račun korisnika (proizvodno preduzeće).

Isplatna banka je obavezna da korisniku naplate, čiji je račun odobrila iz tog izvoznog posla, dostavi izvod o stanju i prometu tog računa.

Poslovne banke su obavezne da NBS dostavljaju, putem izveštaja, podatke iz naloga za plaćanje i naplatu iz inostranstva, za potrebe statistike NBS38

4.1.2. Menica

Menica ima dugu istoriju korišćenja. Najpre je služila kao menjačko sredstvo – sredstvo za razmenu novca. Otuda i njen naziv: menica, lettre de change/lettera di sambio.

S obzirom na rizike koje ima u korišćenju doznake kao instrumenta plaćanja, kupac može insistirati na korišćenju drugog instrumenta - menice. To će činiti u slučaju trenutnog plaćanja, kada menicom nastoji da obezbedi sigurnu isporuku (dostavu ) robe od strane izvoznika. Na korišćenju menice insistiraće i prodavac, ukoliko je ugovoren kreditni način plaćanja. Naime, izdavanjem menice, dužnik prolongira plaćanje dospele obaveze u periodu dužem od 90 dana. Svakako, dužnik će, u tom slučaju, platiti poveriocu i određenu naknadu u vidu kamate. Dakle, menica je široko primenjen instrument trenutnog i kreditnog plaćanja uvoza robe.

Zahtev za obezbeđenje menice kao instrumenta plaćanja dolazi od prodavca. Menica se može koristiti i kao instrument obezbeđenja izvršenja isporuke robe-takav zahtev dolazi od kupca. Npr. kupac može insistirati na zahtevu da mu prodavac (izvoznik) dostavi menicu, ukoliko je ugovoreno trenutno plaćanje robe, jer želi da obezbedi isporuku robe ugovorene količine i kvaliteta, tj. da se zaštiti od neispravne i nekompletne robe. S druge strane, izvoznik može insistirati da mu uvoznik dostavi menicu radi obezbeđenja od rizika kreditnog plaćanja robe. Na ovaj način, izvoznik se štiti od uvoznika koji bi ga mogao izigrati.

Razvojem međunarodne trgovine, rasla je i potreba unifikacije meničnog prava na međunarodnom planu, čime bi se otklonile razlike u nacionalnim zakonodavstvima. Tako je još 1852. godine osnovano Udruženje za unifikaciju meničnog prava, a 1858. godine je na Prvoj svetskoj izložbi u Parizu sastavljen prvi projekat Svetskog meničnog zakona. Pokušaj unifikacije meničnog prava učinjen je 1913. godine na konferenciji u Hagu. Tada je utvrđen tzv. Haški menični i čekovni reglman, ali zbog izbijanja I svetskog rata, nije značajnije prihvaćen. Najveći značaj za unifikaciju meničnog prava imaju tri Ženevske konvencije iz 1930. godine:

1. Konvencija o Jednoobraznom zakonu o trasiranoj i sopstvenoj menici; 2. Konvencija o rešavanju izvesnih sukoba o trasiranoj i spostvenoj menici, i 3. Konvencija o taksama u vezi sa trasiranim i sopstvenim menicama.

38 Tačka 5. Uputstva za sprovođenje odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom („Sl. gl. RS“ 24/07, 31/07, 41/07, 3/08, 61/08)


Ove konvencije potpisale su i usvojile mnoge zemlje sveta, među kojima i Jugoslavija (1934. godine). Pokušaj univerzalne unifikacije učinjen je usvajanjem Konvencije o međunarodnim i sopstvenim menicama, u Generalnoj skupštini UN, 7. oktobra 1988. godine. Zbog razlika koje su ostale i nakon njenog usvajanja, Konvencija nije stupila na snagu.

Danas postoji visok stepen ujednačenosti meničnog prava u većini zemalja u svetu (polazeći od Ženevskih konvencija), mada sve one i dalje primenjuju domaće menično pravo. Naš Zakon o menici iz 1946. godine, izrađen je po ugledu na Ženevsku konvenciju o menici (reč je o Konvenciji o Jednoobraznom zakonu o trasiranoj i sopstvenoj menici).

U pravnoj teoriji postoji više vrsta menica, a najznačajnija je deoba prema načinu izdavanja, na:

1. Trasiranu ili vučenu menicu (poziv na plaćanje). To je menica kod koje jedno lice, izdavalac menice – trasant, nalaže drugom licu – trasatu, da trećem licu – remitentu (ili po nalogu remitenta) isplati bezuslovno menični iznos, naznačen na menici, o roku njene dospelosti. Kod trasirane menice pojavljuju se tri lica: a) trasant ili izdavalac menice (lice koje izdaje nalog); b) trasat ili lice kome se upućuje nalog za isplatu menice (najčešće je to

banka), i c) remitent ili imalac menice, tj. menični poverilac.

Trasirana (vučena) menica na banku ima oblik poziva na plaćanje – trasant poziva trasata da izvrši isplatu meničnog iznosa. „Upravo zbog toga što trasant svoju obavezu prema remitentu ‘vuče’ na drugo lice – trasata, ova menica je dobila naziv od lat. reči ‘trahere’ koja znači vući. U stručnoj literaturi, ova menica se često naziva trata. U slučajevima kada trasat akceptom prihvati nalog trasanta u pogledu isplate meničnog iznosa remitentu, takva menica se često naziva ‘rimessa’. U meničnom slogu ovaj nalog koji trasant upućuje trasatu se najčešće izražava klauzulom ‘platite’. Sama ova klauzula ukazuje da se radi o odnosima između tri lica.“39

Trasiranje menice izvršava izdavalac menice, upisivanjem podatka o trasatu (naziv i adresa pravnog lica ili preduzetnika), što se tumači naredbom trasanta-trasatu, da izvrši isplatu meničnog iznosa upisanog na menici. Saglasnost sa nalogom izdavaoca menice, trasat će dati upisivanjem reči „prihvatam“ i potpisom, što će učiniti samo ukoliko je reč o akceptiranoj trasiranoj menici.

Trasirana (vučena) menica se u međunarodnom platnom prometu najčešće javlja u ulozi sredstva kredita i obezbeđenja potraživanja. Ukoliko je menicu avalirala neka ugledna banka, izvoznik će je lako prihvatiti na ime isplate svog potraživanja, jer je može sigurno eskontovati (unovčiti). 39 S. Carić, M. Vitez, D. Mrkšić, G. Ljubojević, Privredno pravo za ekonomiste, Centar za Privredni Consultingt, Novi Sad, 1996, str. 466.


2. Sopstvena ili solo menica (obećanje plaćanja). Za razliku od trasirane menice koja ima oblik poziva – naloga za plaćanje, u kojoj trasant naređuje banci da izvrši isplatu, sopstvena odnosno vlastita menica ima oblik obećanja plaćanja – izdavalac menice obećava da će on izvršiti plaćanje označene sume novca, korisniku – remitentu, u vreme dospeća menične obaveze. Sopstvena menica je jednostavniji instrument za primenu od trasirane. Međutim, zbog potrebe dodatnog obezbeđenja, umesto ove menice zahteva se trasirana ili izdavaoci sopstvene menice, uz menicu daju i dodatna obezbeđenja. Npr. u SAD, izdavaoci sopstvenih menica, na imaoce menica prenose pravo na neku pokretnu ili nepokretnu imovinu.

Kod sopstvene menice postoje dva lica:

• izdavalac menice, i • remitent.

Ovde nema ni trasanta niti trasata, već ima samo izdavaoca menice, koji je istovremeno trasant i trasat. Menicu potpisuje izdavalac menice, na istom mestu na kome trasiranu menicu potpisuje trasant. Za ovu menicu je karakteristično da njen izdavalac nije izdao nalog trasatu, nego se sam obavezao na plaćanje svote na koju menica glasi. Zato će izdavalac menice, klauzulu „platite“ ispraviti u klauzulu „platiću“.

Sopstvena menica se još naziva solo menica, koju koristi banka, kao dodatnu sigurnost kod potrošačkih kredita. Ova menica ne može biti akceptirana(jer nema trasata), a može biti avalirana. Takođe, ona može biti indosirana, na isti način kao i trasirana menica.

Beogradu, 15 februara 09 EUR 20.000,00

5. marta 2009

~ dvadeset hiljada EUR ~

u robi bez a

u Lozani, „Komercijalna banka“ a.d.

„Rapid“ d.o.o. Beograd Izvorska bb(potpis i pečat)

Trasirana (puna) menica sa svim bitnim elementima

Prvu

Extra Taste, Lozana


3. U poslovnom prometu se, osim trasirane i vlastite menice, pojavljuje i blanko menica. Ona se izdvaja od ostalih po tome što osim potpisa izdavaoca menice (trasanta) ne sadrži ostale menične elemente. Prilikom predaje blanko menice – korisniku menice, izdavalac i korisnik menice ne mogu unapred da utvrde menični iznos, ni rok dospeća potraživanja, pa bitni menični elementi ne mogu biti upisani na menici. Zbog toga, ova menica i nije menica u punom pravnom značenju. Tek kasnije, poverilac - imalac menice će ispuniti pojedine elemente menice, kada će ova postati menica u njenom punom pravnom značenju.Iako je to menica u nastajanju, ona se može akceptirati, avalirati i indosirati ali ni onda, ova menica neće biti punovažna. Ona će postati punovažna tek po unošenju svih bitnih meničnih elemanata. Najčešće se koristi radi obezbeđenja potrošačkih kredita.


Blanko menica


5. marta 2009 Platićemo sopstvenom

Extra Taste, Lozana


u robi

AVAL:

„Komercijalna banka“ a.d. Beograd „Rapid“ d.o.o. Beograd Izvorska bb(potpis i pečat)

Sopstvena avalirana menica

XXXXXXXX

XXXX

(potpis i pečat)



U međunarodnoj kupoprodaji robe, uvoznik može menicu da uruči neposredno izvozniku (npr. blanko menicu). Uručivanje akceptirane ili avalirane menice najčešće vrši banka izvoznika:

• prema instrukcijama uvoznika, ukoliko je ugovorom regulisano plaćanje robe pre isporuke (tzv.avansno plaćanje) putem menice. Uručivanje menice, uvoznik će usloviti dobijanjem bankarske garancije za vraćanje avansa. Izvesno je međutim i da će izvoznik dati nalog za otpremu robe, tek po dobijanju menice;

• prema instrukcijama banke akceptanta ili avalne banke, ukoliko je ugovoreno kreditno plaćanje robe. Banka neće ustupiti menice remitentu sve dok on ne prezentira dokumenta kojima će dokazati da je izvršio ugovornu obavezu isporuke robe (trgovačka, prevozna, carinska i dr. dokumenta).

Uručivanje menice od strane banke obavlja se na osnovu naloga o predaji menice, koji sadrži precizne instrukcije za predaju menice, zajedno sa priznanicom o prijemu menice. Nalog o predaji menice, uz priznanicu o prijemu, naziva se obična doznaka menice40.

4.1.2.1. Bitni elementi menice

Menica postaje punovažna odnosno može da se realizuje samo ako sadrži sve bitne menične elemente, propisane Zakonom o menici (iz 1946. godine):

• oznaka da je menica. U samom slogu menice mora da stoji oznaka da je to menica, na jeziku na kome je ona sastavljena. Tom oznakom se, pre samog potpisa, menični dužnik upozorava da potpisom na menici, prihvata meničnu obavezu;

• ime trasanta. To je lice koje izdaje menicu. On upisuje podatke u donjem desnom uglu menice, uz potpis i pečat pravnog lica ili preduzetnika;

• ime trasata. To je lice koje treba da izvrši plaćanje meničnog iznosa. U donjem levom uglu menice, trasant upisuje podatke trasata (naziv i adresa pravnog lica). Time je nalogodavac označio trasata, kao lice koje treba da izvrši plaćanje. Trasat će svoju saglasnost sa nalogodavcem potvrditi samo u slučaju izdavanja trasirane menice, tako što će se potpisati na mestu gde je grb Republike Srbije, popreko, upisivanjem reči „priznajem“. To je postupak akceptiranja trasirane menice, nakon čega trasat postaje menični dužnik. Sve do trenutka potpisivanja menice od strane trasata, glavni menični dužnik je trasant. Ukoliko menica nije akceptirana, trasat bi mogao izvršiti plaćanje meničnog iznosa, ali ne bi morao, jer on nije menični dužnik. On će to učiniti ukoliko je izdavalac menice obezbedio

40 Zorka Grandov, Spoljnotrgovinsko poslovanje, Beogradska trgovačka omladina, Beograd, 2000, str.323


menično pokriće, iz koga će se izvršiti menična isplata, ili će to učiniti zbog toga što je uveren da će menični dužnik naknadno obezbediti novčano pokriće. To znači da trasirana menica ne mora da bude akceptirana, niti mora imati novčano pokriće.

• ime remitenta. To je lice koje ima pravo da zahteva isplatu menice (menični poverilac). Ime remitenta upisuje se u tekstu menice, npr. „Po naredbi ‘Evrokom’ d.o.o. Beograd“;

• menični iznos. Na meničnom formularu je odštampana reč „iznos od“, posle koje se upisuje odgovarajući menični iznos, na koji menica glasi, kao i vrsta valute. To isto čini se i u gornjem desnom uglu menice. Upisivanje iznosa na dva mesta, brojčano i slovima, vrši se radi postizanja veće sigurnosti menice;

• mesto i datum izdavanja menice. Upisuju se u samom vrhu menice. • vreme dospeća menice. To je datum kada se menica može naplatiti.

Upisuje se u drugom redu menice; • mesto plaćanja menice. Unosi se u poslednjem redu, u levom uglu. Mesto

plaćanja mora biti izričito određeno, radi određivanja nacionalnog prava koje se primenjuje na menicu (menični rokovi su različiti u različitim zakonodavstvima), kao i zbog potrebe otklanjanja eventualne nedoumice u pogledu porekla valute (npr. dinar je valuta Srbije, ali i Alžira, Bahreina, Iraka, Jordana, Kuvajta, Libije i Tunisa). Mesto plaćanja označava banku i sedište banke gde treba izvršiti naplatu meničnog iznosa;

• broj primeraka menice. Menice se mogu izdavati u jednom, dva ili više primeraka. Ukoliko se izdaje u većem broju primeraka, uz tekst „platite za ovu“ dodaje se reč „prvu“ ili „drugu“ ili „treću“ menicu. Izdavanje menice u više primeraka čini se radi dokazivanja postojanja menice pri naplati meničnog iznosa, u slučaju gubitka jednog primerka. Ukoliko banka izvrši isplatu jednog od primeraka menice, ostale primerke banka neće isplaćivati. Ako na menici nije naveden broj primerka, smatra se da svaki primerak predstavlja posebnu menicu, pa je svaka takva menica naplativa u banci.

4.1.2.2. Osnovne menične radnje

Menične radnje čine raznovrsni, međusobno povezani poslovi u redovnoj meničnoj cirkulaciji, čijom se ralizacijom stvaraju određene pravne obaveze. Otuda i naziv menično – pravne radnje, od kojih su najznačajnije:

a) izdavanje menice. Izdavanje menice vrši se svojeručnim potpisom trasanta na menici, čime on postaje menični dužnik. Ostale elemente menice, saglasno pravnom shvatanju blanko – menice, može popunjavati imalac, pre prezentacije menice za isplatu. Bez potpisa trasanta, ne postoji njegova naredba i, ukoliko još nije akceptirana, ona nema nikakvo dejstvo menice;

b) akceptiranje menice.Da bi se zaštitio od rizika odloženog plaćanja i rizika obezbeđenja izvršenja isporuke robe, izvoznik može da zahteva da mu izdavalac menice(uvoznik) preda akceptiranu i, eventualno avaliranu


menicu.Za uvoznika je važno da do roka dospeća menice proda robu, a dobijena sredstva potom uplati na svoj račun, kao pokriće za isplatu menice. Akceptiranje se sprovodi kod trasiranih menica (akceptiranje sopstvenih menica nije dopušteno). Obično se na akcept podnosi menica koja glasi na veći menični iznos ili kada korisnik menice nedovoljno poznaje trasanta ili mu je on nedovoljno pouzdan partner. Akceptiranje je menična izjava trasata kojom potvrđuje da je prihvatio, da u svojstvu glavnog dužnika plati menicu o dospelosti. Do trenutka akceptiranja, glavni menični dužnik je trasant. Od potpisa trasata, odnosno od trenutka akceptiranja, glavni menični dužnik nije više trasant, već trasat, i to trasat kao akceptant. Akcept predstavlja potpis trasata (akceptanta- lica koje akceptira menicu), upisivanjem reči „Priznajem“, „Prihvatam“, „Akceptiram“;

c) avaliranje (aval – jemstvo). To je menična izjava kojom avalista (najčešće prvoklasna banka), svojim potpisom na menici garantuje da će menični dužnik (trasat) za koga on daje jemstvo, isplatiti svoju obavezu iz menice.Ukoliko dužnik ( trasat) ne izvrši dospelu obavezu prema imaocu menice, zbog toga što je u međuvremenu postao insolventan, isplatu će izvršiti avalista. Aval se unosi na lice menice ili na alonžu (produžetku menice) ispisivanjem klauzule „Kao avalista, „Kao garant“. Avalista navodi naziv i sedište pravnog lica, a na kraju teksta stavlja se pečat i potpis ovlašćenog lica. Ako menicu isplati avalista iz sopstvenih sredstava, on ima pravo da se regresira od lica za koje je dao aval. Avaliranje predstavlja sredstvo obezbeđenja jer štiti imaoca menice za slučaj da dužnik ne ispuni obavezu isplate meničnog iznosa.


5. marta 2009


u robi bez a



Trasirana akceptirana menica

Jednu

Extra Taste, Lozana

„Dunav banka“ a.d. Beograd, Planinska bb

Pri

znaj

em

„D

unav

ban

ka“

a.d

. B

eogr

ad

(pot

pis

i peč

at)


Banke se najčešće pojavljuju kao akceptanti ili u funkciji jemca (avaliste),

čime se postiže veća sigurnost naplate menice.

d) prenos menice. Menicu poseduje remitent – korisnik menice. Ukoliko želi da je monetizuje, on odlazi u banku, gde vrši prezentaciju menice na isplatu. Naplata menice se može izvršiti o roku dospeća menice, što remitentu ne mora uvek da odgovara. U nedostatku novčanih sredstava, remitent želi da menicu iskoristi kao instrument plaćanja, da s menicom, kao s novcem, plaća robu ili da je unovči. Otuda veliki značaj prenosa menice, kao menične radnje, na druga lica.

Uvoznik- imalac menice može da žirira (prenese) menicu na dva načina:

• indosiranjem, i • cesijom.

Odgovor na pitanje na koji će se način izvršiti prenos menice, zavisi od toga da li u tekstu menice stoji zapisano. „Platite po naredbi“ ili „Platite ne po naredbi“.

U prvom slučaju, prenošenje menice vrši se indosiranjem (indosso, italijanski izraz „na poleđini“). Indosiranje menice je prenos menice sa jednog lica na drugo, što podrazumeva i prenos prava sadržanih u menici.

U slučaju indosiranja, remitent postaje indosant. Zapravo, prvi indosant (žirant) može biti samo remitent, koji svojom izjavom može preneti menicu na indosatara (dužnik). Prenos menice vrši se pre menične dospelosti putem indosamenta – pismene izjave na poleđini menice gde navodi tekst „Umesto nama, platite po naredbi ...“, navodeći naziv indosatara – pravnog lica ili preduzetnika, na koga se prenose prava iz menice, posle čega slede pečat i potpis indosanta. Ukoliko je poleđina menice popunjena izjavama (indosamentima), dalji prenos menice se može vršiti na posebnom listu hartije, tzv. alonžu, kojim se produžava poleđina menice. Bez obzira na prenos koji je izvršen, indosant je odgovoran u pogledu isplate menice, ne samo prvom, već i ostalim indosatarima, čija se imena nalaze na poleđini menice. Indosant može sebe isključiti od ove odgovornosti samo ukoliko je upisao klauzulu „Bez obaveze“ ili „Bez regresa“.


5. marta 2009


u robi sa em



Trasirana avalirana menica

Prvu a ne i ostale

Extra Taste, Lozana

Preduzeću „Sunce“ d.o.o. Beograd, Planinska bb

Kao

ava

list

a „

Dun

av b

anka

“ a

.d.

Beo

grad

(p

otpi

s i p

ečat

)


Prenos menice se može vršiti i prostom predajom, ukoliko sadrži blanko indosament ili indosant na donosioca. „Ovakav menični prenos omogućuje indosantu da ne bude menični dužnik na toj menici, jer on ne mora da potpiše kod prenosa prostom predajom“41.

Prenošenje menice može se izvršiti na:

• drugog korisnika (indosatara), koji kao novi korisnik menice ima pravo da, do roka dospeća, vrši dalje indosiranje (ispisujući tekst „Umesto nama, platite po naredbi...“). Naplatu menice o roku njenog dospeća izvršiće poslednji indosatar;

• banku. Izvoznik može menice koje poseduje, kao instrument naplate izvoznog posla, preneti indosiranjem na banku. Ovim postupkom, banka forfetar vrši otkup menice od izvoznika, pre njenog roka dospeća, po umanjenoj vrednosti u odnosu na meničnu svotu. Tako će izvoznik, kreditnu naplatu pretvoriti u trenutnu naplatu potraživanja.

U drugom slučaju, kada je u tekst uneta rekta klauzula „Platite ne po naredbi...“, prenos menice se može vršiti samo ugovorom o cesiji. Naime, sa ovom klauzulom zabranjuje se indosiranje ili dalje indosiranje menice. Indosant može upisati ovu klauzulu na poleđini menice, iako je na licu menice bilo zapisano „Platite po naredbi...“. U slučaju prenosa menice cesijom, cesionar ima prava samo prema licu iz ugovora o cesiji, a ne i prema ostalim meničnim dužnicima.

Ukoliko je na menici zapisana kaluzula „Platite ne po naredbi“, ova klauzula unosi se i u sam indosament, uz potpis indosanta, koji zabranjuje dalji prenos menice.

41 S. Carić, M. Vitez, D. Mrkšić, G. Ljubojević, Privredno pravo za ekonomiste, Centar za Privredni Consulting, Novi Sad, 1996, str. 503.


5. marta 2009 Prvu

ne Extra Taste, Lozana


u robi sa em, bez protesta

Preduzeću „Sunce“ d.o.o.Beograd, Planinska bb Ne sme se prezentirati na akceptdo 27. februara 2009. godinekod „Dunav banke“ a.d. Beograd


Trasirana menica (sa rekta klauzulom – rekta menica i sa privremeno negativnom prezentacionom klauzulom)


e) isplata menice. Isplata menice se vrši o dospelosti menice. Dospeće menice predstavlja dan kada se menica ima isplatiti, odnosno dan kada menica dospeva za plaćanje. Na menici ne mora biti označen dan dospelosti na naplatu. U tom slučaju, menica dospeva na naplatu po viđenju, što znači da se može podneti na isplatu bilo kog dana, u roku od godinu dana od dana izdavanja menice.

Najčešći je slučaj da se dospeće na menici određuje na tačno određeni dan, koji je upisan kao datum dospeća. Menični korisnik prezentira menicu na naplatu na dan dospeća menice, a najkasnije još u toku sledeća dva radna dana posle dospeća. Ukoliko u tom roku ne podnese menicu na isplatu, menica postaje prejudicirana, tj. imalac gubi pravo naplate od regresnih meničnih dužnika (od indosanta, avaliste, trasanta), mada zadržava pravo naplate od glavnih meničnih dužnika (akceptanta i izdavaoca sopstvene menice).

Isplata meničnog iznosa vrši se meničnom poveriocu (imaocu menice):

• remitentu – ako menica nije indosirana, ili • poslednjem indosataru – ako je menica indosirana.

Imalac menice dostavlja banci menicu zajedno sa nalogom za naplatu i propratnim pismom. Posle provere ispravnosti, isplata se izvršava prenosom sredstava na račun meničnog poverioca, sa računa tj. na teret glavnog meničnog dužnika:

• ako je menica akceptirana – sa računa akceptanta; • ako je menica trasirana – sa računa trasanta; • ako je menica avalirana – sa računa banke avaliste, i • ako je sopstvena menica – sa računa izdavaoca menice.

Isplatu menice obavlja isplatna banka, ukoliko ima novčanih sredstava na računu meničnih dužnika. Ukoliko nema novčanih sredstava, a menica sadrži klauzulu „Bez protesta“, isplatna banka će NBS dostaviti podatke iz naloga, zajedno sa menicom ili overenom fotokopijom, radi prinudne naplate sa računa dužnika kod ostalih banaka.

Ako je u pitanju menica koja ne sadrži tu klauzulu, a na računu dužnika ima novčanih sredstava, banka će isplatiti tu menicu. U suprotnom, ona će menicu vratiti meničnom poveriocu, da bi on mogao da podigne menični protest kod opštinskog suda nadležnog prema mestu plaćanja menice, radi ostvarivanja svojih meničnih zahteva. Naplata menice sudskim putem sprovodi se po kratkom postupku, bez mogućnosti dužnika da iznosi bilo kakve razloge u svoju odbranu.


4.1.3. Ček

Ček je široko korišćeni, jedan od najznačajnijih instrumenata bezgotovinskog međunarodnog plaćanja. Njegovom upotrebom plaćanje se izvršava bez korišćenja gotovog novca, pa se time otklanjaju rizici gotovinskog načina plaćanja. Ček se koristi kao instrument trenutnog i kreditnog plaćanja uvezene robe.

Ček je hartija od vrednosti, izdata u zakonski propisanoj formi, u kojoj njen izdavalac (trasant) daje nalog banci (trasatu), da na teret njegovih sredstava isplati određeni iznos novca korisniku čeka (remitentu), donosiocu ili samom izdavaocu čeka, po prezentaciji te pismene isprave.

U međunarodnom platnom prometu cirkulišu samo bankarski čekovi, vučeni od banke, na banku, jer oni pružaju najveću sigurnost u pogledu naplate. To znači da su trasant i trasat različite banke: trasant (izdavalac) čeka – banka, trasira ček na inostranu banku (trasata), kod koje ova prva, ima sredstva na svom računu. U tome je i bitna razlika između menice i čeka. Za menicu, u trenutku izdavanja, ne mora biti novca na računu, dok se ček izdaje isključivo uz postojanje novčanog pokrića. „Obavezno postojanje pokrića u trenutku izdavanja čeka i vremenski kratka čekovna cirkulacija stvara znatno viši stepen pravne sigurnosti nego kod menice i zbog toga kod čeka ne postoji akceptiranje jer bi to bilo u suprotnosti sa bitnim i obaveznim postojanjem pokrića u trenutku izdavanja čeka“.42

Unifikacija pravila o čeku izvršena je u okviru Ženevskih konvencija (usvojene su 1931, a stupile su na snagu 1934. godine):

• Konvencija o Jednoobraznom zakonu o čekovima (zakonom su regulisana sva pitanja, od izdavanja, do avaliranja, prenošenja i isplate čeka);

• Konvencija o rešavanju izvesnih sukoba Zakona u vezi sa čekovima, i • Konvencija o taksama u vezi sa čekovima.

42 Jelena Vilus, Stevan Šogorov, Pravo Evropske unije i međunarodno ugovorno i poslovno pravo, ECPD, Beograd, 2005, str. 128.


Prema načinu određivanja korisnika čeka postoji više vrsta čekova:

• ček na ime. To je ček u kome je ime korisnika (remitenta) izričito određeno na čeku, a može se prenositi indosamentom;

• ček po naredbi. U ovom čeku, ispred naziva korisnika, stavlja se klauzula „po naredbi“, na bazi koje se isplata može izvršiti korisniku čeka ili nekom drugom licu (na koga je ček prenet indosamentom);

• ček na donosioca. To je ček na kome je uneta klauzula „platiti donosiocu“; • alternativni ček. Na ovom čeku, pored imena remitenta, uneta je klauzula

„ili donosiocu“.

Prilikom otkupljivanja inostranih čekova, banka će od podnosioca čeka zahtevati da izvrši indosiranje, pri čemu indosament na čeku mora biti bezuslovan. Posle otkupa, čekovni odnosi se gase.

Za ček, kao i menicu, karakteristične su sledeće radnje:

a) izdavanje čeka. Da bi jedna pisana isprava bila ček, mora da sadrži sledeće bitne elemente:

• -označenje da je to ček; • -bezuslovni nalog za isplatu naznačene sume; • -ime lica koje treba da izvrši isplatu (trasata); • -datum i mesto izdavanja, i • -potpis izdavaoca čeka (trasanta).

b) avaliranje čeka. Suštinu avaliranja čini garancija – jemstvo trećeg lica (trasat ne može biti avalist) da će platiti čekovni iznos;

c) prenos čeka. Ček se prenosi na donosioca prostom predajom, po naredbi, putem indosamenta, a na ime – putem cesije, uz predaju isprave;

d) isplata čeka. Ček se mora podneti na isplatu u roku od 8 do 70 dana, u zavisnosti od toga gde je ček izdat i gde se izvršava isplata. Za čekove koji su izdati i koji se plaćaju u jednoj zemlji, rok za prezentaciju je 8 dana, a za čekove izdate u jednoj a plative u drugoj zemlji, rok za prezentaciju je do 70 dana, zavisno od toga da li se mesto izdavanja i mesto plaćanja nalaze u istom ili drugom delu sveta. Npr, u našoj zemlji bi najduži rok za prezentaciju imali čekovi izdati u nekoj vanevropskoj zemlji;

e) regres čeka. Pravo je korisnika čeka da se regresira od uslovnih dužnika ako trasat odbije da plati ček, kada ček nema pokriće. Obaveštavanje čekovnih dužnika da je podignut protest kod nadležnog organa naziva se notifikacija;

f) opoziv čeka. Opoziv čeka može vršiti samo trasant, a isplatu trasat. Ukoliko je protekao rok za podnošenje čeka za isplatu (prejudicirani ček), trasant čeka može zabraniti trasatu da izvrši isplatu čeka iz deponovanog pokrića.


4.1.4. Dokumentarni akreditiv

Akreditiv potiče od latinske reči accreditivum, u značenju punomoćja jednog lica (banke), da po nalogu drugog lica (uvoznika) izvrši plaćanje trećem licu (izvozniku). Obaveze i odgovornosti svih učesnika u realizaciji ovog instrumenta plaćanja, regulisane su Jednoobraznim pravilima i običajima za dokumentarne akreditive, koje je izdala Međunarodna trgovinska komora u Parizu (poslednja, peta revizija pravila izvršena je 10.05.1993. godine, a stupila je na snagu 1.01.1994. godine).

Međunarodni dokumentarni akreditiv je najčešće korišćeni instrument u platnom prometu sa inostranstvom43, u praksi većine banaka u svetu, na bazi primene Jednoobraznih pravila. Oko 80% ukupnih međunarodnih plaćanja pokriveno je ovim instrumentom , s obzirom na sigurnost koju on pruža u zaštiti interesa :

• kupca robe (klijenta banke-nalogodavca za otvaranje akreditiva, koji iz bezbednosnih razloga traži plaćanje putem ovog instrumenta): da će dobiti robu kako je i ugovorio, bez rizika što plaća nešto, što još nije dobio niti video i

• prodavcu robe (korisniku akreditiva): on ima sigurnost da će naplatiti isporučenu robu, ako je prezentirao dokumenta u skladu sa uslovima iz akreditiva.

Ovim načinom plaćanja, izvoznik je siguran da će mu roba biti uredno plaćena, a uvoznik je siguran da će mu roba biti uredno dostavljena. Zato se kaže da je dokumentarni akreditiv, istovremeno, instrument plaćanja robe u toku isporuke i kreditnog plaćanja uvoza robe.Za uvoznika koji je otvorio akreditiv sa odloženim plaćanjem uvezene robe, značajno je da do roka dospeća akreditiva, proda robu, da bi iz ostvarenog prihoda obezbedio pokriće za isplatu sa akreditiva.To je i instrument obezbeđenja prodavca jer je za isplatu akreditivne sume odgovorna banka (time se obezbeđuje veća sigurnost naplate ugovorene cene).

Dokumentarni akreditiv je instrument međunarodnog plaćanja kojim uvoznik , kao nalogodavac za otvaranje akreditiva, stavlja preko poslovne banke, određen iznos deviza na raspolaganje izvozniku (trećem licu)- korisniku akreditivnog iznosa. Kupac nalaže banci da prodavcu plati naznačen iznos novca pod uslovom da ovaj, o roku, podnese odgovarajuća dokumenta, kojima dokazuje da je izvršio obavezu isporuke robe.

U nalogu za otvaranje akreditiva, nalogodavac navodi listu dokumenata koji se moraju prezentovati banci, da bi se izvršila isplata akreditivne sume. Ta lista preuzima se iz ugovora o kupoprodaji, definisana u zavisnosti od Incoterms klauzule. Ukoliko prezentira dokumenta koja ne odgovaraju uslovima iz akreditiva, banka je dužna da odbije honorisanje takvih dokumenata.

43 Akreditivi se ne koriste u domaćem platnom prometu.


Subjekti u realizaciji akreditivnog posla su:

• Nalogodavac (uvoznik robe). To je lice koje daje nalog za otvaranje akreditiva, i sa kojim poslovna banka zaključuje ugovor o otvaranju akreditiva;

• Korisnik akreditiva (izvoznik robe). To je lice u čiju korist se otvara akreditiv, koje stiče pravo naplate određenog novčanog iznosa, nakon prezentovanja dokumenata kojima se dokazuje da je roba otpremljena kupcu;

• Akreditivna banka. To je poslovna banka koja otvara akreditiv, u svoje ime, po upustvima koje je rezident dostavio u nalogu za otvaranje akreditiva, a u korist trećeg lica (izvoznika robe) – korisnika akreditiva. Akreditivna banka je najčešće poslovna banka u kojoj nalogodavac ima otvoren devizni račun;

• Avizirajuća (obaveštavajuća) banka. Ona preuzima obavezu obaveštavanja korisnika akreditiva da je otvoren akreditiv u njegovu korist. Tom prilikom, šalje mu obaveštenje o uslovima iz naloga uvoznika za otvaranje akreditiva. Najčešće je to korisnikova poslovna banka;

• Isplatna banka – banka koja je ovlašćena od strane akreditivne banke da izvrši isplatu akreditivnog iznosa nakon prijema i pregleda dokumenata, utvrđenih ugovorom o kupoprodaji i naznačenih u nalogu za otvaranje akreditiva. Najčešće je to korespodentna banka ili poslovna banka kod koje izvoznik ima otvoren račun;

• Konfirmirajuća (potvrđujuća) banka. Ona preuzima čvrstu obavezu (kao i akreditivna banka) da izvrši isplatu, ukoliko to ne može da učini nalogodavac niti njegova akreditivna banka. Najčešće je to poslovna banka izvoznika.

Po dobijanju naloga za otvaranje akreditiva, poslovna banka zaključuje ugovor o otvaranju akreditiva. Poslovna banka može otvoriti akreditiv nalogodavcu, uz odloženo polaganje pokrića (npr. najkasnije 7 dana pre dospeća plaćanja prema izvozniku). Tada je reč o otvaranju nepokrivenog akreditiva, koje banke uslovljavaju obezbeđenjem hipoteke. U nalogu za otvaranje akreditiva poslovnoj banci, nalogodavac mora precizno da naznači o kojoj je vrsti akreditiva reč. U međunarodnoj trgovini sreću se različite vrste dokumentarnih akreditiva:

1. u zavisnosti od zemlje porekla uvoznika (kao nalogodavaca za otvaranje akreditiva) i njihovih poslovnih banaka: a) nostro (uvozni) akreditiv. To je akreditiv koji otvaraju domaće banke,

po nalogu preduzeća, kao uvoznika, u korist inopartnera (izvoznika); b) loro (izvozni) akreditiv. To je akreditiv koji otvaraju inostrane banke,

po nalogu inostranih preduzeća, kao uvoznika, u korist naših preduzeća (izvoznika).

2. prema opozivosti:


a) opozivi akreditiv. Za opozivi akreditiv je karakteristično da akreditivna banka, može u svakom trenutku, opozvati tj. izmeniti ili poništiti akreditiv, po nalogu nalogodavca (uvoznik). Praktično, opozivi dokumentarni akreditiv ne obavezuje nalogodavca ni banku, prema korisniku akreditiva;

b) neopozivi akreditiv. Neopozivi akreditiv je akreditiv koji se ne može opozvati bez saglasnosti korisnika akreditiva.Neopozivi dokumentarni akreditiv može biti:

• potvrđen (konfirmirani) akreditiv. To je akreditiv kojim, pored akreditivne banke, druga (konfirmirajuća) banka potvrđuje, odnosno preuzima obavezu isplate akreditivnog iznosa, ukoliko akreditivna banka ne bude u stanju da izvrši predmetnu isplatu. Ovaj akreditiv se otvara ukoliko se korisnik i nalogodavac akreditiva nedovoljno poznaju, tj. ukoliko korisnik nema dovoljno poverenja u nalogodavca ili u njegovu poslovnu banku. U tom slučaju, korisnik traži da druga banka, najčešće korespodetna ili njegova poslovna banka, potvrdi i, na taj način, dodatno preuzme obavezu plaćanja akreditivnog iznosa, po urednoj prezentaciji dokumenata.U situaciji potvrđenog akreditiva, konfirmirajuća banka je najčešće isplatna banka.Obavezu plaćanja ona izvršava na osnovu pokrića koje je dobila od akreditivne banke ili će tu isplatu izvršiti i u slučaju kada nije dobila pokriće, što bi bilo kreditiranje domaće banke od strane konfirmirajuće banke.

• nepotvrđen (nekomfirmirani) akreditiv. To je akreditiv po kome obavezu plaćanja akreditivnog iznosa ima samo akreditivna banka.

Za korisnika akreditiva, najpovoljnije je otvaranje neopozivog i potvrđenog dokumentarnog akreditiva, jer stiče sigurnost da će mu banka isplatiti akreditivnu sumu do roka važnosti akreditiva.

2. prema dospeću naplate. Rok važnosti akreditiva ne mora biti rok plaćanja po akreditivu. Rok važnosti akreditiva je krajnji datum za prezentaciju dokumenata na naplatu. Prema Jedinstvenim pravilima i običajima za dokumentarne akreditive Međunarodne trgovinske komore u Parizu, rok važnosti akreditiva iznosi 21 dan, od dana fakturisanja, odnosno otpreme robe. Smatra se da to predstavlja dovoljno vremena da korisnik akreditiva prikupi i, svojoj ili akreditivnoj banci, prezentuje zahtev za plaćanje, zajedno sa akreditivnim dokumentima. Zato je uobičajen rok važnosti akreditiva 21 dan od datuma otpreme robe, mada se može ugovoriti i kraći ili duži rok: u zavisnosti od vremena koje je izvozniku potrebno za prikupljanje dokumenata, kao i od vremena koje je kupcu potrebno za uplatu pokrića, devizne ili dinarske protivvrednosti.


Za razliku od roka važnosti, rok plaćanja po akreditivu može biti na dan prezentacije dokumenata ili sa odloženim rokom.U skladu s tim, razlikuju se: a) akreditiv po viđenju. To je takav akreditiv kod koga akreditivna banka

preuzima obavezu prema korisniku da isplatu akreditivnog iznosa izvrši neposredno po podnošenju utvrđenih dokumenata;

b) ročni akreditiv (akreditiv sa odgođenim plaćanjem). To je slučaj kada akreditivna banka preuzima obavezu da korisniku akreditiva isplati akreditivni iznos naknadno, a ne sa trenutkom podnošenja dokumenata na naplatu. Ova vrsta akreditiva odgovara uvozniku, jer sa bankom može ugovoriti prolongiranje obaveze novčanog pokrića akreditiva. U zavisnosti od toga šta korisnik akreditiva dobija od banke prilikom prezentovanja dokumenata, razlikujemo:

• Akceptni akreditiv. U slučaju akceptnog akreditiva, kupac kao nalogodavac je u nalogu za otvaranje akreditiva, dao instrukciju banci da, po prijemu dokumenata, akceptira menicu koju prodavac bude izdao i vukao na banku,u visini akreditivne sume. Menica dospeva u ugovornom roku, što znači da će banka akceptant izvršiti isplatu menice u roku njenog dospeća. Taj rok odloženog plaćanja najčešće teče od datuma fakture (npr. 30 dana od dana otpreme robe).Izvoznik je, nakon akceptiranja, u prilici da bira:

1. da čeka na isplatu akreditivne sume pa će o roku dospelosti, podneti menicu akreditivnoj banci radi isplate, ili

2. da menicu eskontuje kod akreditivne ili neke druge banke, ne čekajući naplatu menice.

Otvaranje akceptnog akreditiva može pogodovati:

a) uvozniku, jer mu omogućava plaćanje uvoza na kredit (do trenutka isplate, izvoznik je praktično kreditirao uvoznika), i

b) izvozniku, jer akceptirana menica može biti uslov izvoza robe. Uz to, izvoznik ima potvrdu naplate od strane banke, što može da ostvari i pre roka dospeća-eskontovanjem kod banke po umanjenoj ceni.

• Negocijacioni akreditiv. Ovaj oblik akreditiva najčešći je u praksi engleskih i američkih banaka. Prodavac ne vuče menicu na banku već na kupca. Kupac akceptira menicu i istovremeno ovlašćuje svoju (akreditivnu) banku da je, po prezentaciji dokumenata iskupi tj. isplati. Kupac, kao akceptant, dužan je da obezbedi novčano pokriće, a u slučaju da to nije učinio, banka će izvršiti isplatu iz svojih sredstava, a kasnije će se regresirati od svog nalogodavca.

Plaćanje po akreditivu može biti ugovoreno u:

a) poslovnoj banci izvoznika, odnosno korespodentnoj (konfirmirajućoj) banci, u zemlji izvoznici, ili u


b) poslovnoj banci uvoznika, odnosno korespodentnoj (konfirmirajućoj) banci, u zemlji uvoznici.

Izvozniku više pogoduje prvi način naplate, jer se prezentovanje i naplata mogu ostvariti brže i jednostavnije. Uvozniku, pak, više odgovara drugi način plaćanja, posebno u slučaju prezentacije nečistih dokumenata. Zbog potrebe obazrivosti uvoznika, plaćanje po akreditivu u banci izvoznika bi trebalo regulisati samo ukoliko su pristigla dokumenta u skladu sa akreditivnim uslovima. U suprotnom, treba predvideti plaćanje u poslovnoj banci uvoznika, nakon uvida u dokumenta i saglasnosti uvoznika za izvršenje predmetnog plaćanja.

Dokumentarni akreditiv se otvara telekomunikacijski, putem SWIFT-a (The Society Worldwide Interbank Financial Telecommunication), posredstvom korisnikove poslovne banke. Ova banka će, o otvaranju i uslovima korišćenja dokumentarnog akreditiva obavestiti svog klijenta (izvoznika). Uslove čini spisak dokumenata koje izvoznik mora da prezentuje banci, radi naplate izvoznog posla. Korisnik akreditiva (izvoznik) će proveriti da li su uslovi za korišćenje akreditiva (iz naloga uvoznika) identični sa uslovima koji su utvrđeni ugovorom o kupoprodaji. U slučaju neslaganja, izvoznik neće otpremiti robu za slanje sve dok se ne izvrše potrebna usklađivanja. Ukoliko je akreditiv otvoren u skladu sa dogovorenim uslovima, izvoznik će pristupiti isporuci robe.

Najčešće korišćena akreditivna dokumenta kojima izvoznik dokazuje da je izvršio otpremanje robe i ispunio svoju ugovornu obavezu, radi naplate akreditivnog iznosa, su:

a) trgovačka faktura; b) transportna dokumenta (dokumenta o otpremi robe):

• CMR (roadway bill – kamionski tovarni list); • AWB (airway bill – avionski tovarni list) ; • CIM (railway bill – železnički tovarni list), ili • B/L (bill of lading – brodski tovarni list);

c) FCR (forwarders certificate of receipt- špediterska potvrda)- ako je tako ugovoreno umesto transportnog dokumenta;

d) dokumenta o osiguranju – polisa ili certifikat o osiguranju; e)ostala akreditivna dokumenta – paking liste, certifikati, izjave , i dr.

Nakon prikupljanja akreditivnih dokumenata, korisnik akreditiva (izvoznik) ih prezentuje banci, koja ih šalje na naplatu u domicilnu banku. Domicilna banka će izvršiti pregled kompletnosti i ispravnosti dokumenata, da bi utvrdila da li korisnik ispunjava sve uslove za isplatu akreditivne mase. U slučaju nesaglasnosti, odbiće isplatu, odnosno staviće rezervu na ta dokumenta. Rezervu sa dokumenata može skinuti samo uvoznik robe. Nakon postignutog dogovora sa izvoznikom o reklamacijama, uvoznik može prihvatiti prezentovana dokumenta. Povodom toga, uvoznik će uputiti pismenu instrukciju svojoj banci, na osnovu koje će ova banka skinuti rezervu sa dokumenata i izvršiti plaćanje. Radi toga, ona će uputiti nalog


(nostro doznaku) korespodentnoj poslovnoj banci, na osnovu koje će biti plaćena uvezena roba. Ukoliko nalogodavac nema odgovarajuće devizno pokriće, na dan plaćanja iz akreditiva, banka će iz svojih sredstava izvršiti novčanu isplatu, a na isplaćen iznos obračunaće propisanu zakonsku kamatu.

Domaća poslovna banka će svome klijentu (uvozniku) uputiti propratni dopis zajedno sa nostro doznakom, kojom dokumentuje plaćanje inopartneru, iz obezbeđenog deviznog pokrića. Time se dokumentarni posao zatvara.

U nastavku teksta, daćemo šematski prikaz toka akreditiva kao instrumenta plaćanja, na primeru konfirmiranog akreditiva. U slučaju kada se akreditiv koristi kao instrument naplate izvoza robe, postupak bi bio obrnut, od toka akreditiva koji je ovde prikazan. Inostrana banka bi, na zahtev inouvoznika, otvorila loro akreditiv. Ako je pri tome reč o nepotvrđenom akreditivu, banka naplate će biti inobanka, kod koje uvoznik ima otvoren račun.U tom slučaju, strana banka bi uputila loro doznaku, domaćoj banci, kojom bi strano preduzeće platilo uvoz robe.


3

4

10

5

2 9

Tu

mačen

je oznak

a: 1 – D

omaće preduzeće, kao nalogodavac za otvaranje a, upućuje nalog za otvaranje a, sa potrebnom

dokumentacijom

. 1a – P

o izdavanju naloga, banka i nalogodavac zaključuju ugovor o otvaranju a. 2,3 – D

omaća banka upućuje avizo o otvaranju akreditiva banci izvoznika. O

va obaveštava izvoznika (korisnika a) o otvaranju nostro akreditiva i uslovim

a njegovog korišćenja. On upoređuje te uslove, sa ugovorenim

uslovima, zahteva eventualne korekcije, a nakon

usaglašavanja, daje nalog za otpremu robe.

4 – Nalog izvoznika za otprem

u i isporuka robe.

5 – P

o otpremi (izvršenju ugovorne obaveze), izvoznik prezentuje dokum

enta o izvozu, svojoj banci. 6 – S

trana banka šalje dokumenta na naplatu u dom

aću banku. 7 – D

omaća banka izvršava pregled prispelih dokum

enata. Ako su pristigla dokum

kenta u skladu sa akreditivnim uslkovim

a, banka će izvršiti isplatu po akreditivu. U

suprotnom, obavestiće svog klijenta (uvoznika) o reklam

acijama.

8 – Uvoznik i izvoznik će dogovorno razrešiti eventualne reklam

acije. Potom

, uvoznik daje instrukciju naci za izvršenje plaćanja. 9 – D

omaća banka izvršava plaćanje – upućuje nostro doznaku stranoj banci.

10 – Strana banka vrši prenos akreditivne sum

e na račun izvoznika 11 – D

omaća banka upućuje dopis svom

klijentu o izvršenom plaćanju, a kao prilog dostavlja nostro doznaku, sa kojom

dokum

entuje izvršeno plaćanje.

Dom

aća ban

ka

(kod koje rezident ima

otvoren devizni račun): - k

orespod

entn

a, - ak

reditivn

a - b

ank

a

D

omaće p

redu

zeće - u

v o z n i k

(nalogodavac za otvaranje

akreditiva)

S

trano p

redu

zeće - i z v o z n

i k

(korisnik akreditiva)

Stran

a ban

ka

(kod koje nerezident ima

otvoren račun): - k

orespod

entn

a, - aviziraju

ća ban

ka

1a) Ugovor o otvaran

ju akred

itiva

6


Posebnu vrstu akreditiva čini stend baj akreditiv (stand by letter of credit). Ovaj akreditiv se razvio u SAD, jer tamošnje banke, po američkom pravnom sistemi, ne mogu izdavati bankarske garancije, kako inače čine evropske banke. Zbog toga, preduzeće uvoznik iz SAD, umesto pribavljanja bankarske garancije, otvara stend baj akreditiv. To je istovremeno instrument plaćanja i instrument osiguranja od rizika neizvršenja finansijske obaveze kupca. On ima karakteristike akreditiva i bankarske garancije.

Za razliku od običnog akreditiva koji se plaća po predaji akreditivnh dokumenata, korisnik stend baj akreditiva može da aktivira akreditiv garanciju samo u slučaju da kupac-nalogodavac akreditiva ne izvrši svoju obavezu plaćanja prema korisniku, u predviđenom roku. U tom slučaju, korisnik akreditiv garancije bi podneo banci, kod koje je otvoren stend baj akreditiv, akreditivna dokumenta zajedno sa izjavom (zahtevom), kojim bi argumentovano dokazao da kupac nije izvršio svoju ugovornu obavezu. Tu obavezu, nakon pregleda dokumenata, izvršila bi akreditivna banka.

4.2. Instrumenti obezbeđenja od rizika neizvršenja obaveza ugovornih strana

4.2.1. Potrebe osiguranja izvoznika i uvoznika robe od rizika

Izvoznik i uvoznik zaključuju ugovor o međunarodnoj kupoprodaji u očekivanju da će druga ugovorna strana izvršiti preuzete obaveze. Oni ne mogu biti potpuno ubeđeni da će zaključeni ugovor biti do kraja realizovan, jer spoljnotrgovinske poslove zaključuju partneri koji se međusobno ne poznaju niti imaju uvid u finansijske mogućnosti i moralnu sigurnost druge ugovorne strane. Određenim rizicima izložen je:

a) prodavac. Kod ugovorenog plaćanja robe nakon isporuke ili kreditnog plaćanja uvezene robe, prodavac može ostati bez robe i bez novca, ukoliko nesavestan kupac ne izvrši obavezu plaćanja. U cilju predupređenja takvih rizika, prodavac zahteva od kupca da mu, kao instrument obezbeđenja plaćanja, pribavi odgovarajuću garanciju. Garant bi preuzeo odgovornost za neispunjenje ugovorne obaveze kupca tako što bi, radi otklanjanja nastalih štetnih posledica, sam uplatio određenu sumu novca korisniku garancije. Radi toga, kupac bi bio u obavezi da pribavi i prodavcu dostavi garanciju da će izvršiti obavezu plaćanja uvoza robe. To su najčešće bankarske garancije jer u savremenom prometu, poslovni partneri imaju posebno poverenje u banke, jer s obzirom da one raspolažu značajnim finansijskim sredstvima. Međutim, sa tom garancijom se ne gase obaveze nalogodavca garancije (uvoznika). On i dalje ostaje u obavezi prema poveriocu (prodavcu) i odgovara za preuzete obaveze. Ipak, ukoliko bi došlo do neispunjenja ili neblagovremenog izvršenja obaveza kupca, banka bi, na osnovu ugovora o izdavanju garancije, preuzela obavezu naknade štete koju je poverilac zbog toga pretrpeo;


b) kupac. Kod ugovorenog avansnog plaćanja robe, postoji mogućnost da kupac izvrši uplatu avansa, a da se isporuka predmetne robe ne izvrši. Slična situacija se može desiti i kod plaćanja robe u toku isporuke (putem akreditiva). Kupcu može biti isporučena roba koja ne odgovara ugovorenom kvalitetu, ili sa nedostacima, zbog kojih se uvezena roba ne može staviti u funkciju. Kupac nastoji da se obezbedi od tih rizika zahtevom da mu prodavac pribavi i dostavi odgovarajuću bankarsku garanciju.

S obzirom na rizike sa kojim se suočavaju u realizaciji spoljnotrgovinskog posla, kupac i prodavac nastoje da u ugovor o međunarodnoj kupoprodaji unesu obavezu pribavljanja odgovarajuće garancije, od druge strane, radi naplate ukupnog duga, ili naknade štete koja je nastala po tom osnovu.

4.2.2. Bankarska garancija, postupak izdavanja i vrste garancije

Bankarska garancija (engl. guarantee, nem. garantie) je pismena isprava, instrumet (vrsta) obezbeđenja kojom banka pokriva rizike neizvršenja obaveze klijenta iz osnovnog ugovora o kupoprodaji, prema njegovom inopartneru. To je pismeno obećanje banke, dato na zahtev i po instrukcijama nalogodavca, da će njen klijent, u ugovorom utvrđenom roku, izvršiti preuzetu obavezu plaćanja ili činidbe prema svom inopartneru. U suprotnom, banka se obavezuje da to učini na prvi poziv korisnika garancije, ukoliko se za to ostvare uslovi navedeni u samoj garanciji. Koristi od izdavanja garancije nisu samo na strani korisnika već i nalogodavca garancije. On stiče bolju poziciju u pregovorima i formulisanju obaveza inopartnera, u ugovoru o međunarodnoj kupoprodaji.

Unifikacija bankarske garancije na međunarodnom planu započela je u Međunarodnoj trgovinskoj komori 1968. godine. Tada je predloženo da se, slično Jednoobraznim pravilima i običajima za dokumentarne akreditive, donesu i Jednoobrazna pravila za bankarske garancije. Deset godina kasnije (1978. god) na sednici Saveta Međunarodne trgovinske komore u Parizu, usvojena su Jednoobrazna pravila za ugovorne garancije. Njima je izvršena unifikacija pravila o avansnim, licitacionim i garancijama za dobro izvršenje posla. Ipak, primena ovih, kao i ostalih pravila u izdavanju garancija nije obavezujuća, pa se pravila koriste samo ukoliko su se ugovorne strane na to složile.

U izdavanju bankarske garancije, kao instrumenta obezbeđenja, učestvuju sledeći subjekti:

1. Nalogodavac (izvoznik ili uvoznik), koji se ugovorom o kupoprodaji obavezao da svom inopartneru pribavi odgovarajuću garanciju.

2. Banka garant, koja garantuje izvršenje ugovorne obaveze nalogodavca. Ukoliko bi se nalogodavac oglušio, banka bi o roku izvršila tu obavezu.

3. Poverilac (korisnik garancije), koji stiče potraživanje od garant banke, ukoliko nalogodavac iz ma kog razloga, ne izvrši ugovornu obavezu.


Garancija se izdaje po određenom hronološkom postupku:

a) Izvoznik i uvoznik zaključuju ugovor o međunarodnoj kupoprodaji, u kome je utvrđena obaveza izvoznika ili uvoznika da uvozniku odnosno izvozniku pribavi garanciju od banke koja je u tom ugovoru određena. Posebnim članom ugovora reguliše se kompletan tekst garancije sa sledećim bitnim elementima:

• koja ugovorna strana pribavlja bankarsku garanciju i osnov pribavljanja; • koja je banka garant. Precizira se, po zahtevu korisnika garancije, adresa

banke proverenog boniteta i • koji su uslovi za aktiviranje garancije.

b) Preduzeće koje zahteva garanciju (nalogodavac za izdavanje garancije) izdaje nalog (ponudu) banci za izdavanje garancije.

Memorandum izvoznika (komisionog preduzeća)

Datum: _____________________ Predmet: Nalog za izdavanje garancije Broj: _______________________ i

„Dunav banka“ a.d. Beograd

Na osnovu Ugovora o međunarodnoj kuporpodaji broj ________, zaključenim s inopartnerom ______________________, kao uvoznikom robe ____________, u vrednosti _______, tražimo od Vas izdavanje bankarske garancije prema sledećem:

1. Podaci o garanciji: vrsta garancije, iznos garancije, rok važnosti garancije, instrumenti obezbeđenja garancije.

2. Podaci o nalogodavcu: naziv i adresa, matični broj, broj računa IBAN, naziv banke u kojoj se vodi račun,

3. Podaci o korisniku garancije: naziv inopartnera, adresa i država; naziv banke korisnika i grad; SWIFT adresa banke korisnika; broj računa IBAN .

4. Uslovi aktiviranja bankarske garancije: nazivi dokumenata njihov broj, kopije- originali

5. Rok važnosti garancije

Potpis i pečat nalogodavca


Ukoliko banka prihvati nalog (u roku koji je dao nalogodavac) izvoznik – uvoznik i banka zaključiće ugovor o izdavanju garancije. Ovim ugovorom utvrđuje se:

• obaveze nalogodavca: obezbeđuje novčano pokriće (dovoljan iznos rapsoloživih sredstava) na svom računu, radi isplate; isplaćuje proviziju banci koja izdaje garanciju;

• obaveze banke garanta: isplaćuje garantovani iznos u roku dospeća garancije i prema uslovima iz garancije;

• prava korisnika garancije tj. uslovi naplate garantovanog iznosa po njegovom podnetom zahtevu.

c) Banka garant ili nalogodavac dostavlja garanciju korisniku garancije. d) Aktiviranje bankarske garancije. Da bi izvršio aktiviranje garancije, korisnik

podnosi pisani zahtev za plaćanje banci, najkasnije do isteka roka za podnošenje zahteva, naznačenog na garanciji. Banka će odbiti zahtev za isplatu ukoliko je podnet po isteku roka dospelosti garancije. Zahtev za naplatu garancije, zajedno sa dokumentima navedenim u garanciji (koja su uslov plaćanja), korisnik garancije najčešće dostavlja svojoj poslovnoj banci, koja na osnovu Kartona deponovanih potpisa lica iz tog preduzeća, potvrđuje da su potpisi na zahtevu pravno valjani. Banka će zahtev korisnika i potvrdu njegove autentičnosti, proslediti banci izvoznika ili uvoznika (banci garant), radi naplate. Banka garant će potom proveriti usklađenost zahteva sa uslovima datim u tekstu garancije.

U okviru zahteva, korisnik precizira iznos koji potražuje od banke i argumentovano potvrđuje da isporuka robe ili plaćanje, navedeni u garanciji, nisu izvršeni. Posle svega, banka garant vrši bezuslovnu isplatu garantovane sume, što znači da je korisnik garancije u mogućnosti da brzo realizuje potraživanje iz garancije.


Šematski prikaz odnosa izvoznika i uvoznika u obezbeđivanju bankarskih garancija

Garancija se pribavlja u nadi da se uslovi za njenu isplatu neće ostvariti,

odnosno u očekivanju da će ugovorne strane u potpunosti izvršiti sve svoje obaveze. Ipak, klauzula o obavezi pribavljanja bankarske garancije najčešće predstavlja bitan sadržaj ugovora o kupoprodaji. Tako će uvoznik, po zahtevu izvoznika, prihvatiti obavezu pribavljanja:

1. bankarske garancije za plaćanje robe po njenoj isporuci, ili 2. bankarske garancije za plaćanje robe po kreditnom poslu.

Izvoznik će, po zahtevu uvoznika, preuzeti obavezu pribavljanja bankarskih garancija kao što su:

1. bankarska garancija za povraćaj avansa; 2. bankarska garancija za dobro izvršenje posla; 3. bankarska garancija za kontrakupovinu; 4. bankarska garancija za učešće na licitaciji itd.

Dakle, i izvoznik i uvoznik ispoljiće zahteve za obazbeđenje određene bankarske garancije, pri čemu će oni nastojati da to budu garancije njihovih poslovnih banaka, kod kojih imaju otvorene račune.


Pribavljanje garancije od strane izvoznika ili uvoznika, uslov je izvršenja obaveze druge ugovorne strane. Praktično, i sama fizička realizacija ugovora može biti dovedena u pitanje ukoliko preuzete obaveze obezbeđenja garancije ne budu izvršene.


UGOVOR O IZDAVANJU BANKARSKE GARANCIJE ZA POVRAĆAJ AVANSA

Zaključen dana___________, između:

1. Banke ________, matični broj_____________; PIB___________________; poslovni račun broj ___________ (u daljem tekstu: Banka) i

2. Preduzeća izvoznika robe, matični broj____________;PIB______________; tekući račun broj ___________ (u daljem tekstu: Nalogodavac).

Predmet ugovora

Član 1.

Banka prihvata da izda, po nalogu Nalogodavca, u korist preduzeća kupca (u daljem tekstu: Korisnik garancije), bankarsku garanciju za povraćaj avansa.

Iznos garancije

Član 2.

Banka izdaje Garanciju u celokupnom iznosu avansa koji je doznačen nalogodavcu, od ________________ (slovima:_____________).

Rok važnosti garancije

Član 3.

Garancija se izdaje s rokom važnosti do__________. godine. Nakon isteka roka važnosti Garancije, prestaju sve obaveze Banke prema Korisniku garancije, bez obzira da li je originalni primerak Garancije ostao u njegovom posedu.

Obaveze banke

Član 4.

Obaveze banke su da:

• na prvi pismeni, dokumentovani i opravdani poziv Korisnika garancije, pod uslovima iz ovog Ugovora, izvrši plaćanje ugovorenog iznosa u tački 2 ovog Ugovora;

• u slučaju plaćanja po Garanciji i neblagovremenog izmirenja obaveza, obračuna Nalogodavcu kamatu u visini _____% na godišnjem nivou, počev od dana padanja u docnju, do dana kada je dug izmiren;

• u slučaju neispunjenja obaveza iz ovog Ugovora, menice ispuni na dospeli neplaćeni iznos potraživanja, sa klauzulom „bez protesta“ i iste podnese na naplatu;


• ukupna potraživanja po osnovu ovog Ugovora učini odmah dospelim ukoliko dođe do: blokade računa Nalogodavca; raskida Ugovora o obavljanju platnog prometa s Bankom; zakašnjenja u izmirivanju obaveza iz ovog Ugovora duže od 20 dana; ozbiljnih problema u poslovanju nalogodavca koji, po oceni Banke, dovode u pitanje uredno izmirivanje obaveza.

Obaveze nalogodavca

Član 5.

Obaveze nalogodavca su da:

• po potpisu ovog Ugovora, a pre izdavanja Garancije, Banci preda _____ blanko menica, kao instrumente obezbeđenja plaćanja obaveza iz ovog Ugovora.

• za vreme važenja Garancije, a po pozivu Banke, dostavlja svoje finansijske izveštaje (bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o tokovima gotovine, statističke izveštaje), izveštaj revizora, a po potrebi i druga dokumenta.

Prava korisnika Garancije

Član 6.

Korisnik garancije ima pravo naplate garantovanog iznosa:

• ako Nalogodavac ne ispuni svoju ugovornu obavezu za koju je dat avans ili ne vrati položen avans;

• ako Korisnik garancije dostavi, u skladu sa uslovima iz Garancije, dokumentovan zahtev svojoj poslovnoj Banci, radi potvrđivanja autentičnosti potpisa na pristiglom zahtevu.


Član 7.

Eventualni sporovi po ovom Ugovoru rešavaće se pred nadležnim sudom u Beogradu.

Član 8.

Ovaj Ugovor stupa na snagu danom potpisivanja od strane ovlašćenih lica Banke i Nalogodavca.

Član 9.

Ugovor je sačinjen u 4 (četiri) istovetna primerka, po 2 (dva) za svaku ugovornu stranu.

Za Banku: Za Nalogodavca: ________________ ______________________

Razlika između akreditiva i bankarskih garancija je u tome što je akreditiv istovremeno instrument:


• plaćanja izvoznika. Obaveze po akreditivu izvršava banka, na osnovu akreditivnih uslova;

• obezbeđenja uvoznika – da ne bude izigran od strane izvoznika.

Garancija nije instrument plaćanja. Ona je samo instrument obezbeđenja plaćanja. Naime, ugovornu obavezu plaćanja uvoza, preduzeće samo pokriva bankarskom garancijom. Međutim, sa garancijom neće nestati obaveza plaćanja od strane preduzeća uvoznika. Obaveza plaćanja izvršava se nalogom za plaćanje, koji preduzeće dostavlja svojoj poslovnoj banci, odnosno nostro doznakom domaće banke –inostranoj banci. Garancija se može aktivirati jedino na zahtev izvoznika, kao korisnika garancuje, i to samo u slučaju da kupac ne izvrši obavezu plaćanja.

Zavisno od karaktera rizika koje izražavaju učesnici u međunarodnim kupoprodajnim poslovima, garancije se u praksi javljaju u različitim oblicima. Zavisno od prirode koju je banka preuzela prema korisniku garancije, razlikuju se:

1. Garancije za plaćanje (plative-platežne garancije), kao instrument obezbeđenja potraživanja. To su garancije sa kojima banka obećava da će izmiriti obavezu prema korisniku u punom iznosu ukoliko se dužnik ogluši da je izvrši u roku. Ovakve garancije se izdaju za osiguranje plaćanja uvoza robe veće vrednosti i za koje je ugovoreno kreditno plaćanje, kao i za osiguranje plaćanja carinskih i drugih dažbina u određenom vremenskom periodu. Dužnik će radi toga pribaviti od banke platežne garancije, od kojih se najčešće pojavljuju:

• garancije za otplatu kredita, i • carinske garancije.

2. Garancije za činidbu ( činidbene garancije), kao instrument obezbeđenja činidbe. To su garancije sa kojima banka garantuje da će nalogodavac (dužnik iz osnovnog ugovora) izvršiti neku radnju-činidbu. Banka se obavezuje da će, ukoliko dužnik ne izvrši tu činidbu u roku, izvršiti tu nenovčanu obavezu iz osnovnog ugovora. Prodavac robe (ili ponuđač usluga) najčešće pribavlja sledeće činidbene garancije:

• garancija za povraćaj avansa; • garancija za dobro izvršenje posla i • licitaciona ili tenderska garancija

4.2.2.1. Bankarska garancija za povraćaj avansa (avansna garancija)

Pod garancijom za povraćaj avansa (avansnom garancijom) podrazumeva se garancija kojom banka garant preuzima obavezu da će korisniku garancije isplatiti određen iznos novca (garantnu sumu) ako nalogodavac ne ispuni svoju ugovornu obavezu za koju je dat avans ili ne vrati položen avans.

Visina garantnog iznosa najčešće je jednaka datom avansu, mada to nije pravilo. Garancija za povraćaj avansa se može koristiti kod svih ugovora kod kojih se daje

avans, a prvenstveno kod ugovora veće vrednosti i kreditnog plaćanja uvoza robe.

Obrazac garancije za povraćaj avansa:



Bankarska garancija za povraćaj avansa br.___

Obavešteni smo da je izvozno preduzeće ______________________ (u daljem tekstu Principal), zaključio sa Vama Ugovor br. _____ od _________ za isporuku robe ______________.

Saglasno uslovima iz Ugovora, plaćanje avansa u iznosu od ____________ biće izvršeno uz garanciju za povraćaj avansa.

Na zahtev Principala, mi (naziv banke) _________________________ ovim neopozivo garantujemo da ćemo vam platiti svaki iznos ili iznose koji ne prelaze ukupan iznos od _______ (slovima:__________________) po prijemu vašeg prvog poziva u pisanoj formi i vaše pisane izjave u kojoj se navodi:

a) da je Principal prekršio svoje obaveze iz osnovnog ugovora, i b) u kom pogledu je Principal izvršio prekršaj.

Vaš poziv za plaćanje moraju takođe pratiti sledeća dokumenta (navesti dokumenta ako ih ima) _______________________________.

Uslov za svaki zahtev i plaćanje po ovoj garanciji je da je avans, koji je gore naveden, primljen na račun Principala br.___________________ kod (naziv i adresa banke) ____________________________.

Ova garancija važi najkasnije do ____________________, odnosno ističe automatski po isteku tog roka.

Radi identifikacije, vaš zahtev za plaćanje treba da nam bude prezentiran preko vaše poslovne banke44, koja će potvrditi da potpisi na zahtevu predstavljaju pravno valjanu obavezu vaše firme.

Ova garancija potpada pod jednoobrazna pravila za garancije na poziv,Publikacija No. 458 MTK

U________________ Za banku: Datum_____________ ________________

44 Radi toga banka Principala (nalogodavca za izdavanje garancije) i banka korisnika garancije stupaju u pravni odnos iz koga proizilaze i određene međusobne obaveze: - banka nalogodavca izdatu garanciju najčešće dostavlja banci korisnika, radi prosleđivanja korisniku, - banka korisnika garancije prima zahtev za plaćanje po garanciji, od korisnika garancije. Ova banka vrši sravnjenje potpisa lica (iz zahteva za plaćanje) sa potpisima iz Kartona deponovanih potpisa. Nakon provere, pristigli zahtev, sa potvrdom banke da je zahtev autentičan, banka korisnika vrši prosleđenje garant banci, radi izvršenja plaćanja po garanciji.


4.2.2.2. Bankarska garancija za dobro izvršenje posla

Kod ove garancije, banka se obavezuje prema korisniku da mu isplati određen iznos, ako korisnik ima štete zbog toga što dužnik iz osnovnog ugovora:

• nije ispunio ugovornu obavezu, npr. isporukom nekompletne opreme ili zastojem u realizaciji ugovora o građenju,

• nije uredno ispunio ugovornu obavezu, npr. u slučaju nefunkcionisanja isporučene opreme ili izgrađenog objekta.

Visina garantnog iznosa na koji glase ove garancije kreće se u granicama pretpostavljene štete nastale povredom ugovora, obično od 5-25 % vrednosti osnovnog posla.

4.2.2.3. Bankarska garancija za učešće na licitaciji – tenderu

Garancijom za učešće na licitaciji (licitacionom tenderskom), garant se obavezuje da korisniku (investitoru, organizatoru licitacije) isplati garantnu sumu novca, ako učesnik na licitaciji (istovremeno nalogodavac za izdavanje bankarske garancije) izmeni ili opozove svoju ponudu ili odbije da zaključi ugovor, koja je u skladu sa uslovima ponude, prihvaćena kao najpovoljnija.

Visina garantnig iznosa može biti izražena u fiksnom iznosu ili u određenom procentu od predračunske vrednosti posla, radi koga je raspisana licitacija. Najčešće se izdaje na iznos od 1 – 5 % od vrednosti ponude45, sa rokom važenja do potpisivanja ugovora.

Ova garancija koristi se kod različitih poslova koji se ustupaju na osnovu licitacije.

4.2.2.4. Bankarska garancija za otplatu robnih kredita

To je garancija kojom se banka garant obavezuje da će korisniku garancije isplatiti kreditirani deo vrednosti, ukoliko to propusti da izvrši nalogodavac garancija (kupac).

Najčešće se koristi kod ugovaranja kreditnog plaćanja, nabavke opreme ili izvođenja radova.

4.2.2.5. Bankarska garancija za otplatu finansijskih kredita

Ovom garancijom banka garantuje korisniku (zajmodavcu) da će nalogodavac garancije (zajmoprimac) izvršiti isplatu rate dobijenog kredita, sa pripadajućom kamatom u utvrđenom roku. Na osnovu garancije, rastu izgledi zajmoprimca za dobijanje traženog finansijskog kredita. Garancijom se, dakle, ne obezbeđuju novčana sredstva izvozniku, već je to jemstvo banke garanta da će obeštetiti banku kreditora, u pogledu otplate kredita.

Kao zajmotražilac se može pojaviti izvoznik (koji bi odobreni kredit iskoristio za kreditiranje kupca) i uvoznik (koji bi odobreni kredit iskoristio za plaćanje uvoza opreme).

45 Predrag Kapor, Međunarodno finansijsko i devizno poslovanje, Poslovni biro, Beograd, 2004, str.59.

159 CARINJENJE ROBE Glava VI VVII CCAARRIINNJJEENNJJEE RROOBBEE 1. CARINSKO PODRUČJE I CARINARNICE

Carinsko područje (carinska teritorija) predstavlja prostor na kome se jedinstveno primenjuju institucije, instrumenti i mere carinskog sistema: carinskog nadzora, carinjenja robe i carinskog postupka. Carinsko područje se poklapa sa teritorijom jedne države, tj. obuhvata:

• državnu teritoriju; • teritorijalne vode, i • vazdušni prostor iznad zemlje.

Teritorija jedne države (npr. Srbije) čini jedno carinsko područje. Teritorije zemalja članica određenih tipova ekonomske integracije čine jedinstveno carinsko područje (npr. EU).

Carinsko područje je područje ograničeno carinskom linijom, koja se, u principu, poklapa sa državnom graničnom linijom (državnom granicom). Carinska linija je granica koja razdvaja domaće carinsko područje od carinskih područja drugih zemalja.

Carinski prelaz je mesto određeno za prelaz odnosno za uvoz, izvoz i tranzit robe, kao i za prelaz lica i prevoznih sredstava preko carinske linije na graničnom prelazu. Carinski prelaz može biti međunarodni i pogranični. Vlada utvrđuje carinske prelaze i njihovu kategorizaciju.

Na graničnim prelazima, formirane su carinske ispostave ili carinski referati, koje uobičajeno nazivamo carinarnicama. Neke od njih, u svom sastavu, imaju i carinske laboratorije.

Osim na graničnim prelazima (granične carinarnice), u unutrašnjosti zemlje se takođe osnivaju carinske ispostave i carinski referati (sa ili bez carinskih laboratorija).

Carinske ispostave i carinski referati, formirani na graničnim prelazima i u unutrašnjosti zemlje, čine organizacione jedinice carinarnica (skraćena oznaka CA-CA). One se osnivaju u većim privrednim i saobraćajnim centrima46

, a poslove iz svoje nadležnosti obavljaju na određenom delu (području) državne teritorije.

46 Sve carinarnice imaju sedišta u gradovima po kojima su dobile nazive, kao: CA-CA Beograd; CA-CA Šabac; CA-CA Kladovo;CA-CA Dimitrovgrad; CA-CA Kraljevo; CA-CA Niš; CA-CA Kragujevac; CA-CA Novi Sad; CA-CA Sombor; CA-CA Vršac; CA-CA Zrenjanin; CA-CA Subotica i CA-CA Priština. Inače, mnogi znameniti ljudi koji su stvarali temelje našoj državi, bili su carinici: Vuk Stefanović Karadžić bio je upravnik carinarnice (đumruka) u Kladovu l811. god, na Bukovom l812. god. i na Bregovu 1813. god; Sima Milutinović Sarajlija, najplodniji i najraznovrsniji srpski pisac svoje generacije bio je i carinik; Borisav Stanković,jedan opd naših najznačajnijih pisaca,bio je carinik na prelazu Vrška Čuka i na Mokroj Gori;Vladislav Petković Dis,veliki srpski pesnik,bio je i carinski službenik i dr. Kao Dan Carine Srbije uzima se 25. maj. Tog dana 18o4. godine postavljen je đumruk (carinarnica) na Savi kod Ostružnice, prema sećanju Karađorđevog buljukbaše Petra Jokića. List „Carinik“ br. 168/2008 (Uprava carina Srbije).

160 CARINJENJE ROBE Glava VI

Carinarnice (CA-CE) predstavljaju područne organe (organizacione delove) Uprave carina. Uprava carina pak, u sastavu je Ministarstva finansija. Upravom rukovodi direktor, koga postavlja i razrešava Vlada, na predlog ministra.

U carinarnicama, carinskim ispostavama i carinskim referatima, formiraju se carinske službe (organi) koji predstavljaju najvažniji deo carinskog sistema. Jednostavno, i najbolje pravno uređen sistem postaje neefikasan, ukoliko izostane njegova operativna primena. Odgovornost u tom smislu, kada su spoljnotrgovinski poslovi u pitanju, prvenstveno imaju carinski organi.

Šema carinarnica i carinskih ispostava

Glava VI CARINJENJE ROBE 161 2. OSNOVNA DOKUMENTA U POSTUPKU

PRIJAVLJIVANJA I CARINJENJA ROBE

Sva roba koja se uvozi, izvozi ili je u tranzitu preko carinske teritorije, mora biti prijavljena carinskom organu. Skriveno ili lažno prikazivanje robe, radi izbegavanja kontrole i naplate dažbina, smatra se carinskim prekršajem, pa je kao takvo, strogo zabranjeno i sankcionisano.

Po pravilu, izvozno carinjenje robe organizuje izvoznik, a uvozno carinjenje uvoznik. Razloga za to ima više, ali bi se mogao prihvatiti stav da izvoznik najbolje poznaje spoljnotrgovinske propise svoje zemlje, kojima se reguliše izvoz, i koji je uz to dužan da od državnih organa pribavi potrebna dokumenta, bez kojih se carinjenje i izvoz robe ne mogu izvršiti. Nasuprot tome, carinjenje uvozne robe organizuje uvoznik. On će u slučaju potrebe pribaviti odgovarajuću dozvolu za uvoz - od određenog državnog organa; sertifikat o kvalitetu uzorka robe – od institucije nadležne za kontrolu kvaliteta konkretne vrste robe i sl. Uvoznik i izvoznik, bez obzira na to koja je transportna klauzula ugovorena, moraju angažovati svoje špeditere za obavljanje pravih špediterskih poslova, npr. carinjenje robe. Te poslove oni moraju da povere špediterima, kao licima ovlašćenim za izvršenje carinskih formalnosti. Registrovani špediteri imaju ovlašćene deklarante, u svojim ispostavama na graničnim carinarnicama ili na carinskim ispostavama. Prijavljivanje robe u carinarnici izvršava špediter, i još preciznije, carinski agent, tj. lice zaposleno kod špeditera. Naime, nosilac uvoznog posla (uvoznik) angažuje špeditera kao svog zastupnika, za preduzimanje radnji koje u carinskom postupku vode carinski organi. Špediter preduzima odgovarajuće radnje u postupku carinjenja robe, na bazi ovlašćenja dobijenih od uvoznika.

Da bi podnosilac carinskih isprava (lice zaposleno kod špeditera) mogao da obavlja poslove zastupanja, mora da završi obuku (teorijsku i praktičnu) i položi ispit (pismeni i usmeni) za carinskog agenta, u organizaciji i pred komisijom Uprave carina.

Kandidata koji položi ispit, Uprava carina upisuje u registar carinskih agenata, određuje mu identifikacioni broj i izdaje dozvolu za rad, kao i identifikacionu karticu i lični pečat. Time stiče status ovlašćenog carinskog agenta.

Deklarant podnosi dokumenta za svaki traženi carinski dozvoljen postupak, na jedan od sledeća dva načina:

• u pisanoj formi, neposrednim podnošenjem popunjenog obrasca, najčešće redovne (JCI) deklaracije, zajedno sa dokumentima koji prate robu, i

• u elektronskom obliku (elektronskom razmenom podataka). Smatra se da je JCI podneta na ovaj način u trenutku kada carinski organ prihvati elektronsku poruku . Carinski organ će potvrditi prijem podataka i obavestiti podnosioca deklaracije povratnom porukom, koja može sadržati uočene greške ( ako je deklaracija neispravna) odnosno broj i datum njenog prijema ako je deklaracija ispravna. Povratna poruka može sadržati i informacije o načinu izvršenja pregleda robe, eventualno njenom uzorkovanju kao i puštanju robe ispod carinskog nadzora.


Ako deklarant podnosi carinsku deklaraciju putem elektronske razmene podataka, carinski organ može odobriti da se pisani potpis deklaranta zameni drugom tehnikom njegove identifikacije, zasnovane na korišćenju šifara, ukoliko je dobijeno odgovarajuće odobrenje, od Uprave carina, o ispunjenju tehničkih i drugih uslova. Takođe može se odobriti da deklaracije budu verifikovane pomenutom tehnikom, umesto pečata carinarnice i potpisa ovlašćenog carinskog službenika.

Preduzeće koje se opredeli za elektronsko podnošenje carinskih isprava, mora podneti Upravi carina zahtev za odobrenje elektronskog podnošenja dokumenata. Po proveri ispunjenja tehničkih uslova, traženo odobrenje daje direktor Uprave carina. Pomenuta uprava je propisala obrazac zahteva za odobrenje elektronskog podnošenja dokumenata, koji popunjava podnosilac zahteva.

REPUBLIKA SRBIJA MINISTARSTVO FINANSIJA UPRAVA CARINA

ZAHTEV ZA ODOBRENJE ELEKTRONSKOG PODNOŠENJA DOKUMENTA

1. Naziv firme2. Sedište i adresa3. PIB4. Odgovorno lice, ime, prezime i JMBG, funkcija5. Kontakt osoba, ime, prezime, telefon, e-mail6. Podaci za povezivanje sa mrežom UC Dial up Frame relayBroj telefonskih konekcija Sedište i adresa pristupne tačke Garantovani digitalni IP adresa za pristup mreži UCanalognih digitalnih protok (CIR)

7. Carinski agenti Rbr Ime i prezime JMBG Identifikacioni broj

8. Broj i datum postojećeg odobrenja, za slučaj da se zahteva dopuna ili izmena odobrenja9. Naziv programa koji će se koristiti za elektronsko podnošenje dokumenata i proizvođač programa10. Podaci o rezultatu testiranja (broj zahteva)11. Dodatni podaci12. Napomena

13a. Datum podnošenja 13b. Potpis i pečat

Prijavljivanje uzvoza i uvoza robe obavlja se podnošenjem određene carinske isprave, u koju se unose osnovni podaci o robi.

Domaća preduzeća realizuju izvozne i uvozne poslove, kroz različite carinski odobrene postupke, koji moraju biti obuhvaćeni drugom, novom deklaracijom. Ovu deklaraciju podnosi deklarant naknadno, posle podnošenja deklaracije za prijavljivanje robe za izvoz, odnosno uvoz. Polazimo od činjenice da preduzeća imaju različite motive realizacije izvoza i uvoza robe. Najčešći razlog uvoza je

Glava VI CARINJENJE ROBE 163

stavljanje robe u slobodan promet, a nekada je to carinsko skladištenje, privremeni uvoz i slično. Preduzeća imaju različite namere i u pogledu izvoza. Najčešće je to izvoz u značenju definitivne prodaje robe i usluga inostranom kupcu. To, međutim, može biti i privremeni ili ponovni izvoz robe.

Svoje namere s robom, izvoznici i uvoznici izražavaju putem JCI, kroz njeno popunjavanje od strane deklaranta. Carinski organ razmatra svaki traženi postupak izvoznika (uvoznika) i, ukoliko ne postoje nikakva ograničenja, odobriće isti, ili će naložiti sprovođenje nekog drugog, carinski dozvoljenog postupka.

U zavisnosti od vrste spoljnotrgovinskog posla, prijavljivanje se može izvršiti podnošenjem osnovnih carinskih dokumenata47:

• Jedinstvene carinske isprave (JCI), kao međunarodno standardizovanog dokumenta;

• Sažete deklaracije, kao nacionalno standardizovanog dokumenta; • Deklaracije o carinskoj vrednosti; • Karneta TIR i Karneta ATA, kao dokumenata propisanih Konvencijom

TIR i Konvencijom ATA.

2.1. Jedinstvena carinska isprava

Mogućnosti uvećavanja ekonomskih efekata od spoljnotrgovinskih poslova, postaju realne sa ujedinjavanjem zemalja u jedinstvene ekonomske prostore. Praksa je, međutim, pokazala da je za dalji razvoj integracije neophodno pojednostavljenje administrativnih postupaka u međusobnoj razmeni, dotle zasebno utvrđivanih od strane svake države članice. To se potvrdilo i na primeru EU. Ozbiljne smetnje ostvarivanju nesmetane robne razmene unutar Zajednice nastajale su kao posledica ne samo različito propisanih postupaka carinjenja robe i utvrđivanja poreske obaveze, već i činjenice da su isprave za regulisanje izvoza i uvoza bile nacionalno obojene, tj. međusobno neusaglašene. Primera radi, početkom 80-tih godina, u međusobnoj razmeni zemalja članica EU, koristilo se oko 150 različitih isprava. Dolazilo je i do nepotrebnog zadržavanja robe i prevoznih sredstava, što je moglo da uzrokuje ozbiljne nesuglasice između država članica u pogledu primene zajednički usvojenih instrumenata ekonomske politike, pa i da dovede u pitanje funkcionisanje jedinstvenog tržišta na prostoru Zajednice.

S obzirom na to, 1985. godine, u 12 zemalja EZ uveden je Jedinstveni administrativni dokument (JAD) kojim su usaglašeni najbitniji podaci za sprovođenje postupka carinjenja robe. Uočavajući ogromne prednosti u korišćenju JAD, pojedine zemlje, kao Mađarska i SSSR, unilateralno su usvojile ovaj dokument, iako nisu mogle u potpunosti da ga koriste.

47 U prateća carinska dokumenta spada Uverenje o domaćem poreklu robe EUR 1, koje je obrađeno u okviru pitanja Centralno-evropska zona slobodne trgovine „CEFTA 2006“


Potpuna unija je najviši tip integracije zemalja članica EZ. Za realizaciju te razvojne faze EU, od posebnog značaja je sastanak Evropskog saveta u Mastrihtu (Holandija) od 9. do 11. decembra 1991. godine. Šefovi država ili vlada 12 zemalja članica usvojili su Ugovor o Evropskoj uniji, kojim se predviđa stvaranje tj. prevođenje Evropske zajednice u političko-bezbednosnu (kroz formulisanje zajedničke spoljne i odbrambene politike) i monetarnu uniju (uz napomenu da jedinstveno tržište, dotle izgrađeno, čini osnovu ekonomske unije, koje međutim nije bilo dovoljan uslov za stvaranje potpune ekonomske unije). Tada je doneta odluka da zajednica od 1. januara 1995. godine promeni, odnosno dobije novi naziv Evropska unija.

U toj poslednjoj razvojnoj fazi ostvaruje se unifikacija ekonomske politike. Dolazi do primene jedinstveno važećeg sistema mera i instrumenata, sa opštevažećom valutom na celoj teritoriji integracije i jednom centralnom bankom. U tom okviru, ukidaju se carinske barijere između zemalja članica, a utvrđuje se i zajednička spoljnotrgovinska politika u razmeni sa trećim zemljama, zasnovana na jedinstvenim principima u pogledu primene carinskih stopa, zaključivanja trgovinskih sporazuma, uniformnosti mera liberalizacije itd. Kao rezultat takvog razvoja Unije, prestala je potreba za korišćenjem JAD i bilo kakvih carinskih isprava u robnoj razmeni između zemalja članica. No, ovaj dokument je zadržan kao jedina isprava u robnoj razmeni ovih zemalja sa trećim zemljama.

U bivšoj Jugoslaviji, takođe je sazrevalo uverenje o potrebi prihvatanja tekovina i trendova u razvoju međunarodne trgovine. Potvrđena je neophodnost pojednostavljenja administrativnih dokumenata, zbog mogućnosti ubrzanja carinskog postupka, na bazi smanjenja broja carinskih isprava. Ilustracije radi, do kraja 1987 godine, u carinskom postupku funkcionisalo je 26 raznih isprava. Da bi se izbeglo nepotrebno zadržavanje robe i prevoznih sredstava na carini i prihvatile novine u razvoju moderne trgovine u svetu, tokom 1989. godine doneta je odluka o uvođenju JAD u jugoslovenski carinski sistem. U našim uslovima, JAD je dobio naziv Jedinstvena carinska isprava (JCI), koja se koristi ne samo za prijavljivanje, već i za carinjenje robe. Jedinstvena carinska isprava ima formu propisanog obrasca koji sadrži sve bitne podatke o robi, koja je dopremljena carinarnici. Po svojoj osnovnoj strukturi, JCI odgovara strukturi komercijalne fakture. Kao i faktura, JCI sadrži:

a) Opšti deo JCI – zaglavlje (zaključno sa rubrikom br.30). Ovaj deo je zajednički za sve stavke fakture, odnosno pokriva sva naimenovanja JCI. U zaglavlju JCI sadržani su opšti podaci komercijalne fakture, kao: pošiljalac (izvoznik), primalac (uvoznik), broj ugovora, ukupna ugovorena vrednost, paritet isporuke, ugovoreni postupci u ceni i sl.

b) Naimenovanja. Ono što u fakturi čini stavke robe, u JCI su to naimenovanja robe. U naimenovanjima JCI, preuzeti su (iz komercijalne fakture) podaci koji se odnose na pojedine stavke, kao: naziv robe, šifra robe, bruto i neto masa, cena svake pojedinačne stavke i sl.


Jedinstvena carinska isprava je obrazac koji se sastoji od seta listova, štampanih zelenom bojom. Sastavni deo JCI je dodatni list, naziva JCI BIS, koji se koristi ako se jednom JCI prijavljuje roba koja se svrstava u više od jedne tarifne oznake. Set JCI, kao i JCI BIS, sastoji se od pojedinačnih listova označenih brojevima 1-8. Ovi listovi (od 1-8) sadrže identične rubrike, po nazivu i brojevima, što znači da je to jedan obrazac, odštampan u 8 listova, pri čemu svaki list ima svoj broj. Listovi su grupisani u dva seta različite namene:

1. Prvi set JCI i JCI BIS sastoji se od listova, sa brojevima 1-5. On se koristi za prijavljivanje robe carinarnici i za stavljanje robe pod carinski nadzor, prilikom ulaska (uvoz) i izlaska iz carinskog područja (izvoz). Prijavljivanje izvoza, deklarant vrši popunjavanjem i podnošenjem JCI, od listova broj 1 i 2. Prijavljivanje uvoza, deklarant vrši popunjavanjem i podnošenjem JCI od listova broj 3,4 i5.

2. Drugi set JCI i JCI BIS sastoji se od listova sa brojevima 6-8. Ovaj set, deklarant koristi za carinjenje robe i za odobrenje traženog carinskog postupka.

Za određeni carinski postupak mogu se koristiti delimični setovi JCI i JCI BIS. Primera radi, ako se roba deklariše za postupak tranzita, propisano je podnošenje JCI koja se sastoji od listova 1, 4 i 5; za postupak stavljanja robe u slobodan promet podnosi se JCI od listova 6,7 i 8, itd. Podnosilac isprave može, ukoliko je to neophopdno, podneti i veći broj primeraka od propisanih. U tom slučaju, on podnosi dodatne listove 3/8, odnosno 3 i 8. Carinarnica je dužna da sve, uključujući i dodatne primerke overi, uz obavezu podnosioca JCI (špeditera) da plati propisanu (republičku) administrativnu taksu, za svaki overeni primerak.

Rubrike JCI i JCI BIS popunjavaju se pisaćom mašinom ili putem štampača računara , a podaci u njima se ne mogu precrtavati ili ispravljati. Sve rubrike označene brojem, popunjava podnosilac deklaracije, na način koji je posebno propisan za svaki (traženi) carinski postupak. Rubrike koje su označene velikim slovima popunjava carinarnica.

Da bi se pojednostavilo popunjavanje rubrika i ubrzao postupak carinjenja robe, u pojedine rubrike upisuju se šifre, date u „Kodeksu šifara za popunjavanje isprava u carinskom postupku“, koji čini sastavni deo Pravilnika48 (Prilozi , na kraju knjige).

Svrha podnošenja JCI je identifikovanje robe i prevoznih sredstava sa kojima se ona prevozi preko carinske linije. Radi kontrole verodostojnosti podataka, obuhvaćenih JCI-om, carinski organ će izvršiti sravnjenje podataka iz isprave i dokumenata koji prate robu, a po potrebi i pregled robe.Ukoliko bude neophodno, carinski organ će uzeti i uzorke robe, radi analize i ispitivanja. Ipak, pregledu robe carinski organ najčešće pristupa po podnošenju druge, odnosno nove JCI (JCI za

48 Reč je o Pravilniku o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku („Sl.glasnik R.Srbije“,br. 129/03; 53/04; 137/04; 11/05; 23/05; 65/05; 117/05; 114/06; 74/07; 2/08), kojim je regulisano podnošenje JCI i JCI BIS, kao i način popunjavanja rubrika tih isprava, za pojedine tražene carinske postupke.


carinjenje robe), koju deklarant polaže naknadno. Kada je u pitanju uvoz robe, podnošenje nove JCI, pa i sam pregled robe, ne mora da budu izvršeni u graničnoj carinarnici. Carinski organ može da zahteva da se roba istovari, raspakuje i pretovari, ili uputi drugoj carinarnici gde bi se obavio postupak carinjenja robe. Zbog potrebe rasterećenja, granične carinarnice su prinuđene da upućuju uvoznike na druge carinarnice, u unutrašnjosti zemlje.

U cilju ubrzanja i povećanja efikasnosti sprovođenja postupka carinjenja robe, predviđena je mogućnost podnošenja različitih formi jedinstvene carinske isprave:

1. Redovna deklaracija. Reč je o JCI koja se podnosi redovno, tj. za svaku pojedinačnu pošiljku robe.Ova deklaracija se primenjuje za stavljanje robe u bilo koji carinski postupak. Ona se podnosi na propisanom obrascu,sa popunjenim rubrikama i potpisana od strane n jenog podnosioca.Uz JCI prilažu se i dokumenta kojima je uredjen carinski postupak.

2. Pojednostavljena deklaracija. Pojednostavljena deklaracija se pojavljuje u dva oblika: a) kao nepotpuna deklaracija –carinski organ može odobriti podnošenje

nepotupne deklaracije na obrascu JCI, za stavljanje robe u bilo koji od propisanih carinskih postupaka, prvenstveno za stavljanje robe u slobodan promet, čak i onda ako JCI ne sadrži sve propisane podatke ilki ukoliko uz JCI nisu priložene sve isprave potrebne ze sprovodjenje propisanog carinskog postupka. Time se postiže ubrzanje carinskog postupka, ne dovodeći u pitanje njegovo propisano izvršenje. Istina, nepotupna deklaracija ne sadrži sve podatke o robi, potrebne za sprovođenje carinskog postupka, ali sadrži sve elemente neophodne za utvrđivanje carinskog duga. Npr. u slučaju da agent nije pribavio uverenje o poreklu uvozne robe, carinski organ će primiti nepotpunu deklaraciju, iz koje je vidljivo da nedostaje predmetno uverenje, uz obavezu deklaranta da naknadno pribavi taj dokument. Po njegovom pribavljanju, u roku koji odredi carinski organ, agent će podneti dopunsku deklaraciju, sa svim podacima koja ona sadrži, uključujući i naznaku pribavljenog uverenja, tzv. opštu dopunsku deklaraciju. Zajedno sa dopunskom deklaracijom, deklarant će priložiti i pribavljeno uverenje.

Dopunska deklaracija može imati formu periodične, zbirne deklaracije. Carinski organ može, na zahtev deklaranta, odobriti podnošenje jedne, periodične deklaracije, ako:

• se roba istog lica prevozi istim pravcem i istom vrstom prevoznog sredstva; • prevozno sredstvo prelazi preko istog graničnog prelaza, i • deklarant položi obezbeđenje za naplatu carinskog duga.

Carinski organ vodi evidenciju o svakoj pošiljci robe za koju je odobreno podnošenje periodične deklaracije, a svaku fakturu ili otpremnicu po kojima je roba dopremljena ili otpremljena, overava pečatom.


Popunjenu periodičnu deklaraciju deklarant je dužan da podnese do 5. u mesecu, za robu dopremljenu ili otpremljenu u prethodnom mesecu. Uz periodičnu deklaraciju, on prilaže overene fakture ili otpremnice, kao i druga dokumenta radi sprovođenja carinskog postupka. Nakon sravnjenja podnete dokumentacije i carinske evidencije, carinski organ prihvata periodičnu deklaraciju.

U tom slučaju, podnosi se jedna, periodična ili rekapitulativna deklaracija, u roku koji odredi carinski organ. Njome se obuhvataju sprovedena prijavljivanja i carinjenja (uvozne, izvozne i tranzitne) robe, izvršena u prethodnom periodu.

b) kao zamena JCI. Naime, carinski organ može dozvoliti da se roba stavi u određeni postupak na osnovu komercijalne i transportne isprave (fakture, paking liste), kada ove isprave predstavljaju zamenu za deklaraciju. U tom slučaju, isprave moraju sadržati podatke neophodne za identifikaciju uvozne robe.

Podnošenje carinske deklaracije

Redovna deklaracija

Pojednostavljena deklaracija

Prethodna deklaracija

Nepotpuna deklaracija

Komercijalne i transportne isprave

Dopunska deklaracija (zbirna, periodična)

3. Prethodna deklaracija. Carinski organ može dozvoliti podnošenje prethodne deklaracije. Ona se prilaže pre prispeća robe, pa je i po tome dobila naziv. Na osnovu te deklaracije, odobrava se prethodno deklarisanje robe, ako je takav zahtev podnet najkasnije 3 dana pre dopreme robe. Carinska služba, u tom slučaju, vrši kontrolu usklađenosti podataka iz prethodne deklaracije i ostalih priloženih dokumenata. Po prispeću robe, ne moraju se vršiti već izvršene kontrolne radnje, što omogućava ubrzano sprovođenje carinskog postupka. Međutim, prethodna deklaracija se ne može primiti jer nedostaje ključni uslov za sprovođenje carinskog postupka u celini-prisutnost robe.

Sledi izgled nepopunjenog obrasca JCI, međunarodno standardizovanog, a njegovo popunjavanje i korišćenje u postupku carinjenja, biće kasnije objašnjeno:


ЈЕДИНСТВЕНА ЦАРИНСКА ИСПРАВА

Д. КОНТРОЛА ПОЛАЗНЕ И ОДРЕДИШНЕ ЦАРИНАРНИЦЕ Печат:54. Место и датум

Резултат:

Стављене пломбе: Број:

Идентитет: Потпис и име подносиоца исправе Рок (датум): Потпис:

19 Кон.

3

1 ДЕКЛАРАЦИЈА2. Пошиљалац/Извозник Б.Р.

3 Обрасци

5 Наимен.

4 Тов. лист

6 Број пакета

А ЦАРИНАРНИЦА ОТПРЕМЕ/ИЗВОЗА

7 Референтни број

9 Лице одговорно за финансијско поравнање

10 З.сл/одред. 11 З.трговца /произ.

12 Подаци о вредности 12 ЗПП

30 Место робе3

ПРИ

МЕР

АК ЗА

ИЗВ

ОЗН

ИКА

- ПОШИЉ

АОЦА

21 Идент. и нац. активног превозног средства које прелази границу

25 Врста саобр. на граници

26 Унутрашња врста саобраћаја

27 Место утовара

8 Прималац Б.Р.

14 Подносилац исправе Б.Р.

18 Идент. и нац. превозног средства у одласку

15 Земља отпреме/извоза

16 Земља порекла

15 З.отпр.изв/шиф 17 Зем.одред/шиф.

17 Земља одредишта

20 Услови испоруке

22 Валута и укупан износ из фактуре 23 Курс валуте 24 Врста спољнотрг. послова

28 Финансијски и банкарски подаци

31 Паковање и наименовање робе

Ознаке и бројеви - контејнер бр. - број и врста 33 Шифра робе

34 Шифра з. порекла 35 Бруто маса у kg 36 Повластица

37 ПОСТУПАК

29 Царинска испостава иступа

44 Приложене исправе и додатне информације

38 Нето маса у kg 39 Квота

40 Сажета декларација/претходни документ

41 Допунска јединица 42 Цена робе 43 М.В.

47 Обрачун дажбина

49 Идентификација складишта48 Одложено плаћање

Б ДЕТАЉИ ОБРАЧУНА

46 Статистичка вредност

Шифра 45. Прилагођавање

52 Гаранција Шифра која не важи за 53 Одредишна царинарница (и земља)

51 Царинар. транзита (и земља)

Ц ПОЛАЗНА ЦАРИНАРНИЦА

32 Наим. бр.

Врста Основица Стопа Износ НП

Укупно:

50 Главни обвезник Б.Р. Потпис:

Заступљен од стране: Место и датум:

11. З. Трговца произв.

15 З. Отпр. Изв/шифа б

17 Зем. одред/шиф.а б

24 Врста спољ.трг. послова

25 Врста саобраћ. на граници


32 Наим. бр.

34 Шифра c. порек.а б


2.2. Sažeta deklaracija

Za prijavljivanje uvozne robe carinskom organu i za stavljanje robe u privremeni smeštaj. deklarant podnosi sažetu deklaraciju (na propisanom obrascu), ukoliko:

- on ne želi da robu odmah ocarini, npr. zato što nije u stanju da izvrši plaćanje tj da reguliše plaćanje carinskih dažbina;

- on ne može da izvtši carinjenje jer nedostaje neki od dokumenata (dozvola za uvoz i sl).

U oba slučaja, deklarant će morati robu da smesti u javno ili privatno carinsko skladište.

Set obrasca sažete deklaracije sastoji se od 3 primerka, namenjenih:

-list sa brojem 1- carinarnici; -list sa brojem 2-špediteru odnosno uvozniku, i -list sa brojem 3- licu koje upravlja prostorom za privremeni smeštaj.

Obrasci se popunjavaju pisaćom mašinom ili putem računara. Podaci se ne mogu precrtavati niti ispravljati.


САЖЕТА ДЕКЛАРАЦИЈА

8

Ц Рок подношења друге исправе 12. Место и датум

М.П.

Потпис и име и презиме

Одговорног лица

11

ЗАДУЖЕЊЕ

Б. НАПОМЕНАРедни број

Број превозне исправе

7

Паковање и наименовање робе Ознаке и бр. - контејнер бр. - број и врста

Бруто маса у kg

Претходна исправа

9 10

1

ПРИМЕРАК

ЗА

ЦАРИНАРНИЦУ

1. Одговорно лице бр. А. Царинарница

2. Идентитет, националност и врста превозног средства 3. Приложене исправе и додатне информације

4. Идентификација простора за привремени смештај 5. Датум и време смештаја 6. Обезбеђење

2.3. Deklaracija o carinskoj vrednosti

Deklaracija o carinskoj vrednosti (DCV) je propisan obrazac na kome se unose podaci o vrednosti uvozne robe za jednu pošiljku, radi naplate uvoznih dažbina. Deklarant prilaže popunjen obrazac DCV uz JCI za odobrenje izvršenja traženog, carinski dozvoljenog, postupka. Popunjava se pisaćom mašinom ili putem računara, bez mogućnosti precrtavanja ili ispravljanja podataka. Rubrike DCV popunjavaju se na način koji je propisan pravilnikom o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca.


Izgled nepopunjenog obrasca DCV: Strana 1 1. NAZIV I ADRESA PRODAVCA SLUŽBENA BELEŠKA I

2(a) NAZIV I ADRESA KUPCA 2(b) IME I ADRESA PODNOSIOCA

VAŽNA NAPOMENA Podnošenjem ove deklaracije deklarant preuzima odgovornost za istinitost i potpunost podataka navedenih u ovom obrascui njegovim podacima kao i za verodostojnost podnesenih isprava. Deklarant se takođe obavezuje da će podneti i druge isprave ili dati dopunske informacije, koje carinarnica smatra potrebnim za utvrđivanje carinske vrednosti robe.

3 Paritet isporuke 4 Broj i datum fakture 5 Broj i datum ugovora

6 Broj i datum bilo koje prethodne carinske odluke koja se odnosi na rubrike 7. do 9 Upisati X gde je potrebno 7 (a) Da li su kupac i prodavac POVEZANI (*) u skladu sa članom 46. stav 2. i 3. Carinskog zakona ? O DA O NE Ako nisu popunite rubriku 8. (b) Da li povezanost UTIČE na cenu uvezene robe ? O DA O NE (c) (opcioni odgovor) Da li se transakcijska vrednost uvezene robe PRIBLIŽAVA transakcijskoj vrednosti iste ili slične robe uvezene u isto ili približno isto vreme ? O DA O NE Ako je odgovor „DA“, navesti pojedinosti. ____________________________________________________________________________________________ 8 (a) Da li npostoje bilo koja OGRANIČENJA u pogledu raspolaganja ili korišćenja robe od strane kupca, osim ograničenja iz člana 46. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona, koja:

- su određena ili zahtevana zakonom ili od strane javnih organa, - ograničavaju geografsku oblast u kojoj roba može biti ponovo prodata, ili - ne utiču bitno na vrednost robe ? O

DA O NE (b) Da li prodaja ili cena robe podleže USLOVU ili NAKNADI čija se vrednost ne može utvrditi u odnosu na O DA O NE vrednost robe koja se vrednuje (član 46. stav 1. tačka 2. Carinskog zakona)? Specificirati prirodu ograničenja ako postoji. Ako se vrednost uskova ili naknada može utvrditi, navesti niznos u rubriku 11(b) _________________________________________________________________________________________

9 (a) Da li se plaćaju NAKNADE za korišćenje prava intelektualne svojine uključujući naknadu za LICENCE, za uvezenu robu, koje kupac plaća posredno ili neposredno kao uslov prodaje ? O DA O NE (b) Da li prihod od PONOVNE PRODAJE, RASPOLAGANJA ili UPOTREBA robe direktno ili indirektno pripada prodavcu ? O DA O NE Ako de odgovor „DA“ na bilo koje od ovih pitanja, specificirati uslove i, ako je moguće uneti iznose u rubrikamai 16. (*) NAPOMENE ZA RUBRIKU 7 (Član 46. stav 2. i 3. Carinskog zakona) 1. Smatraće se da su kupac i prodavac povezani samo ako: (a) je jedan od njih rukovodilac ili direktor firme koja je u vlasništvu ovog drugog; (b) su pravno priznati partneri u poslu; (c) su u odnosu poslodavac i zapopsleni (d) je jedan od njih direktni ili indirektni vlasnik, kontroliše ili poseduje 5% ili više akcija s pravom glasa ili deonica u svakoj firemi; (e) jedan direktno ili indirektno kontroliše drugog (f) su posredno ili neposredno pod kontrolom trećeg lica (g) zajedno, direktno ili indirektno kontrolišu treće lice; ili (h) su članovo iste porodice. 2. Lica koja su međusobno povezana, na način da je jedno od njih isključivi zastupnik, isključivi distributer ili isključivi koncesionar drugog, smatraće se povezanim ako je ispunjen neki od kriterijuma iz tačke 1. ove napomene.

10 (a) Broj DCV BIS koji se prilažu

10 (b) Mesto: Datum: Potpis:


Strana 2 SLUŽBENA BELEŠKA Naimen. Naimen. Naimen.

A. Osnov za obračun

11 (a) Neto vrednost u VALUTI IZ FAKTURE (stvarno plaćena cena ili cena koju treba platiti (b) Posredna plaćanja-vidi rubriku 8 (b) kurs valute:

12 Ukupno A u RSD

B. Troškovi koji se uračunavaju u carinsku vrednost robe (*) (a nisu uračunati pod A i iskazani u RSD)

13 Troškovi koje snosi kupac: (a) provizije posrednika, osim pšrovizija za kupovinu (b) druge vrste provizije za posrednike (c) troškovi ambalaže i pakovanja

14 Roba ili usluge koje kupac isporučuje prodavcu besplatno ili po sniženoj ceni za upotrebu u vezi sa proizvodnjom i prodajom za izvoz uvezene robe: Prikazana vrednost predstavlja proporcionalni deo ukupne vrenosti: (a) materijala, komponenti, delova i sličnih stavki sadržanih u uvezenij robi (b) alata, kalupa, matrica i sličnih sredstava koji su korišćeni u proiz-vodnji uvezene robe (c) materijala upotrebljenih u proizvodnji uvezene robe (d) inženjeringa, razvoja, umetničkog rada, oblikovanja, dizajna, planovai crteža, izrađenih izvan Srbije i neophodnih za proizvodnju uvezene robe

15 Naknade i licence – vidi rubriku 9(a)............................................................

16 Deo iznosa ostvaren ponovnom prodajom, ustupanjem ili korišćenjem uvezene robe, koji se direktno ili indirektno plaća prodavcu –vidi rubriku 9(b)

17 Troškovi isporuke do __________________ (mesto ulaska u carinsko područje Srbije (a) prevoz (b) utovar, istovar i troškovi rukovanja (c) osiguranje

18 Ukupno B u RSD

C. Troškovi koji se ne

uračunavaju u carinsku vrednost (*) (a uključeni su pod A

19 Troškovi prevoza posle mesta ulaska u carinsko područje Srbije

20 Troškovi izgradnje, montaže, podizanja, održavanja ili tehničke pomoći koji su preeduzeti posle uvoza

21 Ostali troškovi (specificirati) 22 Carinske dažbine i porezi koji se plaćaju u Srbiji prilikom uvoza ili prodaje robe

23 Ukupno C u RSD 24 CARINSKA VREDNOST (A + B + C) (*) Ako se iznosi plaćaju u STRANOJ VALUTI, u ovoj rubrici specificirati iznose u stranoj valuti i kurs valute, a dinarski iznos uneti u odgovarajuću rubriku. Redni broj rubrike Iznos valute Kurs valute


2.4. Karnet TIR

Karnet TIR je međunarodno priznati carinski kontrolni dokument koji se koristi u međunarodnom tranzitnom drumskom prevozu robe. On služi i kao međunarodna garancija na mime carine i drugih uvoznih dažbina, za robu koja je u tranzitu. Ovaj dokument izdaje Međunarodna unija drumskih prevoznika – IRU (osnovana 1948. god. u Ženevi)-nacionalnoj asocijaciji drumskih prevoznika zemalja koje se članice ove organizacije.

Pod pokroviteljstvom Ekonomske komisije za Evropu (OUN), 1949. godine. zaključen je prvi TIR Sporazum (potpisnice tog sporazuma su mali broj evropskih zemalja). Već 1959. godine, Evropska komisija UN usvojila je TIR Konvenciju o međunarodnom prevozu robe na osnovu karneta TIR. Time je prvi put uspostavljen tranzitni sistem TIR. Ova međunarodna Konvencija je 1975. godine modifikovana , kada je i stupila na snagu. Danas je važeća, upravo, TIR Konvencija iz 1975. godine. Skraćenica TIR dolazi od franc. reči „Transport International par la Rout“, što znači „međunarodni prevoz stvari“. To je skraćenica za međunarodni carinski tranzitni sistem, kao univerzalni tranzitni sistem koji omogućava tranzit robe iz zemlje porekla, do zemlje odredišta, u zapečaćenim (plombiranim) pregradama. Ako bi se roba prevozila drumom, na tradicionalan način (bez karneta TIR), carinska služba svake države bi sprovodila propisane nacionalne carinske postupke. To znači da bi na svakoj nacionalnoj granici, uz polaganje nacionalnog obezbeđenja (bankarska garancija, menica i sl, za iznos carinskih i drugih dažbina) radi obezbeđenja naplate u slučaju zloupotrebe robe u tranzitu, bio vršen pregled robe.

UN su ovlastile Međunarodnu uniju drumskih prevoznika – IRU – da sprovodi TIR Konvenciju, sa kojom je usvojen i karnet TIR. Tako je IRU jedino ovlašćena za štampanje, izdavanje, vraćanje i čuvanje karneta TIR. IRU izdaje karnete TIR, nacionalnim udruženjima koja su zaključila ugovor sa IRU. Na bazi primene ove konvencije, tj. karneta TIR, koji zamenjuje JCI, pojednostavljene su carinske formalnosti, smanjena je potreba fizičke kontrole robe u tranzitu i ubrzan prolazak robe na granici-pri prelasku drumskih vozila s robom iz jedne zemlje (zemlje prodavca), preko druge ili više tranzitnih zemalja, da bi bila dopremljena do konačnog odredišta, do kupca (odredišne zemlje). Ipak, sami prevoznici vrše procenu da li će i za koje destinacije koristiti TIR karnete.

Nacionalna asocijacija drumskih prevoznika, članica IRU, ovlašćena je za prijem prevoznih preduzeća u TIR sistem. To je međunarodni tranzitni sistem za prevoz robe u drumskom saobraćaju, zasnovan na TIR konvenciji. Samo prevoznici primljeni u TIR sistem mogu preuzeti odgovarajući broj TIR karneta iz nacionalnog udruženja. Prevoznici sami procenjuju za koje će destinacije koristiti TIR karnete.Transportno preduzeće koje prevozi robu pod karnetom TIR, dužno je da polaznoj carinarnici podnese popunjen karnet, zajedno sa ostalim prevoznim dokumentima. Nakon sravnjenja podataka, pregleda robe i vozila, vrši se zatvaranje i plombiranje vozila (kontejnera) i overava TIR karnet. Carinarnice u zemljama kroz koje roba prolazi


(zemlje tranzita) ne vrše pregled robe, pod uslovom da je ona zatvorena i da ne postoje vidljivi znakovi zloupotrebe carinskih obeležja, koji bi ukazivali na zamenu ili nedostatak robe. Dovoljna je samo prezentacija karneta TIR. Osim uvida u karnet TIR, izvršiće proveru valjanosti i nepovredljivosti carinske plombe koju je na vozilu stavila carinarnica u zemlji polaska. Pregled robe mogu izvršiti usputni carinski organi u tranzitnim zemljama samo ako postoji sumnja da je carinska plomba neispravna. Ovim se ubrzava postupak prolaska robe na graničnim prelazima tranzitnih zemalja i smanjuju troškovi transporta robe. Pri uvoznom carinjenju u odredišnoj zemlji, carinski organ će skinuti plombu i nakon pregleda robe i vozila, roba će biti uzeta ispod carinskog nadzora, posle čega sledi njeno stavljanje u slobodan promet.

Na carinskom području SRJ, TIR konvencija je ponovo zvanično počela da se primenjuje od 2001. godine, nakon regulisanja statusa u UN. U našoj zemlji, privredna komora Srbije (PKS) je potpisala ugovor sa IRU. Ona je ovlastila Udruženje za saobraćaj i telekomunikacije (kao nacionalno udruženje drumskih prevoznika u našoj zemlji) da preuzima (od IRU), raspodeljuje i vraća iskorišćene karnete TIR, IRU, radi razduženja. Ovo udruženje je, istovremeno, ovlašćeno za garantovanje karneta TIR koji se koriste u međunarodnom drumskom prevozu robe, shodno Ugovoru koji je PKS potpisala sa IRU.

Do danas, Konvenciji TIR pristupile su 68 zemlje, ukuljučujući EU, SAD, Kanadu i dr, pa se može reći da je TIR carinski nsistem zastupljen svuda u svetu. Samo u toku jedne godine, u svetu se izda na korišćenje oko 4 miliona karneta TIR (u Srbiji preko 200.000 karneta godišnje). Kada se deo prevoza koji se vrši na osnovu karneta TIR, odvija preko teritorije neke države koja nije potpisnica TIR Konvencije, operacija TIR đe se obusataviti za taj deo puta.

Koristi i procedura prijema u TIR sistem

Koristi od primene sistema TIR imaju svi učesnici u lancu međunarodnog drumskog tranzita robe:

a) prevoznici:

- smanjuje se vreeme čekanja (za carinjenje) u carinskim ispostavama, atime i troškovi transporta, jer nestaje potreba fizičkog pregleda robe;

- samanjuju se kašnjenja u prevozu robe, od otpremne, do odredišne carinske ispostave;

- nestaje potreba oibezbeđenja bankarskih garanacija, koje bi vozač u klasičnom prevozu (bez karneta TIR) morao da predaje carinskim organima, pri ulazu u svaku tranzitnu zemlju;

b) carinska služba (na ulaznoj i izlaznoj carinarnici, zemlje u tranzitu):

- fizički pregled robe se izostavlja, carinska kontrola je olakšana (veliko rasterećenje za carinsku službu);


- garantovano im je plaćanje carinskih i drugih dažbina, u slučaju zloupotrebe robe u tranzitu (garant za plaćanje, na osnovu karneta TIR, postaje nacionalno udruženje drumskih prevoznika onih zemalja čija su udruženja zaključila ugovor sa IRU).

Korisnici karneta TIR su drumski prevoznici robe, kako fizička tako i pravna lica, koji su postali članovi nacionalnog udruženja drumskih prevoznika. Udruženje za saobraćaj i telekomunikacije PKS realizuje prijem u TIR sistem kroz dve faze:

a) Popunjavanje i overa Prijavnog formulara. Prevozničko preduzeće dostavlja Udruženju za saobraćaj i telekomunikacije Prijavni formular (obrazac formulara utvrdila je PKS). Reč je o prijavi za pristupanje TIR sistemu, koja sadrži osnovne podatke o preduzeću: naziv i adresa, datum registracije i broj registra u sudu, prezime i ime svih vlasnika i direktora preduzeća i potpis ovlašćenog lica. Uz formular, prevozničko preduzeće dostavlja i ostala propisana dokumenta49, radi utvrđivanja da li podnosilac prijave ispunjava uslove za pridruživanje TIR sistemu.

b) Pribavljanje odobrenja za prijem prevozničkih preduzeća u TIR sistem. Pristiglu dokumentaciju, Udruženje PKS dostavlja Upravi carina koja je nadležna za izdavanje: 1. odobrenja za prijem prevozničkih preduzeća u TIR sistem i 2. uverenja o odobrenju drumskog vozila za prevoz robe pod carinskim obeležjem (plombom). TIR sistemu mogu pristupiti samo ona preduzeća koja su licencirana za međunarodni transport. Oni moraju biti tako konstruisani i opremljeni da:

- nikakva roba ne može biti izvađena ili uneta u zapečaćeni deo vozila ili kontejnera, bez povrede carinskih obeležja;

- da se na njih lako mogu staviti carinska obeležja; - da ne sadrže skriveni prostor u kome bi se roba mogla sakriti; - da su svi prostori u koje se roba stavlja, lako dostupni i pristupačni za carinske

preglede. Nacionalni carinski organi vrše kontrolu ispunjenosti tih zahteva, da bi potom izdali

uverenje o odobrenjudrumskog vozila za prevoz robe pod karnetom TIR. Za izvršenje pregleda vozila, radi izdavanja uverenja o odobrenju za drumska vozila, ovlašćene su sledeće ispostave: CI Luka Beograd, CI Luka i skladište Novi Sad, CR Žel. stanica Niš, CI Kragujevac i CI Kraljevo. Uverenjem se potvrđuje da tovarni prostor koji je pod carinskim obeležjem (plombe) nema nikakav skriveni prostor koji bi omogućio prevozniku da krijumčari određenu robu.

49 Privredna komora Srbije je utvrdila obrasce Prijavnog formulara i ostalih dokumenata po kome su dužna da postupaju sva prevoznička preduzeća koja žele da koriste TIR karnete u međunarodnom drumskom prevozu robe, kao npr. Izjava o vozilima opredeljenim za transport pod TIR karnetom; Ovlašćenje za lica koja će biti zadužena za TIR karnete u preduzeću i dr. Pored ovih dokumenata, preduzeće dostavlja i bilans stanja i uspeha u poslednje dve godine.


Uprava carina će, nakon provere da podnosilac prijave nije počinio više ozbiljnih prekršaja carinskih ili poreskih zakona, dati odobrenje za prijem u TIR sistem.

Odobrenje prijema i uverenje, Carinska uprava dostavlja Udruženju za saobraćaj i telekomunikacije PKS. Ovo udruženje, međutim, još uvek neće moći da izda - odobrenje i uverenje – onom preduzeću na koje se ta dokumenta odnose, niti mu može izdavati karnete TIR. Uslov za to je da preduzeće dostavi Udruženju za saobraćaj i telekomunikacije Prijemnu garanciju, izdatu od strane banke, i to:

- ukoliko se traže karneti za prevoz obične robe, potrebno je priložiti bankarsku garanciju u iznosu od 8.000 US $;

- ukoliko se traže karneti za visokorizičnu robu, potrebno je priložiti dodatnu garanciju u iznosu od 50.000 US $.

Kakva je namena prijemnih garancija? Može se desiti da roba uđe u zemlju prolaska (tranzitnu), ali da ne nastavi put do odredišne zemlje. U tom slučaju, roba bi bila zadužena na ulaznoj carinarnici, a potom upućena ka izlaznoj carinarnici, radi razduženja. Međutim, tamo neće stići, pa neće ni biti razdužena. U pitanju je klasična zloupotreba karneta TIR u zemlji tranzita robe. To više nije tranzit već uvoz robe za koji je izbegnuto plaćanje propisane carine, PDV i drugih dažbina. Naplatu ukupno pripadajućih dažbina, carinski organ zemlje tranzita izvršio bi od nacionalne asocijacije drumskih prevoznika zemlje koja je izdala karnet TIR. Ova uduženja, pak, novčana sredstva za te potrebe obezbeđuju aktiviranjem bankarskih garancija koje su im, po odobrenjui prijema u TIR sistem, dostavila prevoznička preduzeća. Privredna komora Srbije je propisala tekst bankarske garancije koja prati karnet TIR:

M e m o r a n d u m b a n k e Za – Privrednu komoru Srbije Udruženje za saobraćaj i telekomunikacije Beograd

S obzirom na vaše izdavanje TIR karneta (uneti ime nosioca) mi (uneti naziv banke) garantujemo da ćemo vam na zahtev platiti sve ili bilo koje novčane iznose koji su možda uplaćeni ili je od vas traženo da uplatite na ime carinskih dažbina i drugih troškova koje bilo koji carinski organi mogu potraživati za robu uveženu u bilo koju zemlju na koju se ovo odnosi pod pokrićem TIR karneta za koje ova garancija važi, a pod uslovom da je takav zahtev izražen u pismenoj formi i potpisan od strane vašeg ovlašćenog lica. On će pedstavljati čvrst dokaz da su sredstva koja potražujete dospela za plaćanje i mi ćemo bez ikakvih daljih provera izvršiti plaćanje. Ova garancija se neće odnositi ni na jedan TIR karnet koji ste izdali po isteku 27 meseci od dana izdavanja takvog TIR karneta.

Ova garancija je neprekidna i ostaje na snazi


POD USLOVOM DA SE

naša maksimalna ukupna finansijska obaveza prema ovoj garanciji ograniči na iznos od USD....... (slovima) i da možemo sami da odredimo našu finansijsku obavezu na osnovu ovog teksta tako što ćemo vas pismeno obavestiti o otkaznom roku i da će po isteku tog roka naša finansijska obaveza u skladu sa ovim postati ništavna i nevažeća bez obzira da li nam je vraćena ili ne, izuzimajući bilo koja potraživanja koja smo do datuma isteka već primili.

U _______________ Za banku: Datum:___________ ________________

Prevozničko preduzeće koje je primljeno u TIR sistem, dobija svoj identifikacioni broj na osnovu koga izrađuje TIR pečat. Svakom preduzeću, Udruženje određuje kvotu (broj) TIR karneta, posle čega mogu početi da naručuju (od Udruženja ) potreban broj karneta ,od odobrenog broja. Uz karnet, od Udruženja dobijaju i TIR Sertifikat - Uverenje o odobrenju drumskog vozila za prevoz robe pod carinskim obeležjem ( koje je prethodno overila Uprava carina), s rokom važnosti od dve godine. Ovo uverenje je dodatni međunarodni dokument koji obavezno prati TIR karnet.

Vozila koja obavljaju transport robe pod karnetom TIR nose, na prednjem i zadnjem delu, TIR (bela slova na plavoj podlozi).

Posle upotrebe, svi karneti se vraćaju u PKS, odakle se konačno vraćaju u IRU, radi razuduživanja TIR karneta.

U Udruženju se za svako prevozničko preduzeće otvara i čuva TIR dosije, a iz zapažanja o njihovom ponašanju, može im se uskratiti ostanak u TIR sistemu.

Karnet TIR može biti izdat u zemlji polaska ili u zemlji u kojoj je nosilac prijave registrovan, ili je stalno nastanjen.

Elementi i upotreba karneta TIR

Karnet TIR čini blok listova različitih boja, radi lakšeg raspoznavanja i carinske overe ovog dokumenta na ulazu i izlazu iz zemlje tranzita. Sastoji se od:

• prednje korice ili naslovne strane karneta (jedinstvene žute boje); • robnog (žutog) manifesta robe; • seta vaučera i kontrolnih kupona (bele i zelene boje); • formulara za podnošenje službenog izveštaja (jedinstvene žute boje) ; • zadnje korice karneta, sa identifikacionom karticom (jedinstvene žute boje) i • korice sa pravilima korišćenja karneta TIR i postupkom u slučaju nezgoda


Karnet je štampan na francuskom jeziku, osim prednje korice koja je štampana i na engleskom jeziku, kao i robnog manifesta koji je na engleskom jeziku.

Naslovna strana50 u zaglavlju sadrži: naziv izdavaoca karneta (IRU), broj karneta, broj vaučera i vodeni žig. Prvi, gornji deo naslovne strane, popunjava nacionalno udruženje, dok donji deo popunjava prevozničko preduzeće - nosilac karneta TIR.

Manifest robe sadrži rubrike predviđene za službenu upotrebu i za overu carinarnica. On trajno ostaje u sastavu karneta.

Posle manifesta, slede setovi vaučera (listići 1 i 2) i kontrolnih kupona, koji su perforacijom odvojeni. Ukupan broj vaučera zavisi od broja polaznih, tranzitnih i odredišnih zemalja. Beli vaučeri namenjeni su polaznim i ulaznim carinarnicama, dok su zeleni vaučeri namenjeni izlaznim,odnosno odredišnim carinarnicama. U rubrici 1 svih vaučera, odštampan je broj TIR karneta, sa prednjih korica.

Protokol tj.formular za podnošenje službenog izveštaja ispunjava se samo u slučaju oštećenja carinskih obeležja, robe i vozila, npr. u slučaju saobraćajnog udesa. Na zahtev prevoznika, u izradu izveštaja o nastalom događaju bila bi uključena carinarnica ili drugi nadležni organ.

Za jedno vozilo sa više kontejnera, ili za spojena vozila sa više kontejnera, kao i za kombinaciju vozila, izdaće se samo jedan karnet. Tada se u manifest robe mora upisati registarski broj vozila i identifikacioni broj kontejnera, uključujući i sadržaj svakog vozila i kontejnera. TIR karnet treba da se podnese zajedno sa drumskim vozilom (vozilima) svakoj od otpremnih, prolaznih i odredišnih carinarnica. U poslednjoj carinarnici otpreme, carinski službenik treba da potpiše i stavi pečat sa datumom carinarnice u odeljku 17 manifesta robe i svih listića koji će se koristiti u poreostalom delu prevoza.Beli vaučeri namenjeni su polaznim i ulaznim carinarnicama,dok su zeleni vaućčeri namenjeni izlaznim,odnosno odredišnim carinarnicama.

Nosilac karneta (prevoznik) popunjava sve primerke vaučera koji su priloženi uz karnet bez obzira da li će biti iskorišćeni ili ne.Nakon unošenja tih podataka, prevoznik će, uz robu, drumsko vozilo, TIR karnet sa popunjenim rubrikamai uverenjem o odobrenju motornog vozila za prevoz robe, podneti prateću dokumentaciju (faktura, tovarni list, TIR Sertifikat i dr.).Ovlašćeno carinsko lice u polaznoj (otpremnoj) ispostavi, u prisustvu vozača, sravnjuje podatke sa karneta TIR i iz pratećih dokumenata i utvrđuje ispunjenost uslova za prevoz robe na osnovu karneta TIR. Ako je sve u redu, carinski službenik stavlja carinska obeležja (plombe), a brojeve plombi unosi u odgovarajuću rubriku karneta TIR. Potom overava sve primerke vaučera i robni manifest. Ona overava i beli kontrolni kupon (koji ostaje u TIR karnetu), a zadržava beli vaučer (za koji je bio vezan beli kontrolni kupon). Podatke o tome, ona unosi u informativni sistem carinske službe

50Na prednjoj korici TIR karneta nalaze se dva potpisa: g-dina Martija Marmija, generalnog sekretara IRU i rukovodioca TIR i ATA odeljenja, iz sastava PKS.


(ISCS), čime izvršava zaduženje karneta TIR. Nakon toga, carinska služba odobrava vozaču da nastavi izvozni tranzit prema izlaznoj carinskoj ispostavi, tj. za otpočinjanje TIR operacije. Od polazne carinarnice,roba pod TIR karnetom nastavlja put ka izlaznoj carinarnic. Ona proverava vozila i plombe, overava zeleni vaučer i zeleni kupon, otkida i zadržava zeleni vaučer,dok zeleni kupon ostaje u karnetu. Polazna carinarnica čeka potvrdu izlazne carinarnice o TIR operaciji. Izlazna carinarnica šalje potvrdu o završetku operacije TIR (polaznoj carinarnici), kro ISCS.Razduženje karneta će izvršiti tek po dobijanju potvrde od izlazne carinarnice, da je isto motorno vozilo prošlo kroz ovu carinsku ispostavu i time napustilo carinsko područje zemlje izvoznice.

Postupak provere vozila i plombe(bez otvaranja vozila i pregleda robe) se ponavlja u ulaznoj i izlaznoj carinarnici tranzitne zemlje, kao i u ulaznoj carinarnici odredišne zemlje.U međunarodnoj carinskoj praksi, carinski organi ne naplaćuju nikakve vrste dažbina na robu koja je u prolazu. Polazi se od stava da samo roba koja je proizvedena i kao takva se izvozi iz carinskog područja, kao i roba koja je uvezena radi stavljanja u slobodan promet, može da bude opterećena carinskim i drugim dažbinama .

Karnet TIR važi do okončanja TIR operacije u odredišnoj carinarnici.51.U odredišnoj carinarnici odredišne zemlje, carinski službenik će skinuti plombu, izvršiti pregled robe, uporediti robu s podacima iz karnetai naplatiti carinske i druge dažbine, nakon čega se roba stavlja u slobodan promet

51 Na carinskom području naše zemlje, carinski tranzitni sistem TIR obavlja se samo u određenim carinskim ispostavama koje su ovlašćene za postupanje po TIR karnetu: - CI prema B i H: Mali Zvornik, Badovinci (Pavlovića most), Kotroman (Vardišta), Sremska Rača (Rača); - CI prema Rumuniji: Karataš, Vatin, Srpska Crnja; - CI prema Bugarskoj: Mokranje, Gradina; - CI prema Makedoniji: Preševo (Tabanovce); - CI prema Hrvatskoj: Batrovci, Bogojevo; - CI prema Mađarskoj: Horgoš, Kelebija. Carinski tranzitni sistem TIR obavlja se i u CI unutar carinskog područja: CI Beograd, CI Žel. stanica Beograd, CI Luka Beograd, CI Beogradski sajam, CI Surčin, CI Mladenovac, CI Požarevac, CI Smederevo, CI Pančevo, CI Šabac, CI Loznica, CI Užice, CI Leskovac itd.


2.5. Karnet ATA52

Karnet ATA je međunarodni carinski dokument kojim se pojednostavljuje privremen uvoz i izvoz određenih grupa robe. Reč je o robi koja će se izvesti, ali se ponovo vraća (uvozi) u zemlju izvoznicu, u nepromenjenoj formi. Ovaj karnet zamenjuje JCI i ostala carinska dokumenta. Prilikom privremenog uvoza i privremenog izvoza robe koju prati ATA karnet, sve carinske formalnosti između zemalja, pod uslovom da su prihvatile ATA konvenciju, obavljaju se isključivo na osnovu ovog dokumenta. To se čini na veoma pojednostavljen način i bez angažovanja špeditera. Roba cirkuliše bez plaćanja carine i drugih dažbina. Nema većeg zadržavanja na graničnim prelazima, što utiče i na smanjenje troškova prevoza. U svetu, ATA karnet je sinonim pasoša za robu. .

U periodu važenja ATA karneta, može se neograničeno puta privremeno izvoziti i uvoziti roba koja nije namenjena za prodaju, i to:

• mašine koje se koriste za prezentacije ili se izlažu na međunarodnim sajmovima i izložbama;

• uzorci robe koji se šalju potencijalnom kupcu na privremenu upotrebu, radi priudobijanja njihovog poverenja u domaću robu;

• oprema koju koriste novinarske, filmske i TV ekipe u izvršavanju određenih profesionalnih zadataka, tokom privremenog boravka u inostranstvu;

• oprema muzičkih grupa, pozorišta, oprema za učešće na sportskim manifestacijama i sl.

Principi na kojima je zasnovana ATA procedura utvrđeni su ATA konvencijom, koju je usvojila Svetska carinska organizacija (WCO) 1961. godine, a stupila je na snagu 1963. godine. Ova organizacija je 1990. godine usvojila novu Konvenciju poznatu kao „Istambulska konvencija“ (stupila je na snagu 1993. godine), sa kojom je proširen spisak robe koja se može privremeno uvoziti na osnovu ATA karneta.

Da bi zemlja mogla postati članica ATA sistema, mora da ima jednu organizaciju, priznatu od strane carinskih vlasti drugih zemalja i Svetske federeacije komora, koja:

• ima ovlašćenje za izdavanje ATA karneta i

52 ATA je skraćenica nastala od francuskih reči „Admission Temporaire“ i engleskih reči „Temporary Admission“.


• pruža recipročne garancije carinskim vlastima drugih zemalja da će carinske dažbine, u slučaju zloupotrebe karneta, biti plaćene, npr. u slučaju prodaje, umesto reeksporta robe. To bi bio pokušaj izbegavanja plaćanja carinskih i drugih dažbina, koje se naplaćuju pri redovnom uvozu robe. Da bi se sprečila postupanja sa karnetom, koja su suprotna ATA konvenciji, kao i prevara carinskog organa, nacionalne asocijacije propisuju obavezu vlasnika karneta da uplati premiju za osiguranje obaveza plaćanja carinskih dažbina. Danas, preko 60 zemalja sveta prihvata ATA karnet kao garanciju da će sve carine i takse biti plaćene, ukoliko se roba deklarisana ATA karnetom ne koristi u skladu sa utvrđenim pravilima.

Karnete izdaju isključivo nacionalne komore, koje su članice međunarodnog garantnog lanca. U našoj zemlji, Privredna komora Srbije ima ovlašćenje za izdavanje karneta i istovremeno je garant da će, u slučaju zloupotrebe ATA karneta, pokriti sve pripadajuće dažbine oštećenoj zemlji.

Karnet se izdaje i glasi na vlasnika robe koja se privremeno izvozi ili uvozi, što znači da ne može glasiti na špeditera ili vozara.

2.5.1. Elementi karneta ATA

Karnet ATA, kao i karnet TIR ima oblik bloka- brošure, sa listovima različitih boja, radi lakšeg korišćenja i raspoznavanja listova predviđenih za ulazak i izlazak iz države. Komplet ATA karneta čine korice i listovi:

a) prednja korica (zelene boje):

• lice korice, sa rubrikama: naziv i adresa nosioca karneta ATA, predviđenom namenom robe, krajnji rok važenja karneta i naziv CI u zemlji polaska koja je pregledala;

• poleđina korica, koju čini Robna lista, u koju se unosi sva roba pokrivena karnetom (opis robe, broj komada, težina, trgovačka vrednost u zemlji, porekla robe, serijski broj, boja, marka i dr). Ako prostor na poleđini korice nije dovoljan, mogu se upotrebiti dodatni listovi za Robnu listu (žuti, beli, plavi). Na kraju, robna lista se zaključuje.

b) zadnja zelena korica;


c) taloni (žuti, beli i plavi). Na licu svakog talona upisane su rubrike A,B,C,D,E,F, u kojima se, pored ostalog, unose podaci o transportnom sredstvu i ambalaži. Poleđinu talona čini Robna lista, kao i poleđina prednjih korica. Rubrika F je Deklaracija o privremenom izvozu, koju potpisuje lice ovlašćeno za privremeni izvoz, potvrđujući da privremeno izvozi robu navedenu u robnoj listi i obavezujući sa da je ponovo uveze u određenom roku. Taloni obavezno ostaju u karnetu (ne odvajaju se od njega), pri čemu žuti talon služi isključivo za upotrebu domaće, carine Srbije (privremeni izvoz/ponovni uvoz), beli talon - za upotrebu strane carine (privremeni uvoz/ponovni izvoz), a plavi talon-za carinsku overu ulaza i izlaza iz zemlje tranzita;

d) kuponi (žuti, beli, plavi) su perforirani, a prilikom overe zadržavaju ih carine, i to: žuti kupon- zadržava carinarnica na izlazu karneta iz Srbije i prilikom povratka u Srbiju (privremeni izvoz/ponovni uvoz); beli kupon- zadržava carinarnica na ulazu odnosno izlazu iz zemlje privremenog uvoza (privremeni uvoz/ponovni izvoz), a plavi kupon (tranzitni)- zadržava carinarnica na ulazu i izlazu karneta iz zemlje tranzita.


Prednja korica


Zadnja korica


Talon


Kupon


2.5.2. Upotreba karneta ATA

Na carinskom području Srbije, karnet ATA je aktiviran (uspostavljen) 2004. godine. Posle 10 godina mirovanja, naša zemlja je počela da izdaje i da prihvata inostrane ATA karnete na svojoj carisnkoj teritoriji. Privredna komora Srbije je dobila ovlašćenje od Svetske federacije komora (WCF) i Uprave carina Srbije za izdavanje ATA karneta i za pružanje garancija carinskim vlastima drugih zemalja, odnosno za plaćanje carinskih dažbina u slučaju neispravnog korišćenja ATA karneta. Privredna komora Srbija određuje rok važenja ATA karneta, u skladu sa rokom predviđenim konvencijom, što je 12 meseci od datuma izdavanja.

Zahtev za izdavanje ATA karneta podnose nosioci (vlasnici robe, direktori, predsednici) ili njihovi zastupnici53, Udruženju za saobraćaj i telekomunikacije Privredne komore Srbije, na obrascu koji je propisala ova komora.

Uz zahtev, dostavljaju potpisanu izjavu o prihvatanju obaveze plaćanja carinskih i drugih dažbina, koji bi proistekli iz svake neregularnosti korišćenja ATA karneta.54

Prilikom prvog putovanja u inostranstvo sa ATA karnetom, carinarnica polazne zemlje pregleda robu navedenu u Robnoj listi karneta. Korisnik ATA karneta dužan je da na svakom graničnom prelazu, pri ulasku u pojedinu zemlji i pri izlasku iz nje, obavi sve carinske formalnosti, uz podnošenje karneta carinskim organima, radi unošenja neophodnih podataka,uz pravo carinskog organa da izvrši delimičan ili potpun pregled robe koja se prevozi sa karnetom. Nosioci karneta su dužni da poštuju propisan postupak korišćenja karneta (u suprotnom, čine prekršaj koji dovodi do naplate potraživanja,u iznosu koji propiše zemlja na čijoj je teritoriji izvršen prekrašaj) i to:

1. pri privremenom izvozu robe iz Srbije: a) na graničnoj, izlaznoj carinarnici Srbije, nosilac karneta popunjava zuti

talon i žuti kupon, koje overava srpska carina. Žuti talon ostaje u karnetu, a žuti kupon carina cepa (izvlači iz karneta) i zadržava;

b) na graničnoj (ulaznoj) carinarnici tranzitne zemlje, nosilac karneta popunjava plavi talon i plavi kupon, koje overava ova carinarnica. Plavi talon ostaje u karnetu, dok plavi kupon, ova carinarnica cepa iz karneta i zadržava;

c) na graničnoj (izlaznoj) carinarnici tranzitne zemlje, ponavlja se postupak kao pod b; d) na graničnoj (ulaznoj) carinarnici zemlje privremenog uvoza, nosilac karneta

popunjava beli talon i beli kupon, koje overava carinarnica. Beli talon ostaje u karnetu, a beli kupon, ova carinarnica zadržava.

53 Zastupnik je osoba koja putuje s ATA karnetom, tj. prati robu. To može biti prevoznik ili neka druga osoba, za koju nosilac karneta dostavlja Privrednoj komori Srbije „Ovlašćenje za potpis i preuzimanje karneta“. 54 Posle odobrenja, podnosilac zahteva mora da uplati premiju za osiguranje obaveza plaćanja carinskih dažbina (0,3% od ukupe vrednosti robe). Popunjavanje je pisaćom mašinom ili pomoću kompjutera, a ne rukom, Jezik za popunjavanje je srpski, ali se preporučuje i prevod na engleski jezik, jer carinski organi imaju pravo da zatraže prevod.


2. U povratnom (ponovnom) uvozu robe koja je bila samo privremeno izvezena, ponavlja se postupak, sa identičnim bojama talona i kupona na svim carinarnicama.

Kod svakog sledećeg putovanja ( karnet važi do godinu dana) u inostranstvo, može se putovati sa istim ili manjim spiskom robe (u rubriku „F-a“ upisuju se samo redni brojevi robe iz Robne liste). Ukoliko su u prethodnim putovanjima potrošeni taloni i kuponi, nosilac ATA karneta podiže nove, koje popunjava i overava u PKS.

Svi taloni se čuvaju do isteka važnosti ATA karneta, a potom se vraćaju u kompletu, u PKS.

3. CARINSKI NADZOR NAD ROBOM

Sva roba, nakon ulaska u carinsko područje, mora se prijaviti graničnoj carinarnici, radi određivanja carinski dozvoljenog postupka ili carinskog statusa robe. Po njenom prijavljivanju, nastaje zaduženje robom i otpočinje carinski nadzor koji traje sve do okončanja carinskog postupka, tj. izvršenja carinjenja, nakon čega dolazi do razduženja robom. Sve dotle, traje zaduženje špeditera robom, što znači da on ne raspolaže tom robom sve dok se ne okonča postupak carinjenja robe.

Roba koja je prešla preko carinske linije, a dopremljena je carinskom organu, ima status robe u privremenom smeštaju, sve dok se ne sprovede carinski postupak,odnosno dok joj se ne odredi carinski dozvoljeno postupanje. Dotle, roba je pod nadzorom carinskog organa.

Pod carinskim nadzorom podrazumevamo skup mera i radnji koje carinski organ preduzima radi očuvanja robe u nepromenjenom stanju, odnosno mere i radnje za obezbeđenje istovetnosti robe, od prispeća na carinsko područje, do okončanja carinskog postupka (čuvanje carinske robe, fotografisanje, stavljanje carinskih obeležja, itd). U toku trajanja carinskog nadzora, carinski radnik preduzima sledeće mere:čuvanje carinske robe, sprovodi pregled robe radi utvrđivanja stanja robe, u kvantitativnom i kvalitativnom smislu, vrši uzorkovanje i fotografisanje robe kojima se obezbeđuje istovetnost robe i stavljanje carinskih obeležja na robu i prevozna sredstva (najčešće korišćena, propisima utvrđena carinska obeležja su:carinska plomba,otisak carinskog pečata i carinskog žiga, službenog broja carinskog radnika i dr). Po potrebi, vrši pretres prevoznih sredstava, ličnog prtljaga i putnika, a od agenta zahteva pribavljanje serftifikata o kvalitetu uvozne robe, saglasnost nadležnog državnog organa za uvoz, dozvolu za izvoz i sl, radi utvrđivanja carinski dozvoljenog postupka.

Kroz postupak carinjenja robe, carinski organ određuje (utvrđuje) carinski dozvoljeno postupanje s robom, kao i iznos carinskog duga koji se ima platiti za prispelu robu.

Vreme carinskog nadzora ističe sa regulisanjem naplate carinskog duga i overom propisanih dokumenata, nakon čega carinski organ otpusta robu ispod carinskog nadzora.


Posle svega, sledi sprovođenje (izvršenje) carinski odobrenog postupka tj. stavljanje robe u odobren carinski postupak (npr. stavljanje robe u slobodan promet).

Šematski prikaz aktivnosti, od prijavljivanja, do podizanja robe ispod carinskog nadzora

Carinski nadzor nad robom

: carinski organ u carinarnici ili Realizujenjihovoj užoj, unutrašnjoj organizacionoj jedinici

(carinskoj ispostavi ili carinskom referatu)

Popunjavanje i podnošenje JCI za prijavljivanje robe graničnoj carinarnici (za uvoznu robu),

odnosno carinarnici u unutrašnjosti zemlje (za

izvoznu robu): podnosilac JCI Realizuje

(carinski agent)

Podizanje (preuzimanje) robe ispod carinskog

nadzora:Realizuju

-carinski organ i-podnosilac JCI

Popunjavanje i podnošenje JCI za odobrenje traženog, carinski

dozvoljenog, postupka s robom

: podnosilac JCI (carinski Realizujeagent)

Sprovođenje (izvršenje) carinski odobrenog postupka (stavljanje

robe u odobren carinski postupak)

Radi obavljanja carinskog postupka nad robom, uvoznik ima obavezu da blagovremeno pripremi sva dokumenta potrebna carinskom organu za utvrđivanje carinski dozvoljenog postupanja.

Posao fizičke realizacije uvoza robe, uvoznik poverava špediteru, kome u tom cilju upućuje dispoziciju uvoza, sa svim podacima predmetnog posla, uključujući i mesto prijavljivanja robe za carinjenje.

Špediter kupca, pri opozivu robe, obaveštava svog inostranog korespodentnog špeditera o graničnoj carinarnici, kao ulaznoj carinarnici, na kojoj će se izvršiti prijavljivanje robe. Shodno tome, špediter prodavca (izvoznika) naložiće prevozniku da u tovarnom listu (ili konosmanu) bude naznačena granična carinarnica, kao mesto ulaza robe na graničnom prelazu. Na to mesto, sa pristizanjem uvozne robe, pristiže i špediter uvoznika, radi podnošenja zahteva za odobrenje traženog carinskog postupka. Po okončanju tog postupka, špediter uvoznika će izvršiti prihvat robe iz uvoza. Međutim, sam carinski postupak ne mora biti izvršen u carinarnici na graničnom prelazu. Naime, carinska služba na graničnoj carinarnici može, u cilju sopstvenog rasterećenja i omogućavanja bržeg prevoza robe preko graničnog prelaza, odrediti da se carinski postupak obavi u unutrašnjosti zemlje. U tom slučaju, carinski agent, kao lice koje unosi robu u carinsko područje, dužno je da bez odlaganja organizuje prevoz iste, do mesta koje je carinski organ odredio ili odobrio za carinjenje robe.

U načelu, carinjenje ukupne količine uvezene robe jednim transportom, završava se u jednoj carinarnici na osnovu jedne carinske deklaracije. Ukoliko bi se to činilo u više carinarnica, posao za carinsku službu bi se uvećao, jer bi se carinjenje rasparčane ukupne količine robe moralo da obavi sa više takvih dokumenata.

Kao rezultat rasterećenja graničnih carinarnica i činjenice da se carinski postupak izvršava na bazi standardizovanih procedura i dokumenata, od strane


informatički podržane carinske službe, vreme za okončanje postupka carinjenja robe je znatno skraćeno, a u Evropskoj uniji ono je svedeno na prosek od 20 minuta kod uvoza robe. Carinski agenti su podnosioci deklaracije (tzv. deklaranti), a na zahtev carinskog organa dužni su da stave na raspolaganje i sva potrebna dokumenta i podatke, relevantne za utvrđivanje carinski dozvoljenog postupanja.

4. ODREĐIVANJE CARINSKI DOZVOLJENOG POSTUPKA

Ponovimo da za svu domaću ili inostranu robu koja se pojavi na ulaznoj ili izlaznoj carinarnici, deklarant mora da podnese carinskom organu odgovarajuću dokumentaciju sa kojom će izvršiti prijavljivanje uvozne robe. On to mora da učini bez obzira na motive koje njihovi vlasnici imaju u pogledu daljeg postupanja s robom. Sa prijavljivanjem robe, otpočinje primena mera carinskog nadzora nad robom.

Po prijavljivanju, a radi ostvarivanja krajnjih namera vlasnika robe, u smislu njene upotrebe, deklarant mora da podnese carinarnici jedinstvenu carinsku ispravu za carinjenje robe i za odobrenje traženog carinskog postupka. Ovaj dokument, za carinskog agenta, ima dvostruku namenu. On očekuje da, na osnovu te isprave, carinski organ:

1. ocarini robu, što podrazumeva i obavezu plaćanja uvoznih dažbina, na zakonu zasnovanih. U tom smislu, on mora da izvrši svrstavanje robe, obračun carine i drugih dažbina, a da potom podatke o tome upiše u odgovarajuće rubrike JCI;

2. odobri traženi carinski postupak. Zato u obrascu JCI, carinski agent precizno naznačava traženi carinski postupak, u očekivanju da će mu carinski organ to i odobriti.

Tražene carinske postupke s robom čine ustvari namere koje njihovi vlasnici žele da sprovedu nad robom, po okončanju carinjenja robe. Uvažavajući namere (želje) vlasnika robe, deklarant će traženi postupak upisati u JCI.

Deklarisanje je radnja kojom deklarant zahteva od carinskog organa u propisanoj formi i na propisan način, sprovođenje (izvršenje) traženog, carinski dozvoljenog postupka. Sve dok se ne utvrdi carinski status (carinski dozvoljeno postupanje), roba podleže merama carinskog nadzora. Nakon kontrole tačnosti podataka upisanih u carinskoj ispravi, verodostojnosti priloženih dokumenata na osnovu kojih su upisani podaci, pregled robe i sl, carinski organ će odrediti carinski dozvoljeno postupanje ili carinski status robe. Tek nakon toga sledi izvršenje carinski odobrenog postupka tj. stavljanje robe u odobren carinski postupak.

Ukoliko se carinski organ saglasi sa traženim postupkom, vlasnici robe stiču određena prava, ali i obaveze koje su dužni da realizuju s robom, u toku sprovođenja odobrenog carinskog postupka.


4.1.Stavljanje robe u slobodan promet

Po okončanju propisanih postupaka u vezi sa uvozom robe, i nakon naplate propisanih uvoznih dažbina (carina, poreza, akciza i dr), uvozna roba se stavlja u slobodan promet. Sam pojam stavljanja robe u slobodan promet nije dovoljno jasno normativno određen, ni u carinskom zakonu niti u pratećim spoljnotrgovinskim propisima. Prema čl. 4 Zakonu o PDV, promet dobara je prenos prava raspolaganja na dobrima, licu koje tim dobrom može raspolagati kao vlasnik. Idući analogijom te zakonske odredbe, pod izrazom stavljanje robe u slobodan promet, podrazumevamo svako dopremanje proizvoda iz uvoza, s namenom:

1. upotrebe. Uvoznu robu u vidu osnovnih sredstava (mašine, oprema, instalacije), repromaterijala, goriva itd, domaća preduzeća će upotrebiti za ostvarivanje procesa proizvodnje, u razmerama postojeće ili proširene delatnosti. Uvezena roba doprema se u pogone preduzeća proizvođača proizvoda ili usluga (npr. ugostiteljska preduzeća), kao korisnika uvozne robe, radi ostvarivanja proizvodnje gotovih proizvoda;

2. prodaje. Uvoz robe, u vidu gotovih proizvoda, poluproizvoda, goriva, rezervnih delova i sl. vrši se radi obavljanja trgovinske i ugostiteljske delatnosti. U tom slučaju, uvozna roba se usmerava u prodaju kupcima, kao krajnjim potrošačima.

Carinski organ će pustiti robu u slobodan promet samo ako ona nije predmet mera ograničenja ili zabrane i ukoliko su ispunjeni uslovi neophodni za stavljanje robe u taj carinski dozvoljen postupak.

U slučaju stavljanja robe u slobodan promet, JCI služi istovremeno kao isprava:

• za carinjenje robe, i • za izvršenje odobrenog carinskog postupka – stavljanje robe u slobodan promet.

Po pristizanju robe na graničnu carinarnicu, koja se uvozi s namerom stavljanja u slobodan promet, deklarant će:

• Najpre,popuniti obrazac JCI za prijavljivanje uvozne robe i isti predati carinarnici.

• Potom će popuniti obrazac JCI za carinjenje uvozne robe i za odobrenje traženog carinskog postupka, koji će predati carinarnici.

Carinski organ će nakon razmatranja JCI i priloženih dokumenata, ukoliko ne postoje nikakve smetnje, odobriti stavljanje robe u slobodan promet, kao traženog carinskog postupka. Za sprovođenje ovog postupka, nije potrebno nikakvo dodatno odobrenje carinskog organa. Naime, potpisom JCI za carinjenje robe, od strane cainskog organa, unošenjem njegovog identifikacionog broja i otiskom službenog pečata, praktično je dato odobrenje za sprovođenje postupka stavljanja robe u slobodan promet.


4.2. Posebni postupci

To su postupci koji se, za razliku od postupka stavljanja robe u slobodan promet, izvršavaju na osnovu posebnog odobrenja carinskog organa, izdatog na osnovu zahteva deklaranta.

Grupi posebnih postupaka pripadaju:

Tranzit- postupak tranzita je kretanje robe pod carinskim nadzorom između dva mesta unutar carinskog područja, i to:

a) strane robe koja pri tome ne podleže naplati uvoznih dažbina i b) domaće robe namenjene izvozu, za koji je postupak izvoznog carinjenja

sproveden u carinarnici u unutrašnjosti zemlje.

Postupak tranzita počinje prijavljivanjem robe ulaznoj graničnoj carinarnici (slučaj pod a) ili carinarnici gde je roba prethodno deklarisana (slučaj pod b), a završava se kada se roba sa odgovarajućim ispravama dopremi odredišnoj carinarnici.

Preciznije rečeno, tranzit robe se obavlja kao:

• tranzit robe, od carinarnice ulaska do carinarnice izlaska „pravi tranzit“; • tranzit robe, od carinarnice ulaska do unutrašnje carinarnice „unutrašnji

tranzit“. Do ovog tranzita dolazi u slučaju upućivanja robe sa granične carinarnice, carinarnici u unutrašnjosti zemlje, radi sprovođenja postupka carinjenja robe;

• tranzit robe, od unutrašnje carinarnice do carinarnice izlaska „spoljni tranzit“; • tranzit robe, od jedne unutrašnje carinarnice, do druge unutrašnje

carinarnice „naknadni tranzit“.

Do spoljnog tranzita dolazi posle carinjenja robe u unutrašnjoj carinarnici, da bi odatle tranzitirala ka izlaznoj carinarnici, radi izvoza. Očigledno da je reč o izvozu robe, kada deklarant mora da podnese:

• JCI za prijavljivanje izvozne robe; • JCI za carinjenje robe i za odobrenje traženog carinskog postupka, i • zahteva za odobrenje izvršenja izvoza (jer izvoz pripada grupi posebnih

postupaka).

Za domaću robu namenjenu izvozu (ili privremenom izvozu) koja se izvozi pod TIR ili ATA karnetima, deklarant najpre prijavljuje robu a potom podnosi tranzitnu deklaraciju (JCI za tranzit robe) kao i zahtev za odobrenje tranzita.

Po carinjenju izvozne robe i datom odobrenju, roba može napustiti naše carinsko područje.


Za inostranu robu namenjenu izvozu, koja se provozi preko carinskog područja pod TIR ili ATA karnetom, obrasci TIR ili ATA karneta predstavljaju tranzitne deklaracije za provoz robe. Naime, za „pravi tranzit“ robe koji se izvršava sa karnetom, prijavljivanje robe na ulaznoj carinarnici, kao i njeno odjavljivanje na izlaznoj carinarnici, vrši se odsečkom lista iz seta karneta TIR. U međunarodnoj carinskoj praksi, carinski organi ne naplaćuju nikakve vrste dažbina na robu koja je u prolazu. Polazi se od stava da samo roba koja je proizvedena i kao takva se izvozi iz carinskog područja, kao i roba koja je uvezena radi stavljanja u slobodan promet, može da bude opterećena carinskim i drugim dažbinama. Ipak, postoji mogućnost da roba u tranzitu, uđe, ali ne napusti tranzitno carinsko područje. To bi bio način za izbegavanje plaćanja dažbina propisanih na uvoz predmetne robe. U cilju sprečavanja ove utaje, uobičajeno je da za robu u tranzitu koja putuje pod karnetom TIR (za kamione) ili TIF (za prevoz železnicom), globalnu garanciju daju domaće asocijacije prevoznika zemalja iz kojih oni potiču. Naime, asocijacije prevoznika izdaju svojim članovima kontrolni dokument za prevoz robe u tranzitu. Roba koju prevoze kamioni pod TIR karnetom, pečati se posebnim olovnim pečatom, u otprtemnoj carinarnici zemlje izvoznice. Nepovredivost pečata na njenom putu do konačne odredišne carinarnice zemlje uvoznice potrvđuje da roba nije otvarana tokom transporta. Prilikom prelaska robe na graničnim carinarnicama tranzitnih zemalja, oni predaju 55 kontrolni dokument, umesto polaganja kaucije. Na isti način funkcioniše i železnički prevoz robe kroz teritoriju trećih, tranzitnih zemalja.

Do „unutrašnjeg tranzita“ dolazi u slučaju upućivanja robe, sa granične carinarnice, carinarnici u unutrašnjosti zemlje, radi sprovođenja postupka carinjenja uvozne robe. U tom slučaju, deklarant će na ulaznoj carinarnici predati JCI za prijavljivanje uvoza i, istovremeno, sprovođenje tranzita do carinarnice unutar zemlje. Po pristizanju u carinarnicu u unutrašnjosti zemlje, deklarant će podneti:

• JCI za carinjenje uvozne robe, ukoliko je reč o robi za stavljanje u slobodan promet, ili

• JCI za odobrenje bilo kog posebnog postupka (kao JCI za carinsko skladištenje, JCI za aktivno oplemenjivanje i sl).

Carinsko skladištenje je poseban carinski dozvoljen postupak radi smeštaja robe u carinsko skladište. Carinski organ može odobriti smeštaj u carinsko skladište i to:

• strane robe, koja u tom slučaju ne podleže plaćanju uvoznih dažbina, i • domaće robe, namenjene izvozu (koja se skladišti radi pripreme za izvoz).

Skladištenje robe može obaviti izvoznik – uvoznik, ili će to, po njihovoj instrukciji (datoj u dispoziciji) učiniti špediter.

Carinsko skladište je mesto gde se roba može smestiti u skladu sa propisanim uslovima, koje odobri carinski organ i koje je pod carinskim nadzorom. Carinsko skladište može biti:

55 Zorka Grandov, Spoljnotrgovinsko poslovanje, Beogradska trgovačka omladina, 2000, str. 391


• javno. To je skladište u kome držalac carinskog skladišta pruža usluge skladištenja za svoju ili tuđu robu (korisnicima skladišta) ,

• privatno. To je carinsko skladište u kome držalac skladišta može da drži samo svoju robu. Carinski organ će dozvoliti stavljanje robe u postupak carinskog skladištenja, pošto držalac privatnog skladišta položi obezbeđenje kojim će garantovati da se roba neće izuzimati iz carinskog skladišta bez mera carinskog nadzora i da će ispuniti obaveze koje proizlaze iz postupka carinskog skladištenja.

Držalac skladišta je fizičko ili pravno lice, sa sedištem ili prebivalištem u Srbiji, kome je na osnovu zahteva, carinarnica izdala odobrenje za smeštaj i čuvanje određene vrste robe. Držanje robe u postupku carinskog skladištenja nije vremenski ograničeno, a sve vreme roba je pod carinskim nadzorom.

Osim skladištenja i čuvanja carinske robe (koja je pod carinskom kontrolom), u prostorima carinskog skladišta se mogu, pod carinskim nadzorom i kontrolom, realizovati određene radnje nad stranom robom (aktivno oplemenjivanje i prerada). Deo prostora može biti iskorišćen i za smeštaj domaće robe, namenjene prodaji na domaćem tržištu.56 Takva roba mora biti fizički odvojena od carinske robe i vidno obeležena sa oznakom „domaća roba“.

Aktivno oplemenjivanje. Poslovi oplemenjivanja robe (u literaturi se sreću i pod nazivom „lon poslovi“, „doradni poslovi“, „popravni poslovi“ itd) predstavljaju specifične spoljnotrgovinske transakcije u kojima korisnik proizvodne usluge iz jedne zemlje, poverava davaocu usluga iz druge zemlje, da nad robom obavi određenu operaciju oplemenjivanja. Reč je o privremenom uvozu ili privremenom izvozu robe, koji se sprovodi radi oplemenjivanja, nakon čega se ona vraća svom vlasniku.

U prvom slučaju, davalac usluga (domaće preduzeće) ostvaruje devizni priliv po osnovu izvršene usluge (prerade, dorade ili obrade) i ugrađenog domaćeg materijala. Dakle, reč je ne samo o izvozu usluga već i izvozu materijala, bez koga se oplemenjivanje ne bi moglo izvršiti. Zato se posao oplemenjivanja, sa stanovišta platnog bilansa zemlje davaoca usluga, tretira kao aktivni.

U drugom slučaju, naručilac posla ima devizni odliv, pa se posao oplemenjivanja domaće robe u inostranstvu posmatra kao pasivni.

56 Držalac skladišta je dužan da, na osnovu podataka iz carinskog dokumenta (prema kome je izvršeno skladištenje robe) vodi magacinsku knjigu, odnosno kartoteku sa podacima o robi smeštenoj u skladištu (red. br, vrsta robe, datum skladištenja i datum razduženja robe). Prema: Zakonu o računovodstvu i reviziji („Sl. list SRJ“,71/02) i prema Uputstvu o jedinstvenom načinu vođenja evidencije za robu smeštenu u carinskom skladištu („Službeni glasnik RS“, 68/04).


Pod poslovima oplemenjivanja robe podrazumeva se proces industrijske prerade, dorade i obrade:

• od strane domaćeg preduzeća, na zahtev inostranog naručioca, kao vlasnika robe (aktivni posao)

• od strane inostranog preduzeća, na zahtev naručioca iz naše zemlje, kao vlasnika robe (pasivni posao).

Pod preradom se podrazumevaju sve radnje oplemenjivanja u procesu proizvodnje, kojima se menjaju svojstva privremeno uvezene (izvezene) robe57.

Pod doradom se podrazumevaju radnje kojima se uvezena roba oplemenjuje, uz dodavanje druge vrste robe (boje, štampe, konac, dugmad) u operacijama kao što su: štampanje, bojenje, ušivanje i sl.

Pod obradom se podrazumeva svaki mehanički, hemijski ili drugi postupak koji se preduzima radi doterivanja, tj. poboljšanja kvaliteta robe, bez dodavanja iste ili druge vrste robe.

Uvoznik se opredeljuje za privremeni uvoz robe radi aktivnog oplemenjivanja, koju će nakon toga, izvoziti u inostranstvo, u njenom novom obliku, sa kojim se postižu povoljniji uslovi za izvoz. Ta roba namenjena ponovnom izvozu, ne podleže plaćanju carina, ukoliko se ispuni uslov iz dobijenog odobrenja za izvršenje procesa oplemenjivanja, i ukoliko se u odobrenom roku dobijeni proizvodi izvezu u inostranstvo. Ako se u tom roku ne izvrši izvoz, mora se zahtevati drugi carinski dozvoljen postupak ili upotreba. Naime, u momentu izvršenja privremenog uvoza robe, koja će se staviti u postupak aktivnog oplemenjivanja, obračunavaju se uvozne dažbine i nastaje carinski dug, ali se on ne naplaćuje. Carinski organ sam utvrđuje rok za izvoz oplemenjene robe, nakon upoznavanja sa procesom proizvodnje i ugovorenim uslovima.

Carinski organ može odobriti i da se uvezena roba, nakon oplemenjivanja:

• stavi u slobodan promet. U tom slučaju, obračunate uvozne dažbine biće naplaćene (definitivno carinjenje). Međutim, ukoliko je roba, nakon oplemenjivanja stavljena u slobodan promet (i za nju izvršeno plaćanje carine), a kasnije ipak dođe do njenog izvoza, predviđena je mogućnost povraćaja carinskog duga i

• smesti u slobodnu zonu ili u carinsko skladište, bez plaćanja carina.

Prerada pod carinskom kontrolom. To je carinski dozvoljen postupak u okviru koga se vrši uvoz sirovina, repromaterijala i poluproizvoda, radi njihove prerade u gotove proizvode. Prerada se sprovodi na osnovu odobrenja carinskog organa, po postupku predviđenim za aktivno oplemenjivanje robe. Osim toga, uvozni reproprodukti se (tokom prerade) nalaze pod carinskom kontrolom, što podrazumeva mogućnost njihove fizičke kontrole, kad god to carinski organ smatra za shodno.

57 T. Stojanović, Specijalni spoljnotrgovinski poslovi, Privredni pregled, Beograd, 1988, strana 82.


Svakako, uvozni reproprodukti se, radi dalje prerade, mogu premeštati. U tom smislu, nije potrebno pribavljati novo odobrenje od strane carinskog organa, ali on mora biti obavešten. Po završetku procesa prerade, gotovi proizvodi se stavljaju u slobodan promet, na osnovu deklaracije za stavljanje robe u ovaj postupak.

Cilj postupka prerade pod carinskom kontrolom jeste podsticanje razvoja domaće prerađivačke industrije na bazi uvoznih sirovina, repromaterijala i polufabrikata (pri tome se ne ograničava uvoz gotovih proizvoda).

Privremeni uvoz i izvoz. U okviru ovog carinski dozvoljenog postupka, strana roba se privremeno uvozi i izvozi, radi njenog privremenog korišćenja u zemlji ili inostranstvu, uz obavezu ponovnog izvoza/uvoza, u neizmenjenom stanju.

Privremeno izvezena i uvezena roba ne podleže obavezi plaćanja carina i drugim dažbinama, kao i u slučaju robe u tranzitu. Ali, privremeni uvoz robe može se vršiti s namerom izbegavanja plaćanja carine i drugih dažbina. Sprečavanje te pojave ostvaruje se polaganjem kaucije, podrazumevajući pri tome recipročnu obavezu carinskog organa na vraćanje kaucije prilikom povratnog izvoza robe. Kaucija se može položiti u gotovini, putem bankarske ili druge garancije.

Za robu koja se privremeno uvozi pod karnetom ATA nije potrebno polaganje kaucije carinskim organima. Globalnu garanciju za pošiljke pod ovim karnetom, pružaju nacionalna udruženja zemalja koje su u ATA sistemu, s rokom važnosti od godinu dana. U tom roku, roba pokrivena ovim dokumentom može se neograničeno puta privremeno izvoziti/uvoziti u/iz inostranstva.

Karnet ATA izdaje se u obliku seta listova. Izvoznik predaje jedan list graničnoj carinarnici pri ulasku u inostrano carinsko područje, a jedan list graničnoj carinarnici pri izlasku sa tog područja.

Za robu koja se privremeno izvozi/uvozi, u zemlje koje nisu u ATA sistemu, carinarnici se podnosi JCI za privremeni izvoz/uvoz, sa propisnim ispravama.

Privremeni uvoz/izvoz se vrši na osnovu odobrenja za privremeni uvoz/izvoz, koje je carinski organ izdao shodno podnetom zahtevu deklaranta. Odobrenjem se određuje i rok u kome se privremno uvezena/izvezena roba mora ponovo izvesti/uvesti. Po isteku tog roka, mora se odobriti novo carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba te robe. Ako se privremeno uvezena roba stavi u slobodan promet, carinski organ će izvršiti naplatu ukupnog iznosa carinskog duga.

Pasivno oplemenjivanje. To je carinski postupak u kome se domaća roba privremno izvozi iz carinskog područja, radi oplemenjivanja u inostranstvu. Tako oplemenjena roba može se staviti u slobodan promet, sa potpunim ili delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina.

Odobrenje za pasivno oplemenjivanje izdaje carinski organ, na pisani zahtev lica koje organizuje ili je preuzelo organizaciju oplemenjivanja. Tim odobrenjem, utvrđuje se i rok za ponovni uvoz oplemenjenih proizvoda, mada se on (ukoliko postoje opravdani razlozi) može produžiti za 12 meseci od dana izvoza.


Nakon oplemenjivanja, vrši se ponovni uvoz robe, radi stavljanja u slobodan promet, što može biti učinjeno sa potpunim ili delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina. U drugom slučaju, iznos tih dažbina utvrđuje se na uvećanu vrednost robe, ostvarenu postupkom pasivnog oplemenjivanja.

Izvoz. Carinski organ može odobriti izvoz domaće robe s carinskog područja, na osnovu izvozne deklaracije (JCI za odobrenje izvršenja izvoza, kao traženog carinskog postupka) podnete carinskom organu, nadležnom prema mestu gde se roba nalazi ili pakuje, odnosno utovara za izvoz, tj. prema sedištu ili prebivalištu izvoznika.

Postupak carinjenja robe u izvozu istovetan je postupku carinjenja robe u uvozu. Razlika je u tome što se pri uvozu vrši obračun i naplata carinskih i drugih dažbina, a pri izvozu samo naknade za usluge izvršene od strane carinskog organa. Zato je procedura izvoznog carinjenja pojednostavljena i izvršava se za kraće vreme.

Carinjenje izvozne robe najčešće se obavlja u carinarnici u unutrašnjosti zemlje, a može se izvršiti i u izvoznom preduzeću, ukoliko postoji carinsko skladište, za koje je carinski organ izdao odgovarajuće odobrenje. Odatle, do izlazne carinarnice i napuštanja carinskog područja naše zemlje, izvozna roba je pod carinskim nadzorom. Po prispeću robe na graničnu carinarnicu, proverava se stanje carinskih obeležja, a potom dozvoljava istup robe iz carinskog područja. Ona o tome obaveštava otpremnu carinarnicu, radi razduženja pošiljke, preko informacionog sistema carinske službe.

Zajedničko svim postupcima koji pripadaju grupi posebnih postupaka, čini to da se, bilo koji od njih, ne može sprovesti bez odgovarajućeg odobrenja carinarnice, na bazi zahteva deklaranta. Jedino za sprovođenje postupka stavljanja robe u slobodan promet nije potrebno dodatno odobrenje carinskog organa. Zahtev, kao i odobrenje za sprovođenje posebnih postupaka, čine tipski obrasci. Primera radi, dajemo zahtev za odobrenje postupka carinskog skladištenja robe.

Zahtev za odobrenje postupka carinskog skladištenja robe

1. Šifra CI 2. Broj i datum zahteva

3. Vrsta odobrenja

4. Šifra zahtevnog postupka

Firma PIB Naziv Sedište Adresa 5. Podnosioca

6.Nosioca odobrenja

7. Strana firma

8. Pravni osnov 9. Svrha i način postupka

Glava VI CARINJENJE ROBE 201 10. Mesto postupka 11. Roba predmet postupka

ROBA

Redni broj

Šifra robe Naziv robe Količina Vrednost

Br. kol: Težina:

Valuta: Iznos:

12. Prethodni carinski dokument

13. Garancija

14. Dodatni podaci

Datum

Potpis Podnosila

O D O B R E NJ E Broj i datum

Kontrolna carinarnica

Usvaja se zahtev ____________________________ iz ________________ Pouka o pravnom leku: Protiv ovog odobrenje može se izjaviti žalbe Komisiji za žalbe Uprave carina u roku od 15 dana od dana njihovog prijema, putem ove carinarnice uz prilog dokaza o uplati RAT u iznosu od ________ RSD, s tim što žalba ne zadržava izvršenje odbora. Datum

MP

Potpis

Polazeći od traženog carinskog postupka, pregleda robe i priloženih dokumenata, carinska služba donosi odluku, odnosno određuje carinski dozvoljeno postupanje. Dešava se i da carinski organ ne odobri traženi postupak. Odobriće samo onaj, na zakonu zasnovan carinski postupak, koji se u konkretnom slučaju uvoza robe može i mora izvršiti. U tom slučaju, naložiće sprovođenje utvrđenog carinskog postupka.

Pregled spoljnotrgovinskih poslova i njima odgovarajućih carinskih postupaka, posmatranih kroz odnos traženih i carinski dozvoljenih postupaka, dat je na sledećem prikazu:


TABELARNI PREGLED SPOLJNOTRGOVINSKIH POSLOVA I NJIMA ODGOVARAJUĆIH CARINSKIH POSTUPAKA, posmatranih kroz odnos traženih i carinski dozvoljenih postupaka

Vrste traženih carinskih postupaka, koji pripadaju pojedinim vrstama spoljnotrgovinskih poslova (od strane carinskog agenta, na bazi

podnete JCI)

Izvoz robePasivno oplemenjivanjePrivremeni izvoz robe koja će se vratiti u nepromenjenom stanjuPonovni izvoz robeStavljanje robe u slobodan prometStavljanje robe u slobodan promet okviru postupka aktivnog oplemenjivanja (sistem povraćaja)Stavljanje robe u slobodan promet okviru postupka aktivnog oplemenjivanja (sistem povraćaja u prostojama carinskog skladišta)Stavljanje robe u slobodan promet okviru postupka aktivnog oplemenjivanja (sistem povraćaja u slobodnoj zoni)Aktivno oplemenjivanje (sistem odlaganja)Privremeni uvoz robe koja će se vratiti u nepromenjenom stanjuAktivno oplemenjivanje (sistem odlaganja) u prostorijama carinskog skladištaAktivno oplemenjivanje (sistem odlaganja) u slobodnoj zoniCarinsko skladištenje robeCarinsko skladištenje robe namenjene za izvoz u nepromenjenom stanju, sa pravom na izvozne stimulacijeUnos robe u slobodnu zonu (u svim slučajevima)Ponovni uvoz i stavljanje robe u slobodan prometPonovni uvoz i stavljanje domaće robe u slobodan promet

Vrste spoljno-trgovinskih poslova (transakcija)

IzvozPrivremeni izvoz i

pasivno oplemenjivanjePonovni izvoz

Uvoz

Privremeni uvoz i aktivno oplemenjivanje

Carinsko skladištenje

Ponovni uvoz

Vrste odobrenih (utvrđenih) carinski dozvoljenih postupaka (od strane carinskog organa)

Kroz postupak carinjenja robe, carinski organ može:1. prihvatiti, tj. odobriti sprovođenje onog carinskog postupka nad robom, koji je tražen JCI-om. Tada je utvrđeni carinski odobreni postupak, identičan traženom carinskom postupku.2. odbiti, tj. ne odobriti izvršenje traženog carinskog postupka. U tom slučaju, dolazi do razlaza traženog i odobrenog, carinski dozvoljenog postupka. Npr. traženi carinski postupak sa uvoznom robom je stavljanje robe u slobodan promet.Nasuprot tome, carinski dozvoljen postupak i, praktično, nalog carinskog organa je:-prerada robe pod carinskim nadzorom, ili-ustupanje (oduzimanje) robe, ili -uništenje robe.

4.3. Drugi oblici carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe robe

Unos robe u slobodnu zonu. Slobodne zone su značajne institucije ekspanzije i izvoza robe u inostranstvo. Prostor slobodnih zona je deo teritorije države, koji je posebno ograđen, na kome se obavljaju raznovrsne privredne delatnosti, orijentisane na izvoz robe. Ako se zona sastoji iz više delova, oni moraju biti zasebno ograđeni. Ukoliko to nije slučaj, zona mora biti obeležena i uređena tako da se promet lica i robe u zonu ili iz nje, može odvijati samo kroz određene izlaze ili ulaze zone.

Zonom upravlja privredno društvo registrovano za upravljanje zonom, koje obezbeđuje uslove za nesmetano ostvarivanje delatnosti u zoni.

Osnivanje zone58 je u nadležnosti Vlade, a obavlja se na bazi individualne odluke ili zajednički zaključenog ugovora o osnivanju zone, od strane organa

58 Osnivanje, upravljanje i obavljanje privrednih delatnosti u slobodnim zonam,a propisano je Zakonom o slobodnim zonama („Sl. gl. RS“ 62/06).

Glava VI CARINJENJE ROBE 203 lokalne samouprave, privrednog društva ili preduzetnika. Po donošenju odluke ili zaključivanju ugovora, osnivač podnosi zahtev za davanje saglasnosti privrednom društvu za upravljanje zonom, zajedno sa elaboratom o ekononskoj opravdanosti za određivanje područja zone. Uz to, osnivač zone prilaže dokaze da ima pravo svojine odnosno zakupa, ili pravo korišćenja zemljišta na kome se određuje područje zone, kao i dokaze da će obezbediti prostorne, građevinske, energetske, tehničke uslove, uslove u pogledu zaštite životne sredine i druge uslove za obavljanje delatnosti u zoni. Ukoliko (u kasnijem periodu) Vlada iz bilo kog razloga donese akt o prestanku važenja saglasnosti za određivanje područja zone, korisnik zone zadržava pravo svojine na izgrađenim objektima i stvarima koje je uneo u zonu. U tom slučaju, on može da nastavi sa radom, ali to mora biti u skladu sa propisima koji važe za poslovanje na teritoriji van slobodne zone.

Privredno društvo nadležno za upravljanje zonom, kompletan predmetni zahtev dostavlja Vladi (preko Ministarstva finansija) na odlučivanje. Svojim aktom, Vlada daje saglasnost kojom određuje područje zone, kao zemljište određeno katastarskim parcelama i utvrđenom površinom.

Delatnost u zoni mogu da obavljaju korisnici zone (osnivač zone, privredno društvo za upravljanje zonom, kao i druga domaća i strana pravna i fizička lica), na osnovu ugovora zaključenog sa privrednim društvom za upravljanje zonom. Ugovorom se regulišu međusobna prava i obaveze: radno vreme zone, kretanje lica i robe u zoni, mere zaštite na radu i zaštite životne sredine i slično. Korisnici su dužni da vode knjigovodstvo za poslovanje u zoni, a na zahtev Uprave za slobodne zone, da dostavljaju podatke o svom poslovanju u zoni. Korisnici zone imaju, pored ostalog, obavezu da plaćaju zemljište i infrastrukturne objekte koje koriste, kao i usluge koje im se pružaju u procesu obavljanja njihove delatnosti. Privredno društvo za upravljanje zonom, pak, ima obavezu da u roku od 90 dana po isteku kalendarske godine, dostavi Upravi za slobodne zone, izveštaj o poslovanju u zoni (prihod društva, broj korisnika i delatnost koju obavljaju, ukupna vrednost proizvedene robe i pruženih usluga u zoni, ukupan obim uvoza i izvoza u zoni, iznos uloga stranog kapitala i dr).

Privredno društvo za upravljanje zonom mora obezbediti porostorije za rad carinske službe. Na robu smeštenu u zoni koja se unosi ili iznosi u zoni, primenjuju se mere carinskog nadzora i kontrole, odnosno ima tretman carinske robe.

Korisnik zone može u njoj obavljati poslove:

1. proizvodnje robe u različitim sektorima, kao:

• automobilskoj industriji, • tekstilnoj industriji i konfekciji, • elektronskoj industriji, • proizvodnji obuće i kožne galanterije, • industriji igračaka i sportske opreme, itd.

2. pružanje usluga, i to:

• poslove oplemenjivanja,


• skladištenje robe (prvenstveno robe u tranzitu), • sklapanje gotovih proizvoda, • usluge sortiranja, čišćenja, prepakovanja.

U zoni se mogu obavljati i tzv. neporoizvodne usluge, kao bankarske, usluge osiguranja i dr. Poslovanje banaka i osiguravajućih društava u zoni obavlja se u skladu sa propisima o bankama odnosno osiguranju.

Preko slobodnih zona, domaća preduzeća imaju mogućnost uvoza bez ograničenja (na režimu LB). Ona su, osim toga, oslobođena i od obaveze plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina (poreza, taksi i sl), na uvoz robe namenjene obavljanju delatnosti (opreme, repromaterijala, rezervnih delova, goriva, potrošnog materijala), za potrebe preduzeća u zoni, kao i na uvoz robe namenjene izgradnji objekata u zoni (prilikom uvoznog carinjenja, plaćaju se samo naknade za usluge učinjene od strane carinskog organa). To je moguće ukoliko je reč o uvozu koji je namenjen domaćoj proizvodnji (preradi, obradi, doradi) i to isključivo za izvoz, ili su u pitanju usluge u vezi sa robom koja se izvozi. Međutim, roba iz zone može biti stavljena u slobodan promet na teritoriju Srbije, U tom slučaju, nastaje obaveza plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina. Ta roba se mora prijaviti carinarnici radi sprovođenja odgovarajućeg carinskog postupka i naplate carinskog duga.

Osim stavljanja u slobodan promet, strana roba smeštena u slobodnoj zoni može se:

• staviti u postupak aktivnog oplemenjivanja, • staviti u postupak prerade pod carinskom kontrolom, • privremeno uvesti, • ustupiti u korist države, i • uništiti.

Oplemenjivanje robe u slobodnim zonama ima poseban značaj za privredni razvoj nerazvijenih zemalja:

• na bazi aktivnog oplemenjivanja inostrane, privremeno uvezene robe, ostvaruje se potpunije korišćenje već izgrađenih domaćih proizvodnih kapaciteta, povećanje zaposlenosti i deviznog priliva zemlje;

• stvara se mogućnost nabavke savremene inostrane tehnologije po povoljnijim uslovima;

• povećava se motivacija stranih ulagača za direktne investicije. Posebno interesovanje u tom smislu pokazuju transnacionalne kompanije, jer imaju mogućnost korišćenja jeftine radne snage i niske cene sirovina. Osim toga, zemlja domaćin ustupa zemljište i infrastrukturu po nižim cenama, pa su i ukupni troškovi proizvodnje stranih ulagača znatno niži, čime se još više uvećavaju mogućnosti njihovog izvoza;


• stiču se nova znanja i iskustva (dotle u vlasništvu razvijenih zemalja), jer se proizvodni postupci i operacije oplemenjivanja realizuju po recepturama, uputstvima i nacrtima nalogodavca iz inostrantstva. Na toj osnovi, povećava se konkurentnost domaće proizvodnje u inostranstvu;

• na bazi pasivnog oplemenjivanja domaće, privremeno izvezene robe, poboljšavaju se svi elementi necenovne konkurentnosti domaćih proizvoda (kvalitet, tehnološki nivo, standardi, dizajn), čime se povećava mogućnost izvoza robe;

• prevazilaze se problemi investicione limitiranosti preduzeća, posebno ukoliko je ekonomski racionalnije da se poslovi oplemenjivanja obave u inostranstvu, umesto ulaganja u skupu opremu, za koju je izvesno i da neće biti dovoljno iskorišćena, itd.

U zemljama u kojima su osnovane, ove zone su postale nosioci izvoza, razvoja, zaposlenosti i integracije u međunarodnu trgovinu. Orijentisane na izvoz, zone su po pravilu locirane na mestima sa kojih je lako i brzo moguće obaviti otpremanje robe na različita tržišta. Zato su mesta njihovog lociranja, velike luke, blizina aerodroma, raskrsnice puteva, blizina velikih tržišta susednih zemalja ,itd.59

Ponovni izvoz i uvoz, uništenje i ustupanje robe. Strana/domaća roba može se:

• ponovo izvesti/uvesti u/iz carinskog područja (npr. posle carinskog skladištenja, aktivnog oplemenjivanja i privremenog uvoza/izvoza). U tom slučaju, roba podleže carinskom nadzoru, a ponovni izvoz/uvoz se izvršava po odobrenju carinskog organa;

• uništiti. Uništenje robe odobrava carinski organ ukoliko mu se podnesu podaci potrebni za donošenje takve odluke, i

• ustupiti strana/domaća roba u korist države. Vlada propisuje uslove i način na koji se roba može ustupiti u korist države. Ustupanje se vrši na osnovu pisane izjave o ustupanju robe, potpisane od strane uvoznika ili vlasnika robe koja se ustupa. Izjavom o ustupanju, davalac izjave preuzima odgovornost za sve posledice koje mogu nastati zbog ustupanja robe u korist države. Ako je roba koja se ustupa obuhvaćena JCI koju je prihvatio carinski organ, carinski organ na JCI sačinjava napomenu o ustupanju te robe.Uništenjem ili ustupanjem robe ne mogu nastati troškovi na teret države. Za otpad i ostatke nakon uništenja, određuje se carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba.

Na kraju, dajemo šematski prikaz svih aktivnosti podnosioca JCI i carinskog organa u postupku carinjenja uvozne robe, radi njenog stavljanja u slobodan promet:

59 J. Kozomara, Spoljnotrgovinsko poslovanje, Beograd, 2003, strana 516.


Ključne rubrike JCI:

1. preciziranje traženog

carinskog postupka

2. svrstvanje uvozne robe

3. obračun carinske osnovice

4. obračun carine i drugih

uvoznih dažbina

Naplata dažbina i otpust robe, iz carinskog nadzora

Carinjenje uvozne robe

Aktivnosti carinskog organa

Pregled robe i njeno svrstavanje -kvantitativno (prebrojavanje, merenje) -uzimanje uzoraka radi kvalitativne kontrole

Prijem naknadno prikupljenih dokumenata i utvrđivanje : -carinski dozvoljenog postupka s robom (carinskog statusa robe), -carinske osnovice, -carinskih i dr. dažbina

Prijem JCI za prijavljivanje uvozne robe radi carinjenja

Učestvuje u svim zahtevanim aktivnostima carinskog organa i realizuje sopstvene zadatke

Prisustvuje kvantitativnoj kontroli i uzimanju uzoraka za kvalitativnu kontrolu, -Podnosi zahtev državnim organima za izdavanje saglasnosti, rešenja, sertifikata i sl.

Podnosi (carinarnici) naknadno prikupljena dokumenta Plaćanje carine i drugih dažbina

Popunjavanje i podnošenje JCI za carinjenje uvozne robe, kao i za odobrenje traženog, carinski dozvoljenog postupka

Aktivnosti podnosioca JCI, tokom trajanja carinskog nadzora

Carinski nadzor

Aktivnosti podnosioca JCI

Popunjavanje i podnošenje JCI za

prijavljivanje uvozne robe radi carinjenja

Zajedničke aktivnosti

podnosioca JCI i carine:

Podizanje (preuzimanje) robe

ispod carinskog nadzora

5. CARINSKA TARIFA

Carinsko vrednovanje robe predstavlja vrlo osetljivu, izuzetno značajnu i jednu od najsloženijih faza u postupku carinjenja robe. Tako se, prema podacima o radu carinske službe, od ukupnog broja sporova, preko 80% odnosi upravo na carinsko vrednovanje uvezene robe60 „Carinska roba ostaje pod tim pojmom sve dok se ne okonča postupak carinjenja (u uvozu-dok se ne plate carina i druge uvozne dažbine, odnosno dok carinska služba ne omogući uvozniku da slobodno raspolaže robom; u izvozu i provozu-dok roba ne pređe preko državne granice; u privremenom uvozu-dok se roba ne vrati u inostranstvo ili se konačno uvozno ne ocarini; u privremenom izvozu-dok se roba ne vrati u zemlju ili konačno izvozno ne ocarini)“61

U ekonomskoj nauci, roba je ekonomska kategorija, tj. predstavlja proizvod ljudskog rada, odgovarajuće upotrebne vrednosti, koju ljudi proizvode da bi je razmenili, da bi je prodali. To je stvar namenjena prodaji, a ne ličnoj potrošnji proizvođača (i njegove porodice). Da bi neki proizvod postao roba, on mora da ima ne samo upotrebnu vrednost za druge, već i tržišnu vrednost, odnosno da se može 60 Borka Simić, Carinsko vrednovanje robe, Želnid, Beograd, 2003, str.10. 61 Isto, str. 14.

Glava VI CARINJENJE ROBE 207 prodati. Međutim, pojam robe u carinskom smislu je znatno širi, jer uključuje i poklone, primljene ili unete iz inostranstva, kao i poklone poslate ili iznete iz zemlje. Pod pojmom robe u carinskom smislu podrazumevaju se:

1. sve stvari inostranog porekla: a) koje su kupljene u inostranstvu ili dobijene na poklon iz inostranstva i,

kao takve se: • uvoze u carinsko područje; • unose u carinsko područje; • primaju u carinsko područje.

b) koje se privremeno uvoze u carinsko područje radi: • oplemenjivanja; • izlaganja na sajmovima i izložbama; • ispitivanja, itd.

c) koje se provoze ili pronose preko carinskog područja (spoljni tranzit) 2. sve stvari domaćeg porekla:

a) koje su prodate u inostrantsvo ili date na poklon i, kao takve se: • izvoze iz carinskog područja; • iznose iz carinskog područja; • šalju iz carinskog područja. b) koje se privremeno izvoze iz carinskog područja, radi:

• oplemenjivanja; • izlaganja na sajmovima i izložbama; • ispitivanja, itd.

c) koje se provoze ili pronose preko carinskog područja (unutrašnji tranzit).

Svaka država organizuje carinsku službu sa zadatkom: nadzora, kontrole, evidentiranja i statističkog praćenja prekograničnog prometa. To znači da sva roba koja se uvozi (izvozi), unosi (iznosi) ili prima (šalje) u carinsko područje (ili iz carinskog područja), ne može preći carinsku liniju bez prijave nadležnoj carinskoj službi. U tom cilju, svaka država usvaja Carinsku tarifu, kao sistematizovan, prema određenim pravilima, spisak robe u prekograničnom prometu, sa carinskim stopama koje se obračunavaju i naplaćuju na robu koja se uvozi u carinsko područje. Termin „tarifa“ je arapskog porekla i znači „cenovnik“, a koristi se kao izraz cenovnih vrednosti u različitim oblastima; transportne usluge, naplata taksi od strane državnih organa, naplata raznih dažbina i dr. U širem značenju, carinska tarifa obuhvata i oblike (režime) uvoza i izvoza robe.

Pod carinskom tarifom, u njenom užem značenju, podrazumeva se sistematizovan pregled robe (npr. po rodu, kada je reč o životinjama; nameni robe, kada su u pitanju klanični proizvodi za jelo i slično), sa tarifnim brojevima, tarifnim podbrojevima, nazivom robe i stopom carine. Odnosno, carinsku tarifu čini:

a) nomenklatura, i b) iznos carine, propisan za pojedine vrste robe (sadržane u nomenklaturi).


Nomenklatura je spisak robe, razvrstane u određene tarifne brojeve i tarifne podbrojeve, s njihovim numeričkim oznakama.

Pod pojmom „tarifni broj“ podrazumeva se naimenovanje robe, koje obuhvata jedan proizvod ili više proizvoda i koji je označen četvorocifrenom oznakom, kod koje prva dva broja označavaju broj glave kojoj tarifni broj pripada, a druga dva-redni broj tarifnog broja u toj glavi62.

Za sve učesnike u spoljnoj trgovini izuzetno je značajno pitanje razvrstavanja robe po carinskoj tarifi, koja je u primeni kako u zemlji izvoznika, tako i uvoznika, ne samo zbog obračuna carine, već i sagledavanja oblika uvoza i izvoza konkretnih vrsta robe.

U većini zemalja, carinska tarifa se propisuje zakonom.Značajno je istaći da se utvrđivanje carinske tarife ne može činiti nezavisno od prakse koju primenjuju druge zemlje, prvenstveno najvažniji spoljnotrgovinski partneri. I ne samo to. U cilju unapređenja međunarodne razmene, kao faktora dinamizacije privrednog razvoja bilo koje zemlje u svetu, ujednačavanje nacionalnih carinskih tarifa postalo je neophodno. Početak u tom pravcu, činilo je usvajanje Belgijske nomenklature (primenjivane od 1831-1854. godine).

Od 1983. godine, u primeni je u preko 100 zemalja, Međunarodna konvencija o harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka robe, koju je SFRJ potpisala 1985. godine, a ratifikovala 1987. godine63.

Na osnovu međunarodno usvojene nomenklature proizvoda, utvrđena je i carinska tarifa naše zemlje64.Međutim, krajem tekuće godine, s važnošću za narednu godinu, Vlada vrši usklađivanje nomenklature carinske tarife, sa kombinovanom nomenklaturom Evropske unije. U skladu sa međunarodno preuzetim obavezama, vrše se dopune naimenovanja, numeričkih oznaka i napomena, ne podrazumevajući pri tome usklađivanje tj. promene carinskih stopa.

Sve robe u tarifi naše zemlje svrstane su u :

• odeljke (ukupno 21 odeljak), u kojima je roba klasifikovana po rodu, nameni i slično. Primera radi, u prvom odeljku, grupisane su žive životinje, proizvodi životinjskog porekla; u drugom odeljku: biljni proizvodi, itd;

• glave, koje čine delove odeljaka (ukupno 96 glava). Na primer, 1. odeljak ima 5 glava (Glava 1: Žive životinje; Glava 2: Meso i drugi klanični proizvodi za jelo; Glava 3: Ribe, ljuskari, mekušci i dr);

• pozicije (tarifne stavove), koje čine delove glava. Na primer, 1. odeljak ima 5 glava, odnosno 821 poziciju; drugi odeljak ima 9 glava, sa 562 pozicije; 3. odeljak ima 1 glavu sa 124 pozicije itd. Uz svaku poziciju, navedena je stopa carine, propisana za pojedine vrste robe.

62 Čl. 3. Zakona o carinskoj tarifi („Službeni glasnik RS“ br.62/05,61/07). 63 J. Kozomara, Spoljnotrgovinsko poslovanje, Beograd, 2003, str. 137. 64 Zakon o carinskoj tarifi („Sl.gl. RS“ 62/05,61/07)


Naš zakon o carinskoj tarifi sadrži 10.270 tarifnih oznaka, na nivou deset cifara.

O D E LJ A K

Glava 1 Glava ...

Tarifne pozicije

Tarifni međupodbrojevi

Tarifne pozicije

Tarifni međupodbrojevi

Tarifni brojevi Tarifni brojevi

Tarifne pozicijeTarifne pozicije

Rasčlanjivanje glava ostvaruje se do nivoa tarifnih pozicija, što se može

izvršiti direktno, ili se to raščlanjivanje vrši postepeno: preko tarifnih brojeva ili tarifnih međupodbrojeva.

Po prispeću robe na carinu vrši se njeno svrstavanje. To je, ustvari, preimenovanje, prevođenje trgovačkog naziva robe (naznačenog na fakturi) u odgovarajući naziv robe, po kome se ta roba vodi u carinskoj tarifi. Naime, za jednu istu vrstu uvozne robe, različiti proizvođači u inostranstvu imaju različite trgovačke nazive , pa je i prirodno da se u njihovim fakturama pojavljuju različiti nazivi. Logično je da ista vrsta robe, ali različitih trgovačkih naziva, bude ocarinjena na identičan način. Zato svaka zemlja utvrđuje carinsku tarifu, kao spisak svih vrsta roba, po jedinstveno utvrđenim nazivima (naimenovanjima), koje se pojavljuju u izvozu i uvozu, sa režimima njihovog uvoza i izvoza i utvrđenim carinskim stopama (primenjivanim samo na uvoz robe). U praksi su česti slučajevi da se trgovački nazivi robe razlikuju od njihovih naziva (naimenovanja) iz Carinske tarife. Od svrstavanja robe, zavisi visina carinske stope koja će biti naplaćena u postupku carinjenja uvozne robe, tj. koliki će iznos carinskih i drugih dažbina biti obračunat i naplaćen. Otuda i velika odgovornost carinskog agenta i carinskog službenika, za pravilnost postupka svrstavanja robe.

Svrstavanje robe se vrši postepeno. Najpre, roba se svrstava u određeni odeljak, a potom još konkretnije, u određenu glavu. Na kraju, proizvod određenog trgovačkog naziva se svrstava u proizvod koji je obuhvaćen naimenovanjem, sa konkretnim tarifnim brojem. Teži se svrstavanju u odgovarajući tarifni broj, sa identičnim, najbližim ili najsličnijim naimenovanjem proizvoda.


Dajemo izvod iz Carinske tarife Republike Srbije:

ODELJAK XVI

MAŠINE, APARATI I UREĐAJI; ELEKTROTEHNIČKI PROIZVODI; NJIHOVI DELOVI; APARATI ZA SNIMANJE I REPRODUKCIJU ZVUKA, TELEVIZIJSKI APARATI ZA SNIMANJE I REPRODUKCIJU SLIKE I ZVUKA, DELOVI I PRIBOR ZA TE PROIZVODE

GLAVA 85

ELEKTRIČNE MAŠINE I OPREMA I NJIHOVI DELOVI; APARATI ZA SNIMANJE I REPRODUKCIJU ZVUKA; TELEVIZIJSKI APARATI ZA SNIMANJE I REPRODUKCIJU SLIKE I ZVUKA, DELOVI I PRIBOR ZA TE PROIZVODE

Jed. Stopa OblikTarifna oznaka Naimenovanje mere carine izvoza uvoza 1 2 3 4 5 68501 Elektromotori i električni generatori (osim generatorskih agregata):8501 10 -Motori snage ne preko 37,5W:8501 10 10 00 - - sinhroni motori snage ne preko 18 W . . . KD 10 LB LB - - ostali:8501 10 91 00 - - - univerzalni motori za naizmeničnu i jednosmernu struju . . . . . . . . . . . . . . . . . . KD 10 LB LB8501 10 93 00 - - - motori naizmenične struje . . . . . . . . . . . . KD 10 LB LB 8501 10 99 00 - - - motori jednosmerne struje . . . . . . . . . . . KD 10 LB LB8501 20 - Univerzalni motori za maizmeničnu i jednosmernu struju, snage preko 37,5 W:

8501 20 00 10 - - snage preko 735 W, ali ne preko 150 kW, za civilne vazduhoplove 8501 20 00 908501 20 00 90 - - ostali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . KD 10 LB LB

5.1. Utvrđivanje carinske vrednosti uvozne robe

Sva roba koja se uvozi, kao i roba koja se izvozi, mora biti ocarinjena tj. obračunate i plaćene dažbine i naknade. U suprotnom, carinski organ neće odobriti izvoz (uvoz). 1.Roba koja ide u izvoz, i za koju je odobren postupak izvozta, podleže obavezi plaćanja raznih naknada i taksi (čija visina ne zavisi od vrednosti robe koja se izvozi već od v isine stvarnih troškova carinskog organa),kao:

- naknade za obradu JCI; - republičke administrativne takse (to su naknade za korišćenje puteva u međunarodnom drumskom saobraćaju, koje se naplaćuju u zavisnosti od težine pošiljke);


- naknade stvarnih trošđkova carinskog organa npr. za pregled robe, za stavljanje carinskih obeležja (plombiranje vozila – kontejnera, ukoliko se roba izvozi pod karnetom TIR).

2. Roba koje se uvozi i za koju je odobren postupak stavljanja u slobodan promet, podleže obavezi plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina, kao i raznih vrsta naknada (za usluge koje je carinski organ izvršio tokom carinjenja robe). Obračunavanje njihovog iznosa vrši deklarant, primenom određene carinske stope, na carinsku vrednost uvozne robe. Otuda i potreba kraćeg razmatranja načina obračunavanja carinske vrednosti uvozne robe.

Praksa je pokazala da su u slučaju povećanja carinskih stopa u uvozu proizvoda, od strane bilo koje zemlje (bez obzira na motive takvih odluka), ostale zemlje, pogođene tom odlukom, redovno primenjivale reciprocitetne mere. Time su svetski trgovinski tokovi ugrožavani, a odnosi u svetu sve više se polarizovali, sa dubokim posledicama po privredni razvoj, kako razvijenih, tako i nerazvijenih zemalja.

U cilju unapređenja međunarodne trgovine, odnosno otklanjanja prepreka u međunarodnoj robnoj razmeni, 1947. godine usvojen je Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT)65. U članu VII ovog sporazuma, po prvi put su usvojeni principi carinskog vrednovanja robe. Jedan od principa iz VII člana GATT-a odnosi se na to da carinska vrednost uvezene robe treba da se zasniva na njenoj stvarnoj vrednosti. Stvarnu vrednost robe (koja čini carinsku osnovicu) predstavlja ugovorena cena (transakcijska vrednost), koja je stvarno plaćena i koja uključuje fakturnu vrednost robe i sve troškove u vezi sa isporukom do odgovarajućeg mesta. Da bi se onemogućio obračun carinske vrednosti na osnovu proizvoljnih cena ili cena proizvoda domaćeg porekla, 32 godine kasnije (1979. godine) usvojen je Sporazum o carinskoj vrednosti, tj. o primeni VII čl. GATT-a, koji je počeo da se primenjuje od početka 1981. godine. Njime su razrađena pravila za utvrđivanje carinske vrednosti uvezene robe. Tako je utvrđeno da carinsku vrednost uvezene robe treba da čini njena stvarna vrednost, koja obuhvata kupoprodajnu cenu utvrđenu ugovorom (kao naknada za robu)66 i sve troškove u vezi sa isporukom robe, do određenog mesta isporuke. Pomenutim sporazumom, zemljama potpisnicama je dato pravo izbora mesta koje se, u carinskom smislu, smatra mestom isporuke robe, prema kome će vršiti uračunavanje troškova dopreme. Koristeći to pravo, naša zemlja se opredelila za rešenje da mesto isporuke robe, a otuda i mesto utvrđivanja carinske vrednosti robe, bude ulazak robe u naše carinsko područje (prelazak carinske linije). Kao mesto ulaska robe u carinsko

65 Godine 1994, GATT je preimenovan u Svetsku trgovinsku organizaciju (WTO). 66 Ako se od istog stranog prodavca kupuje roba u dužem periodu, kupoprodajni ugovor mogu da zamene porudžbenica kupca i potvrda porudžbine prodavca, ili ponuda prodavca i prihvatanje ponude od strane kupca. I ona ovaj način vrši se dokuemntovanje uvoza, kao izraza volje partnera iz različitih zemalja, svakako uz uslov da se iz njih mogu utvditi svi bitni elementi karakteristični za ugovor, na osnovu kojih se utvrđuje carinska vrednost robe.


područje Srbije, smatra se granični prelaz otvoren za međunarodni saobraćaj (u drumskom i železničkom saobraćaju), vazduhoplovno pristanište otvoreno za međunarodni saobraćaj (u vazdušnom saobraćaju) ili luka kao mesto istovara robe (u rečnom saobraćaju). Zapravo, naša zemlja je usvojila princip obračuna carina na bazi vrednosti uvezene robe (ad valorem), i to vrednosti koju ta roba ima na ulazu u naše carinsko područje, što je ugradila i u Carinski zakon. Na osnovu tih saznanja, uvoznici mogu sa dosta tačnosti da izračunaju iznos carine i drugih uvoznih dažbina koje će morati da plate na uvezenu robu.

Do početka 1963. godine, Jugoslavija je autonomno određivala način carinskog vrednovanja uvezene robe. Već od 7. februara iste godine, propisi o carinskom vrednovanju zasnivaju se na međunarodno prihvaćenim sporazumima koji regulišu ovu oblast. Tako se od 1. aprila 1982. godine, obračun carinske vrednosti vrši na osnovu principa koje je usvojio GATT. Carinsku vrednost predstavlja ugovorena cena između nezavisnog kupca i prodavca. To znači da je za utvrđivanje carinske vrednosti neophodan dokaz o postojanju kupoprodajne transakcije. Reč je o dokumentima kojima se potvrđuje kupoprodaja (ugovor u pisanoj formi zaključen između domaćeg partnera kao kupca i inostranog partnera-prodavca) i uvoz robe (faktura je značajan dokument na osnovu koga se utvrđuje vrednost izvršenog uvoza). Iznos carinske obaveze može biti pravilno obračunat ukoliko se carinska stopa primeni na tačno utvrđenu carinsku vrednost robe koja se uvozi. Carinska stopa za sve vrste proizvoda određena je carinskom tarifom. Deklarant treba unapred da zna koja je to stopa koju će primeniti na određenu carinsku vrednost.Takođe, on morada utvrdi carinsku vrednost uvozne robe ili carinsku osnovicu.Carinska vrednost uvezene robe 67 predstavlja zbir:

a) transakcijske vrednosti, koju čini stvarno plaćena cena ili cena koju treba platiti za robu. To je fakturna cena, na nivou cene proizvodnog preduzeća, u koju nisu uključeni troškovi vezani za otpremanje robe, i

b) troškovi do iznosa koje snosi kupac, ako nisu uključeni u stvarno plaćenu cenu ili cenu koju treba platiti, a nastaju na stranom području, kao posledica izvršenja dopreme uvozne robe (zavisni troškovi uvoza-ZTU):

• troškovi prevoza i osiguranja uvezene robe do mesta ulaska u carinsko područje Srbije;

• manipulativni troškovi: troškovi pakovanja (radna snaga i materijal), utovara, pretovara, istovara, koji su nastali do mesta ulaska u carinsko područje Srbije.

Odnosno, carinska vrednost je transakcijska vrednost, utvrđena na nivou CIP granica Srbije. Tada su u fakturnu cenu uključeni, pored cene proizvodnog preduzeća, još i troškovi u vezi sa dopremanjem robe, do granične carinarnice na ulazu robe u Srbiju. To znači da transakcijska vrednost može biti jednaka, veća ili manja od carinske vrednosti, što zavisi od tipa ugovorene transportne klauzule.

67 Čl. 46. i 54. Carinskog zakona („Sl. gl. RS“ 73/03, 61/05, 85/05).


Ugovorena (fakturna) vrednost će biti na nivou transakcijske vrednosti ako su u prodajnu cenu uključeni i troškovi dopreme robe do ulaska u naše carinsko područje. Ugovorena vrednost biće manja od transakcijske, ukoliko u prodajnu cenu nisu uključeni zavisni troškovi uvoza inostrane robe.

Carinska vrednost (carinska osnovica) uvozne robe može se predstaviti na sledeći način:

Carinska vrednost robe(carinska osnovica)

Transakcijska -fakturna vrednost

Troškovi dopreme robe do ulaska u Srbiju

Troškovi prevoza Troškovi osiguranja Manipulativni tr(utovara, preto

i t )

Carinska vrednost uvozne robe se neće ni povećavati niti će se smanjiti za iznos troškova prevoza i osiguranja robe posle njenog ulaska u carinsko područje Srbije. To važi i za carinsku vrednost izvozne robe: ona je nezavisna od troškova koji nastaju od naše granične carinarnice, do krajnjeg odredišta (inokupca).

Međutim, carinska vrednost uvozne robe se može formirati i na nižem nivou od iznosa transakcijske vrednosti robe. U postupku utvrđivanja carinske vrednosti (prema čl. 56. Carinskog zakona) prihvataju se sve vrste sniženja i popusta u ceni, ako su ugovoreni pre obavljenog uvoza i ostvareni u ugovorenom roku.

Odgovor na pitanje - da li su troškovi dopreme uvozne robe ili troškovi otpreme izvozne robe, uključeni u fakturnu vrednost, nalazimo u ugovorno utvrđenoj transportnoj klauzuli. Paritet isporuke o kome su se kupac i prodavac sporazumeli, determiniše postupak utvrđivanja carinske vrednosti robe. Iako se suštinski međusobno ne razlikuju, mogli bi identifikovati dva bitno različita postupka utvrđivanja carinske vrednosti uvozne robe:

Prvi slučaj: Prodavac je preuzeo obavezu da, o svom trošku, izvrši isporuku robe do sedišta kupca. Kupac preuzima robu, postaje njen vlasnik, tek po dopremanju robe do njegovog skladišta. U prodajnu cenu uključeni su svi troškovi otpreme robe, koji padaju na teret prodavca. Za kupca, pak, ne postoje dodatni troškovi dopreme robe, jer su uračunati svi troškovi u stvarno plaćenu cenu. Tada se carinska vrednost utvrđuje kao razlika transakcijske vrednosti i troškova koji su uključeni u tu vrednost, a nastaju po ulasku robe u carinsko područje:


Drugi slučaj: prodavac nije preuzeo obavezu predaje robe u sedištu kupca. On

predaje robu u svom sedištu, odnosno kupac preuzima robu u sedištu prodavca. Od tog trenutka, vlasnik robe postaje kupac. U stvarno plaćenu cenu ili cenu koju treba platiti (transakcijsku vrednost) nisu uključeni troškovi koji nastaju od sedišta prodavca, do sedišta kupca. Ovi troškovi, kao i rizici u transportu, padaju na teret kupca (vlasnika robe). Carinska vrednost se formira kao zbir transakcijske vrednosti i troškova koje ima kupac, od preuzimanja robe, do mesta ulaska u carinsko područje Srbije.

Vrednost robe koja se uvozi ili izvozi može biti ugovorena u RSD ili u stranoj

valuti. U ovom drugom slučaju, carinska vrednost robe utvrđuje se preračunavanjem strane valute u RSD. To se čini primenom srednjeg kursa za devize, koji je utvrđen na Međubankarskom tržištu deviza, poslednjeg radnog dana u nedelji, koja prethodi nedelji u kojoj se obavlja carinjenje, odnosno obračun carinskih i drugih uvoznih dažbina. To praktično znači da se kursevi utvrđeni petkom primenjuju od ponedeljka do nedelje, i to za: valutu Evropske unije (EUR), japanski jen, englesku funtu, australijski dolar, švajcarski franak, SAD dolar itd.

5.1.1. Troškovi prevoza

Cena usluga prevoza uvezene robe može biti iskazana u ugovoru o kupoprodaji, prevoznim dokumentima (ugovoru o prevozu, tovarnom listu ili obračun o prevozu) ili trgovačkom dokumentu (faktura).

Međunarodni tovarni list u drumskom prevozu (CMR) često ne sadrži podatak o troškovima prevoza do kupca. Na osnovu ove prevozne isprave ne može da se

troškovi prevoza, od sedišta izvoznika, do ulaska u Srbiju

Carinska vrednost (carinska osnovica

Transakcijska vrednost

ZTU koji padaju na teret kupca (od

sedišta inoprodavca,

Popusti i sniženja cene

troškovi osiguranja, od sedišta izvoznika, do ulaska u Srbiju

troškovi prevoza, od ulaska u Srbiju do sedišta kupca

Carinska vrednost (carinska osnovica

Transakcijska vrednost

ZTU koji padaju na teret prodavca, posle ulaska robe u Srbiju

Popusti i sniženja cene

troškovi osiguranja, od ulaska u Srbiju do sedišta kupca troškovi montaže, tehničke pomoći, koje izvršava prodavac


utvrdi iznos vozarine od mesta otpreme robe, do njenog ulaska u naše carinsko područje. Carinski agent će, radi utvrđivanja carinske vrednosti uvezene robe, morati da podnese na uvid obračun vozarine, zajedno sa ugovorom o prevozu (sa kojim će biti dokumentovana tačnost obračuna troškova prevoza). U tom slučaju, carinska vrednost se utvrđuje tako što se ugovorena cena uvećava za iznos troškova prevoza, stvarno plaćenih, od mesta isporuke do ulaska na teritoriju Srbije.

U slučaju međunarodnog prevoza robe železnicom, uvidom u međunarodni železnički tovarni list (CIM) može se utvrditi da li je cena prevoza uključena u cenu uvozne robe, ili te troškove plaća uvoznik. U ovom drugom slučaju, carinska vrednost uvezene robe biće jednaka zbiru njene fakturne vrednosti i troškova prevoza, i to do ulaska u naše carinsko područje. S obzirom na to da se ovi troškovi u tovarnom listu iskazuju u ukupnom iznosu za celu relaciju, vrši se njihovo svođenje na troškove od otpremne stanice, do ulaska u Srbiju. To se čini na osnovu važeće međunarodne tarife ili individualnih tarifa železnica onih zemalja kroz koje roba prolazi.

U međunarodnom avioprevozu robe, cena prevoza data je u međunarodnom avio-tovarnom listu (AWB).“Budući da se u avioprevozu robe kao mesto ulaska u carinsko područje naše zemlje podrazumeva aerodrom na kojem se uvezena roba istovara, u carinsku vrednost robe uračunava se ukupan iznos troškova prevoza“68.

5.1.2. Troškovi skladištenja robe

Ovi troškovi pojavljuju se kako za robu u uvozu, tako i za robu u izvozu. Prilikom utvrđivanja carinske vrednosti robe, moraju se imati u vidu:

• troškovi skladištenja robe koja se uvozi, a koji su nastali od inostrane otpremne stanice, do ulaska u naše carinsko područje, i

• troškovi skladištenja robe koja se izvozi, a koji su nastali od domaće otpremne stanice, do trenutka napuštanja našeg carinskog područja.

U toku dopreme robe iz uvoza, kupac može biti suočen s potrebom njenog usputnog skladištenja na stranom carinskom području. U tom slučaju, carinska vrednost biće jednaka zbiru ugovorene vrednosti robe i troškova koje kupac plaća skladištaru, na ime usputnog skladištenja robe, što se dokazuje fakturom držaoca skladišta.

I u slučaju izvoza robe, izvoznik može da je skladišti (prodaja robe je ugovorena, ali još nije otpremljena), po zahtevu kupca iz inostranstva. Troškovi skladištenja, u tom slučaju, mogu biti obuhvaćeni u ugovorenoj (fakturnoj) vrednosti, kada će carinska vrednost biti identična ugovorenoj vrednosti. Postoji, međutim, i mogućnost da troškovi skladištenja budu posebno iskazani u fakturi držaoca skladišta. Tada će carinska vrednost biti jednaka zbiru ugovorene vrednosti i troškova skladištenja robe.

68 Borka Simić, Carinsko vrednovanje robe, Želnid, Beograd, 2003, str. 75.


5.1.3. Manipulativni troškovi

Zavisno od tipa transportne klauzule, sadržane u ugovoru o kupoprodaji, troškovi utovara robe u prevozno sredstvo (kamion, voz, brod, avion), pretovara (iz kamiona, na voz, brod i sl) i istovara koji nastaju na stranom području, mogu pasti na teret kupca ili prodavca. Primera radi, ukoliko ovi troškovi, do pristizanja na graničnu carinarnicu, čine element ugovorene vrednosti uvezene robe, manipulativne troškove u zemlji izvoznici snosi prodavac, pa carinsku vrednost uvezene robe čini njena transakcijska vrednost.

Ukoliko, pak, manipulativne troškove snosi kupac, carinska vrednost uvezene robe se utvrđuje kao zbir transakcijske vrednosti i ukupnog iznosa manipulativnih troškova, nastalih do ulaska robe u naše carinsko područje.

5.1.4. Troškovi osiguranja robe

Osiguranje robe u prevozu, od oštećenja ili eventualnog gubitka, pada na teret kupca ili prodavca, u zavisnosti od ugovorenog pariteta isporuke. Ukoliko to čini prodavac, onda su troškovi osiguranja uključeni u fakturnu vrednost robe. Carinska vrednost bi, onda, bila identična fakturnoj vrednosti robe. U slučaju kada kupac osigurava robu, carinska vrednost biće jednaka ugovorenoj vrednosti, uvećanoj za troškove osiguranja robe. Iznos troškova osiguranja, prilikom carinjenja robe, deklarant dokumentuje na osnovu polise o osiguranju robe.

U carinsku vrednost robe koja se doprema kopnenim prevoznim sredstvima (železničkim ili drumskim), uključuju se troškovi osiguranja koji se odnose na strano područje, tj. ukupni troškovi osiguranja umanjuju se za deo premije koji se odnosi na domaće područje. To se može učiniti ukoliko je u polisi osiguranja navedena stopa premije za osiguranje robe na domaćem području. U suprotnom, u carinsku vrednost biće uračunat ukupan iznos premije.69 Dotle, u pomorskom ili vazdušnom transportu, uračunava se ukupan iznos premije osiguranja. To zbog toga što luka ili aerodrom, u kojem se roba istovara, predstavlja mesto ulaska robe u naše carinsko područje.

U osiguranju robe u međunarodnom prevozu ne postoje međunarodno (jedinstveno) usaglašene tarife. Zato se nadoknade za osiguranje, odnosno premija osiguranja razlikuje ne samo od zemlje do zemlje, već i od jednog do drugog osiguravajućeg društva. Za svrhe carinskog vrednovanja robe, prihvata se premija osiguranja koja je ugovorena, nezavisno od toga da li se mogla ugovoriti i niža nadoknada za osiguranje.

69 Borka Simić, Carinsko vrednovanje robe, Želnid, Beograd, 2003, str. 86.


5.1.5. Nastanak, obračun i naplata carinskog duga

Carinski dug predstavlja iznos novčane obaveze koji se ima platiti carinskom organu, utvrđenog u trenutku prihvatanja uvozne ili izvozne deklaracije. Prilikom uvoza robe u carinsko područje Srbije, carinski dug nastaje za robu za koju je odobren postupak stavljanja u slobodan promet, uz uslov da je za tu robu propisana obaveza plaćanja uvoznih dažbina. Carinski dug se obračunava na osnovu podataka iz dokumenata, dostupnih carinskom organu.U slučaju uvoza robe, carinski dug čine:

1. Carina. Carina se obračunava i naplaćuje na robu koja se uvozi u carinsko područje naše zemlje, primenom stope carine određene carinskom tarifom, na carinsku vrednost robe (metod ad valorem). Stope carine, iz carinske tarife, obračunavaju se na robu poreklom iz zemalja, na koje se primenjuje klauzula najvećeg povlašćenja, ili koje tu klauzulu primenjuju na robu poreklom iz naše zemlje. Na robu iz ostalih zemalja, primenjuju se stope predviđene u carinskoj tarifi, uvećane za 70%. Carinski dug nastaje i nezakonitim unošenjem robe:

• u carinsko područje, ukoliko podleže plaćanju uvoznih dažbina; • iz slobodne zone, u drugi deo carinskog područja, ukoliko podleže plaćanju

uvoznih dažbina, i • koja podleže merama zabrane ili ograničenja ,itd.

2. Naknade za usluge izvršene od strane carinskog organa. To su naknade za usluge pružene u carinskom postupku, koje ne mogu biti veće od stvarnih troškova carinskog organa. Ove naknade nastaju danom nastanka carinske obaveze i to:

• dažbina za carinsko evidentiranje, • naknada za obradu JCI, • republička administrativna taksa, • naknada za pregled robe i za stavljanje carinskih obeležja i dr.

Carinski dug

Različite vrste naknada za usluge carinskog

organa, učinjene tokom carinjenja uvozne robe

Druge uvozne dažbine (PDV, akcize)

Carinskr dažbine


3. Druge uvozne dažbine. Na robu koja se uvozi, zaračunava se akciza i porez na dodatu vrednost (PDV), ukoliko je to zakonom regulisana obaveza plaćanja. Danom nastanka obaveze plaćanja carine nastaje obaveza plaćanja: a) Akcize . To je posebna vrsta poreza koja se obračunava i plaća na

pojedine vrste proizvoda, domaće proizvodnje i iz uvoza, proizvedenih odnosno uvezenih, radi stavljanja u slobodan promet, kao: derivati nafte, duvanske prerađevine, alkohol i bezalkoholna pića, kafa i sl. Osnovicu za obračun akcize čini jedinica mere (litar, kilogram, komad, paklica i sl). Primera radi, akcize 70 na žestoka alkoholna pića i likere plaćaju se 87,54 RSD/ l; na sve vrste motornog benzina 27,50 din/l; na žestoka alkoholna pića i likere 87,54 din/l, na bezalkoholna pića 5,42 din/l, dok se na kafu, akciza plaća po stopi od 40% (dinarski iznosi akciza usklađuju se tromesečno, prema stopi rasta cena na malo).

b) Porez na dodatu vrednost (PDV). Obavezi plaćanja PDV71 podležu ne samo proizvodi domaćih proizvođača, već i iz uvoza. Na uvoz proizvoda, PDV se plaća zajedno sa carinjenjem uvozne robe, po stopama:

• opšta poreska stopa od 18%, • posebna poreska stopa od 8%, koja se primenjuje na proizvode domaće

proizvodnje i iz uvoza, od životnog značaja za stanovništvo (hleb, mleko, brašno, šećer, jestivo ulje, lekovi i dr).

U osnovicu PDV kod uvoza robe ulaze:

1. vrednost uvozne robe na ulazu u carinsko područje Srbije, koja obuhvata; a) prodajnu cenu (fakturnu vrednost) robe, po kojoj je kupac platio robu ili će je platiti (po prijemu robe), na osnovu podatka iz fakture;

b) zavisni troškovi uvoza robe iz inostranstva (ZTU), koji nisu uključeni u prodajnu cenu robe. Reč je o troškovima vezanim za uvoz robe, od sedišta izvoznika, do ulaska u carinsko područje naše zemlje (troškovi utovara, istovara, pretovara, transporta i osiguranja, bez PDV)72.

2. carinske dažbine; 3. akcize; 4. troškovi prevoza robe, od ulaska u naše carinsko područje, do krajnjeg

odredišta, sa obračunatim PDV.

70 Zakon o akcizama („Sl. glasnik RS“,22/01,42/01,73/01) 71 Porez na dodatu vrednost, kao nov poreski oblik, uveden je Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Sl. gl. RS“, 84/04;86/04) 01.01.2005. godine. Detaljna pojašnjenja primene ovog zakona, data su u Uputstvu za primenu Zakona o PDV (izdanje Poreske uprave), čiji sastavni deo čini Spisak dobara na čiji se promet PDV plaća po posebnoj stopi (8%). 72 Troškovi osiguranja robe, od ulaska u zemlju do krajnjeg odredišta, ne ulaze u osnovicu poreza na dodatu vrednost, zbog toga što proizvodi domaće proizvodnje ne podležu obavezi osiguranja u unutrašnjem prometu.


Carinski organ neće pustiti robu ispod carinskog nadzora pre nego što se

reguliše naplata carinskog duga, koja može biti izvršena na dva načina:

1. gotovinski, ili 2. polaganjem obezbeđenja za plaćanje carinskog duga, ako se odlaže njegovo

plaćanje. 1.Gotovinsko plaćanje carinskog duga mora biti izvršeno u roku od 8 dana, od dana

uručenja računa deklarantu. Uplata se dokazuje primerkom naloga za prenos sredstava (virmanom). Ako iznos duga nije plaćen u tom roku, carinski organ obračunava zateznu kamatu i preduzima zakonom propisane mere za naplatu duga, uključujući i prinudno izvršenje.

Olakšavajuće uslove plaćanja carinskog duga (prema čl. 227. i 228. Carinskog zakona) može odobriti:

a) carinski organ. Na zahtev carinskog dužnika, carinski organ odobrava periodično plaćanje dospelog carinskog duga za više uvoznih poslova jednog uvoznika, pod uslovom da za ovakvo periodično plaćanje položi obezbeđenje. Periodično plaćanje duga mora biti izvršeno u roku do 30 dana, od dana dospelosti carinskog duga;

b) direktor Uprave carina. Na zahtev carinskog dužnika, plaćanje carinskog duga može biti odloženo ako na dan dospelosti predstavlja veliko finansijsko opterećenje za samog dužnika. Može se odobriti jednokratno odlaganje ili plaćanje duga na rate, koji mora biti izmiren u roku do 12 meseci, do dana dospelosti duga, uz zaračunavanje kamate za vreme trajanja odlaganja O tome se sačinjava sporazum između Uprave carina i carinskog dužnika.

2. Obezbeđenje carinskog duga se može izvršiti na jedan, od sledeća dva načina: a) deponovanjem gotovine. Carinski organ može da odobri uplatu gotovine na

odgovarajući račun carinskog organa i to samo za obezbeđenje carinskog duga koji ne prelazi iznos od 300.000 RSD.73

73 Čl. 280. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, puštanju carinske robe i naplati carinskog duga („Sl. gl. RS“, 127/03, 20/04, 24/04, 63/04, 104/04, 44/05, 71/05, 76/05, 106/05, 5/06,47/06)

Osnovica poreza na dodatu vrednost

Vrednost uvozne robe na ulasku u

Srbiju Carinske dažbine Akcize

Troškovi prevoza robe, od ulaska u

zemlju do krajnjeg odredišta


Na iznos položene gotovine carinski organ ne plaća kamatu. Po izmirenju obaveze za koju je položena gotovina, uplaćeni iznos obezbeđenja vraća se na račun uplatioca, u roku od 3 radna dana, od dana izmirenja obaveza.

Pod polaganjem gotovine podrazumeva se i polaganje instrumenata plaćanja, koje carinski organ prihvata kao sredstvo plaćanja, ili

b) podnošenjem bankarske garancije Upravi carina, sa klauzulom „bez prigovora“. Carinski dužnik ili njegov posredni zastupnik može podići robu ispod carinskog nadzora posle izvršenog pregleda robe, ako Upravi carina podnese bankarsku garanciju. Bankarska garancija za obezbeđenje carinskog duga mora da sadrži:

• broj i rok važenja garancije, • iznos carinskog duga za koji se polaže obezbeđenje, • napomenu o njenoj primeni, • podatke o izdavaocu garancije (naziv banke, njen matični broj, sedište,

broj tekućeg računa), • podatke o podnosiocu garancije (naziv, sedište i matični broj), • datum i mesto izdavanja i dr.

Obezbeđenje mora da odgovara iznosu nastalog duga. Rok važenja garancije ne može biti kraći od roka u kojem može nastati carinski dug, produženog još za 90 radnih dana.74

Postoje 2 vrste bankarskih garancija sa kojima se obezbeđuje odloženo plaćanje carinskog duga:

• bankarska garancija sa kojom se obezbeđuje odloženo plaćanje ukupnog carinskog duga , i

• bankarska garancija sa kojom se obezbeđuje odloženo plaćanje samo carine i uvoznih dažbina.

Garant za odloženo plaćanje carinskog duga je poslovna banka, banka garant. Ona se, kao jemac, obavezuje da će u roku dospelosti, solidarno sa carinskim dužnikom, platiti iznos carinskog duga obuhvaćenog jemstvom, uključujući i kamate, ukoliko nastanu u postupku njegove naplate. Obezbeđenje za naplatu, u vidu bankarske garancije, se pribavlja u očekivanju da neće ni biti upotrebljeno, odnosno da će carinski dužnik izvršiti obavezu plaćanja carinskog duga.

Garancija mora biti izdata u pisanoj formi i overena od strane banke. Primerak garancije podnosi se Upravi carina radi upisa u Registar garancija i deponovanja garancija. Garancija je bez vrednosnog i vremenskog limita.

Rok za odloženo plaćanje dažbina putem garancija je gotovo tri puta kraći od roka gotovinskog plaćanja, i iznosi 3 dana od dana prijema računa. Svakako, po prijemu obračuna carinskog duga, podnosilac JCI odmah podiže robu ispod carinskog nadzora.

Ukoliko je odloženo plaćanje obezbeđeno putem deponovane garancije, a plaćanje se ne izvrši u roku, Uprava carina za svaki dan zakašnjenja zaračunava kamatu. Rešenje o obračunu kamate donosi ona carinarnica kod koje je podnosilac JCI carinio robu, koje potom uručuje deklarantu.

74 Isto, čl. 275.

221 PRIKAZ CELOKUPNOG TOKA REDOVNOG UVOZA ROBE Glava VII VVIIII PPRRIIKKAAZZ CCEELLOOKKUUPPNNOOGG TTOOKKAA RREEDDOOVVNNOOGG UUVVOOZZAA RROOBBEE U redovne spoljnotrgovinske poslove ubrajuju se uvozni i izvozni poslovi za

koje nisu propisani posebni uslovi. Oni se obuhvataju kupoprodajnim ugovorom između domaćeg preduzeća i njegovog inopartnera, zaključenih na osnovu opštih uslova izvoza i uvoza robe.

Uvoz i izvoz robe predstavljaju, gotovo u slučaju bilo koje zemlje, dva neizbežna, uzročno-posledična procesa, bez kojih i privredni razvoj postaje neostvariv. Ipak, posao uvoza je dokumentarno opterećeniji i administrativno složeniji, od posla izvoza robe. U cilju zaštite domaće privrede, država provodi različite mere ograničavanja uvoza, vodeći računa o tome da ne dovede u pitanje svoje opredeljenje za izgradnju otvorene tržišne privrede.

U redovnom uvozu robe , proizvodna firma može se opredeliti:

• da samostalno organizuje uvoz, • da posao uvoza prepusti drugome, svome posredniku-komisionoj firmi.

Proizvođač koji želi da za njega komisionar uveze robu se, nakon izbora najpovoljnijeg posrednika, obraća komisionaru, komisionim nalogom za uvoz i molbom da, u svoje ime, a za račun proizvodnog preduzeća izvrši uvoz određene vrste robe. Komisioni nalog za uvoz je tipski obrazac koji, u pisanom obliku, proizvodno preduzeće dostavlja komisionoj firmi. On se ispisuje na memorandumu firme, a sadrži sve bitne elemente vezane za uvoz robe, za koju je proizvodno preduzeće zainteresovano.

Izgled komisionog naloga za uvoz robe:

M e m o r a n d u m p r o i z v o d n o g p r e d u z e ć a Predmet: Komisioni nalog po uvoznom poslu

Broj:_____ Naziv i adresa komisionog preduzeća Direktoru uvoza

Molimo da za naš račun, a u svoje ime, uvezete robu prema sledećim uslovima:

- količina robe: ___________________________________________ - gornja granična cena iznad koje se ne može ići u uvoz: ___________ - paritetna klauzula: _______________________________________ - način plaćanja: __________________________________________ - rok nabavke: ________________________________________i dr.

U očekivanju nastavka naše uspešne saradnje, srdačno Vas pozdravljam.

U ____________ Datum _________ Direktor

___________________

222 PRIKAZ CELOKUPNOG TOKA REDOVNOG UVOZA ROBE Glava VII

1. UGOVARANJE UVOZNOG POSLA

Po prijemu komisionog naloga, komisionar priprema nacrt ugovora o komisionom uvozu. Paralelno sa tim, teku i pripremne radnje za zaključenje ugovora o uvoznom poslu. U praksi, ugovor o uvoznom poslu potpisuje se tek pošto se zaključi ugovor o kupoprodaji.

Na bazi komisionog naloga za uvoz, komisionar može da otpočne proces postepenog ostvarivanja aktivnosti koje čine celinu spoljnotrgovinskog posla. Načelno posmatrano, uvozni posao se realizuju kroz tri faze:

1. Faza pripreme. Čine je pripremne radnje koje prethode pregovorima i zaključivanju ugovora o uvozu, kao : istraživanje tržišta, pronalaženje konkurentnih inoproizvođača predmetne robe, praćenje inostranih propisa (relevantnih za uvoz robe) i sl.

2. Faza ugovaranja, koja se sastoji od dve faze: a) faze neformalnog (posrednog) pregovaranja koje se ostvaruje kroz

upoznavanje sa karakteristikama proizvoda na sajtovima različitih proizvođača; kroz razgledanje robe na sajmovima i izložbama, na bazi podataka iz sredstava javnog informisanja itd. U ovoj fazi, uvoznik se upoznaje sa karakteristikama proizvoda različitih inostranih proizvođača i uslovima njihove prodaje. U pitanju je posredan poslovni kontakt, sa karakteristikama neselektivnog pristupa komisionara (kao uvoznika) prema svim potencijalnim prodavcima predmeta uvoza, poreklom iz različitih zemalja;

b) faze formalnog (neposrednog) pregovaranja. U toj fazi, komisiona firma upućuje zahteve za dostavljanje ponude (ili upite), na adrese preduzeća koje smatra povoljnim potencijalnim ponuđačima, kao rezultat provođenja prethodne faze pregovaranja. Komisiona firma analizira pristigle ponude, nakon čega, dolazi do direktnih (neposrednih) poslovnih kontakata „licem u lice“. Karakteristika ove faze je selektivan pristup ponuđačima, jer dolazi do neposrednog kontakta komisionara sa , po njegovoj oceni, najpovoljnijim potencijalnim izvoznicima. Odgovor na to pitanje dobija se na bazi ocene konkurentnosti proizvoda, iskazanih u pristiglim ponudama inostranih ponuđača, pri čemu se imaju u vidu ne samo cenovni, već i brojni necenovni faktori konkurentnosti proizvoda (kvalitet, tehnološki nivo, dizajn i td.). Treba istaći da i u fazi neformalnih pregovora, npr. na sajmu, inopartner (kao prodavac) može zainteresovanom kupcu uručiti ponudu sa nacrtom ugovora, pa i da ugovor bude zaključen. U tom slučaju, ne bi ni došlo do faze formalnog pregovaranja.

3. Faza zaključenja ugovora o kupoprodaji. Nakon izbora najpovoljnije, od pristiglih ponuda , sledi potpisivanje ugovora o međunarodnoj kupoprodaji, a potom i ugovora o komisionom uvozu.

Glava VII PRIKAZ CELOKUPNOG TOKA REDOVNOG UVOZA ROBE 223

Ugovorom o komisionom uvozu, koji zaključuju komisiono i proizvodno preduzeće, precizira se:

• vrsta, količina i cena tj. vrednost robe koja se uvozi; • rokovi uvoza; • međusobne obaveze:

a) visina komisione provizije (najčešće u vidu procenta od vrednosti ostvarenog uvoza);

b) zavisni troškovi nabavke (uvoza):

• da li ih plaća komisionar, a kasnije ih naplaćuje komitentu (sa kamatom) , ili • isplatu vrši komitent, prema dinamici nastajanja troškova (bez kamate).

Nakon zaključivanja ugovora o uvozu i ugovora o komisionom uvozu, komisionar treba da donese definitivnu odluku o načinu realizacije uvoza. Komisionar će posao fizičke realizacije ugovora o uvozu prepustiti špediteru, sa kojim će zaključiti ugovor o špediciji.

Ističemo da komisionar neće zaključiti ugovor o špediciji, pre nego se uveri da je izvoznik izvršio sve svoje obaveze (npr. da mu je dostavio bankarsku garanciju za dobro izvršenje posla).

Špediter će, po zaključivanju ugovora o špediciji zaključiti ugovor o transportu, ugovor o osiguranju i druge ugovore, sve u zavisnosti od transportne klauzule.

2. FIZIČKA REALIZACIJA UGOVORA O UVOZU ROBE

Realizacija svakog spoljnotrgovinskog posla ostvaruje se kao:

1. fizička realizacija. Ovaj vid realizacije predstavlja ugovornu obavezu prodavca (izvoznika) da izvrši isporuku robe kupcu, što dokazuje trgovačkim dokumentima. U tom delu realizacije, kupac ima pasivnu ulogu jer ne može da utiče na izvršenje obaveze isporuke robe. Međutim, fizička realizacija kupoprodajnog posla nije izvršena sve dotle dok uvoznik ne potvrdi da je primio robu ugovorene količine i kvaliteta i u dogovorenom roku;

2. finansijska relizacija. To je obaveza kupca koju on izvršava pre ili u toku isporuke (u uverenju da će mu stići uvozna roba) ili po prijemu pošiljke, u iznosu i valuti plaćanja koji su ugovorom utvrđeni. U zavisnosti od ugovorenog pariteta isporuke, primopredaja robe se može izvršiti u skladištu prodavca, fabrici proizvođača ili u skladištu kupca. U sva tri slučaja, prodavac mora da izvrši potrebne pripremne radnje za izvoz robe, nakon čega će obavestiti svog inopartnera, kao i špeditera kupca, da bi blagovremeno otpočeli pripremne radnje za preuzimanje robe. Ukoliko se primopredaja robe vrši u skladištu prodavca ili fabrici proizvođača, obaveštenje mora biti upućeno 3 do 4 nedelje pre ugovorenog datuma preuzimanja robe. Po prijemu obaveštenja, špediter će obavestiti sve


učesnike angažovane u konkretnom uvoznom poslu. Ukoliko se primopredaja robe vrši u sedištu kupca, izvoznik će uputiti obaveštenje o datumu otpreme i očekivanom datumu prispeća robe na graničnoj, ulaznoj carinarnici zemlje uvoza. Po prijemu ovog obaveštenja, špediter uvoznika će izvršiti pripremne radnje vezane za posao carinjenja uvozne robe.

Međutim,u slučaju kada je isporuka ugovorena po FCA paritetu ( prijem robe u skladištu izvoznika ili fabrici proizvođača) , a nakon prijema obaveštenja od izvoznika da su izvršene sve pripremne radnje za otpremu robe, uvoznik će postupiti na sledeći način:

1. obavestiće prodavca o imenovanom stručnom licu (iz sastava preduzeća ili trećeg lica) kome je poveren zadatak kontrole robe, pre njenog preuzimanja. Za prijem pojedinih vrsta robe iz skladišta izvoznika ili fabrike proizvođača nije neophodno angažovanje stručnog lica iz preduzeća uvoznika. Naime, prijem robe može izvršiti i sam špediter, čineći to u zavisnosti od njene prirode:

• komadnu robu preuzima po broju komada i za takav prijem odgovara samo ukoliko je to vidljivo;

• rasutu robu preuzima prema navodima izvoznika, bez odgovornosti za težinu, kubaturu, sadržaj i kvalitet robe. Vaganje, merenje i brojanje robe koja se pakuje u koletima, vrši se samo ako je to ugovorna obaveza špeditera ili u slučaju očitog manjka i oštećenja robe. Ako špediter uoči da roba nije zapakovana kako treba, on je dužan da upozori izvoznika na te nedostatke. Međutim, on ne odgovara za posledice po tom osnovu, jer je izvoznik dužan da robu pakuje prema njenoj prirodi, kao i potrebama prevoznog puta i prevoznog sredstva.

2. izdaće nalog poslovnoj banci za otvaranje akreditiva, ukoliko je ugovoreno plaćanje robe u toku isporuke;

3. obavestiće krajnjeg korisnika uvozne robe (proizvodno, trgovinsko ili ugostiteljsko preduzeće), u slučaju da se izvršava kupovni komision. Ako se izvršava uvoz za sopstvene potrebe, obavestiće odgovarajući sektor proizvodnje i skladišnu službu preduzeća, da bi izvršili neophodne pripreme iz delokruga svoga rada, za prihvat uvozne robe;

4. izdaće nalog za dopremu robe (dispoziciju uvoza) svome špediteru za organizovanje dopreme i za carinjenje robe, precizirajući dan otpočinjanja utovara robe i krajnji rok ulaska robe na graničnu carinarnicu.

Do prijema dispozicije uvoza, špediter uvoznika je zaključio ugovor o prevozu i osiguranju i preduzeo druge aktivnosti neophodne za izvršenje predmetnog uvoza:

1. povezuje se sa organizacijskom jedinicom preduzeća izvoznika, nadležnom za izvoz robe, radi utvrđivanja tačnog mesta i vremena početka preuzimanja robe;

2. obezbeđuje potrebnu ambalažu (ili materijal za ambalažu), ukoliko je to njegova obaveza (iz ugovora o špediciji, odnosno obaveza uvoznika iz osnovnog kupoprodajnog ugovora). Po pravilu, o obezbeđenju ambalaže i pakovanju robe brine sam proizvođač;

Glava VII PRIKAZ CELOKUPNOG TOKA REDOVNOG UVOZA ROBE 225 3. sarađuje sa stručnim licem koje je uvoznik ovlastio za kontrolu robe,

posebno pri njenom preuzimanju; 4. na osnovu ugovora o prevozu robe (dispozicije uvoza), trebuje potreban broj

prevoznih sredstava (kamiona, vagona, aviona, brodova i sl) i obezbeđuje njihovo pravovremeno pojavljivanje na mestu utovara robe;

5. upoznaje se sa spoljnotrgovinskim propisima zemlje izvoza i tranzitnih zemalja, posebno onim koji se odnose na izvoz i tranzit robe;

6. ispunjava carinska dokumenta, radi obavljanja carinskog postupka nad robom u tranzitnim carinarnicama i na ulasku robe u zemlju kupca.

Nakon zaključenja svih ugovora, komisionar izdaje dispoziciju uvoza (nalog za uvoz) svome špediteru na osnovu koga će špediter izvršiti uvoz. Dispozicija uvoza je tipski obrazac koji se ispisuje na memorandumu firme, a sadrži sve bitne elemente vezane za dopremu robe, kao i naziv i adresu korespodentnog špeditera (špeditera izvoznika) jer se u praćenje robe, u spoljnotrgovinskom prometu, uključuju obe špediterske firme.

Izgled dispozicije uvoza robe:

M e m o r a n d u m k o m i s i o n o g p r e d u z e ć a

Predmet: Dispozicija uvoza robe Broj: _____________________ Naziv i adresa špeditera

Dostavljamo Vam dispoziciju za dopremu i carinjenje uvozne robe, prema sledećem:

-Broj uvoznog zaključka________, od_________.god. -Broj i datum ugovora o međunarodnoj kupoprodaji_________ -Vrsta robe_______ -Količina robe_______, vrsta pakovanja_______________, težina_______ -Vrednost robe________ -Inoprodavac (naziv i adresa)________ -Način prevoza (kamionom, avionom, brodom, vozom)________ -Paritet isporuke_______________ -Način plaćanja_________________________________ -Naziv robe u carinskoj tarifi_______, tarifni broj________, carinska stopa___% Robu dopremite i predajte krajnjem kupcu (korisniku) robe (naziv i adresa proizvodnog preduzeća)_______________________________________________ U očekivanju nastavka naše uspešne saradnje, srdačno Vas pozdravljam. U ________________ Datum ____________

Direktor uvoza __________________


Uz uručivanje dispozicije uvoza, komisionar će svome špediteru uručiti još i:

1. dokumenta koja su pristigla posredstvom poslovne banke, ako je ugovoreno akreditivno plaćanje uvoza: fakturu, polisu osiguranja, liste pakovanja, razna uverenja izdata u zemlji izvoza i dr;

2. dokumenta koja je komisionar dobio od nadležnih državnih organa: dozvola za uvoz (ako je roba u režimu dozvole), potvrda (odobrenje) o pravu korišćenja kontingenta i sl.

Po dobijanju instrukcije za uvoz (iz dispozicije) i dokumenata za uvoz, špediter uvoznika će stupiti u kontakt sa špediterom izvoznika, kako bi od njega dobio informacije o dopremi robe.

Prijem robe u skladištu izvoznika obavlja špediter uvoznika, u prisustvu špeditera izvoznika, a nakon kontrole kvaliteta robe od strane stručnog organa iz preduzeća kupca i prodavca.Zajedno s robom, špediter će od izvoznog referenta dobiti popunjene obrasce trgovačke fakture, zajedno sa izvoznim listama pakovanja i specifikacijama robe, dozvolom za izvršenje izvoza (ako je roba u režimu dozvola), sertifikat o kvalitetu robe (ako je predviđeno uverenje o domaćem poreklu robe), u potrebnom broju primeraka. Roba se stavlja na raspolaganje špediteru, upakovana i obeležena, zajedno s dokumentima koji prate robu. Ako je u pitanju uvoz opreme, špediter uvoznika neće zaboraviti da od izvoznika zatraži garantni list, šeme za montažu, uputstvo za upotrebu, rukovanje i održavanje i dr.

Po prijemu robe, špediter uvoznika izdaje potvrdu izvozniku da je robu primio, nakon čega otpočinje preuzimanje robe iz skladišta. Istovremeno sa prijemom robe i dokumenata, špediter predaje robu prevozniku, koji je prevozno sredstvo (npr. prevoz kamionom) postavio ispred skladišta izvoznika ili fabrike proizvođača. Sledi utovar robe na vozilo. Taj posao najčešće obavlja ekipa prodavca odnosno porizvođača, pod njihovim stručnim nadzorom. Po završetku utovara robe, prevoznik predaje, špediteru uvoznika, prevozni dokument (tovarni list), u potrebnom broju primeraka, čime potvrđuje izvršenje prijema robe na vozilu.

Nakon toga, dolazi do razmene i grupisanja dokumenata prema njihovoj nameni:

1. kod špeditera izvoznika naći će se dokumenta za potrebe carinjenja robe pri njenom izvozu. Osim trgovačkih dokumenata dobijenih od izvoznika, on će od špeditera uvoznika dobiti polisu osiguranja i kopiju međunarodnog tovarnog lista, kao dokaz da je roba osigurana i predata ovlašćenom prevozniku za otpremu na adresu inokupca. Sva ova dokumenta, špediter izvoznika proslediće svome deklarantu, po vozaču, ukoliko je carinarnica locirana blizu mesta preuzimanja robe.

Ako roba putuje dugo, do izlaska iz zemlje izvoznice, špediter izvoznika će svome deklarantu uputiti dokumenta za carinjenje robe, elektronskom razmenom podataka. Na osnovu tih dokumenata, deklarant izvoznika će popuniti obrasce carinskih isprava i izvršiti druge pripreme, da bi mirno sačekao pristizanje vozila s


robom i samo carinjenje robe. Suprotno od toga je da dokumenta putuju s robom. U tom slučaju, deklarant bi popunjavanje carinskih isprava izvršio po pristizanju robe. Zbog toga bi se mogao odužiti postupak carinjenja robe, čime bi se mogli uvećati i troškovi transporta robe;

2. kod prevoznika naći će se dokumenta koja prate robu na putu od izlaska iz carinskog područja zemlje izvoznice, do krajnjeg odredišta. Reč je o dokumentima koje vozar mora da ima pri provozu robe kroz zemlje u tranzitu, saglasno njihovim propisima (trgovačka faktura, specifikacije, liste pakovanja, međunarodni tovarni list, polisa osiguranja, carinska isprava, uverenje o domaćem poreklu robe i dr).

Po završenom prijemu robe i grupisanju dokumenata, špediter uvoznika će poslati obaveštenje-avizo (ital. avviso, obaveštenje) svom nalogodavcu o datumu i času izvršenog utovara. To je vreme kada vozilo s robom može da otpočne prevoz do krajnjeg odredišta, prema instrukcijama koje je vozar dobio od svog špeditera. Na tom putu, špediter je u mogućnosti da redovno informiše komisiono preduzeće-uvoznika o toku i eventualnim problemima u prevozu nobe.

Vozilo s robom stiže najpre na izlaznu carinarnicu zemlje izvoznice. Stiže i špediter izvoznika, odnosno njegov deklarant koji će uz carinsku ispravu za izvoz robe, priložiti i sva dokumenta koja prate robu. Po završenom carinjenju robe u izvozu, deklarant izvoznika će overena originalna dokumenta,uključujući i carinsku ispravu o izvršenom izvoznom carinjenju robe, predati vozaru. Posle toga, roba može da napusti carinsku teritoriju zemlje izvoznice. Ova dokumenta će mu biti neophodna za izvršenje carinske kontrole robe pri njenom prispeću na ulaznu i izlaznu carinarnicu zemlje u tranzitu, kao i za sprovođenje postupka carinjenja robe pri njenom ulasku u zemlju odredišta. Deklarant izvoznika će overena dokumenta hitno vratiti svome špediteru, a ovaj, izvozniku. Na osnovu tih dokumenata, izvoznik može kod poslovne banke da izvrši naplatu izvezene robe putem dokumentarnog akreditiva, ako je ugovorena takva naplata.

Po ulasku na srpsku carinsku teritoriju, roba podleže carinjenju, koje se izvršava na graničnoj carinarnici ili (po njenom nalogu) u carinarnici u unutrašnjosti zemlje75. Carinski obveznik je uvoznik, a špediter se pojavljuje kao njegov zastupnik, jer deluje u ime i za račun kupca. Po pristizanju vozila s robom, deklarant uvoznika podnosi carinskom organu pristigla i već pripremljena carinska dokumenta. Carinski organ će, u prisustvu deklaranta, izvršiti uvid u dokumenta i, po potrebi, pregledati robu.

75 Za razliku od carinjenja robe u uvozu, čije mesto određuje carinski organ, mesto carinjenja robe u izvozu određuje izvoznik, u dispoziciji špediteru. Carinjenje robe se najčešće izvršava u carinarnici u unutrašnjosti zemlje, a može se izvršiti i u graničnoj carinarnici. Samo izuzetno se carinjenje vrši u fabrici proizvođača ili skladištu prodavca i ukoliko u tom mestu postoju carinarnica ili carinska ispostava.


Po izvršenom uvoznom carinskom postupku špediter uvoznika šalje avizo svom nalogodavcu i krajnjem korisniku uvozne robe, kao i korespodentnom špediteru (ili izvozniku) o datumu ili času izvršenog carinjenja i očekivanom vremenu pristizanja robe na konačno odredište, da bi se izvršile blagovremene pripreme za prihvat robe.

Po završenom carinjenu robe, deklarant uvoznika će svome špediteru dostaviti overena originalna dokumenta izvršenog uvoza robe.

Sa carinjenjem robe i njenom dostavom kupcu ili krajnjem korisniku (prema dispoziciji uvoza) praktično se završava proces fizičke realizacije ugovora o uvozu. Nakon toga, špediter je dužan da položi račun svom komitentu (komisionom preduzeću), tako što će dokumentovati izvršenje poverenog mu zadatka. Odmah po prijemu dokumenata od svog deklaranta, špediter će pripremiti dopis svom nalogodavcu, uz koji će proslediti spisak dokumenata, zajedno sa dokumentima, na dalje korišćenje. Svakako, uvoznik (komisiono preduzeće) će ova dokumenta adresirati na krajnjeg korisnika robe, da bi on, po pristizanju robe, mogao da izvrši prijem robe, uz sravnjenje sa dokumentima izvoznika.

Špediter uvoznika će imati potrebu na još jedno obraćanje svome nalogodavcu. On će od svih učesnika uključenih u realizaciju kupoprodajnog posla, prikupiti račune, priznanice, potvrde, polisu i sl., da bi potom ispostavio nalogodavcu fakturu ukupnih troškova, radi naplate, obuhvatajući:

• naknadu (proviziju), za izvršene usluge, obračunate prema sopstvenoj tarifi špeditera ili prema ugovorno utvrđenom iznosu;

• ostali troškovi: sortiranje, ambalaža, pakovanje, ptt usluge, bankarske usluge, troškovi prevoza, premija osiguranja, putovanja u inostranstvo, carinske i druge dažbine, itd.

3. PLAĆANJE UGOVORENOG UVOZA ROBE

Obaveze komisionara (uvoznika) po osnovu plaćanja ugovorene vrednosti robe mogu biti izvršene kao:

a) Plaćanje unapred (avansno plaćanje u visini 10 – 30 % ugovorene vrednosti). Avans se može platiti:

• doznakom. Nalog za izvršenje doznake, uvozni referent će poslati tek pošto dobije bankarsku garanciju za povraćaj avansa. Ovu garanciju pribavlja inoprodavac, po zahtevu kupca;

• akreditivom. Sredstva iz akreditiva se isplaćuju po isporuci i prezentaciji dokumenata o izvršenoj isporuci. Međutim, izvoznik neće dati nalog za otvaranje dokumentarnog akreditiva, pa se neće moći ni izvršiti isplata avansa, sve dok uvoznik ne dobije, od izvoznika bankarsku garanciju za povraćaj avansa.


b) Plaćanje u toku isporuke, uz korišćenje neopozivog dokumentarnog akreditiva. Uvoznik neće dati nalog za otvaranje akreditiva sve dok ne dobije bankarsku garanciju za dobro izvršenje posla. Istu pribavlja izvoznik, po zahtevu uvoznika, što se reguliše i ugovorom o međunarodnoj kupoprodaji. Po dobijanju obaveštenja o otvaranju akreditiva, izvoznik će pristupiti izvozu. Po otpremi robe, tj. dok je roba na putu, a na bazi prezentacije dokumenata od strane izvoznika, poslovna banka izvoznika će izvršiti novčanu isplatu ukoliko nema primedbi na uložena dokumenta. Ukoliko su dokumenta manjkava, isplata se ne može izvršiti bez pisane saglasnosti uvoznika, jer samo on može skinuti rezervu sa dokumenata.

Po isplati akreditiva, poslovna banka izvoznika dostavlja prezentirana dokumenta banci uvoznika, a ova ih prosleđuje uvozniku. Upravo ta dokumenta, uvoznik, (komisionar) uručiće špediteru (sa uručivanjem dispozicije za uvoz), da bi ovaj mogao da obavi uvozno carinjenje robe.

c) Plaćanje robe po njenoj isporuci. Izvoznik neće dati dispoziciju izvoza sve dok, preko svoje banke ne dobije bankarsku garanciju za plaćanje robe po njenoj isporuci. Istu, po zahtevu izvoznika, pribavlja uvoznik, što se reguliše ugovorom o kupoprodaji robe.

d) Plaćanje robe na rate (kreditno plaćanje). To je, sa stanovišta uvoznika, najpovoljnija varijanta plaćanja. Međutim, prodavac obično ne prihvata kreditiranje ukupne sume, već zahteva da jedan deo ugovorene vrednosti bude plaćen unapred (avansno). Preostali iznos za naplatu može biti plaćen na dva načina:

• uz bankarsku garanciju za plaćanje robe po kreditnom poslu, koju pribavlja uvoznik po zahtevu izvoznika. Ovu garanciju, poslovna banka uvoznika prosleđuje poslovnoj banci izvoznika, koju će potom dostaviti izvozniku. Pošto je primio, tj. došao u posed bankarske garancije (preko svoje poslovne banke) i utvrdio da tekst uslova - spisak dokumenata za aktiviranje bankarske garancije, navedenih u samoj garanciji odgovara tekstu iz ugovora o kupoprodaji, prodavac će pristupiti isporuci robe. Garancija se izdaje u nadi da će ugovorne strane izvršiti svoje obaveze u potpunosti, odnosno u očekivanju da neće doći do njenog aktiviranja. Izvoznik će aktivirati bankarsku garanciju samo ukoliko se kupac ogluši o obavezi plaćanja (doznakom) prispele kreditne rate. Po urednoj isplati zadnje kreditne rate, prodavac je u obavezi da svojoj poslovnoj banci vrati bankarsku garanciju, a ova je vraća poslovnoj banci kupca. Najzad, poslovna banka kupca vratiće bankarsku garanciju svome komitentu (uvozniku). Ukoliko su se, pak, uslovi za naplatu garantovanog iznosa stekli, poslovna banka ima obavezu da isplati predviđeni iznos. Ako nalogodavac ima novčanih sredstava kod banke na računu, banka garant će po isplati garantovane sume, zadužiti račun nalogodavca u istom iznosu. Ako nalogodavac nema novčanih sredstava na računu u banci (u trenutku


isplate garantovanog iznosa), banka će isplatiti garantovani iznos, koji će smatrati kao prinudni kredit, čija je dospelost istog dana. Na takav kredit, poslovna banka zaračunava ne samo redovnu, već i zateznu kamatu, s obzirom da to, za banku, predstavlja interventni plasman;

• uz menično obezbeđenje plaćanja. Uvoznik (kupac) ima obavezu da akceptirane i avalirane menice dostavi svojoj poslovnoj banci, zajedno sa kopijom člana iz ugovora o kupoprodaji, iz koga se vidi šta sve od dokumenata, prodavac treba da prezentira da bi preuzeo menice iz meničnog depozita svoje poslovne banke. Te menice, poslovna banka uvoznika prosleđuje banci inoprodavca, u menični depozit, zajedno sa uslovima korišćenja meničnog depozita.

Dakle, uslov za preuzimanje menica jeste prezentacija dokumenata o otpremi robe, od strane izvoznika-banci inoprodavca. Da potsetimo, spisak dokumenata se utvrđuje ugovorom, a najčešće su to: faktura, tovarni list, jedinstvena carinska isprava iz koje se vidi da je roba ocarinjena i dr. Pošto poslovna banka ustanovi da su ispunjeni uslovi, menice (iz meničnog depozita) predaće inoprodavcu. Prodavac će na sam dan dospeća prezentovati menice, radi naplate, kod poslovne banke prodavca. Ta banka oibavlja isplatu, i o tome obaveštava poslovnu banku kupca. Banka kupca prebacuje sredstva, sa računa komitenta (uvoznika), banci prodavca, a zauzvrat prima poništene menice od banke prodavca, koje potom dostavlja uvozniku.

Nakon izvršenja ugovornih obaveza koje je imao uvoznik u pogledu plaćanja robe, izvoznik će svome špediteru uputiti dispoziciju izvoza (komisioni nalog za izvoz). Posle svega, dolazi do otpreme izvozne robe.

4. OBRAČUN I NAKNADA TROŠKOVA UVOZA ROBE

Pošto dobije dispoziciju uvoza, špediter svoj prvi kontakt sa robom ostvaruje u graničnoj carinarnici . Zato, po dobijanju dispozicije, i informisanja od svog korespodentnog špeditera o vremenu pristizanja robe na carinjenje, špediter uvoznika, odnosno njegov agent odlazi u carinarnicu. U carinarnici se vrši uvozno carinjenje robe, uz plaćanje carinskih dažbina, na bazi prethodnog svrstavanja robe u odgovarajući tarifni broj, koji je opterećen zakonom utvrđenom carinskom stopom. Po izvršenom uvoznom carinjenju i prihvatu (preuzimanju) pošiljke, špediter će organizovati otpremu uvozne robe do odredišnog mesta (mesto isporuke). Po realizovanom poslu, špedeter uvoznika će svome nalogodavcu podneti specifikaciju( račun ) svih troškova nastalih tokom carinjenja i dopremanja robe.Izvršenjem primopredaje robe, špediter uvoznika stiče pravo naplate špediterske usluge (špediterske tarife), kao i troškova angažovanja svih učesnika u lancu dopremanja robe.

Posle svega, špediter dostavlja uvozniku (komisionom preduzeću) sva dokumenta, sa overenom JCI i fakturom troškova špediterskih usluga. Na bazi tih dokumenata komisionar će moći da potvrdi i naplati izdatke svih učesnika, od


trenutka uručivanja naloga za uvoz do potpunog izvršenja ugovorenog uvoza. Naravno, komisionar to pravo stiče po prispeću robe na konačno odredište, tj. po izvršenom prijemu robe od strane proizvodnog preduzeća, za čije je potrebe izvršen uvoz robe. Tek onda je vreme da komisionar naplati sve izdatke, uključujući i troškove špeditera. U pitanju su sledeći troškovi:

1. troškovi samog komisionara:

• iznos vrednosti uvezene robe. Komisionar je, sa svog deviznog računa, platio uvezenu robu. Time je on, praktično, kreditirao komitenta. Zato će svome komitentu fakturisati taj iznos, uvećan za iznos kamate. Ukoliko je komitent uplatio devize komisionaru (doznakom) i to pre nego što je komisionar otvorio akreditiv pri plaćanju uvo;

• iznos komisione provizije, prema ugovoru o komisionom uvozu; • bankarske provizije i troškovi. Bankarska provizija je naknada- cena

obavljanja bankarskih usluga. Bankarske troškove čine: troškovi otvaranja akreditiva, troškovi izdavanja bankarskih garancija, refundacija troškova (SWIFT) i dr. Za te troškove, poslovna banka ispostavlja račun komisionaru, odnosno špediteru;

• administrativni troškovi: troškovi pribavljanja uvoznih dozvola, raznih uverenja i sl., izdatih na zahtev komisionara.

2. troškovi špeditera:

• troškovi špedicije (špediterska tarifa), prema ugovoru o špediciji; • zavisni troškovi uvoza: troškovi prevoza, troškovi osiguranja, troškovi

carinjenja i sl. Ove troškove špediter će obračunati, zajedno sa kamatom, ukoliko je sam plaćao sve troškove špedicije i, na taj način, kreditirao svog komitenta (komisionu firmu).

Kao prilog uz račun, komisionar će svom komitentu (proizvodnoj firmi) dostaviti sva dokumenta iz kojih se vidi da su, povodom predmetnog uvoza, izvršena određena plaćanja, pa je stoga prirodno da sve te izdatke nadoknadi proizvodna firma, s obzirom na činjenicu da su oni nastali po osnovu izvršenja predmetnog uvoza za njene potrebe i na njen isključivi zahtev.

Glava VIII HIPOTETIČKI PRIMER REDOVNOG UVOZA ROBE 233 VVIIIIII HHIIPPOOTTEETTIIČČKKII PPRRIIMMEERR RREEDDOOVVNNOOGG UUVVOOZZAA RROOBBEE Radi praktičnog razjašnjenja procesa fizičke realizacije uvoznog posla,

navodimo osnovne elemente iz hipotetičkog primera ugovora, zaključenog između izvoznika i uvoznika:

• Vrsta uvozne robe, bruto/ neto količina: aroma za liker (repromaterijal), 180 LT/160 LT;

• Vrednost uvozne robe: 11.200 EUR; • Preduzeće korisnik uvozne robe (za čije se potrebe vrši uvoz robe):

proizvodno preduzeća „Beolik“, d.o.o., Beograd, ul. Ribarska 12, koje je prepoznatljivo po proizvodnji likera, a bavi se proizvodnjom alkoholnog i bezalkoholnog pića);

• Uvoznik (primalac robne): komisiono preduzeće“Evrokom“, d.o.o., Beograd, ul.Bunuška 27;.

• Špediter uvoznik: DP „Špedgarant“, Beograd, ul.Rakovička 29; • Izvoznik: DOO „Extra taste“, Lozana, ul.Visoka, (Švajcarska); • Transportna klauzula: FCA Lozana; • Osiguranje robe u transportu: izvršava se prema ugovoru o špediciji.

Domaće preduzeće „Beolik“ iz Beograda, zainteresovano je za uvoz repromaterijala, u vidu mešavina mirisnih mnaterija – arome, neophodna je za proizvodnju raznih vrsta likera. Roba je u robnom režimu LB. Uvoz robe opterećen je carinskom stopom od 1 % i porezom na dodatu vrednost 18 %.

Pomenuto preduzeće obraća se komisionoj firmi „Evrokom“, komisionim nalogom za uvoz i molbom da, za račun proizvođača, a u svoje ime, pribavi najpovoljniju ponudu tražene robe i zaključi ugovor o kupoprodaji.

Nakon istraživanja tržišta, komisiona firma „Evrokom“ zaključila je ugovor sa švajcarskom firmom „Extra taste“ iz Lozane, o uvozu repromaterijala-arome, za proizvodnju raznih vrsta likera. Pomenuta preduzeća postaju neposredni učesnici u konkretnom spoljnotrgovinskom poslu, u kome se domaća firma pojavljuje kao uvoznik, a inostrana, kao izvoznik. Domaće preduzeće proizvođač, koje želi da za njega komisionar uveze robu, tada postaje komitent. Po zaključenju ugovora, komisonar „Evrokom“ iz Beograda i proizvodno preduzeće „Beolik“ iz Beograda, zaključiće ugovor o komisionom uvozu, kojim će biti regulisane međusobne obaveze u izvršenju ugovora o međunarodnoj kupoprodaji.

Poslove fizičke realizacije ugovora o uvozu, uključujući i obavljanje svih administrativnih poslova vezanih za uvoz, kupac (uvoznik) najčešće poverava špediteru. To čini i u ovom slučaju (našem izmišljenom primeru), zaključujući ugovor o špediciji sa firmom „Špedgarant“ iz Beograda. Špediter će, kao ovlašćeni zastupnik uvoznika, organizovati ostale učesnike u fizičku realizaciju ugovora. Sa njima će zaključiti potrebne ugovore i angažovati se u pripremnim poslovima carinjenja robe.

234 HIPOTETIČKI PRIMER REDOVNOG UVOZA ROBE Glava VIII

Ugovorom o uvozu sa slovenačkim partnerom, nije utvrđena obaveza prodavca da osigura robu u međunarodnom transportu, niti je ta obaveza mogla da proistekne iz FCA transportne klauzule. Kupac će osigurati robu, iako se ne radi o skupoj pošiljci. U pitanju je izuzetno kvalitetna roba, čiju tražnju na svetskom tržištu ni izdaleka ne uspeva da zadovolji mali broj renomiranih proizvođača. Predmet ovog uvoza čini repromaterijal, bez koga proizvodna aktivnost preduzeća Beolik može biti ozbiljno dovedena u pitanje. To je motivisalo proizvodno preduzeće, kao krajnjeg korisnika uvozne robe, da u ugovor o komisionom uvozu arome likera, bude predviđeno obavezno osiguranje robe u transportu.

Poslove fizičke realizacije ugovora o uvozu robe iz Švajcarske, komisiona firma overava špediteru „Špedgarant“ iz Beograda, sa kojom zaključuje ugovor o špediciji.

Ugovorom o špediciji regulišu se međusobne obaveze komisionara i špeditera, koje proističu iz FCA pariteta isporuke. Prema tom paritetu, izvoznik ne podleže obavezi plaćanja troškova osiguranja i transporta. Ipak, po zahtevu krajnjeg korisnika robe, komisionar će zaključiti ugovor o špediciji, na osnovu koga će špediter preuzeti obavezu zaključivanja ugovora, kako o transportu, tako i o osiguranju uvozne robe, od prijemne stanice (d.o.o. „Extra Taste“ Lozana) do konačnog odredišta.

Radi realizacije ugovorne obaveze prema svom komitentu, špediter (u svojstvu komisionara) zaključuje ugovor o transportnom osiguranju sa osiguravajućim društvom Kompanija „Dunav osiguranje“ a.d.o, koja je ponudila najpovoljnije uslove za ovu vrstu osiguranja. Polisom osiguranja robe u međunarodnom transportu pokriveni su:

1. osnovni rizici (oštećenja ili uništenja robe usled saobraćajne nezgode, elementarne nepogode, požara, eksplozije i drugih osnovnih rizika), i

2. dopunski rizici (krađa, neisporuka, manipulativni rizici).

Istovremeno, špediter će zaključiti ugovor sa preduzećem „Autotrans“ iz Novog Beograda, za transport robe.

Da bi omogućio špediteru da nesmetano izvršava sve obaveze u aktivnostima carinjenja robe, uvoznik će mu izdati ovlašćenje za zastupanje, koje će on podneti carinskom organu, prilikom podnošenja JCI za prijavljivanje uvozne robe, kao na primer:

Glava VIII HIPOTETIČKI PRIMER REDOVNOG UVOZA ROBE 235

M e m o r a n d u m k o m i s i o n o g p r e d u z e ć a

O V L A Š Ć E N J E br.________

Ovlašćujem špeditera „Špedgarant“ iz Beograda da, kao posredni zastupnik, može preduzimati sve radnje u svoje ime, a za naš račun, u postupku koji vodi carinski organ po osnovu uvoza robe:

1. Vrsta robe_________________ 2. Količina robe____________________ 3. Cena_______________________ 4. Izvoznik (naziv i adresa) 5. Uvoznik (naziv i adresa)

Ovlašćenje se izdaje po čl. 26, stav 2, tačka 2, Carinskog zakona („Sl. gl.“, broj 73/03, 61/05, 85/05), a služi kao dokument na osnovu koga ovlašćeni zastupnik ima sva ovlašćenja za zastupanje, vezano za poslove carinjenja predmetne uvozne robe.

Direktor

U____________ ______________________

(potpis)

Datum___________

1. PRIJAVLJIVANJE UVOZNE ROBE GRANIČNOJ CARINARNICI

Prilikom uvoza robe u zemlju, špeditersko preduzeće odnosno njegov agent, izvršiće prijavljivanje robe za carinjenje, graničnoj carinarnici. Dokument koji se podnosi carinarnici, radi prijavljivanja uvozne robe, naziva se jedinstvena carinska isprava (JCI). Za carinskog agenta JCI predstavlja dokument kojim on prijavljuje za carinjenje, carinskom organu, robu za carinjenje. Dotle, granična carinarnica, na osnovu tako podnetog dokumenta, stavlja robu pod carinski nadzor. Od trenutka podnošenja JCI, teče carinski nadzor nad robom. Zato se kaže da JCI predstavlja dokument carinskog nadzora. Od tog trenutka, za carinskog agenta počinje „odbrojavanje vremena“ za prikupljanje svih dokumenata, neophodnih za sprovođenje samog postupka carinjenja uvozne robe. Roba ostaje pod carinskim nadzorom sve dok se ne ocarini. Dotle, roba se može nalaziti na vozilu, u hladnjači, u vagonima, na brodu i sl., ali i tada, roba je pod carinskim nadzorom. U toku trajanja nadzora, robom ne može raspolagati špediter.


Sa JCI, kojom je izvršeno prijavljivanje uvoza i stavljena roba pod carinski nadzor, ne može se sprovesti sam postupak carinjenja robe. Sa ovom ispravom, ne može se izvršiti ni prijavljivanje robe za smeštaj, u posebne prostorije, pod carinski nadzor. To znači da se za potrebe carinjenja robe mora podneti druga , nova JCI. Takođe, ukoliko je nakon prijavljivanja, potrebno smestiti robu ili deo robe, u određene prostorije (pod produženi carinski nadzor), biće potrebno podneti novu JCI, upravo s tom namenom. Ako, pak, vlasnik robe želi da robu stavi u slobodan promet, carinsko agent će podneti novu JCI (za carinjenje robe). Po izvršenom carinjenju i naplati carinskih dažbina, roba može biti otpuštena iz carinskog nadzora, koji je dotle sprovođen nad robom, u carinskom skadištu.

1.1. Popunjavanje i podnošenje JCI za prijavljivanje uvozne robe

Robu koja se uvozi, carinski agent prijavljuje graničnoj carinarnici, pri samom njenom ulasku u carinsko područje. To čini popunjavanjem i podnošenjem JCI, čiji se set listova (1-5) koristi upravo za prijavljivanje robe carinarnici. S obzirom na to da je u pitanju uvoz robe, deklarant će popuniti delimični set JCI, od listova broj 3,4,5. Listove broj 1 i 2, deklarant će istrgnuti iz seta i, kao nepopunjene, sačuvati za kasnije, kada će se ukazati potreba prijavljivanja carinarnici, robe za izvoz.

Svaki od listova JCI (broj 3,4 i 5) odštampan je u dva primerka, sa sledećom namenom:

• list broj 3 : 1 primerak za špeditera, 1 primerak ide uz robu. Taj primerak zadržava odredišna carinarnica.

• list broj 4 : 1 primerak za graničnu carinarnicu (koja vrši upućenje robe u carinarnicu, u unutrašnjosti zemlje), 1 primerak ide uz robu, a namenjen je odredišnoj carinarnici

• list broj 5 : , 1 primerak ide uz robu. Taj primerak zadržava odredišna carinarnica.

Polazna pretpostavka za popunjavanje JCI kojom se vrši prijavljivanje uvozne robe je sledeća:

Roba iz uvoza, utovarena u kamion, pristiže na graničnu, odnosno carinarnicu ulaska. U našem slučaju, to je Carinska ispostava (CI) Batrovci. Zbog potrebe sopstvenog rasterećenja, carinarnica ulaska robe se odlučuje da vozilo s robom uputi carinskoj ispostavi u unutrašnjosti zemlje, kao odredišnoj carinarnici. Pretpostavimo da je to CI Šabac. Carinski organ u Batrovcima će, o toj odluci obavestiti deklaranta i naložiti mu da pripremi i podnese JCI za prijavljivanje i tranzit robe, a da se dalje vođenje postupka s robom, vrši u odredišnoj carinarnici. U pitanju je tzv. unutrašnji tranzit robe, koji će biti izvršen od carinarnice ulaska (CI Batrovci), do odredišne carinarnice (CI


Šabac). To je važno za deklaranta jer će ovaj tranzit, upisati u JCI, u treću podelu Rubrike 1, unošenjem šifre TD. To je šifra za tranzit robe, od carinarnice ulaska, do carinarnice u unutrašnjosti zemlje.76

Popunjavanje ostalih rubrika JCI, deklarant će izvršiti shodno propisanom pravilniku 77

. To su rubrike koje su označene brojevima, dok će ostale rubrike, označene velikim slovima, popuniti carinski organ, nakon podnošenja JCI od strane deklaranta.

Carinski organ, kao podnosilac deklaracije, popunjavanje obrasca JCI ( sa listovima broj 3, 4 i 5) obavlja na sledeći način:

Rubrika 1-Deklaracija:

Rubrika se sastoji od 3 podele. U treću podelu ove Rubrike upisuje se šifra tranzita

robe, koji će se, u konkretnom slučaju, izvršiti po nalogu carinarnice. U ovu Rubriku, a shodno čl. 6. pomenutog pravilnika, u trećoj podeli ove Rubrike bila bi upisana šifra TD.

Rubrika 2- Pošiljalac/ izvoznik se ne popunjava. Rubrika 3- Obrasci

Sastoji se od dve podele. U prvu podelu se upisuje redni broj obrasca, a u drugu podelu ukupan broj obrazaca. Ako se npr. prijavljuju četiri stavke robe, podneće se dva obrasca: JCI i JCI BIS, tako da će u ove rubrike biti upisano:

• Na osnovnom obrascu (JCI): 01 02

• Na obrascu JCI BIS: 02 02

Rubrika 4 –tovarni list

Sastoji se od jedne podele, u koju se unosi ukupan broj prevoznih isprava, sa kojima je izvršeno dopremanje robe.

76 Čl. 6. Pravilnik o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku („Sl. gl. RS“ br. 129/03, 53/04, 137/04, 11/05, 23/05, 65/05,117/05, 114/06, 74/07, 2/08). 77 Isto

1 DEKLARACIJA x x

3 Obrasci x x x x

4. Tov. list x x


Rubrika 5- Naimenovanja

Sastoji se od jedne podle, u koju se upisuje ukupan broj naimenovanja- stavki robe koja se prijavljuje.

Rubrika 6- Broj paketa

Sastoji se od jedne podele, u koju se upisuje ukupan broj (zbir) koleta, koja se prijavljuju iz svih naimenovanja isprave, bez obzira na vrstu paketa. Ako je pošiljka u rasutom stanju, ova rubrika se ne popunjava.

Rubrika 7- Referentni broj

Podnosilac JCI može upisati identifikacione podatke o pošiljci.

Rubrika 8- Primalac Popunjava se tako što se upisuju:

• u prvi red (gornji desni ugao)- PIB primaoca robe, • u drugi red- naziv primaoca robe, i • u treći red- sedište, adresa i drugi podaci za potpunu identifikaciju

primaoca (radi eventualno kasnijeg postupka).

Rubrika 9- Lice odgovorno za finansijsko poravnanje, ne popunjava se. Rubrika 10-Zemlja slanja kroz odredišta se ne popunjava. Rubrika 11- Zemlja trgovca/ proizvođača se ne popunjava. Rubrika 12- Podaci o vrednosti se ne popunjava. Rubrika 13- ZPP (Zajednička poljoprivredna politika) se ne popunjava.

5. Naimen. x x

6. Broj paketa x x

7. Referentni broj x x x x x x x x x x

8. Primalac M.B. x x x x x x x x x x x x x x x x xx x x x x x x x x x x xx x x x x x x x x x x x x x x


Rubrika 14- Podnosilac isprave

Popunjava se tako što se upisuju u:

• prvi red (gornji desni ugao)- PIB uvoznika ili PIB špeditera (deklaranta), • u drugi red- naziv deklaranta, • u treći red- sedište i adresa podnosioca isprave.

Rubrika 15-Zemlja otpreme/ izvoza

Upisuje se naziv države iz koje je roba poslata.

Rubrika 15a i 15b (Zemlja otpreme.izvoza/ šifra)

U podelu a) ove Rubrike upisuje se šifra države koja je upisana u Rubriku 15, iz Kodeksa šifara (II).

Rubrika 16- Zemlja porekla se ne popunjava. Rubrika 17- Zemlja odredišta

Pošto je reč o uvozu, upisuje se Republika Srbija.

Rubrika 17a i 17b- Šifra zemlje odredišta

U podelu a) ove Rubrike, upisuje se šifra zemlje koja je upisana u Rubriku 15. Podela b) se ne popunjava.

Rubrika 18- Identitet i nacionalnost prevoznog sredstva u prispeću

14. Podnosilac isprave M.B. x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x xx x x x x x x x x x x xx x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x

15. Zemlja otpreme/ izvoza x x x x x x x x x x

15. Z. otpr. izv/šif. a b

17. Zemlja odredišta

17. Z. odredišta/šif. a b

18. Ident. i nac. prevoznog sredstva u prispeću


Upisuju se podaci o prevoznom sredstvu na koje je roba direktno natovarena. Za pošiljku robe koja se prevozi od polazne do odredišne carinarnice, u drumskom saobraćaju, upisuje se registarski broj vozila i prikolice (ako je vozilo ima). U slučaju da se roba nalazi u više prevoznih sredstava, pa se ne mogu upisati oznake svih prevoznih sredstava, u ovu podelu se upisuje reč „Specifikacija“. Tada, podnosilac JCI, uz JCI, prilaže i specifikaciju prevoznih sredstava.

U drugu podelu se upisuje šifra zemlje vozila, iz Kodeksa šifara (II).

Rubrika 19-Kontejner

Ova Rubrika popunjava se samo ako je roba koja se prijavljuje u kontejneru. Ukoliko je roba u kontejneru, upisuje se 1. Ako roba nije u kontejneru, upisuje se 0.

Rubrika 20- Uslovi isporuke se ne popunjava. Rubrika 21- Identitet i nacionalnost aktivnog prevoznog sredstva koje prelazi granicu, ne popunjava se. Rubrika 22- Valuta i ukupan iznos iz faktura

Ova Rubrika se sastoji od dve podele:

• u prvu podelu se upisuje šifra valute ( u kojoj je ugovoren uvoz robe) iz Kodeksa šifara (III);

• u drugu podelu upisuje se ukupna vrednost (u valuti iz prve podele), na koji glasi faktura, zaokružena na dva decimalna mesta. Vrednost upisana u Rubriku 21, jednaka je zbiru vrednosti upisanih u Rubriku 42, u svim naimenovanjima.

Rubrika 23- Kurs valute se ne popunjava. Rubrika 24- Vrsta spoljnotrgovinskih poslova se ne popunjava. Rubrika 25- Vrsta saobraćaja na granici

19. Kon. x

22. Valuta i ukpan iznos iz fakture x x xxxxx

25. Vrsta saobr. na granici x x


U prvu podelu se upisuje šifra vrste saobraćaja, iz Kodeksa šifara (V), kojoj pripada prevozno sredstvo (navedeno u Rubrici 18).

Rubrika 26- Unutrašnja vrsta saobraćaja se ne popunjava. Rubrika 27- Mesto istovara se ne popunjava. Rubrika 28- Finansijski i bankarski podaci se ne popunjava. Rubrika 29- Carinska ispostava ulaza se ne popunjava. Rubrika 30- Mesto robe se ne popunjava. Rubrika 31- Pakovanje i naimenovanje robe 31 Pakovanje i naimeno vanje robe

U prvi red ove Rubrike upisuje se odvojeno kosim crtama: ukupan broj, vrsta, oznake koleta i druge oznake koje omogućavaju identifikaciju pošiljke. Ako se zbog nedostatka prostora ne mogu upisati oznake svih koleta, upisuje se reč „specifikacija“, a uz JCI se prilaže specifikacija oznaka koleta, paking lista i sl. Ako je roba u rasutom stanju, u ovaj red se upisuje reč „rasuto stanje“.

U drugi i treći red upisuje se trgovački naziv robe.

Rubrika 32- Naimenovanja br.

Upisuje se redni broj naimenovanja pod kojim se roba prijavljuje u JCI. Ako se prijavljuje više od 99 naimenovanja, potrebno je podneti novu JCI.

Rubrika 33- šifra robe

U prvu podelu ove rubrike upisuje se šifra robe, ako je navedena u Kodeksu šifara, dok se ostale podele ne popunjavaju. U slučaju zbirne pošiljke, upisuje se šifra robe koja ima najveću vrednost.

Rubrika 34- Šifra zemlje porekla se ne popunjava.

Oznaka i brojevi – kontejner br. – broj i vrsta x x/ x x x x xx x x x/x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x xx x x x x x xx x x x xx x x x xx x x x xx x x x xx x xx x x x x x xx x x x x xx x x x x x x x x x x x x xx x x x x x x x x x

32. Naim. x x br.

33. Šifra robe xxx


Rubrika 35- Bruto- masa u kg

Upisuje se ( u kilogramima) bruto- masa robe koja se prijavljuje, zaokružena na dva decimalna mesta. Ukoliko je bruto- masa robe koja se prijavljuje decimalan broj, izvršiće se zaokruživanje na prvi sledeći veći broj. Primera radi, ako je bruto masa 65,56 kg, u Rubriku će biti upisano 66. Ako je bruto- masa robe manja od 1 kg, u Rubriku će biti upisano 1.

U slučaju da se bruto masa ne može da odredi (prenos robe posebnim vidovima transporta: dalekovodi, gasovodi, cevovodi), ova rubrika se ne popunjava.

Rubrika 36- Povlastica se ne popunjava. Rubrika 37- Postupak se ne popunjava. Rubrika 38-Neto masa u kg se ne popunjava. Rubrika 39- Kvota se ne popunjava. Rubrika 40- Sažeta deklaracija/ prethodni dokument se ne popunjava. Rubrika 41- Dopunska jedinica se ne popunjava. Rubrika 42- Cena robe.

Upisuje se iznos u valuti iz prve podele Rubrike 22, za robu prijavljenu u naimenovanju, zaokružen na dva decimalna mesta.

Rubrika 43-MB (Metod vrednovanja) se ne popunjava. Rubrika 44- Priložene isprave i dodatne informacije 44 Priložene isprave i dodatne informacije

Upisuju se podaci o vrsti i broju priloženih isprava, kao i podaci o traženim dozvolama, rešenjima, saglasnostima i dr.

Podaci, ako su određeni u Kodeksu šifara, upisuju se u šifarskom obliku (iz Kodeksa šifara), a ako nisu, upisuju se rečima, Ako se koriste obe vrste, prvo se navode šifarski, a zatim tekstualni podaci.

Za priložene isprave koje se odnose na sva imenovanja JCI, šifre i podaci priloženih isprava unose se samo kod prvog naimenovanja.

35. Bruto masa u kg x x x x x x x x x

42. Cena robe x x x x x x x x x

/x x x / x x x / x x x/ x x x /x x x / x x x/ x x/ x x x x xx x x x/x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x Šifra x x x x x xx x x x x x xx x x x xx x x x xx x x x xx x x x xx x xx


Ako u ovoj rubrici nema dovoljno mesta za upis cifarskih podataka, upisuje se reč „specifikacija“. U ovom slučaju, uz JCI podnosi se specifikacija priloženih isprava, koja sadrži podatke propisane za popunjavanje Rubrike 44.

Rubrika 45- Prilagođavanje se ne popunjava. Rubrika 46- Statistička vrednost se ne popunjava. Rubrika 47- Obračun dažbina se ne popunjava. Rubrika 48- Odloženo plaćanje se ne popunjava. Rubrika 49- Identifikacija skladišta se ne popunjava. Rubrika 50- Glavni obveznik

U prvi red Rubrike upisuje se PIB lica koje je položilo obezbeđenje za plaćanje dažbina, ako bi nastao carinski dug. U drugi red se upisuje naziv, a u treći, adresa lica. U preostali prostor upisuje se ime i prezime ovlašćenog lica, mesto, datum, potpis i pečat.

Rubrika 51- Carinarnica tranzita se ne popunjava. Rubrika 52- Garancija koja ne važi za

U prvu podelu, odvojeno kosim crtama, upisuje se šifra carinarnice koja je prihvatila obezbeđenje putem bankarske garancije, broj i godina obezbeđenja za naplatu carinskog duga. U drugu podelu se upisuje šifra vrste obezbeđenja za naplatu carinskog duga iz Kodeksa šifara.

Rubrika 53- Odredišna carinarnica (i zemlja)

Upisuje se šifra odredišne carinarnice, iz Kodeksa šifara.

50. Glavni obveznik M.B. Potpis: x x x x x x x x x x/x x x x x x x x x x/ x x x x x x x x x xx x x x x x xx x x x xx x x x xx x x x xx x x x xx x xx Zastupljen od strane: x x x x x x xx /x x x x x x x Mesto i datum:

52.Garancija koja ne Šifra važi za

53. Odredišna carinarnica (i zemlja)


Rubrika 54- Mesto i datum-potpis i ime podnosioca isprave 54 Mesto i datum Potpis i ime podnosioca isprave

Upisuje se mesto i datum podnošenja JCI i identifikacioni broj podnosioca JCI, potpis, pečat deklaranta.

Po izvršenom popunjavanju rubrika, označenih brojevima, deklarant podnosi JCI graničnoj carinarnici, za prijavljivanje uvozne robe. Uz JCI, podnosilac JCI prilaže i dokumenta koja je dobio:

• od svog komitenta (komisione firme). To može biti, npr, dozvola za uvoz (ukoliko je uvozna roba, u režimu dozvola), a mogu biti i komercijalne isprave ( trgovačka faktura i dr) – ukoliko je ugovoreno plaćanje uvozne robe putem dokumentarnog akreditiva, ili

• na graničnoj carinarnici, kada se prvi put susreće sa uvoznom robom. To su dokumenta koja su pratila robu na čitavom putu njenog dopremanja.

• Sva pomenuta dokumenta, zajedno sa JCI kojom je izvršeno prijavljivanje uvozne robe, ostaju u carinarnici, do završetka postupka carinjenja robe.

Carinski organ u Batrovcima će, po podnošenju JCI, izvršiti vizuelni pregled robe, a po potrebi, plombirati ili na drugi način obezbediti istovetnost robe koja se transportuje, od njenog prispeća na carinsko područje, do okončanja carinskog postupka. Istovetnost robe obezbeđuje se upotrebom carinskih obeležja, kao što su:

• carinske plombe, • otisci carinskog žiga, • otisci carinskog pečata.

Ukoliko se na carinsku robu ne mogu staviti ova obeležja, carinskim obeležjima smatraju se i opis robe, spiskovi robe i koleta, fotografije, skice ili crteži sa opisom robe, ako su overeni od strane ovlašćenog carinskog službenika 78

. Svaka carinska plomba ima svoj broj, koji se ne može više ponoviti, a izrađuju se u određenoj boji, po uslovima iz Sistema kvaliteta ISO 9001. Sa plombama se zadužuju carinarnice u kojima se sprovodi postupak uvozno- izvoznog carinjenja.

Carinski žig je žig za vosak, ili suvi žig, na kome je upisan naziv „Uprava carina Republike Srbije“ i ispod njega naziv carinskog organa.

78 Pravilnik o carinskim obeležjima, načinu njihove upotrebe i načinu raspolaganja sa uzorcima carinske robe („ Sl.gl. RS“, br. 117/03, 21/04, 72/04, 113/04, 134/04, 42/05, 114/05).


Carinski pečat je od gume, okruglog oblika i ima istovetan sadržaj službenih pečata koje koriste carinski organi.

Pomenuta carinska obeležja stavljaju se, odnosno utiskuju na najpodesnije mesto na robi, na omotu robe, na prevoznom sredstvu, prostoriji ili prostoru, a konstatacija o tome unosi se u odgovarajuću carinsku ispravu koja prati robu. Svakako, prilikom stavljanja obeležja, preduzimaju se mere da se roba ne ošteti ili učini neupotrebljivom za svoju namenu.

Nakon vizuelnog pregleda i eventualne upotrebe carinskog obeležja, carinski organ će izvršiti popunjavanje rubrika, označenih velikim slovima, prema sledećem:

Rubrika A

Upisuje se:

• u prvi red- naziv carinske ispostave, kojoj se roba prijavljuje (granična carinarnica),

• u drugi red, odvojeno kosim crtama- šifra carinske ispostave (iz Kodeksa šifara), broj i datum podnošenja JCI,

• u treći red, odvojeno kosim crtama- vreme podnošenja JCI i službeni broj ovlašćenog carinskog službenika,

• u četvrti red, u slučaju elektronske razmene podataka, u JCI BIS unosi se identifikacija podnete JCI iz Rubrike 54 JCI.

Rubrika D

Upisuju se brojevi stavljenih plombi (ukoliko je izvršeno plombiranje) i rok (datum) do koga roba treba da stigne u odredišnu carinarnicu. Taj rok, granična carinarnica određuje u zavisnosti od udaljenosti odredišne carinarnice, a kreće se od 3 dana od dana prijavljivanja robe graničnoj carinarnici.

A Carinarnica otpreme

D KONTROLA POLAZNE I ODREDIŠNE CARINARNICE Pečat Rezultat Stavljene plombe: Broj: Identitet: Rok (datum): Potpis:


ЈЕДИНСТВЕНА ЦАРИНСКА ИСПРАВА

Д. КОНТРОЛА ПОЛАЗНЕ И ОДРЕДИШНЕ ЦАРИНАРНИЦЕ Печат: 20020020054. Место и датум

Резултат: Batrovci, 18.01.2009.god.


Идентитет: Потпис и име подносиоца исправе Рок (датум): 20.01.2009.god. 00088888 Marko Marković Потпис: "Špedgarant" d.o.o.



Ц ПОЛАЗНА ЦАРИНАРНИЦА CI Šabac 42056/18.01.2009.god. 18h


49 Идентификација складишта48 Одложено плаћање



38 Нето маса у kg 39 Квота

40 Сажета декларација/претходни документ 21091/TD/15/2008

41 Допунска јединица 42 Цена робе 11.200,00

43 М.В.

46 Статистичка вредност


(FO1)(23/09)/(006)(000111/09)


Ознаке и бројеви - контејнер бр. - број и врста 33 Шифра робе

34 Шифра з. порекла 35 Бруто маса у kg 180,00

36 Повластица

37 ПОСТУПАК



20 Услови испоруке

22 Валута и укупан износ из фактуре EUR 11.200,00

23 Курс валуте 24 Врста спољнотрг. послова


3

ПРИ

МЕР

АК ЗА

ИЗВ

ОЗН

ИКА

- ПОШИЉАОЦА











30 Место робе

15 Земља отпреме/извоза Švajcarska

16 Земља порекла CH/ Švajcarska


19 Кон.

3

1 ДЕКЛАРАЦИЈА 2. Пошиљалац/Извозник Б.Р. ДОО "Драва" Лозана/Швајцарска

3 Обрасци 01 1

5 Наимен. 001

4 Тов. лист

6 Број пакета 2

А ЦАРИНАРНИЦА ОТПРЕМЕ/ ИЗВОЗА CI Batrovci 21091/15/18.01.2009.god. 13h

7 Референтни број 03/09

32 Наим. бр.

Врста Основица Стопа Износ НП

Укупно:

50 Главни обвезник Б.Р. 200200200 Потпис:"Špedgarant" d.o.o.Beograd, Ul. Rakovička 29

Заступљен од стране: Marko MarkovićМесто и датум: Batrovci, 18.01.2009.god.

11. З. Трговцапроизв.

15 З. Отпр. Изв/шифа SL б


24 Врста спољ.трг.послова


26 Унутрашња врстасаобраћаја

32 Наим.бр.


2. Пошиљалац/ Извозник Б.Р.

8. Прималац Б.Р.100100100"Evrokom" d.o.o.Beograd, Bunuška 27

14. Подносилац исправе Б.Р.100100100"Evrokom" d.o.o.Beograd, Bunuška 27100100100 "Evrokom" d.o.o. Beograd

TD

Popunjavanjem rubrike A i rubrike D, granična carinarnica (CI Batrovci) potvrđuje ulazak (unošenje) robe u carinsko područje. Ova ispostava zadržaće


jedan primerak JCI (list broj 4). U daljem, deklarant preuzima odgovornost za prevoz robe, u roku koji je odredila ulazna carinarnica. Eventualno nepoštovanje roka za predaju robe odredišnoj carinarnica, smatra se težim prekršajem, za koji su (čl. 64 i čl. 337. Carinskog zakona) predviđene i novčane kazne.

Po pristizanju robe i prijemu JCI (po jedan primerak listova br. 3, 4 i 5), odredišna carinarnica (CI Šabac) proverava da li su podaci uneti u sistem (elektronskog vođenja evidencije) u CI Batrovci, podudarni sa podacima iz podnete JCI. Ukoliko ne postoje neslaganja u podacima, JCI podneta graničnoj carinarnici u Batrovcima, biće primljena u odredišnoj Carinskoj ispostavi Šabac. U toj ispostavi carinska služba bi, po prijemu JCI, izvršila vizuelan a po potrebi i detaljan pregled robe, radi potvrde stavljanja robe pod carinski nadzor. Naime, u odredišnoj carinarnici se skidaju stavljene plombe, da bi se mogao izvršiti potreban pregled robe:

1. Ako je uvoz životnih namirnica, izvršio bi se detaljan pregled robe, tokom koga bi, u prisustvu carinika i deklaranta, granični sanitarni inspektor i poljoprivredni inspektor, uzeli uzorke robe, radi utvrđivanja zdravstvene ispravnosti pošiljke. Ukoliko su rezultati ispitivanja zadovoljavajući, nadležno ministarstvo bi odobrilo uvoz celokupne pošiljke robe.

2. Ako je uvezena roba koja ne podleže laboratorijskom ispitivanju, carinski organ bi izvršio samo vizuelan pregled robe. Detaljan pregled bi usledio po podnošenju nove JCI (JCI za carinjenje robe i za odoobrenje traženog carinskog postupka).

Posle svega, carinski organ bi izvršio popunjavanje Rubrike C:

Upisuje se:

• u prvi red- naziv odredišne carinske ispostave, kojoj je roba predata, • u drugi red, odvojeno kosim crtama- šifra odredišne carinske ispostave (iz

Kodeksa šifara), datum i vreme predaje robe, • u treći red- službeni broj ovlašćenog carinskog službenika (odredišne

carinske ispostave), koji je primio JCI.

U gornji desni ugao ove rubrike stavlja se otisak službenog pečata odredišne carinarnice.

Izgled popunjenog obrasca JCI (list broj 3) za priujavljivanje uvozne robe carinarnici, nakon popunjavanja svih rubrika, od strane deklaranta i carinskog organa, u graničnoj carinarnici (CI Batrovci) i odredišnoj carinarnici (CI Šabac), u našem primeru uvoza arome likera:

C POLAZNA CARINARNICA


2. CARINJENJE UVOZNE ROBE U ODREDIŠNOJ CARINARNICI

Carinski postupak nad uvoznom robom izvršava se kroz sledeće faze:

1. Prijem JCI za odobrenje traženog, carinski dozvoljenog, postupka; 2. Pregled robe i njeno svrstavanje; 3. Utvrđivanje carinske osnovice, iznosa carine i drugih uvoznih dažbina, i 4. Naplata carine i drugih uvoznih dažbina.

2.1. Pribavljanje dokumenata za carinjenje i za odobrenje izvršenja traženog, carinski dozvoljenog postupka

Najveći broj dokumenata, potrebnih za carinjenje i odobrenje traženog carinskog postupka, špediter je predao carinskom organu, prilikom podnošenja JCI, sa kojom je izvršeno prijavljivanje robe za carinjenje. Međutim, ova uvozna dokumenta se, u slučaju uvoza predmetne robe-arome likera (iz našeg primera) pokazuju nedovoljnim za samo carinjenje. Jer, reč je o uvozu repromaterijala, iz grupe životnih namirnica, čiji se promet i upotreba ne mogu 79 izvršiti bez obezbeđenja:

1. rešenja o zdravstvenoj ispravnosti, ili uverenja o kvalitetu (sertifikata) pošiljke uvozne robe, koje na osnovu člana 4. i 11. Zakona o kontroli kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u spoljnotrgovinskom prometu („Sl.list SRJ“ br.142/95; 28/96; 59/98) izdaje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Izdavanje predmetnog uverenje izvršava se po pribavljenom izveštaju o fizičko-hemijskoj analizi uzorka robe, od strane institucije (instituta, laboratorije), ovlašćene za ispitivanje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda;

79 ) Član 20. i 30. Zakona o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predemeta opšte upotrebe („Sl.list SFRJ“ br. 53/91; „Sl.list SRJ“ br.24/94; 28/96; 37/02;79/o5).

Faze realizacije carinskog postupka

Prijem JCI za odobrenje traženog, carinski

dozvoljenog, postupka

Pregled i svrstavanje robe

Utvrđivanje carine i dr.

dažbina

Naplata dažbina


2. rešenja kojim se odobrava uvoz pošiljke. Takvu odluku, nadležno ministarstvo (Ministarstvo zdravlja) doneće samo na osnovu laboratorijskog ispitivanja zdravstvene-higijenske ispravnosti uzorka robe, izvršenog od strane relevantne istraživačke ustanove (instituta, laboratorije) i uverenja o kvalitetu (sertifikata) Ministarstva poljoprivrede. Do donošenja tog rešenja, a na osnovu rezultata ispitivanja, zabranjuje se promet predmetne pošiljke.

U praksi se dešava da laboratorijski nalazi kasne. Ako bi se zbog toga prolongiralo carinjenje i otpust robe, moglo bi doći do njenog kvara. Carinski organ će, polazeći od te realnosti, izvršiti carinjenje robe, ne čekajući na rešenje resornog ministarstva o odobrenju uvoza. Potom će, na osnovu zahteva deklaranta, a u cilju očuvanja kvaliteta robe, odobriti njen smeštaj u carinsko skladište (javno ili carinsko skladište preduzeća, kao držaoca skladišta). Tako smeštena roba u skladištu, ostaje pod nadzorom carinskog organa, što znači da se ne može uzimati (stavljati u slobodan promet) niti premeštati bez odobrenja carinarnice (čl. 291 Carinskog zakona). Roba ostaje u skladištu sve do dobijanja saglasnosti, rešenja o odobrenju uvoza. Tek tada se može izvršiti carinjenje uvozne robe, svakako na osnovu prethodno podnete JCI za carinjenje robe i za odobrenje traženog carinskog postupka, od strane carinskog organa. Po plaćanju utvrđenih dažbina, sledi otpust robe ispod carinskog nadzora, odnosno njeno stavljanje u slobodan promet.

Ukoliko se tokom pregleda zdravstvene ispravnosti utvrdi da pošiljka ne odgovara propisima o kvalitetu, nadležno ministarstvo doneće rešenje o zabrani uvoza ukupne količine, pristigle iz inostranstva. Isto će potom dostaviti podnosiocu JCI i carinarnici. Protiv takvog rešenja, uvoznik (carinski obveznik) ili podnosilac JCI može izjavizi žalbu i voditi spor. Ukoliko je saglasan sa donetim rešenjem, uvoznik će carinarnici dostaviti izjavu o tome, radi preuzimanja robe iz carinskog nadzora i njenog vraćanja izvozniku, npr:

M e m o r a n d u m uvoznika

Carinarnica (carinska ispostava, carinski referat) IZJAVA br._________

Izjavljujemo, pod punom materijalnom, moralnom i krivičnom odgovornošću, da ćemo vratiti uvoznu pošiljku robe_______________, shodno rešenju Ministarstva zdravlja, br.________, od _________ god.

Izvozna roba će biti vraćena inoprodavcu zbog toga što ne ispunjava uslove kvaliteta, propisane važećim pravilnicima.

Izjava se daje radi regulisanja carinskog postupka i u druge svrhe se ne može upotrebiti.

U_____________ Direktor uvoza Datum_________ ______________


U cilju laboratotrijskog ispitivanja uvozne robe, granični sanitarni inspektor (iz sastava Ministarstva zdravlja), kao i poljoprivredni inspektor (iz sastava Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede) uzimaju uzorke, od ukupno pristigle količine. Oni to čine u prisustvu carinskog agenta i, o tome sačinjavaju zapisnik, koji zajedno potpisuju. Uzorke propisno označavaju, zapakuju i zatvaraju.

Radi pribavljanja odobrenja80 za uvoz i uverenja o kvalitetu pošiljke robe, carinski agent dostaviće zahteve nadležnim ministarstvima, a ova će potom, svoje zahteve za sprovođenje potrebnih laboratorijskih ispitivanja uzorka robe, uputiti ovlašćenim institucijama.

Predpostavimo da su svoje zahteve oba ministarstva uputila istoj istraživačkoj ustanovi – institutu. Po završenom ispitivanju, institut će o rezultatima analiza, sačiniti odgovarajući izveštaj koji će, po tom, uputiti podnosiocima zahteva (resornim ministarstvima) na dalje odlučivanje. Ista će, postupajući po zahtevu špeditera a na bazi dobijenog izveštaja, doneti odluke i to:

a) Rešenje o odobravanju uvoza pošiljke robe, koje izdaje Ministarstvo zdravlja, i

b) Uverenje o kvalitetu (sertifikat) pošiljke, koje izdaje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Tražena dokumenta, ministarstva će dostaviti:

• špediteru, radi kompletiranja dokumentacije potrebne za sprovođenje carinjenja robe, i

• carinarnici, radi odlučivanja o daljem postupanju sa robom..

Sve troškove po ovom osnovu (troškove labioratorijskog ispitivanja, pribavljanja obobrenja, sertifikata i druge administrativne troškove), plaća špediter uvoznika, koje će kasnije naplatiti od svog komitenta (komisione firme).

Predpostavimo da je, u našem primeru, dato odobrenje za uvoz pošiljke, kao i uverenje o kvalitetu kojim se utvrđuje da uvozna pošiljka odgovara propisanim uslovima i zahtevima, što se može videti iz dokumenata koji slede.

80 Termin „ odobrenje“ koristi se samo za dobijanje saglasnosti od nadležnog državnog organa, na osnovu koje će biti izvršen uvoz robe (inače, na režimu LB). Npr., izvršen je uvoz robe do graničnog ulaza u našu zemlju. Posle laboratorijske analize uzorka robe, državni organ može izdati saglasnost za uvoz, nakon čega se roba upućuje kupcu.


REPUBLIKA SRBIJA MINISTARSTVO ZDRAVLJA SEKTOR ZA SANITARNI NADZOR I JAVNO ZDRAVLJE Odeljenje granične sanitarne inspekcije Granični sanitarni inspektor Br.________________ Datum:__________________

Z A P I S N I K o uzimanju uzoraka životnih namirnica-predmeta opšte upotrebe koji se uvoze, radi

laboratorijskog ispitivanja zdravstvene ispravnosti

sastavljen dana___________ u ______ sati u ______________u prisustvu __________ iz ______________ radnika špedicije _____________ iz __________

Granični sanitarni inspektor je na osnovu čl. 21 Zakona o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe/“Sl.list SFRJ, br. 53/91, Sl.list SRJ br. 24/92, 28/96, 37/02/, radi laboratorijskog ispitivanja zdravstvene ispravnosti pošiljke arome likera, koja se uvozi, uzeo uzorak arome liker, u ukupnoj količini od________ ml.

1. Naziv pošiljke: Zatečena količina pošiljke Pakovanje LT

Aroma likera 2 180

2. Uvoznik pošiljke: „Evrokom“ d.o.o., Beograd, ulica______________

3. Špedicija: „Špedgarant“ Beograd, ul._______________ 4. Isporučilac pošiljke: „Extra taste“ Lozana/Švajcarska 5. Pošiljka je smeštena u: kamion-hladnjača, reg.br. BG 11 – 222

6. Troškove laboratorijskog ispitivanja snosi: špediter

Promet ove pošiljke, od koje su uzeti uzorci za laboratorijsko ispitivanje zdravstvene ispravnosti, zabranjen je do donošenja rešenja graničnog sanitarnog inspektora, a na osnovu rezultata ispitivanja.

Uzorci su uzeti, označeni, zapakovani i zatvoreni prema Uputstvu o načinu uzimanja uzoraka za obavljanje analiza i superanaliza namirnica i predmeta opšte upotrebe /“Sl. list SFRJ“ , br. 60/78/.

Potpis lica koje prisustvovalo Zapisnik sastavio: uzimanju uzorka M.P. ______________________ ___________________ (predstavnik špeditera) (granični sanitarni inspektor)


Memorandum instituta za ispitivanje ispravnosti poljoprivrednih i porehrambenih proizvoda

Postupajući po zahtevu Ministarstva zdravlja (br.______, od _______. god) i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (br._______,od _______. god), Institut za ispitivanje zdravstveno – higijenske ispravnosti životnih namirnica __________ iz_______, ul. ________, matični broj ________, izvršio je laboratorijska ispitivanja uzorka arome likera, pošiljke ukupne količine 180 LT, čiji je isporučilac „Extra Taste“ iz Lozane (Švajcarska), a uvoznik d.o.o. „Evrokom“ iz Beograda. Na uzorcima uzetim po nalogu graničnog sanitarnog inspektora (Zapisnik, br.___ od ____godine) i poljoprivrednog inspektora (Zapisnik br._____, od ______god), propisno označenim i zapakovanim, bez vidljivih oštećenja, primljenim na analizu dana________ god., izvršena su sva propisana ispitivanja, o čemu podnosimo

I Z V E Š T A J Ispitivanjem dostavjenih uzoraka arome likera, dobijeni su sledeći rezultati:

1. Organoleptičke osobine uzorka____________________________ 2. Primenjene metode laboratorijskih analiza uzorka:

a. Fizičko-hemijska analiza uzorka i utvrđene vrednosti _________________________________________________

b. Mikrobiološka analiza uzorka i izmerene vrednosti _________________________________________________

c. Pregled uzorka _________________________________________________

Mišljenje

Na osnovu rezultata dobijenih laboratorijskim ispitivanjem uzoraka, utvrđeno je da predmetna pošiljka uvozne robe u potpunosti odgovara propisanom kvalitetu arome za životne namirnice i uslovima o zdravstveno-higijenske ispravnosti namirnica.

U_________ Datum________ Dostavljeno: Direktor: 1. Ministarstvu zdravlja _____________ 2. Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede


REPUBLIKA SRBIJA MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE Broj:_____________ Datum:___________

Ministarstvo poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede- poljoprivredni inspektor,na zahtev uvoznika „Evrokom“ d.o.o. iz Beograda, od _______. god, a na osnovu čl. 4. stav 1. i čl. 11. Zakona o kontroli kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u spoljnotrgovinskom prometu („Sl.list SRJ“ br. 12/95; 28/96; 59/98) i Zakona o ministarstvima („Sl.list R.S. br. 35/2003), izdaje

UVERENJE O KVALITETU

(SERTIFIKAT)

ZA POLJOPRIVREDNE I PREHRAMBENE PROIZVODE I NJIHOVE PRERAĐEVINE NAMENJENE UVOZU

Po izvršenoj kontroli kvaliteta, utvrđeno je kod pošiljke koju uvozi „Evrokom“ d.o.o., Beograd

Vrsta i naziv proizvoda: AROMA LIKER Zemlja izvoznica: Slovenija Naziv inostranog dobavljača: „Extra Taste“ Lozana Zemlja porekla: Švajcarska Vrsta i broj prevoznog sredstva: kamion BG 11 – 222 Mesto utovara: Maribor Broj komada: 2 paketa Broj i datum laboratorijske analize: _________________ Naziv i mesto organizacije koja je izvršila analizu: Institut _______________ Bruto i neto težina: 180 LT; 160 LT

UTVRĐENI KVALITET PROIZVODA odgovara: PRAVILNIK O KVALITETU I DRUGIM ZAHTEVIMA ZA AROME ZA NAMIRNICE „SLUŽBENI LIST SRJ“ 21/2006 I PROIZVOĐAČKOJ SPECIFIKACIJI I PRAVILNIKU O KVALITETU I USLOVIMA UPOTREBE ADITIVA U NAMIRNICAMA I O DRUGIM ZAHTEVIMA ZA ADITIVE I NJIHOVE MEŠAVINE, „SLUŽBENI LIST SCG“ 56/2003, 5/2004, 16/2005

Dostavljeno: Poljoprivredni inspektor 1. Špediteru _______________________ 2. Carinarnici 3. Arhivi


REPUBLIKA SRBIJA MINISTARSTVO ZDRAVLJA SEKTOR ZA SANITARNI NADZOR I JAVNO ZDRAVLJE Odeljenje granične sanitarne inspekcije Granični sanitarni inspektor

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije – Sektor za sanitarni nadzor – granični sanitarni inspektor, na osnovu čl. 20. stav 1. i čl. 30. stav 1. i 2. Zakona o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe („Sl.list SFRJ“ br. 53/91...) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl.list SRJ“ br. 33/97.), rešavajući po zahtevu preduzeća „Evrokom“ d.o.o. Beograd, podnetog preko predstavnika špediterske firme, „Špedgarant“, iz Beograda, ul._______, u postupku zdravstvenog pregleda pošiljke uvozne robe aroma likera, donosi

R E Š E NJ E

ODOBRAVA SE preduzeću „Evrokom“ d.o.o, Beograd, ul.________, uvoz pošiljke AROMA LIKERA, u količini od 180 LT, čiji je isporučilac“ Extra Taste“, Lozana (Švajcarska), utovarena u prevozno sredstvo kamion, reg. br. BG 11 – 222. Ista je prispela na granični prelaz _________, dana ________. god.

Troškove u vezi sa izvršenjem ovog rešenja snosi podnosilac zahteva, „Špedgarant“, Beograd, ul._______.

O b r a z l o ž e nj e

Analizom uzorka predmetne pošiljke, uzetog po zapisniku graničnog sanitarnog inspektora, br.___, od ______. god., koju je izvršio Institut __________, utvrđeno je da je uvezena predmetna pošiljka zdravstveno – higijenski ispravna.

S obzirom na prednji nalaz, a shodno čl. 8. i čl. 30. stav 1. i 2.Zakona o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe rešeno je kao u dispozitivu ovog rešenja.

POUKA O PRAVNOM SREDSTVU: ___________________________________ __________________________________________________________________ U___________ Datum_________ Dostavljeno: Granični sanitarni inspektor 1. Špediteru ______________________ 2. Carinarnici 3. Arhivi


Po prikupljanju preostalih dokumenata, koja je do trenutka carinjenja robe morao da pribavi ( inače, neophodnih za izvršenje samog carinjenja robe), carinski agent podnosi JCI za carinjenje. On je dužan da, pored ostalog, podnese dokaze ne samo o vrednosti robe nego i o troškovima koji terete uvoznu robu. To ne može biti obaveza carinskog organa, kako se često misli. „Čak i u slučajevima kada ne postoji komercijalna faktura (npr. besplatne pošiljke), primalac robe je u obavezi da carinskim organima omogući utvrđivanje vrednosti robe koja je predmet carinjenja“81.

2.2. Pripremne radnje deklaranta za popunjavanje JCI za odobrenje izvršenja traženog, carinski dozvoljenog, postupka

Odmah po prijavljivanju i stavljanju robe pod carinski nadzor, špediter odnosno njegov agent vrši pripremu dokumenata neophodnih za samo carinjenje robe. Kao što smo već istakli, carinjenje robe se ne može izvršiti na osnovu JCI kojom je izvršeno prijavljivanje robe. Ova isprava služi, isključivo, za prijavljivanje i stavljanje robe pod carinski nadzor. Za carinjenje robe i odobrenje traženog carinskog postupka, neophodno je podneti novu JCI, uz koju se mora priložiti neophodna dokumentacija.

Popunjavanje JCI za prijavljivanje robe carinskom organu izvršava se upisivanjem podataka u znatno manjem broju rubrika, od JCI koja se podnosi radi odobrenja izvršenja traženog, carinski dozvoljenog, postupka. Prvenstveno je reč o vrednosnim rubrikama JCI, koje se ne popunjavaju prilikom prijavljivanja robe, dok je carinjenje robe nezamislivo upravo bez podataka u tim rubrikama.

U našem primeru, preduzeće „Evrokom“ vrši uvozni spoljnotrgovinski posao: uvoz arome likera. Namera uvoznika je da uvezenu robu stavi u slobodan promet, odnosno da je proizvodno preduzeće „Beolik“ upotrebi kao repromaterijal. Carinski dozvoljen postupak s robom (u našem primeru) koji će, putem podnete JCI za carinjenje, tražiti carinski agent, upravo je stavljanje robe u slobodan promet ili upotrebu. Na traženje bilo kog carinski dozvoljenog postupanja s robom, carinska služba mora da reaguje sprovođenjem odgovarajućeg carinskog postupka, tj, da izvrši carinjenje robe, na način koji je propisan za taj carinski dozvoljen postupak.

Kao što su za sve vrste spoljnotrgovinskih poslova utvrđene odgovarajuće šifre, tako su i za sve vrste postupaka Kodeksom šifara (XVI) predviđene različite šifre. Uvoz robe se može izvršiti prema jednom od sledeđih poswtupaka (šifre postupaka su dvocifrene, pri čemu prva cifra svakog postupka odgovara šifri spoljnotrgovinskog posla):

• Postupak – 40: Stavljanje robe u slobodan promet; • Postupak – 41: Stavljanje robe u slobodan promet u okviru postupka

aktivnog oplemenjivanja (sistem povraćaja);

81 B. Lazarević, D.Dragović i dr., Priručnik o novim carinskim ispravama, Želnid, Beograd, 1996, str. 436


• Postupak – 46: Stavljanje robe u slobodan promet u okviru postupka aktivnog oplemenjivanja (sistem povraćaja) u prostorijama carinskog skladišta;

• Postupak – 47: Stavljanje robe u slobodan promet u okviru postupka aktivnog oplemenjivanja (sistem povraćaja) u slobodnoj zoni.

Šifre traženih vrsta carinskih postupaka upisuju se u prvu podelu Rubrike- 37, uz dodavanje dve nule. Dakle, kada podnosi JCI za uvoz, carinski agent ima u vidu konkretan uvozni postupak.

Za različite vrste spoljnotrgovinskih poslova i njihove različite postupke, propisane su ne samo različite šifre, već su propisani i različiti načini popunjavanja obrazaca JCI82. To znači da su i obaveze podnosilaca deklaracija različite, za različito tražene poslove i vrste postupaka.

Roba se može uvoziti zbog potrebe stavljanja u slobodan promet ili u upotrebu, što čini i motiv uvoza proizvodnog preduzeća, u našem primeru. U slučaju kada se roba deklariše za taj postupak, carinski agent će podneti JCI koja se sastoji od listova br. 6,7 i 8, sa sledećom namenom:

• list sa brojem 6: zadržava carinarnica po završetku postupka carinjenja robe, • list sa brojem 7: za potrebe AOP i statistike. Carinska ispostava koja je

izvršila carinjenje, a nije opremljena računarom, ovaj list uputiće organizacionoj jedinici koja je opremljena računarom, radi naknadnog upisa u računar i statističke obrade. .

Obrazac JCI za carinjenje uvozne robe i za odobrenje traženog carinskog postupka, popunjavaju:

• podnosilac JCI-rubrike koje su označene slovima, imajući u vidu traženi carinski postupak, i

• carinarnica-rubrike koje su označene velikim slovima.

2.3. Popunjavanje JCI i DCV za odobrenje izvršenja traženog, carinski dozvoljenog, postupka

Da bi se roba stavila u carinski postupak, deklarant mora da podnese JCI za odobrenje izvršenja traženog, carinski dozvoljenog, postupka.

Carinski agent , kao podnosilac JCI, popunjava obrazac JCI na propisan način, kako bi se moglo izvršiti propisano carinjenje uvozne robe. Popunjavanje rubrika (označenih brojevima), od strane podnosioca JCI, u našem primeru uvoza robe, za stavljanje robe u slobodan promet, izvršilo bi se prema sledećem:

82 Iscrpno objašnjenje načina popunjavanja rubrika JCI, za različite poslove i postupke carinjenja robe, može se naći u : B. Lazarević, D.Dragović i dr., Priručnik o novim carinskim ispravama, Želnid, Beograd, 1996.


Rubrika – 1 (Deklaracija):

U prvu podelu ove Rubrike upisuje se UV. U drugu podelu ove rubrike upisuje se šifra 4. To je šifra carinskog postupka „stavljanja robe u slobodni promet“, iz Kodeksa šifara (naznačene u prvoj koloni grupe šifara XVI).

Rubrika 2-Pošiljalac/izvoznik

Popunjava se tako što se upisuju:

• u drugi red- naziv inostrane firme koja je prodala robu (pošiljalac-izvoznik), • u treći red- sedište, donosno prebivalište firme, navedeno u drugom redu i

adresa pošiljaoca (izvoznika robe), a odvojeno kosom crtom, šifra države iz Kodeksa šifara (II), u kojoj se nalazi sedište izvoznika.

Rubrika 3- Obrasci

U prvu podelu se upisuje redni broj obrasca, a u drugu podelu ukupan broj obrazaca. Ako se npr. prijavljuju četiri stavke robe, podneće se dva obrasca: JCI i JCI BIS, tako da će u ove rubrike biti upisano:

• Na osnovnom obrascu (JCI): 01 02

• Na obrascu JCI BIS: 02 02

Ako se uz JCI ne podnosi dodatni list na obrascu JCI BIS, ova rubrika se ne popunjava.

Rubrika 4- Tovarni list, ne popunjava se.

1 DEKLARACIJA UV 4

2. Pošiljalac/izvoznik B.R x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x / x x

3 Obrasci x x x x


Rubrika 5- Naimenovanja

Sastoji se od jedne podele, u koju se upisuje ukupan broj naimenovanja- stavki robe koja se prijavljuje, upisanih u JCI i JCI BIS.

Rubrika 6- Broj paketa

Sastoji se od jedne podele, u koju se upisuje ukupan broj (zbir) koleta, koja se prijavljuju iz svih naimenovanja isprave, bez obzira na vrstu paketa. Ako je pošiljka u rasutom stanju, ova rubrika se ne popunjava.

Rubrika 7- Referentni broj

Upisuje se, odvojeno kosom crtom: broj zaključenog ugovora / poslednje dve cifre godine u kojoj je zaključen predmetni ugovor.

Rubrika 8- Primalac

Popunjava se tako što se upisuju:

• u prvi red (gornji desni ugao)- PIB primaoca robe, • u drugi red- naziv primaoca robe, i • u treći red- sedište, adresa i drugi podaci za potpunu identifikaciju

primaoca (radi eventualno kasnijeg postupka).

Rubrika 9- Lice odgovorno za finansijsko poravnanje, ne popunjava se. Rubrika 10-Zemlja slanja kroz odredišta se ne popunjava. Rubrika 11- Zemlja trgovca/ proizvođača se ne popunjava. Rubrika 12- Podaci o vrednosti se ne popunjava. Rubrika 13- ZPP (Zajednička poljoprivredna politika) se ne popunjava.

5. Naimen. x x

6. Broj paketa x x

7. Referentni broj x x x x x x x x x x

8. Primalac M.B. x x x x x x x x x x x x x x x x xx x x x x x x x x x x xx x x x x x x x x x x x x x x


Rubrika 14- Podnosilac isprave

Popunjava se tako što se upisuju u:

• prvi red (gornji desni ugao)- PIB uvoznika ili PIB špeditera (deklaranta), • u drugi red- naziv deklaranta, • u treći red- sedište i adresa podnosioca isprave.

Rubrika 15-Zemlja otpreme/ izvoza

Upisuje se naziv države iz koje je roba poslata.

Rubrika 15a i 15b (Zemlja otpreme.izvoza/ šifra)

U podelu a) ove Rubrike upisuje se šifra države koja je upisana u Rubriku 15, iz Kodeksa šifara (II).

Rubrika 16- Zemlja porekla.

Upisuje se naziv države, porekla robe, iz Kodeksa šifara.

Rubrika 17- Zemlja odredišta,

ne popunjava se.

Rubrika 17a i 17b- Šifra zemlje odredišta,

ne popunjava se.

14. Podnosilac isprave M.B. x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x xx x x x x x x x x x x xx x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x

15. Zemlja otpreme/ izvoza x x x x x x x x x x

15. Z. otpr. izv/šif. a b


Rubrika 18- Identitet i nacionalnost prevoznog sredstva u prispeću

U prvu podelu ove rubrike upisuju se registarski broj prevoznog sredstva i prikolice (ako je vozilo ima) u kome se roba nalazi.

U slučaju da se roba nalazi u više prevoznih sredstava, pa se ne mogu upisati oznake svih prevoznih sredstava, u ovu podelu se upisuje reč „Specifikacija“. Tada, podnosilac JCI, uz JCI, prilaže i specifikaciju prevoznih sredstava, sa navođenjem njihovih registarskih oznaka i naznačavanjem koja se roba nalazi u pojedinom prevoznom sredstvu.

Ako se roba ne nalazi u prevoznom sredstvu, ova rubrika se ne popunjava.

Druga podela se ne popunjava. Rubrika 19-Kontejner

Ova Rubrika popunjava se samo ako je roba koja se prijavljuje u kontejneru. Ukoliko je roba u kontejneru, upisuje se 1. Ako roba nije u kontejneru, upisuje se 0.

Rubrika 20- Uslovi isporuke

U prvu podelu ove rubrike upisuje se šifra pariteta isporuke, iz Kodeksa šifara. U drugu podelu se upisuje mesto pariteta isporuke, a u treću podelu, šifra mesta pariteta isporuke, iz Kodeksa šifara.

Rubrika 21- Identitet i nacionalnost aktivnog prevoznog sredstva koje prelazi granicu,

ne popunjava se.

Rubrika 22- Valuta i ukupan iznos iz faktura

18. Ident. i nac. prevoznog sredstva u prispeću

19. Kon. x

22. Valuta i ukpan iznos iz fakture x x xxxxx

20. Uslovi isporuke x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x


Ova Rubrika se sastoji od dve podele:

• u prvu podelu se upisuje šifra valute ( u kojoj je ugovoren uvoz robe) iz Kodeksa šifara (III);

• u drugu podelu upisuje se ukupna vrednost (u valuti iz prve podele), na koji glasi faktura, zaokružena na dva decimalna mesta. Vrednost upisana u Rubriku 21, jednaka je zbiru vrednosti upisanih u Rubriku 42, u svim naimenovanjima.

Rubrika 23- Kurs valute.

Upisuje se zvanični kurs dinara za stranu valutu iz prve podele rubrike 22, koja važi na dan utvrđivanja iznosa uvoznih dažbina.

Rubrika 24- Vrsta spoljnotrgovinskih poslova.

Popunjava se tako što se upisuje:

• u prvu podelu- šifra vrste spoljnotrgovinskog posla, iz kolone A Kodeksa šifara i • u drugu podelu- šifra vrste spoljnotrgovinskog posla, iz kolone B Kodeksa šifara.

Rubrika 25- Vrsta saobraćaja na granici

U prvu podelu se upisuje šifra vrste saobraćaja, iz Kodeksa šifara (V), kojoj pripada prevozno sredstvo (navedeno u Rubrici 18), kojim je roba prešla carinsku liniju.

Rubrika 26- Unutrašnja vrsta saobraćaja se ne popunjava. Rubrika 27- Mesto istovara se ne popunjava. Rubrika 28- Finansijski i bankarski podaci se ne popunjava.

25. Vrsta saobr. na granici x x

23. Kurs valute x x

24. Vrsta spoljnotrg. poslova x x


Rubrika 29- Carinska ispostava ulaza.

Upisuje se šifra granične carinske ispostave, odnosno carinskog referata, kome je roba prijavljena prilikom ulaska u carinsko područje.

Rubrika 30- Mesto robe se ne popunjava. Rubrika 31- Pakovanje i naimenovanje robe 31 Pakovanje i naimeno vanje robe

U prvi red ove Rubrike upisuje se odvojeno kosim crtama: ukupan broj, vrsta, oznake koleta i druge oznake koje omogućavaju identifikaciju pošiljke. Ako se zbog nedostatka prostora ne mogu upisati oznake svih koleta, upisuje se reč „specifikacija“, a uz JCI se prilaže specifikacija oznaka koleta, paking lista i sl. Ako je roba u rasutom stanju, u ovaj red se upisuje reč „rasuto stanje“.

U drugi i ostale redove upisuje se naimenovanje robe iz Carinske tarife. Time se, praktično, vrši svrstavanje uvozne robe (koja u fakturi ima trgovački naziv), u robu prema spisku naimenovanja, iz carinske tarife. Naime, trgovački naziv robe se često razlikuje od naimenovanja robe, po kome se ta roba vodi u carinskoj tarifi. Zato se u drugi i ostale redove, nakon upisivanja naimenovanja robe iz carinske tarife, odvojeno kosom crtom, upisuje trgovački naziv robe.

Rubrika 32- Naimenovanja br.

Upisuje se redni broj naimenovanja pod kojim se roba prijavljuje u JUCI. Ako se prijavljuje više od 99 naimenovanja, potrebno je podneti novu JCI.

Rubrika 33- šifra robe

Oznaka i brojevi – kontejner br. – broj i vrsta x x/ x x x x xx x x x/x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x xx x x x x x xx x x x xx x x x xx x x x xx x x x xx x xx x x x x x xx x x x x xx x x x x x x x x x x x x xx x x x x x x x x x

32. Naim. x x br.

33. Šifra robe xxx

29. Carinska ispostava ulaza x x x x x x x x x x


Ova rubrika popunjava se na sledeći način:

• u prvu podelu upisuje se prvih osam cifara tarifne oznake (carinske tarife) u koju se roba svrstava,

• u drugu podelu upisuju se poslednje dve cifre te tarifne oznake i dodaju dve nule.

Ako se prilikom sprovođenja carinskog postupka primenjuju posebni carinski, poreski, zdravstveni, sanitarni i drugi propisi, u drugu podelu se, kao poslednje dve cifre, upisuju umesto dve nule, dve poslednje cifre dogovarajuće šifra iz propisa čija se primena traži.

• u treću podelu upisuje se šifra propisane jedinice mere, iz Kodeksa šifara. Ako ugovorena jedinica mere nije propisana i navedena u Kodeksu šifara, preračunava se u odgovarajuću propisanu jedinicu mere (iz Kodeksa šifara). Tada bi šifra preračunate jedinice mere bila upisana u treću podelu;

• u četrvu podelu upisuje se šifra oblika uvoza, iz Kodeksa šifara i, odvojena kosom crtom, šifra namene uvoza iz kodeksa šifara;

• u petu podelu upisuje se šifra zakonskog osnova za oslobođenja, odnosno plaćanje poreza na dodatu vrednost, iz Kodeksa šifara i, odvojeno kosom crtom, šifra zakonskog osnova za oslobođenja od plaćanja akcize, iz Kodeksa šifara.

Rubrika 34- Šifra zemlje porekla.

U podelu a) ove rubrike upisuje se šifra države porekla, iz Kodeksa šifara. Podela b) ne popunjava.

Ova rubrika se ne popunjava ako je u Rubrici 16 navedena država porekla. Rubrika 35- Bruto- masa u kg

Upisuje se ( u kilogramima) bruto- masa robe koja se prijavljuje, zaokružena na dva decimalna mesta. Ukoliko je bruto- masa robe koja se prijavljuje decimalan broj, izvršiće se zaokruživanje na prvi sledeći veći broj. Primera radi, ako je bruto masa 65,56 kg, u Rubriku će biti upisano 66. Ako je bruto- masa robe manja od 1 kg, u Rubriku će biti upisano 1.

U slučaju da se bruto masa ne može da odredi (prenos robe posebnim vidovima transporta: dalekovodi, gasovodi, cevovodi), ova rubrika se ne popunjava.

35. Bruto masa u kg x x x x x x x x x

34. Šifra z. porek a XX b


Rubrika 36- Povlastica.

Upisuje se šifra zakonskog osnova za oslobađanje od plaćanja carine, odnosno povećanje ili sniženje stope carina, shodno Carinskom zakonu ili propisima (donetim na osnovu Carinskog zakona, Zakona o carinskoj tarifi, međunarodnih ugovora, sporazuma o slobodnoj trgovini itd) iz Kodeksa šifra.

Rubrika 37- Postupak .


• u prvu podelu- šifra traženog postupka i šifra prethodnog postupka, iz Kodeksa šifara. Prva šifra traženog postupka i broj upisan u drugoj podeli Rubrike 1, moraju biti jednaki. Prethodni postupak je carinski postupak u kome je roba bila pre traženog postupka. Ako nije postojao prethodni postupak, upisuju se dve nule;

• u drugu podelu- šifra nacionalnog postupka, iz Kodeksa šifara. Ako nema šifra nacionalnog postupka, ova rubrika se ne popunjava.

Rubrika 38-Neto-masa u kg .

Upisuje se neto masa u kg, zaokružena na dva decimalna mesta. Ako neto masa ne može da se odredi (prenos robe posebnim vidovima transporta: dalekovodi, cevovodi, gasovodi), ova rubrika se ne popunjava.

Rubrika 39- Kvota .

Upisuje se evidencioni broj pod kojim je u Upravi carina evidentirano rešenje doneto na osnovu Carinskog zakona. Članom 397. ovog zakona, utvrđuje se mogućnost Vlade da, u skladu sa ciljevima ekonomske politike, donese kriterijume na osnovu kojih se određuju carinski kontingenti. Za robu uvezenu po tim kriterijumima, može se odobriti uvoz robe bez plaćanja carine ili uz plaćanje carine po stopi nižoj od sdtope utvrđene carinskom tarifom.

36. Povlas. x x x x x x x

37 Postupak X X X X

38 Neto masa u kg X X X X XX X X

39 Kvota x x x x x x


Rubrika 40- Sažeta deklaracija/ prethodni dokument .

Upisuju se, odvojeno kosim crtama, šifra carinske ispostave, odnosno carinskog referata (iz Kodeksa šifara), šifra vrste prethodne isprave (iz Kodeksa šifara), broj prethodne isprave, godina prihvatanja prethodne isprave i redni broj naimenovanja robe iz prethodne isprave po kojoj je roba bila prijavljena, odnosno na kojoj je sproveden postupak carinskog skloadištenja.

Rubrika 41- Dopunska jedinica .

Upisuje se količina robe u jedinici mere iz treće podele Rubrike 33, zaokružena na dva decimalna mesta.

Rubrika 42- Cena robe.

Upisuje se iznos u valuti iz prve podele Rubrike 22, za robu prijavljenu u naimenovanju, zaokružen na dva decimalna mesta.

Rubrika 43-MB (Metod vrednovanja) .

Upisuje se šifra metode vrednovanja, iz Kodeksa šifara (XIX), koja se primenjuje pri utvrđivanju carinske osnovice.

Rubrika 44- Priložene isprave i dodatne informacije 44 Priložene isprave i dodatne informacije

Upisuju se podaci o vrsti i broju priloženih isprava, navodeći pri tome i ona dokumenta koja je podnosilac JCI priložio prilikom prijavljivanja robe carinarnici,

42. Cena robe x x x x x x x x x

/x x x / x x x / x x x/ x x x /x x x / x x x/ x x/ x x x x xx x x x/x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x Šifra x x x x x xx x x x x x xx x x x xx x x x xx x x x xx x x x xx x xx

40 Isprava /Prethodni dokument x x/ x x x x x x/ x x/ x x x x x x/ x x

41 Dopun. jedinica x x x x xx x , x x

43 M.V. x


kao i podaci o traženim dozvolama, rešenjima, saglasnostima i dr. To su dokumenta bez kojih carinska služba može ili ne može da izvrši carinjenje uvozne robe, ali je sigurno da se bez njih roba ne može otpustiti ispod carinskog nadzora. Ova dokumenta, podnosilac JCI će dostaviti naknadno, do otpusta robe.

Podaci, ako su određeni u Kodeksu šifara, upisuju se u šifarskom obliku (iz Kodeksa šifara), a ako nisu, upisuju se rečima, Ako se koriste obe vrste, prvo se navode šifarski, a zatim tekstualni podaci.

Za priložene isprave koje se odnose na sva imenovanja JCI, šifre i podaci priloženih isprava unose se samo kod prvog naimenovanja.

Ako u ovoj rubrici nema dovoljno mesta za upis cifarskih podataka, upisuje se reč „specifikacija“. U ovom slučaju, uz JCI podnosi se specifikacija priloženih isprava, koja sadrži podatke propisane za popunjavanje Rubrike 44.

Rubrika 45- Prilagođavanje

se ne popunjava.

Rubrika 46- Statistička vrednost .

Upisuje se vrednost u RSD na paritetu franko granica Srbije ( iznos iz Rubrike 42 preračunava se u RSD, po kursu iz Rubrike 23, zaokružena na dva decimalna mesta). Naime, upisuje se fakturna vrednost umanjena za troškove prevoza, osiguranja i slanja robe od granice Srbije do mesta isporuke, u unutrašnjosti Srbije.

Rubrika 47- Obračun dažbina . 47 Obračun dažbina


• u prvu podelu (vrsta)- šifra vrste dažbine iz Kodeksa šifara, • u drugu podelu (osnovica)- carinska vrednost robe, odnosno poreska

osnovica, bez obzira da li nastaje carinski dug, odnosno obaveza plaćanja PDV ili ne,

46 Statistička vrednost x x x x x x x x x x

Vrsta Osnovica Stopa Iznos NP xx xxxxx,xx xxx,xx xxxxxx,xx x xx xxxxx,xx xxx,xx xxxxxx,xx xx xxxxx,xx xxx,xx xxxxxx,xx xx xxxxx,xx xxx,xx xxxxxx,xx xx xxxxx,xx xxx,xx xxxxxx,xx xx xxxxx,xx xxx,xx xxxxxx,xx xx xxxxx,xx xxx,xx xxxxxx,xx xx xxxxx,xx xxx,xx xxxxxx,xx Ukupno:


• u treću podelu (stopa)- stopa dažbine navedene u prvoj podeli, • u četvrtu podelu (iznos)- iznos dažbine zaokružen na dva decimalna mesta,

ako nije propisana stopa dažbine, odnosno ako je propisana u jedinici mere,

• u petu podelu (NP)- šifra načina plaćanja ili obezbeđenja plaćanja carinskog duga, iz Kodeksa šifara, i to samo kod prve dažbine u prvom naimenovanju.

Rubrika 48- Odloženo plaćanje .

Upisuje se, odvojeno kosim crtama, šifra garancije, iz Kodeksa šifara (XXII), PIB podnosioca garancije, šifra carinskog organa koji je prihvatio garanciju, broj garancije i godina garancije.

Rubrika 49- Identifikacija skladišta .

Ova rubrika se popunjava u postupku carinskog skadištenja ili prilikom unošenja robe u slobodnu zonu. Upisuje se, odvojeno kosim crtama, šifra carinske ispostave, odnosno carinskog referata, šifra skladišta ili slobodne zone, broj iz evidencije držaoca i datum smeštaja robe.

Ako je roba bila, pre traženog carinskog postupka (stavljanje robe u slobodan promet), predmet postupka carinskog skladištenja, u Rubriku 49 upisuje se, odvojeno kosim crtama, šifra carinske ispostave, odnosno carinskog referata i šifra skladišta.

Rubrika 50- Glavni obveznik,

ne popunjava se.

Rubrika 51- Carinarnica tranzita

se ne popunjava.

Rubrika 52- Garancija koja ne važi za,

ne popunjava se.

Rubrika 53- Odredišna carinarnica (i zemlja),

ne popunjava se.

48 Odloženo plaćanje x x . x x . x x/ x x. x x. x x

49 Identifikacija skladišta x x x x x x/ x x / x x x x x/x x


Rubrika 54- Mesto i datum-potpis i ime podnosioca isprave 54 Mesto i datum Potpis i ime podnosioca isprave

Upisuje se mesto i datum podnošenja JCI i identifikacioni broj podnosioca JCI, potpisi, pečat deklaranta.

Popunjavanje rubrika JCI za stavljanje robe u slobodan promet, od strane carinarnice, označenih velikim slovima, vrši se na sledeći način:

Rubrika A- Carinarnica odredišta

Upisuje se:

• u prvi red-naziv carinske ispostave, odnosno carinskog referata kome se roba prijavljuje,

• u drugi red, odvojeno kosim crtama- šifra carinske ispostave, odnosno carinskog referata (iz Kodeksa šifara), broj i datum prihvatanja JCI,

• u treći red, odvojeno kosim crtama- vreme prihvatanja JCI i službeni broj ovlašćenog carinskog službenika,

• u četvrti red, u slučaju elektronske razmene podataka, u JCI BIS unosi se identifikacija podnete JCI iz Rubrike 54 JCI.

Rubrika B- Detalji obračuna

Upisuju se podaci koji nisu mogli da se unesu u druge rubrike.

Rubrika C- Polazna carinarnica

ne popunjava se.

A Carinarnica odredišta x x x x x x x xx x x x x xx x x x x xx x x x x x x x x / x x xx x x/ x x. x x . x x x x x x / x x xx x

B Detalji obračuna x x x x x x xx x x x xx x x x x x xx x x x x x xx x x x x x x x xx x x x xx x x x x x xx x x x x x xx x x x x x x x xx x x x xx x x x x x xx x x x x x xx x


Rubrika D- Kontrola polazne i odredišne carinarnice

Upisuju se:

• u prvi red (Rezultat) podaci o izvršenom pregledu robe, odnosno priloženih isprava, a ako pregled nije izvršen, prvi red se ne popunjava,

• u drugi red (Stavljene plombe: Broj) ukupan broj stavljenih carinskih obeležja,

• u treći red (Identitet) podaci o vrstama i oznakama stavljenih carinskih obeležja,

• u četvrti red (Rok, datum) datum i vreme kad je roba puštena, i • u peti red (Potpis) identifikacioni brojevi ovlašćenih carinskih službenika

koji su izvršili pregled robe, odnosno priloženih isprava, u gornjem desnom uglu rubrike (Pečat) otisak službenog pečata carinske ispostave, odnosno carinskog referata.

Popunjavanje najvećeg broja rubrika JCI, deklarant izvršava prostim preuzimanjem podataka iz prispelih dokumenata:faktura,međunarodni drumski tovarni list, obračun troškova prevoza i polisa osiguranja:.

D Kontrola polazne i odredišne carinarnice : Pečat: Rezultat x x x xx x x xx x x x xx x x x xx x x x xx x x x x xx Stavljanje plombe:broj: x x x Identitet: x x x x xx x x x xx x x x x x x xx x x x x x xx x x x x Rok (datum) x x. x x. x x x x x xx Potpis x x x xx x . x x x xx x x x xx


M e m o r a n d u m i z v o z n o g p r e d u z e ć a FAKTURA br.23/o9 „Evrokom“ d.o.o. Datum: 17.01.2009. godine Bunuška 27 Ugovor br: Beograd Red. br.

Opis

Jed. mere

Težina

Cena po jedinici mere

Ukupna vrednost (EUR) Bruto Neto

1

AROMA LIKERA

LT

180,00

160,00

70,00

11.200,00

SVEGA

180,00

160,00

70,00

11.200,00

Slovima: jedanaesthiljadadvestotineevra

• Paritet i mesto isporuke: FCA Lozana • Obračunata vrednost bez PDV

Napomena: 1. Broj koleta: 2 2. Prevoz robe: kamionom, BG 11 – 222 3. Vozač: Ilija Ilić, lk.___________ 4. Ukrcavanje robe završeno: u 09,00 časova Robu preuzeo: Robu predao: Direktor prodaje:


M e m o r a n d u m t r a n s p o r t n o g p r e d u z e ć a FAKTURA br.11/o9 „Špedgarant“ d.o.o. Datum: 18.01.2009. godine Rakovička 29 Predmet: izvršena usluga prevoza Beograd robe na relaciji Lozana-Batrovci-Beograd Red. br.

Opis

Jedin. mere

Količinabruto

Cena prevoza na relaciji Lozana – Batrovci

Batrovci – Beograd

Ukupno (Lozana-Beograd) neto

1

LT

180,00 100.300,00

17.700,00

118.000,00

160,00

A) UKUPNO

100.300,00

17.700,00

118.000,00

B) Porez na dodatu vrednost (18%)

18.054,00

3.186,00

21.240,00

SVEGA ( A + B )

118.354,00

20.886,00

139.240,00

Svega (slovima): stotridesetdevethiljadadvestotonečetrdesetdinara - Vozač:Iilija Ilić, lk.________ - Vozilo: (oznaka i reg.br,): kamion, BG 11-222 - CMR, broj: ____________ - Rok plaćanja: 15 dana „Autotrans“ d.o.o. Novi Beograd

Direktor ________________


Primerak za posiljaocaExemplaire de l'expéditeur

1 Pošiljaoc (ime, adresa, zemlja) 1 a) Zemlja: Expeditéur (nom; adresse; pays) "Extra taste"

MEĐUNARODNI TOVARNI LIST LETTRE DE VOITURE INTERNATIONALE MEĐUNARODNI TOVARNI LIST

LETTRE DE VOITURE 123456 INTERNATIONALE Na ovaj prevoz će se primeniti: Ce transport est soumis, nonobstant 1. Konvencija o ugovoru za međuna- toute clause contraire à: rodni prevoz robe drumom, bez 1. La Convention relative au contrat obzira na bilo koje suprotne pro- de transport International de mar- pise. chandises par route (CMR)2. Opšti uslovi odštampani na pole- 2. Conditions générales de transport dini ove potvrde o ugovoru o pre- International par route - impri- vozu. mes au verso du cet docùment.

2 Primalac (ime, adresa, zemlja) 2 a) Zemlja Destinataire (nom, adresse, pays)"Evrokom" d.o.o. Beograd, Ul. Bunuška 27, Republika Srbija

16 Prevoznik (ime, adresa, zemlja) 16 a) Spolj. trg. Transporteur (nom, adresse, pays) registrovani "Autotrans" prevoznik N. Beograd, Ul. Fabrička 16 Srbija, Tel._____________ BG 11-222, vozač Ilija Ilić, LK________/Beograd

3 Mesto isporuke(mesto,zemlja,datum) 3a) km do SRB

Lieu prévu pour la livraison de la marchandise (lieu, pays, date) Beograd, R. Srbija 18.01.2009.

17 Ostali prevoznici (ine, adresa, zemlja) Transporteurs successifs (nom, adresse, pays)

Reg. broj vozila i prikolice:4 Mesto i datum preuzimanja pošiljke na prevoz (mesto, zemlja) Lieu et date de la prise en charge de la marchandise (lieu, pays) Lozana 17.01.2009. 4 a) km do SRB

5 Propratne listine Documents annexés Fak. br. 23/09

18 Primedbe i ograničenja prevoznika Vozaču! Vidi upitnik na poleđini Reserves et observations du transporteur 3. A-C primeraka

VOZAČ prisutan utovaru i odgovara za utovarenu količinu

6 Oznaka i broj 7 Broj koleta 8 Vrsta 9 Vrsta robe Marques Nombre ambalaže Désignation de et numéros des colis Nature de marchandises l'emballage 2/ KOLETA AROMA LIKERA

10 Statistički broj No statistique

11 Bruto težina,kg

180,00

12 Zapremina m³ Volume m³

Razred Broj Slovo ADR-B-5Classe Chiffre Lettre

Razred Broj Slovo ADR-B-5Classe Chiffre Lettre

21. Ispostavljeno u Lozani dana 17.01.2009. Etablie à le

13 Uputstva pošiljaoca (za carinske i druge radnje) Instructions de l'expéditeur

14 Odredbe o plaćanju vozarine FCA Lozana Prescriptions d' affranchissement Plaća pošiljaoc/Franco Plaća primaoc/Non Franco

19 Posebni dogovori Conventions particuliére

20 Plaća Pošiljaoc Valuta Primalac A payer par Expéditeur Monnaie Le destinatairePrevozni troškoviPrix de transportSniženjeRéductionsOstatakSoldeDodatakSupplémentsOstali troškovi +Frais accessoiresUKUPNOTOTAL

15 Pouzeće Remboursement

22 "Extra Taste" Lozana

Potpis i pečat pošiljaoca Signature et timbre de l'expéditeur

23 "Autotrans" N. Beograd Ilija Ilić

Potpis i pečat prevoznika Signature et timbre du transporteur

24 Pošiljku preuzeo: "Špedgarant" d.o.o. Marchandises recues: Mesto Beograd dana 17.01.2009. Lieu le

Potpis i pečat primaoca Signature et timbre du destinataire

CMR

1 Pošiljaoc (ime, adresa, zemlja) 1a) Zemlja Expediteur (nom; adresse, pays= "Extra Taste" 2000 Lozana Švajcarska


KOMPANIJA DUNAV OSIGURANJE a.d.o.

Organizacioni deo_____________________ Br.pozicije špeditera__________________________________________________________ Br. zaključka osiguranika__________________Tel.__________________Fax____________ Br. privremene prijave_____________________

POLISA br. 654321

Podaci o robi (vrsta, pakovanje, težina, br. koleta, oznake)

Aroma likeraTariff. oznaka:3302.10 10 00

Težina:180 l

Relacija Lozana Beogradotpreme 18.01.2009.

USLOVI, KLAUZULE, POSEBNI USLOVI (popunjava "DUNAV") Osigurani Premijska Premija uRizici od nuklearne energije i radijacije isključeni rizici stopa % dinarima

1 EUR = DIN 80,3651 / 17.01.2009.AAR 2.700,27

5,0% porez 135,012.835,28

Premija na terit. Srbije - 75% 2.025,20 1. Ukoliko se drugačije ne ugovori, pravo iz osiguranjaPremija van terit. Srbije - 25% 675,07 je neprenosivo i eventualne štete plative su u zemlji.

2. Smatraće se da je ugovarač osiguranja saglasan sa ispostavljenom polisom ukoliko, u roku od 48 sati po prijemu, polisu ne vrati radi ispravke bilo kakve netačnosti ili odstupanja od ugovorenih odredbi.VAŽNO: U slučaju štete pozvati havarijskog komesara"DUNAVA", tel.______________ fax ______________

Prijavljeno u osiguranje Ugovarač osiguranja OSIGURAVAČdana 18.01.2009. "ŠPEDGARANT" D.O.O.u Beogradu BEOGRAD

M.P. J. Nikolić

PRIJAVA ZA OSIGURANJE ROBE U TRANSPORTUOSIGURANIK "EVROKOM" d.o.o. - Beograd, Bunuška 27

Osigurana suma u valuti EUR 11.200,00Protivvrednost u dinarima 900.089,10

Premija u zemlji 0,150%

Ostali troškovi ⁄

Ukupno dinara 900.089,10

Prevozno sredstvo (za brod-ime, zastava kamion BG 11-222

Na ovo osiguranje se primenjuju Opšti uslovi za osiguranje robe u kopnenom prevozu iz juna 2001. godine, koji su predati osiguraniku.


Osnovni problem sa kojim se deklarant suočava u toku popunjavanja JCI čini unošenje podataka u vrednosne rubrike JCI (broj 20,22,42,47). Popunjavanje tih rubrika, deklarant će izvršiti na osnovu raspoloživih dokumenata, evidentiranih u Rubrici 44 (Priložene isprave i dodatne informacije). On će, odvojeno kosim crtama upisati šifre (iz Kodeksa šifara) i brojeve dokumenata. U našem primeru, u Rubrici 44 izvršiće evidentiranje dokumenata na sledeći način:

• (F01) (23/09): Faktura izvoznika, broj 23/09; • (U76) (4/09): Izjava korisnika o krajnjoj nameni, broj 4/09; • (V31) (100.300,00): Troškovi prevoza do ulaska u carinsko područje

Srbije, bez PDV; • (V32) (2.835,00): Troškovi osiguranja, polisa br. 654321; • (O06) (000111/09: Drumski tovarni list, broj 000111/09.

Uslovi po kojima prodavac isporučuje (predaje) robu kupcu, ugovoreni su po FCA paritetu. Ugovaranjem termina FCA, prodavac je prihvatio obavezu da snosi troškove utovara robe na prevozno sredstvo. Po izvršenju utovara, roba prelazi u vlasništvo kupca, što znači da svi troškovi koji nastanu od preuzimanja robe (prevoza, osiguranja i dr), pa do odredišta, padaju na teret kupca. Kupac robe sam organizuje i plaća troškove vezane za transport robe. Zato će u fakturi prodavca biti iskazana vrednost robe, u koju su uključeni troškovi pakovanja i utovara. S obzirom na to, deklarant će u prvu podelu rubrike 20 (Uslovi isporuke), upisati šifru ugovorene transportne klauzule, iz Kodeksa šifara (6), oznakom FCA. Shodno tom paritetu, u drugu podelu iste rubrike, carinski agent će upisati mesto otpreme ili mesto pariteta isporuke (Lozana). Nadalje, u rubriku 22 upisaće iznos koji predstavlja ugovorenu vrednost robe (11.200 EUR). To znači da cena u Rubrici 22 mora da odrazi cenu koju podrazumeva paritet isporuke (upisan u rubrici 20), bez oduzetih popusta.

Vrednost upisana u Rubrici 22 jednaka je zbiru vrednosti upisanih u Rubrici 42, u svim naimenovanjima. Pošto je u našoj JCI prijavljena roba sa jednim naimenovanjem, iznosi u rubrikama 22 i 42 su jednaki.

U slučaju odobrenog popusta u ceni, u Rubriku 22 upisuje se iznos iz fakture, bez oduzetih popusta, a u Rubriku 44 upisuje se šifra za odobrenu vrstu popusta. Zavisno od vrste popusta, u Rubriku 44 se upisuje i iznos iskazan u procentu ili u valuti. Ukoliko je odobren popust u ceni, iznos upisan u Rubrici 22 biće veći od iznosa koji će kupac platiti prodavcu.

Na carinsku vrednost robe bitno utiču troškovi koji nastaju kao posledica fizičke realizacije ugovora o uvozu robe. Iz činjenice da je ugovorena FCA transportna klauzula, zaključujemo da zavisne troškove uvoza robe iz inostranstva, snosi kupac.

Posle svega, carinska vrednost uvozne robe dobija se kada se transakcijska vrednost (naznačena na fakturi) koju kupac plaća, poveća za iznos troškova prevoza (bez PDV) i troškova osiguranja, od Lozane do pristizanja robe na graničnu carinarnicu Batrovci.


Osiguranje robe izvršeno je prema sledećem:

• Osiguravač:Kompanija „Dunav osiguranje“ a.d; • Ugovarač osiguranja: „Špedgarant“ d.o.o. Beograd, i • Osiguranik: „Evrokom“ d.o.o. Beograd.

Svi ovi troškovi po šiframa i iznosima, upisuju se u Rubriku 44, preračunati u RSD, prema kursu iz Rubrike 23.

U našem primeru nije bilo popusta ni sniženja cene, pa će carinska vrednost uvezene arome likera biti formirana na sledeći način:

Tako će deklarant u Rubriku 46 (Statistička vrednost), kao i u prvom redu druge

podele Rubrike 47, upisati dobijeni iznos carinske vrednosti od 1.002.414,32 RSD.

Deklarant će izvršiti i obračun drugih vrsta dažbina, koje će takođe upisati u Rubriku 47, prema šiframa iz Kodeksa šifara (20):

1. Carinske dažbine. U prvi red prve podele, upisuje se šifra carina 01, a iz Carinske tarife preuzima stopa carine koja je utvrđena za uvoznu robu od 1%. Primenom te stope na carinsku vrednost (1.002.414,32 RSD), utvrđuje se carina u iznosu od 10.024,14 RSD, koja se upisuje u četvrtu podelu ove rubrike.

2. Naknada za procesnu obradu JCI. U drugi red prve podele, upisuje se šifra ove vrste naknade (07), a u četvrtu podelu, iznos naknada. Ona se naplaćuje u fiksnom iznosu, za svaku podnetu JCI, od 300 RSD.

3. Republička administrativna taksa. U treći red prve podele unosi se šifra (08), a u četvrtu podelu iste rubrike upisuje se iznos takse 260,00 RSD. To su naknade za korišćenje puteva u međunarodnom drumskom saobraćaju, koje se utvrđuju u zavisnosti od težine, mase uvozne pošiljke.

4. Porez na dodatu vrednost. U četvrti red prve podele unosi se šifra PDV (09), a iznos poreza utvrđuje se prema opštoj poreskoj stopi od 18%, predviđenoj čl. 7. Zakona o PDV. Poreska stopa se primenjuje na osnovicu za obračun PDV (poresku osnovicu) koju čini zbir:

a) vrednost uvozne robe na ulazu u carinsko područje Srbije 1.002.414,32 RSD.

• prodajna cena po kojoj kupac plaća robu prodavcu, iz fakture br. 23/09(11.200 EUR x 80,3651). 900.089,12 RSD;

• troškovi prevoza od Lozana do CI Batrovci (iz prevozne fakture broj 11/09), bez obračunatog PDV 100.300,00 RSD;

Carinska vrednost (carinska osnovica)

arome likera 1.002.414,32 RSD

Transakcijska vrednost (faktura

broj 23/09) 11.200 EUR

(900.089,12 RSD)

Troškovi od Lozana do CI Batrovci:

-prevoz, bez PDV 100.300,00 RSD i - osiguranje 2.025,20 RSD


• troškovi osiguranja (iz polise broj 654321), od Lozana do CI Batrovci, u iznosu.. 2.025,20 RSD.

b) carinske dažbine (1% od vrednosti uvoza) 10.024,14 RSD; c) druge uvozne dažbine (osim PDV). To su, prvenstveno, akcize, ali uvoz

arome likera ne podleže plaćanju akcize. d) troškovi prevoza od ulaska u naše carinsko područje, do krajnjeg odredišta

(od CI Batrovci do Beograda), sa PDV83 20.886,00 RSD; e) troškovi osiguranja, od ulaska u naše carinsko područje, do krajnjeg

odredišta (od CI Batrovci do Beograda). Ovi troškovi ne ulaze u poresku osnovicu, jer ova vrsta robe ne podleže obavezi osiguranja na našem tržištu

Iznos osnovice za obračun PDV (poreske osnovice) 1.033.324,46 RSD.

Iznos poreske osnovice deklarant će upisati u četvrti red (šifra 09), druge podele. Primenom opšte stope poreza od 18%, deklarant će obračunati iznos PDV koji se plaća zajedno sa carinjenjem robe, od 185.998,40 RSD, što će upisati u četvrtu podelu Rubrike 47.

5. Naknada stvarnih troškova carinskog organa u vezi sa carinskim postupkom. U peti red prve podele unosi se šifra 12, iz Kodeksa šifara, a u četvrtu podelu rubrike upisuje se iznos troškova od 600,00 RSD.

Može se uočiti da različite vrste naknada, koje se naplaćuju zajedno sa carinom, ne ulaze u poresku osnovicu uvozne robe, jer nemaju karakter uvoznih dažbina. Jednostavno, one čine cenu usluga koje carinska služba pruža u postupku carinjenja robe.

Ukupan carinski dug obuhvata: carinske dažbine 10.024,14 naknada za procesnu obradu JCI 300,00 Republička administrativna taksa 260,00 PDV 185.998,40 Naknada stvarnih troškova carinskog organa 600,00 Svega: 197.182,25 RSD

Popunjenu JCI, po svim rubrikama, na iznetom primeru uvoza arome likera, dajemo na sledećoj slici:

83 Porezom na dodatu vrednost, u našoj zemlji su oporezovane i usluge prevoza. Zbog potrebe obezbeđenja jednakih uslova nastupa na domaćem tržištu, usluge prevoza inostrane robe, od ulaska u carinsko područje naše zemlje, podležu oporezivanju. Zato se u troškove prevoza, od Batrovca do Beograda, obračunava i PDV.

Glava VIII HIPOTETIČKI PRIMER REDOVNOG UVOZA ROBE 277 ЈЕДИНСТВЕНА ЦАРИНСКА ИСПРАВА

Д. КОНТРОЛА ПОЛАЗНЕ И ОДРЕДИШНЕ ЦАРИНАРНИЦЕ Печат: 20020020054. Место и датум

Резултат: Šabac, 18.01.2009.


Идентитет: Потпис и име подносиоца исправе Рок (датум): 00088888 Marko Marković Потпис: "Špedgarant" d.o.o.

19 Кон.

3

1 ДЕКЛАРАЦИЈА UV 42. Пошиљалац/Извозник Б.Р. ДОО

"Драва" Лозана/Швајцарска3 Обрасци 01 1

5 Наимен. 001

4 Тов. лист

6 Број пакета 2

А ЦАРИНАРНИЦА ОТПРЕМЕ/ ИЗВОЗА CI Šabac 42056/111/18.01.2009.god.

7 Референтни број 03/09




30 Место робе3

ПРИ

МЕР

АК ЗА

ИЗВ

ОЗН

ИКА

- ПОШИЉАОЦА








15 Земља отпреме/извоза Švajcarska

16 Земља порекла CH/ Švajcarska



20 Услови испоруке FCA Lozana

22 Валута и укупан износ из фактуре EUR 11.200,00

23 Курс валуте 80,3651

24 Врста спољнотрг. послова



Ознаке и бројеви - контејнер бр. - број и врста 2) koleta 33 Шифра робе 33021010 0000 LT LB/02 2320

34 Шифра з. порекла 35 Бруто маса у kg 180,00

36 Повластица

37 ПОСТУПАК 4000



38 Нето маса у kg 160,00

39 Квота

40 Сажета декларација/претходни документ 21091/TD/15/2008

41 Допунска јединица 160,00

42 Цена робе 11.200,00

43 М.В. 1


49 Идентификација складишта48 Одложено плаћање 1/111111111/42056/12/2009


46 Статистичка вредност 1.002.414,32


(FO1)(23/09)/(U76)(4/09)/(V31)(100.300,00)/ (V32)(2.835,00)/(006)(000111/09)



Ц ПОЛАЗНА ЦАРИНАРНИЦА

32 Наим. бр.

Врста Основица Стопа Износ НП01 1.002.414,32 1,00 10.024,14 I07 300,0008 260,0009 1.033.324,46 18,00 185.998,4012 600,00

50 Главни обвезник Б.Р. Потпис:

Заступљен од стране: Место и датум:

11. З. Трговца произв.

15 З. Отпр. Изв/шифа CH б


24 Врста спољ.трг. 1 1 послова



32 Наим. бр.


2. Пошиљалац/ Извозник Б.Р. "Extra taste" 2000 Lozana/CH

8. Прималац Б.Р.100100100 "Evrokom" d.o.o. Beograd, Bunuška 27

14. Подносилац исправе Б.Р.100100100 "Evrokom" d.o.o. Beograd, Bunuška 27 100100100 "Evrokom" d.o.o. Beograd

Nakon izvršenog obračuna carinskih i drugih dažbina, kao i različitih vrsta naknada, deklarant će popuniti obrazac Deklaracije za carinsku vrednost. To je obrazac u koji on unosi podatke o vrednosti uvozne robe za jednu pošiljku, radi obračunavanja iznosa dažbina i naknada, po osnovu uvoza robe.

Kao i za JCI, rubrike DCV popunjavaju se prema Pravilniku o obrascima za primenu Carinskog zakona.


Popunjenu deklaraciju za carinsku vrednost, deklarant će zajedno sa JCI za odobrenje izvršenja traženog, carinski dozvoljenog, postupka, podneti carinskom organu, radi kontrole tačnosti unetih podataka.

Izgled popunjene DCV: DEKLARACIJA O CARINSKOJ VREDNOSTI ROBE

Strana 1 1. NAZIV I ADRESA PRODAVCA „Extra taste“ Lozana

SLUŽBENA BELEŠKA I C4 / 42056 / 11 / 18.01.2009.

2(a) NAZIV I ADRESA KUPCA 100100100 „Evrokom“ d.o.o. Beograd, Bunuška 27 ----------------------------------------- 2(b) IME I ADRESA PODNOSIOCA PO 100100100 „Evrokom“ d.o.o. Beograd, Bunuška 27 VAŽNA NAPOMENA Podnošenjem ove deklaracije deklarant preuzima odgovornost za istinitost i potpunost podataka navedenih u ovom obrascui njegovim podacima kao i za verodostojnost podnesenih isprava. Deklarant se takođe obavezuje da će podneti i druge isprave ili dati dopunske informacije, koje carinarnica smatra potrebnim za utvrđivanje carinske vrednosti robe.

3 Paritet isporuke FCA Maribor ______________________________________________________ 4 Broj i datum fakture 23 / 2009 ______________________________________________________ 5 Broj i datum ugovora

6 Broj i datum bilo koje prethodne carinske odluke koja se odnosi na rubrike 7. do 9 Upisati X gde je potrebno

7 (a) Da li su kupac i prodavac POVEZANI (*) u skladu sa članom 46. stav 2. i 3. Carinskog zakona ? O DA O NE Ako nisu popunite rubriku 8. (b) Da li povezanost UTIČE na cenu uvezene robe ? O DA O NE (c) (opcioni odgovor) Da li se transakcijska vrednost uvezene robe PRIBLIŽAVA transakcijskoj vrednosti iste ili slične robe uvezene u isto ili približno isto vreme ? O DA O NE Ako je odgovor „DA“, navesti pojedinosti. _____________________________________________________________________________________________ 8 (a) Da li npostoje bilo koja OGRANIČENJA u pogledu raspolaganja ili korišćenja robe od strane kupca, osim ograničenja iz člana 46. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona, koja:

- su određena ili zahtevana zakonom ili od strane javnih organa, - ograničavaju geografsku oblast u kojoj roba može biti ponovo prodata, ili - ne utiču bitno na vrednost robe ? O DA O NE (b) Da li prodaja ili cena robe podleže USLOVU ili NAKNADI čija se vrednost ne može utvrditi u odnosu na O DA O NE vrednost robe koja se vrednuje (član 46. stav 1. tačka 2. Carinskog zakona)? Specificirati prirodu ograničenja ako postoji. Ako se vrednost uskova ili naknada može utvrditi, navesti niznos u rubriku 11(b) _____________________________________________________________________________________________

9 (a) Da li se plaćaju NAKNADE za korišćenje prava intelektualne svojine uključujući naknadu za LICENCE, za uvezenu robu, koje kupac plaća posredno ili neposredno kao uslov prodaje ? O DA O NE (b) Da li prihod od PONOVNE PRODAJE, RASPOLAGANJA ili UPOTREBA robe direktno ili indirektno pripada prodavcu ? O DA O NE Ako de odgovor „DA“ na bilo koje od ovih pitanja, specificirati uslove i, ako je moguće uneti iznose u rubrikamai 16. (*) NAPOMENE ZA RUBRIKU 7 (Član 46. stav 2. i 3. Carinskog zakona) 1. Smatraće se da su kupac i prodavac povezani samo ako: (a) je jedan od njih rukovodilac ili direktor firme koja je u vlasništvu ovog drugog; (b) su pravno priznati partneri u poslu; (c) su u odnosu poslodavac i zapopsleni (d) je jedan od njih direktni ili indirektni vlasnik, kontroliše ili poseduje 5% ili više akcija s pravom glasa ili deonica u svakoj firemi; (e) jedan direktno ili indirektno kontroliše drugog (f) su posredno ili neposredno pod kontrolom trećeg lica (g) zajedno, direktno ili indirektno kontrolišu treće lice; ili (h) su članovo iste porodice. 2. Lica koja su međusobno povezana, na način da je jedno od njih isključivi zastupnik,

10 (a) Broj DCV BIS koji se prilažu

10 (b) Mesto: Beograd Datum: 18.01. 2009. Potpis:

Glava VIII HIPOTETIČKI PRIMER REDOVNOG UVOZA ROBE 279 isključivi distributer ili isključivi koncesionar drugog, smatraće se povezanim ako je ispunjen neki od kriterijuma iz tačke 1. ove napomene.

-Izdavač: JP Sl.glasnik, Beograd

Strana 2 SLUŽBENA BELEŠKA Naimen. Naimen. Naimen.

A.

Osnov za obračun

11 (a) Neto vrednost u VALUTI IZ FAKTURE (stvarno plaćena cena ili cana koju treba platiti (b) Posredna plaćanja-vidi rubriku 8 (b) kurs valute:

900.089,12

12 Ukupno A u RSD 900.089,12

B.

Troškovi koji se

uračunavaju u carinsku

vrednost robe (*) (a nisu

uračunati pod A i iskazani u

RSD)

13 Troškovi koje snosi kupac: (a) provizije posrednika, osim pšrovizija za kupovinu (b) druge vrste provizije za posrednike (c) troškovi ambalaže i pakovanja

14 Roba ili usluge koje kupac isporučuje prodavcu besplatno ili po sniženoj ceni za upotrebu u vezi sa proizvodnjom i prodajom za izvoz uvezene robe:

Prikazana vrednost predstavlja proporcionalni deo ukupne vrenosti: (a) materijala, komponenti, delova i sličnih stavki sadržanih u

uvezenij robi (b) alata, kalupa, matrica i sličnih sredstava koji su korišćeni u

proizvodnji uvezene robe (c) materijala upotrebljenih u proizvodnji uvezene robe (d) inženjeringa, razvoja, umetničkog rada, oblikovanja, dizajna,

planova i crteža, izrađenih izvan Srbije i neophodnih za proizvodnju uvezene robe .

15 Naknade i licence – vidi rubriku 9(a) 16 Deo iznosa ostvaren ponovnom prodajom, ustupanjem ili

korišćenjem uvezene robe, koji se direktno ili indirektno plaća prodavcu –vidi rubriku 9(b) .

17 Troškovi isporuke do __________________ (mesto ulaska u caroinsko područje Srbije (a) prevoz (b) utovar, istovar i troškovi rukovanja (c) osiguranje

100.300,00

2.025,20

18 Ukupno B u RSD 102.325,20

C. Troškovi koji

se ne uračunavaju u

carinsku vrednost (*) (a

uključeni su pod A

19 Troškovi prevoza posle mesta ulaska u carinsko područje Srbije 20 Troškovi izgradnje, montaže, podizanja, održavanja ili tehničke pomoći koji su preeduzeti posle uvoza

21 Ostali troškovi (specificirati) 22 Carinske dažbine i porezi koji se plaćaju u Srbiji prilikom uvoza ili prodaje robe .

23 Ukupno C u RSD . 24 CARINSKA VREDNOST (A + B + C) 1.002.414,32 (*) Ako se iznosi plaćaju u STRANOJ VALUTI, u ovoj rubrici specificirati iznose u stranoj valuti i kurs valute, a dinarski iznos uneti u odgovarajuću rubriku. Redni broj rubrike Iznos valute Kurs valute


Uz ostala dokumenta, deklarant će carinskom organu priložiti i Izjavu preduzeća „Beolik“ iz Beograda, krajnjeg korisnika uvozne robe, da će se uvozna roba koristiti kao repromaterijal, za obavljanje njegove proizvodne delatnosti. Svrha izjave je sticanje prava umanjenja poreske obaveze na promet finalnih proizvoda (na domaćem tržištu), čija će proizvodnja biti izvršena sa uvoznim repromaterijalom. Naime, uvoz arome likera oporezovan je po opštoj stopi PDV od 18%, koji carinski organ obračunava i naplaćuje prilikom naplate carine. Uvoz arome likera je u funkciji proizvodnje i po nalogu preduzeća „Beolik“ iz Beograda. Iznos poreske obaveze platiće uvoznik, ali krajnji poreski obveznik, je, ustvari, preduzeće krajnji korisnik uvozne robe („Beolik“). Već smo istakli da će liker, kao gotov proizvod, biti stavljen u slobodan promet na domaćem tržištu. Promet tog gotovog proizvoda takođe podleže obavezi plaćanja PDV, po opštoj stopi od 18%. Supstancu tog gotovog proizvoda čini uvozni repromaterijal, za koji je plaćen PDV prilikom carinjenja. U tom slučaju, ukupno dugovani PDV, obračuna na promet gotovih proizvoda na domaćem tržištu, može biti umanjen za iznos poreza koji je plaćen carinskom organu. Pravo na odbitak tog, prethodno plaćenog poreza, krajnji korisnik uvozne robe („Beolik“) ostvariće ukoliko poseduje dokumenta o izvršenom uvozu dobara (JCV i Obračun carinskog duga), kojima se potvrđuje da je uvoznik, tako iskazani PDV, platio prilikom uvoza (prema čl. 28. Zakona o PDV). Izajava se daje u slobodnoj formi, na memorandumu preduzeća korisnika uvozne robe, npr:

M e m o r a n d u m p r o i z v o d n o g p r e d u z e ć a

IZJAVA KORISNIKA O KRAJNJOJ NAMENI UVOZNE ROBE Br 4/09 CI ŠABAC Datum: 18.01.2009. godine Predmet: Korišćenje uvozne robe kao repromaterijal

Izjavljujem pod punom moralnom, materijalnom i krivičnom odgovornošću, da je uzvršen uvoz robe prema sledećem:

1. Naziv (vrsta) robe AROMA LIKERA 2. Količina robe (bruto / neto) 180 / 160 3. Vrednost robe 11.200 EUR 4. Izvoznik (naziv, sedište i adresa inoprodavca) “Extra Taste“ Lozana/Švajcarska 5. Uvoznik (naziv, sedište i adresa komis. preduzeća „Evrokom“d.o.o.

Beograd, ul. Bunuška 27 6. Krajnji korisnik (naziv,sedište i adresa

proizv.preduzeća)„Beolik“d.o.o.Beograd, ul.Ribarska 12

Navedenu uvoznu robu, preduzeće „Beolik“ iz Beograda – krajnji korisnik, koristiće kao reprodukcioni materijal, za obavljanje proizvodne delatnosti.

Glava VIII HIPOTETIČKI PRIMER REDOVNOG UVOZA ROBE 281 Izjava se daje radi sticanja prava na umanjenje obaveze plaćanja poreza na

dodatu vrednost na promet gotovih proizvoda, čija je proizvodnja ostvarena na bazi uvoznog repromaterijala (čl. 28 Zakona o PDV, Sl. gl.RS br. 84/04; 86/04).

Potpis ovlašćenog lica ______________________

Uvoznik stiče pravo i na plaćanje carine po znatno nižoj stopi od regularne ili na osloađanje od obaveze plaćanja bilo kakve carine, za robu poreklom iz zemalja članica CEFTA 2006. Ove olakšice ne važe u slučaju uvoza robe iz Švajcarske. Međutim, i u tom slučaju, uvoznik može tražiti oslobađanje od plaćanja carine. Radi toga, krajnji korisnik uvozne robe pribavlja potvrdu od Privredne komore Srbije, da se određena roba ne proizvodi u zemlji (Uputstvo o načinu i postupku izdavanja potvrda da se određena roba ne proizvodi u zemlji, PKS, 14.3.2006). Izdavanje potvrde vrši se na osnovu pismenog zahteva i izjave korisnika da će robu koja se uvozi koristiti isključivo za obavljanje svoje delatnosti, uz koju dostavlja odgovarajuću fakturu (profakturu). Po izvršenju provere, PKS će obavestiti podnosioca zahteva da se ne može izdati potvrda (ako je reč o robi koja se proizvodi u zemlji, uz navođenje proizvođača), ili će izdati traženu potvrdu:

M e m o r a n d u m P r i v r e d n e k o m o r e S r b i j e

Korisnik: Matični broj: PIB: Uvoznik: Matični broj: PIB:

Na osnovu podnetog zahteva broj __________ od ________. godine, izdaje se

POTVRDA

da se u zemlji ne proizvodi roba sa sledećim karakteristikama:

R.b. Tarifni broj Trgovački naziv Količina Iznos valute Zemlja uvoza

1.

Potvrda se izdaje u skladu sa čl. ____. Carinskog zakona, Sl. Glasnik RS br. 73/03, bez provere da li korisnik ispunjava i ostale uslove koji su propisani Zakonom.

Potvrda važi do __________ godine Ovlašćeno lice______________


2.4. Prijem JCI i DCV za odobrenje izvršenja traženog, carinski dozvoljenog postupka i pregled robe

Po podnošenju JCI, carinska služba određuje svakoj ispravi evidencioni (registarski) broj, koji potom upisuje u ispravu. Međutim, taj broj, ona još uvek neće registrovati putem računara. To, praktično, znači da carinska služba još uvek nije izvršila i prijem JCI. Ona će to učiniti nakon kontrole tačnosti podataka upisanih u JCI. U tom cilju, carinski organ će:

• utvrditi da li su priložena dokumenta (isprave) izdate od nadležnog organa i da li sadrži podatke potrebne za sprovođenje traženog carinskog postupka,

• uporediti podatke iz isprava, sa podacima iz JCI, • zahtevati od deklaranta da dostavi,eventualno, i druge isprave, radi

utvrđivanja tačnosti podataka navedenih u JCI.

U slučaju potrebe, izvršiće i pregled robe, kako bi proverio slaganje podataka i stanje robe u kvantitativnom i kvalitativnom smislu. Pregled robe predstvalja najvažniju fazu u postupku carinjenja, u kojoj se utvrđuju sve relevantne činjenice za propisno carinjenje robe. Pregled robe vrši se na osnovu uredno podnete JCI, odnosno pregled robe ne može započeti pre prijema i pregleda deklaracije i priloženih dokumenata.

Cilj pregleda robe je utvrđivanje činjeničnog stanja robe, prema kome se obračunavaju obaveze plaćanja carine i dr. dažbina, posebno u pogledu:

• vrste i količine robe, poreklu robe i sl, naznačenih u fakturi, • svrstavanja tj. da li roba, koju je podnosilac deklaracije upisao u JCI,

odgovara stvarnom stanju robe.

Određena neslaganja i greške se jednostavno pokazuju, na bazi unošenja podataka iz JCI, u računar. Ukoliko se stvarno stanje robe ne slaže sa stanjem, carinska služba će sačiniti zapisnik, a JCI vratiti, radi podnošenja nove isprave. No, podnosilac JCI ne mora da se složi sa nalazom carinskog organa. U tom slučaju carinski organ bio bi prinuđen da donese rešenje kojim bi odbio prijem JCI. Ako su upisani podaci bez grešaka, carinski organ će evidencioni broj, upisan u JCI, uneti i u računar, čime bi, praktično, bio izvršen prijem JCI. Nakon svega, carinska služba bi pristupila pregledu robe.

Carinski radnik vrši pregled robe u vremenu dok je ona pod carinskim nadzorom. On to može da učini:

• po prijemu JCI, kojom je izvršeno prijavljivanje robe za carinjenju, ili • po prijemu JCI za carinjenje robe.


Kada će pristupiti pregledu robe- posle prvo ili posle drugo spomenute JCI- to zavisi od vrste robe koja je predmet uvoznog carinjenja:

1. Robu koja je u režimu dozvola (npr. naoružanje i vojna oprema), carinski radnik će, s obzirom na karakter robe, pregledati po prijemu JCI kojom je izvršeno prijavljivanje uvozne robe. To će učiniti i s robom koja je u režimu LB, ali čije se carinjenje ne može izvršiti bez saglasnosti ili odobrenja, za koja su nadležna određena ministarstva. Za pribavljanje tih dokumenata, potrebno je ne samo određeno vreme, već se i njihovo izdavanje može izvršiti samo na osnovu prethodno sprovedenog laboratorijskog ispitivanja uzoraka uvozne pošiljke. Zato se pregled robe, kao i uzimanje uzoraka takve vrste robe (npr. životne namrnice) moraju izvršiti po prijemu prvopodnete JCI.

2. Pregled robe koja je u režimu LB, odnosno koja se slobodno može uvoziti, carinski radnik može izvršiti po prijemu JCI za carinjenje robe.

Kad carinski radnik odluči da pregleda robu, o tome bez odlaganja obaveštava deklaranta (usmeno, telefonom, elektronskom poštom) i određuje vreme pregleda. Pregledu može da prisustvuje deklarant ili lice koje on ovlasti, uz obavezu da carinskom organu pruže pomoć potrebnu za pregled. No, deklarant može da odbije da prisustvuje pregledu robe i odbije da ovlasti drugo lice. Tada će carinski organ izvršiti pregled bez njih, a podatke o pregledu konstatovati zabeleškom u deklaraciji ili zapisnikom o kontroli prihvaćene JCI.

Međutim, za svaku JCI se ne mora vršiti pregled robe ni uzimanje uzoraka radi ispitivanja. U tom slučaju, podaci koje je deklarant naveo u JCI za carinjenje robe, čine osnov za primenu propisa koji uređuju carinski postupak. Carinski organ je samostalan u izboru (selekciji) i odlučivanju koje će carinske deklaracije, zajedno sa priloženom dokumentacijom, pregledati, ili će to učiniti samo sa robom, ili jedno i drugo.

Ukoliko je izostala kontrola tačnosti podataka navedenih u deklaraciji, tj. ispravnost deklaracije i priloženih dokumenata, sa stanjem robe, carinski organ može naknadno, posle puštanja robe, da izvrši tu kontrolu. Kontrolu može da izvrši u roku od 5 godina, od dana prihvatanja deklaracije, u prostorijama deklaranta ili drugog lica koje je uključeno u poslovni odnos.

Ukoliko se tokom pregleda utvrdi slaganje između nađenog stanja i podataka (naznačenih u priloženim dokumentima) carinski radnik će u pristigla dokumenta, staviti naznaku „Pregledano“, a u računaru upisati traženi status za tu robu. U slučaju neslaganja, carinski organ će oformiti zapisnik u koji će uneti nađene razlike. Podnosilac JCI može prihvatiti zapisnički konstatovane neusaglašenosti, pa će nakon toga podneti novu JCI, koja će nositi isti evidencioni broj. U suprotnom, podnosilac isprave će podneti prigovor carinarnici, po kome će se voditi postupak (shodno čl. 129. i 130. Carinskog zakona). Do okončanja postupka, roba ostaje pod carinskim nadzorom. Postoji i mogućnost neslaganja sa nalazom carinskog organa, a da podnosilac JCI ipak pristaje da plati obračunate dažbine. Po izvršenom plaćanju, podnosilac isprave može podići robu ispod carinskog nadzora.


Carinski službenik će izvršiti pregled robe, a po potrebi uzeti uzorke radi analize i ispitivanja robe, posebno ukoliko postoji sumnja u ispravnost svrstavanja robe po Carinskoj tarifi, odnosno da je napravljena greška prilikom utvrđivanja vrednosti robe koja podleže plaćanju dažbina. U cilju utvrđivanja tehničkog svojstva robe i vršenja hemijsko-tehnološkog ispitivanja, ovlašćeni carinski službenik može uzeti uzorke robe, u određenoj količini, propisanoj za različite vrste robe84. Ovlašćeni carinski službenik, količinu robe uzetu kao uzorak, označava na propisanoj nalepnici, prilepljenoj na omotu uzorka i unosi u zapisnik. Uzorak se pečati sa pečatnim voskom, u koji se utiskuje carinski žig ili se na uzorak stavlja carinska plomba. Uzorak, sa primerkom zapisnika, dostavlja se carinskoj ili drugoj laboratoriji (ustanovi).

Ukoliko tokom pregleda utvrdi da je prispela roba za carinjenje, u režimo zabranjenog uvoza, carinski organ izdaće rešenje kojim će naložiti njeno vraćanje. Ako se podnosilac JCI složi sa takvim rešenjem, carinski organ će izdati nadzornički dokument, kojim se roba upućuje izlaznoj carinarnici. U slučaju da se ne složi sa nalazom carinskog organa, podneće žalbu radi vođenja spora.

Carinski službenik može, po službenoj dužnosti, da izvrši pregled robe ne samo u vremenu trajanja carinskog nadzora nad robom, već i posle puštanja robe. On može da zaustavi i pretrese vozilo na bilo kom mestu na carinskom području. To će učiniti ako posumnja da prevozno sredstvo prevozi roku za koju se plaćaju uvozne i druge dažbine, a koje nisu plaćene niti obezbeđene. Isti postupak biće sproveden i u slučaju bespravnog premeštanja robe, npr. iz carinskog skladišta. U svim tim slučajevima, ovlašćeni carinski službenik će, bez odlaganja, zadržati ne samo robu već i prevozno sredstvo. Lice koje je prevozilo tu robu, zadržaće, do predaje nadležnom organu, radi vođenja eprekršajnog postupka, u skladu sa zakonom. Privremeno zadržanu lako kvarljivu robu i žive životinje, carinski organ može odmah (bez javne prodaje) prodati ukoliko ne postoji mogućnost da se odluka o prekršaju donese u roku od 24 sata85.

2.5. Obračun i naplata carinskog duga

Po okončanju pregleda, carinski organ će pristupiti unošenju podataka u informacioni sistem carinske službe. Ovim postupkom, automatski se štampa obračun (račun) carinskog duga, koji se uručuje podnosiocu JCI. Zajedno sa računom, deklarantu će biti uručena, od carinarnice overena dokumenta, pristigla uz robu. On će moći odmah da preuzme robu ispod carinskog nadzora, pošto reguliše način plaćanja carinskog duga. Obračun carinskog duga izvršen je prema podacima iz JCI i njen je sastavni deo.

84 Pravilnikom o carinskim obeležjima, načinu njihove upotrebe i načinu raspolaganja sa uzorcima carinske robe („Sl.gl.RS“,117/03,31/04,72/04,113/04,134/04,42/05,114/05) propisane su količine robe koje mogu biti uzete kao uzorak: za naftu i naftne derivate (1 litar), za alkohol i alkoholna pića (1 litar), za kožu (10 x 10 cm), za predivo (50-150 g) i sl 85 Čl. 249. i 386. Carinskog zakona


UPRAVA CARINA REPUBLKE SRBIJE Datum obračuna 18 / 01 / 09 CARINARNICA - ISPOSTAVA 42056 ŠABAC

OBRAČUN CARINSKOG DUGA BR. 42056-3807-009268 CARINA ...................................................................................................... 10.024,14 NAKNADA ZA PROC. OBRADU JCI .......................................................... 300,00 TAKSA U NOVCU PREMA MASI ROBE .................................................... 260,00 NAKNADA STVARNIH TROŠKOVA CARINSKOG ORGANA ................ 600,00 U K U P N O 1 ........................................................................................... 11.184,14 POREZ NA DODATU VREDNOST ....................................................... 185.998,40 U K U P N O 2 ....................................................................................... 185.998,40 S V E G A (UKUPNO 1 + UKUPNO 2) ................................................ 197.182,54 Primalac ...........100100100 Carinski dužnik ........ 100100100 „Evrokom“ d.o.o. „Evrokom“ d.o.o. ul. Bunuška 27 ul. Bunuška 27 Beograd Beograd Podnosilac garancije ... 200200200 „Špedgarant“ d.o.o ul. Rakovička 29 Beograd

Plaćanje carinskog duga je u roku od 8 dana od dana uručenja obračuna, na račun ____________ sa pozivom na broj :___________________.

*Nakon ovog roka zaračunavamo kamatu u smislu člana ______ Carinskog zakona

Primio: ____________________________ (potpis deklaranta i njegov matični broj)) Datum uručenja: 18.01.2009. MP (overa pečatom špeditera)

Plaćanje carinskog duga, u našem primeru, učinjeno je korišćenjem bankarske garancije špeditera(br.12/o9) što je upisano (šifra 1 iz Kodeksa šifara XXII) u Rubriku 47,u petu podelu (NP),šifrom I (iz Kodeksa šifara XXI) i Rubriku 48.( Obezbeđenje odloženog plaćanja se može izvršiti i sa bankarskom garancijom preduzeća koje nije uključeno u proces realizacije uvoza robe, po bilo kom osnovu, ali ima poverenje u špeditera, kao dugogodišnjeg poslovnog partnera. U tom slučaju, potrebna je saglasnost za korišćenje bankarske garancije).


M e m o r a n d u m „ D u n a v b a n k e“

Na zahtev preduzeća „Špedgarant“ Beograd, Rakovička 29, matični broj __________________ , račun broj _________, PIB ___________________, tražioca garancije (u daljem tekstu: Dužnik), radi obezbeđenja carinskog postupka stavljanja robe u slobodan promet i tranzit, izdaje se

G A R A N C I J A br. 12/09.

Dunav banka a.d. iz Beograda, matični broj ________________, račun broj ___________________, PIB _________________ ( daljem tekstu: Garant) je saglasna da na zahtev tražioca garancije – dužnika, izda garanciju za obezbeđenje naplate carine, drugih uvoznih dažbina, akcize, poreza na dodatu vrednost i kamata u iznosu od 1.000.000,00 RSD (slovima: jedanmiliondinara), Upravi carina Republike Srbije – korisniku garancije (u daljem tekstu: Poverilac).

Garant se obavezuje da će, u skladu sa Uredbom o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, puštanju carinske robe i naplati carinskog duga („Sl. gl. RS“, br. 127/03,20/04,24/04,63/04,104/04,44/05,71/05, 76/05, 106/05, 5/06, 47/06, 86/06, 10/07, 25/07, 80/07), Uredbom o uslovima za podizanje robe ispod carinskog nadzora pre uplate carine i drugih dažbina i o obezbeđenju naplate carine i drugih dažbina („Sl. gl. RS“ br. 48/03) i Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. gl. RS“ br. 84/04) platiti carinu, druge uvozne dažbine i kamatu, akcize i porez na dodatu vrednost za robu ocarinjenu u vreme važenja garancije, na prvi poziv Poverioca i bez prigovora, ako to u propisanom roku ne učini carinski obveznik (Dužnik).

Garant će izmiriti preuzete obaveze do maksimalnog iznosa od 1.000.000 RSD (jedanmiliondinara), u roku od 5 dana od dana prijema zahteva, s izjavom Poverioca u kojoj se navodi da je Dužnik propustio da u roku izvrši carinske obaveze, po osnovu carinskog postupka za stavljanje robe u slobodan promet i tranzit, za vreme važenja garancije.

Predmetna garancija stupa na snagu 05. januara 2009.god, a prestaje da važi 30. juna 2009. god.

Garancija se izdaje u 1 (jednom) originalnom primerku koji pripada Poveriocu i 2 (dve) kopije, od kojih 1 (jedna) za Dužnika, a 1 (jednu) zadržava Garant.

Ovlašćeno lice U Beogradu, ___________________ 02.01.2009. godine

Sva dokumenta, uključujući i carinske isprave, overene od strane CI Šabac, deklarant odnosno špediter dostaviće komisionaru, sa fakturom troškova koje je on imao tokom carinjenja uvozne robe.


2.5. Podizanje robe ispod carinskog nadzora

Po izvršenom obračunu carine i drugih dažbina, carinski organ izdaje račun, na kome evidentira pojedinačno naznačene stavke plaćanja i njihove iznose. Izrada računa obavlja se ručno ili štampanjem računa na štampaču. Račun za ocarinjenu robu se izdaje u dva primerka:

• 1 primerak: za carinarnicu. Podnosilac JCI, svojim potpisom i pečatom, dužan je da potvrdi prijem ovog primerka, bez obzira na to da li je u ispravi naznačeno da će ih platiti špediter ili uvoznik, i

• 1 primerak: za špeditera. To je primerak koji preuzima carinski agent.

Preuzimanje pošiljke ispod carinskog nadzora može se izvršiti nakon isplate carinskog duga ili obezbeđenja njegovog odloženog plaćanja. Po regulosanj ove obaveze, špediter preuzima robu i, sa svim prispelim dokumentima dostavlja korisniku. to čini uz dostavnicu, koja sadrži osnovne podatke o robi, broj koleta, težinu (bruto i neto) svakog koleta. Prijemni magacin vrši pregled pošiljke i potpisuje dostavnicu.

3. PLAĆANJE UGOVORENE VREDNOSTI UVOZA ROBE

Plaćanje ugovorene vrednosti uvoza robe predstavlja osnovnu obavezu uvoznika, kojoj izvoznik robe pridaje najveći značaj u postupku ugovaranja izvoznog posla.

Po ukrcavanju robe na kamion, učinjenom u sedištu izvoznika, proizvodno preduzeće „Extra taste“ iz Lozane, stiče uslove za naplatu prodate robe. Plaćanje robe regulisano je kupoprodajnim ugovorom kojim se kupac obavezao da će robu platiti putem dokumentarnog akreditiva, preko prodavčevog tekućeg računa.

Obavezu plaćanja izvršenog uvoza robe, uvoznik (komisiona firma) izvršava prenosom deviznih sredstava, sa svog deviznog računa, na tekući račun inoprodavca. Pretpostavimo da naše uvozno preduzeće nema deviznih sredstava na svom računu, zbog čega je prinuđeno da se obrati svojoj poslovnoj banci (Dunav banka a.d. Beograd).

M e m o r a n d u m uvoz n o g p r e d u z e ć a

Predmet: Zahtev za otkup deviza Dunav banka a.d. Devizno odeljenje Čačanska 5 Beograd

Obraćamo se zahtevom da za izvršenje plaćanja obaveza prema inoprodavcu, izvršite otkup deviza na Međubankarskom tržištu deviza ili prodaju deviza iz raspoloživog deviznog potencijala banke, u iznosu 11.200,00 EUR.

Obračun dinarske protivvrednosti traženog deviznog iznosa dostavite na adresu ovog preduzeća. Broj našeg deviznog računa je __________________ U____________ Ovlašćeno lice

Datum__________ _____________


Poslovna banka razmatra pristigli zahtev, a nakon toga upućuje obračun za izvršenje dinarske uplate, na ime traženog deviznog iznosa:


Račun broj: 28/o9 Evrokom d.o.o. Bunuška 27 Beograd Prodaja deviza iz potencijala banke:

− Iznos u EUR ................................................................................ 11.200,00 − Protivvrednost u RSD ............................................................... 900.089,12 − Provizija banke u RSD ............................................................................ 900,08

Potrebno je da navedeni iznos uplatite na tekući račun: „Dunav banka“ a.d. Beograd, broj _____, prema sledećoj instrukciji:

− Dinarska protivvrednost (RSD) ................................................ 900.989,20 − Poziv na broj − Svrha: dinarska protivvrednost, prema računu broj 28

Napomena:

1. Račun važi na dan 10.01.2009, bez pečata i potpisa 2. Usluge su oslobođene plaćanja PDV, shodno članu 25 Zakona o PDV („Sl.

glasnik RS“ 84/04) 3. Isplatu deviznog iznosa inopartneru, izvršićemo odmah, u skladu sa

instrukcijama koje od Vas očekujemo.

Za „Dunav banku“ a.d.

___________________

Nakon uplate ukupne protivvrednosti (900.989,20 RSD), poslovna banka će putem izvoda informisati komisiono preduzeće o izvršenoj dinarskoj uplati. Time su se stekli uslovi da se komisiona firma obrati poslovnoj banci sa zahtevom i nalogom za plaćanje, preduzeću izvozniku, preko korespodentne banke u inostranstvu.

Pre nego što pristupi otvaranju akreditiva, uvoznik će proveriti da li je izvoznik izvršio sve svoje, ugovorom preuzete obaveze, o dostavljanju utvrđene bankarske garancije, npr. garancije za dobro izvršenje posla. Paralelno s tim, uvoznik sagledava svoje, ugovorom preuzete obaveze, bez čije realizacije izvoznik neće otpočeti fizičku realizaciju izvoza. on će čekati da od svoje poslovne banke dobije obaveštenje o otvaranju akreditiva i uslovima korišćenja akreditivne sume.

Po dobijanju bankarske garancije od svog inopartnera i nakon obezbeđenja potrebnog deviznog pokrića, uvoznik će podneti nalog za otvaranje akreditiva svojoj poslovnoj banci. Nalog se daje u slobodnoj formi, na memorandumu preduzeća, uz koji se prilažu kopije člana ugovora (ili ugovor) kojim se regulišu uslovi za izvršenje akreditivn naplate, od strane izvoznika. Pretpostavimo da je reč o neopozivom, nekonfirmiranom i neprenosivom akreditivu, što će izvoznik posebno naglasiti u nalogu za otvaranje akreditiva, na osnovu koga će poslovna banka pripremiti ugovor o otvaranju akreditiva.

Glava VIII HIPOTETIČKI PRIMER REDOVNOG UVOZA ROBE 289 M e m o r a n d u m u v o z n o g p r e d u z e ć a

Predmet: Nalog za otvaranje akreditiva

„Dunav banka“ a.d. Čačanska 5 Beograd

Molimo da za naš račun otvorite dokumentarni akreditiv prema sledećim instrukcijama:

1. Nalogodavac (uvoznik): „Evrokom“ d.o.o. Beograd, Bunuška 27, broj deviznog računa _________

2. Korisnik akreditiva (izvoznik): „Extra taste“, Lozana, Švajcarska, broj tekućeg računa _________

3. Poslovna banka inokorisnika (korespodentna banka): _________________ 4. Isplatna banka: korespodentna poslovna banka 5. Iznos akreditiva: 11.200,00 EUR 6. Vrsta akreditiva: neopozivi, nekonfirmirani, neprenosivi 7. Vrsta robe i tarifni broj: aroma likera, 3302 10 10 00 8. Uslovi (Incoterms) i mesto isporuke: FCA Lozana 9. Datum isporuke robe: 17.01.2009. 10. Rok za prezentaciju akreditivnih dokumenata (rok važnosti akreditiva):

izvoznik mora predati dokumenta o izvršenom izvozu, svojoj poslovnoj banci, u roku od _________ dana, a najkasnije 21 dan od datuma otpreme robe. Rok za pregled dokumenata je 5 radnih dana.

11. Polaganje pokrića: odloženo, najkasnije 3 dana pre roka za plaćanje po akreditivu 12. Akreditiv je plativ po prezentaciji sledećih dokumenata:

a) Trgovačka faktura (original) – u 4 primerka; b) Međunarodni tovarni list za drumski prevoz (original); c) Uverenje86 o poreklu robe EUR 1, izdato od carinskog organa. d) Sertifikat o kvalitetu robe, ispostavljen od laboratorije ovlašćene za kontrolu

kvaliteta robe; e) Kopija aviza koji je izvoznik uputio na adresu uvoznika, o izvršenoj otpremi

robe: datum otpreme, broj ugovora, reg. br. vozila (broj vagona), bruto i vrednost robe, konačno odredište.

13. Nalogodavac je saaglasan da snosi troškove akreditiva, ukoliko korisnik akreditiva odbije da to učini. Takođe smo saglasni da platimo provizije za izdavanje akreditiva i provizije za pregled dokumenata.

Prilog: Profaktura broj 3 od 10.01.2009. god.

U __________ „Evrokom“ d.o.o.

Datum_______ Direktor ____________________

(pečat i potpisa nalogodavca za izdavanje akreditiva)

86 Predmetno uverenje se ne zahteva zbog oslobađanja uvoza ove robe od obaveze plaćanja carine i drugih dažbina (jer Švajcarska nije članica EU niti pripada grupaciji CEFTA 2006), već zbog potrebe zaštite uvoznika od reeksporta robe.


Na osnovu naloga za otvaranje kareditiva, poslovna banka će pripremiti tekst Ugovora o otvaranju akreditiva, koji će ponuditi nalogodavcu na potpis;


UGOVOR O OTVARANJU AKREDITIVA

Zaključen 14.01.2009. god. između:

1.„Dunav banka“ a.d. Beograd, Čačanska 5, matični broj_________________; PIB___________; poslovni račun broj _________ (u daljem tekstu: Banka) i

2.Preduzeće „Evrokom“ d.o.o. Beograd, Bunuška 27, matični broj_________________; PIB___________________; tekući račun broj ___________ (u daljem tekstu: Nalogodavac).

Predmet ugovora

Član 1.

Banka prihvata da otvori neopozivi, nekonfirmirani, neprenosivi akreditiv, po nalogu Nalogodavca, na iznos od 11.200,00 EUR, u korist preduzeća „Extra taste“ iz Lozane (u daljem tekstu: Korisnik), na osnovu sledeće dokumentacije:

− Zahteva za otvaranje akreditiva; − Ugovora o uvozu, broj 2/09 i − Profakture inodobavljača, broj 3/09.

Rok važnosti akreditiva

Član 2.

Akreditiv se otvara s rokom važnosti do__________. godine.

Obaveze banke

Član 3.

Obaveze banke su da:

− izvrši plaćanje iznosa Korisniku, iz obezbeđenog deviznog pokrića i pod uslovima utvrđenim akreditivom;

− izvrši plaćanje iznosa Korisniku iz sopstvenih sredstava i pod uslovima utvrđenim akreditivom, uz obračun i naplatu kamate u devizama, po stopi od _____ %, sve do konačnog izmirenja duga;

− za period docnje po bilo kom potraživanju, obračuna zateznu kamatu, u skladu sa zakonom;

− izvrši pregled i prihvati akreditivna dokumenta u skladu sa odredbama Jednoobraznih pravila i običaja za dokumentarne akreditive Međunarodne trgovinske komore u Parizu (ICC). Obavezi saglasnosti sa uslovima ovog akreditiva podležu dokumenta navedena u nalogu za otvaranje akreditiva, koji čini sastavni deo ovog ugovora.

Glava VIII HIPOTETIČKI PRIMER REDOVNOG UVOZA ROBE 291 − u slučaju neispunjenja obaveza iz ovog ugovora, blanko menice koje je

Nalogodavac dostavio kao instrumente obezbeđenja plaćanja obaveza iz ovog Ugovora, popuni na dospeli neplaćeni iznos potraživanja i naplati sa njegovog tekućeg računa.

Obaveze nalogodavca

Član 4.

Obaveze nalogodavca su da:

− obezbedi devizno pokriće na svom deviznom računu u ukupnoj vrednosti akreditiva, najkasnije dva dana pre roka za plaćanje po akreditivu, sve do izmirenja obaveza iz ovog Ugovora o otvaranju akreditiva.

− najkasnije dva dana po izmirenju obaveza inopartneru iz ovog Ugovora, uplati dinarsku protivvrednost, na ime provizija i naknada troškova, obračunatih primenom važeće Tarife banke.Uplatu će izvršiti po kursu EUR važećem na dan izdavanja obračuna banke, na tekući račun banke, za ukupno pružene usluge.

− po potpisivanju ovog Ugovora, dostavi banci sopstvene blanko menice, sa klauzulom „bez protesta“, u ukupnoj dinarskoj protivvrednosti otvorenog akreditiva.

Akreditivni uslovi

Član 5.

Uslovi za korišćenje akreditiva navedeni su u Nalogu za otvaranje akreditiva, koji čini sastavni deo ovog Ugovora.


Član 6.

Eventualni sporovi po ovom Ugovoru rešavaće se pred nadležnim sudom u Beogradu.

Član 7.

Ovaj Ugovor stupa na snagu danom potpisivanja od strane ovlašćenih lica Banke i nalogodavca.

Član 8.

Ugovor je sačinjen u 4 (četiri) istovetna primerka, po 2 (dva) za svaku ugovornu stranu.

Za Banku: Za Nalogodavca: ______________________ ______________________

Pretpostavimo da je inokupac otvorio akreditiv za plaćanje izvoza robe našem preduzeću – prodavcu. Po otvaranju akreditiva, poslovna banka inokupca uputila


bi avizo akreditiva poslovnoj banci prodavca, s molbom za prosleđenje prodavcu (izvozniku). U tom slučaju, naša poslovna banka proslediće avizo inostrane banke – prodavcu, kako bi se on obavestio o uslovima koriščenja akreditiva. Tekst avizo akreditiva:

M e m o r a n d u m i n o s t r a n e k o r e s p o d e n t n e b a n k e

Predmet: Avizo akreditiva br.____________ Datum: __________.god. „Dunav banka“ a.d. Beograd

Obaveštavamo Vas da smo po nalogu našeg klijenta, preduzeća (naziv i adresa) __________________, uvoznika robe ____________, a prema Ugovoru o međunarodnoj kupoprodaji br.__________ od _________ god, koji je on zaključio sa preduzećem – izvoznikom (naziv i adresa) __________________, otvorili neopozivi, nekonfirmirani, neprenosivi loro akreditiv, u korist Vašeg klijenta – preduzeća prodavca.

Rok važnosti akreditiva je _________ god. u Beogradu, do iznosa od _______ (slovima:_______________________). Ovaj dokumentarni akreditiv odnosi se na isporuku robe, u količini ________, vrednosti ______. Paritet isporuke ________.

Akreditiv se može koristiti uz predaju sledećih dokumenata:

1. Trgovačka faktura (original) – u 4 primerka; 2. Međunarodni tovarni list za drumski prevoz (original); 3. Uverenje o poreklu robe EUR 1, izdato od carinskog organa. 4. Sertifikat o kvalitetu robe, ispostavljen od laboratorije ovlašćene za kontrolu

kvaliteta robe; 5. Kopija aviza koji je izvoznik uputio na adresu uvoznika, o izvršenoj otpremi

robe: datum otpreme, broj ugovora, reg. br. vozila (broj vagona), bruto i vrednost robe, konačno odredište.

6. Plaćanje po akreditivu biće izvršeno na teret našeg računa kod „Dunav banke“ a.d. Beograd, po prijemu urednih dokumenata.

Molimo prosleđenje i potvrdu prijema avizo akreditiva.

Za poslovnu banku ________________

Po prispeću avizo akreditiva, izvozni referent utvrđuje da li su uslovi korišćenja loro akreditiva, iz pristiglog aviza, identični uslovima iz osnovnog ugovora o prodaji. On će odmah, a svakako do kraja radnog dana, izvršiti temeljnu analizu i upoređenje uslova. U slučaju bilo kakvog neslaganja, koja mogu nastati


ne samo greškom, već i namerom nalogodavca za otvaranje akreditiva, da promenom uslova, popravi svoju poziciju (u odnosu na ugovorno utvrđenu), prodavac će hitno ukazati na konstatovana neslaganja i zahtevati ispravku – usklađivanje uslova naplate akreditiva s odnosnim odredbama kupoprodajnog ugovora. Nakon toga, kupac bi, kao nalogodavac za otvaranje akreditiva, izdao banci odgovarajuća uputstva za ispravku uslova akreditiva. O izvršenim ispravkama, banka kupca bi obavestila banku prodavca, a ova – prodavca. Posle svega, prodavac bi izvršio pripreme i, bez rizika, pristupio izvršenju izvoza.

Ukoliko su odstupanja nebitna, npr. u pogledu broja primeraka dokumenata koja se imaju podneti na naplatu, ili u pogledu rokova koje ne nanose nikakve štete niti dodatne troškove za izvoznika, „tolerišu se iz razloga nužne poslovne kulantnosti, elastičnosti i ekspeditivnosti. Ako je sve to utvrđeno, onda izvozni referent bez odlaganja pismeno obaveštava kupca neposredno o uredno i blagovremeno otvorenom akreditivu u korist izvoznika; uz obaveštavanje o svemu, slede i izrazi zahvalnosti prodavca prema kupcu i najava urednog izvršenja isporuka na obostrano zadovoljstvo“.87

Sa ukrcavanjem robe na kamion, inopartner je izvršio svoju ugovornu obavezu isporuke robe, koja proizlazi iz dogovorenog pariteta FCA Lozana. Vlasništvo nad robom prešlo je na kupca, a to znači i da svi troškovi dopremanja, kao i rizici tokom transportovanja robe, od sedišta prodavca, do sedišta kupca, idu na teret kupca. Da bi naplatio izvezenu robu, prodavac će prezentovati sva dokumenta svojoj poslovnoj banci, predviđena Ugovorom o kupoprodaji, odnosno Ugovorom o otvaranju akreditiva. Ona će, nakon provere ispravnosti i kompletnosti dokumenata, izvršiti novčanu isplatu. To neće učiniti ukoliko dobije nepotpuno tj. manjkava i neodgovarajuća dokumenta. U tom slučaju, zahtevaće od izvoznika odgovarajuće popravke ili će, pre isplate, zatražiti saglasnost uvoznika, posredstvom njegove korespodentne banke. U konkretnom slučaju, relacija transporta robe od inoprodavca do preduzeća kupca, je relativno kratka, tako da se uvozna roba, uključujući i carinjenje robe, može dopremiti do konačnog odredišta za 2-3 dana. Ovo je dovoljan razlog za uvoznika da, u situaciji kada se od njega traži saglasnost za isplatu, uz prezentaciju nečistih dokumenata, to ipak ne učini. Uvoznik će rezervu sa takvih dokumenata skinuti tek po prijemu robe, pošto se uveri u kvalitet pristigle pošiljke. U slučaju da je roba odgovarajućeg, ugovorom utvrđenog kvaliteta, uvoznik će skinuti rezervu sa dokumenata. Svojoj poslovnoj banci uputiće pismenu instrukciju,na osnovu koje će biti plaćen uvoz robe.Plaćanje uvoza poslovna banka će izvršiti upućivanjem nostro doznake korespodentnoj banci.Ona će izvršiti isplatu sredstava izvozniku,preko banke izvoznika.Posle svega,domaća banka će,putem dopisa, obavestiti uvoznika o izvršenom plaćanju,uz koji će mu dostaviti i nostro doznaku,radi dokumentovanja izvršenog plaćanja,iz obezbeđenog deviznog pokrića.

87 Milorad Tešić, Praktikum spoljnotrgovinskog poslovanja, Privredni pregled, Beograd, 1974, str. 172.


Svakako, obaveze komisionara prema krajnjem kupcu, korisniku robe, ne prestaju sa dostavljanjem robe. Sve nedostatke i kvarove na robi, koji se pojave u garantnom periodu, mora otkloniti inopartner. U tim slučajevima, logično bi bilo da sve reklamacije i zahteve za naknadne intervencije na robi, krajnji korisnik robe dostavlja uvozniku, radi njihovog prosleđenja inopartneru – prodavcu robe. To bi mogao biti dug put utvrđivanja pune istine o prirodi reklamacije, čime bi se prolongirao trenutak konačne intervencije na uvoznom proizvodu. Zato će uvoznik posredovati u uspostavljanju neposrednog kontakta na liniji izvoznik – krajnji korisnik robe.

4. OBRAČUN TROŠKOVA UVOZNIKA (KOMISIONARA) I POSREDNIH UČESNIKA U UVOZNOM POSLU

Sa prijemom uvozne robe od strane kupca i naplatom izvozne robe od strane prodavca, realizovani su osnovni ciljevi neposrednih učesnika, zbog kojih su oni stupili u ugovorni odnos: uvoznik je došao do robe, a izvoznik – do novca. Sa ovim se stiču uslovi i za naplatu usluga koje su pružili brojni učesnici, uključeni u prosec realizacije izvozno – uvoznog posla. U našem primeru uvoza robe, uvozniku je pristigla roba, ali i dokumenta po tom osnovu, i to:

1. dokumenta od poslovne banke izvoznika, prosleđena nakon isplate akreditivne sume i

2. dokumenta koje je špediter dostavio komisionaru, nakon carinjenja robe, uajedno sa fakturom troškova svih učesnika po liniji organizovanja i realizacije toka dopremanja robe. Naime, „Špedgarant“ je imao obavezu da organizuje dopremu robe od mesta njenog preduzimanja, do konačnog odredišta. Obim njegovih obaveza opredeljen je uslovima isporuke robe (transportnom klauzulom), odnosno Ugovorom o kupoprodaji i, na toj osnovi, Ugovorom o špediciji, zaključenim između špeditera i uvoznika. Njime se definiše i nagrada špeditera (špediterska tarifa), koja mu pripada po dopremi robe. To je nagrada za njegov stalni nadzor nad robom i aktivnostima ostalih učesnika, koje je on uključio u proces dopremanja robe, na bazi ugovora o: prevozu, osiguranju, kontroli kvaliteta robe i dr. Svako od njih će, po izvršenju ugovorne obaveze, ispostaviti račun špediteru radi nadoknade nastalih troškova.

Pre zaključenja ugovora špeditera i iostalih učesnika, špediter i njegov nalogodavac (komisionar) utvrdiće način plaćanja svih troškova koji nastaju od trenutka preuzimanja robe. To će učiniti putem Ugovora o špediciji, imajući u vidu odredbe Ugovora o komisionom uvozu robe, kojima se reguliše plaćanje usluga realizacije uvoznog posla.

U našem primeru uvoza robe, sva plaćanja po osnovu dopremanja robe (troškove prevoza, osiguranje, carinjenja i dr.) izvršava špediter, iz sopstvenih novčanih sredstava. On kreditira svog komitenta (komisiono preduzeće), čime stiče pravo na zaračunavanje odgovarajuće kamate.


Komisionar („Evrokom“) je takođe imao određene izdatke koji su nastali u vezi sa konkretnim uvoznim poslom. Komisionar (kao i špediter) očekuje i nagradu za svoje angažovanje. Zato će on, po dobijanju obračuna troškova od svog špeditera i nakon dopremanja robe proizvodnom preduzeću, ispostaviti fakturu, kojom će obuhvatiti:

a) vrednost uvozne robe, plaćene po akreditivu. Dominantnu stavku u njegovom obračunu troškova čini nabavna vrednost uvozne robe. Plaćanje uvozne robe najčešće vrši komisionar, da bi po dopremi robe, taj iznos nadoknadio krajnji korisnik, za koga je i vršen uvoz robe. Komisionar je kreditirao svog komitenta (proizvodno preduzeće „Beolik“), zbog čega ima pravo na kamatu, obračunatu za period angažovanja sopstvenih sredstava;

b) komisiona provizija. To je nagrada komisionaru za njegov učinak u svim fazama ugovaranja i realizacije uvoza. Nakon dopreme robe krajnjem korisniku, komisionar ima pravo na fakturisanje komisione provizije, u iznosu koji je utvrđen Ugovorom o komisionu;

c) razni administrativni troškovi, proistekli iz pribavljanja rešenja za uvoz, pribavljanja bankarskih garancija, sertifikata o kvalitetu robe i dr;

d) bankarski troškovi. Po nalogu uvoznika, a na osnovu Ugovora o otvaranju akreditiva, poslovna banka je izvršila određene usluge bez kojih se uvozni posao ne bi mogao realizovati. Otuda će ona pripremiti fakturu, sa svim stavkama za plaćanje, koje će potom uputiti uvozniku, odnosno špediteru:

• naknade troškova obračunatih primenom važeće tarife banke (troškovi otvaranja akreditiva; troškovi obaveštavanja špeditera, uvoznika i banke izvoznika; troškovi izdavanja bankarskih garancija i dr),

• zakonsku zateznu kamatu, obračunatu za neblagovremeno plaćanje fakturisane provizije i troškova banke.

Fakturom poslovne banke izvoznika mogu biti obuhvaćeni i troškovi inobanke, prema obračunu koji je ona dostavila svojoj korespodentnoj banci. Uobičajeno je, međutim, da troškove banke plaća svaka strana koja je načinila te troškove, kao nalogodavac banke: troškove domaće banke plaća domaće preduzeće, dok troškove inobanke plaća inopartner.

e) troškovi špeditera, kao i troškovi drugih učesnika, angažovanih posredstvom špeditera. Ove troškove špediter je obuhvatio svojom fakturom, koju je ispostavio komitentu (komisionom preduzeću).

Po dopremi robe preduzeću krajnjem korisniku i isplate fakturne vrednost robe, komisionar će fakturu svih troškova dostaviti proizvodnom preduzeću. Kao priloge uz fakturu, on će dostaviti dokumenta o uplatama izvršenim do trenutka fakturisanja troškova, kako svoja tako i dokumenta špeditera. Na taj način će argumentovati zahtevani iznos novčanih sredstava za plaćanje.


Nakon isplate od strane preduzeća krajnjeg korisnika, komisionar će pokriti sopstvene troškove, a preostala novčana sredstva preneti na tekući račun špeditera. Ta sredstva pripadaju u celosti špediteru. On je, do izvršenja ove uplate od strane komisionara, iz sopstvenih novčanih sredstava isplatio troškove osiguranja, prevoza, carinske i druge dažbine i td.

M e m o r a n d u m u v oz n o g - k o m i s i o n o g p r e d u z e ć a

R A Č U N, br. _________________ „BEOLIK“ d.o.o. Predmet: Obračun troškova dopreme likera Beograd Broj komisionog ugovora o uvozu:__________ Datum: 12.01.2009.god.

O P I S

I z n o s u (RSD)

T r o š k o v i k o m i s i o n a r a: 1. Plaćena fakturna vrednost uvezene arome likera ....... 2. Komisiona provizija (naknada za usluge po predmetnom ugovoru od 1 %)......................................... T r o š k o v i š p e d i t e r a: 1. Troškovi carinjenja robe a) Carina..................................................................... b) Porez na dodatu vrednost c) Carinske naknade 2. Troškovi prevoza 3. Troškovi osiguranja..................................................... 4. Špediterska tarifa (naknada za usluge po predmetnom ugovoru ..................................................... B a n k a r s k e n a d o k n a d e (za izvršene usluge komisionaru i špediteru): 1. Provizija banke za izvršene usluge ............................. 2. Troškovi banke (otvaranje akreditiva; pribavljanje garancije za obezbeđenje plaćanja carinskog duga; obaveštavanje špeditera i komisionara, kao i banke izvoznika i dr.).................................................. A d m i n i s t r a t i v n i t r o š k o v i (troškovi komisionara i špeditera) 1. Troškovi ugovaranja (istraživanja tržišta, službena putovanja na pregovore i izrada ugovora)............... 2. Ostali troškovi (troškovi analize zdravstvene ispravnosti uzorka robe, razni obrasci i dr.)...............

900.089,12 9.000,89 10.024,14 185.998,40 1.160,00 139.240,00 2.835,45 6.500,00 2.500,00 4.500,00 30.000,00 8.500,00

U k u p n o za uplatu (sa PDV) 1.300.348,00

Slovima: jedanmiliontristotinehiljadatristačetrdesetosamdinara


Uplatu fakturisanog iznosa izvršite na tekući račun br. _______________ kod „Dunav banke“ a.d., u roku (ugovorom utvrđenog) od tri dana, od datuma ispostavljanja ovog računa. U slučaju plaćanja po isteku navedenog roka, zaračunavamo zakonsku zateznu kamatu.

Prilozi:

1. Faktura br. 23/09 2. CMR br. 000111/09 3. Polisa osiguranja br. 654321 4. Račun troškova prevoza br. 5. Obračun carinskog duga 6. JCI br. 7. Račun troškova laboratorijske analize

Fakturisao referent Kontrolisao Direktor uvoza _________________ _______________ ____________

Nakon pregleda roba i plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina, a po potrebi i akciza i poreza na dodatu vrednost, carinski organ će pustiti robu deklarantu, ukoliko su ispunjeni uslovi za stavljanje robe u slobodan promet i ako roba nije predmet ograničenja ili zabrane.

Glava IX ZONA SLOBODNE TRGOVINE ZEMALJA JUGOISTOČNE EVROPE „CEFTA 2006“ 299

IIXX ZZOONNAA SSLLOOBBOODDNNEE TTRRGGOOVVIINNEE ZZEEMMAALLJJAA JJUUGGOOIISSTTOOČČNNEE EEVVRROOPPEE „„CCEEFFTTAA 22000066““ 1. Stvaranje Zone slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi

Za Evropsku uniju od suštinskog značaja su stabilnost i bezbednost Starog kontinenta. Ti ciljevi su neostvarivi ukoliko postoje konflikti, organizovani kriminal, trgovina ljudima i krijumčarenje oružja na prostoru jugoistočne88 Evrope (JIE), jer se odatle mogu lako preneti na celu Evropu. Dugoročna stabilnost zemalja ovog regiona podrazumeva, pored ostalog, uspostavljanje čvršćih međusobnih odnosa, koji presudno zavise od njihove ekonomske saradnje.

U cilju unapređenja trgovinskih veza i političkih odnosa u regionu, pokrenute su brojne inicijative, od kojih je najambiciozniji Pakt stabilnosti jugoistočne Evrope.89 Tako su 27.juna 2001. godine u Briselu, pod okriljem Pakta stabilnosti, zemlje JIE (SRJ, BiH, Hrvatska, Makedonija, Rumunija, Bugarska i Albanija) potpisale Memorandum o razumevanju o liberalizaciji i olakšavanju uslova trgovine (kasnije se pridružila i Moldavija). Zemlje potpisnice Memoranduma su se saglasile da u cilju povećanja međusobne trgovine i privlačnosti regiona za strane investicije, pristupe zaključivanju biletaralnih sporazuma, kojima će predvideti mere za liberalizaciju i olakšavanje međusobne robne razmene.

Radi uspostavljanja jedinstvenog tržišta zemalja jugoistočne Evrope, započet je proces potpisivanja bilateralnih sporazuma (ukupno 32 sporazuma o međusobnoj liberalizaciji trgovine industrijskim i poljoprivrednim proizvodima).Državna zajednica Srbija i Crna Gora90 zaključila je, u okviru Pakta za stabilnost JIE, bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini sa BiH, Hrvatskom, Albanijom, Makedonijom i Moldavijom.

Pokazalo se, međutim, da je primena mnoštva bilateralnih sporazuma prilično komplikovana za privrednike i državnu administraciju, prvenstveno carinske organe. Struktura tih sporazuma je umnogome slična, što je ukazivalo na mogućnost uzrade jedinstvenog, harmonizovanog teksta sporazuma o slobodnoj trgovini. Radi toga, Svetska banka je analizirala dotadašnja iskustva u liberalizaciji

88Geografski posmatrano, jugoistok Evrope (Balkanske zemlje) obuhvata devet zemalja: Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Makedoniju, Rumuniju, Bugarsku, Albaniju, Grčku i Mađarsku. 89Osnivanje „Pakta stabilnosti jugoistočne Evrope „ započelo je maja 1999 godine, u vreme bombardovanja SRJ, na inicijativu Nemačke, kao predsedavajuće Evropskoj uniji. Deklaracija o Paktu doneta je juna1999 godine u Kelnu. kao ciljevi Pakta promovisani su bezbednost, izgradnja demokratskih društava, ekonomska obnova i razvoj regiona, kao i razvoj dobrosusedstva, povratak izbeglica i integracija zemalja regiona u evropske strukture. 90Izvan okvira Pakta za stabilnost, naša zemlja je 2000. god. zaključila Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom.

300 ZONA SLOBODNE TRGOVINE ZEMALJA JUGOISTOČNE EVROPE „CEFTA 2006“ Glava IX

trgovinske saradnje između zemalja koje su zaključile Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA).

Podsetimo se da je formiranje centralno-evropske zone slobodne trgovine izvršeno na inicijativu Evropske zajednice da zemlje centralne Evrope međusobno bliže ekonomski i politički sarađuju, umesto oslanjanja na Zajednicu. Oktobra 1991. godine postignut je Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi – CEFTA (eng.Central European Free Trade Agreement), koji je potpisan 21.12.1992. godine u Krakovu, u Poljskoj. Njime je bilo predviđeno postepeno ukidanje carinskih i drugih ograničenja između zemalja (tzv. Višegrad) osnivača CEFTA (Poljska, Čehoslovačka i Mađarska) do 01.01.2001. godine. U međuvremenu, Čehoslovačka je podeljena na Češku i Slovačku, a nove pridružene članice CEFTA kasnije su postale Slovenija, Rumunija, Bugarska, Hrvatska i Makedonija, pa je nakon svega zonu činilo 9 zemalja članica. Kao rezultat njihove saradnje, udvostručena je trgovina između zemalja članica zone i obnovljena robna razmena između nekadašnjih članica SEV-a. Praktično,CEFTA je predstavljala pripremu za prijem zemalja članica u Evropsku uniju. Svetska banka je upravo analizirala značaj ove zone sa stanovišta poboljšanja pripremljenosti zemalja članica za ulazak u Uniju. Inspirisana upravo tim predprijemnim iskustvima, Banka je ocenila da bi takav put bio od koristi i za zemlje potpisnice Memoranduma. Sugestiju Banke, prihvatila je i Evropska unija, polazeći od činjenice da bi otklanjanjem prepreka u međusobnoj trgovini zemalja JIE, bila olakšana robna razmena, što bi značajno potstaklo strane direktne investicije. Na toj osnovi, ubrzao bi se ekonomski oporavak i uspostavila politička stabilnost zemalja regiona. I više od toga, bile bi izvršene njihove pripreme za integraciju u evropske strukture, što je preporuka i prioritet Unije. Pet prvih zemalja (Mađarska, Češka, Slovačka i Slovenija) su napustile CEFTU 2004. godine, sa učlanjivanjem u EU. Ulaskom Rumunije i Bugarske u Evropsku uniju (2007. godine), i ove zemlje su istupile iz CEFTA sporazuma..

Septembra meseca 2005. godine, na sastanku u Ženevi, Evropska komisija je preko Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope preuzela inicijativu za stvaranje jedne slobodne trgovinske zone između zemalja zapadnog Balkana i zemalja istočne Evrope (Rumunija, Bugarska, Moldavija, Srbija i Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Kosovo i Metohija i Makedonija).

Na inicijativu EU, na samitu premijera zemalja jugoistočne Evrope, održanom 19.12.2006. godine u Bukureštu potpisan je izmenjen i dopunjen Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi, čime je uspostavljena zona slobodne trgovine u JIE. Sporazum o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA 2006) potpisali su: Srbija, Crna Gora, BiH, Hrvatska, Makedonija, Bugarska, Rumunija, Moldavija, Albanija i UNMIK u ime Kosova i Metohije, u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. Zapravo, one su pristupile Sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA), uz izmene i dopune u čl. 3. Tekst Sporazuma CEFTA, sa izmename i dopunama u pomenutom članu, predstavlja Sporazum o izmenama i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA 2006.). To je ustvari primena sporazuma, zaključenog 1992. godine u Krakovu (CEFTA) na region JIE (CEFTA 2006).


2. Osnovni ciljevi i područja usklađenog delovanja zemalja CEFTA 2006

CEFTA je savremeni regionalni trgovinski blok koji se zasniva na primeni preferencijala za proizvode poreklom iz zemalja ugovornica. Zemlje potpisnice Sporazuma su se obavezale na uspostavljanje zone slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi, saglasno pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO). Zona će biti osnovana u prelaznom periodu koji treba da bude okončan najkasnije 31. decembra 2010. godine. To znači da će do isteka tog perioda biti ukinut trenutno važeći manji stepen zaštite poljoprivrednih proizvoda (koji se razlikuje od zemlje do zemlje), da bi nakon toga funkcionisalo liberalizovano tržište, u kome će biti potpuno ukinute carine i druge trgovinske barijere. Osnovni ciljevi Sporazuma su:

1.ukidanje kvantitativnih ograničenja, carina i drugih dažbina i, na toj osnovi, formiranje zajedničkog tržišta proizvoda i usluga, od oko 30 miliona potrošača;

2.obezbeđenje podjednakih uslova konkurencije i postepeno otvaranje tržišta za javne nabavke, u svim zemljama članicama CEFTA.

3.poboljšanje uslova za dalje unapređenje ulaganja u region CEFTA, uključujići i strane direktne investicije.

Režimom slobodne trgovine obuhvaćen je izvoz i uvoz industrijskih i poljoprivrednih proizvoda između zemalja regiona. Sastavne delove Sporazuma čine aneksi, kojima je izvršena harmonizacija ranije zaključenih bilateralnih sporazuma. Do stupanja na snagu Sporazuma (2007. god.), ukinute su carine koje su bile u suprotnosti sa članom VIII Opšteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT). Osnovna područja usklađenog delovanja zemalja CEFTA su:

a) Industrijski proizvodi. Do kraja juna 2008. godine, u regionu je uspostavljena puna liberalizacija razmene industrijskim proizvodima. Ukinute su sve carine na uvoz robe i sve uvozne dadežbine fiskalne prirode u trgovini između država potpisnica Sporazuma. Kao i većina zemalja potpisnica, naša zemlja je u potpunosti liberalizovala međusobnu trgovinu industrijskim proizvodima još od početka 2007. godine.

b)Poljoprivredni proizvodi. U pogledu razmene poljoprivrednih proizvoda, CEFTA sporazumom nije postignuta dodatna liberalizacija, ali to je intencija u procesu dalje dogradnje i realizacije usvojenog Sporazuma. Praktično, zadržane su povlastice u međusobnoj razmeni, utvrđene ranije donetim bilateralnim sporazumima. Tako je aneksima Sporazuma utvrđena lista od 55 grupa proizvoda kod kojih je za sve zemlje uvoza carina nula. Ostvarena je potpuna liberalizacija prometa poljoprivrednih proizvoda naše zemlje sa BiH, Makedonijom i Crnom Gorom. Međusobno je liberalizovan i promet najvećeg broja poljoprivrednih proizvoda sa Moldavijom. U razmeni sa Hrvatskom , oko 60 % tarifnih pozicija je potpuno liberalizovano, a oko 40% pozicija su pod određenim merama uvozne zaštite. Sa Albanijom je oko 10% sa nižom carinskom stopom, u okviru kvota.

Srbija je tokom 2009. godine nastavila pregovore o punoj liberalizaciji poljoprivrednih proizvoda. Dogovorene su olakšice u prometu ovih proizvoda, a već od sredine 2010. godine potpuno će se liberalizovati razmena poljoprivrednih proizvoda


sa Albanijom o Moldavijom. Razgovori će se nastaviti i sa Hrvatskom o smanjivanju nivoa zaštite u prometu poljoprivrednih proizvoda. Ipak već sada je izvesno da će, sa tom zemljom, od 2011. godine biti oslobođeno carine čak oko 72% poljoprivrednih proizvoda, dok će se značajno povećati količine artikala koji se uvoze na temelju dogovorenih kvota, a u okviru njih, carinske stope ukinuti ili znatno sniziti (u odnosu na trenutni nivo).

c)Necarinske barijere. Sporazumom CEFTA utvrđene su obaveze zemalja članica da, osim carina, pristupe usaglašavanju necarinskih barijera (tehničkih i administrativnih) u razmeni, kako bi se upotpunio proces liberalizacije u međusobnoj trgovini. Predviđeno je da zemlje članice stupe u pregovore za zaključivanje sporazuma o harmonizaciji njihovih (nacionalnih) tehničkih propisa i standarda, kao i sanitarnih i fitosanitarnih mera, u skladu sa Sporazumom STO o primeni tehničkih barijera u trgovini, odnosno sanitarnih i foitosanitarnih mera91.

d)Javne nabavke. Sporazum će dovesti do usaglašavanja javnih nabavki sa standardima STO. Predviđeno je da se u svim zemljama regiona izvrši otvaranje tržišta javnih nabavki, odnosno da se eliminiše diskriminacija pri javnim nabavkama. Na tenderima za bilo kavkve nabavke državnih organa, biće obezbeđen jednak tretman svim ponuđačima iz regiona, na transparentan i razuman način. To znači da će posle liberalizacije javnih nabavki, domaća preduzeća biti izjednačena s preduzećima iz ostalih država članica CEFTA, kao što će i domaća preduzeća biti ravnopravna sa preduzećima u tim zemljama. Ukidanje privilegovanog položaja za domaća preduzeća i omogućavanje inostranim preduzećima da, pod istim uslovima (kao i domaća preduzeća) učestvuju na tenderima za javne nabavke, rezultiraće povećanjem konkurencije i kvalitetnijom i jeftinijom nabavkom, što će doneti i uštede u budžetu svakoj članici CEFTA.92

e)Zaštita stranih ulaganja. Sporazumom su zemlje članice preuzele obavezu ostvarivanja jednakog tretmana i pune zaštite i sigurnosti ulaganja koja potiču iz drugih zemalja potpisnica. One neće uvoditi diskriminatorne mere u pogledu osnivanja, upravljanja, proširivanja, prodaje ili likvidacije preduzeća bilo koje zemlje na svojoj teritoriji. Krajnji cilj je formiranje zajedničkog investicionog tržišta, sa usaglašenim investicionim politikama i ambijentom jednakih uslova za investicije.

Sporazum CEFTA ima i određenih nedostataka, a najveći je upravo u pojavi brojnih necarinskih prepreka, uprkos tome što su zemlje CEFTA dužne da ih otklone. Jer, primenom necarinskih barijera mogu se ostvariti efekti identični klasičnim ograničenjima u uvozu robe. Naime, izvoz i uvoz jedne zemlje može biti znatno otežan, pa i onemogućen, zbog problema na koje nailaze učesnici u

91 Rok za zaključivanje sporazuma o međusobnom priznavanju i harmonizaciji je 31. decembar 2010. godine. 92Rok u kome potpisnice CEFTA moraju da obezbede nediskriminaciju u pogledu javnih nabavki je 1. maj 2010. godine. Prema dosadašnjem Zakonu o javnim nabavkama u Srbiji, domaća preduzeća su imala povlasticu od 20% u ceni, u odnosu na sva strana preduzeća.


spoljnotrgovinskom poslu,. Najčešće necarinske prepreke u trgovini odnose se na probleme:

a) u prikupljanju dokumentacije potrebne za izvršenje uvozno-izvoznog posla, kao što je : povećanje broja dokumenata (kojima se reguliše izvoz i uvoz) i troškova dažbina za obezbeđenje dokumenata; dugotrajna procedura izdavanja dozvola itd.

b) na graničnom prelazu, od velikog administriranja i neusklađenosti radnog vremena inspekcijskih (sanitarnih, veterinarskih) i carinskih službi na graničnom prelazu, do povećanja troškova analize od strane institucija (instituta, laboratorija), ovlašćenih za kontrolu kvaliteta uzorkovane robe, sporosti i samovoljnog ponašanja i dr.

c) međusobnog nepriznavanja sertifikata fitosanitarnih, sanitarnih i veterinarskih kontrola. U zemljama CEFTA mali je broj međunarodno priznatih sertifikacionih institucija (npr. uverenje o radiološkoj ispravnosti izdaju samo četiri instituta u Srbiji). Još uvek nisu doneti sporazumi o međusobnom priznavanju sertifikata o kvalitetu, što znači da svaka zemlja, za sebe, obavlja ovu kontrolu. U praksi, uzorci iste robe ispituju se dva puta - u zemlji izvoznici i uvoznici.

d) u vezi sa utvrđivanjem i kontrolom pravila o poreklu robe i sl.

3.Osnovne karakteristike (doprinos) Sporazuma CEFTA 2006

Koristi od Sporazuma CEFTA su višestruke i znatno prevazilaze okvir regiona kome ove zemlje pripadaju. On se može analizirati sa ekonomskog stanovišta, ali od ne manjeg značaja su i politički, ekološki, tehničko-tehnološki i drugi aspekti Sporazuma.

Osnovne karakteristike Sporazuma u oblasti ekonomije mogle bi se izraziti na sledeći način:

1. povećanje robne razmene između zemalja članica CEFTA. Međunarodna trgovina ne zavisi od volje neke zemlje da bude ili ne bude aktivni učesnik, već je to nužnost. Jedan od uslova za ostvarivanje bržeg privrednog razvoja je u izlaganju spostvene ekonomije uticajima sa svetskog tržišta. Što je zemlja manja i , uz to, ekonomski nerazvijenija, utoliko su veće potrebe njenog otvaranja prema inostranstvu. Krakteristično je zemlje jugoistočne Evrope predstavljaju male ekoneomije, na pribižno istom nivou razvoja i sa nedovoljno razvijenom konkurencijom. Prihod koji ostvaruju od izvoza, ni izbliza ne može da zadovolji njihove ambiciozne razvojne potrebe, zbog čega ne mogu izbeći deficit trgovinskog i platnog bilansa. Sporazumom CEFTA ostvaruje se znatno povoljniji pristup preduzeća na tržištu jugoistočne evrope, što će doprineti porastu razmene između zemalja koje pripadaju ovom regionu. Izvozom proizvoda bez plaćanja carinskih dažbina ili uz njihovo smanjenje, povećana je konkurentnost proizvoda naših preduzeća u regionu. Istovremeno, proširen je izbor tržišta sa kojih se mogu nabaviti sirovine bez plaćanja uvoznih dažbina. To je i prirodno očekivati, s obzirom na blizinu tržišta i činjenicu da su to umnogome komplementarne


privredne struktrure, prvenstveno bivše jugoslovenske republike. Liberalizacija u trgovini postaje snažan motivacioni činilac rasta produktivnosti, investicija i zaposlenosti, što će se, u konačnom, odraziti i na povećanje konkurentnosti domaćih proizvođača u regionu, i šire.

2. jačanje dugoročne proizvodne kooperacije. Sporazumom CEFTA olakšano je uspostavljanje prekogranične zajedničke proizvodnje, zahvaljujući mogućnosti primene dijagonalne kumulacije porekla robe, u trgovini između zemalja regiona, koja se zajednički proizvodi u više zemalja potpisnica. Na toj osnovi mogle bi se ostvariti ekonomičnije tranformacije i potpunije korišćenje raspoloživih proizvodnih kapaciteta.

3. porast investicione aktivnosti. U ekonomskim odnosim Srbije sa zemljama jugoistočne Evrope, saradnja se najčešće svodila na čistu kupoprodaju, prvenstveno prehrambenih proizvoda, poljoprivrednih sirovina, električne energije, obojenih metala, tekstila i sl, što je karakteristika trgovine između zemalja u razvoju. Kao rezultat intenziviranja međusobne trgovinske razmene i jačanja regionalne privredne kooperacije, za očekivati je jačanje uzajamnog poverenja i afirmaciju novih odnosa, proklamovanih Sporazumom CEFTA. Na toj osnovi mogu se ostvarivati kvalitetniji vidovi međusobne saradnje, kao što su zajednička ulaganja, grinfild investicije itd. To bi bio pozitivan signal stranim investitorima, izvan regiona, za ulaganja u privredu naše zemlje, kao bitnoj pretpostavci podizanja tehnološkog niovoa proizvodnje i konkurentske sposobnosti domaćih preduzeća na tržištu jugoistočne Evrope.

4. povećanje izvoznih mnogućnosti zemalja članica CEFTA izvan regiona jugoistočne Evrope. Značaj Sporazuma je u doprinosu procesu integracije zemalja potpisnica CEFTA, u Evropsku Uniju, odnosno u poboljšanju njihove pripremljenosti za pristupanje ovoj integraciji. Sporazumom CEFTA predviđena je mogućnost korišćenja kumulacije porekla i izvan ovog regiona (npr. sa zemljama EU i EFTA). Međutim, da bi bilo koja zemlja članica CEFTA mogla da kumulira poreklo robe proizvedene u zemljama potpisnicama Sporazuma, u razmeni sa zemljama izvan regiona CEFTA, neophodno je da svaka od njih, po ispunjenju odgovarajućih uslova, zaključi bilateralni sporazum kojim će se dozvoliti takva bilateralna kumulacija porekla. To bi bio sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj Uniji, koji može biti zaključen nakon ispunjenja uslova koje je utvrdila ova integracija.

5. zaštita pravila konkurencije (ukoliko to uslovi nalažu). Zemlje potpisnice CEFTA su se obavezale na preduzimanje zaštitnih mera koje imaju za cilj sprečavanje ili ograničavanje konkurencije, kao rezultat sporazuma između preduzeća.93 Isti efekti se ostvaruju i dodelom pomoći od strane države, jer se tim putem favorizuje odrešđena roba i narušava konkurencija. Takvi postupci smatraju se protivnim pravilnom funkcionisanju Sporazuma. Zemlja članica CEFTA koja

93Sporazumom se utvrđuje obaveza država potpisnica da od 1. maja 2010. godine primenjuju principe konkurencije (uređene po pravilima STO i EU) na sva preduzeća.


smatra da takva praksa može da prouzrokuje ozbiljnu štetu ili već trpi određene posledice, može preduzeti odgovarajuće bilateralne mere zaštite prema zemlji izvoznici (članici CEFTA), u formi uvećane carine.

6. otklanjanje ozbiljnih teškoća u platnom bilansu. Ukoliko se neka od zemalja članica CEFTA suočava sa takvim teškoćama , Sporazum dozvoljava primenu restriktivnih mera uvoza, u skladu sa pravilima STO. Mere moraju biti ograničenog roka trajanja, odnosno ne smeju prelaziti granicu neophodnu za poboljšanje stanja platnog bilansa. Uporedo sa popravljanjem salda platnog bilansa , ove mere moraju postepeno slabiti, da bi bile ukinute kada uslovi više ne budu opravdavali njihovo održanje.

4. Preferencijalni tretman robe domaćeg porekla – Uverenje EUR.1

Stupanjem na snagu Sporazuma CEFTA,94 prestali su da važe bilateralni sporazumi o slobodnoj trgovini, u okviru Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope. Sporazumom CEFTA ostvaruju se značajne prednosti u odnosu na ranije bilateralne trgovinska aranžmane. Njime su zamenjena 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini u regionu, primenjivana od 2001. godine. Ove sporazume su karakterisale različite šeme liberalizacije, što je značajno komplikovalo trgovinske odnose između zemalja regiona.

Sa sporazumom CEFTA omogućava se uvoz robe bez plaćanja carine, ili uz plaćanje carine u manjem iznosu, ukoliko robe imaju poreklo iz druge zemlje u okviru zone. Na robu s poreklom ne plaćaju se ni druge dadžbine, kao što su poljoprivredne dažbine (prelevmani, sezonske carine i dažbine za carinsko evidentiranje). Za razliku od ranije zaključenih međusobnih sporazuma o slobodnoj trgovini, kojima je bila dozvoljena samo bilateralna kumulacija porekla, Sporazumom je data mogućnost primene dijagonalne kumulacije porekla robe, u trgovini između zemalja regiona.

Bilateralna kumulacija porekla primenjuje se između dva partnera. Primera radi, zemlja „A“ (članica CEFTA) je uvezla vunenu tkaninu iz zemlje „B“ (potpisnice Sporazuma). Iako je vunena tkanina poreklom iz zemlje „B“, ona se pri izvozu muškog odela u zemlju „B“, tretira kao da je poreklom iz zemlje „A“. Ovo zbog toga što finalni proizvod ima poreklo iz zemlje „A“. Ukoliko se ovako proizvedeno odelo izvozi u bilo koju zemlju članicu CEFTA, odelo bi takođe imalo poreklo zemlje „A“, ali tada ne bi bila primenjena bilateralna, već dijagonalna kumulacija porekla.

Dijagonalna kumulacija se primenjuje između 3 i više zemalja. Predpostavimo da jedna zemlja članica CEFTA izveze sirovine u drugu zemlju, takođe članicu

94Narodna skupština Srbije je usvojila Zakon o potvrđivanju Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi CEFTA 2006, 24. septembra 2007. godine („Sl. gl. RS br. 88/07). Sporazum je stupio na snagu 24. oktobra 2007. godine, kada je naša zemlja i zvanično postala članica CEFTA 2006.


CEFTA, čija je namera da nakon određenih doradnih radnji, izvrši izvoz poluproizvoda. Postupkom dorade, promenilo bi se poreklo robe - to bi bio proizvod sa poreklom iz druge zemlje, koji bi se, kao takav, izvozio u treću zemlju, članicu CEFTA. U toj zemlji nastavlja se proces prerade, do izrade finalnog proizvoda, za kojim postoji tražnja na tržištu četvrte zemlje, potpisnice Sporazuma. Opet bi došlo do promene porekla robe. Poreklo robe je iz one države članice CEFTA u kojoj je proizvod finalizovan. Roba koja je proizvedena u okviru regiona CEFTA nosi oznaku „Made in SEE“, što će stimulisati ne samo trgovinsku razmenu, već i proizvodnu saradnju između preduzeća zemalja članica CEFTA. Bitno je istaći da se carina i dažbine plaćaju samo na one komponente proizvoda koje su bez porekla.

Sa potpisivanjem sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju svih zemalja članica CEFTA i Evropske Unije, u dijagonalnu kumulaciju porekla ulaziće i sirovine iz zemalja Evropske unije i EFTA. Odnosno, bescarinski režim će se proširiti i na sve zemlje članice EU i EFTA (Norvešku, Island, Švajcarsku i Lihtenštajn). Tako je, osim kumulacije porekla sa komponentama iz zemalja CEFTA, a nakon odmrzavanja Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU (od 2010. godine.), Srbiji omogućena kumulacija porekla i sa komponentama iz EU. Odnosno, naša zemlja može izvoziti robu sa preferencijalnim tretmanom i u zemlje članice EU, ukoliko ona ima status robe domaćeg porekla. Na osnovu tog statusa, proizvodi koje zemlje EU uvoze iz Srbije oslobođeni su plaćanja carine, ili je carinska stopa znatno manja.Ovo uverenje zahtevaju carinske vlasti radi primene određenih pogodnosti(npr.niža carinska stopa ili bez obaveze plaćanja carina i drugih dažbina pri uvozu robe).

Carinske povlastice prilikom uvoza robe u zemlje CEFTA 2006, kao i zemlje EU, mogu se koristiti ukoliko je carinskom organu podnet jedan od sledećih dokumenata:

1. uverenje o domaćem poreklu robe EUR.1, ili

2. izjava koju izvoznik daje na fakturi ili dostavnici ili drugom komercijalnom dokumentu „izjava na fakturi“.

Uverenje o poreklu domaćem robe (preferencijalno uverenje) je obavezan dokument (javna isprava) koji se podnosi na uvid carinskim organima zemlje uvoznice, i to za:

• sticanje prava bez carinskog uvoza robe iz Srbije, u EU; • sticanje prava bescarinskog uvopza robe iz Srbije, u sve zemlje članice

CEFTA 2006. Takođe, uvoz proizvoda iz bilo koje zemlje članice ove grupacije u Srbiju, uz koji ide ovaj dokument, ne podleže obavezi plaćanja carinskih i drugih dažbina, i


• sticanje sigurnosti kupca ili zemlje uvoznice, izvan EU i CEFTA 2006, koji na osnovu uverenja o domaćem poreklju robe želi da dobije robu koja nije predmet reeksporta. Primera radi, Belorusija ne daje preferencijalni tretman našoj robi, ali zahtevaju uverenje o domaćem poreklu, i to isključivo FORM A, kao dokaz o srpskom poreklu robe.95

Uverenje o domaćem poreklu robe EUR.1 izdaju carinski organi zemlje izvoznice. Za tu svrhu, izvoznik ili njegov ovlašćeni predstavnik(čineći to na odgovornost izvoznika) podnosi:

a) pisani zahtev za izdavanje uverenja, zajedno sa izjavom izvoznika koja sadrži dovoljno podataka o robi, na osnovu kojih se može izvršiti njena identifikacija;

b) popunjen obrazac Uverenja o domaćem poreklu robe EUR. 1; c) potrebni dokazi.

Pomenuti obrasci popunjavaju se na jednom od jezika ugovornih strana (izvoznika ili uvoznika) ili na engleskom jeziku, a u skladu sa odredbama zakonodavstva zemlje izvoznice.

Uverenje o domaćem poreklu robe izdaje se za proizvode koji se mogu smatrati proizvodima sa poreklom iz zemlje izvoznice (proizvedeni u potpunosti u zemlji izvoznici), iz Evropske unije ili iz bilo koje zemlje članice CEFTA 2006, ako ispunjavaju propisane uslove. Npr, proizvodima poreklom iz Srbije smatraju se i proizvodi dobijeni u Srbiji, a sadrže materijale poreklom iz bilo koje druge zemlje članice zone ili EU, pod uslovom da su u procesu proizvodnje bitno promenjena prvobitna svojstva uvoznih materijala, odnosno da su prošli dovoljnu obradu ili preradu. U čl. 4 Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, puštanju carinske robe i naplati carinskog duga („Sl.gl.RS“127/03, 20/04, 24/04, 63/04, 104/04, 44/05, 71/05, 76/05, 106/05, 5/06, 47/06) navedeno je da su bitno promenjena svojstva robe, odnosno da je roba bila „predmet dovoljne obrade ili prerade“ ako :

1. se uvezena roba razvrstava u jedan tarifni broj Carinske tarife, a novoproizvedena roba u drugi tarifni broj Carinske tarife;

2 vrednost uvezene robe (sirovine repromaterijal i dr.), poreklom iz drugih država, korišćene u toku procesa proizvodnje nije veće od 50% vrednosti novoproizvedene robe.

95Ima zemalja koje, umesto uverenja o domaćem poreklu robe EUR. 1, koje izdaje carinarnica, zahtevaju to isto uverenje na obrascu FORM A, koje izdaje Privredna komora Srbije: SAD, Kanada, Brazil, Argentina, Japan, Australija, Novi Zeland, Ukrajina, Belorusija i dr.


Uverenje o domaćem poreklu robe može biti izdato za robu koja je stekla status domaće robe:

a) na osnovu primene kumulacije porekla (domaćeg porekla i porekla druge zemlje, članice CEFTA 2006 ili EU i EFTA);

b) bez primene kumulacije porekla (ako je proizvod u potpunosti proizveden u zemlji izvoznici).

Jedan od načina sticanja porekla, upisuje se, kao izuzetno značajan u Uverenje EUR 1, u rubriku 7 (Napomena), prema sledećem:

- ukoliko je poreklo stečeno primenom kumulacije sa materijalima poreklom iz zemlje potpisnice Sporazuma, EU, Islanda, Norveške, Švajcarske, Lihtenštajna i Turske:

„CUMULATION APPLIED WIHT“.........(ime zemlje/alja ili teritorije/a), ili

- ukoliko je poreklo stečeno bez primene kumulacije sa materijalima poreklom iz zemlje članice CEFTA ili iz drugih, prethodno navedenih zemalja:

„NO CUMULATION APPLIED“.

Zahtev za izdavanje uverenja, podnosi se uz deklaraciju izvoznika. U slučaju potrebe, a na zahtev carinskog organa, podnosilac zahteva za izdavanje predmetnog uverenja dužan je da podnese na uvid i dodatna dokumenta kojima se dokazuje poreklo proizvoda na koji se to odnosi. Ako carinski organ utvrdi da je roba poreklom iz Srbije, na osnovu podataka iz priloženih dokumenata i izvršenog pregleda robe, izdaće Uverenje o domaćem poreklu robe EUR 1. To će učiniti upisivanjem njegovog broja u predviđenu rubriku, potpisom ovlašćenog carinskog službenika i overavanjem pečatom carinske ispostave. U suprotnom, odbiće zahtev za izdavanje uverenja.

Uverenje EUR.1, carinski organ stavlja na raspolaganje izvozniku, nakon obavljenog izvoznog carinjenja. Zahtev za izdavanje EUR 1 čuva se tri godine zbog eventualne intervencije ako carinski organ iz bilo koje zemlje EU ili iz zone, kao uvoznice, posumnja u verodostojnost dokumenta i tačnost podataka o pravom poreklu robe.Na zahtev carinskih organa zemlje uvoznice,naša zemlja je dušna da omogući proveru autentičnosti dokumenata ili podataka o pravom poreklu robe. Tada, uprava carine, samostalno ili sa relevantnim organima iz zemlje koja je izrazila sumnju,može izvršiti naknadnu kontrolu. Ukoliko se potvrdi sumnja, oštećena zemlja ima pravo na novčano obeštećenje za period u kome je vršen uvoz robe sa lažnim podacima.


DEKLARACIJA IZVOZNIKA

Ja, dole potpisani, izvoznik robe navedene na poleđini liste:

IZJAVLJUJEM da roba ispunjava uslove potrebne za dobijanje priloženog uverenja.

NAVODIM okolnosti na osnovu kojih roba ispunjava te uslove:

........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................

PODNOSIM sledeća dokazna dokumenta (dokumenti o uvozu, uverenje o cirkulaciji robe, fakture, deklaracije proizvođača, itd).

:

..........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................

OBAVEZUJEM SE da, na zahtev nadležnih organa, podnesem svaki dodatni dokazni dokument koji ti organi smatraju potrebnim radi izdavanja priloženog uverenja, kao i da prihvatim svaki eventualni pregled od strane pomenutih organa mog knjigovodstva i uslova u kojima je gore navedena roba proizvedena.

MOLIM izdavanje priloženog uverenja za robu.

U ........................................ na dan ................................ (Potpis) _ZAHTEV ZA UVERENJE O DOMAĆEM POREKLU ROBE EUR 1


1. Izvoznik (naziv, puna adresa, zemlja)

EUR 1 BR. A N0 270849 Pre popunjavanja obrasca videti objašnjenje u napomeni

2. Zahtev za uverenje se koristi u preferencijalnoj razmeni između ............................................................................................. i ............................................................................................. (navesti zemlju,grupe zemalja ili teritoriju o kojima je reč)

3. Primalac (naziv, puna adresa, zemlja) (fakultativno)

4. Zemlja, grupa zemalja ili teritorija čiji se proizvodi smatraju proizvodima koji zadovoljavaju kriterijume o poreklu

5. Zemlje, grupa zemalja ili teritorija u koju se upućuje roba

6. Informacije u vezi sa prevozom (fakultativno)

7. Napomena

8. Redni broj, oznake, brojevi, broj i vrsta koleta; (1) naziv proizvoda

9.Bruto masa (kg) ili druga jedinica mere (1, m3 itd.)

10. Fakture (fakultativno)

(1) za robu bez ambalaže naznačiti br. predmeta ili staviti u rasutom stanju


Obrazac Uverenja o domaćem poreklu robe EUR. 1 1. Izvoznik

(naziv, puna adresa, zemlja)

EUR. 1 BR. A N0 290157

Pre popunjavanja obrasca videti objašnjenje na poleđini 2. Uverenje koje se koristi u preferencijalnoj razmeni između .................................................................................... I ............................................................................. (navesti zemlju, grupe zemalja ili teritoriju o kojoj je reč)

3. Primalac (naziv, puna adresa, zemlja)

4. Zemlja, grupa zemalja ili teritorija čiji se proizvodi smatraju proizvodima koji zadovoljavaju kriterijume o poreklu

5. Zemlja, grupe zemalja ili teritorija u koju se upućuje roba

6. Informacije u vezi sa prevozom (fakultativno)

7. Napomena

8. Redni broj, oznake, brojevi i vrste; (1) naziv proizvoda

9. Bruto masa (kg) ili druga jedinica mere (1, m3, itd)

10. Fakture (fakultativno)


OVERA CARINSKOG ORGANA Overa deklaracije Dokument o izvozu; (2) Model................................................Br........................ Carinarnica.................................................................... Zemlja ili teritorija izdavanja....................................................................... U..............................................na dan................................ ................................................. (Potpis)

12. DEKLARACIJA IZVOZNIKA Ja, dole potpisan, izjavljujem da gore navedena roba ispunjava uslove koji se zahtevaju za dobijanje ovog uverenja U ..................................na dan ................................. ........................................................... (Potpis)

13. ZAHTEV ZA PROVERU, upućuje se:

14. REZULTAT PROVERE Na osnovu pregleda konstatovano je (1)

O da je ovo uverenje izdala navedena carinarnica i da su navodi u uverenju tačni O da ovo uverenje nije verodostojno ni ispravno (videti priložene primedbe) U ........................................... na dan ........................ Pečat (Potpis) (1) Označiti krstićem odgovarajući rezultat

Traži se kontrola verodostojnisti i ispravnosti ovog rešenja U ............................... ............na dan ................ Pečat ............................................................

(Potpis)

NAPOMENA

1. U uverenju se nesme ništa izbrisati niti dopisati. Eventualne izmene moraju se uneti precrtavanjem pogrešnih navoda i dodavanjem potrebnih podataka. Svaku takvu izmenu treba da odobri izdavalac uverenja i da je overe carinski organi zemlje ili teritorije gde je uverenje izdato.


2. Proizvodi navedeni u uverenju treba da budu upisani bez proreda, a ispod svakog proizvoda treeba da bude ubeležen redni broj. Neposredno ispod poslednjeg proizvoda treba povbući vodoravnu crtu. Neispunjeni prostor treba precrtati, tako da se onemogućava svako nadoknadno dodavanje.

3. Roba se označava na način uobičajen u trgovini, uz dovoljno podataka radi identifikacije.

Proizvodi sa poreklom iz zemalaja CEFTA će, kod uvoza u drugu zemlju članicu, imati olakšice iz Sporazuma ukoliko je, umesto Uverenja EUR.1, podneta „izjava na fakturi“, kao alternativni dokaz. Izjavu može sačiniti ovlašćeni izvoznik.96 Carinski organ (Uprava carina) može, na pisani zahtev izvoznika, odobriti status „ovlašćenog izvoznika, ako često isporučuje proizvode (bez obzira na vrednost proizvoda), na osnovu Sporazuma CEFTA. Carinski organ procenjuje da li izvoznik ispunjava propisane uslove za dodelu statusa ovlašćenog izvoznika, prvenstveno s obzirom na iskustvo iz dotadašnje prakse carinjenja robe od strane podnosioca zahteva (izvoznika):

- da li korektno primenjuje propise o carinjenju;

- da li poznaje važeća pravila o poreklu robe;

- da li preuzima odgovornost za korišćenje ovlašćenja, posebno za netačno navođenje porekla robe i sl.

Nakon odobrenja, carinski organ dodeljuje broj carinskog ovlašćenja, koji uvek mora da bude naznačen u izjavi na fakturi. U slučaju nepropisnog korišćenja,Uprava carine može da povuče dato odobrenje. Na osnovu ovlašćenja, izvoznik sačinjava „izjavu na fakturi“tako što pisaćom mašinom, utiskivanjem ili štampanjem, na fakturi, dostavnici ili bilo kojem drugom komercijalnom dokumentu (koji detalnjo opisuje proizvode o kojima je reč i tako omogućuje njihovu identifikaciju), unosi propisanu izjavu, u zavisnosti od toga da li je status domaće robe stečen sa, ili bez kumulacije porekla robe, prema sledećem:

„Izvoznik proizvoda obuhvaćenih ovom ispravom (carinsko ovlašćenje br.__) izjavljuje da su, osim ako je drugačije izričito navedeno, ovi proizvodi s r p s k o g preferencijalnog porekla.“

− cumulation applied with.......(name of the country(s) or teritory (s) ili − no cumulation applied

Odgovorno lice:

____________________

96Izjavu može sačiniti i bilo koji izvoznik, za bilo koju pošiljku koja se sastoji od jednog ili

više paketa koji sadrže proizvode sa poreklom i čija ukupna vrednost ne prelazi 6.000 evra.


Izjava na fakturi sadržavaće prvu napomenu na engl. jeziku - cumulation applied with.......(name of the country(s) or teritory (s) – ukoliko je poreklo stečeno primenom kumulacije sa materijalima poreklom iz zemlje potpisnice Sporazuma, EU, Islanda, Norveške, Švajcarske, Lihtenštajna i Turske. Ukoliko je poreklo stečeno bez primene kumulacije sa materijalima poreklom iz zemlje članice CEFTA ili iz drugih, prethodno navedenih zemalja, izjava na fakturi sadržavaće drugu napomenu - no cumulation applied.

Ovlašćeni izvoznik dužan je da na zahtev carinskog organa, periodično, dostavi dokaze o poreklu i omogući uviod u ispravnost korišćenja carinskog ovlašćenja. Ukoliko se utvrdi da je ovlašćeni izvoznik pravio greške ili zloupotrebljavao ovlašćenje, carinski organi imaju pravo da povuku ovlašćenje.

5.Komparativna analiza razmene Srbije sa glavnim partnerima, članicama CEFTA

Tržište CEFTA, sa oko 30 miliona stanovnika, drugi je po značaju spoljnotrgovinski partner naše zemlje, posle Evropske unije.97 Istovremeno, to je jedini region sa kojim Srbija ima kontinuirani suficit u robnoj razmeni.

Izvoz naše zemlje u države članice CEFTA se, u toku nekoliko godina od zaključenja Sporazuma, ustalio na oko 32 % od ukupnog izvoza, dok uvoz iznosi svega 8 % ud ukupnog uvoza. Oko 98 % naše spoljnotrgovinske razmene sa zemljama CEFTA otpada na razmenu sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hrecegovinom, Hrvatskom, Makedonijom i Crnom Gorom. U narednom periodu od bitnog je značaja usmeravanje u povećanje učešća u razmeni domaćih preduzeća na tržišta ovih zemalja, glavnih spoljnotrgovinskih partnera u regionu.

U 2006. godini, spoljnotrgovinska robna razmena naše zemlje sa glavnim spoljnotrgovinskim partnerima – članicama CEFTA (BiH, Crna Gora, Hrvatska i Makedonija) iznosila je 2.943,5 miliona $. Od toga, izvezeno je robe u vrednosti 1.916,6 miliona dolara, a uvezeno je robe u vrednosti 1.026,9 miliona dolara. U toku godine ostvaren je suficit u trgovinskoj razmeni sa ovim zemljama od 889,7 miliona dolara, dok je pokrivenost uvoza izvozom bila 186,6 %. Naša zemlja ostvarila je suficit u robnoj razmeni sa Crnom Gorom, BiH i Makedonijom, dok je sa Hrvatskom imala deficit u iznosu 83,3 miliona dolara.

97Tržište Evropske Unije, sa oko 500 miliona stanovnika , je tradicionalno najvažnije tržište srpskih preduzeća u izvozu i uvozu robe. Na ovo tržište, naša zemlja plasira oko 56% svog izvoza, a isto toliko od ukupnog uvoza takođe potiče sa tog tržišta. Sasvim sigurno, to će i u budućnosti biti ključno tržište, ali nepovoljna okolnost je što uvoz iz ove grupe zemalja znatno nadmašuje izvoz, zbog čega naša zemlja ostvaruje visok spoljnotrgovinski deficit, po godinama: -3.021,6 miliona dolara (2006.); -5.171,1 miliona dolara (2007.); -6.248,3 miliona dolara (2008.) i -4.090,6 miliona dolara (2009.)


U 2007. godini, spoljnotrgovinska robna razmena iznosila je 4.240,4 miliona dolara, što je u odnosu na 2006. godinu povećanje za 44,1 %. Pri tome, vrednost izvoza iznosila je 2.760,9 miliona dolara , a vrednost uvoza 1.479,5%, što ukazuje da je izvoz povećan za 44,1 %, za koliko je povećan i naš uvoz (u odnosu na 2006. godinu). U toj (kao i u prethodnoj) godini, naša zemlja je ostvarila pozitivne spoljnotrgovinske rezultate. Suficitiran saldo robne razmene povećan je na 1.281,4 miliona dolara (ili za 44 % u odnosu na 2006. godinu). Jedina zemlja sa kojom naša zemlja ima deficit jeste Hrvatska. U toku 2007. godine povećan je izvoz naše zemlje za 31,8%, ali je povećan i uvoz za 58,4%, što je rezultiralo povećanjem spoljnotrgovinskog deficita sa tom zemljom, za 138,7 %, u odnosu na 2006. godinu.

U 2008. godini, spoljnotrgovinska robna razmena iznosila je 5.240,3 miliona dolara, od čega je vrednost izvoza 3.553,5, a vrednost uvoza 1.686,8 milionadolara. U odnosu na 2007. godinu, obim razmene povećan je za 23,6 %, dok je izvoz povećan 28,7 %, a uvoz 14,0 %. Spoljnotrgovinski suficit naše zemlje sa ovom grupom zemalja iznosio je 1.866,7 miliona dolara, što je porast za 45,7 %, u odnosu na 2007.godinu. Povećaana je i pokrivenost uvoza izvozom, sa 186,6 % (2007. god.), na 210,7 % (2008. god.). Pozitivan spoljnotrgovinski rezultat u 2008. godini je i smanjenje negativnog salda bilansa robne razmene sa Hrvatskom, jer je on prepolovljen u odnosu na prethodnu ( 2007) godinu.

U 2009. godini nije nastavljen trend iz prethodnih godina. Spoljnotrgovinska robna razmena iznosila je 3.801,2 miliona dolara, što je smanjenje za 27,5 %. Pri tome, vrednost izvoza naše zemlje, u četiri zemlje regiona CEFTA, smanjena je za 28,0 %, dok smanjenje vrednosti uvoza iznosi 34,2 %. Iznos spoljnotrgovinskog suficita sa ovom grupom zemalja smanjen je sa 1.866,7, na 1.318,0 miliona dolara (ili za 30%), kao i pokrivenost uvoza izvozom (za četiri procentna poena).

Glava IX ZONA SLOBODNE TRGOVINE ZEMALJA JUGOISTOČNE EVROPE „CEFTA 2006“ 317 Robna razmena Srbije sa glavnim spoljnotrgovinskim partnerima- potpisnicama Sporazuma CEFTA u milionima USD

Država

2006. 2007. Izvoz

Uvoz Saldo robne razmene

Pokrivenost uvoza izvozom (%)

Izvoz Uvoz Saldo robne razmene


BiH

749,0

343,0

406,0

218,4

1.042,1

516,7

525,4

201,7

Crna Gora

616,3

149,2

467,1

413,1

950,9

132,0

818,9

720,4

Hrvatska

251,0

334,3

-83,3

75,1

330,8

529,5

-198,8

62,5

Makedonija

300,3

200,4

99,9

149,8

437,1

301,2

135,9

145,1

Ukupno

1.916,6

1.026,9

889,7

186,6

2.760,9

1.479,5

1.281,4

186,6

Država

2008. 2009.

Izvoz Uvoz Saldo robne razmene


Izvoz Uvoz Saldorobne razmene


BiH

1.338,7

644,5

694,2

207,7

1.015,5

439,8

575,7

230,9

Crna Gora

1.287,3

202,3

1.085,0

636,3

836,2

171,8

664,4

486,7

Hrvatska

434,5

531,0

-96,5

81,8

278,8

396,1

-117,3

70,4

Makedonija

493,0

309,0

184

159,5

429,1

233,9

195,2

183,4

Ukupno

3.553,5

1.686,8

1.866,7

210,7

2.559,6

1.241,6

1.318,0

206,1

Podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije.


Ukoliko uporedimo podatke iz prve (2006.) i poslednje (2009.) godine posmatranog perioda, dolazimo do sledećih zaključaka:

1.Izvoz . Povećan je izvoz Srbije u sve zemlje regiona. Najveći obim izvoza Srbija ima sa BiH, što ukazuje da je to najvažniji naš uvozni partner u regionu. Najveći porast izvoza zabeležen je sa Makedonijom (42,9 %), a najmanji sa Hrvatskom (11,1%). Ukupan izvoz u sve četiri zemlje povećaj je sa 1.916 miliona dolara (koliko je iznosio 2006. godine), na 2.559, 6 miliona, što je povećanje za 33,5 %.

2.Uvoz. Najveći uvoz iz regiona, ostvaren je iz BiH. Iz te zemlje, najveći je i porast uvoza (oko 28 %), dok je iz ostalih zemalja regiona povećanje uvoza bilo dosta ujednačeno (od 15 – 18 %). Ukupan uvoz iz svih zemalja regiona povećan je sa 1.026,9 miliona dolara ( 2006. god.) na 1.241,6 miliona (2009. god.), ili za 20,9 %.

3.Saldo robne razmene. U svim godinama posmatranog perioda, naša zemlja imala je pozitivan saldo robne razmene, osim sa Hrvatskom. Najveći suficit u robnoj razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom (467 milion dolara 2006. godine, a 664,4 miliona dolara 2009. godine, što je porast za 42,2%). Deficit robne razmene Srbije sa Hrvatskom se povećao za 83,3, miliona dolara (2006. god.) na 117,3 miliona dolara (2009. god.). Ukupan pozitivan saldo robne razmene se povećao sa, 889,7 miliona dolara (koliko je iznosio u 2006. god.), na 1.318,0 miliona (2009. god.), što čini povećanje suficita za 428,3 miliona dolara.

4.Pokrivenost uvoza izvozom. S obzirom da je vrednoost izvoza naše zemlje redovno premašivala vrednost uvoza (osim sa Hrvatskom), pokrivenost uvoza izvozom bila je veća od 100%. Najveću pokrivenost uvoza izvozom naša zemlja ima sa Crnom Gorom (413,1 % u 2006. god, odnosno 486,7 % u 2009. god.), a najmanju sa Hrvatskom (75,1 % u 2006 god, odnosno 70,4 % u 2009. god.). U odnosu na sve zemlje regiona, pokrivenost uvoza izvozom se povećala sa 186,6 % (2006. god.), na 206,1 % (2009. god.).

Spoljnotrgovinska razmena sa zemljama CEFTA ima prioritetan značaj za Srbiju, jer su to ekonomski slične zemlja. Širok je dijapazon proizvoda koje naša zemlja može da plasira na ova tržišta, s obzirom na naše izvozne mogućnosti, potrebe, mentalitet i navike stanovništva u tim zemljama. Značajna ograničenja u trgovinskoj razmeni sa zemljamaa CEFTA proizilaze iz nepovoljne strukture srpskog izvoza. Nepovoljna okolnost je što je suficit u razmeni sa ovim zemljama ostvaren zahvaljujući, prvenstveno, izvozu žitarica, mesa, drva, gvožđa, čelika i raznih vrsta pića, što je karakteristika izvoza nerazvijenih zemalja.

Promena strukture izvoznih proizvoda Srbije ostvariva je samo u dugom vremenskom roku. Rešenje tog problema uslov je rasta konkurentnosti, odnosno povećanja izvozne sposobnosti srpske privrede, Problem je utoliko veći što je iz zemalja CEFTA, Srbija najviše uvozila, takođe, gvožđe, čelik, električnu energiju, kamen, ugalj i obojene metale. Iz razloga što su u strukturi robne


razmene naše zemlje, sa zemljama CEFTA, bili nedovoljno zastupljeni, industrijski proizvodi visokog stepena obrade, za očekivati je da će veća primena dijagonalne kumulacije sa zemljama u regionu i sa zemljama Evropske Unije, dovesti do kvalitativnih promena u ekonomiji naše zemlje, kao: porast proizvodnje, zaposlenosti, konkurentnosti i, na toj osnovi, porasta robne razmene sa inostranstvom.

6. Značaj „CEFTA 2oo6“

Od liberalizacije trgovine u regionu JIE, koristi će imati kako preduzeća tako i potrošači. Efikasnijim proizvođačima pružaju se mogućnosti za povećanje izvoza i poboljšanje poslovnog uspeha. Domaći potrošači su u poziciji da svoje potrebe zadovoljavaju jeftinijim proizvodima iz uvoza.

Slobodna trgovina je i u najširem interesu bilo koje zemlje članice CEFTA 2006. To su, umnogome, komplementarne privrede, približno istog nivoa razvijenosti. Primena ovog sporazuma je od velikog značaja i za našu zemlju:

• ostvaruje se „tržišna utakmica“ koja vodi povećanju robne razmene. Veća konkurencije iz inostranstva motivisaće domaće proizvođače na povećanje produktivnosti. Region JIE postaje „vežbalište“ na kome se zemlje potpisnice pripremaju, po važećim pravilima EU i Svetske trgovinske organizacije, za približavanje Evropskoj Uniji. Na toj osnovi očekuje se trajno otklanjanje spoljnotrgovinskog deficita sa nekim od tih zemalja. Zona slobodne trgovine je drugi najznačajniji partner Srbije posle EU. Srbija ostvaruje suficit u trgovini sa BiH, Crnom Gorom i Makedonijom, a sa Hrvatskom ima deficitaran saldo;

• veći priliv stranog kapitala, jer će se na bazi uverenja o domaćem poreklu robe, lakše plasirati proizvodi u druge zemlje regiona;

• poboljšanje nivoa tehnološke inventivnosti i drugih necenovnih faktora konkurentnosti, što će omogućiti brži prodor robe iz naše zemlje, ne samo u zemlje JIE, već i EU.

Sporazumom CEFTA ubrzava se proces evropske integracije, odnosno ostvaruje se dobra priprema za priključenje EU. To se potvrđuje na primeru Slovenije, Poljske, Češke,Slovačke i Mađarske, a potom Bugarske i Rumunije, koje su, kao članice CEFTA, postale i punopravne članice Evropske unije. Sporazum CEFTA 2006 je, takođe, u funkciji priprema Srbije za ubrzano pristupanje Evropskoj uniji i značajan generator privrednog razvoja naše zemlje. Domaća preduzeća koja se na tom „vežbalištu“ ne pripreme za ulazak u Evropsku uniju, odnosno ne budu u stanju da izdrže utakmicu na tržištu zemalja CEFTA, izvesno je da su im čanse za opstanak na tržištu Unije još manje.

321 PRILOZI Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje

PPRRIILLOOZZII KKOODDEEKKSS ŠŠIIFFAARRAA ZZAA PPOOPPUUNNJJAAVVAANNJJEE IISSPPRRAAVVAA UU CCAARRIINNSSKKOOMM PPOOSSTTUUPPKKUU

(Pravilnik o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku, „Sl. glasnik RS“, br. 29/03, 53/04, 137/04, 11/05, 23/05, 65/05, 117/05, 114/06, 74/07, 2/08)


KODEKS ŠIFARA ZA POPUNJAVANJE ISPRAVA U CARINSKOM POSTUPKU

I CARINARNICE I NJIHOVE ORGANIZACIONE JEDINICE

Naziv carinarnice, odnosno njene organizacione jedinice Šifra 1 2 1. Carinarnica Beograd 11002 1) Carinska ispostava Luka Beograd 11029 2) Carinska ispostava Pančevo 11037 3) Carinska ispostava Pošta Beograd 11045 4) Carinska ispostava Smederevo 11053 5) Carinska ispostava Ranžirna železnička stanica Makiš - Beograd 11096 6) Carinska ispostava Železnička stanica Beograd 11118 7) Carinska ispostava Beogradski sajam 11126 8) Carinska ispostava Skladišta 11134 9) Carinska ispostava Požarevac 11177 10) Carinska ispostava za poslove carinskog nadzora - Beograd 11207 11) Carinski referat Luka 11223 12) Carinski referat Savsko pristanište 11240 13) Carinska ispostava Mladenovac 11215 14) Carinski referat Luka i rečno pristanište Pančevo 11231 15) Carinski referat za poslove carinskog nadzora i rečnog pristaništa

Smederevo 11258

16) Carinska ispostava Aerodrom Beograd 11410 17) Carinski referat za kurirske poslove - DHL 11282 18) Carinski referat za avionske pošiljke - JAT 11312 19) Carinska ispostava Beograd 11347 20) Carinska ispostava Terminal Beograd 11568 21) Carinska ispostava Aerodrom Beograd - Odsek za kontrolu

putničkog prometa 11271

22) Carinski referat za metalsku industriju - Železara 2. Carinarnica Kladovo 12009 1) Carinska ispostava Kladovo 12017 2) Carinska ispostava Karataš 12025 3) Carinska ispostava Mokranje 12033 4) Carinska ispostava Prahovo 12041 5) Carinska ispostava Veliko Gradište 12068

Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje PRILOZI 323

3. Carinarnica Dimitrovgrad 13005 1) Carinska ispostava Gradina 13277 2) Carinska ispostava Železnička stanica Dimitrovgrad 13021 3) Carinska ispostava za poslove Slobodne zone Pirot 13030 4) Carinska ispostava Pirot 13048 5) Carinska ispostava Terminal - Gradina 13013 4. Carinarnica Kraljevo 14001 1) Carinska ispostava Raška 14010 2) Carinska ispostava Kruševac 14036 3) Carinska ispostava Užice 14044 4) Carinska ispostava Kraljevo 14052 5) Carinska ispostava Čačak 14060 6) Carinska ispostava Požega 14095 7) Carinska ispostava Novi Pazar 14109 8) Carinska ispostava Prijepolje 14125 9) Carinska ispostava Bajina Bašta 14133 10) Carinska ispostava Kotroman 14141 11) Carinska ispostava Uvac 14168 12) Carinski punkt Gostun 14303 13) Carinski punkt Jabuka 14311 14) Carinski punkt Rudnica 14320 15) Carinski punkt Mehov Krš 14338 16) Carinski punkt Brnjački Most 14346 5. Carinarnica Niš 15008 1) Carinski referat Bor 15016 2) Carinska ispostava Leskovac 15024 3) Carinska ispostava Ribarci 15032 4) Carinska ispostava Strezimirovci 15040 5) Carinska ispostava Zaječar 15059 6) Carinski referat Železnička stanica Ćele Kula - Niš 15067 7) Carinski referat Železnička stanica Niš 15075 8) Carinski referat Pošta Niš 15083 9) Carinski referat Majdanpek 15091 10) Carinska ispostava Terminal - Preševo 15105 11) Carinski referat Knjaževac 15113 12) Carinska ispostava Vranje 15121 13) Carinska ispostava Vrška Čuka 15148 14) Carinski referat Aerodrom Niš 15326 15) Carinska ispostava Prohor Pčinjski 15164 16) Carinska ispostava Preševo 15172 17) Carinska ispostava Železnička stanica Preševo 15180 18) Carinska ispostava Železnička stanica Ristovac 15288


19) Carinska ispostava Terminal - Niš 15156 6. Carinarnica Kragujevac 17000 1) Carinska ispostava Kragujevac 17019 2) Carinska ispostava Jagodina 17027 3) Carinski referat Smederevska Palanka 17035 4) Carinska ispostava Železnička stanica Kragujevac 17043 5) Carinska ispostava Paraćin 17051 6) Carinska ispostava Lapovo 17078 7) Carinska ispostava Arannelovac 17256 8) Carinski referat za poslove carinskog nadzora - Lapovo 17264 7. Carinarnica Novi Sad 21008 1) Carinska ispostava Luka i skladišta Novi Sad 21016 2) Carinska ispostava Bačka Palanka 21024 3) Carinska ispostava Vrbas 21040 4) Carinska ispostava Pošta Novi Sad 21059 5) Carinska ispostava Ranžirna železnička stanica Novi Sad 21067 6) Carinska ispostava Železnička stanica Šid 21083 7) Carinska ispostava Batrovci 21091 8) Carinska ispostava Most Bačka Palanka 21105 9) Carinska ispostava Terminal Šid 21130 10) Carinski referat Jamena 21148 11) Carinski referat Neštin 21156 12) Carinska ispostava za poslove carinskog nadzora 21202 13) Carinska ispostava Sot 21270 14) Carinski referat Ljuba 21300 15) Carinska ispostava Šid 21342 16) Carinski referat Bečej 21369 8. Carinarnica Sombor 22004 1) Carinska ispostava Apatin 22012 2) Carinska ispostava Bački Breg 22020 3) Carinska ispostava Bezdan - Mohač 22039 4) Carinska ispostava Sombor 22047 5) Carinska ispostava Bogojevo 22128 6) Carinski referat Bezdan 22144 9. Carinarnica Vršac 23000 1) Carinska ispostava Kalunerovo 23019 2) Carinska ispostava Vatin 23027 3) Carinska ispostava Železnička stanica Vršac 23035 4) Carinska ispostava Hemofarm Vršac 23043 10. Carinarnica Zrenjanin 24007 1) Carinska ispostava Kikinda 24015 2) Carinska ispostava Zrenjanin 24023


3) Carinska ispostava Srpska Crnja 24031 4) Carinski referat Mena 24058 5) Carinski referat Nakovo 24066 6) Carinska ispostava Jaša Tomić 24074 11. Carinarnica Subotica 25003 1) Carinska ispostava Terminal - Horgoš 25011 2) Carinska ispostava Javna skladišta Subotica 25038 3) Carinska ispostava Železnička stanica Subotica 25046 4) Carinska ispostava Terminal - Kelebija 25054 5) Carinska ispostava Senta 25062 6) Carinska ispostava dala 25089 7) Carinska ispostava Bajmok 25097 8) Carinska ispostava Horgoš 25151 9) Carinski referat za poslove slobodne zone 25160 10) Carinska ispostava Kelebija 25267 12. Carinarnica Priština 31003 1) Carinski punkt Merdare 31305 2) Carinski punkt Mutivode 31313 3) Carinski punkt Depce 31321 4) Carinski punkt Končulj 31330 13. Carinarnica Šabac 42005 1) Carinska ispostava Šabac 42056 2) Carinski referat za poslove carinskog nadzora - Šabac 42064 3) Carinska ispostava Sremska Mitrovica 42072 4) Carinski referat carinskog nadzora - Sremska Mitrovica 42099 5) Carinska ispostava Sremska Rača 42102 6) Carinska ispostava Loznica 42137 7) Carinska ispostava Valjevo 42145 8) Carinska ispostava Mali Zvornik 42153 9) Carinska ispostava Badovinci 42188 10) Carinska ispostava Trbušnica 42196 11) Carinska ispostava Ljubovija 42200


II DRŽAVE

Naziv države Šifra Andora AD Ujedinjeni Arapski Emirati AE Avganistan AF Antigva i Barbuda AG Angvila AI Albanija AL Jermenija AM Holandski Antili AN Angola AO Antarktik AQ Argentina AR Američka Samoa AS Austrija AT Australija AU Aruba AW Azerbejdžan AZ Bosna i Hercegovina BA Barbados BB Bangladeš BD Belgija BE Burkina Faso BF Bugarska BG Bahrein BH Burundi BI Benin BJ Bermudi BM Bruneji BN Bolivija BO Brazil BR Bahami BS Butan BT Buve BV Bocvana BW Belorusija BY Belize BZ Kanada CA


Kokosova (Kiling) Ostrva CC Centralna Afrička Republika CF Kongo CG Švajcarska CH Obala Slonovače CI Kukova Ostrva CK Čile CL Kamerun CM Kina CN Kolumbija CO Kostarika CR Kuba CU Zelenortska Ostrva (Zeleni Rt) CV Božićno Ostrvo CX Kipar CY Češka CZ Nemačka DE Džibuti DJ Danska DK Dominik DM Dominikanska Republika DO Alžir DZ Ekvador EC Estonija EE Egipat EG Zapadna Sahara EH Eritreja ER Španija ES Etiopija ET Evropska Monetarna Unija EU Finska FI Fidži FJ Foklandska ostrva (Malvini) FK Mikronezija FM Farska ostrva FO Francuska FR Francuski Metropoliten FX Gabon GA Velika Britanija GB Grenada GD Gruzija GE Francuska Gijana GF


Gana GH Gibraltar GI Grenland GL Gambija GM Gvineja GN Gvadelup GP Ekvatorijalna Gvineja GQ Grčka GR Južna Džordžija i Južna sendvič ostrva GS Gvatemala GT Guam GU Gvineja-Bisao GW Gvajana GY Hong Kong HK Herd i Mekdonald ostrva HM Honduras HN Hrvatska HR Haiti HT Manarska HU Indonezija ID Irska IE Izrael IL Ljudska ostrva IM Indija IN Britanska Teritorija Indijskog Okeana IO Irak IQ Iran IR Island IS Italija IT Jamajka JM Jordan JO Japan JP Džonston Ostrva JT Kenija KE Kirgistan KG Kambodža KH Kiribati KI Komorska Ostrva KM Sent Kits i Nevis KN Koreja, Demokratska Narodna Republika KP Koreja KR Kuvajt KW


Kajmanska ostrva KY Kazahstan KZ Laos LA Liban LB Sent Lusija (Sveta Lucija) LC Lihtenštajn LI Šri Lanka LK Liberija LR Lesoto LS Litvanija LT Luksemburg LU Letonija LV Libijska Arapska Džamahirija LY Maroko MA Monako MC Moldavija MD Madagaskar MG Maršalska Ostrva MH Midvejska Ostrva MI Makedonija MK Mali ML Mijanmar MM Mongolija MN Makao MO Severna Marijanska Ostrva MP Martinik MQ Mauritanija MR Monserat MS Malta MT Mauricijus MU Maldivi MV Malavi MW Meksiko MX Malezija MY Mozambik MZ Namibija NA Nova Kaledonija NC Niger NE Norfolk Ostrvo NF Nigerija NG Nikaragva NI Holandija NL


Norveška NO Nepal NP Nauru NR Niue NU Novi Zeland NZ Oman OM Panama PA Peru PE Francuska Polinezija PF Papua Nova Gvineja PG Filipini PH Pakistan PK Poljska PL Sent Pier i Mikelon PM Pitkern PN Portoriko PR Portugalija PT Palau PW Paragvaj PY Katar QA Reiniom RE Rumunija RO Ruska Federacija RU Ruanda RW Saudijska Arabija SA Solomonska Ostrva SB Sejšelska Ostrva SC Sudan SD Švedska SE Singapur SG Sveta Jelena SH Slovenija SI Svalbard i Janmajen Ostrva SJ Slovačka SK Siera Leone SL San Marino SM Senegal SN Somalija SO Surinam SR Sao Toma i Principi ST El Salvador SV Sirija SY


Svaziland SZ Turska i Kaikos Ostrva TC Čad TD Francuska Južna Teritorija TF Togo TG Tajland TH Tadžikistan TJ Tokelau TK Turkmenistan TM Tunis TN Tonga TO Istočni Timor TP Turska TR Trinidad i Tobago TT Tuvalu TV Tajvan TW Tanzanija TZ Ukrajina UA Uganda UG Sjedinjene Američke Države US Urugvaj UY Uzbekistan UZ Vatikan Sveta Stolica VA Sent Vinsent i Grenadini VC Venecuela VE Britanska Devičanska Ostrva VG Sjedinjene Države Devstvenih Ostrva VI Vietnam VN Vanuatu VU Volis i Fortuna Ostrva WF Vejk, Ostrvo WK Samoa WS Okupirana teritorija Palestine PS Jemen YE Majote YT Južna Afrika ZA Zambija ZM Demokratska republika Kongo CD Zimbabve ZW Republika Srpska XR Republika Crna Gora ME Republika Srbija RS


III VRSTE VALUTE

Naziv vlute Šifra Austrijski šiling ATS Australijski dolar AUD Belgijski franak BEF Kanadski dolar CAD Švajcarski franak CHF Nemačka marka DEM Danska kruna DKK Španska pezeta ESP EVRO EUR Finska marka FIM Francuski franak FRF Funta sterlinga GBP Drahma GRD Irska funta IEP Italijanska lira ITL Jen JPY Kuvajtski dinar KWD Luksemburški franak LUF Holandski gulden NLG Norveška kruna NOK Portugalski eskudo PTE Švedska kruna SEK Američki dolar USD Srpski dinar RSD

IV LICA

Naziv Šifra Strana fizička lica 000912000 Ostala lica bez PIB 000913006


V VRSTE PREVOZNOG, ODNOSNO PRENOSNOG SREDSTVA

Vrsta saobraćaja i vrsta prevoznog, odnosno prenosnog sredstva Šifra Železnički saobraćaj 20 Drumsko vozilo na vagonu 23 Drumski saobraćaj Kamion bez prikolice 31 Kamion sa prikolicom 32 Tegljač sa poluprikolicom 33 Kombi i putnička vozila 34 Ostala vozila 35 Vazdušni saobraćaj 40 Poštanski saobraćaj 50 Kombinovani/multimodalni saobraćaj 60 Posebni vidovi transporta (dalekovodi, cevovodi, gasovodi) 70 Rečni saobraćaj 80 Vagon na brodu 82 Drumsko vozilo na brodu 86 Prikolica ili poluprikolica na brodu 87 Sopstveni pogon 90

I PARITET ISPORUKE

Paritet Šifra Franko fabrika (naziv mesta) EXW Franko prevoznik (naziv mesta) FCA Franko uz bok broda (naziv luke otpreme) FAS Franko na palubi broda (naziv luke otpreme) FOB Troškovi i vozarina (naziv luke odredišta) CFR Troškovi, osiguranje i vozarina (naziv luke odredišta) CIF Vozarina plaćena do (naziv mesta odredišta) CPT Vozarina i osiguranje plaćeno do (naziv mesta odredišta) CIP Dostavljeno na granici (naziv mesta) DAF Dostavljeno na brodu (naziv luke odredišta) DES Dostavljeno na obali (naziv luke odredišta) DEQ Dostavljeno - carina nije plaćena (naziv mesta odredišta) DDU Dostavljeno - carina plaćena (naziv mesta odredišta) DDP Ostali nenavedeni pariteti XXX


VII MESTO PARITETA ISPORUKE

Mesto pariteta isporuke Šifra Granica Srbije 0 Mesto u Srbiji 1 Mesto izvan Srbije 3

VIII VRSTA SPOLJNOTRGOVINSKOG POSLA

Kolona A Šifra u rub. 24

Kolona B Opis Šifra Opis Šifra Poslovi sa stvarnim ili planiranim prenosom vlasništva sa plaćanjem ili drugom nadoknadom (osim poslova pod šiframa 2, 7 i 8) (1) (2) (3)

1 11 Kupovina/prodaja (2) 1

12

Pošiljke poslate na testiranje, probni uzorci, pošiljke sa pravom vraćanja i komisioni poslovi

2

13 Kompenzacioni poslovi 3

14 Prodaja stranim putnicima za njihove lične potrebe

4

15 Finansijski lizing(3) 5 Vraćanje robe, koja je prethodno bila evidentirana pod šifrom 1(4) ; besplatna zamena robe

2 21 Vraćanje robe 1

22 Zamena za vraćenu robu 2

23 Zamena za robu koja nije vraćena (npr. u garancijskom roku)

3

Poslovi (ne privremeni) sa prenosom vlasništva bez finansijske ili druge naknade

3 31

Pošiljke robe u okviru programa, koje su u potpunosti ili delimično finansirane od strane Evropske Unije

1

32 Druge isporuke vladinih pomoći

2

33 Druge isporuke pomoći (individualne ili nevladinih organizacija)

3


34 Drugi poslovi 4 Poslovi oplemenjivanja na osnovu ugovora(5) ili poslovi popravke(6)(osim poslova pod šifrom 7)

4 41 Oplemenjivanje 1

42 Popravka i održavanje uz plaćanje

2

43 Besplatna popravka i održavanje

3

Poslovi nakon oplemenjivanja na osnovu ugovora(5) ili nakon opravke(6) (osim poslova pod šifrom 7)

5 51 Oplemenjivanje 1

52 Popravka i održavanje uz plaćanje

2

53 Besplatna popravka i održavanje

3

Poslovi bez prenosa vlasništva, npr. zajam, zakup, operativni lizing(7) i druga privremena korišćenja(8) sa izuzetkom oplemenjivanja na osnovu ugovora ili popravke (isporuka i vraćanje)

6 61 Zakup, zajam, operativni lizing

1

62 Druga privremena korišćenja 2 Poslovi u vezi sa zajedničkim programima odbrane ili drugim menuvladinim proizvodnim programima

7 70

Nabavke granevinskog materijala i opreme u okviru granevinske delatnosti koji su deo opšteg ugovora(9)

8 80

Drugi poslovi 9 91 Ulog stranog lica 1 2

96 Promet robe u slobodnu zonu i iz slobodne zone

3 4

99 Ostali posebni oblici spoljnotrgovinskog posla

5

6 9


NAPOMENE POD OZNAKAMA (1) DO (9):

1. Poslovi pod ovom oznakom odnose se na najveći deo izvoza i uvoza, odnosno poslova kod kojih je svojina preneta sa rezidenta na nerezidenta ili obrnuto a plaćanje izvršeno je ili će biti izvršeno plaćanje ili druga nadoknada (npr: plaćanje robom). Ovo se primenjuje i na robu poslatu izmenu jedinica jednog lica, kao i na robu poslatu iz/u centralnodistributivno skladište, osim ako plaćanje ili druga nadoknada u vezi sa ovim poslovima neće biti izvršena (u tom slučaju će ovi poslovi biti pobrojani u koloni A pod 3).

2. Poslovi pod ovom oznakom odnose se i na rezervne delove i drugu robu čija se zamena plaća.

3. Poslovi pod ovom oznakom odnose se i na finansijski lizing: rate za lizing se obračunavaju na način da pokriju celu ili skoro celu vrednost robe. Koristi i rizici vlasništva su preneseni na korisnika lizinga. Po isteku ugovora korisnik lizinga postaje vlasnik.

4. U slučaju vraćanja i zamene robe, pod ovom oznakom, a koja je bila prethodno ocarinjena pod šifrom 3 do 9 iz kolone A, treba koristiti njima pripadajuće odgovarajuće šifre.

5. U slučaju oplemenjivanja robe, pod ovom oznakom, a za račun stranog vlasnika, upotrebljavaju se šifre 4 i 5 iz kolone A. Ako proizvonač vrši oplemenjivanje za svoj račun, upotrebljava se šifra 1 iz kolone A.

6. Poslovi pod ovom oznakom odnose se na popravke pod kojima se podrazumeva vraćanje robi prvobitne funkcije, pri čemu mogu biti izvršene strukturne promene ili poboljšanja.

7. Poslovi pod ovom oznakom odnose se na sve ugovore o lizingu, osim finansijskog lizinga iz napomene (3).

8. Poslovi pod ovom oznakom odnose se na robu koja se izvozi ili uvozi sa namerom da se kasnije ponovo uveze ili izveze bez promene vlasništva.

9. Poslovi pod ovom oznakom odnose se na poslove upisane pod šifrom 8 iz kolone A, koji uključuju robu za koju nije izdat poseban račun, već je za kompletnu pošiljku izdat zajednički račun. U suprotnom, upotrebljava se šifra 1 iz kolone A.


IX ROBA POD CARINSKIM NADZOROM

Roba Šifra Motorni benzin, bezolovni 271000 01 Gorivo za mlazne motore 271000 02 Ostali motorni benzin 271000 03 Dizel goriva 271000 04 Brodska goriva 271000 05 Lož ulje, ako nije obojeno 271000 06 Ulja za loženje, specijalno L i lako specijalno LS, obojeno crveno

271000 07

Avio - benzin 271000 08 Gorivo za mlazne motore kerozinskog tipa 271000 09 Motorna ulja za podmazivanje 271000 10 Avio ulja za podmazivanje 271000 11 Turbinska ulja 271000 12 Masti za podmazivanje 271000 13 Ostala ulja za podmazivanje 271000 14 Sintetička ulja za podmazivanje 271000 15 Prirodni gas 271100 01 Propan 271100 02 Butan 271100 03 Etilen, propilen, butilen, butandien 271100 04 Mešavine propana i butana 271100 05 Ostalo 271100 06 Petrolej za osvetljenje 271000 16 Cigarete, koje sadrže duvan, grupe A 240220 00 Cigare i cigarilosi koji sadrže duvan 240210 00 Rezani duvan i duvan za lulu 240310 00 Duvan za žvakanje i duvan za šmrkanje 240399 00 Denaturisani etil-alkohol za gorivo jačine 80% ili jače 220720 00 Nedenaturisani etil-alkohol koji se koristi za proizvodnju alkoholnih pića i kozmetike, jačine 80% ili jači

22071001

Nedenaturisani etil-alkohol koji se koristi za proizvodnju alkoholnih pića i kozmetike, jačine manje od 80%

220890 05

Nedenaturisani etil-alkohol koji se prodaje apotekama, bolnicama i drugim krajnjim potrošačima, jačine 80% ili jači

220710 02

Nedenaturisani etil-alkohol koji se prodaje apotekama, bolnicama i drugim krajnjim potrošačima, jačine manje od 80%

220890 06


Pivo dobijeno od slada u ambalaži do 10 lit., u bocama 220300 01 Pivo dobijeno od slada u ambalaži do 10 lit., ostalo 220300 02 Pivo dobijeno od slada, u ambalaži preko 10 lit. 220300 03 Vinjak 220820 01 Lozovača i komovica 220820 02 Klekovača 220850 01 Šljivovica, kruškovača, trešnjevača 220890 01 Kajsijevača i druge prirodne rakije 220890 02 Ostala žestoka alkoholna pića dobijena od vina ili komine grožna

220820 03

Rum i tafija 220840 00 Vodka 220860 00 Likeri 220870 00 Arak 220890 03 Ostala žestoka alkoholna pića 220890 04 Konjak 220820 04 Armanjak 220820 05 Džin 220850 02 Viski 220830 00 Voda, mineralna voda i gazirana voda sa dodatkom šećera ili dr. sredstava za zaslanivanje ili aromu

220210 00

Ostala bezalkoholna pića, osim bezalkoholnih osvežavajućih pića sa voćnim sokom

220290 00

Bezalkoholno pivo 220290 01 Praškovi i pastele za proizvodnju osvežavajućih bezalkoholnih pića

210690 00

Voćni sok od pomorandže, smrznuti, koncentrisani 200911 01 Voćni sok od pomorandže, smrznuta, ostali 200911 02 Voćni sok od pomorandže, koncentrisani 200919 01 Voćni sok od pomorandže, ostali 200919 02 Voćni sok od grejpfruta, koncentrisani 200920 01 Voćni sok od grejpfruta, ostalo 200920 02 Voćni sok od ostalih agruma, koncentrisani 200930 01 Voćni sok od limuna 200930 02 Voćni sok od ostalih agruma, ostali 200930 03 Voćni sok od ananasa, koncentrisani 200940 01 Voćni sok od ananasa, ostali 200940 02 Voćni sok od grožna 200960 00 Voćni sok od jabuke, koncentrisani 200970 01 Voćni sok od jabuke, ostalo 200970 02 Voćni sok od maline, koncentrisani 200980 01 Voćni sok od višnje, koncentrisani 200980 02


Sok od ostalog voća 200980 03 Voćni sok od maline 200980 04 Voćni sok od višnje 200980 05 Sok od ostalog voća 200980 06 Mešavina sokova 200990 00 Kafa, nepržena sa kofeinom 090111 00 Kafa, nepržena bez kofeina 090112 00 Kafa, pržena sa kofeinom 090121 00 Kafa, pržena bez kofeina 090122 00 Zamena za kafu sa sadržajem kafe, ljuspice i opne od kafe 090190 00 Ekstrakt kafe 210111 00 Sirovi šećer 170111 00 Rafinisani šećer u kristalu od šećerne trske 170199 01 Rafinisani šećer u kristalu od šećerne repe 170199 02

X JEDINICE MERE

Jedinica mere Šifra Komad KD Miligram MG Gram GR Kilogram KG Tona TN Metar dužni MD Metar kvadratni M2 Metar kubni M3 Litar LT Hektolitar HL Karat KR Tuce TC Par PR Arak AR Megavat MW Kilovat KW Garnitura – komplet GN


XI OBLICI IZVOZA I UVOZA

Oblik izvoza i uvoza Šifra Slobodan izvoz - uvoz LB Dozvola D Kontigent po količini KK Kontigent po vrednosti KV

XII NAMENE UVOZA

Namena uvoza Šifra Oprema 01 Reprodukcija i sirovine 02 Široka potrošnja 03 Rezervni delovi za održavanje uvezene opreme, odnosno delovi uvezene opreme i trajnih potrošnih dobara

04

Hemikalije i reagensi u pakovanjima do 2,5 kg neto mase 05

XIII ZAKONSKI OSNOV ZA OSLOBO5ENJE OD PLAĆANJA AKCIZE

Zakonski osnov Šifra Član 19. stav 1. tačka 1 Zakona o akcizama 1 Član 19. stav 1. tačka 2 Zakona o akcizama 2 Član 19. stav 1. tačka 3 Zakona o akcizama 3 Član 19. stav 1. tačka 4) Zakona o akcizama 4 Pravilnik o Listi ostalih derivata nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380°C ("Službeni glasnik RS", broj 51/05), pod uslovom da se koriste za proizvodnju plastičnih masa, od strane pravnih lica i preduzetnika registrovanih za obavljanje ovih delatnosti

5

Pravilnik o Listi ostalih derivata nafte koji se dobijajuod frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380°C ("Službeni glasnik RS", broj 51/05), pod uslovom da se koriste za proizvodnju guma i gumarskih proizvoda, od strane pravnih lica i preduzetnika registrovanih za obavljanje ovih delatnosti

6


Pravilnik o Listi ostalih derivata nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380°C ("Službeni glasnik RS", broj 51/05), pod uslovom da se koriste za proizvodnju boja i lakova, od strane pravnih lica i preduzetnika registrovanih za obavljanje ovih delatnosti

7

Pravilnik o Listi ostalih derivata nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380°C ("Službeni glasnik RS", broj 51/05), pod uslovom da se koriste za proizvodnju proizvoda farmaceutske i kozmetičke industrije, od strane pravnih lica i preduzetnika registrovanih za obavljanje ovih delatnosti

8

IV ZAKONSKI OSNOV ZA BEZUSLOVNA PORESKA OSLOBO5ENJA,

USLOVNA PORESKA OSLOBO5ENJA I OSNOV NAPLATE POREZA NA PROMET

Zakonski osnov Šifra 1 2

Član 23. Zakona o porezu na dodatu vrednost (posebna poreska stopa 8%)

2310

Član 23. Zakona o porezu na dodatu vrednost (opšta poreska stopa 18%)

2320

uvoz dobara u slobodnu zonu, osim dobara za krajnju potrošnju u slobodnoj zoni (član 24. stav 1. tačka 5) Zakona o porezu na dodatu vrednost)

2405

uvoz letilica i dobara namenjenih tim letilicama (član 24. stav 1. tačka 10) Zakona o porezu na dodatu vrednost)

2410

uvoz dobara namenjenih neposrednim potrebama letilica (član 24. stav 1. tačka 11) Zakona o porezu na dodatu vrednost)

2420

uvoz brodova i dobara namenjenih tim brodovima (član 24. stav 1. tačka 13) Zakona o porezu na dodatu vrednost)

2430

uvoz dobara namenjenih neposrednim potrebama brodova (član 24. stav 1. tačka 14) Zakona o porezu na dodatu vrednost)

2440

uvoz zlata za potrebe Narodne banke Srbije (član 24. stav 1. tačka 15) Zakona o porezu na dodatu vrednost)

2450

uvoz dobara namenjenih za službene potrebe diplomatskih i konzularnih predstavništava (član 24. stav 1. tačka 16) podtačka (1) Zakona o porezu na dodatu vrednost)

2461


uvoz dobara namenjenih službenim potrebama meñunarodnih organizacija, ako je to predviñeno meñunarodnim ugovorom (član 24. stav 1. tačka 16) podtačka (2) Zakona o porezu na dodatu vrednost)

2462

uvoz dobara za lične potrebe stranog osoblja diplomatskih i konzularnih predstavništava, uključujući i članove njihovih porodica (član 24. stav 1. tačka 16) podtačka (3) Zakona o porezu na dodatu vrednost)

2463

uvoz dobara za lične potrebe stranog osoblja meñunarodnih organizacija, uključujući i članove njihovih porodica, ako je to predviñeno meñunarodnim ugovorom (član 24. stav 1. tačka 16) podtačka (4) Zakona o porezu na dodatu vrednost)

2464

uvoz dobara koji se vrši u skladu sa ugovorima o donaciji zaključenim sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora, odnosno Republikom, a tim ugovorima je predviñeno da se iz dobijenih novčanih sredstava neće plaćati troškovi poreza (član 24. stav 1. tačka 16a) Zakona o porezu na dodatu vrednost)

2465

uvoz dobara koji se vrši u skladu sa ugovorima o kreditu, odnosno zajmu, zaključenim izmeñu državne zajednice Srbija i Crna Gora, odnosno Republike i meñunarodne finansijske organizacije, odnosno druge države, kao i izmeñu treće strane i meñunarodne finansijske organizacije, odnosno druge države u kojem se Republika Srbija pojavljuje kao garant, odnosno kontragarant, ako je tim ugovorima predviñeno da se iz dobijenih novčanih sredstava neće plaćati troškovi poreza (člana 24. stav 1. tačka 16b) Zakona o porezu na dodatu vrednost)

2466

uvoz dobara koja su u neposrednoj vezi sa poslovanjem zakonskim sredstvima plaćanja, osim papirnog i kovanog novca koji se ne koristi kao zakonsko sredstvo plaćanja ili ima numizmatičku vrednost (član 25. stav 1. tačka 1) Zakona o porezu na dodatu vrednost)

2510

uvoz akcija, obveznica i drugih hartija od vrednosti (član 25. stav 1. tačka 2) Zakona o porezu na dodatu vrednost)

2520

uvoz udela, hartija od vrednosti, poštanskih vrednosnica, taksenih i drugih važećih vrednosnica po njihovoj utisnutoj vrednosti (član 25. stav 2. tačka 5) Zakona o porezu na dodatu vrednost)

2530


uvoz ljudskih organa, tkiva, telesnih tečnosti i ćelija, krvi i majčinog mleka (član 25. stav 2. tačka 10) Zakona o porezu na dodatu vrednost)

2540

uvoz dobara na osnovu ugovora o donaciji, odnosno kao humanitarna pomoć (član 26. stav 1. tačka 1a) Zakona o porezu na dodatu vrednost)

2550

uvoz dobara koja su izvezena, a koja se u Republiku vraćaju neprodata ili zato što ne odgovaraju obavezama koje proističu iz ugovora, odnosno poslovnog odnosa na osnovu kojeg su bila izvezena (član 26. stav 1. tačka 1b) Zakona o porezu na dodatu vrednost)

2560

uvoz dobara koja se, u okviru carinskog postupka, unose u slobodne carinske prodavnice (član 26. stav 1. tačka 1v) Zakona o porezu na dodatu vrednost)

2570

uvoz dobara koja se, u okviru carinskog postupka, privremeno uvoze i ponovo izvoze, kao i stavljaju u carinski postupak aktivnog oplemenjivanja sa sistemom odlaganja (član 26. stav 1. tačka 2) Zakona o porezu na dodatu vrednost)

2612

uvoz dobara koja se, u okviru carinskog postupka, privremeno izvoze i u nepromenjenom stanju ponovo uvoze (član 26. stav 1. tačka 3) Zakona o porezu na dodatu vrednost)

2613

uvoz dobara za koja je, u okviru carinskog postupka, odobren postupak prerade pod carinskom kontrolom (član 26. stav 1. tačka 4) Zakona o porezu na dodatu vrednost)

2614

uvoz dobara u okviru carinskog postupka, nad tranzitom robe (član 26. stav 1. tačka 5) Zakona o porezu na dodatu vrednost)

2615

uvoz dobara za koja je u okviru carinskog postupka odobren postupak carinskog skladištenja (član 26. stav 1. tačka 6) Zakona o porezu na dodatu vrednost)

2616

član 192. stav 1. tačka 1) Carinskog zakona 9211 član 192. stav 1. tačka 2) Carinskog zakona 9212 član 192. stav 1. tačka 3) Carinskog zakona 9213 član 192. stav 1. tačka 3a) Carinskog zakona 9203 član 192. stav 1. tačka 4) Carinskog zakona 9214 član 192. stav 1. tačka 5) Carinskog zakona 9215 član 192. stav 1. tačka 6) Carinskog zakona 9216 član 192. stav 1. tačka 7) Carinskog zakona 9217 član 192. stav 1. tačka 8) Carinskog zakona 9218 član 192. stav 1. tačka 9) Carinskog zakona 9219


član 192. stav 1. tačka 10) Carinskog zakona 9220 član 192. stav 1. tačka 11) Carinskog zakona 9221 član 192. stav 1. tačka 11a) Carinskog zakona 9222 član 192. stav 1. tačka 12) Carinskog zakona 9223 član 192. stav 1. tačka 13) Carinskog zakona 9224 član 192. stav 1. tačka 14) Carinskog zakona 9225 član 193. stav 1. tačka 6) Carinskog zakona 9316

XV CARINE PO CARINSKOM I DRUGIM ZAKONIMA

Zakonski osnov Šifra Član 18. stav 2. tačka 2. Carinskog zakona 01822 Član 18. stav 2. tačka 3. Carinskog zakona 01823 Član 18. stav 2. tačka 4. Carinskog zakona 01824 Član 18. stav 2. tačka 5. Carinskog zakona 01825 Član 18. stav 2. tačka 6. Carinskog zakona 01826 Član 18. stav 2. tačka 7. Carinskog zakona 01827 Član 18. stav 2. tačka 8. Carinskog zakona 01828 Član 21. Carinskog zakona 02100 Član 34. stav 3. Carinskog zakona 03430 Član 43. Carinskog zakona 04300 Sporazum o slobodnoj trgovini sa Bosnom i Hercegovinom - roba na koju se ne BA001 naplaćuju dažbine, sva roba osim robe navedene u Aneksu I

Sporazum o trgovini sa Makedonijom - neplaćanje carine na svu robu koja nije MK001 obuhvaćena Prilogom 2 i Prilogom 3 Aneksa I

Sporazum o trgovini sa Makedonijom - neplaćanje carine na robu koja je MK002 obuhvaćena Prilogom 3 Aneksa I do ispunjenja kvote

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom - neplaćanje carine na svu RU001 robu koja nije obuhvaćena Prilogom 3

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rumunijom - roba na koju se ne plaćaju dažbine, RO^1I industrijski proizvodi obuhvaćeni glavama 25 do 97 Carinske tarife osim proizvoda navedenih u Aneksu I i II Protokola 1

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rumunijom - roba na koju se primenjuju sniženja RO.E3I carinskih dažbina za 30%, roba navedena u Aneksu I Protokola 1

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rumunijom - roba na koju se primenjuju sniženja RO^4I carinskih dažbina za 50%, roba navedena u Aneksu I Protokola 1


Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rumunijom - roba na koju se ne naplaćuju RO11P dažbine, roba navedena u Aneksu A Protokola 2

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rumunijom - roba na koju se naplaćuju RO12P propisane dažbine, roba navedena u Aneksu B Protokola 2, dažbine 02 i 05 ne naplaćuju se

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Hrvatskom - roba na koju se ne naplaćuju HR01I

dažbine, industrijski proizvodi obuhvaćeni glavama 25 do 97 Carinske tarife osim proizvoda navedenih u Dodatku 2 Protokola

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Hrvatskom - roba na koju se primenjuje sniženje HR03I carinskih dažbina za 40% roba navedena u Dodatku 2 Protokola 1

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Hrvatskom - roba na koju se ne naplaćuju HR11P dažbine, roba navedena u Dodatku A Protokola 2 za koju je propisana stopa 0 (oslobonenje)

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Hrvatskom - roba na koju se naplaćuju propisane HR12P dažbine, roba navedena u Dodatku C Protokola 2, dažbine 02 i 05 ne naplaćuju se

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Hrvatskom - roba na koju se ne naplaćuju HR13P propisane dažbine, roba navedena u Dodatku B Protokola 2, kao i roba navedena u Dodatku A Protokola 2 za koju nije propisana stopa 0 (oslobonenje)

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Bugarskom - roba na koju se ne naplaćuju BG01I dažbine, industrijski proizvodi obuhvaćeni glavama 25 do 97 Carinske tarife osim proizvoda navedenih u Aneksu I i Aneksu III

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Bugarskom - roba na koju se primenjuje sniženje BG03I carinskih dažbina za 20% roba navedene u Aneksu III

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Bugarskom - roba na koju se ne naplaćuju BG11P dažbine, roba navedena u Aneksu A Protokola 1

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Moldavijom - roba na koju se ne naplaćuju MD01I dažbine, industrijski proizvodi obuhvaćeni glavama 25 do 97 Carinske tarife osim proizvoda navedenih u Aneksu I

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Moldavijom - roba na koju se ne naplaćuju MD11P dažbine, poljoprivredni proizvodi obuhvaćeni glavama 1 do 24 Carinske tarife uključujući robu navedenu u Aneksu I, osim proizvoda navedenih u Aneksu A Protokola 1, dažbine 01, 02 i 05 ne naplaćuju se

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Moldavijom - roba na koju se naplaćuju MD12P propisane dažbine 01 do ispunjenja kvote, roba navedena u Aneksu A Protokola 1, dažbine 02 i 05 ne naplaćuju se (ispunjenjem kvote naplaćuju se dažbine 01, 02 I 05)


Sporazum o slobodnoj trgovini sa Albanijom - roba na koju se ne naplaćuju AL01I dažbine, industrijski proizvodi obuhvaćeni glavama 25 do 97 Carinske tarife osim proizvoda navedenih u Aneksu I i Aneksu III

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Albanijom - roba na koju se primenjuje sniženje AL03I carinskih dažbina 20%, roba navedena u Aneksu I

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Albanijom - roba na koju se ne naplaćuju AL11P dažbine, roba navedena u Aneksu A Protokola A

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Albanijom - roba na koju se ne naplaćuju dažbine AL12P u okviru dozvoljenih kvota, roba navedena u Aneksu B2 Protokola A, nakon ispunjenja kvote naplaćuju se pune dažbine

Član 139. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona 13911 Član 153. stav 2. Carinskog zakona 15320 Član 164. Carinskog zakona (potpuno oslobonenje) 16400 Član 165 stav 1. Carinskog zakona 16510 Član 167 stav 2. Carinskog zakona 16720 Član 174. Carinskog zakona 17400 Član 175 stav 1. Carinskog zakona 17510 Član 191. stav 1. tačka 2. Carinskog zakona 19112 Član 191. stav 1. tačka 3. Carinskog zakona 19113 Član 191. stav 1. tačka 4. Carinskog zakona 19114 Član 191. stav 1. tačka 5. Carinskog zakona 19115 Član 191. stav 2. tačka 1. Carinskog zakona 19121 Član 191. stav 2. tačka 2. Carinskog zakona 19122 Član 192. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona 19211 Član 192. stav 1. tačka 3. Carinskog zakona 19213 Član 192. stav 1. tačka 3a) Carinskog zakona 19225 Član 192. stav 1. tačka 4. Carinskog zakona 19214 Član 192. stav 1. tačka 5. Carinskog zakona 19215 Član 192. stav 1. tačka 6. Carinskog zakona 19216 Član 192. stav 1. tačka 7. Carinskog zakona 19217 Član 192. stav 1. tačka 8. Carinskog zakona 19218 Član 192. stav 1. tačka 9. Carinskog zakona 19219 Član 192. stav 1. tačka 11. Carinskog zakona 19221 Član 192. stav 1. tačka 11a) Carinskog zakona 19226 Član 192. stav 1. tačka 12. Carinskog zakona 19222 Član 192. stav 1. tačka 13. Carinskog zakona 19223 Član 192. stav 1. tačka 14. Carinskog zakona 19224 Član 193. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona 19311 Član 193. stav 1. tačka 2. Carinskog zakona 19312


Član 193. stav 1. tačka 3. Carinskog zakona 19313 Član 193. stav 1. tačka 4. Carinskog zakona 19314 Član 193. stav 1. tačka 5. Carinskog zakona 19315 Član 193. stav 1. tačka 6. Carinskog zakona 19316 Član 193. stav 1. tačka 7. Carinskog zakona 19317 Član 193. stav 1. tačka 8. Carinskog zakona 19318 Član 193. stav 1. tačka 9. Carinskog zakona 19319 Član 193. stav 1. tačka 10. Carinskog zakona 19320 Član 194. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona 19411 Član 194. stav 1. tačka 2. Carinskog zakona 19412 Član 194. stav 1. tačka 3. Carinskog zakona 19413 Član 194. stav 1. tačka 4. Carinskog zakona 19414 Član 198. Carinskog zakona 19800 Član 200. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona 20011 Član 200. stav 1. tačka 2. Carinskog zakona 20012 Član 397. Carinskog zakona 39700 Član 397. Carinskog zakona (tačka 1. stav 1. Odluke o kriterijumima na osnovu kojih se odrenuju carinski kontingenti za uvoz odrenene robe - stopa 10%)

39701

Član 397. Carinskog zakona (tačka 1. stav 1. Odluke o kriterijumima na osnovu kojih se odrenuju carinski kontingenti za uvoz odrenene robe - stopa 5%)

39702

Član 397. Carinskog zakona (tačka 1. stav 1. Odluke o kriterijumima na osnovu kojih se odrenuju carinski kontingenti za uvoz odrenene robe - stopa 1%)

39703

Član 397. Carinskog zakona tačka 1a Odluke o kriterijumima na osnovu kojih se odrenuju carinski kontigenti za uvoz odrenene vrste robe - nova oprema - stopa 1%)

39704

Član 5. stav 1. Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći 05100 Član 5. stav 1. Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći - za robu koja se plaća iz sredstava prikupljenih po osnovu donacije i humanitarne pomoći

05199

Sporazum o trgovini tekstilnim proizvodima izmenu Republike Srbije i Evropske zajednice

EUT01

Član 9. Uredbe o postupku sa robom u prometu sa Republikom Crnom Gorom

09000


XVI VRSTE POSTUPKA

Izvoz uvoz Vrsta postupka Šifra

1. IZVOZ Izvoz robe 10 2. PRIVREMENI IZVOZ I PASIVNO OPLEMENJIVANJE Pasivno oplemenjivanje 21 Privremeni izvoz robe koja će se vratiti u nepromenjenom stanju 23 3. PONOVNI IZVOZ Ponovni izvoz robe 31 4. UVOZ Stavljanje robe u slobodan promet 40

Stavljanje robe u slobodan promet u okviru postupka aktivnog oplemenjivanja (sistem povraćaja) 41

Stavljanje robe u slobodan promet u okviru postupka aktivnog oplemenjivanja (sistem povraćaja) u prostorijama carinskog skladišta

46

Stavljanje robe u slobodan promet u okviru postupka aktivnog oplemenjivanja (sistem povraćaja) u slobodnoj zoni 47

5. PRIVREMENI UVOZ I AKTIVNO OPLEMENJIVANJE Aktivno oplemenjivanje (sistem odlaganja) 51 Privremeni uvoz robe koja će se vratiti u nepromenjenom stanju 53

Aktivno oplemenjivanje (sistem odlaganja) u prostorijama carinskog skladišta 55

Aktivno oplemenjivanje (sistem odlaganja) u slobodnoj zoni 57 6. PONOVNI UVOZ Ponovni uvoz i stavljanje robe u slobodan promet 61 Ponovni uvoz i stavljanje domaće robe u slobodan promet 63 7. CARINSKO SKLADIŠTENJE Carinsko skladištenje robe 71

Carinsko skladištenje ili unos u slobodnu zonu, robe namenjene za izvoz u nepromenjenom stanju, sa pravom na izvozne stimulacije ili oslobonenje od plaćanja poreza

76

Unos robe u slobodnu zonu, osim slučajeva pod šifrom 76 78 Smeštaj robe u slobodnim carinskim prodavnicama 79 9. DRUGE VRSTE Prerada pod carinskom kontrolom 91 Ustupanje robe 92 Uništenje robe 93 Snabdevanje prodavnica u lukama i vazduhoplovnim pristaništima 96 Prodaja robe u slobodnim carinskim prodavnicama 97


XVII VRSTE NACIONALNOG POSTUPKA

Vrsta postupka Šifra Obračun carinskog duga za privremeno uvezenu robu 06 Obračun dažbine za carinsko evidentiranje za drugu stranu robu namenjenu obavljanju delatnosti u slobodnoj zoni

20

Strana roba namenjena isključivo za skladištenje u slobodnoj zoni 21 Obračun dažbine za carinsko evidentiranje za stranu opremu namenjenu obavljanju delatnosti u slobodnoj zoni

22

Snabdevanje brodova i vazduhoplova 95

XVIII VRSTE PRETHODNIH ISPRAVA

Vrsta prethodne isprave Šifra JCI – tranzit TR JCI - izvoz robe C1 JCI - privremeni izvoz robe i pasivno oplemenjivanje C2 JCI - ponovni izvoz robe C3 JCI - carinsko skladištenje robe i unos robe u slobodnu zonu C7 JCI - prerada robe pod carinskom kontrolom i uništenje robe C9 Sažeta deklaracija SD TIR karnet (za robu koja se doprema po TIR karnetu) TU TIR karnet (za robu koja se otprema po TIR karnetu) TI ATA karnet (za robu koja se doprema po ATA karnetu) AU ATA karnet (za robu koja se otprema po ATA karnetu) AI Poštansko-carinska prijava PP

XIX METOD VREDNOVANJA

Metod vrednovanja Šifra Transakcijska vrednost (član 46. Carinskog zakona) 1 Transakcijska vrednost identične robe (član 48. Carinskog zakona) 2 Transakcijska vrednost slične robe (član 49. Carinskog zakona) 3 Vrednovanje iz člana 51. Carinskog zakona 4 Obračunata vrednost (član 52. Carinskog zakona) 5 Raspoloživi podaci (član 53. Carinskog zakona) 6


XX VRSTE DAŽBINA

Vrsta dažbine Šifra Carina 01 Sezonska carina 02 Posebne dažbine na uvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda 05 Naknada za procesnu obradu JCI 07 Republička administrativna taksa 08 Porez na dodatu vrednost 09 Akciza 10 Naknada stvarnih troškova carinskog organa u vezisa carinskim postupkom (član 248. stav 2. tačka 2) Carinskog zakona)

12

Kompenzatorna kamata 15 Naknada za stavljanje carinskih obeležja (član 248. stav 2. tačka 2) Carinskog zakona

13

XXI NAČIN PLAĆANJA/OBEZBE5ENJA CARINSKOG DUGA

Način plaćanja/obezbenenja Šifra Gotovinsko ili ekvivalentno plaćanje kod organa carinske službe A Obezbenenje plaćanja duga sa pojedinačnim gotovinskim depozitom C Obezbenenje plaćanja duga sa pojedinačnom garancijom - bankarska garancija

I

Nema obaveze da se izvrši plaćanje odnosno obezbenenje nastalog ili obezbenenje eventualno nastalog duga

N

Obezbenenje plaćanja duga sa zajedničkom garancijom - gotovinski depozit

S

Obezbenenje plaćanja duga sa zajedničkom garancijom - bankarska garancija

W

XXII VRSTE GARANCIJA

Vrsta garancija Šifra Garancija podnosioca ili njegovog zastupnika 1 Garancija drugog lica sa dozvolom carinskog organa 9


XXIII VRSTE OBEZBE5ENJA ZA ROBU U TRANZITU

Vrsta obezbenenja Šifra Oslobonenje od podnošenja obezbenenja 0 Opšta garancija 1 Pojedinačna garancija 2 Obezbenenje gotovinskim depozitom 3

XXIV PRILOŽENE ISPRAVE I DODATNE INFORMACIJE

1) U rubriku 44 JCI i JCI BIS upisuju se potrebne šifre iz sedam grupa podataka, koje obranuju:

1.vrednost robe u carinske i statističke svrhe (grupa podataka sa oznakom V). 2. posebne carinske postupke iz člana 110. Carinskog zakona (grupa

podataka sa oznakom E), 3. fakturna dokumenta (grupa podataka sa oznakom F), 4. izjave i zahteve (grupa podataka sa oznakom I), 5. ostala priložena dokumenta (grupa podataka sa oznakom O), 6. uverenja o poreklu i druga uverenja (grupa podataka sa oznakom U), 7. pojednostavljene postupke (grupa podataka sa oznakom S), 8. posebne oblike spoljnotrgovinskog posla (grupa podataka sa oznakom

P).

2) Svaku pojedinačnu grupu podataka je moguće opisati u najmanje dve podele:

1. u podelu 44/1 upisuje se šifra, pri čemu je prvi znak slovna oznaka grupe podataka;

2. u podelu 44/2, dužine najviše dvadeset znakova, upisuju se sadržinski podaci koji su vezani za odabranu šifru (npr. redni brojevi dokumenata, iznos prevoznih troškova). Sadržaj ove podele i način upisa podataka odreneni su za pojedinačnu šifru iz podele 44/1. Ako sadržaj nije propisan, onda se upisuje samo odgovarajuća šifra iz podele 44/1.

3) Podaci koji se upisuju u ovu rubriku razdvajaju se zagradama, a grupe podataka kosom crtom.

Primer:

(V31)(1000,00)/(V32)(100,00)

Šifra znači da se u konkretnom naimenovanju prijavljuju troškovi prevoza i troškovi osiguranja do ulaska u carinsko područje koji se uračunavaju u carinsku vrednost u iznosu od 1000,00 dinara odnosno 100,00 dinara.


4) Ako u JCI sa više od jednog naimenovanja pojedinačne šifre važe za kompletnu deklaraciju (sva naimenovanja), one mogu da se upišu samo u prvom naimenovanju. U takvim slučajevima mora biti (osim za šifre slovne grupe I, O i S, jer to nije potrebno) u prvom naimenovanju upisana takone dodatna šifra S ispred pojedinačne šifre.

Primer:

S(V31)(1000,00)

Šifra znači da se u konkretnom naimenovanju prijavljuju troškovi prevoza do ulaska u carinsko područje koji se uračunavaju u carinsku vrednost u iznosu od 1000,00 dinara, da se odnose na svu robu koja se carini po JCI i da se dele srazmerno vrednosti pojedine robe.

5) Grupe šifara se koriste na sledeći način:

1. VREDNOST ROBE U CARINSKE I STATISTIČKE SVRHE

Opis Šifra u 44/1 Sa

držaj 44/2

1.Troškovi koji se ne uračunavaju u carinsku vrednost Troškovi prevoza (član 55. stav 1. tačka 2. Carinskog zakona)

V11 iznos u din.

Troškovi osiguranja (član 54. stav 1. tačka 1. alineja 6. Carinskog zakona)

V12 iznos u din.

Ostali troškovi, dažbine i takse koji se naplaćuju u carinskom području

V13 iznos u din.

Troškovi izgradnje, montaže, održavanja ili tehničke pomoći nastali posle uvoza (član 55. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona)

V14 iznos u val.

Naknade za dobijanje prava za reprodukciju (član 54. stav 1. tačka 3. Carinskog zakona)

V15 iznos u val.

Kamate i troškovi finansiranja (član 55. stav 1. tačka 3. Carinskog zakona)

V16 iznos u val.

Troškovi lizinga - zakupa (član 57. stav 2. Carinskog zakona)

V17 iznos u val.

Vrednost programske podrške za upotrebu opreme za obradu podataka (član 59. stav 1. Carinskog zakona)

V21 iznos u val.

Provizija za kupovinu (član 54. stav 1. tačka 1. alineja 1. Carinskog zakona)

V22 iznos u val.

Naknade za dobijanje prava za distribuciju i preprodaju uvezene robe, ako nisu uslov prodaje (član 54. stav 1. tačka 4. Carinskog zakona)

V23 iznos u val.

2.Troškovi koji se uračunavaju u carinsku vrednost


Troškovi prevoza (član 54. stav 1. tačka 1. alineja 4. Carinskog zakona)

V31 iznos u din.

Troškovi osiguranja (član 54. stav 1. tačka 1. alineja 6. Carinskog zakona)

V32 iznos u din.

Ostali troškovi (član 54. stav 1. tačka 1. alineja 3. i 5. Carinskog zakona)

V33 iznos u val.

Troškovi ambalaže (član 54. stav 1. tačka 1. alineja 2. Carinskog zakona)

V34 iznos u val.

Troškovi lizinga - zakupa (član 57. stav 2. Carinskog zakona)

V35 iznos u val.

Provizija posrednika (član 54. stav 1. tačka 1. alineja 1. Carinskog zakona)

V36 iznos u val.

Srazmerni deo vrednosti robe koju kupac obezbenuje prodavcu (član 54. stav 1. tačka 2. alineja 1. do 3. Carinskog zakona)

V37 iznos u val.

Naknade za korišćenje prava intelektualne svojine, uključujući naknadu za licence (član 54. stav 1. tačka 3. Carinskog zakona)

V38 iznos u val.

Deo iznosa ostvaren preprodajom, ustupanjem ili upotrebom uvezene robe (član 54. stav 1. tačka 4. Carinskog zakona)

V39 iznos u val.

Srazmerni deo vrednosti usluga izvršenih u inostranstvu koje kupac posebno plaća (član 54. stav 1. tačka 2. alineja 4. Carinskog zakona)

V40 iznos u val.

3. Popusti i sniženja u skladu sa članom 56. Carinskog zakona

Popust radi plaćanja u odrenenom vremenskom periodu, ako plaćanje još nije bilo realizovano u trenutku carinskog vrednovanja

V51 %

Popust radi plaćanja u odrenenom vremenskom periodu, ako je plaćanje bilo već realizovano u trenutku carinskog vrednovanja

V52 %

Količinski popust (rabat) V53 % Trgovački popust V54 % Drugi popusti i snižavanja cene V55 % Popust radi plaćanja u odrenenom vremenskom periodu, ako plaćanje još nije bilo realizovano u trenutku carinskog vrednovanja

V61 iznos u val.

Popust radi plaćanja u odrenenom vremenskom periodu, ako je plaćanje bilo već realizovano u trenutku carinskog vrednovanja

V62 iznos u val.

Količinski popust (rabat) V63 iznos u val. Trgovački popust V64 iznos u val.


Drugi popusti i snižavanja cene V65 iznos u val. 4. Prijavljena vrednost robe u postupku aktivnog ili pasivnog oplemenjivanja

Prijavljena vrednost robe V71 iznos u val. 5. Troškovi koji se uračunavaju u poresku osnovicu, a ne uračunavaju se u carinsku vrednost Sporedni troškovi nastali do prvog odredišta u Republici (član 19. stav 2. tačka 2) Zakona o PDV)

V81 iznos u din.

Napomena: Iznosi troškova, odnosno procenti i iznosi popusta zaokružuju se na dva decimalna mesta. Iznosi troškova i popusta u valuti iskazuju se u valuti iz rubrike 22 JCI.

Procenti popusta se iskazuju u odnosu na vrednost iz rubrike 22, odnosno rubrike 42 JCI.

Procenti i iznosi popusta upisuju se u rubriku 44 JCI i JCI BIS po redosledu iz fakture.

2. POSEBNI CARINSKI POSTUPCI IZ ČLANA 110. CARINSKOG

ZAKONA

Opis Šifra u44/1

Sadržaj 44/2

Prethodno odobrenje za postupak aktivnog oplemenjivanja

E01 car.org./XX/br./gggg/rbr

Deklaracija kao zahtev i odobrenje za postupak aktivnog oplemenjivanja

E02

Prethodno odobrenje za postupak prerade pod carinskim

E03 car.org./XX/br./gg

nadzorom gg/rbr Deklaracija kao zahtev i odobrenje za postupak prerade pod carinskim nadzorom

E04

Prethodno odobrenje za postupak pasivnog oplemenjivanja

E05 car.org./XX/br./gg gg/rbr

Deklaracija kao zahtev i odobrenje za postupak pasivnog oplemenjivanja

E06

Prethodno odobrenje za privremeni uvoz robe

E07 car.org./RM/br./gggg/rbr

Oslobananje od polaganja instrumenata obezbenenja

E08 car. org./br./gggg

Deklaracija kao zahtev i odobrenje za postupak privremenog uvoza

E09


Prethodno odobrenje za privremeni izvoz robe

E10 car.org./RM/br./g ggg/rbr

Deklaracija kao zahtev i odobrenje za postupak privremenog izvoza

E11 car org./br./gggg/dp

Prethodno odobrenje za postupak tranzita E12 car. org./br./gggg Prethodno odobrenje za postupak skladištenja

E13 car. org./br./gggg

Deklaracija kao osnov za obračun dažbina po članu 165. Carinskog zakona

E14 car.org./vr.isp/br./gggg

Drugi dokumenti E99

Napomena: Skraćenica u koloni "Sadržaj 44/2" znači:

car. org./br./gggg/dp: šifra carinskog organa/broj odobrenja/godina/redni broj dobijenog proizvoda, odnosno robe koja se vraća u nepromenjenom stanju, car.org./vr.isp/br./gggg: šifra carinskog organa/šifra vrste isprave/broj isprave/godina, car.org./XX/br./gggg/rbr: šifra carinskog organa/DP/broj odobrenja/godina/redni broj dobijenog proizvoda ili šifra carinskog organa /RM/broj odobrenja/godina/redni broj repromaterijala, car.org./RM/br./gggg/rbr: šifra carinskog organa/RM/broj odobrenja/godina/redni broj robe koja se vraća u nepromenjenom stanju.

3. FAKTURNA DOKUMENTA

Opis Šifra u 44/1

Sadržaj 44/2

Faktura F01 br./gggg Proforma faktura F02 br./gggg Izjava o vrednosti robe F03 br./gggg Druge fakture F99 br./gggg

Napomena: Skraćenica u koloni "Sadržaj 44/2" znači: br./gggg: broj dokumenta/godina.


4. ZAHTEVI I IZJAVE

Opis Šifra u44/1 Sadržaj 44/2

Zahtev za oslobonenje od plaćanja carine I01 br./gggg Zahtev za korišćenje datuma drugačijeg od datuma prihvatanja JCI I02 br./gggg

Zahtev za sukcesivno carinjenje I03 br./gggg Zahtev za premeštaj robe I04 br./gggg Zahtev za primenu člana 107. Carinskog zakona I05 br./gggg Druge izjave i zahtevi I99 br./gggg Uverenje o kontroli kvaliteta ili izjava kojom se roba oslobana inspekcijske kontrole u skladu sa napomenom uz tarifni stav

I63 br./gggg

Uverenje, saglasnost ili dozvola veterinarsko-sanitarne inspekcije ili izjava kojom se roba oslobana inspekcijske kontrole u skladu sa napomenom uz tarifni stav

I64 br./gggg

Uverenje, saglasnost ili dozvola sanitarne inspekcije ili izjava kojom se roba oslobana inspekcijske kontrole u skladu sa napomenom uz tarifni stav

I65 br./gggg

Uverenje, saglasnost ili dozvola fitosanitarne inspekcije ili izjava kojom se roba oslobana inspekcijske kontrole u skladu sa napomenom uz tarifni stav

I66 br./gggg

Napomena: Skraćenica u koloni "Sadržaj 44/2" znači: br./gggg: broj zahteva - izjave/godina.

5. OSTALI PRILOŽENI DOKUMENTI

Opis Šifra u44/1 Sadržaj 44/2

Tovarni list O01Polisa osiguranja O02Brodski tovarni list O03Avionski tovarni list O04Železnički tovarni list O05Drumski tovarni list O06Specifikacija robe O07

Kopija JCI O08 car. org./vrsta/br./gggg

Drugi dokumenti O99

Napomena: Skraćenica u koloni "Sadržaj 44/2" znači:


car. org./vrsta/br./gggg: šifra carinskog organa/šifra iz druge podele rubrike 1 JCI/broj JCI/godina.

5A OSTALI PRILOŽENI PREVOZNI DOKUMENTI SAŽETE

DEKLARACIJE

Opis Šifra Identifikacija priložene isprave

Ata karnet ATA Brodski manifest BM Blanko tovarni list BTL Železnički tovarni list CIM Železnički tovarni list maršrutni voz CIMM Drumski tovarni list CMR Ekspresni (železnički tovarni list) ETL Faktura FAK br./gggg Kurirski konsolidovani manifesT KKM Ostale komercijalne isprave KOM Pack" lista PAK Prtljažnica PRT Potvrda o zadržanoj robi PZR TIR karnet TIR Vazduhoplovni (kargo) manifest VM Zbirni tovarni list ZTR Zapisnik iz faze pregleda robe u prevoznom sredstvu ZAP

Teretnica (brodska) TER Ostala prevozna dokumenta

Napomena: Skraćenica u koloni "Identifikacija priložene isprave" znači: " br./gggg: broj priložene isprave/godina".

5B OSTALI PRILOŽENI DOKUMENTI SAŽETE DEKLARACIJE

Opis Šifra Identifikacija

priložene isprave Faktura FAK br./gggg Kurirski konsolidovani manifesT KKM Pack" lista PAK Avionski tovarni list AWB Kućni tovarni list KTL Teretnica (brodska) TER


Ostala priložena dokumenta OPD

Napomena: Skraćenica u koloni "Identifikacija priložene isprave" znači: " br./gggg: broj priložene isprave/godina".

6 UVERENJA O POREKLU I DRUGA UVERENJA

Opis Šifra

u 44/1

Sadržaj 44/2

1. Dokumenta za dokazivanje porekla Uverenje o domaćem poreklu robe EUR 1 U01 br./gggg Uverenje o domaćem poreklu robe Form A U02 br./gggg Izjava na fakturi U03 br./gggg Izjava ovlašćenog izvoznika na fakturi U04 br./gggg Uverenje o direktnoj pošiljci U05 br./gggg Druga uverenja o poreklu robe U06 br./gggg Uverenje o nepreferencijalnom poreklu tekstila U07 br./gggg Uverenje o nepreferencijalnom poreklu proizvoda narodne U08 br./gggg radinosti i folklornih proizvoda od tekstila Drugi dokumenti za dokazivanje porekla robe U19 br./gggg 2. Uverenja, saglasnosti ili dozvole ministarstava Uverenje, saglasnost ili dozvola Ministarstva unutrašnjih poslova

U21 br./gggg

Uverenje, saglasnost ili dozvola Ministarstva finansija U22 br./gggg Uverenje, saglasnost ili dozvola Ministarstva pravde U23 br./gggg Uverenje, saglasnost ili dozvola Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu

U24 br./gggg

Uverenje, saglasnost ili dozvola Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

U25 br./gggg

Uverenje, saglasnost ili dozvola Ministarstva privrede I privatizacije

U26 br./gggg

uverenje, saglasnost ili dozvola Ministarstva rudarstva I energetike

U27 br./gggg

Uverenje, saglasnost ili dozvola Ministarstva za kapitalne investicije

U28 br./gggg

Uverenje, saglasnost ili dozvola Ministarstva trgovine, turizma i usluga

U30 br./gggg

Uverenje, saglasnost ili dozvola Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom

U31 br./gggg

Uverenje, saglasnost ili dozvola Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike

U32 br./gggg


Uverenje, saglasnost ili dozvola Ministarstva nauke i životne Sredine

U34 br./gggg

Uverenje, saglasnost ili dozvola Ministarstva prosvete i sporta U35 br./gggg Uverenje, saglasnost ili dozvola Ministarstva kulture U36 br./gggg Uverenje, saglasnost ili dozvola Ministarstva zdravlja U37 br./gggg Uverenje, saglasnost ili dozvola Ministarstva vera U39 br./gggg Dozvola Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom za izvoz šećera u zemlje Evropske zajednice

U40 br./gggg

Uverenje, saglasnost ili dozvola Agencije za lekove i medicinska sredstva

U42 br./gggg

Uverenje, saglasnost ili dozvola Republičke agencije za telekomunikacije

U43 br./gggg

Uverenje, saglasnost ili dozvola Ministarstva spoljnih poslova U51 br./gggg Uverenje, saglasnost ili dozvola Ministarstva odbrane U52 br./gggg Uverenje, saglasnost ili dozvola Ministarstva za menunarodne ekonomske odnose

U53 br./gggg

Uverenje, saglasnost ili dozvola Ministarstva za unutrašnje ekonomske odnose

U54 br./gggg

Uverenje, saglasnost ili dozvola Ministarstva za ljudska i manjinska prava

U55 br./gggg

3. Ostala uverenja, saglasnosti, dozvole i mišljenja Uverenje, saglasnost ili dozvola Privredne komore Srbije U61 br./gggg Mišljenje o homologaciji U62 br./gggg Uverenje o kontroli kvaliteta U63 br./gggg Uverenje, saglasnost ili dozvola veterinarsko-sanitarne inspekcije

U64 br./gggg

Uverenje, saglasnost ili dozvola sanitarne inspekcije U65 br./gggg Uverenje, saglasnost ili dozvola fitosanitarne inspekcije U66 br./gggg Uverenje, saglasnost ili dozvola ekološke inspekcije U67 br./gggg Obavezujuće obaveštenje o svrstavanju robe po Carinskoj tarifi U68 br./gggg Obavezujuće obaveštenje o poreklu robe U69 br./gggg Potvrda organa nadležnog za mere i dragocene metale U70 br./gggg Uverenje o carinskom statusu robe U71 br./gggg Uverenje, odnosno mišljenje za robu koja podleže obaveznom atestiranju

U72 br./gggg

Odluka nadležnog ministarstva za uvoz robe u okviru kvota po ugovorima o slobodnoj trgovini

U73 br./gggg

Rešenje o količinskom kontigentu nadležnog ministarstva U74 br./gggg Rešenje o vrednosnom kontigentu nadležnog ministarstva U75 br./gggg Izjava korisnika o krajnjoj nameni U76 br./gggg Druga uverenja, saglasnosti, dozvole i mišljenja U99 br./gggg


Napomena: Skraćenica u koloni "Sadržaj 44/2" znači: "br./gggg: broj dokumenta/godina".

7. POJEDNOSTAVLJENI POSTUPCI

Opis Šifra u 44/1

Sadržaj 44/2

Pojednostavljena JCI S01 Dopunska JCI za pojednostavljenu JCI iz čl. 103 st. 1. tač. 1. Carinskog zakona

S02 car. org./br./gggg

Dopunska JCI za pojednostavljenu JCI po osnovu korišćenja komercijalne ili službene isprave

S03

Dopunska JCI za pojednostavljenu JCI po osnovu korišćenja knjigovodstvene isprave

S04 car. org./br./gggg

Specifikacija pošiljki S05 Periodična JCI S06 car. org./br./gggg Druge isprave S99

Napomena: Skraćenica u koloni "Sadržaj 44/2" znači: "br./gggg: šifra carinskog organa/broj odobrenja/godina".

8. POSEBNI OBLICI SPOLJNOTRGOVINSKOG POSLA

Opis Šifra u44/1

Sadržaj 44/2

Uverenje, saglasnost ili dozvola Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom - ulog stranog lica

P01 br. /gggg

Uverenje, saglasnost ili dozvola Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom - kompenzacioni poslovi

P04 br. /gggg

Dozvola Ministarstva za menunarodne ekonomske odnose Srbije i Crne Gore za izvoz robe dvostruke namene

P05 br./gggg/br. iz kont. liste

Dozvola Ministarstva za menunarodne ekonomske odnose Srbije i Crne Gore za uvoz robe dvostruke namene

P06 br./gggg/ br. iz kont. liste

Dozvola Ministarstva za menunarodne ekonomske odnose Srbije i Crne Gore za izvoz naoružanja i vojne opreme


Dozvola Ministarstva za menunarodne ekonomske odnose Srbije i Crne Gore za uvoz naoružanja i vojne opreme



Odobrenje Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije za transport ili tranzit naoružanja i vojne opreme kopnenim i vodenim putevima

P09 br./gggg

Odobrenje organa nadležnog za vazdušni saobraćaj za transport ili tranzit naoružanja i vojne opreme vazdušnim putem

P10 br./ggg

Napomena: Skraćenica u koloni "Sadržaj 44/2" znači: "br./gggg: šifra carinskog organa/broj odobrenja/godina", br./gggg/br. iz

kont. liste: broj dozvole/godina/broj iz kontrolne liste.

Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje LITERATURA 363 LLIITTEERRAATTUURRAA 1. Bjelica B, Bankarstvo, Financing Centar, N. Sad, 1995.

2. Carić S, Vitez M, Mrkšić D, Ljubojević G, Privredno pravo za ekonomiste, Centar za privredni Consulting, N. Sad, 1996.

3. Carić S, Pravni položaj privrednih organizacija, Centar za privredni Consulting, N. Sad, 2000.

4. Caves R, Jones R, World trade and payments - an Introduction, Little, Brown and Company (Inc.) USA, 1997

5. Draškić M, Međunarodno privredno ugovorno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1997.

6. Đurović R, Međunarodno privredno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1992.

7. Gajić V, Cakić Đ, Praktikum iz špedicije, Fakultet tehničkih nauka, N. Sad, 2007.

8. Galjak I, Radulović Z, Poslovno pravo, Visoka poslovna škola, Čačak, 2008.

9. Grandov Z, Spoljnotrgovinsko poslovanje, Beogradska trgovačka omladina, Beograd, 2000.

10. Jovanović M, Finansije u teoriji i praksi, Ekonomski fakultet, Niš, 1996.

11. Jovanović - Gavrilović P, Međunarodno poslovno finansiranje, Ekonomski fakultet, Beograd, 2001.

12. Jovanović - Gavrilović P, Kovač O. i dr, Međunarodni ekonomski odnosi, Ekonomski fakultet, Beograd, 1997.

13. Kapor P, Međunarodno finansijsko i devizno poslovanje, Poslovni biro, Beograd, 2004.

14. Kosovac M, Međunarodna pravila i konvencije, opšti uslovi i dobri poslovni običaji, Želnid, Beograd, 1996.

15. Kosovac M, Tipski ugovori međunarodne kupoprodaje, Želnid, Beograd, 1996.

16. Kostadinović S, Transportno pravo, Beograd, 1994.

17. Kozomara J, Spoljnotrgovinsko poslovanje, Međunarodni naučni forum „Dunav-reka saradnje“, Beograd, 2003.

18. Kozomara J, Izvoz i uvoz robe, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000.

19. Kovačević M, Međunarodna trgovina, CID, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002.

20. Lazarević B, Dragović D. i dr, Priručnik o novim carinskim ispravama, Želnid, Beograd, 1996.

364 LITERATURA Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje

21. Lopandić D, Regionalne inicijative u jugoistočnoj Evropi, Institut za međunarodnu politiku i privredu – Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2001.

22. Mijušković I, Međunarodna špedicija

23. Mrkušić Ž, Sistem spoljne trgovine, Spoljnotrgovinska komora, Beograd, 1961.

24. Nešić B, Slobodne i carinske zone u Jugoslaviji i svetu, „Privredni pregled“, Beograd, 1990.

25. Obradović M, Ugovori trgovinskog i privrednog prava, Poslovni biro, Beograd, 2003.

26. Pelević B, Uvod u međunarodnu ekonomiju, Beograd, 2001

27. Romer D, Frankel A, Does Trade Cause Growth?, Harward University, 1999.

28. Rruka D, Decoding the Effects of Trade Volume and Trade Policies on Economic Growth: Cross – Country Investigation, Chatahm College, 2004. Pennsylvania

29. Simić B, Carinsko vrednovanje robe, Želnid, Beograd, 2003.

30. Srdić M, Menadžment osiguranja i hartije od vrednosti, Viša poslovna škola, Čačak, 2006.

31. Stepanović – Grajić S, Praktikum za međunarodno poslovno-pravne transakcije i integracije, Beograd, 2007.

32. Stojanović T, Specijalni spoljnotrgovinski poslovi, Savremena administracija, Beograd, 1988.

33. Tešić M, Praktikum spoljnotrgovinskog poslovanja, Privredni pregled, Beograd, 1974.

34. Tešić M, Spoljnotrgovinsko poslovanje, Savremena administracija, Beograd, 2001.

35. Todorović T, Carinski sistem i politika, Viša poslovna škola, Beograd, 2001.

36. Tomašević V, Transportno osiguranje, Savremena administracija, Beograd, 1987.

37. Trifunović M, Međunarodni platni promet, Savremena administracija, Beograd, 1980.

38. Vasiljević M, Trgovinsko pravo (Poslovno pravo), Savremena administracija, Beograd, 1993.

39. Vasiljević M, Poslovno pravo (Trgovinsko pravo), Savremena administracija, Beograd, 1997.

40. Vilus J, Šogorov S, Pravo EU i međunarodno ugovorno i poslovno pravo, ECPD, Beograd, 2005.

41. Vlaškalin A, Pravni aspekti integrisanog transporta, Želnid, Beograd, 1999.

Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje LITERATURA 365

42. Vujisić D, Praktikum za trgovinsko pravo, Kragujevac, 2004.

43. Vukosavljević D, Monetarna politika u Srbiji 1981-2006, Zadužbina Andrejević, 2008.

Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje LITERATURA 366 Citirani propisi

1. Carinski zakon („Sl. gl. RS“, 73/03,61/05,85/05) 2. Zakon o akcizama („Sl. gl. RS“, 22/01,42/01,73/01) 3. Zakon o carinskoj tarifi („Sl. gl. RS“, 62/05,61/07) 4. Zakon o deviznom poslovanju („Sl. gl. RS“, 62/06) 5. Zakon o porezu na dodatu vrednost („Sl. gl. RS“, 84/04,86/04) 6. Zakon o računovodstvu i reviziji („Sl. list. SRJ“, 71/02) 7. Zakon o slobodnim zonama („Sl. gl. RS“, 62/06) 8. Zakon o spoljnoj trgovini naoružanjem, vojnom opremom i robom

dvostruke namene („Sl. list SCG“, 7/05,8/05) 9. Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl. gl. RS“, 101/05) 10. Zakon o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte

upotrebe („Sl. list SFRJ“, 53/91; „Sl. list. SRJ“, 24/94,28/96,37/02,79/05) 11. Uredba o carinski dozvoljneom postupanju sa carinskom robom, puštanju

carinske robe i naplati carinskog duga („Sl. gl. RS“, 127/03,20/04,24/04,63/04,104/04,44/05,71/05,76/05,106/05,5/06,47/06)

12. Uredba o izdavanju uverenja i overavanju isprava koje prate robu pri izvozu ili uvozu („Sl. gl. RS“, 77/03)

13. Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robu, puštanju carinske robe i naplati carinskog duga, Vlada R. Srbije, avgusta 2005.

14. Pravilnik o carinskim obeležjima, načinu njihove upotrebe i načinu raspolaganja sa uzorcima carinske robe („Sl. gl. RS“, 117/03,31/04,72/04,113/04,134/04,42/05,114/05)

15. Pravilnik o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku („Sl. gl. RS“, 129/03,53/04,137/04,11/05,23/05,65/05,117/05,114/06,74/07,2/08)

16. Pravilnik o polaganju ispita za carinskog agenta i postupku izdavanja dozvole za rad carinskom agentu („Sl. gl. RS“, 22/04)

17. Odluka o jedinstvenoj strukturi za identifikaciju i klasifikaciju računa i o planu računa za primenu međunarodnih pravila i IBAN standarda („Sl. gl. RS“, 137/04)

18. Odluka o određivanju robe za čiji su izvoz, uvoz, odnosno tranzit propisani određeni uslovi, Vlada R. Srbije, 27.12.2007.

19. Odluka o povraćaju carinskih i drugih uvoznih dažbina i o drugim merama za podsticaj izvoza, („Sl. gl. RS“, 37/04,78/04)

20. Odluka o razvrstavanju robe na oblike izvoza i uvoza („Sl. gl. RS“, 73/05) 21. Odluka o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom

(„Sl. gl. RS“, 24/07,31/07) 22. Odluka o uslovima otvaranja i načinu vođenja deviznih računa rezidenata

(„Sl. gl. RS“, 67/06) 23. Opšti uslovi poslovanja međunarodnih logističara i špeditera Srbije,

Privredna komora Srbije, 09.10.2008. 24. Sporazum o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u

centralnoj Evropi (CEFTA 2006), Carinski pregled, br. 8-9/2007

SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE

Documents

Transcript of SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE