Specijalni rezervati prirode
Transcript of Specijalni rezervati prirode
СПЕЦИЈАЛНИ
РЕЗЕРВАТИ ПРИРОДЕ .
Николина Милутиновић VIII1
СПЕЦИЈАЛНИ РЕЗЕРВАТИ
ПРИРОДЕ Специјални резервати природе су области са
очуваном или мало измењеном природном средином.
У ботаничким резерватима присутне су ретке или
ендемичне биљне врсте, у шумским вредне шумске
заједнице а у зоолошким резерватима присутан је
богат птичји свет и ретке врсте риба.
У Србији је издвојено и законом заштићено око 75
резервата.
Неки од њих су:
1. Багремара
2. Брзанско Моравиште
3. Горње Подунавље
4. Гоч
5. Делиблатска пешчара
6. Засавица
7. Јерма
8. Карађорђево
9. Клисура реке Трешњице
10. Ковиљско-петроварадински
рит
11. Краљевац
12. Лудашко језеро
13. Обедска бара
14. Окањ бара
15. Пашњаци велике дропље
16. Селевењске пустаре
17. Слано Копово
18. Царска бара
19. Сува планина
20. Тителски брег
21. Увац
БАГРЕМАРАСпецијални резерват природе Багремара је резерват природе који се налази на
подручју општине Бачка Паланка.
Одлике
Резерват Багремара издвојен је као заштићен простор због изузетно значајног
станишта биљке из породице љутића која се зове кукурјак. Кукурјак је
вишегодишња ранопролећна врста и сматра се веома угроженом, будући да је
ово једино њено станиште на територији Републике Србије.
Заштита
У резервату је установљена првостепена заштита на простору од 34 хектара где
се забрањује сваки вид делатности, осим научно-истраживачке.
БРЗАНСКО МОРАВИШТЕСпецијални резерват природе Брзанско Моравиште је резерват природе на
територији општина Јагодина и Баточина. У резервату се налази мочварно-
влажно станиште и значајан број биљних и животињских врста.
Одлике
Резерват природе Брзанско Моравиште налазисе у долини реке Велике Мораве
и представља једно од последњих очуваних мочварних станишта на њеном
простору. На самом локалитеу запажен је велики број ретких и угрожених
врста биљака и животиња.
Биљни и животињски свет
Флористичке карактеристике резервата одликује се у погледу присуства
типично мочварних биљака (трска) чији је значај за биодиверзитете веома
велики. На подручју Бразнског Моравишта борави око 59 строго заштићених
врста птица, од којих се 29 гнезди на самом локалитету. Осим њих важан део
чине и бројне јединке водоземаца и гмизавцаца које се размножавају у
резервату.
Заштита
Предвиђен је првостепени вид заштите око резервата у облику потковице на
локалитету Радoшинско поље.
ГОРЊЕ ПОДУНАВЉЕГорње Подунавље је специјални резерват природе који се налази у Војводини.
Резерват је остатак некадашњих пространих плавних предела Подунавља.
Налази се на алувијалној равни и алувијалној тераси леве обале Дунава.
Подручје резервата је скуп водених и копнених екосистема. Највећу површину
резервата заузимају ритске плавне шуме. Овакви очувани изворни биотопи
ретко где се могу срести у Европи.
Због својих изузетних природних вредности Горње Подунавље је 1989. године
проглашено за међународно значајно станиште птица.
ГОЧСпецијални резерват природе Гоч обухвата саму планину Гоч и предео око ње.
Планински масив Гоча простире се између река Ибра и Западне Мораве, 30 км
југоисточно од Краљева и 202 км од Београда.
Гљиве
Такву резноврсност врло је тешко наћи на релативно малом простору. Због
доста удаљених насеља и путева од резервата Гоч постоји доста врста гљива,
али не само гљива већ и осталих биљака и животиња.
Фауна и флора
По неким подацима на Гочу има 40 процената укупне балканске флоре и фауне.
На Гочу се може наћи више лековитих и јестивих биљака него на Копаонику,
Златибору и Тари заједно. На ширем подручју Гоча констатовано је 27 врста
сисара. У Гроздачкој и Брезанској реци, као и на ширем простору Гоча, живи
видра која је законом заштићена као природна реткост.
Видра
Видра, врста из породице куна, изузетно прилагођена животу у слаткој води.
Познате су као веома вешти пливачи. Видре имају густо и врло покретно тело.
Грађа тела им је изузетно оспособљена за роњење. У води могу издржати
изузетно дуго, а за хватање плена се служе оштрим и снажним зубима.
ДЕЛИБЛАТСКА ПЕШЧАРА
Делиблатска пешчара или Банатски песак јединствена је пешчара у Европи,
а налази се у југоисточном делу српске покрајине Војводине, у јужном Банату.
Овај споменик историје природе Панонске низије једно је од ретких
прибежишта за многе специфичне врсте флоре и фауне, које у европским и
светским размерама представљају природне реткости. Специјални резерват
природе „Делиблатска пешчара“ је проглашен 1977. године.
Живи свет
Богатство флоре овог подручја се огледа у постојању од око 900 врста виших
биљака. Једино се овде, у односу на читав простор Србије налазе: банатски
божур, степски божур, Панчићев пелен, шерпет и Дегенова коцкавица. Своје
станиште овде је нашло и 20 врста орхидеја. Делиблатска пешчара је у
вегетацијском смислу мешавина степе и шумо-степе, коју одликује мозаик
травних, жбунастих и шумских станишта.
ЗАСАВИЦА Специјалан резерват природе Засавица је природни резерват стављен под
заштиту државе 1977. године. Резерват се простире у северној Мачви.
Станиште је више стотина птица, животиња и риба. У овом резервату обитава
риба умбра, а од 2004. године и породице даброва, који су уништени пре око
стотинак година у целој држави. 2005. године Природњачки музеј из Минхена
даровао је 16 породица даброва који су се добро прилагодили у новој средини.
Јерма је река у Србији и Бугарској,
лева притока реке Нишаве, која
припада Црноморском сливу. Има
дужину од око 74 km.
Јерма извире на Власинској висоравни
недалеко од Власинског језера у
Општини Сурдулица (Србија).
Пробијајући се кроз Гребен планину
(1337 м) и Влашку планину (1442 м)
Јерма гради два велика кланца које
мештани називају Одоровско и
Влашко ждрело, са странама високим
300-400 м и ширином 10-30 м. Кланци
су све до 1927. били потпуно
непролазни. Изградња пута је
омогућила приступ дивљим лепотама
реке Јерме као и Погановском
манастиру, смештеног поред саме
реке.
ЈЕРМА
https://www.youtube.com/watch?v=FpuyjTVLxq0Снимак реке Јерме
КАРАЂОРЂЕВО
Карађорђево је насеље у Србији у општини Бачка Паланка у
Јужнобачком округу.
Природно добро „Карађорђево карактерише благо заталасан
терен, са динамичним микрорељефом, што је карактеристика
ритских подручја.
КЛИСУРА РЕКЕ ТРЕШЊИЦЕ
Специјални резерват природе Клисура реке Трешњице је
резерват природе у Србији. Налази се у западном делу Србије у
општини Љубовија. Планинска река Трешњица извире испод
планине Повлен и после 23 км дугог тока се улива у реку Дрину.
Основне вредности због којих је ово подручје заштићено су
очување станишта и популације заштићене врсте белоглавог супа,
реке Трешњице и веома вредног етно наслеђа.
КОВИЉСКО-ПЕТРОВАРАДИНСКИ РИТКовиљско-петроварадински рит је специјални резерват природе
на територији Војводине у оквиру општина Нови Сад,
Петроварадин, Сремски Карловци, Инђија и Тител. Резерват је
ритски комплекс дуж Дунава и простире се на 4.840 хектара. Под
заштитом је државе од 1998. године као природно добро од
изузетног значаја и сврстан је у прву категорију заштите.
КРАЉЕВАЦСпецијални резерват природе Краљевац је резерват природе и представља
истоимено језеро које се налази у Делиблатској пешчари, Општина Ковин,
Република Србија.
Резерват се ростире на 160 хектара, а од септембра 2003. године проглашено је
специјалним резерватом природе и стављено је под заштиту државе. Краљевац
је драгоцено станиште разних мочварних птица, гмизаваца, па и неких
светских угрожених врста попут слепог кучета или степског скочимиша, којег
сем у Делиблатској пешчари нема више нигде у свету.
ЛУДОШКО ЈЕЗЕРО
Лудашко језеро друго је највеће језеро Северне Бачке у Србији. Лудошко језеро настало је у еолском удубљењу источно од Палића
и јужно од насеља Хајдуково. Језерско окно формирало се веома
давно тако што га је издубио ветар а даље отицање воде
зауставиле су пешчане дине. Резерват обухвата поред језера и
2.002 ha заштитне зоне. Барска орхидеја је наведена у Црвеној
књизи флоре Србије.
ОБЕДСКА БАРА
Обедска бара налази се у југоисточном Срему између насеља
Купиново, Обреж, Грабовци и реке Саве, свега 40km западно од
Београда.
Године 1919. постаје заштићено краљевско ловиште династије
Карађорђевић. Специјални резерват природе „Обедска Бара“ је
под посебним режимом заштите и уписан је према Рамсарској
конвенцији у списак мочвара од међународног значаја 1977.
године. Сем тога, 1989. године је на основу ИБА пројекта сврстан
у списак подручја од изузетног значаја за птице Европе.
ОКАЊ БАРА
Окањ бара или Окањ језеро је слано језеро у Србији у АП
Војводина. Налази се у средњем Банату, поред насеља Елемир, на
територији града Зрењанина. У близини језера протиче Тиса.
Једно је од најзначајнијих сланих језера у Европи, са очуваним
биљним врстама и животињским светом.
Угрожено је због развоја пољопривреде и све већег коришћења
хемијских средстава, одлагања отпада, саобраћаја, разгранате
каналске мрежe.
ПАШЊАЦИ ВЕЛИКЕ ДРОПЉЕ
Специјални резерват природе Пашњаци велике дропље
простире се на укупној површини од 6774 хектара и налази се на
подручју општина Кикинда и Чока. Категорисан је као природно
добро од изузетног значаја (I категорија), а према класификацији
IUCN-а, налази се у IV категорији (Станишта и друга управљана
подручја)
СЕЛЕВЕЊСКЕ ПУСТАРЕ
Специјални резерват природе Селевењске пустаре су смештене
између места Бачки Виногради и Хоргош на крајњем северу
Србије. Резерват чини 10 подручја очуваних природних
вредности.
Културне вредности
Подручја Резервата чине фрагменти пустаре са обрађеним
површинама воћњака и њива између два насеља. На подручју
постоје и археолошка налазишта од којих је најпознатије
средњовековно црквиште Темпломпарт, откривено приликом
изградње аутопута.
СЛАНО КОПОВО
Слано Копово је природно заштићено подручје у Војводини.
Налази се у близини Новог Бечеја, тачније североисточно од
Новог Бечеја и реке Тисе. То је једна од последњих очуваних
сланих мочвара у Србији.
Због своје важности и крхкости, Слано Копово је уписано на
Рамсарску листу за очување и одрживо коришћење мочварних
површина.
ЦАРСКА БАРА
Специјални резерват природе "Царска бара" је резерват
природе који лежи између три града: Београда, Новог Сада и
Зрењанина, у међуречју Тисе и Бегеја. До ње се може доћи када се
на 17 km из Зрењанина према Београду скрене десно преко Бегеја.
Уредба о проглашењу Специјалног резервата природе “Царска
бара” објављена је у “Службеном гласнику РС” број 46/2011 од
24.06.2011. године, а заштићено је 4.726 ha.
SUVA PLANINA
Suva planina je planina u jugoistočnoj Srbiji duga 45 km, a široka 15 km, koja u geološkom i geografskom smislu pripada karpatsko-balkanskoj grupi planina na samoj granici sa starijom Srpsko-makedonskom masom.
Specijalni rezervat prirode „Suva planina“ u administrativnom smislu,
obuhvata delove teritorija opština Gadžin Han i Bela Palanka i gradske
opštine Niška Banja.
ТИТЕЛСКИ БРЕГ
Тителски брег је лесна зараван и брег у покрајини Војводини, на
северу Србије. Налази се у југоисточној Бачкој (у регији
Шајкашка), између градића Титела на југу, села Лок, Вилово и
Шајкаш на југозападу, села Мошорин на северу и реке Тиса на
истоку
УВАЦ Увац је река у Србији која протиче између планина Златибор и
Златар и представља јужну границу Златибора. На њему су
изграђенa три вјештачка акумулациона језера: Увачко, Златарско и
Радоињско.
Увац је главна притока реке Лим. Неколико последњих
километара, река Увац представља границу између Србије и Босне
и Херцеговине, тј. границу општина Прибој и Рудо. Део пруге
Београд-Бар пролази реком Увац.
.