SPECIJALNI BILANSIdsa

SPECIJALNI BILANSI 1. BILANS OSNIVANJA Po Zakonu o preduzeima iz 1996. godine preduzee se moe osnivati ili kao drutvo lica ili kao drutvo kapitala. Drutvo lica moe da bude ili u obliku ortakog drutva ili obliku komanditnog drutva. Drutvo kapitala moe da bude ili u obliku akcionarskog drutva ili u obliku drutva sa ogranienom odgovornosti. U ortakim preduzeima osnovni kapital ine udeli vlasnika (ortaka) u komanditnom preduzeu osnovni kapital moe da bude udeo komplementora ili komanditora ili njihove akcije. U preduzeu sa ogranienom odgovornosti osnovni kapital su udeli vlasnika a u akcionarskom preduzeu osnovni kapital je akcionarski kapital. Pri osnivanju preduzea osnivai preduzea, koji su u principu i vlasnici preduzea ulau u preduzee: gotovinu, stvari i prava. Zakonom o preduzeu za drutva kapitala propisan je najmanji iznos gotovine koji mora biti uloen pri osnivanju i to: drutva sa ogranienom odgovornosti najmanje 5.000 USD u dinarskoj protivrednosti po kursu na dan uplate sa rokom uplate 50% do momenta upisa u sudski registar i 50% za dve godine od upisa u sudski registar, akcionarska drutva najmanje 10.000 USD u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate sa rokom uplate 50% do momenta upisa u sudski registar i 50% za dve godine od upisa u sudski registar.Unete stvari i prava u novoosnovano preduzee se zajedno procenjuju. Kod ortakih preduzea procenu unetih stvari i prava vre ortaci. Kod komanditnih drutava unetih stvari i prava vre komanditori ako njihova vrednost ne prelazi 3.000 USD, ako unete stvari i prava imaju veu vrednost, procenu njihove vrednosti vri ovlateni procenjiva. Kod drutva sa ogranienom odgovornosti i akcionarskih drutava unete stvari i prava procenjuje iskljuivo ovlateni procenjiva.Procena stvari i prava unetih u novoosnovano preduzee vri se po nabavnim cenama na dan procene s tim to se kod osnovnih sredstava koja su pre unoenja u novoosnovano preduzee nabavna vrednost svodi na sadnju vrednost uz pomo koeficijenta preostale korisnosti. Koeficijent preostale korisnosti utvruje se iz odnosa preostalog veka korisnosti osnovnog sredstva. Preostali vek korisnosti se procenjuje na bazi fizikog stanja i funkcionalnosti osnovnog sredstva u momentu procene. Na osnovu upisanog kapitala, uplaenog kapitala u gotovini, procenjene vrednosti unetih stvari i prava sainjava se inventar. Na osnovu inventara sainjava se bilans osnivanja u kome se obuhvata inventar i trokovi osnivanja (trokovi izrade statuta, trokovi oglaavanja osnivanja preduzea, sudske takse i sl.), tako da osnivaki bilans ustvari predstavlja zakljuni bilans procesa osnivanja i poetni bilans novoosnovanog preduzea, na osnovu koga se vri otvaranje poslovnih knjiga za knjigovodstveno obuhvatanje imovine, kapitala, obaveza, prihoda i rashoda novoosnovanog preduzea. U bilansu osnivanja poslovni kapital se iskazuje po vrstama kapitala: akcijski kapital ako se radi o akcionarskom drutvu, udeli drutva sa ogranienom odgovornosti ako se radi o drutvu sa ogranienom odgovornosti i ulozi ako se radi o ortakim i komanditnim preduzeima. Teorijski kod akcionarskih drutava moe se u bilansu osnivanja javiti i rezervni kapital po osnovu emisione premije. To bi se dogodilo onda ako bi akcije bile prodate iznad nominalne vrednosti, tada razlika izmeu nominalne vrednosti akcija predstavlja emisionu premiju koja se balansira u okviru rezervnog kapitala. Hipotetiki primer bilansa osnivanja akcionarskog drutva prikazan je na narednoj strani.Bilans osnivanja na dan_____________AKTIVAPASIVA

Pozicija bruto ispravka vrednosti neto

Pozicija Iznos

A. NEUPLAENI UPISANI KAPITAL 25.000 25.000B. STALNA IMOVINA (I+II) 302.000 100.000 202.000I Nematerijalna ulaganja (1) 2.000 2.0001. Osnivaka ulaganja 2.000 2.000II Osnovna sredstva (1+2) 300.000 100.000 200.0001. Zgrade 100.000 30.000 70.0002. Oprema 200.000 70.000 130.000C. OBRTNA IMOVINA (I+II) 75.000 75.000I Zalihe materijala 50.000 50.000II Gotovina 25.000 25.000D AKTIVA (A+B+C) 402.000 100.000 302.000A. KAPITAL (I+II) 302.000

I Osnovni kapital (1) 300.0001. Akcijski kapital 300.000II Emisiona premija 2.000

_____________ B. PASIVA (A) 302.000

Iznos

2. BILANS PROMENE PRAVNE FORMEPromena pravne forme preduzea je zapravo prelazak preduzea iz jednog u drugi oblik. U principu svaki oblik preduzea (ortako drutvo, komanditno drutvo, drutvo sa ogranienom odgovornosti i akcionarsko drutvo) moe prei u ma koji drugi oblik preduzea pod uslovom da ispunjava uslove o osnivanju tog novog oblika (lan 436 Zakona o preduzeima). Odluku o promeni oblika preduzea donose najvii organ upravljanja preduzeem (skuptina akcionara, na primer). Promena pravne forme moe da bude dvojaka: preduzee se transformie iz jednog u drugi oblik, vlasnici preduzea (akcionari ili vlasnici udela i uea) ostaju isti sa nepromenjenim ueem u kapitalu i preduzee se transformie iz jednog u drugi oblik sa promenom vlasnika preduzea, odreeni vlasnici ostaju vlasnici i u transformisanom preduzeu ali drugi vlasnici se povlae iz transformisanog preduzea ili se u transformisano preduzee ukljuuju novi vlasnici.Transformacija preduzea iz jednog u drugi oblik bez promene vlasnika preduzea. Sa gledita bilansa ovaj oblik promene pravne forme preduzea je najjednostavniji. Na ime, na dan promene pravne forme sainjava se zakljuni bilans preduzea dosadanjeg oblika pri emu se procenjivanje bilansnih pozicija vri na isti nain kao i kod sainjavanja godinjeg zakljunog bilansa, to znai da se primenjuje naelo opreznosti to ima za posledicu bilansiranja latentnih rezervi u granicama dozvoljenog. Zakljuni bilans preduzea dosadanjeg oblika istovremeno predstavlja bilans otvaranja, bilans osnivanja novog oblika preduzea na osnovu koga se otvaraju poslovne knjige novog oblika preduzea. Jedina razlika izmeu zakljunog bilansa dosadanjeg preduzea javlja se kod vrste osnovnog kapitala pri emu vrednost osnovnog kapitala, naravno, ostaje nepromenjena ali se vri njegovo preimenovanje. Primera radi, ako je dosadanji oblik preduzea bio komanditno drutvo a novi oblik preduzea je akcionarsko drutvo, onda e se udeli komplementora i komanditora u zakljunom bilansu preimenovati u akcijski kapital u bilansu otvaranja pri emu, naravno, mora da bude utvrdjen broj akcija i njihova nominalna vrednost deljenjem osnovnog kapitala (uloga) sa brojem akcija.Transformacija preduzea iz jednog u drugi oblik sa promenom vlasnika preduzea. Sa bilansne take gledita ova transformacija je komplikovana i ima sledee faze: sainjavanjem zakljunog bilansa dosadanjeg oblika preduzea. procena vrednosti preduzea i sainjavanje bilansa dosadanjeg oblika preduzea na osnovu procenjene vrednosti, poravnanje sa vlasnicima koji ne prihvataju promenu oblika preduzea i prijem novih vlasnika i sainjavanje bilansa otvaranja novog oblika preduzea.Sainjavanje zakljunog bilansa dosadanjeg oblika preduzea vri se po istom postupku kao i kod sainjavanja godinjeg zakljunog bilansa. Primera radi, uzmemo da zakljuni bilans do sadanjeg oblika preduzea izgleda ovako:

Bilans stanja dosadanjeg oblika preduzea na dan_____________AKTIVAPASIVA

A. STALNA IMOVINA (I+II+III) 770.000I Nematerijalna ulaganja (1+2) 10.0001. Ulaganje u probnu proizvodnju 1.0002. Koncesije, patenti, licence 9.000II Osnovna sredstva (1 do 4) 710.0001. Zemljite 50.0002. Graevinski objekti 250.0003. Oprema 400.0004. Alat i inventar 10.000III Dugoroni finansijski plasmani (1+2) 50.0001. Uee i kapitalu drugih 20.0002. Dugoroni krediti u zemlji 30.000B. OBRTNA IMOVINA (I+II) 720.000I Zalihe (1 do 3) 400.0001. Zalihe materijala 200.0002. Zalihe nezavrene proizvodnje 20.0003. Zalihe gotovih proizvoda 180.000II Kratkorona potraivanja, plasmani igotovina (1 do 3) 320.0001. Potraivanja po osnovu prodaje 250.0002. Kratkoroni finansijski plasmani 50.0003. Gotovina 20.000 C AKTIVA (A+B) 1.490.000A. KAPITAL (I+II+III) 770.000I Osnovni kapital 700.000II Rezerve 50.000III Nersporeeni dobitak 20.000B. DUGORONA REZERVISANJA 30.000C. OBAVEZE (1+2) 690.0001. Dugorone obaveze 300.0002. Kratkorone obaveze 390.000

______________D. PASIVA (A+B+C) 1.490.000

Bilans uspeha dosadanjeg oblika preduzea u periodu od _____do______RASHODIPRIHODI

A. UKUPNI RASHODI (1 do 3) 2.307.0001. Poslovni rashodi 2.100.0002. Finansijski rashodi 147.0003. Neposlovni i vanredni rashodi 60.000II BRUTO DOBITAK 43.000III POREZ NA REZULTAT 23.000IV NETO DOBITAK (II-III) 20.000I UKUPAN PRIHOD (1 do 3) 2.350.0001. Poslovni prihod 2.200.0002. Finansijski prihod 100.0003. Neposlovni i vanredni prihod 50.000

Procena vrednosti preduzea vri ovlaeni procenjiva pri emu primenjuje tri metode: metodu knjigovodstvene vrednosti, metodu reprodukcione vrednosti, metodu prinosne vrednosti. Vrednost preduzea je za pravovrednost neto aktive a procenjiva e primenom pomenutih metoda dobiti tri razliite vrednosti neto aktive. Posle toga izvrie testiranje prihvatljivosti procenjenih vrednosti neto aktive. Posle toga izvrie testiranje prihvatlljivosti procenjenih vrednosti neto aktive i ona vrednost neto aktive koja odbacuje prihvatljivu stopu prinosa na procenjeni kapital bie od strane procenjivaa proglaena za objektivnu vrednost koja je podjednako prihvatljiva i za sadanje i budue vlasnike.[footnoteRef:2] [2: Vie o proceni vrednosti preduzea vidi: Dr Jovan Rodic: Poslovne finansije i procena vrednosti preduzea, Ekonomika, Beograd, 1993, str. 371-438.]

Pretpostavimo da je ovlaeni procenjiva kao objektivna vrednost prihvatio vrednost neto aktivu dobijene prinosnom metodom u iznosu od 850.000 din. Budui da je knjigovodstvena vrednost neto aktive 770.000 din = (1.490.000-30.000-690.000) razlika izmeu objektivnih vrednosti neto aktive i knjigovodstvene vrednosti neto aktive je goodwill koji iznosi 80.000 din.=(850.000-770.000). Sada sledi montiranje bilansa sa ugraenom objektivne vrednosti neto aktive, to izgleda ovako:Bilans stanja dosadanjeg oblika preduzea sa ugraenom objektivnom vrednou neto aktive na dan_____________AKTIVAPASIVA

A. STALNA IMOVINA (I+II+III) 850.000I Nematerijalna ulaganja (1+2) 90.0001. Ulaganje u probnu proizvodnju 1.0002. Koncesije, patenti, licence 9.0003. Goodwill 80.000II Osnovna sredstva (1 do 4) 710.0001. Zemljite 50.0002. Graevinski objekti 250.0003. Oprema 400.0004. Alat i inventar 10.000III Dugoroni finansijski plasmani (1+2) 50.0001. Uee i kapitalu drugih 20.0002. Dugoroni krediti u zemlji 30.000B. OBRTNA IMOVINA (I+II) 720.000I Zalihe (1 do 3) 400.0001. Zalihe materijala 200.0002. Zalihe nezavrene proizvodnje 20.0003. Zalihe gotovih proizvoda 180.000II Kratkorona potraivanja, plasmani igotovina (1 do 3) 320.0001. Potraivanja po osnovu prodaje 250.0002. Kratkoroni finansijski plasmani 50.0003. Gotovina 20.000 C AKTIVA (A+B) 1.570.000A. KAPITAL (I+II+III) 850.000I Osnovni kapital 780.0001. Glavnica 710.0002. Poveanje usled procene 80.000II Rezerve 50.000III Nersporeeni dobitak 20.000B. DUGORONA REZERVISANJA 30.000C. OBAVEZE (1+2) 690.0001. Dugorone obaveze 300.0002. Kratkorone obaveze 390.000

______________D. PASIVA (A+B+C) 1.570.000

Napred izloeni bilans dosadanjeg oblika preduzea sa ugraenom objektivnom vrednosti neto aktive je ustavari bilans predaje imovine kapitala i obaveza novom obliku preduzea.Sada dolazi do poravnanja sa vlasnicima dosadanjeg preduzea koji nisu prihvatili promenu oblika preduzea i do eventualnog ukljuivanja novih vlasnika u tranformaciona preduzea. Poravnanje sa dosadanjim vlasnicima preduzea koji nisu prihvatili transformaciju u noviji oblik preduzea moze da bude: ili da im se prihvati fiksno uee u raspodeli neto dobitka (fiksna dividenda, na primer), ili da se njihovo uee otkupi.Ako se ide na otkup uea vrednost uea se izraunavaju na osnovu objektivne vrednosti neto aktive. Ilustracije radi, predpostavimo da je dosadanji oblik preduzea iz naeg primera bilo ortako drutvo sa dva ortaka (A i B) iji je ulog bio: ortak A 500.000 dinara ortak B 280.000 dinarato ini osnovni kapita u zakljunom bilansu dosadanjeg oblika preduzea. Vrednost uloga vlasnika u dosadanji oblik preduzea je ravna: osnovnom ulogu, plus poveanje kapitala po osnovu procene, plus rezervni kapita i plus nerasporedni dobitak, odnosno to je objektivna vrednosti rasporeena na ortake, to izgleda ovako:1. Objektivna vrednost 850.0002. Glavnica osnovnog kapitala (3+4)700.0003. Glavnica osnovnog kapitala ortaka A500.0004. Glavnica osnovnog kapitala ortaka B 200.0005. Vrednost uloga ortaka A (1/2*3)607.1436. Vrednost uloga ortaka B (1/2*4)242.857

Dakle, ako ortak B ne prihvata trasformaciju do sadanjeg oblika preduze u drugi oblik preduzea (iz ortakog drutva u drutvo sa ogranienom odgovornou, na primer) novi oblik preduzea duan je da isplati vrednost uloga ortaka B u iznosu od 242.857 dinara. Ta obaveza u bilansu otvaranja novog oblika preduzea moe da se iskae dvojako: ili da se kapital smanji za 242.857 dinara uz poveanje kratkoronih obaveza prema ortaku B za isti iznos kod plaanja obaveza zaduie se obaveza prema ortaku B a odobriti gotovina ili iro raun ili da se kaptal ne smanjuje a da se prilikom isplate vrednost uloga ortaka B smanji kapital putem zaduenja gotovine ili iro rauna za iznos od 242.857 dinara.Prvo reenje je, ini se, prihvatljivije jer bilans otvaranja novog oblika preduzea jasno iskazuje visinu sopstvenog kapitala tog preduzea.Saglasno napred reenom, bilans predaje do sadanjeg oblika preduzea (podsetimo se, to je bilans u koji je ugraena objektivna vrednost) identian je sa bilansom otvaranja novog oblika preduzea, taj bilans se esto naziva i bilans preuzimanja. Razlika u njima moe da bude samo tretman uloga ortaka koji izlazi iz preduzea jer ne prihvata novi oblik preduzea u pasivi, kako je napred reeno.esto se dogaa, meutim, da se prilikom transformacije iz jednog u drugi oblik preduzea pojavljujui novi vlasnici. U takvim okolnostima zakljuuje se sporazum o upisu osnovnog kapitala novih suvlasnika. Pri tome, novi suvlasnici moraju da uplate ne samo upisanu glavnicu osnovnog kapitala ve i premiju (aiu) koja otpada na tu glavnicu. Procenat premije izraunava se iz odnosa objektivne vrednosti neto aktive i knjigovodstvene vrednosti osnovnog kapitala dosadanjeg oblika preduzea, to u naem primeru iznosi(850.000/700.000-1)x100=21,43%

Predpostavimo sada da u naem primeru ostaju dosadanjem vlasnici A i B i da se upisuje novi suvlasnik C koi upisuje udeo od 100.000 dinara na koji plaa premiju (aiju) od 21,43% , to iznosi 21.430 dinara, pri emu se obavezuje da 50% udela i 100% premije (aije) plate odmah a 50% udela za godinu dana. Sastavimo sa tabelu osnovnog kapitala, premije (aije), izvrene uplate i neuplaenog udela to izgleda ovako:_____________________________________________________________________________________Vlasnik Osnovni Aija Obaveza Uplaeno Neuplaeni kapital plaanja (2+3) udeo (4-5) 123456A 500.000 57.143 557.143 557.143 0B 200.000 22.857 222.857 222.857 0C 100.000 21.430 121.430 71.430 50.000Ukupno 800.000 101.430 901.430 851.430 50.000

Moda nije suvino napomenuti kako je u navedenoj tabeli izraunata aija za postojee vlasnike A i B. Aija je izraunata tako to je goodwill sastavljen u odnosu sa zbirom osnovnog kapitala a zatim je taj odnos mnoen sa osnovnim kapitalom svakog od njih, pa njihova aija iznosi koliko i goodwill (7.143+22.857=80.000). Aija novog vlasnika C procentualno je vea u odnosu na osnovni kapital nego kod vlasnika A i B zato to je aija vlasnika C srazmerna ne samo goodwill ve i rezervnom kapitalu i nerasporeenom gubitku a jedno i drugo su ostvarili vlasnici A i B, a sada i rezervni kapital i nerasporeeni dobitak pripadaju svoj trojici vlasnika zbog ega je novi vlasnik C to morao da plati putem poveane aije.Posle svih napred obavljenih procedura sainjava se bilans otvaranja preduzea novog oblika, koji se u literaturi naziva i bilans predaje to izgleda ovako:

Bilans stanja novog oblika preduzea sa ugradenim kapitalom novog (su)vlasnika na dan_________

AKTIVAPASIVA

A. NEUPLAENI UPISANI KAPITAL 50.000B. STALNA IMOVINA (I+II+III) 850.000I Nematerijalna ulaganja (1+2) 90.0001. Ulaganje u probnu proizvodnju 1.0002. Koncesije, patenti, licence 9.0003. Goodwill 80.000II Osnovna sredstva (1 do 4) 710.0001. Zemljite 50.0002. Graevinski objekti 250.0003. Oprema 400.0004. Alat i inventar 10.000III Dugoroni finansijski plasmani (1+2) 50.0001. Uee i kapitalu drugih 20.0002. Dugoroni krediti u zemlji 30.000B. OBRTNA IMOVINA (I+II) 791.430I Zalihe (1 do 3) 400.0001. Zalihe materijala 200.0002. Zalihe nezavrene proizvodnje 20.0003. Zalihe gotovih proizvoda 180.000II Kratkorona potraivanja, plasmani igotovina (1 do 3) 320.0001. Potraivanja po osnovu prodaje 250.0002. Kratkoroni finansijski plasmani 50.0003. Gotovina 91.430 C AKTIVA (A+B) 1.691.430A. KAPITAL (I+II+III) 971.430I Osnovni kapital- glavnica 800.000II Kapitalni dobitak (aija premija) 101.430II Rezerve 50.000III Nersporeeni dobitak 20.000B. DUGORONA REZERVISANJA 30.000C. OBAVEZE (1+2) 690.0001. Dugorone obaveze 300.0002. Kratkorone obaveze 390.000

______________D. PASIVA (A+B+C) 1.691.430

Na osnovu napred navedenog bilansa novog oblika preduzea otvaraju se poslovne knjige. Kod uplate neuplaenog upisanog kapitala bie zaduen raun gotovine i odobren raun neuplaenog upisanog kapitala. Goodwill e postepeno otpisivati na teret rashoda to e, dakako, smanjiti budui finansijski rezultat.Nije nadomet da kaemo da objektivna vrednost koju je ovlateni procenjiva utvrdio moe da bude i manja od knjigovodstvene vrednosti neto aktive, tada razlika izmeu knjigovodstvene vrednosti neto aktive i objektivne vrednosti tj. procenjene neto aktive predstavlja negativni goodwill, ispravnije reeno to je badwill. Negativni goodwill (badwill) ugrauje se u bilans predaje tako to se za iznos negativnog goodwilla (badwilla) smanjuje osnovni kapital uz: ili poveanje ispravke vrednosti osnovnih sredstava, ime se sadanja vrednost osnova smanjuje za iznos goodwilla (badwilla), ili poveanja dugoronih rezervisanja za iznos negativnog goodwilla (badwilla).Oba reenja delovae na poveanje budueg finansijskog rezultata jer: ako je smanjena sadanja vrednost osnovnih sredstava budua amortizacija kao rashod bie manja za iznos negativnog goodwilla (badwilla) budui da e prestati otpis osnovnih sredstava po osnovu amortizacije im se njegova sadanja vrednost izjednai sa nulom mada e se osnovna sredstva i dalje koristiti jer im nije istekao vek trajanja . ako se negativbni goodwill (badwill) iskae u okviru dugoronih rezervisanja ta dugorona rezervisanja e se postepeno (srazmerno amortizaciji osnovnih sredstava) ukidati u korist prihoda.

3.BILANS FUZIJEPrema Zakonu o preduzeima (lan 422) fuzija nastaje: ili prenosom imovine jednog ili vie preduzea na drugo preduzee (preduzee preuzimalac), u zamenu za obezbeene akcije ili udela tog preduzea vlasnicima preuzetih preduzea. Dakle, do fuzije dolazi pripajanjem preuzetih preduzea preduzeu preuzimaocu, pri emu se preuzeta preduzea kao pravno lice gase (nestaju) a preduzee preuzimalac i dalje egzistira kao pravno lice . ili nastajanjem novog preduzea na koje prelazi imovina preduzea koja se spajaju (fuzioniu), uz zamenu za obezbeenje akcija ili udela novog preduzea vlasnicima spojenih preduzea (spajanjem novim osnivanjem). Dakle, u ovom sluaju sva spojena preduzea gube status pravnog lica a novoosnovano preduzee spajanjem stie status pravnog lica upisom u sudski registar.Pripajanje ili spajanje preduzea regulie se ugovorom o pripajanju odnosno ugovorom o spajanju preduzea (lan 423 i 434 Zakona o preduzeima). Prema lanu 424 Zakona o preduzeima preduzea koja se pripajaju (ukljuujui i preduzee preuzimaoca) odnosno preduzea koja se spajaju procenjuje ovlateni procenjiva s ciljem da se objektivno vrednuje svako preduzee i time dovedu u isti poloaj, jer se procenom aktiviraju latente rezerve i eliminiu skriveni gubici u bilansima procenjivanih preduzea. Ovlateni procenjiva podnosi izvetaj o proceni vrednosti preduzea i odnose zamene akcija ili udela postojeih preduzea sa akcijama ili udelima preduzea preuzimaoca odnosno novoosnovanog preduzea spajanjem. U svemu tome najdelikatnije je odrediti odnos zamene akcija ili udela. Taj problem se reava uz pomo bilansnog kursa, berzanskog kursa ili prinosnog kursa osnovnog kapitala.[footnoteRef:3] [3: Dr Jovan M Rankovi: Specijalni bilansi, Proinkom, Beograd, 1996, str. 152.]

Bilansni kurs. Bilansni kurs se utvruje na osnovu zakljunog bilansa sainjenog prema vaeim propisima o bilansiranju i raunovodstvenim standardima za potrebe pripajanja odnosno spajanja. Bilansni kurs se izraava indeksom dobijenim iz odnosa neto aktive i osnovnog kapitala. Neto aktiva zapravo izraava ukupan sopstveni kapital (osnovni kapital, rezervni kapital i nerasporeeni dobitak) a utvruje se kao razlika izmeu aktive umanjene za gubitak iskazan na strani aktive i obaveza pri emu se sa obavezama izjednauju dogorona rezervisanja i pasivna vremenska razgranienja. Ilustracije radi pretpostavimo da se preduzee A pripaja preduzeu B a njihovi bilansni podaci za utvrivanje bilansnog kursa su:Preduzee A B1. Aktiva 1.000.0002.000.0002. Gubitak iskazan na strani aktive003. Obaveze 400.000 900.0004. Dugorona rezervisanja0 100.0005. Pasivna vremenska razgranienja006. Neto aktiva (1 2 3 4 5) 600.0001.000.0007. Osnovni kapital 500.000 800.000BILANSNI KURS (6/7x100) 120 125Bilansni kurs pokazuje da je vrednost sopstvenog kapitala (neto aktive) vea od osnovnog kapitala kod preduzea A za 20% a kod preduzea B za 25%. Ako se stavi u odnos bilansni kurs preduzea A sa bilansnim kursom preduzea B i taj odnos pomnoi sa 100 dobie se odnos razmene koji u naem primeru iznosi: Preduzee ABOdnos razmene 96 100

Ovaj odnos razmene znai da vlasnici preduzea A dobijaju za sto svojih akcija 96 akcija preduzea B naravno uz uslov da je nominalna vrednost jedne akcije ista u oba preduzea. Predtpostavimo da akcionari preduzea A imaju 500 akcija od po 1.000 dinara a da akcionari preduzea B imaju 800 akcija od po 1.000 dinara. Budui da je odnos razmene 96:100 u korist preduzea B to znai da e akcionari preduzea A za svojih 500 akcija od po 1.000 dinara dobiti 480=(500x0,96) akcija preduzea B od po 1.000 dinara ime su ti akcionari obeteeni za prenos imovine svog preduzea (tj. preduzea A) preduzeu preuzimaocu (preduzeu B) i dakako postali su vlasnici preduzea B. Pri sainjavanju bilansa fuzije osnovni kapital preduzea A bie smanjen od 500.000 na 480.000 dinara a za iznos tog smanjenja bie povean rezervni kapital. Uzmimo da je struktura sopstvenog kapitala preduzea iz naeg primera sledea: Preduzee AB1. Osnovni kapital 500.000 800.0002. Rezervni kapital 100.000 200.0003. Sopstveni kapital (1+2) 600.000 1.000.000

Razmenom akcija preduzea A za akcije preduzea B osnovni kapital preduzea B osnovni kapital preduzea A smanjuje se na 480.000 a razlika od 20.000=(500.000-480.000) se prebacuje u rezervni kapital, pa e struktura sopstvenog kapitala u bilansu fuzije biti:1. Osnovni kapital (480.000+800.000)=1.280.0002. Rezervni kapital (20.000+100.000+200.000)=320.0003. Sopstveni kapital (1+2) 1.600.000Treba imati u vidu da je ovim postupkom postignuto da odnos ukupnog sopstvenog kapitala i osnovnog sopstvenog kapitala (bilansni kurs) bude isti i kod preduzea A i kod preduzea B. To se vidi ako se izrauna bilansni kurs posle prebacivanja 20.000 dinara iz osnovnog u rezervni kapital preduzea A, to izgleda ovako : Preduzee AB1. Neto aktiva (sopstveni kapital) 600.000 1.000.0002. Osnovni kapital 480.000 800.000 Bilansni kurs (1/2 x 100) 125 1253. Rezervni kapital (1-2) 120.000 200.000

Budui da je osnovni kapital osnov za upravljanja preduzeem, za sticanja dividende iz neto dobitka i za raspodelu ostatka likvidacione mase posle izmirenja obaveza pri likvidaciji preduzea napred opisanim postupkom razmene akcija preduzea A za akcije preduzea B i jedni i drugi akcionari su dovedeni u isti poloaj.Ukoliko bi se u naem primeru radilo o udelima postupak bi bio u sutini isti kao napred izloeni. Naime, vlasnicima udela preduzea A bio bi smanjen njihov udeo od 500.000 na 480.000 u korist rezervnog kapitala.Berzanski kurs. Berzanski kurs se utvruje iz odnosa cene akcije po kojoj akcija menja vlasnika (trina vrednost akcije) i nominalne vrednosti akcije. Kad se zna berzanski kurs itava procedura utvrivanja razmeni akcija i strukture kapitala u bilansu fuzije se ne razlikuje od napred izloene. Meutim, u strunoj literaturi se ne preporuuje utvrivanje razmene akcija na bazi berzanskog kursa zbog toga to je visina berzanskog kursa pod jakim uticajem pekulacija na tritu kapitala koji namerno mogu da budu izazvane upravo zbog pripajanja odnosno spajanja preduzea. Prinosni kurs. Pridev prinosni ovde oznaava da se prinosni kurs utvruje iz odnosa prinosne vrednosti preduzea, tanije procenjene neto aktive jednom od prinosnih metoda i osnovnog kapitala, a prinosna vrednost preduzea moe da se proceni bilo putem kapitalizacije stabilizovanog dobitka, bilo diskontovanjem na sadanju vrednost projektovanog istog novanog toka i rezidualne vrednosti.[footnoteRef:4] Budui da se pri proceni vrednosti preduzea primenjuju osim prinosnih metoda i druge metode procene kao to su knjigovodstvena vrednost, korigovana knjigovodstvena vrednost i reprodukciona vrednost, da se testiranjem dolazi do prihvatljive procenjene vrednosti preduzea i da se pri fuziji preduzea obavezno procenjuju (lan 424 Zakona o preduzeima ) po naem uverenju najjednostavnije je prinosni kurs utvrditi iz odnosa procenjene neto aktive i osnovnog kapitala po obrascu: [4: Vie o tome vidi: Dr Jovan Rodi: Poslovne finansije i procena vrednosti preduzea, Ekonomika, Beograd, 1993, str. 399.]

Prinosni kurs= x 100

Ilustracije radi, pretpostavimo da je procenjena vrednost neto aktive preduzea iz naeg primera: preduzea A 660.000 i preduzea B 1.200.000 a budui da je osnovni kapital preduzea A 500.000 a preduzea B 800.000, to je prinosni kurs: Preduzea A = x 100 =132Preduzea B = x 100=150

Dakle, procenjena vrednost neto aktive vea je od osnovnog kapitala preduzea A za 32% a kod preduzea B za 50%. Odnos razmene je 0,88:1 u korist preduzea B, odnosno za 100 akcija preduzea A dobija se 88 akcija preduzea B. Ranije smo rekli da vlasnici preduzea A imaju 500 akcija od po 1000 dinara a vlasnici preduzea B imaju 800 akcija od po 1000 dinara. Prema tome vlasnici preduzea A dobijaju 440 akcija preduzea B (500x0,88=440) to zamenjuje njihovih 500 akcija koje su imali od preduzea A. Drugim reima, osnovni kapital vlasnika preduzea A svodi se sa 500.000 na 440.000 dinara a razlika od 60.000 prenosi se u rezervni kapital. Time je prinosni kurs kod oba preduzea izjednaen, to pokazuju sledei podaci: Preduzee AB1. Procenjena neto aktiva 600.000 1.200.0002. Osnovni kapital 440.000 800.000 Prinosni kurs (1/2 x 100) 150 150

U bilansu fuzije u okviru nematerijalnih ulaganja ovde e se javiti goodwill u iznosu razlike izmeu procenjene neto aktive i knjigovodstvene neto aktive, to u naem primeru iznosi 260.000 =(660.000+1.200.000)-(600.000+1.000.000). U strukturi kapitala u bilansu fuzije ovaj goodwill moze se tretirati kao premija pa e struktura sopstvenog kapitala u bilansu fuzije biti: 1. Osnovni kapital (440.000+800.000)1.240.0002. Premija 260.0003. Rezervni kapital (60.000+100.000+200.000) 360.0004. Ukupan sopstveni kapital (1+2+3) odnosno (660.000+1.200.000) 1.860.000Proseni kurs. Ako se vlasnici preduzea koje se pripaja i vlasnici preduzea kome se pripaja, odnosno ako se vlasnici preduzea koja se spajaju u novo preduzee ne mogu nagoditi da li e se odnos razmene utvrditi na bazi bilansnog kursa ili na bazi prinosnog kursa, mogue je da se kompromis nae na bazi prosenog kursa, a proseni kurs je ustvari aritmetiki prosek bilansnog kursa i prinosnog kursa. U naem primeru, proseni kurs je: Preduzee ABBilansni kurs 120125Prinosni kurs 132 150Proseni kurs126=() 137,5=()Odnos razmene 0,916366 1odnosno 92 100

Dakle, vlasnici preduzea A za 100 svojih akcija dobijaju 92 akcije preduzea B. Budui da vlasnici preduzea A imaju 500 akcija po 1.000 dinara, sada e imati 460 akcija preuzea B od po 1.00 dinara. Razlika izmeu osnovnog kapitala preduzea A od 500.000 i osnovnog kapitala koji se priznaje tim vlasnicima kapitala upreduzeu B od 460.000 u iznosu od 40.000 u bilansu fuzije prenosi se u korist rezervnog kapitala, pa e struktura sopstvenog kapitala u bilansu fuzije biti:

1. Osnovni kapital (460.000+800.000)1.260.0002. Premija 260.0003. Rezervni kapital (40.000+100.000+200.000) 340.0004. Ukupan sopstveni kapital (1+2+3) odnosno (660.000+1.200.00)1.860.000

Pri sainjavanju bilansa fuzije potraivanja i obaveze izmeu preduzea koja se fuzioniu meusobno se prebijaju i ne unose u bilans fuzije. Logika ovog reenja lei u tome da fuzijom dva ili vie preduzea nastaje jedno preduzee, jedno pravno lice, a jedno preduzee ne moe samo od sebe potraivati niti moe samo sebi dugovati jer je to besmislica.Ilustracije radi, uzimamo preduzee A i B iz naega primera. Svako od njih ima zakljuni bilans sainjen radi fuzije, i bilans u koji je ugraena procenjena vrednost neto aktive pri emu je struktura sopstvenog kapitala u tom bilansu uraena na bazi odnosa razmene koja poiva na prinosnom kursu. Ti bilansi u saetoj formi izgledaju ovako:

PREDUZEE A Zakljuni Bilans sa Bilans ugraenom procenjenom AKTIVA vrednosti Zakljuni Bilans sa Bilans ugraenom ProcenjenomPASIVA vrednosti

A. STALNA IMOVINA (I+II) 300.000 360.000I Goodwill 0 60.000II Osnovna sredstva 300.000 300.000B. OBRTNA IMOVINA(I+II+III) 600.000 600.000I Zalihe 250.000 250.000II Potraivanja 300.000 300.000III Gotovina 50.000 50.000 ______________________C.AKTIVA (A+B) 900.000 960.000A. KAPITAL(I+II+III) 600.000 660.000I Osnovni kapital 500.000 440.000II Premija 0 60.000III Rezerve 100.000 160.000B. OBAVEZE (I+II) 300.000 300.000I Obaveze prema Preduzeu B 20.000 20.000II Obaveze prema drugim poveriocima 280.000 280.000C. PASIVA (A+B) 900.000 960.000

PREDUZEE B Zakljuni Bilans sa Bilans ugraenom procenjenom AKTIVA vrednosti Zakljuni Bilans sa Bilans ugraenom ProcenjenomPASIVA vrednosti

A. STALNA IMOVINA (I+II) 600.000 800.000I Goodwill 0 200.000II Osnovna sredstva 600.000 600.000B. OBRTNA IMOVINA(I+II+III) 650.000 650.000I Zalihe 350.000 350.000II Potraivanja od Preduzea A 20.000 20.000III Potrivanja od Drugih dunika 250.000 250.000IV Gotovina 30.000 30.000 ______________________C.AKTIVA (A+B) 1.250.000 1.450.000A. KAPITAL(I+II+III) 1.000.000 1.200.000I Osnovni kapital 800.000 200.000II Premija 200.000 200.000III Rezerve 200.000 200.000B. OBAVEZE 250.000 250.000

_______________________C. PASIVA (A+B) 1.250.000 1.450.000

Bilans fuzije sainjava se na osnovu bilansa sa ugrenom procenjenom vrednosti preduzea A i B u kojima je struktura sopstvenog kapitala uraena na bazi odnosa razmene zasnovane na prinosnom kursu, izgleda ovako:

Bilans fuzije na dan___________ AKTIVA PASIVA

A. STALNA IMOVINA (I+II) 1.600.000I Goodwill 260.000 II Osnovna sredstva 900.000B. OBRTNA IMOVINA (I+II+III) 1.230.000I Zalihe 600.000II Potraivanja 550.000III Gotovina 80.000 ______________________C.AKTIVA (A+B) 2.390.000A. KAPITAL(I+II+III) 1.860.000I Osnovni kapital 1.240.000II Premija 260.000III Rezerve 360.000B. OBAVEZE 530.000

_______________________C. PASIVA (A+B) 2.390.000

4)BILANS SANIRANJA

Re saniranje potie od latinske rei sanatio koja znai leenje. Kada preduzee postane nelikvidno (izgubi platenu sposobnost) ili posluje s gubitkom vri se saniranje s ciljem da se osposobi preduzee za plaanje dospelih obaveza i poslovanje sa dobitkom da bi preduzee neogranieno moglo opstati sa ime se izbegava steaj.

Postoje dve vrste saniranja: Saniranje u irem smislu (ekonomsko saniranje) i Saniranje u uem smislu (finansijsko saniranje).

Ekonomsko saniranje obuhvata sve mere koje doprinose otkrivanju i otklanjanju uzroka gubitaka i obezbeuje trajnog ozdravljenja za ivot sposobnog preduzea.To znai da su njegovi pravi ciljevi:ponovo uspostavljanje finansijske ravnotee (a time i platene sposobnosti-primedba J.R ),zadovoljavajue rentabilnosti i ekonominosti. [footnoteRef:5] [5: Dr Jovan M Rankovi: Specijalni bilansi, Proinkon, Beograd, 1996, str. 152.]

Finansijsko saniranje,u okviru ukupnog saniranja,usmereno je na otpis gubitka ili uspostavljana finansijske ravnotee ime preduzee postajeplateno sposobno to se postie putem smanjenja kapitala,dopune imovine,poveanja kapitala,promene strukture aktive i promene strukture pasie.Na ovom mestu re je o finansijskom saniranju.

Saniranje putem smanjenja kapitala.Ovde je re o otpisu gubitka na teret kapitala ime se,dakako,kapital smanjuje.Najjednostavniji sluaj je kada je nerasporeeni dobitak iz ranijih godina,slobodne (statutarne) rezerve i deo obaveznih rezervi iznad zakonom propisanih dovoljan za otpis gubitka.Tada se gubitak otpisuje na teret nerasporeenog dobitka iz ranijih godina,slobodnih (statutarnih) rezervi i dela obaveznih rezervi iznad zakonom propisanih,tako da osnovi kapital ostaje nedrnut a obavezna rezerva nije ispod zakonom propisane.Po naem Zakonu o preduzeu obavezna rezerva je 10% od osnovnog kapitala ( lan 51.). Ilustracije radi predpostavimo da imamo sledei bilans:

AKTIVAPASIVA

A. STALNA IMOVINA 100.000B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 150.0001. Zalihe 100.0002. Potraivanja 40.0003. Gotovina 10.000

C. GUBITAK 35.000AKTIVA (A+B+C) 285.000A. KAPITAL (1 do 4) 150.0001. Osnovni kapital 100.0002. Obavezna rezerva 30.0003. Slobodna rezerva 15.0004. Nerasporeeni dobitak iz ranijih godina 5.000B. OBAVEZE 135.000PASIVA (A+B) 285.000

Obavezna rezerva je 10% od osnovnog kapitala,to u naem primeru iznosi 10.000 dinara,a to znai da obavezna rezerva iznad zakonom propisane iznosi 20.000 dinara= (30.000-10.000).Slobodna rezerva iznosi 15.000,a nerasporeeni dobitak iz ranijih godina 5.000 dinara.Prema tome,za pokrie gubitka moe se upotrebiti 40.000 dinara (20.000+15.000+5.000),a kako gubitak iznosi 35.000 dinara,to se gubitak pokriva ovako:1. Gubitak35.0002. Pokrie (2.0. + 2.1. + 2.2.)35.0002.0. Na teret obaveznih rezervi iznad zakonskih15.0002.1. Na teret slobodnih rezervi15.0002.2. Na teret nerasporeenog dobitka iz ranijih godina 5.000

Posle pokria gubitka bilans iz naeg primera izgledae ovako:

AKTIVAPASIVA

A. STALNA IMOVINA 100.000B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 150.0001. Zalihe 100.0002. Potraivanja 40.0003. Gotovina 10.000

___________AKTIVA (A+B+C) 250.000A. KAPITAL (1 + 2) 115.0001. Osnovni kapital 100.0002. Obavezna rezerva 30.000B. OBAVEZE 135.000

____________PASIVA (A+B) 250.000

Dakle,ovaj bilans iskazuje nesmanjeni iznos osnovnog kaptala i uz to obavezna rezerva je jo uvek iznad zakonom propisane.Mnogo tee je izvriti otpis gubitka putem smanjenja osnovnog kapitala.Smanjenje osnovnog kapitala vri se ili putem smanjenja nominalne vrednosti akcija ili smanjenjem broja akcija (lan 304 Zakona o preduzeu) zamena dve za jednu akciju,na primer.Odluku o smanjenju osnovnog kapitala donosi skuptina akcionarskog drutva.Odluka o smanjenju osnovnog kapitala prijavljuje se radi upisa u sudski registar i objavljuje se dva puta u razmacima od po 30 dana s pozivom poveriocima da prijave svoja potraivanja (lan 305 Zakona o preduzeima).Poverioci koji prijave svoja potraivanja imaju pravo na isplatu dospelih potraivanja i obezbeenje nedospelih potraivanja (lan 306 Zakona o preduzeima).Ova odredba se ne primenjuje kada se osnovni kapital smanjuje radi pokria gubitka (lan 311 Zakona o preduzeima).Smanjenje osnovnog kapitala radi pokria gubitka vri se samo ako se predhodno obezbede sredstva za obavezne rezerve i ako ne postoji nerasporeeni dobitak iz ranijih godina (stav 2 lana Zakona o preduzeima).

Pored gore opisanih zakonskih pravila o smanjenju osnovnog kapitala putem smanjenja nominalne vrednosti akcija ili putem smanjenja broja akcija,treba imati u vidu da smanjeni osnovni kapital ne sme da bude ispod zakonskog minimuma osnovnog kapitala koji za akcionarska drutva iznosi 10.000 USD u dinarskoj protivrednosti ako se drutvo osniva simulatno,odnosno 20.000 USD ako se drutvo osniva sukcesivno (lan 190 Zakona o preduzeima). Na drugoj strani ako se vri smanjenje osnovnog kapitala putem smanjenja (denominacije) vrednosti akcija,denominirana vrednost akcija ne sne da bude nia od propisanog najnieg nominalnog iznosa a to je 5 USD u dinarskoj protivrednosti (lan 193 Zakona o preduzeima).

U ovakvim situacijama treba prvo izraunati iznos osnovnog kapitala posle pokria gubitka i obezbeenja zakonskog minimuma rezervi (novi osnovni kapital) i zakonski minimum rezervi (nove zakonske rezerve),na sledei nain:[footnoteRef:6] [6: Dr Jovan M Rankovi, citirani opus, str.188.]

Novi osnovni kapital=

Nova obavezna rezerva= Novi osnovni kapital x Stopa zakonske obavezne rezerve u odnosu na osnovni kapital

Ilustracije radi,uzimamo da preduzee X ima sledei bilans:

AKTIVAPASIVA

A. STALNA IMOVINA 70.000B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 100.0001. Zalihe 50.0002. Potraivanja 50.0003. Gotovina 0C. GUBITAK 65.000AKTIVA (A+B+C) 235.000A. KAPITAL (1 + 2) 125.0001. Osnovni kapital 110.0002. Obavezna rezerva 15.500B. OBAVEZE 109.500

____________PASIVA (A+B) 235.000

Budui da je obavezna rezerva 10% od osnovnog kapitala,to iznosi 11.000 dinara= (110.000 x 0.1 ), preduzee ima vika rezervnog kapitala 4.500 dinara = (15.500-11.000) taj viak upotrebljava za delimian otpis gubitka pa e nepokriveni gubitak iznositi 60.500 dinara = (65.000-4.500).

Predpostavimo da je skuptina akcionar odluila da se nepokriveni gubitak pokrije putem smanjenja osnovnog kapitala uz obezbeenje obavezne rezerve od 10% u odnosu na smanjeni osnovni kapital.Sledi izraunavanje koliki treba da bude novi (smanjeni) osnovni kapital i nova obavezna rezerva uz pomo napred navedenih formula:

Novi osnovni kapital = 110.000+11.000-60.500/1+0.1=60.500/1.1=55.000

Nova obavezna rezerva = 55.000 x 0.1 = 5.500

Dakle,ako se smanji osnovni kapital od 110.000 na 55.000 dinara, tj. za 55% i ako se smanji obavezna rezerva od 11.000 na 5.500 dinara,ime se obezbeuje zakonski minimum obavezne rezerv,nepokriveni gubitak e biti pokriven,to izgleda ovako:

1. Nepokriveni gubitak 60.5002. Pokrie putem smanjenja osnovnog kapitala 55.0003. Pokrie putem smanjenja obavezne rezerve 5.500Nepokriveni gubitak (1-2-3) 0

Smanjenje osnovnog kapitala moe se izvesti smanjenjem (denominacijom) nominalne vrednosti akcija ili smanjenjem broja akcija, pri emu smanjenje osnovnog kapitala ne sme da bude ispod zakonskog minimuma nominalne vrednosti akcije. Predpostavimo da je preduzee X osnovano simulatno pa je zakonski minimu osnovnog kapitala 10.000 USD to po kursu od 5 dinara za USD iznosi 50.000 dinara. Dakle, osnovni kapital se moe smanjiti na 50.000 dinara, a smanjenje se zahteva na 55.000 dinara pa je obezbeen ne samo zakonski minimum osnovnog kapitala nego i vie od toga.

Predpostavimo da preduzee X ima 2.200 prodatih akcija sa nominalnom vrednosti jedne akcije 50 dinara. Zakonski minimum nominalne vrednosti jedne akcije 5 USD to po kursu od 5 dinara za 1 USD iznosi 25 dinara. Podsetimo se da na osnovu kapitala radi otpisa nepokrivenog gubitka treba smanjiti za 50%. To smanjenje moe se izvesti:

Ili smanjenjem broja akcija za 50% tj. sa 2.200 na 1.100 akcija, to znai da e svaki akcionar za dve stare akcije dobiti jednu novu akciju nominalne vrednosti od 50 dinara, a to se moe izvesti i putem povlaenja i ponitavanja 1.100 akcija od akcionara, Ili, smanjenjem nominalne vrednosti akcija za 50% to znai da se nominalna vrednost svake akcije denominira sa 50 na 25 dinara. Ovo podrazumeva da se svih 2.200 akcija mora podneti preduzeu X koje e na njima upisati novu nominalnu vrednost od 25 dinara i overiti igom.

Uz predpostavku da je skuptina akcionara prihvatila smanjenje osnovnog kapitala na 55.000 dinara i da je ta odluka oivotvorena bilo smanjenjem broja akcija bilo smanjenjem nominalne vrednosti akcija, nepokriveni gubitak je pokriven smanjenjem osnovnog kapitala i smanjenjem obavezne rezerve pa e sada bilans preduzea izgledati ovako:

Bilans preduzea X posle otpisa gubitka na dan ________

AKTIVAPASIVA

A. STALNA IMOVINA 70.000B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 100.0001. Zalihe 50.0002. Potraivanja 50.0003. Gotovina 0AKTIVA (A+B+C) 170.000A. KAPITAL (1 do 4) 60.5001. Osnovni kapital 55.0002. Obavezna rezerva 5.500B. OBAVEZE 109.500 __________PASIVA (A+B) 170.000

Napred opisani otpis gubitka putem smanjenja kapitala nema nikakvog pozitivnog a ni negativnog uticaja na likvidnost preduzea jer nije dolo do priliva gotovine u preduzea a uz to i finansijska ravnotea je ostala nepromenjena. Budui da je gubitak ustvari ispravka vrednosti sopstvenog kapitala ovim otpisom u sutini priznato je samo injenino stanje. Pa ipak otpis gubitka putem smanjenja kapitala poboljao je bilansnu sliku i popravio bilansni kurs akcija.

Bilansna slika je poboljana samim tim to je iz bilansa eliminisan gubitak koji negativno utie na ocenu kreditnog boniteta od strane eksternih korisnika bilansa pre svega poverilaca(sadanjih i buduih).

Bilansni kurs akcija potvruje se na sledei nain:

Preduzee X pre otpisa gubitka imalo je bilansni kurs:

Bilansni kurs= x 100

110.000+15.500-60.500/110.000 x 100 = 55

a posle otpisa gubitka bilansni kurs je:

55.000+5.500/55.000 x 100 = 110

Dakle, bilansni kurs posle otpisa gubitka se udvostruio a to je znaajno za formiranje berzanskog kursa akcija jer na formiranje berzanskog kursa akcija utie i bilansni kurs akcija ali i neto dobitak po akciji i cena kapitala (kamatna stopa).

Saniranje putem dopune imovine. Saniranje putem dopune imovine vri se kada vlasnici preduzea odlue da radi otpisa gubitka uplate linu gotovinu radi otpisa gubitka. Predpostavka da su vlasnici preduzea X iz naeg primera odluili da gubitak saniraju tako to e u visini gubitka uplatiti gotovinu radi otpisa gubitka. Uplata gotovinie knjiila bi se ovako:

Gotovina(iro raun ili blagajna)65.000Gubitak65.000Posle toga bilans preduzea X izgledao bi ovako:

AKTIVAPASIVA

A. STALNA IMOVINA 70.000B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 100.0001. Zalihe 50.0002. Potraivanja 50.0003. Gotovina 65.000AKTIVA (A+B+C) 235.000A. KAPITAL (1 do 4) 125.5001. Osnovni kapital 110.0002. Obavezna rezerva 15.500B. OBAVEZE 109.500 __________PASIVA (A+B) 235.000

Dakle, ovom sanacijom kapitala je ostao nepromenjen, za iznos gubitka poveana je gotovin a gubitak je otpisan pa je time znatno poboljana i likvidnost (platena sposobnost) preduzea X i time obezbeen njegov opstanak na neodreeno vreme uz uslov da ima trinu perspektivu i da posluje s pozitivnim finansijskim rezultatom. Da je to tako pokazuje sledea uproena analiza finansijske ravnotee preduzea X pre i posle dopune imovine uz predpostavku da su obaveze kratkorone._______________________________Pre dopune Posle dopuneimovine imovine 1. Kapital 125.500 125.5002. Gubitak 65.000 03. Neto kapital (1-2) 60.500 125.5004. Stalna imovina 70.000 70.0005. Obrtni fond ili neto obrtna sredstva (3-4) (9.500) 55.5006. Zalihe 50.000 50.000_____________________________________Pokrivenost zaliha obrtnim fondom 5/6 x 1000 111%

Preduzee X pre dopune imovine imalo je negativan obrtni fond, a to znai da je stalna imovina pokrivena kratkoronim obavezama u visini negativnog obrtnog fonda i uz to zalihe su u celini pokrivene kratkoronim obavezama. U takvim okolnostima preduzee mora da bude nelikvidno (plateno nesposobno) iz sledeih razloga:

kratkorone obaveze pre dospevaju za plaanje nego to se stalna imovina mobilie u gotovinu, na primer, putem amortizacije, zalihe se stalno obnavljaju sve dok preduzee dati obim poslovanja (ili iskoritenja kapaciteta) zbog ega se u finansijskom izrazu dre na istom (nesmanjenom) nivou.

Prema tome, radi odravanja likvidnosti i stalna imovina i stalne zalihe moraju biti pokriveni trajnim i dugoronim izvorima finansiranja, to nije sluaj preduzea X pre dopune imovine. Onaj ko misli da zalihe ne moraju da budu pokrivene trajnim i dugoronim izvorima finansiranja tj. obrtnim fondom neka se seti sledeeg: taksista kada poe na posao mora da ima gotovine bar toliko koliko je nuno da napuni rezervoar gorivom na benzinskoj pumpi inae od rada nema nita. Isto je i sa zalihama u preduzeu.

Posle dopune imovine preduzea X ima obrtni fond vei od zaliha za 5.500 dinara = (55.000 50.000) odnosno za 11%. To mu daje izvesnu sigurnost da e odrati likvidnost i u uslovima kada je naplata kratkoronih potraivanja sporija od dospea kratkoronih obaveza. Naime, sve dok priliv gotovine zajedno sa onih 5.500 dinara bude vei ili barem jednak dospeu kratkoronih obaveza preduzee e biti likvidno. U naem primeru posle dopune imovine preduzee X moe odmah da plati kratkorone obaveze u iznosu od 65.000 dinara, posle ega e kratkorone obaveze iznositi 44.500 dinara (109.500 65.000), a potraivanja su 55.000 dinara. Predpostavimo da preostale obaveze dospevaju za plaanje za 10 dana i da potraivanja dospevaju za naplatu takoe za 10 dana. Preduzee e uspeti da plati obaveze ak i ako ne naplati potraivanja u iznosu od 5.500 dinara. Podsetimo se da je to upravo ona suma za koliko je obrtni fond vei od zaliha i da upravo ona daje izvesnu sigurnost za odravanje likvidnosti, pri emu je ta sigurnost utoliko vea to obrtni fond vie nadmauje zalihe. Naravno, u procesu poslovanja dolazi do novih obaveza ali i do novih potraivanja ali pri stanju finansijske ravnotee posle dopune imovine likvidnost e se odrati sve dok rokovi plaanja obaveza budu dui ili barem jednaki rokovima naplate potraivanja.Saniranje putem poveanja kapitala. Saniranje putem poveanja kapitala je usmereno na uspostavljanje finansijske ravnotee s ciljem da se preduzee uini likvidnim (plateno sposobnim). Ilustracije radi, predpostavimo da preduzee Y ima sledei bilans:

Bilans preduzea Y pre poveanja kapitala na dan_________ AKTIVA PASIVA

A. STALNA IMOVINA (1+2) 600.0001. Osnovna sredstva 500.000 2. Dugoroni finansijski plasmani 100.000B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 800.000I Zalihe 400.000II Kratkorona potraivanja 380.000 III Gotovina 20.000AKTIVA (A+B) 1.400.000A. KAPITAL(1+2) 800.0001. Osnovni kapital 700.0002. Rezerve 100.000B. OBAVEZE (1+2) 600.0001. Dugorone obaveze 100.0002. Kratkorone obaveze 500.000 _______________________C. PASIVA (A+B) 1.400.000

Pogledajmo najpre finansijsku ravnoteu odnosno pokrivenost zaliha preduzea Y.

1. Kapital800.0002. Dugorone obaveze100.0003. Trajni i dugoroni kapital (1 + 2)900.0004. Stalna sredstva600.0005. Obrtni fond (3 - 4)300.0006. Zalihe400.0007. Zalihe nepokrivene obrtnim fondom (6 - 5)100.000

Budui da zalihe u iznosu od 100.000 dinara nisu pokrivene obrtnim fondom, preduzee Y nije u mogunosti da permanentno odrava likvidnost (platenu sposobnost) to mu ugroava opstanak.Da bi taj problem bio reen vlasnic preduzea su odluili da se putem prodaje novih udela povea sopstveni kapital za 100.000 dinara. Ovo poveanje kapitala u literaturi i praksi naziva se dokapitalizacija. Uz predpostavku da je ova odluka oivotvorena, poveanje kapitala od 100.000 dinara je upisano i uplaeno, bilans preduzea Y e izgledati:

Bilans preduzea Y posle poveanja kapitala na dan_________

AKTIVA PASIVA


Posle poveanja sopstvog kapitala, stanje finansijske ravnotee preduzea Y je:1. Kapital900.0002. Dugorone obaveze100.0003. Trajni i dugoroni kapital (1 + 2) 1.000.0004. Stalna sredstva600.0005. Obrtni fond (3 - 4)400.0006. Zalihe400.000

Dakle, sada su zalihe u celini pokrivene obrtnim fondom, finansijska ravnotea je uspostavljena a time su stvoreni uslovi za parmanentno odravanje likvidnosti (platenu sposobnost).

Saniranje putem prestruktururanja aktive. Saniranje putem prestrukturiranja aktive usmereno je na uspostavljanje finansijske ravnotee i time stvaranja uslova da preduzee permanentno odrava likvidnost (platenu sposobnost) ime se izbegava opasnost od steaja i nestanka preuzea. Uspostavljanje finansijske ravnotee putem prestruturiranja aktive se vri smanjenjem stalne imovine bilo prodajom dela osnovnih sredstava koja ne uslovljavaju funkcionisanje preduzea kao celine (prodaja pogona sporedne delatnosti, prodaja dela poslovnog prostora i sl.), bilo prodajom dela dugoronih finansijskih plasmana (prodaja kupljenih akcija ili uloga u druga preduzea, na primer) i poveanjem gotovine po osnovu te prodaje.

Preduzeu Y iz naeg primera, videli smo, nedostaje 100.000 dinara obrtnog fonda za pokrie zaliha, koje je u predhodnom primeru obezbedilo poveanjem sopstvenog kapitala (dokapitalizacija). Predpostavljamo da je preduzee Y odluilo da ne ide na dokapitalizaciju ve da prodaja osnovnih sredstava ija je nabavna vrednost takoe 50.000 dinara i da proda ulog u drugo preduzee ija je nominalna vrednost takoe 50.000 dinara. Predpostavimo da su osnovna srestva prodata za 45.000 a da je ulog prodat za 60.000 dinara. Po osnovu prodaje osnovnih srestava ostvaren je kapitalni gubitak od 5.000 dinara = (50.000-45.000) a po osnovu prodaje uloga ostvaren je kapitalni dobitak od 10.000 dinara (60.000-50.000). Kapitalni dobitak poveava rashode u bilansu uspeha a kapitalni dobitak poveava prihode u bilansu uspeha, sueljavanjem prihoda i rashoda bie, pod predpostavkom da su prihodi vei od rashoda, utvren bruto dobitak u poreskom bilansu bice utvren porez na bruto dobitak a razlika izmeu bruto dobitka i poreza na dobitak jeste neto dobitak. Porez na dobitak i neto dobitak bie pasivirani putem zaduenja rauna dobitka i odobrenja rauna obaveze za porez i raun nerasporeenih dobitaka. No, za nas je vanije da je prodajom osnovnih sredstava i uloga uspostavljena finasijska ravnotea to pokazuje sadrina bilansa posle ove prodaje i pre obrauna finasijskog rezultata.

Bilans preduzea Y posle prodaje dela osnovnih sredstavai dugoronih finansijskih plasmana na dan_______ AKTIVA PASIVA


Dakle, zalihe su u celini pokrivene obrtnim fondom, uspostavljena je finasijska ravnotea i stvoreni su uslovi za odravanje likvidnosti.

Saniranje prestrukturiranjem pasive. Kada preduzee ima poremeenu finasijsku ravnoteu to mu onemoguava odravanje likvidnosti, finansijska ravnotea se moe uspostaviti ako se kratkorone obaveze konvertuju bilo u kapital (udela ili akcije) bilo u dugorone obaveze. Sa stanovitva finansijskog rezultata povoljnija je konverzija kratkoronih obaveza u kapital jer tada nema trokova kamata koji poveavaju rashode i poveavaju pritisak na finansijski rezultat to dovodi do opasnosti da preduzee padne u zonu gubitka. Transfer kratkoronih obaveza bilo u kapital bilo u dugorone obaveze uslovljeno je voljom dunika da prihvati taj transfer, ali ovde se neradi o nekoj subjektivnoj volji dunika ve pre svega o objektivnim mogunostima koje proizilaze iz stanja njegove finansijske ravnotee. Naime, ako bi poverilac transferom svojih kratkoronih potraivanja u dugorone plasmane ugrozio sopstvenu finansijsku ravnoteu a time i odravanje likvidnosti, poverilac sigurno nee prihvatiti zahtev dunika da se taj transfer obavi jer bi tim transferom sam postao nelikvidan dok bi dunik bio likvidan. Meutim, ako stanje finansijske ravnotee poverioca dozvoljava transfer tek tada poverilac uzima u obzir sopstvene interese da taj transfer prihvati. Ti interesi krecu od znaaja opstanka dunika za sadanje i budue poslovanje poverioca do mogunosti i koristi koja bi se ostvarila da poverilac, u granicama mogunosti sopstvene finansijske ravnotee, kapital uloi u neko drugo preduzee ili da ga uloi sopstveni rast i razvoj.

Predpostavimo da je poverilac preduzea Y iz naeg primera prihvatio da svoje kratkorono potraivanje od 100.000 dinara konvertuje u dugoroni zajam. Posle te konverzije bilans preduzea Y izgledae ovako:

Bilans preduzea Y posle konverzije Kratkoronih obaveza u dugoroni zajam na dan_________ AKTIVA PASIVA


Ovaj bilans pokazuje da je finansijska ravnotea uspostavljena i da je time stvorena mogunost za odravanje likvdnosti jer su zalihe u celini pokrivene obrtnim fondom, to se vidi iz sledeeg:

1. Kapital800.0002. Dugorone obaveze200.0003. Trajni i dugoroni kapital ( 1 + 2) 1.000.0004. Stalna sredstva600.0005. Obrnuti fond ( 3 4)400.0006. Zalihe400.000

5. BILANS RAZDVAJANJA

Razdvajanje ne podrazumeva podelu jednog preduzea (pravnog lica) na dva ili vie novih preduzea (pravnih lica). Razdvajanje se javlja kod drutva lica (ortaka drutva i komanditna drutva) i to u dva sluaja:

Razdvajanje kada se drutvo lica rastura, nestaje. Tada je u pitanju podela imovine preduzea izmeu ortaka (razortaenje) i Razdvajanje sa jednim ortakom koji istupa iz preduzea, pri emu preduzee i dalje opstaje sa ortacima koji se ne izdvajaju. Tada je u pitanju namirenje ortaka koji istupa, u sutini radi se o poravnanju izmeu ortaka koji istupa i ortaka koji ostaju u preduzeu u obliku drutva lica. To je istupanje jednog ortaka iz ortakog drutva ili istupanje jednog od komanditora iz komanditnog drutva. Isti je sluaj i kada jedan od ortaka umre a njegovi naslednici ne ele da ostanu u tom drutvu bilo kao ortaci bilo kao komanditori.

Razdvajanja kod preduzea u obliku drutva kapitala (akcionarskih drutava i drutava sa ogranienom odgovornosti) se nejavlja zato to kada neki od vlasnika istupa iz drutva kapitala on prodaje svoj akcije (akcionarsko drutvo) odnosno prodaje svoje uloge (udele) (drutvo sa ogranienom odgovornosti) pri emu se ta prodaja odvija izvan preduzea. Ovde se samo u analitikoj knjigovodstvenoj evidenciji akcija i udela preknjiavaju prodate akcije i udeli sa ranijih na nove vlasnike i to preknjiavanje se obavlja po nominalnoj (knjigovodstvenoj) vrednosti nezavisno od toga da li je akcija ili udeo prodata iznad ili ispod nominalne vrednosti.

Prilikom razortaenja lanu drutva koji istupa:

Vraaju se stvari koje je dao na koritenje drutva (lan 146 stav 1 Zakona o preduzeima) Isplauje se u novcu iznos koji bi primio po obraunu ako bi drutvo prestalo da postoji u vreme njegovog izlaska (lan 146 stav 2 Zakona o preduzeima).

Ukoliko je vrednost imovine drutva lica manja od obaveze, lice koje istupa iz drutva mora da plati deo iznosa koji nedostaje za izmirenje obaveza srazmerno svom ueu u snoenju gubitka (lan 146 stav 3 Zakona o preduzeima).

Najzad, ukoliko drutvo lica u momentu istupanja jednog od lanova ima zapoet a nezavren posao, lice koje istupa iz drutva ima pravo na uee u dobitku po okonanju tog posla, ako se posao zavri s dobitkom i obaveza u snoenju gubitka po okonanju tog posla, ako se posao zavri s gubitkom (lan 147 Zakona o preduzeima).

U procesu razortaenja najdelikatnije je utvrivanje obeteenja u novcu ortaka koji izlazi iz drutva. Citirani stav 2 lana 146 Zakona o preduzeima asocira da je osnov za to utvrivanje likvidaciona vrednost. Meutim, u strunoj literaturi i sudskoj praksi ovde se zapravo radi o zamiljenoj likvidaciji a ne o stvarnoj likvidaciji preduzea, pa je za poravnanje i utvrivanje obavetenja bitna vrednost preduzea koje nastavlja sa poslovanjem do koje se dolazi putem procene.[footnoteRef:7] Budui da se u proceni vrednosti preduzea primenjuju razliite metode i da svaka metoda odbacuje razliitu vrednost preduzea delikatno je odabrati vrednost preduzea na osnovu koje bi se vrilo razortaenje i utvrdilo obeteenje ortaku koji istupa iz drutva. Taj problem je ovde zaotren zato to su interesi ortaka koji odlazi u sukobu sa interesima ortaka koji ostaju u drutvu. Interes ortaka koji odlazi je da procenjena vrednost bude to via jer e tad i njegovo obeteenje u novcu biti vie. Obrnuto interes ortaka koji ostaju je da procenjena vrednost bude to nia jer e tad morati odlazeem ortaku manje platiti u novcu na ime obeteenja. Razreenje sukoba interesa odlazeeg i ostajuih lanova drutva lica najjednostavnije se reava ako je ugovorom o osnivanju ili ugovorom o ortakluku predvieno kako, po kojoj metodi se procenjuje vrednost preduzea u sluaju razortaenja ortakluka. U naelu to moe da bude: [7: Prof. dr Jovan M Rankovi: Specijalni bilansi, Proinkon, Beograd, 1996, str.229.]

knjigovodstvena vrednost, reprodukciona vrednost, prinosna vrednost i srednja vrednost

Pored toga, korisno je da se ugovorom o ortakluku predvidi i rok isplate obeteenja odlazeem ortaku koji moe da bude odjednom i u ratama, na primer, u etri jednake mesene rate.

Razortaenje na bazi knjigovodstvene vrednosti je najjednostavnije. Tada se na dan razortaenja sainjava invetarni bilans u kome se bilansne pozicije procenjuju u skladu sa propisima o bilansiranju i raunovodstvenim standardima. Utvreni dobitak se deli na ortake, po pravilu, srazmerno ulozima ortaka a eventualni gubitak pokrivaju ortaci uplatom u gotovini , takoe, srazmerno ulozima. U bilans otvaranja ulog odlazeeg ortaka iskljuuje se iz kapitala i upisuje u obaveze prema odlazeem ortaku, koja se isplauje u novcu u ugovorenim rokovima u ortakom ugovoru li u rokovima dogovorenim izmeu odlazeeg i ostajuih ortaka.

Primena reprodukcione vrednosti podrazumeva da ovlateni procnjiva posebno proceni svaku bilansnu poziciju. Postupak tee ovako:

najpre sesaini inventarni bilans na dan razortaenja ortakluka u kome se bilansne pozicije procenjuju po propisima o bilansiranju i raunovodstvenim standardima. Ovaj bilans iskazuje knjigovodstvenu vrednost preduzea, potom ovlateni procenjiva procenjuje svaku bilansnu poziciju ponaosob na sledei nain: osnovna sredstva se procenjuju po ponovnoj nabavnoj ceni na dan procene pri emu se nabavna vrednost utvrena na bazi ponovne nabavne vrednosti svodi na sadanju vrednost tako to se ta nabavna vrednost mnoi preostalim koeficijentom korisnosti, koji se dobije iz odnosa procenjenog preostalog veka korisnosti i ukupnog veka korisnosti osnovnog sredstva, zalihe se procenjuju po vladajuim dnevnim cenama na dan procene, potraivanja se procenjuju na bazi naplativosti a obaveze se procenjuju na bazi plativosti. Kada se izvri procena pojedinanih bilansni pozicija sainjava se bilans reprodukcione vrednosti. Reprodukciona vrednost neto aktive ravna je razlici izmeu aktive i obaveza iskazanih u bilansu reprodukcione vrednosti. Ako je reprodukciona vrednost neto aktive vea od knjigovodstvene vrednosti neto aktive razlika izmeu reprodukcione i knjogovodstvene vrednosti se pripisuje kapitalu pri emu se deli na vlasnike kapitala srazmerno njihovim ulozima. Suprotno ako je knjigovodstvena neto aktiva vea od reprodukcione vrednosti kapitala pri emu se to smanjenje deli na vlasnike kapitala, takoe, srazmerno njihovim ulozima i poveava ispravka vrednosti osnovnih sredstava.

Primera radi, uzmimo ortako drutvo PERI & CO koje je trolano ortako drutvo. Uloeni kapital je: Peria 60%, Maria 20% i Simia 20%

Zakljuni bilans na dan razortaenja je:

Zakljuni bilans ortakog drutva PERI & CONa dan razortaenja________ AKTIVA PASIVA

A. STALNA IMOVINA (1 do 3) 86.0001. Nematerijalna osnovna sredstva 1.000 2. Materijalna osnovna sredstva 80.0003. Dugoroni finansijski plasmani 5.000B. OBRTNA IMOVINA (1 do 4) 113.0001. Zalihe 60.0002. Kratkoroni finansijski plasmani 6.000 3. Potraivanja od kupaca 40.0004. Gotovina 7.000AKTIVA (A+B) 199.000A. KAPITAL(1+2) 90.0001.Kapital Peria 48.0002. Kapital Maria 16.0003. Kapital Simia 16.000B. OBAVEZE (1+2) 60.0001. Dugorone obaveze 20.0002. Kratkorone obaveze 40.000 _____________C. PASIVA (A+B) 140.000

Primenom reprodukcione metode ovlateni procenjiva je procenio pojedine bilansne pozicije ovako:____________________________________________________________________________________Bilansna pozicija Knjigovodstvena Reprodukciona Razlika vrednost vrednost (3 - 4) ____________________________________________________________________________________1234____1. Osnovna sredstva 55.00060.000 +5.0002. Dugoroni finansijski plasmani 5.500 5.000 03. Zalihe 40.000 50.000 +10.0004. Kratkorona potraivanja 30.000 25.000 -5.0005. Gotovina 10.000 10.000 0I AKTIVA 140.000 150.000 +10.0006. Dugorone obaveze 20.000 24.000 +4.0007. Kratkorone obaveze 40.000 40.000 0II OBAVEZE 60.000 64.000 +4.0008. KAPITAL NETO AKTIVA (I-II) 80.000 86.000 +6.000III PASIVA (II+8) 140.000 150.000 +10.000

Procena reprodukcione vrednosti kapital je povean za 6.000 dinara. Ovo poveanje kapitala raspodeljuje se na ortake srazmerno njihovim ulozima, to izgleda ovako:

Peri 60%3.600Mari 20%1.200Simi 20%1.200UKUPNO 6.000

Iz ortakog drutva izlazi ortak Mari. Njemu pripada obeteenje u iznosu knjigovodstvene vrednosti uloga plus srazmeran deo razlike izmeu reprodukcione i knjigovodstvene vrednosti kapitala. U naem primeru knjigovodstvena vrednost uloga Maria je 16.000 dinara a njemu pripadajua razlika izmeu reprodukcione i knjigovodstvene vrednosti je 1.200 dinara tako da obeteenje ortaka Maria iznosi 17.200 dinara = (16.000 + 1.200). Predpostavimo da je izeu ortaka postignut dogovor da se Mariu 17.200 dinara isplati za dva meseca u dve jednake rate.

Sada su raspoloivi svi elementi za sainjavanje bilansa razdvajanja. Bilans razdvajanja se sainjava tako da se pojedine pozicije bilansa izraene knjigovodstvenom vrednosti poveavaju ili smanjuju za procentualno uee Marievog uloga u kapitalu, u naem primeru to je 20% , iz kapitala se isputa knjigovodstvena vrednost uloga Maria i zajedno sa njemu pripadajuom razlikom izmeu reprodukcione i knjigovodstvene vrednosti kapitala prenosi u obaveze prema istupajuem ortaku, koje u naem primeru iznose 17.200 dinara. Saglasno reenom, bilans razdvajanja PERIC & CO izgleda ovako:

Bilans razdvajanja ortakog drutvaPERI & CO na dan_______

AKTIVA PASIVA

A. STALNA IMOVINA (1+2) 61.0001. Osnovna sredstva 5.000+0,2X5.000= 55.000 2. Dugoroni finansijski plasmani 5.000B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 81.0001. Zalihe 40.000+0,2X10.000 42.0002. Kratkorona potraivanja 30.000-0,2X5.000= 29.0003. Gotovina 10.000 _______________AKTIVA (A+B) 142.000 A. KAPITAL(1+2) 64.0001.Kapital Peria 48.0002. Kapital Maria 16.000B. Dugorona rezervisanja0,2x 4.000= 800C. OBAVEZE (1do 3) 77.2001. Dugorone obaveze 20.0002. Kratkorone obaveze 40.0003. Obaveze prema ortaku Mariu 17.200 _____________________________________C. PASIVA (A+B+C) 142.000

Paljivi italac verovatno primeuje da je opadajui deo poveanja dugoronih obaveza na ortaka Maria iskazan na dugoronim rezervisanjima, to je uinjeno zato da bi obaveze i u bilansu razdvajanja bile iskazane u visini knjigovodstvene vrednosti a kada doe do istinskog poveanja dugoronih obaveza dugorono rezervisanje bie ukinuto u korist poveanja dugoronih obaveza.

Napred navedeni bilans razdvajanja istovremeno predstavlja i bilans otvaranja, na osnovu njega bie otvorena glavna knjiga ortakog drutva PERI & CO.

Procena bilansnih pozicija po metodi reprodukcione vrednosti odbacuje imovinski bilans iz koga su iskljuene i latentne rezerve i skriveni gubici, odnosno i latentne rezerve i skriveni gubici su objektivirani - letentne rezerve poveavaju a skriveni gubici smanjuju knjigovodstvenu vrednost kapitala. Objektivirane latentne rezerve su u sutini dobici koji poveavaju sopstveni kapital mada ti dobici trino nisu potvreni, to je u suprotnosti sa naelom realizacije. I upravo zbog toga u strunoj literaturi pa i praksi se zazire od reprodukcione vrednosti umesto nje vie se uvaava prinosna vrednost preduzea.

Primena prinosne vrednosti preduzea podrazumeva da ovlateni procenjiva proceni preduzee bilo primenom prinosne statike metode bilo primenom dinamike prinosne metode.[footnoteRef:8]Prinosna vrednost preduzea uslovljena je sa dve varijable - visinom dobitka (prinosna statika metoda) odnosno visinom istog novanog toka (prinosna dinamika metoda) i cenom kapitala. U uslovima kada se neto aktiva procenjuje diretno primenom prinosni metoda cena kapitala formira se tako da se stopa prinosa na bezrizina ulaganja uvea za stopu finansijskog i poslovnog rizika. Primenom statike prinosne metode procenjena vrednost preduzea (procenjena neto aktiva) dobija se tako to se stabilizovani dobitak kapitalizira cenom kapitala, to izgleda ovako: [8: Vie o proceni vrednosti preduzea prinosnim metodama vidi dr Jovan Rodi: Poslone finansije i procena vrednosti preduzea, Ekonomika, Beograd, 1993, str. 399.]

Prinosna vrednost neto aktive =

Stabilizovanim dobitkom smatra se onaj dobitak koji e se sa velikom verovatnoom ostvarivati u nizu uzastopnih godina. Do stabilizovanog dobitka dolazi se ili na bazi ostvarenog dobitka iz predhodnih tri do pet godina, s tim to se i prihodi i rashodi iz tih godina koriguju sa delovima prihoda i rashoda koji se sigurno nee u budunosti ponavljati, ili na bazi projektovanog dobitka, ili, pak, kombinacijom ostvarenog i projektovanog dobitka.Prinosna vrednost preduzea (prinosna neto aktiva) primenom prinosne dinamike metode dobije se tako to se projektovani neto novani tok za narednih pet do deset godina i rezidualna vrednost na kraju poslednje godine projekcije diskontuju na sadanju vrednost diskontnim faktorom koji odgovara ceni kapitala.

Pod pretpostavkom da je stabilizovani dobitak preduzea iz naeg primera 10.500 dinara i da je cena kapitala 12% prinosna vrednost preduzea (prinosna neto aktiva) je: = 87.500

Razlika izmeu prinosne neto aktive i knjigovodstvene neto aktive je goodwill (poslovna vrednost preduzea) koji se ukljuuju u bilans tako to se goodwill iskazuje na strani aktive u okviru nematerijalnih ulaganja (otpisuje se za pet godina - stopa amortizacije 20% ) a u pasivi goodwill povava sopstveni kapital.U naem primeru goodwill iznosi 7.500 dinara ( 87.500 80.000 ). Poveanje sopstvenog kapitala po osnovu goodwilla raspodeljuje se na ortake srazmerno njihovom ulogu, to u naem primeru izgleda ovako:

Peri 60%4.500Mari 20% 1.500Simi 20%1.500UKUPNO7.500

Ve smo rekli, iz ortakog drutva izlazi ortak Mari. Njemu pripada obeteenje u iznosu knjigovodstvene vrednosti uloga plus srazmerni deo poveanja sopstvenog kapitala po osnovu goodwilla. U naem primeru, knjigovodstvena vrednost uloga ortaka Maria je 16.000 dinara a njemu pripadajue poveanje po osnovu goodwilla je 1.500 dinara tako obeteenje ortaka Maria inosi 17.500 dinara ( 16.000 + 1.500 ).Budui da se obeteenje, po sporazumu ortaka, isplatiti u dva meseca u dve jednake rate, rapolaemo elementima za sainjavanje bilansa razdvajanja.

Bilans razdvajanja u ovom sluaju sainjava se tako to se u zakljuni bilans na dan razortaenja na strani aktive upisuje goodwill u iznosu koji je pripao ortaku Mariu ( 1.500 dinara u naem primeru ) na strani pasive smanjuje se kapital za iznos uloga ortaka Maria (u naem primeru 16.000 dunara) a poveavaju se kratkorone obaveze za iznos obeteenja ortaka Maria (u naem primeru 17.500 dinara). Prema tome bilans razdvajanja sada izgleda ovako

Bilans razdvajanja ortakog drutvaPERI & CO na dan______ AKTIVA PASIVA

A. STALNA IMOVINA (1+2+3) 60.0001.Goodwill 1.5002. Osnovna sredstva 55.000 3. Dugoroni finansijski plasmani 5.000B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 80.000I Zalihe 40.000II Kratkorona potraivanja 30.000 III Gotovina 10.000 _______________AKTIVA (A+B) 141.500A. KAPITAL(1+2) 64.0001.Kapital Peria 48.0002. Kapital Maria 16.000B. OBAVEZE (1 do 3) 77.5001. Dugorone obaveze 20.0002. Kratkorone obaveze 40.0003. Obaveze prema ortaku Mariu 17.500

_____________ PASIVA (A+B) 141.500

Ovaj bilans razdvajanja istovremeno je i bilans otvaranja preduzea PERI & CO na osnovu njega otvara se glavna knjiga.

Dogaa se da prinosna vrednost neto aktive bude manja od knjigovodstvene vrednosti neto aktive, tada je goodwill negativan, tada je re o badwillu - smanjenju vrednosti kapitala. U takvim okolnostima postupa se na sledei nain:

badwill se raporeuje na vlasnike kapitala srazmerno njihovim udelima, za iznos badwilla koji otpada na ortaka koji izlazi iz ortakog drutva (u naem primeru to je Mari) na strani aktive poveava se ispravka vrednosti osnovnih sredstava ime se smanjuje sadanja vrednost osnovnih sredstava. Na strani pasive smanjuje se kapital (ulog) ortaka koji izlazi iz ortakog drutva za iznos na njega rasporeenog badwilla i pri sainjavanju bilansa prema odlazeem ortaku.

Primena srednje vrednosti preduzea.Srednja vrednost preduzea je u stvari aritmetiki prosek reprodukcione vrednosti neto aktive i prinosne vrednosti neto aktive. U naem primeru preduzea PERI & CO to je :

Srednja vrednostneto aktive = = 86.750

Sada se utvruje goodwill, ali ovog puta goodwill se utvruje tako to se od srednje vrednosti neto aktive oduzima reprodukciona vrednost neto aktive, to u naem primeru izgleda ovako:

1. Srednja vrednost neto aktive86.7502. Reprodukciona vrednost neto aktive86.0003. Goodwill (1 2) 750

Napred utvreni goodwill rasporeuje se na vlasnike kapitala srazmerno njihovim ulozima, to u naem primeru izgleda ovako:

Peri 60%450Mari 20% 150Simi 20%150UKUPNO750

Bilans razdvajanja sainjava se na isti nain kao kod primene reprodukcione vrednosti neto aktive. Razlika je samo u tome to se ovde jo bilansira i goodwill koji je rasporeen na kapital ortaka koji odlazi iz ortakog drutva (u naem primeru to je Mari) i to tako da se u okviru nematerijalnih ulaganja taj goodwill iskazuje na strani aktive a na strani pasive za isti iznos se uveavaju obaveze prema ortaku koji izlazi iz ortakog drutva. Saglasno prednjem, polazei od bilansa razdvajanja prikazanog u odeljku primene reprodukcione vrednosti preduzea uz ukljuenje u njega rasporeenog goodwilla na ortaka Maria, bilans razdvajanja preduzea PERI & CO izgleda ovako:

Bilans razdvajanaj ortakog drutva PERI & CO na dan________ AKTIVA PASIVA

A. STALNA IMOVINA (1+2+3) 61.7501.Goodwill 7502. Osnovna sredstva 56.000 3. Dugoroni finansijski plasmani 5.000B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 81.000I Zalihe 42.000II Kratkorona potraivanja 29.000

SPECIJALNI BILANSIdsa

Documents

Transcript of SPECIJALNI BILANSIdsa