SPECIFICNI POREMECAJI GOVORA I JEZIKATo su poremecaji kod kojih postoji ostecenje normalnih obrazaca sticanja govora na ranim nivoima razvoja. Ova stanja se ne mogu pripisati abnormalnostima neuroloskih i govornih mehanizama, senzornim ostecenjima, mentalnom zaostaloscu itd. Dete moze biti sposobnije da razume i komunicira u izvesnim, za njega poznatim situacijama ali sposobost govora je ostecena u svim.Dif. Dijagnoza.Prva teskoca u uspostavljanju dijagnoze se odnosi na razlikovanje u odnosu na normalne varijacije u razvoju. Normalna deca se razlikuju po uzrastu kada prvi put pocnu da govore i po tempu uspostavljanja govornih sposobnosti. Takve varijacije su od minimalnog klinickog znacaja.Nasuprot njima, deca sa spec, razvojnim poremecajima govora i jezika imaju visestruko udruzene probleme. Zaustavljanje razvoja govora praceno je cesto teskocama u u citanju i spelovanju, teskocama u interpersonalnim odnosima i emoccionalnim problemima. Iako ne postoji jasna linija razgranicenja izmedju normalnih ekstrema postoje 4 kriterijuma koji su korisni: teina, tok, obrazac i udrueni problemi.Teina: Kao opte pravilo uzima se da je dovoljno teko zostajanje govora koje pada van granica od 2 standardne devijacije abnormalno.Tok: je koristan indikator ako je sadasnji nivo ostecenja blag, a postoje podaci o prethodno teskom stepenu ostecenja, stoga sadasnje stanje predstavlja sekvelu ozbiljnog ostecenja pre nego varijaciju normalnog.Obrazac: ako je obrazac funkcionisanja govora i jezika abnormalan ili ako govor sadrzi kvalitativno izmenjenje karakteristike, verovatno se radi o klinicki znacajnom poremecaju.Udruzeni problemi: ako je zaostajanje u aspektima govora praceno, abnormalnostima u interpersonalnim odnosima, premecajem emocija i ponasanja, malo je verovatno da se radi o varijaciji normalniog.Druga teskoca odnosi se na razlikovanje od mentalne retardacije ili opsteg zaostajanja u razvoju. Posto inteligencija ukljucuje i verbalne sposobnosti, verovatno je da ce razvoj govora deteta biti ispod proseka ako je iq ispod proseka. Dijagnoza spec razvojnog promecaja znaci da je zaostajanje u razvoju govora znacajno u poredjenju sa opstim nivoom kognitivnog funkcionisanja.Treca teskoca: diferencijacija u odnosu na poremecaje koji su sekundarni u odnosu na teska ostecenja sluha, kao i specificne neuroloske anomalije.

SPECIFICNI POREMECAJI GOVORNE ARTIKULACIJE f 80.0Specifican razvojni poremecaj u kome je detetova upotreba govornih glasova ispod ocekivanog nivoa za njegov umni uzrast uz normalan nivo govornih sposobnosti.Dijagnoza: Normalan razvoj: Na uzrastu od 4 godine greske u izgovoru glasova su ceste ali dete lako mogu da razumeju druge nepoznate osobe. Do uzrasta od 6 god uglavnom se nauce svi glasovi. Mada, mogu da ostanu teskoce kod odredjenih kombinacija glasova, to ne stvara probleme. Do 11-12 god dete bi trebalo da ovlada izgovorom skoro svih glasova.Abnormalni razvoj: Postoji kada izgovarane glasova kasni, sto dovodi do pgresne artikulacije sa problemima drugih osoba da razumeju takav govor. Javlja se izostavljanje, izmenjeno izgovaranje i zamenjivanje glasova, kao i nestalnost u izgovoru glasova. Dijagnozu treba postaviti samo kada tezina poremecaja prevazilazi okvir normalnih varijacija dok su neverbalna inteligencija, kao i ekspresivne i receptivne govorne sposobnosti u okviru normalnog. Abnormalnosti artikulacije se ne mogu objasniti senzornim, strukturnim ili neuroloskim abnormalnostima, pogresni izgovori su jasno izmenjenji.Ukljucuje se: dislalija, razvojni poremecaj artikulacije, razvoji fonoloski poremecaj, lalacija, funkcionalni poremecaj artikulacije.Iskljucuje se: artikulacioni poremecaj, zbog afazije koja nije drugacije oznacena (f47), apraksije (f 48,2), ostecenja artikulacije udruzena sa razvojnim proemecajem ekspresivnog ili receptivnog govora (f 80.1, 80.2) rascepljenost nepca ili druge anomalije usta (q 35-38) gubitka sluja (h90-91) mentlne retardacije (f70-79)

F 80.1 POREMEAJ EKSPRESIVNOG GOVORAPoremecaj u kome je sposobnost deteta da koristi ekspresivni govor znatno ispod ocekivanog nivoa za njegov mentalni uzrast, ali u kome je razumevanje govora u granicama normale. Mogu ali ne moraju da postoje poremecaji artikulacije.Dijagnoza:Iako postoje individualne razlike u okviru razvoja govora, odsustvo pojedinih reci (ili zamena) do uzrasta do 2 god i nesposobnost formiranja prostih recenica od dve reci do 3 god bi trebalo uzeti kao znacajan znak zaostajanja.Kasnije teskoce ukljucuu: ogranicen razvoj recnika, preteranu upotrebu malog broja opstih reci, teskoce u izrazaju odgovarajucih reci ili njihovih supstituta, nezrele recenicne strukture, greske u sintaksi, narocito izostavljanje krajeva reci ili prefiksa, nekorsicenje gramatickih oblika kao sto su: predlozi, zamenice, clanovi padezi itd.Dijagnozu treba uspostaviti ukoliko je tezina zaostajanja u razvoju ekspresivnog govora izvan granica normalne varijacije za mentalni uzrast deteta, pri cemu su sposobnosti receptivnog govora u okviru normalnih granica. Upotreba neverbalnih poruka uglavnom je neostecena kao i sposobnost socijalnog komuniciranja bez upotrebe reci. Dete ce traziti da komunicira uprkos ostecenju govora i nastojace da kompenzuje nedostatak koristeci gestove i mimiku. Medjutim, mogu postojati i udruzene teskoce u odnosima sa vrsnjacima, emocionalni poremecaj kao hiperaktivnost uz slabu paznju.

Specificni razvojni poremecaj u kome je decije razumevanje govora ispod ocekivanog nivoa za njegov mentalni uzrast.U veini slucjeva postoji i ostecenje ekspresivnog govora uz abnormalnosti u produkciji glasova.Dijagnoza:Neodazivanje na ime (bez upotrebe neverbalnih poruka) do prvog rodjendana, nesposobnosti da se do 18 meseci identifikuje barem nekoliko prostih predmeta, ili nemogucnost da se do 2 godine izvrse prosti nalozi, trebalo bi uzeti kao znacajne znake kasnjenja. Kasnije teskoce ukljucuju nesposobnost razumevanja gramatickih struktura, nedostatak razmevanja finih aspekata jezika (boja glasa, gestovi itd)U gotovo svim slucajevima psotoji ozbiljan zastoj u razvoju ekspresivnog govora kao i abnormalnosti u produkciji glasnova. Od svih varijanti poremecaja govora i jezika ovaj je pracen najvecnom stopom udruzenih poremeceja. Deca sa najtezim ostecenjima receptivnog govora mogu da kasne u soijalnom razvoju, da ponavljaju jezik koji ne razumeju, i da ispoljavaju nesto oskudnija interesovanja. Takva deca se razlikuju od autisticne po tome sto prikazuju normalnu soc reciprocnost, fantazamsku igru, skoro normanu upotrebu glasova.F80.3 LANDAU-KLEFFNER SINDROMPoremeaj u kome dete koje je prethodno imalno normalan razvoj govora, gubi i receptivne i ekspresivne govorne sposobnosti ali zadrzava opstu inteligenciju. Pocetak je pracen paroksizmalnim abnormalnistima EEG-A, a u vecini slucajeva i epilepticnim napadima. Tipican pocetak je izmedju 3-7 godine. U slucajeva dolazi do postepepnog gubitka govora tokom nekoliko meseci ali je cesci nagli gubitak. Karakteristicno je i duboko ostecenje receptivnog govora pri cemu je auditivno razumevanje prva manifestacija ovog stanja. Neka deca postanu nema, druga imaju ograncien govor a vecina pokazuje deficite u tacnosti reci. Smetnje u ponasanju i emocijama su ceste u prvim mesecima posle inicijatinvnog gubitka govora ali se poboljsavaju kada dete usvoji neke oblike komunikacije. Uzrok je nepoznat, ali klinicke karakteristike ukazuju na mogucnost enecefalitickog zapaljenskog procesa. Tok poremecaja je poromenljiv , oko 2/3 ostaje sa manje ili vise teskim ostecenjima dok se 1/3 potpuno oporavi.