Sonja Biserko Srbija na tranzicije iz hladnoratovske bipolarne strukture ka novoj globalnoj viziji...

download Sonja Biserko Srbija na tranzicije iz hladnoratovske bipolarne strukture ka novoj globalnoj viziji sveta,

of 208

  • date post

    12-Jul-2020
  • Category

    Documents

  • view

    0
  • download

    0

Embed Size (px)

Transcript of Sonja Biserko Srbija na tranzicije iz hladnoratovske bipolarne strukture ka novoj globalnoj viziji...

  • 4

    Sonja Biserko

    5

    Biblioteka SVEDO^ANSTVA Sonja Biserko Srbija na Orijentu

    Br. 18

  • Srbija na Orijentu

    6

    Biblioteka SVEDO^ANSTVA Br. 18 Sonja Biserko: Srbija na Orijentu IZDAVA~: Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji ZA IZDAVA~A: Sonja Biserko * * * Urednik: Se{ka Stanojlovi} LEKTURA: Danica [teri} PRELOM: Neboj{a Tasi} KORICE: Ivan Hra{ovec [TAMPA: "Zagorac", Beograd 2004. TIRA`: 500 ISBN - 86-7208-089-0 Zahvaljujemo se Vladi Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava na pomo}i za objavljivanje ove knjige

    Sonja Biserko

    7

    Sonja Biserko

    Srbija na Orijentu

  • 8

    9

    Predgovor Knjiga Srbija na Orijentu je izbor tekstova, javnih nastupa i iskaza Sonje

    Biserko, osnivača i predsednika Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Iako nije jedinstveni rukopis na određenu temu, autorski prilozi prezentirani u ovoj knjizi predstavljaju zaokruženu celinu kao samosvojni napor angažovanog autora da pronikne u srž balkanske, u prvom redu srpske moralne i političke katastrofe na kraju XX veka. To poniranje u tamu jednog razdoblja moderne srpske istorije, koje je za sobom ostavilo besprimernu ljudsku i materijalnu pustoš, Sonju Biserko vodi do racionalnog objašnjenja koja će čitalac naći na stranicama ove knjige. Prepoznaće u njima ne samo posvećenog hroničara jednog promašenog vremena, već prevashodno ozbiljnog tumača uzroka patološkog stanja koje je srpsko društvo nužno vodilo do (samo)razarajućih posledica.

    Ključ za razumevanje tog sui generis sunovrata je nacionalizam, antimoderna, opskurna ideologija koja je u sprezi sa, sa istorijske scene odlazećom, komunističkom, bila prethodnica anahronog nacionalnog projekta; raspad Jugoslavije njegovi kreatori i egzekutori shvatili su kao priliku da ga ostvare, ne pitajući za cenu ni tuđih ni sopstvenih žrtava.

    Upravo je saosećanje sa žrtvama vodič ličnog dinamizma, energije i entuzijazma Sonje Biserko od trenutka kada je svojevoljno, ujesen 1991. godine (na početku rata u Hrvatskoj) napustila Savezni sekretarijat za inostrane poslove. Najpre kao aktivni pripadnik antiratnog pokreta u Beogradu, a potom na čelu jedne od prvih organizacija za promociju i zaštitu ljudskih prava na ovom tlu, njen angažman je uvek na strani ugroženih, bilo direktno – nasiljem, prgonom, zločinom, bilo indirektno – izbeglice, manjine…

    Pri tome, S. Biserko se nije nikada "bavila politikom". Ali je politiku, proizašlu iz mračne nacionalističke matrice uticajne srpske intelektualne elite i vlastohlepne ambicije partijskog aparatčika, odabranog da je uz pomoć moćne vojne mašinerije sprovodi u delo, uz široku podršku navodno raznobojne političke elite, prepoznala kao glavnog krivca za masovna kršenja ljudskih prava na ovom prostoru: prava na život, na slobodu, na elementarnu egzistenciju i prava na izbor. Ratni zločin, etničko čišćenje, progon i besomučno razaranje proizvod su konkretne politike konkretnih pojedinaca, poručuje sa gotovo svake stranice ove knjige autor koji ne pristaje na to da ova jednostavna istina bude zaboravljena, zabašurena i sakrivena iza kolektivne krivice naroda (pogotovo ne srpskog), niti iza floskule o ratu kao zlu kao takvom koji na svim stranama i u podjednakoj meri proizvodi i dželate i žrtve.

  • Srbija na Orijentu

    10

    To iskreno ubeđenje opredeljuje i njenu ličnu agendu. Još pre nego što je osnovan, ona je među malobrojnim (ovdašnjim) zagovorncima ideje o nepristrasnom međunarodnom krivičnom sudu, kao izrazu stalne težnje prava, pa i međunarodnog, da bude po meri pravde i pravednosti. Hašku sudnicu prvenstveno vidi kao mesto gde će se definitivno razdvojiti lična krivica i odgovornost za zločine od njihovog zaklanjanja iza kolektiviteta i navodnih viših nacionalnih ciljeva. Ne smatra da će Haški sud doneti definitivnu istorijsku presudu, ali drži veoma bitnim njegov sistematski rad na prikupljanju svih relevantnih svedočanstava o ovom ratu i na identifikovanju odgovornih za ratne zločine, uključujući i njihove podstrekače. Prihvatanje i priznavanje Haškog suda u ovdašnjoj javnosti, kaže ona, jeste "moralna obaveza svih građana ove zemlje". Bez toga, uostalom ne može se govoriti o obnovi poverenja i pomirenja među narodima na ovom prostoru gde je nacionalističko divljanje na dugi rok uništilo istinsku riznicu različitosti, multietničke i multikulturne tradicije i tolerancije.

    Tragični usud izbeglica koje, među preživelima, smatra onima koji su platili najvišu cenu srpskog ekspanzionizma, stalna su preokupacija Sonje Biserko i organizacije na čijem je čelu (u okviru Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji već se duže od pola decenije odvija jedan od najuspešnijih projekata repatrijacije izbeglica, na bivšem jugoslovenskom prostoru, projekat "Hoću kući"). Samo neko ko se sa toliko entuzijazma upušta u sizifovski posao njhovog povratka zna koliko namernih obmana i svesnih manipulacija, opstrukcija i podmetnutih prepreka blokiraju taj humani poduhvat. Najpre zbog toga što su "izbeglice jedini dokaz da ne možemo živeti zajedno; njhov povratak bi poništio i glavni cilj ovog rata – etničko čišćenje i stvaranje etnički čistih tvorevina. U Srbiji, izbeglice Srbi, neprijatno podsećaju na cenu rata i na odgovornost za sudbinu miliona ljudi. Srbi pristigli iz Hrvatske ujedno su i najveće žrtve ovog (Miloševićevog – prim. prir.) režima i velikosrpskog projekta".

    Široki dijapazon angažmana i razmatranja uzroka i posledica jugoslovenske drame podrazumeva i njenu međunarodnu dimenziju. Kritička analiza autorke, iako nije toliko stroga kao u odnosu na domaće aktere, podjednako je dosledna i principijelna. Istina, međunarodnu zajednicu ne drži odgovornom za raspad Jugoslavije, pogotovo ne za njegove prateće razarajuće efekte. Do raspada Jugoslavije dovele su njene unutrašnje sile. Na istorijskoj razmeđi planetarnog značaja, koju simbolično markira pad Berlinskog zida (jesen 1989. godine), Jugoslaviji, zemlji koja je upravo tada "najviše obećavala" u smislu uspešne tranzicije iz rigidnog ideološkog sistema u pravcu demokratskog razvoja, nedostajala je "odgovorna, posvećena i vešta politička elita, voljna da putem pregovora razreši problem transformnacije". To, naravno, prvenstveno važi za Srbiju i njenu elitu koja nije razumela, ili pre, odbijala da prihvati kompleksnost jugoslovenske državne zajednice. Što se, uostalom, kao samodestruktivni proces može i dalje pratiti, u odnosu prema Crnoj Gori, Kosovu, Vojvodini, Sandžaku...

    Sonja Biserko

    11

    Sličnu vrstu nerazumevanja suštine jugoslovenske drame pokazuje međunarodna zajednica, odnosno njeni glavni protagonisti. Uključeni u rasplitanje krvavog balkanskog čvora od samog početka u različitim svojstvima – od posredničke misije do direktnog intervencionizma i, sada protektorata – međunarodni akteri, pogotovo evropski, uverenje je autora, i sami u procesu tranzicije iz hladnoratovske bipolarne strukture ka novoj globalnoj viziji sveta, nisu bili spremni za balkanski "ispad iz istorije", niti dorasli takvom izazovu. Jedini izuzetak u tom smislu, i to na samom početku, predstavlja Međunarodna konferencija o Jugoslaviji ujesen 1991. godine, u Hagu koja je ponudila "optimalni okvir za rešenje jugoslovenske krize, jer je ustanovila principe i globalni pristup". Na mnogim stranicama ove knjige, u različitim kontekstima, nalazi se podsećanje na tu poslednju šansu bivše Jugoslavije, koju je Evropa propustila u naivnom verovanju da krvoproliće i genocid na evropskom tlu nisu mogući nakon Drugog svetskog rata i Nirnberga, a Srbija nadmeno odbila vođena drugim ambicijama.

    "Odbijanjem sporazuma ponuđenog na Haškoj konferenciji… Srbija je odbila da prepozna i prihvati određene vrednosne standarde", kaže Sonja Biserko i dodaje: "Istrajavanje na sukobu jedne suštinski staljinističke koncepcije protiv globalne modernizacije je, istorijski gledano, problem Srbije s kojim se ona suočava već dva veka". Ukoliko ne dođe do suštinskog zaokreta, jedna je od temeljnih poruka ove knjige, Srbija će ostati "gubitnik modernizacije". Insistiranje na teritoriji, suverenitetu, anahronom levičarenju, umesto otvaranja relevantnih pitanja razvoja, blagostanja države (kojoj konačno treba utvrditi granice u skladu sa sopstvenom merom) i jednakih prava i mogućnosti za sve, Srbiju i sada čini simbolom otpora savremenosti. Drugim rečima, Srbija i dalje ispisuje začarani krug sopstvenih zabluda i sopstvene nemoći da iskorači u budućnost.

    Poređani ovako, hronološki – od početka devedesetih godina prošlog, do prvih godina ovog stoleća – tekstovi priređeni u ovoj knjizi daju pravu dimenziju oštroumnoj analizi zbivanja koja, u interpretaciji autora, u pravilu imaju predvidiv i, takođe u pravilu, nepovoljan ishod. Ta lucidna anticipacija uzročno-posledičnog odnosa i njeno iskreno saopštavanje u mnogome su Sonju Biserko učinile svojevrsnim usamljenikom ovdašnje scene; ali i to je deo njenog integriteta i lične hrabrosti.

    Seška Stanojlović

  • 12

    13

    UVODNICI OBJAVLJENI U GLASILU HELSINŠKOG ODBORA

    ZA LJUDSKA PRAVA U SRBIJI

    Helsinška povelja

    1996-2004

  • 14

    15

    Izbeglice – žrtve režima

    Izbegličko pitanje je od samog početka ovog rata bilo predmet

    manipulacije srpske vlasti. Izbeglice iz Hrvatske iz prvog talasa (1