SOCIOLOGIJA_KULTURE_predavanja

Sociologija kulture - autorizovana predavanja Copyright olt Lazar

1

POJAM KULTURE

od latinskog colere gajiti, negovati, nastaniti (kolonizovati), tititi, potovati (oboavati)

Ciceron: "cultura animi philosophia est".

Johan Gotfrid Herder (pre Herdera I. Kant: Cultur kultivisanje): kultura je progresivna kultivacija (negovanje ili razvijanje) sposobnosti; kao sinonime koristi i pojmove ovenost (Humanitt) i tradicija. Herder je doprineo univerzalizaciji pojma kulture, odreenju koje je u mnogo emu blisko savremenim pojmovima kulturne antropologije:

Prema ovom shvatanju kulture nije moglo biti nekulturnih naroda; postojali su manje ili vie kulturni narodi koji se razlikuju po karakteru i stepenu prosveenosti, a kultura je shvatana kao opti atribut drutvene koegzistencije. (Kloskovska, 1985: 45)

To znai da u u etnografskom, a onda i u modernom naunom smislu, akcenat nije vie na procesu, nego na stanju ili uslovu koji je zajedniki svim ljudskim drutvima.

Smatra se da je prvu modernu definiciju kulture dao britanski antropolog Edvard Barnet Tajlor (E. B. Tylor):

Kultura ili civilizacija, uzeta u najirem etnografskom smislu, je takva sloena celina koja ukljuuje znanja, verovanja, umetnost, moral, pravo, obiaje i sve druge sposobnosti i navike koje ovek stie kao lan drutva. (Tylor, 1958: 1)

Pojam civilizacije

od latinskog civilis gradski

civil (franc., engl.): civilno, javno, dravno, graansko

francuski engleski znaenje

civilement civilian graansko ( versko, vojno)

civilit civility uglaenost, ljubaznost

civiliser civilize uljuditi, prosvetiti

civilisation civilization civilizacija

Kultura i civilizacija

Francuski i engleski koncept: civilizovanost kao svojstvo linosti (ponaanje);

nemaki koncept: kultura kao svojstvo ljudske grupe (obiaji).

Vilhelm fon Humbolt: kultura kontrola prirode pomou nauke (Kunst u smislu korisnih vetina, tj. tehnologije); civilizacija kvalitativno usavravanje, drutvena kontrola elementarnih ljudskih impulsa.

Alfred Veber: civilizacija tehnoloka, materijalna sposobnost opstanka, intelektualni (racionalni) produetak biolokih procesa pomou kojih ovek ostvaruje kontrolu nad prirodom; kultura duhovna, emocionalna, idealistika.

Imanuel Kant: Ideja moralnosti jeste deo kulture. Ali primena ove ideje ... obeleje je civilizacije. (prema Elijas, 2001: 59)


2

DEFINICIJE KULTURE

Definicije kulture prema Kreberu i Klakhonu (Kroeber, Kluckhohn):

1. deskriptivne ili nabrajajue (holistike): osnovni (ili univerzalni) inioci;

2. istorijske: drutveno naslee (tradicija);

3. normativne: pravila, ideali i(li) vrednosti koje odreuju ponaanje;

4. psiholoke: prilagoavanje, navike, uenje;

5. strukturalne: ustaljivanje ili organizacija kulture;

6. genetike: artefakti (ono to je ovek stvorio), ideje (naueni i stvoreni mentalni konstrukti), simboli ("kultura je organizacija pojava . . . koja se sastoji ili zavisi od upotrebe simbola", L. Vajt);

7. rezidualne: kultura je sve to nije priroda.

OSNOVNE FUNKCIJE KULTURE:

1. egzistencijalna zadovoljavanje potreba;

2. komunikativna simboliko optenje i sporazumevanje meu pripadnicima drutva (ljudske zajednice) (verbalno, neverbalno, neposredno i posredno);

3. normativna (obiaji, moral, verski propisi, pravo, razni dogovori, ugovori i konvencije);

4. socijalizacije proces preobraaja bioloke ljudske jedinke u drutveno poeljnu linost; transmisije prenoenja svih vrsta znanja i postignua (obrazaca kulture, vrednosti, radnih postupaka, tehnolokih pronalazaka, normi, obiaja, tradicije, umetnosti);

5. osmiljavanje sveta i ivota;

6. saznajno-simbolika (mitologija, magija, religija, filozofija, nauka);

7. stvaralako-ludika (umetnost, igra);

8. afektivnog izraavanja i pranjenja (sveanosti, karnevali, spektakli, sportski dogaaji...).


3

KULTURA KAO PRILAGOAVANJE (ADAPTACIJA)

Kultura se javlja kao varijacija biolokog (instinktivnog) ponaanja ljudskog roda. Ve je Herder kulturu shvatao pre svega kao orue prilagoavanja koje rekompenzuje nedostatke ovekove fizike osposobljenosti u borbi za ivot (Kloskovska, 44).

Prema Bronislavu Malinovskom, kultura je aparat pomou koga ovek moe da se bori s konkretnim, specifinim problemima sa kojima se suoava (Malinovski, 292); ti problemi proizilaze iz injenice da je ovek organsko bie, a da je sredina u kojoj ivi istovremeno izvor opstanka (sirovine), ali i raznih opasnosti (prirodno okruenje); meutim, ovek zadovoljavanjem svojih primarnih (biolokih) potreba stvara sekundarnu (vetaku) okolinu, kao i nove (izvedene ili kulturne) potrebe; vetaka okruenje olakava opstanak i osnova je za razvoj (uslonjavanje funkcija) ljudskog drutva, dok su vrsta i rasprostranjenost izvedenih potreba u osnovi ... pokazatelj ... osnovni inilac ... napredak ljudskog roda. Meutim, kultura ima jednu osnovnu funkciju, a to je organizovanje ljudskih bia u stalne grupe (Malinovski, 296); Malinovski je smatrao da i u primitivnim i u civilizovanim zajednicama svaka efikasna ljudska akcija vodi ka organizovanom ponaanju (Malinovski, 301).

U skladu sa tim, moemo tvrditi da je kultura prilagoavanje, da su to naini na koje e ljudska zajednica (grupa) reavati probleme opstanka i odranja; koji e naini ponaanja i delovanja biti karakteristini za odreenu kulturu zavisi od konkretnog drutva, tj. od mogunosti stabilizacije (ustaljivanja) drutvenih odnosa na kojima e se temeljiti opstanak (odranje i napredak). Naelno, moe se rei da su drutveni razvoj i kulturni napredak rezultati sve vee efikasnosti u reavanju problema opstanka i odranja.

Bazini drutveni odnosi formiraju se oko sledeih oblika biolokog ponaanja:

- (bioloke) reprodukcije;

- osnovnih oblika odranja egzistencije (privreivanje i raspodela);

- organizacije zatite;

- mehanizama unutargrupne kontrole (hijerarhija);

- grupne solidarnosti (kohezije ljudske grupe).

Prema Zigmuntu Baumanu, kolektivni ivot ljudi moemo razmatrati na etiri nivoa analize (Bauman, 66):

a) nivo prirodnih uslova;

b) nivo tehnologije (sposobnost prilagoavanja prirodnih uslova ljudskim potrebama);

c) nivo drutvene strukture (sistem zavisnosti);

d) nivo kulture (koliina informacija i sistem njihovog kruenja).


4

Kultura, dakle, zavisi od sloenog meudejstva prirodnih uslova, biolokog naslea, okruenja (prirodnog i vetakog) i bazinih drutvenih odnosa; u tom smislu formira se kao:

- iskustvo,

- navike,

- ustaljeni ("spontani") naini delovanja i ponaanja (obiaji),

- ustanovljeni ("dogovoreni") naini delovanja i ponaanja (ustanove ili institucije),

- utopijski ("kreativni") naini delovanja i ponaanja (kultura je i nerealizovana, potencijalna mogunost).


5

OBRASCI KULTURE

Obrasci kulture su uopteni naini ponaanja, miljenja i oseanja karakteristini za neku ljudsku zajednicu, utemeljeni u tradiciji i obiajima. Obrasci kulture se konkretizuju u nainu ivota, dok je stil ivota varijacija naina ivota.

Stanovite o postojanju obrazaca kulture prvi je izneo ameriki antropolog Edvard Sapir. Po njemu, svako kulturno ponaanje javlja se u obrascima, to znai da se na ono to pojedinac ini, misli i osea moe gledati i sa stanovita jednog uoptenog naina vladanja koje se pridaje pre drutvu nego pojedincu (Sapir, 171). Ponaanje koje se ispoljava u obrascima zavisi, u iznenaujue velikoj meri, od naina poimanja koji se ustanovljuje tradicijom grupe (Sapir, 172). Priroda tog procesa je nesvesna, zato to se veze meu elementima iskustva kojih se pojedinac dri, a koje iskustvu daju formu i smisao, mnogo jae oseaju ili nasluuju negoli to se svesno opaaju (Sapir, 174).

Ideju obrazaca kulture razvila je Rut Benedikt u svom delu Obrasci kulture (1934). Ona je Sapirovo objanjenje obrazaca precizirala i povezala sa obiajima, koji dejstvuju u ivotima pojedinaca koji pripadaju nekom narodu. U skladu sa tim, []ivotna istorija svakog pojedinca je, na prvom mestu i pre svega, prilagoavanje obrascima i merilima koji se u njegovoj zajednici prenose s kolena na koleno (Benedikt, 30). Dakle, da bi se razumelo ponaanje pojedinca, neophodno je povezati njegove reakcije s ponaanjem koje proistie iz ustanove njegove kulture (Benedikt, 271). Inspirisana Nieovim delom Roenje tragedije, Benediktova je obrasce kulture podelila na apolonijske i dionizijske: prvi se odlikuju uzdranou u ispoljavanju emocija i kontrolisanim ponaanjem, dok ovi drugi tee nesputanom ispoljavanju emocija, neobuzdanim i razuzdanim oblicima ponaanja.

Priroda obrazaca kulture je ograniavajua i to je uoio ve i Sapir:

Usled te ... uglavnom nesvesne prirode formi drutvenog ponaanja, za obinog pojedinca postaje skoro nemogue da zapaa ili poima funkcionalno sline tipove ponaanja u drugim drutvima sem svog vlastitog, ili u drugim kulturnim kontekstima sem onih koje je iskusio, a da pritom ne projicira u njih forme koje su mu bliske. (Sapir, 175)

Po Benediktovoj, to se dogaa zato to se prihvata istovetnost ljudske prirode i sopstvenih kulturnih merila (Benedikt, 33). Na osnovu svojih istraivanja i teorijskih uvida ona je optuila Zapadnu civilizaciju da je nametnula svoj obrazac najveem delu zemljine kugle (isto), zbog ega nismo umeli da razumemo relativnost kulturnih navika (Benedikt, 39). Ovo je vodilo tzv. kulturnom relativizmu, stanovitu da je svaka kultura podjednako vredna, jer u datim uslovima prua svojim pripadnicima neku smislenu opciju opstanka.

Obrasci kulture ispoljavaju se u vrednostima, kao i u tipovima linosti koje moemo smatrati karakteristinim za odreenu kulturu.


6

VREDNOSTI

Klasinu antropoloku koncepciju vrednosti razvio je ameriki antropolog Klajd Klakhon (C. Kluckhohn) i po njemu vrednosti su odgovor na osnovna egzistencijalna pitanja, tako to snabdevaju smislom ljudske ivote.

Ekonomisti, meutim, smatraju da su vrednosti kvalitet objekata koji se koriste u razmeni, a ljudi imaju sklonosti koje formiraju hijerarhiju dobara.

U sociologiji:

- vrednosti imaju vanu funkciju omoguavanja zajednikog delovanja pojedinaca u ostvarenju grupno poeljnih ciljeva; vrednosti igraju posebno znaajnu ulogu jer su one kognitivni predstavnici individualnih potreba i elja s jedne strane i drutvenih zahteva sa druge;

- razumevanje kada, kako i koje vrednosti postaju od kljune vanosti za drutveni ivot; one su vane da bi se razumeli sukobi izmeu pojedinaca, grupa ili itavih drutava.

alom varc (Shalom Schwartz):

1. vrednosti su verovanja proeta emocijama;

2. vrednosti upuuju na poeljne ciljeve, kao i na naine njihovog podsticanja i sprovoenja;

3. vrednosti prevazilaze pojedinana delovanja i stanja;

4. vrednosti slue kao standardi selekcije ili procene ponaanja, ljudi ili dogaaja;

5. vrednosti su poreane po vanosti i na taj nain formiraju sistem vrednosnih prioriteta.

Istraivanja se mogu razmatrati na dva nivoa:

prvi, mikro-nivo, usmeren je na individualne vrednosti i na to kako iste utiu na ponaanje;

drugi, marko-nivo, tie se ire celine, odnosno konteksta kulture i drutva u kojima se vrednosti javaljaju i funkcioniu.

Istraivanje vrednosti zapravo je istraivanje tipova motivacije; za sociologiju je vano da se na taj nain otkrije i/ili objasni na koji nain one motiviu (ili demotiviu) na drutveno ponaanje i delovanje.

Milton Roki (Milton Rokeach) razvio instrument za merenje vrednosti (Rokeach Value Survey), za koje je verovao da su univerzalne i transsituacione:

instrumentalne vrednosti odraavaju naine sprovoenja (delovanja i ponaanja): npr. ljubaznost, iskrenost, poslunost;

terminalne vrednosti odraavaju poeljna krajnja stanja (i posledice): npr. sloboda, jednakost, mir, spasenje.


7

varc razvio Rokiev metod u unakrsnom istraivanju kulturnih vrednosti:

vrednosne dimenzije tipovi motivacionih vrednosti

znaenje

sebe-poboljavajue mo

postignue hedonizam

drutveni poloaj i presti u cilju kontrole resursa (i ljudi) lini uspeh kroz kompetenciju ulno zadovoljenje

sebe-prevazilazee univerzalizam dobroinstvo

razumevanje, tolerancija i zatita dobrobiti svih ljudi i prirode zatita i poboljanje blagostanja ljudi sa kojima je pojedinac najee u kontaktu

otvorenost za promene

usmerenost na sebe stimulacija

nezavisnost u miljenju i delanju uzbuenje, ivot izazova

ouvanje konformizam

tradicija sigurnost

uzdravanje od akcija i naruavanja drutvenih normi potovanje, odanost, prihvatanje obiaja stabilni odnosi u drutvu

Vrednosti odraavaju jedan od temeljnih drutvenih problema: kooperacija ili kompeticija, a mere se rasponom i karakteristikama individualizma kolektivizma; stepen individualizma kolektivizma upuuje na razliite naine na koje kulture balansiraju ove konkurentne ciljeve (tj. kooperaciju ili kompeticiju);

Inglehartova (Ronald Inglehart) teza o postmodernim vrednostima:

- nadovezuju se na sekularizaciju i individuaciju;

- njima se naglaavaju individualistike tenje kao to su druenje, dokolica, samoizraavanje, kao i elju za smislenim radom (a ne samo onim kojim se zadovoljava egzistencija);

- u materijalno dobrostojeim drutvima javljaju se postmaterijalistike vrednosti, koje se ogledaju u odbacivanju globalnih institucija i fokusiranje na privatne probleme; javno angaovanje ostvaruje se kroz politiku participaciju, prevashodno kroz lokalni aktaivizam;

Inglehart razlikuje:

1. vrednosti preivljavanja (oskudice);

2. vrednosti blagostanja (samoizraavanja).

Panja se danas posveuje univerzalizaciji procesa organizacije vrednosti u svetu, kao i kulturno uslovljenoj privrenosti nekim posebnim vrednostima.


8

MORAL

(lat: moralis, od mos, moris obiaj)

Skup vrednosti u obliku nepisanih pravila kojima se odreuje odgovarajue ponaanje u drutvu (ljudskoj zajednici, grupi); za razliku od obiaja, kod morala je u prvom planu unutranja sankcija (gria savesti), koja je rezultat odreenog stepena prihvatanja (interiorizacije) vaeih drutvenih pravila (najee obiajnih normi).

Elementi:

1) moralna dispozicija (norma)

2) moralni sud

3) moralna sankcija

Kolbergova (Lawrence Kohlberg) teorija moralnog razvoja ta je osnova moralnog suda pojedinca:

- predkonvencionalni nivo se javlja pre nego to individua dostigne razumevanje ta se od nje oekuje i/ili ta je socijalno poeljno (deca ispod 9 godina starosti);

1) prvi stepen jo nema pravog moralnog suda o tome ta je ispravno a ta ne, ve se sud donosi na temelju potrebe da se izbegne nevolja (orijentacija na kaznu i poslunost);

2) drugi stepen razvija se oseaj o potrebama drugih, ali se sudovi donose u skladu sa vlastitim praktinim interesima (instrumentalna orijentacija);

- konvencionalni nivo ukazuje na razumevanje drutvenih pravila u smislu usklaivanja sa njima i odravanja uspostavljenog drutvenog poretka (veina adolescenata i odraslih);

3) trei stepen pojedinac razume koja se vrsta ponaanja oekuje (orijentacija biti dobar);

4) etvrti stepen pojedinac je uspeno internalizovao konvencije u smislu oekivanja da se odgovarajue ponaanje nagrauje; time se pojaava oseaj da se pojedinac dokazuje kroz vrenje svoje dunosti (zakon i red orijentacija);

- postkonvencionalni nivo je razumevanje i prihvatanje drutvenih pravila i oekivanja, ali se uvia da je svrha njihovog uspostavljanja ira, tj. da su u slubi univerzalnih moralnih naela; ako doe do sukoba izmeu njih i drutvenih konvencija, moralni sud na ovom stepenu e podrati principe, a na raun konvencija;

5) peti stepen razumevanje ta je ispravno a ta pogreno temelji se na sistemu personalnih vrednosti pojedinca, kao i na oseaju zajednikih prava i odgovornosti (orijentacija drutveni ugovor); prepoznaje se da su knvencije odreene drutvenim konsenzusom i da imaju drutvenu funkciju;

6) esti stepen pojedinac u potpunosti preuzima odgovornost za moralni sud, koji se prevashodno temelji na univerzalnim etikim naelima, a ne na drutveno uspostavljenim pravilima ili oekivanjima; na ovom stepenu mogue je usvojiti stanovite koje je u suprotnosti sa preovlaujuim drutvenim poretkom i odrati je kao moralno korektnu.


9

Gurvieva sociologija moralnog ivota

U svom poznatom objanjenju moralnog ivota, or Gurvi polazi od Dirkemovog odreenja morala kao obaveznog i poeljnog ponaanja, ali proiruje njegovu osnovu tvrdnjom da

unutar istog drutvenog okvira, a posebno unutar istog globalnog drutva istovremeno postoji velik broj meusobno nesvodljivih vrsta moralnog ivota koje sve mogu biti jednako znaajne ili bar, poreane u specifinu hijerarhijsku lestvicu (kada je re o drutvenim strukturama), teiti za tim da budu stvarno delotvorne (Gurvi, 151).

Za razliku od sociologije morala, Gurvi gradi sociologiju moralnog ivota u ijem sreditu je moral kao drutvena praksa, koja prevazilazi nain ivota i ponaanja pojedinanih drutvenih grupa:

Iako je moral naroito vrsto povezan sa drutvenim ivotom, on se ipak, suprotno od prava i religije, ne oslanja na specijalizovane grupe pozvane da ga podravaju i brane... Moralni je ivot svojstven svim grupama (pa ak i svim manifestacijama drutvenosti), mogu ga podravati svi drutveni okviri, ali on nema posebnih organa pozvanih da nadziru njegovu praksu, koja uostalom moe biti i kolektivna i individualna. (Gurvi, 152-3)

Kako bi se moralni ivot razlikovao od ostalih tvorevina civilizacije, neophodno je da se definiu moralne injenice: to su moralni stavovi shvaeni kao celine, sloene drutvene konfiguracije koje prevazilaze propise, vrednosti, ideale i aspiracije, ali i neposredno ponaanje; moralne injenice su zapravo kolektivni i individualni stavovi shvaeni kao vidovi drutvene stvarnosti (Gurvi, 157).

Vrste moralnog ivota prema oru Gurviu:

Tradicionalni moral moralni stav se zasniva na autoritetu obiaja i tradicije, odnosno redovnog ponavljanja osnovnih oblika kolektivnog ponaanja i organizovanja; karakteristian je za arhajska i patrijarhalna drutva, a temelji se na tabuima, odnosima izmeu klanova, magiji i religiji.

Imperativni (normativni) moral moralni stavovi koji se zasnivaju na autoritetu propisa i dunosti; karakteristike su mu negativne dispozicije (zabrane) i represivnost (suzbija elje i ponaanje koje tei spontanosti i hedonizmu);

Moral vrlina moralni stavovi se oslanjaju na autoritet trajnih savrenstava individualnog ili kolektivnog karaktera (potenje, iskrenost, portvovanost...); nosioci su plemii i vitezovi, a posle profesionalna udruenja.

Moral idealnih simbolikih predstava moralni stavovi utemeljeni na autoritetu uzvienih ali konkretnih uzora (junak, svetac, muenik, mudrac, genije...); blizak je moralu vrlina, ali je vie od karakterne ili poeljne osobine linosti: marljivost je, na primer, osobina koja pripada moralu vrlina, dok je poeljan tip linosti morala idealnih simbolikih predstava udarnik.

Moral naknadno donetih sudova stavovi zasnovani na autoritativnom uplivu odobravanja (ili neodobravanja) ve izvrenog ili nameravanog ponaanja; karakteristian je za organizacije kao to je crkva (ispovest kao primer procene ponaanja), ili za odreenu vrstu politikih partija (npr. komunistiku, u kojoj se neguje institucija drugarske kritike i samokritike).

Moral aspiracije moralni stavovi temelje se na autoritetu poeljnog; ovaj moral se vie od drugih temelji na vrednostima i idealima; nosioci ovog morala su proleterska klasa, ire vrnjake grupe (generacija uenika ili studenata) i omladinske potkulture, ali i sekte, verski redovi i masonske loe.

Finalistiki ili utilitaristiki moral moralni stavovi se zasnivaju na autoritetu (materijalnih i duhovnih) dobara, kao i na autoritetu najpogodnijih sredstava za postizanje cilja; karakteristian je za kapitalizam slobodne konkurencije, a nosioci su srednja buroazija i poslovni krugovi.


10

Stvaralaki i delotvorni moral moralni stavovi ija se opta usmerenost zasniva na autoritetu stvaranja novih sadraja (ili situacija); to je neka vrsta prometejskog ili faustovskog morala, a njegovi nosioci su sve drutvene grupe koje su u istoriji teile (makar i ogranieni period) za radikalnim promenama (npr. industrijska ili politika revolucija).


11

LINOST I KULTURA

Linost (lat. persona nosilac maske); karakteristike pojedinca za koje se smatra da su relativno stabilne u vremenu, a odreuju njegovo/njeno ponaanje, oseanje i miljenje; linost upuuje na trajno iskustvo, koje se ispoljava u kasnijem ponaanju;

persona prevashodno odgovara karakteristikama pojedinca koje drugi odreuju (objekat procene i vrednovanja), dok sopstvo (engl. self) upuuje na pojedinca kao subjekta samorefleksije i samovrednovanja;

pojam linosti je apstraktno kognitivno sredstvo za razumevanje: (1) karakteristinih naina ponaanja ljudskih bia (ili sklonosti odreenom ponaanju), (2) percepcije vlastitih karakteristika, (3) percepcije koju drugi imaju o nama.

Linost se razvija kroz primarnu i sekundarnu socijalizaciju; primarna obezbeuje osnovne fizioloke, motorike i intelektualne sposobnosti i u tom procesu se zainje prilagoavanje obrascima kulture i vrednostima; u sekundarnoj se navedeni procesi razvijaju i rezultiraju personalizacijom.

Osnovni agensi (vrioci) socijalizacije su: porodica, kola, grupa vrnjaka i mediji.

Mehanizmi socijalizacije:

1. individua reprodukuje drutvene obrasce socijalizovano individualno ponaanje je u skladu sa drutvenim obrascima;

2. individua reaguje na situacije kroz doivljaje frustracije i prijatnosti socijalizacija je usklaivanje sa drutvenim obrascima;

3. individua se prilagoava situacijama situacije se doivljavaju kao izazovi koji omoguavaju razvoj individue kroz socijalizaciju; u tom procesu drutveni obrasci su okvir za sticanje kontrole i ovladavanje situacijama;

4. individua razumeva situacije socijalizacija naglaava komunikaciju i razvoj znaenja u socijalizirajuim situacijama (pre nego odgovore u vidu ponaanja ili stavova).

Rut Benedikt je u svom delu Obrasci kulture smatrala da dominantne vrednosti odreuju i uzoran (favorizovan) tip linosti, odreenu kvalitetima koji se prikazuju kao poeljni; tako u svakoj kulturi postoje favorizovani, proseni i devijantni tipovi linosti.

Abraham Kardiner (Pojedinac i drutvo, 1939) se suprotstavio ovakvom stanovitu i razvio je koncepciju bazine linosti, karakteristike koje mora da poseduje da bi bila funkcionalna u datom drutvu; struktura bazine linosti razlikuje se od dominantnih vrednosti i u tom smislu postoji otra razlika izmeu primarnih, tj. institucija koje formiraju bazinu linost i sekundarnih institucija, koje se oblikuju u skladu sa karakteristikama strukture bazine linosti; primarne institucije (socijalizacija) zavise od geografske i ekoloke sredine, demografije i ivotnog reima, a ne od kulturne nadgradnje. Po Kardineru, najvaniji mehanizmi formiranja linosti su reakcija i prilagoavanje.

Uprkos mnogim nedostacima (dogmatska primena psihoanalize, negiranje obostranog uticaja primarnih i sekundarnih institucija), Kardinerova bazina linost je u saglasnosti sa znaajem koji klasina sociologija pridaje primarnim grupama u formiranju linosti.


12

Kognitivni pristupi (E. Dirkem, M. Mos, . Kuli, L. Levi-Bril, T. Veblen, . Pijae) naglasak stavljaju na razvoj znaenja kao mehanizma socijalizacije, pa se linost odreuje vie kao rezultat razumevanja i organizovanja interpersonalnog iskustva, a manje bihevioralno.

Drutveni karakter (E. From, R. Merton, L. Kozer): ponaanje lana drutva nije preputeno svesnoj odluci da li da sledi drutveni obrazac ili ne, ve deluje onako kako treba da deluje u skladu sa zahtevima (svoje) kulture i u tome nalazi zadovoljstvo.

Modalna linost: statistiki pojam linost tipina za neko drutvo u skladu sa centralnom tendencijom distribucije frekvencija (podaci se skupljaju psiholokim testovima, najee Rorahov i TAT);

Test tematske apercepcije (TAT): ispituju se potrebe, stavovi i obrasci reagovanja; otkriva nesvesne aspekte linosti njene motive i potrebe za postignuem i moi, kao i sposobnosti za reavanje problema.


13

NAVEDENA LITERATURA:

Bauman, Zigmunt (1984). Kultura i drutvo. Beograd: Prosveta.

Benedikt, Rut (1976). Obrasci kulture. Beograd: Prosveta.

Elijas, Norbert (2001). Proces civilizacije. Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia.

Gurvitch, Georges (1966). Sociologija II. Zagreb: Naprijed.

Kloskovska, Antonjina (1985). Masovna kultura. Novi Sad: Matica srpska.

Kroeber, Alfred; Clyde Kluckhohn (1952). Culture A Critical Review of Concepts and Definitions. New York: Vintage book.

Malinovski, Bronislav (1971). Nauna teorija kulture. U: Magija, nauka i religija, Beograd: Prosveta.

Sapir, Edvard (1974). Ogledi iz kulturne antropologije. Beograd: BIGZ.

Tylor, E. B. (1958). The Origins of Culture. New York: Harper Torchbooks.

SOCIOLOGIJA_KULTURE_predavanja

Documents

Transcript of SOCIOLOGIJA_KULTURE_predavanja