sociologija Sara

Click here to load reader

  • date post

    28-Jun-2015
  • Category

    Documents

  • view

    3.372
  • download

    10

Embed Size (px)

Transcript of sociologija Sara

Sociologija Skripta za ispit (2.deo) 34. Pojam kultura Kultura (colere negovati, gajiti; lat.) ini oveka li no u, a ne samo prirodnom jedinkom. Od jedinke se li nost izgra uje, jedinka je pretpostavka za li nost. U kulturi se stalno odvija borba erosa i tanatosa (lepo i ru no). oveka od jedinke do ove nosti uzdi e kultura, koju ine vrednosti, norme, simboli ki oblici (kao to je jezik) kojima izra ava svoje iskustvo i svest o sopstvenim mogu nostima i granicama. ovekovo delovanje u kulturi ne zavisi od nagona nego od razumevanja i tuma enja situacija. On u i obrasce i stvara nove. Kultura oplemenjuje, povezuje ljude, zbli ava ih. Kulturu jednog dru tva ine verovanja, mi ljenja, ideje, vrednosti koje formiraju njen sadr aj i objekti/simboli/tehnologije, kojima se izra ava njen sadr aj. Naj ire shva ena, ona obuhvata: postoje e duhovne i materijalne vrednosti i proizvode koje je ovek stvorio kroz istoriju pogled na svet, i kakav jeste i kakav bi mogao ili trebao da bude (kroz umetnost, religiju, filozofiju..) ose anja i du evna stanja delanja i pona anja kao proizvod znanja, iskustva, ve tine.. na ine i sredstva preno enja verovanja, mi ljenja, ideja, vrednosti, znanja, ve tina, kao i na ine i sredstva komunikacije s prirodom, bogom, ljudima.. 35. Vrednosti Vrednosti su ivotni orijentiri, vodi i ljudima u me usobnim odnosima i odnosu prema svetu. Sve to mo e biti predmet ljudske potrebe, elje i sve to se mo e ostvariti a da nije protivno kulturi, jesu vrednosti. Vrednosti su merila za sve to se doga a, a bez njih, ivot nema smisla. U ure enim dru tvima, izdvaja se neka vrhovna vrednost, a sve ostale vrednosti se vrte oko nje. To je sistem vrednosti. Recimo, dru tvo u kom je osnovna vrednost sloboda je liberalno dru tvo. Svaki vaspitno-obrazovni sistem se zaasniva na vrednosnom sistemu okupljenom oko jedne vrednosti i taj sistem se vaspitanjem i obrazovanjem ugra uje u naredne generacije. Od toga zavisi i stabilnost i kvalitet ivota u dru tvu. Svete ideje i vrednosti su istina, pravda, sloboda, ljubav, dobro, lepota, jednakost.. Vrednosti su upori na ta ka kulture. Vrednosni sud je na stav o nekoj pojavi (ne opis pojave). Za dru tveni ivot su od velike va nosti vrednosne orijentacije, odnosno kategorije vrednosne orijentacije. ovek kao dru tveno i kulturno bi e slabi i gubi instinkte, a ove kategorije mu poma u da se orijenti e u ivotu. One se javljaju u parovima (pozitivne i negativne) i smanjuju rizik u ivotu. Agne Heler daje klasifikaciju kategorija vrednosne orijentacije i deli ih na primarne, sekundarne i tercijarne. U primarne kategorije, Helerova uvr tava samo jedan par, dobro lo e. Ovaj par se mo e primeniti na sve druge kategorije (recimo, dobro ne mora biti prijatno, ali prijatno mora biti dobro). Primarna kategorija se primenjuje na sve sekundarne.

1

Sekundarne kategorije se prote u u razli ite oblasti ovekovog ivota: dobro zlo (moralna orijentacija) lepo ru no (estetska) prijatno neprijatno (emocionalna) sveto svetovno (religiozna) korisno tetno (pragmati na) ta no neta no (prakti na) uspe no neuspe no (ciljna) istinito la no (logi ka orijentacija) Tercijarne kategorije vrednosne orijentacije su parovi pristojno nepristojno (u okviru sekundarne orijentacije, odnosi se na par ta no neta no) i umetni ko neumetni ko (odnosi se na par lepo ru no, ako gledamo kroz okvir sekundarne). Prema zna aju i dominaciji nekog od parova sekundarnih vrednosnih orijentacija, odre uje se i karakter dru tva (recimo, tamo gde dominira par sveto-svetovno, dru tvo je verski orijentisano). Oslonac svih kultura su univerzalne vrednosti i norme. 36. Norme Na latinskom, norma zna i: a) tesarov uglomer, b) merilo, c) pravilo. Danas ona ozna ava merilo, pravilo, propis, model, uzor, standard, uputstva za pona anje ljudi i odr avanje reda u dru tvu. Za razliku od vrednosti, koje su apstraktne, norme su konkretne. Iza svake norme je moralna vrednost, recimo iza moralne norme je dobro, iza pravne pravda. Norme mogu biti pisane (pravne) i nepisane (obi ajne). One nastaju kada neko pona anje ili odnos po ne da se ponavlja i tako postane prihva eno kao pravilo za budu e pona anje svih u zajednici. Prvo su nastale obi ajne, pa religijske i moralne, i na kraju pravne norme. U starim dru tvima ivot je regulisan obi ajnim normama iz kojih je nastalo i obi ajno pravo. Za dru tvo je bitno da se norma usvoji, jer tada prestaje stalna kontrola dru tva nad gra anima, u vezi sa po tovanjem normi. Norme unose red i normalizuju ivot. Sokrat: bolje umreti po tuju i norme, nego iveti kr e i ih! Danas su pravne norme i pravna prinuda najbitniji regulatori dru tva. 37. Religija pojam i struktura

Jedna zavr ena i savr ena definicija religije nije mogu a jer nije do kraja mogu e definisati pojavu koja se menja i koja ima istoriju. 1. Ako se religija odredi ili defini e kao VEROVANJE U BOGA - kako emo onda postupati u slu aju religija bez Boga? 2. Ako se vera defini e kao VERA U PRIRODNO ILI NEPRIRODNO odnosno kada se izjedna ava religiozno sa verom u natprirodno ili neprirodno, kako emo onda postupati sa religijama koje u e da Bog nije iznad ili izvan religije, ve u samoj prirodi - deus sine natural - (Spinoza, Bog = priroda, panteizam i manenisti ke religije) ? 3. Ako se religija odredi kao VERA U SVETO ta emo raditi u slu ajevima kada natprirodno uop te nije sveto, a sveto natprirodno (npr. zli dusi, avoli - ne do ivljavaju se kao ne to sveto) dok se ponekad svetim dr i i ono to nije natprirodno (sveta krava, sveti mi ...)? 4. Ako se religija odredi kao SISTEM IDEJA VEROVANJA I PRAKSE koji vernicima daje OKVIR ORIJENTACIJE u svetu punom zbrke, po emu onda filozofsko-eti ki sistemi ideja ne bi bili religija? 5. Ako se religija odredi kao IDEALNA MOGU NOST oveka, za to bi ideal bio nu no religioznog

2

karaktera? 6. Ako je religija PREVAZILA ENJE EGZISTENCIJE, zar se svako biolo ko nadila enje mo e smatrati religijom? 7. Ako se religijom smatra SVAKO SIMBOLI KO PREVAZILA ENJE SMRTI (volja da se ne umre), onda se ne bri e razlika izme u religije i drugih simboli kih sistema jer su ti sistemi u krajnjoj liniji poku aj poricanja smrti, tako e kada je u pitnju ova definicija, ta u initi sa religijama koje nemaju ideju o zagrobnom ivotu? 8. Ako se religijom smatraju sva ona verovanja koja SMISLU IVOTA I SMRTI, onda se ne vidi za to filozofija i umetnost ne bi u le u pojam religije jer po toj definiciji ko god pita za krajnji smisao ivota i smrti, taj pita za Boga, pa su rasprave o tome da li Bog postoji ili ne potpuno suvi ne, jer je (ne)postojanje Boga isto to i (ne)postojanje smisla o ljusdkom ivotu is smrti? 9. Ako se religija odredi kao verovanje u NE TO NEVEROVATNO, zar nema neverovatnih verovanja koja i po emu nisu religijske prirode? 10. Ako je religija verovanje u VI I SMISAO IVOTA I SMRTI, onda marksizam i komunizam jesu religije. Svaka ideologija je u ovakvom odre enju religija. 11. Ako je religija POKU AJ IZGRADNJE JEDNOG SVETA REDA NASUPROT SVETU SMRTI (haos) onda bi gotovo sve ljudske delatnosti imale religijski smisao pa bi se izgubila svaka razlika izme u religioznog i nereligioznog pona anja. Drugim re ima svaka nauka ima svoj pristup religiji (relativno slo ena pojava). . Sociolog religije ne pita kao to pita filozof ~Da li Bog postoji?~ nego ako ljudi veruju u Boga, kakve to posledice ima po njihov ivot, ili kakve posledice verovanje ima po njihov ivot. . Sociolog religije ne pita da li uop te postoji ivot posle smrti, ve pita da ako ljudi veruju u zagrobni ivot, kako to verovanje uti e na njihovo pona anje u ovom ivotu? Pitanje ta je religija je filozofsko pitanje, drugim re ima filozofiju interesuje su tina neke religije ili nekog verovanja. Filozofija defini e religije odvajaju i ono to je bitno od onoga to je nebitno za pojam religije. Filozofa religije ne interesuju razli ite religije nego samo religija kao pojava. Istori ar religije bavi se poreklom religije ili nekog njenog verovanja u ovom ili onom dru tvu ili nekoj dru tvenoj epohi da pritom ne vodi ra una npr. o istinitosti tog verovanja. Drugim re ima svaka posebna dru tvena nauka pristupa religiji iz svog domena interesovanja. Primepr: psiholog religije - kako religija uti e na ovekov psihi ki ivot i kakve posledice ostavlja na ovekov ego Jedan svestran istra iva religije mo e da postavlja itav niz pitanja ali u svakom trenutku on treba da zna mogu nosti i granice tih pitanja, odnosno ta mo e dobiti kao odgovor a ta ne. Pitanja: 1. Ako je religija izraz neznanja kako onda napredak u ljudskom saznanju ne potisne religiju kao neznanje? Ako su religijski iskazi neistiniti, za to mnogi ljudi u njih ipak veruju? 2. Ako je religija stvarno ILUZIJA, da li je mogu a stvarnost kojoj iluzije nisu potrebne? 3. Ako su religijski iskazi ISKAZI BESMISLENIH, zar onda ima smisla raspravljati o besmislenim stvarima? 4. Ako je religija OPIJUM NARODA, kako to da narod pored toliko stvarnih i efikasnih opijuma bira ba religiju? 5. Ako religija NE ZADOVOJAVA NIKAKVE BITNE LJUDSKE POTREBE, za to bi ona bila potrebna ljudima? 6. Ako religija NE ZADOVOLJAVA NIKAKVE POJEDINA NE POTREBE, za to bi ona bila potrebna pojedincu? 7. Ako religija ne vr i nikakve dru tvene funkcije, kako to da se ona odr ava u dru tvenom ivotu? 8. Ako je religija PROTIVNA LJUDSKOM RAZVOJU, kako to da ve ina umnih glava iz nauke i filozofije nije nalazila suprotnosti izmedju religije i nauke? 9. AKO OVEK ZABORAVLJA BOGA, treba se pitati da li on zaboravlja starog a sledi nekog novog Boga? U svakoj religiji nailazimo na veru u neku MO potpuno razli itu od mo i oveka bilo da je ova mo shva ena kao li na ili bezli na; vidljiva ili nevidljiva; imanentna ili transcedentna. Ba zato to se

3

potpuno razlikuje od mo i oveka i to je beskrajno zaobilazi, ona je za njega MISTI NA. U odnosu na ograni ene mo i oveka, ova mo se za njega pokazuje kao neograni ena ili apsolutna. Bez obzira na to da li je ova mo naklonjena oveku lili nije, da li joj se raduje ili se nje boji, ili i jedno i