Sociologija religije · PDF file 90 Sociologija religije ll.vomi znansi'I

Click here to load reader

  • date post

    20-Jan-2021
  • Category

    Documents

  • view

    8
  • download

    0

Embed Size (px)

Transcript of Sociologija religije · PDF file 90 Sociologija religije ll.vomi znansi'I

  • 90

    Sociologija religije

    ll.vomi znansi'I

  • Flere.S., KonfuiOnalnost l .~,Poht.mtsao, Voi.XXVft(1111101, No. 3, sh. 90-104 91

    (1982), Bahtijarevićeve (1975), ali sc javlja, pored Bahtijarcvićcve (1985, mada uzgred), l'Od Cimića (1970: 183- 4), Rerea i Pantića (1977), Vrcana ( 1986 a: 154, 1988: 228), Dordcvića (1983: 159--ĐS). Može se izneti utisak - u koji sc uklapa klasično Ćimićevo istraživanje- da je pitanje interesantnije u i pi tivanju nacio- nalno i ko nfc.-.ionalno meSovitih sredina i u širim jugoslovenskim istraživanjima.

    U stranoj Literaturi sc pitanje konfcsionalnosti ju~ rede javlja, a kad se to čini , uzi ma se kao elementaran i sociografski indikator religi01.nosti (c.g. Ro ten: 1975). To proizilazi iz okolnosti da konfcsionalna identifikacija može varirati u sadr.lini svog 7.načcnja u različitim socio-kulturalnim sredinama. Tako katolička ko nfesio- nalna idc nti!Thacija znači jedno u Italiji, a drugo u SAD, k

  • 92

    tog procesa: konfesiunalnu identifikaciju kuja u na~im uslovima predstavlja - kako smo već rek li -slab pokazate lj vt.:zannsLi za religiju i re ligioznos ti, budući da intcrfc rira sa tradicionalnošću i, naroči to, sa nacio nalno m iucn lil1kacijom, na- ručilo u s redinama u kojima se nacionalne i konf~ionalne granice podudaraju , tcriLOrijalno i personalno, a to su neke od o novnih granica u Jugoslaviji. To npr. nije slučaj kod odnosa Slovenaca i H rvata, ni u slučaju 1 lrv.ila i Mađara, ni u slučaju Crnogoraca i Srba. To podudaranje etničkog i konfesionalnog najizra- 7.itije je na srpsko-hrvatsko m jezičkom području u odnosima Srba, HfV'dla i Mu- s limana. Pod ko nfcsionalnom id e ntifikacij o m podrazumcvaćemo bilo koj i po Lvrdan odgovo r (kojim sc od reduje konfesija) na pilanje u kojem se zahteva imenova nje ko nfesije (veroispovesti) kojoj sc »pripada « ili izjava o tome da se ne »pripada« ni jednoj.

    2. Metod

    Konfcsio nalnnsl sc nije ispitivala u posleratnim popisima s tanovništva u Ju- goslaviji os im u po pisu 1953. g. U međuratnim popisima sc pitanje o konfcsio- nalnosLi obavezno javljalo, a u po pisu 1931, čak i kao osnovno de mografsko o beležje odnosno kao t.amena za etničko obeležje. Stvarni ra'lJog mlsustva praćenja tc poj:lve u poslc r:nnom periodu je u tome Sto sc smatralo da je pitanje religije u osnovi JtpTcva.ddeno«, da je stvcu prošlosti, da je religija S

  • 93

    sc u posleratnim istralivanjima skoro ne mogu slediti Icao konfcsionalna grupa. Stanovnici su se 193l.g. mogli izjasniti na osnovu pri1natih konfesija (pored onih eksplicitno navedenih na Tahcli l, lo ' u i grupe koje se javljaju u kategoriji »Ostali«: grkokatolici, baptisti, adventisti, meLOdisti), od kojih sc neki ne javljaju s frek- vencijama koje sc mogu iskazat i u desetinama proccnta. Medu ncpriznatima su verovatno bilJ najbrojniji na1areni.

    U analizi popisnib podataka iz 1953.g. kod A. Fiamcnga javlj

  • 94

    Tabela 1

    KONFESJONALNOSTI BESKONFESIONALNOST U JUGOSLAVIJI, 1931 , 1953, 11987. G.

    Područje Bosna Cm11 l ln-at. Mal..et.l Slov. Srbija Srt!ija K~'O V(ljv. Jugosl. i Hc.r~;. Go1"3 u!c podr .

    .l'ripaunost

    Ucz konfesije 1931 1953 L0,4 1987 29,1

    Rimokntolici 1931 1953 21,3 1987 14,1

    Pravoslavci 1931

    31,9 54,0

    4,7 2,1

    1953 35,2 45,5 1987 21 ,9 29,8

    Muslimani 1931 1953 32,4 1987 34,4

    Jevreji 1931 1953 1987

    ostuli (konfesije) 1931 1953 0,.3 1987 0,5

    17,9 13,0

    1,1

    13,1 12,2 l0,5 27,4 17,7 27,0

    73,8 87,4 64,9 6,0 68,4

    11 ,8 57,6 0,3 6,5 54,7 2,1

    0,'2 0,4

    30,2 21,3 1,1

    12,.3 12,9 41,7

    9,2 1,2 0,9

    66,2 82,5 53,5

    10,0 3,2 2,7

    1,1 0,8

    1,8 3,1 0,2 1.,2 0,3 1,4

    (u proccnlima)

    0,0 7,8 13,1 12,5 6,5 52, l 31,6

    37,1 3,1 33,0 32, l 3,6 17,2 23,8

    48,7 21,6 45,6 41,7 11,8 27,2 27,8

    11,2 67,5 0,.3 12,4 77,8 0,1 15,7

    0,4 0.0

    0 ,9 7,9 1,3

    0,3 3,5 1,1

    Nopomt!na: za ruzliku od prezentacije dr. A. Fin men ga, mi smo isključili i.~pitanikc bez odgovora i sastavili zbir od 100% btrt njihovog uzimanja u ohzir, kuko bi pod::~ci za sve godine hili uporediviji (~to 193 J. i 1987. nije bilo tog modaliteta) . ... = Ne raspolažemo podatkom, -- = Nema pojave na nivou od jedne desetine procenta. Izmri: Definitivni rezultati popisa stnnovn~Lvn od 3 1. marta 193L g. Ucugr.u1 (DrJ.avoa ~tam­ parija 1938); A. F'L!11Dcngo: ·Problem sociologije religije i statistika•, •s,.,vctovanje o pnmcni s.tatil.tike u sociološkim isrra1.ivanjima", Beograd (Jugoslavensko statisliCk.o dru~tvo, 1957) str. 201; Jugoslavija l 9l8-1988 Stmistički gndifnjok, Ocograd (SZS, 1989), str. 42 "Klasno biće savremenog jugt1Siovcnskog drušiV

  • Flete,S., Konleslonalnosl i ... ,Polilmisao,Voi.XXVII (1990), No. 3, str. 90-104 95

    dinicama. Tek približno svaki osmi građanin sc izjašnjavao kao »bez pripadnosti (ijednoj) veroispovesti

  • 96

    vrh oko 1980. g. (Roter: 1988). Bez Ob4ira nu promene u osa mdesetima, bclcžimo krupne promcnc u vcrskoj i uop~tc dru~:tvenoj svesti, medu koj ima je osnovna pojava i nt. t broja beskonfcsionalaca.

    KONFESIONALNOST l BESKONFESlONALNOST

    - b•~ konf•sije r iiK>I

  • F!ere.S , Konfesionalnosll -.,Palllmi!oao,Voi.XXVII(IIKIO), No. 3, sll. 90-104 97

    Godine 1931, 1953. i 1987. posmau ali smo dosad samo na nivou versko-de- mografskih bilaosa u Jugoslaviji kao cetini: Lu belci.imo tendencije koje, mada n isu ravno mem e, ipak su jed not načne: pravoslavna identi fikacija opada najbrže, katolička takođe opada, dok muslimanska relativno malo raste. U zastupljenosti konglomerata drugih vcrskib grupa nema promena, mada ima kod nekib grupa. Jevreji se vBe ne javljaju na nivou promilnc a nalize. Smanjio se i broj evangelista, a verovatno i broj nat.arena i metodista.

    Tabela U

    INDEKSI PROMENA U KONFESIONALNOJ STRUKTURI U PERIODU 1953-87. G. PO REPUBLIKAMA l POKRAJINAMA

    Podru~je Bosna Crna Hrvu t. Muked. Sluv. Srbijn K~ovo Vojv. Jugoslav. i lle:rc. Gora uže podr.

    Pripadnost

    Oe1. konfesiji! 279 169 209 145 257 323 83 397 253

    Kimokutol ici 66 45 88 78 75 116 S2 74

    Pr.woslavd 62 65 55 9S 700 64 ss 60 67

    Mw.limuni 106 73 200 71 84 115 300 127

    ostali 167 73 78 600 44 85

    N opomena: gornji indeksi illll~nall su na taj način ~to su podaci za l ?53. g. ua: ti kao ba2.ni i data im je vredn01>1 tOO, a upon:divanjem sa njima dobijeni su indeksi m 1987. g. prik.'tt.,ni " ' ' tabeli

    Obratićemo pažnju na kretanje izmedu 1953. i 1987., kako je prikazano na Tabeli U (kretanje unutar Jugoslavije od 1931. g. mnogo je teže izvesti zbog promeml u terito rijalnoj o rganizaciji, a i u geografskoj veličini države); podaci u toj tabeli govore sa mo o relativno m opada nju i rastu, ne uzimaju~i u obzir polazne veliCine, tako da neke e normne promene govore o malim grupama, dok neke male promenc govore o vrlo značajnim versko-demografskim izmenama.

    ( l) Analizirajući promc nc u tradicionalno katoličkim krajevima, naći ćemo da je ta identifikacija više opala u Sloveniji nego u Hrvatskoj, kao najizrazitije kato l i čkim područjima. Treba napomenuti da je još veći pad katoličke identifikacije zabeležen u Bosni i Hercegovini i u Vojvodini, gde sc kato licizam takođe javlja kao tradicijski ukorenjena ko nfesija, mada ne i većinska. Dakle, pad katolicizma izrazitiji je tamo gde sc o n kao manjinska religija susreće sa pnwoslavljcm, ali i tamo gde se susreće sa is lamom.

    (2) Medu tradicionalno pravoslavnim područjima pad pravoslavne identifika- cije je gotovo identičan u Crnoj Gori i Srbiji (uže područje), još izrazitiji u Voj- vodini, a pogotovo na Kosovu. l pad srpskog pravoslavlja je it ratiliji u meSovilim sredina ma , mada ra.7Jika nije velika. U Makedoniji, pak, pad pntvoslavne identi- fikacije gotovo se i ne beleži. Po rast pravoslavne identifikacije u ogromnim re-

  • Flere,S. , Konleslonalnosl l ••• ,Politmlw.o,Voi.X:XV11(1990), No. 3, str. 90·104 98

    lativnim razmerima u Sloveniji govori o statistički ipak minornoj pojavi. No, svaki pedeseti s tanovnik te republike (ispitanik u anketi) izjašnjava se kao pravoslavac, te ih je znatno vBe nego pripadnika svih pro testantskih grupa u !Oj sredini.

    (3) U tradicionalno muslimanskim područjima bclc:limo rast prisustva muslimana u Bosni i Hercegovini kao veoma blagu pojavu, na Kosovu kao neznatno izrazitiju, dok se u Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji (uže područje) beleži pad. 1zrazi t po:rast se beleži u Hrvatskoj i Vojvodini, ali je tu reč o simboličnim brojka ma zas t u pljcnosli.

    Pitanje je da li sc na is li način (o smeru i intcll7itetu kretanja u tradicionalnim uporištima) može govoriti o drugim ispovestima (rekli smo da je reč samo o hrišćanskima),jcr ove su zajed nice malobrojne i nije ih moguće precizno obuhvatiti ovakvom anketom (nKiasno biće ... «), mada je uzo rak bio veli k. Poznato je da su o ne tradicio nalno prisutne u scvcrnom pojasu Jugos lavije, kao izraz istorijskih okolnosti, i da imaju malobrojna članstvo da su brojne, te

  • Fl«e,S., Koo.leslonalt1o$ll -,Polit.misao,Vol XXVII(I IJOOI, NO- 3, str. OO-l~ 99

    to medu tradicijskim muslimanima (pretežno Albanci), ali to još ne objaš'njava rast konfcsio nalnosti medu samim muslimanima, Vojvodina je imigraciono po- dručje, a te migracije su bile povet.anc sa napuštanjem tradicijskih obrazaca života, uključujući r