Socijalna Interakcija i Komunikacija

Click here to load reader

  • date post

    05-Jul-2015
  • Category

    Documents

  • view

    1.734
  • download

    11

Embed Size (px)

Transcript of Socijalna Interakcija i Komunikacija

Socijalna interakcija i komunikacijaHavelka Nenad: Socijalna percepcija od 11 33 strane

Pitanja...

ta je socijalna interakcija? Ko su nosioci interakcije? Akteri i njihovi medjuodnosi Kakva interakcija moe biti? Kako ciljevi odreuju karakter socijalne interakcije? Kojim sredstvima se ostvaruje socijalna interakcija? Od ega zavisi spremnost za interakciju?

Socijalna interakcija

iroko znaenje socijalne interakcije Zavisi od kriterijuma i sloenosti sagledavanja problema Postojanje interakcije ukazuje:

Pripadnost entiteta istom socijalnom prostoru Tendencija da se uspostavi medjuzavisnost izmedju entieta

Uesnici u socijalnoj interakcijiUesnici u socijalnoj interakciji mogu biti osobe, male grupe, organizacije, institucije, velike drutvene grupe, globalne zajednice i razne vrste njihovih asocijacija.Opti naziv za uesnike ili aktere u socijalnoj interakciji je SOCIJALNI ENTITET ili jednostavno ENTITET Entitet mora imati dva svojstva za interakciju: da ima razvijenu unutranju strukturu (osobine linosti, inteligencija, stavovi, vrednosti,... za individue; delovi i odnosi izmedju delova za grupe) da je poseban ili autonoman dinamiki sistem

Uesnici u socijalnoj interakcijiRazlikujemo

individualne entitete, to su osobe ili pojedinci i multi-individualne entitete, to su grupe, organizacije

Interakcija meu grupama, organizacijama i drugim multiindividualnim entitetima operativno se ostvaruje kroz ponaanje i delovanje POJEDINACA, OSOBA Osobe su uvek nosioci akteri socijalne interakcije, jedino varira stepen autonomije njihovog ponaanja u odnosu na entitet kojem pripadaju i koji predstavljaju.

Vrste uesnika interakcije

Osnovne vrste uesnika u interakciji su:

Osobe Grupe Interpersonalnu interakciju Intergrupnu interakciju

Razlikujemo

Osobe su uvek nosioci interakcije, menja se samo stepen njihove autonomije u odnosu na grupu

Atributivni skupovi

Skup osoba smatramo drutvenom grupom ukoliko osobe koje ga ine imaju zajednike, sline ili iste ciljeve, lanstvo, poloaje ili uloge i zajednike norme ponaanja Iz svega proizilaze ODNOSI medju lanovima skupa. Nee svi skupovi biti grupe, ali u odredjenim situacijama moe doi do oseanja vezanosti za grupu i definisanja uzajamnih odnosa (navijacke grupe, feministicke grupe, ...) Pol: enski, muki Vrsta obrazovanja: lekari, advokati Prostorni skupovi: osobe iz jedne ulice, nacija Skup ne ine sve osobe pod imenom Marko

Prijemivost entiteta spremnost za interakciju

Osetljivost sposobnost entiteta da zapaa zbivanja u svom uem i irem okruenju Selektivnost diferencira opaena zbivanja prema njihovom znaenju, pravi konceptualni sistem i daje mu znaenje Kontrola na osnovu tumaenja predvidja ishode i posledice

Interakcija moe biti:

Formalizovana interakcija (njena efikasnost na dui rok povezana je sa stvaranjem prostora za spontanu interakciju) Spontana interakcija

Spontana interakcijaSPONTANA INTERAKCIJA je izraz potreba koje se ne mogu zadovoljiti kroz formalizovane obrasce interakcije. Ona ima tri osnovna znaenja:1.

2.

3.

Signalno znaenje ona je pokazatelj da kod uesnika postoji motivacija koja se ne uklapa u formalizovano propisano ili uobiajeno ponaanje Inovativno znaenje ona je izvor novih oblika ponaanja i provera njihove opravdanosti i efikasnosti Permisivno znaenje spontane interakcije ona je vidljiva i objektivna mera slobode, autonomnosti uesnika, kao i fleksibilnosti celog sistema...

Spontana interakcija se dovodi u vezu sa nizom vrednosti kao to su ljudske slobode, demokratija, tolerantnost...

Formalizovana interakcijeSvrsishodna interakcija tei prevazilaenju stihijnosti i stabilizovanju odnosa meu uesnicima, to zahteva: 1. Utvrivanje zajednikih ciljeva 2. Standardizacija osnovnih obrazaca ponaanja 3. Diferencijacija poloaja i uloga 4. Formalizovanje 1, 2 i 3 uspostavljanjem pravila i normi ponaanja. Stabilnost jednog interakcijskog sistema (bilo u dijadi ili velikoj organizaciji), temelji se na osetljivosti na promene samih aktera i/ili okolnosti spremnosti da u skladu sa tim promenama menja ustaljene i formalizovane obrasce ponaanja stvaranje prostora za spontanu interakciju

Ciljevi interakcije

Svaka socijalna interakcija je bar u oima jednog od aktera svrsihodna...

anje riterijum za razlikov K je ocijalne interakcije modaliteta s A OS IZMEU CILJEV ODN . laze u interakciju sa kojim akteri u

Ciljevi interakcijePo sadraju ciljevi aktera mogu biti Razliiti, slini i isti, irelevantni Po nainu ostvarivanja mogu biti: paralelni postiu se kroz KOAKCIJU ili naporednu aktivnost (eteoci u polju, daktilografi, radnici na traci) suprostavljeni postiu se kroz KOMPETICIJU ili nadmetanje, takmienje (svi uesnici imaju isti cilj, ali ga moe postii samo jedan od uesnika: sportska takmienja, politiki izbori) zajedniki postiu se kroz KOOPERACIJU ili saradnju (postoji isti, ali zajedniki cilj: efiaksnost svakog uesnika ima pozitivnu vrednost za ostale) Nain ostvarivanja je najee stvar izbora, odluke, organizacije, ali ponekad i stvar prirode cilja..

Sadraj interakcijeInterakcija se javlja u svim SFERAMA DRUTVENOG IVOTA LJUDI. Porodica lokalna zajednica susedstvo

privreda proizvodnja trite, finansije kultura obrazovanje politika

... i mnoge druge ire ili ue oblasti su OKVIRI kojim nastaju i razvijaju se brojni i raznovrsni KONKRETNI OBLICI SOCIJALNE INTERAKCIJE Pitanje je: Koliko sadraj menja interakciju, koliko je ini posebnom? Da li neki bazini mehanizmi uvek isti, menja se njihov manifestni oblik?

Sredstva interakcijePrema sredstvima koja koristi, interakcija moe biti: NEPOSREDNA prostorna udaljenost omoguuje neposredan kontakt, uzajamno ulno opaanje, neverbalnu i verbalnu komunikaciju POSREDNA - uesnici su razdvojeni u prostoru i/ili vremenu, kontakt se ostvaruje putem proizvoda njihove delatnosti (pisma, poruke, obavetenja, dokumenti...) i tehnikih sistema (pota, telefon, e-mail, internet...) TEHNOLOKI RAZVOJ razvoj telekomunikacija ili daljinskih komunikacija smanjio je razlike izmeu neposredne i posredne interakcije i promenio neke bitne karakteristike socijalne interakcije uopte. Masovni mediji doprinose da ceo svet sve postaje jedinstven socijalni prostor Za neke tradicionalno neposredne interakcije nije neophodan neposredni kontakt (kolovanje na daljinu...)

Fokus grupe o novim tehnologijama budunost bez neposredne interakcije

Izvor: ISM, IREX

Prognozira se munjeviti razvoj novih tehnologija internet i mobilni spajaju se u jedan svima dostupan komunikacioni kanal Protok informacija daleko bri, informacije svima dostupne, a ljudi vie informisani, obrazovaniji.

+

Bie

sve lake, manje papirologije. Bra komunikacija. Dostupnost informacija vea Postaemo zavisni, manje komunikativni. Otuiemo se.

Pesimistine prognoze tiu se emotivnog ivota, socijalizacije. Otuenja - i od sebe i od drugih Sve e biti on line (i posao i ljubav i prijatelji...), a ritam ivota sve bri. Sve ee korienje sajtova za druenje i upoznavanje SMS poruka umesto ive rei Izbegavanje neposredne komunikacije Komunikacija bez linog kontaktaNosiemo tegle na oima. Imaemo proirene vene od sedenja. Porae nam kaiprst od mia, a palac od SMS-a. Biemo usamljeni, otuiemo se

-

Komunikacija

Sredstva interakcijeKOMUNIKACIJA je univerzalno sredstvo kojim se ostvaruje socijalna interakcija i najrasprostranjeniji oblik socijalne interakcije ta je komunikacija? Odgovor zavisi od toga 1. KO su KOMUNIKATORI i 2. TA se koristi kao sredstvo komunikacije? Mogua su najmanje TRI odgovora.

Pitanja

ta je komunikacija? ta ini anatomiju komunikacije? Koje su osnovne vrste komunikacije? Koji su faktori uspene komunikacije?

Odgovor zavisi od toga ta posmatramo kao komunikaciju:

Komunikaciju medju ljudima Komunikaciju kod ivih bia Komunikaciju kao izraz bilo kog sistema: biolokog, socijalnog ili tehnikog

http://www.youtube.com/watch?v=X-UsdATXqxU http://www.youtube.com/watch?v=utVXZAflESo&feature=related

1. odgovorKOMUNIKACIJA je

uspostavljanje veze/interakcije putem SIMBOLA koji omoguuju prenoenje ZNAENJA uzajamna RAZMENA ideja i iskustva meu ljudima pridavanje ZNAENJA ponaanju, obrascima ponaanja Komunukatori su ljudi Sredstvo komunikacije je JEZIK kao najrazvijeniji simboliki sistem (verbalna, lingvistika komunikacija) Sadraj komunikacije su informacije, ideje, misli, znaenja, iskustva, oseanja...

Ako tako shvatimo komunikaciju

2. odgovorKomunikacija je svaka aktivnost koja pojedinca ili grupe pojedinaca dovodi u MEUSOBNU VEZU u interakciju veza se uspostavlja ne samo putem SIMBOLA ve i putem SIGNALA/ZNAKOVA Signalno uspostavljanje veze postoji i kod LJUDI i kod IVOTINJA (simboli su specifino ljudsko sredstvo komunikacije) Prema sloenosti mogue je razlikovati tri tipa komunikacije (Hebb i Thompson)

Komunikacija putem signala1. REFLEKSNA automatska reakcija na dra, nema dokaza o nameri aktera da izazove promenu u ponaanju drugog, ali drugi akter reaguje (kod ptica i ivotinja - krik znak na uzbunu...) 2. SVRSISHODNA ali nesintaksika poiljalac signala prati reakcije primaoca i podeava svoje ponaanje... Kao da postoji namera da ostvari odreeni efekat (kod ptica enka oponaajui slomljeno krilo privlai panju grabljivice, dok mladunad ne postane sigurna) 3. SINTAKSIKA javlja se kod ljudi, zasniva se na sposobnosti kombinovanja znakova simbola i signala, kao i brzog rekombinovanja.

Komunikacija putem signala

Dake, drugi odgovor glasi: komunikacija je interakcija posredovana ZNAKOVIMA komunikatori mogu biti ljudi i ivotinje (organizmi jedinke i grupe)

ta je ZNAK?To je dra koja neto zamenjuje, stoji umesto neega umesto objekta, pojave, zbivanja... na koju se ne reaguje prema njenim fizikim svojstvima, ve se reaguje na znaenje koje joj se pripisuje (kaljucanje ne ukazue na upalu grla, vena elju da se obrati panja..., zevanje) VRSTE ZNAKOVA Prirodni: izraz lica, glasa Vetaki: slova, brojevi Ikoniki: slika, crte, saobraajni znak za kolu

Koje su FUNKCIJE znakova?Funkcije su: 1. Ekspresivna izraava unutranje stanje (smeh, pla, krik) 2. Apelativna signali koji izazivaju panju (jauk, kaalj) 3. Reprezentativna predstavlja stvari, pojave, zbivanja Prema funkciji, vrste znakova su

SIMBOLI reprezentacijska ili signifikativna funkcija (simboli su znakovi koje koristimo da oznaavamo stvari, odnose, ideje, doivljaje, i druge razliite sadraje) SIGNALI ekspresivna funkcija (izraz unutranjeg stanja organizma)

VRSTA ZNAKOVAVERBALNA ili lingvistika JEZIK najrazvijeniji simboliki sistem GOVORNA PISANA Tu su jo: PARALINGVISTIKA znaci koji se dodaju govoru brzina, ritam, intonacija... IKONIKA znaci u vidu crtea, likova, plastike, predmeta

definie VRSTU KOMUNIKACIJENEVERBALNA ili ekstralingvistika, zasnovana na signalima

KINEZIKA znakovi su razni pokreti: facijalni- ekspresija, mimika, telesni PROKSEMIKA prostor, odnosi u pr. 1. Fizika blizina 2. Raspored u prostoru poloaj, orijentacija pogleda 3. Teritorijalno ponaanje pravo na prostor, uljezi personalni p. (mehur)

3. odgovorKOMUNIKACIJA je

informativno- tehnoloki proces utemeljen na

komunikacijskom inenjerstvu, teoriji informacija i kibernetskim modelima, koji ukljuuje odreene komponente: 1. POILJAC sistem sa izlazom, inicijator komunikacije 2. PRIMALAC sistema sa ulazom, odredite, primalac komunikacije 3. MEDIJ posrednik u komunikaciji

KANAL prenosa (govor, tampa, telefon) SREDASTVA prenosa (prir. jezik, vet. kod)

4. PORUKA sadraj i forma, ono to se komunicira (saoptenje...), - kodirana informacija, podatak, ideja... 5. ISHOD efekat kod primaoca, diferencirana reakcija, dokaz da je dolo do komunikacije

Informatika ema komunikacijeKomunikatori su SISTEMI osobe, ivotinje, tehniki ureaji

IZVOR

MEDIJprenos

ODREDITE

* Izbor KODA * Dekodiranje * Kodiranje PORUKE * Interpretacija poruke * ISHOD: promena informisanosti i/ili ponaanja

Sredstvo komunikacije je KOD jezik, sistem signala, simbola

ta kau TRI ogovora

1. najui: prenoenje i razmena znaenja putem simbola- komunikatori su ljudi 2. iri: ukljuivanje signala komunikatri su ljudi i ivotinje 3. najiri: ukljuivanje elektronskih impulsa komunikatori su ljudi, ivotinje i maine

Znaaj komunikacije budnog vremena Drutveni ivot Uenje, obrazovanje

Pretpostavke uspene komunikacijeUesnici POILJALAC i PRIMALAC 1. Postojanje istog zajednikog koda Socio-kulturne razlike (reima se pridaju razliita znaenja) Profesionalne razlike (struni termini) Meugeneracijske razlike Kontekstualne razlike (emocionalna raspoloenja, socijalna situacija) 2. Kompetentnost uesnika Individualne razlike (intelektualne sposobnosti, sloene poruke) Unutranje smetnje (umor, bolest) Uticaj nesvesnih ili delimino svesnih mehanizama 3. Motivacija da se uspostavi komunikacija (M. Markovi) Ulaganje potrebnog napora Uvaavanje zajednikih pretpostavki Razumna mera tolerancije Iskreno teiti tanoj interpretaciji Uvaavanje objektivnih argumenata Uzdravanje od primedbi i ispoljavanja emocija

Pretpostavke uspene komunikacije

Poruka treba da

sadri tane i relevantne informacije ima jasnu strukturu je u skladu sa kodom je prilagoena mogunostima kanala (usmena, telefonska) Podeena sposobnostima primaoca (deca, odrasli)

Medij kanal i sredstva

Izabrati adekvatan kanal (nepismene osobe...) Zatititi kanal od smetnji (prilikom emitovanja) Sredstvo komunikacije treba da odgovara karakteru poruke (gest - usmena izjava pisana izjava, ugovor)

Ponaanje osobe kao aktera u socijalnoj interakciji

Moe imati razliite forme (film Up in the air) Personalizovanost osoba nastupa u svoje ime,kao autonoman akter, rukovodi se svojim vrednostima i normama. Osobe se oseaju lino odgovornim za svoje postupke i posledice svojih postupaka

IMPERSONALIZOVANOST nastupa u imeopteg naela, formalnog poloaja i uloge koju ima, zaklanja se iza propisa, osea se manje odgovornom

Depersonalizovanost nastupa pod pritiskom,prinudom, nareenjem, izvrava nalog

Interakcija stvara uslove za...

... uzajamno opaanje osoba i ... samo-opaanje aktera To su sledee teme...