EDUCONS UNIVERSITY

FACULTY OF BUSINESS ECONOMY

Consultative center Sremska Mitrovica

Seminar Paper

Professor: student:

Vladisavljević Gordana

Sremska Mitrovica 2015.

0

SADRŽAJ

UVOD…................................................. 2.

1.1. MORAL……………………………….. 5.

1.2. ETIKA………………………………. .. 8.

2. STUDIJA SLUČAJA………………….. 10.

2.1. REZIME STUDIJE SLUČAJA………. 12.

3. ZAKLJUČAK………………………….

LITERATURA…………………………

UVOD

Etika i moral uspesno se nameću ljudskim društvima upravo tom svojom zajedničkom sposobnošcu da izraze smisao i vrednosti odredjenog normativnog poretka i drustvenog i poslovnog zivota i komuniciranja zivota. Tako da se moze reci da su moral i etika jedan od kljucnih osnova za odrzavanje danasnjeg drustva, za uredjenje svih vrsta ekonomskih i drustvenih odnosa.

Osnovni cinilac drustva, pojedinac , ako ne poseduje osnovne principe licne i poslovne etike i ima manjak moralnih standarda, uvek je spreman da poèini prevaru, da stavi svoje liène interese iznad kolektivnih, zakonskih, iznad normi poslovnog morala i ljudskog odnosa, da naruši poslovnu klimu i atmosferu,moe lako da ugrozi zajednicu oko sebe,društvo i odnose.�  

U ovom radu je konkretno navedena studija sluèaja koja daje prime o tome kako nepoštovanje etièkih i moralnih normi mogu da dovedu do ogromni gubitaka za firmu i zaposlene,gubitka ugleda firme,pa èak dovede do kršenja zakona.

Osnovno pitanje koje se postavlja u analizi poslovne etike i odnosa ekonomije i etike jeste: gde je granica koja odredjuje da li je nešto u poslovanju moralno ili nije? Odrediti granicu morala i etike predstavlja veliki izazov za svakog rukovodioca, sve zaposlene ljude,i pojedince u društvu.

To je pitanje liène odluke, vlastitog doivljaja situacije, potreba, interesa i motiva, pitanje �integriteta, ali i pitanje kulturnog nasledja, oèekivanja i pritisaka koji dolaze iz preduzeæa i okruenja.�  . Meðutim èinjenica je da nema dobrog naèina da se uèini loša stvar.

2

1.1 Moral 

Moral je u najširem smislu oblik društvene svesti, skup nepisanih pravila, obièaja, navika i normi koji su prihvaæeni u ivotu neke zajednice. Moral odreðuje ljudsko delovanje, a društvoprihvata te� principe, na taj naèin regulišuæi meðuljudske odnose.

Moralna pravila nisu apsolutno vaeæa, veæ se razlikuju i vremenski i prostorno.�  Za razliku od zakona, moralna pravila - kada su prekršena - ne donose politièke ili ekonomske sankcije,mada mnoge norme postaju pravne. Svako društvo ima svoje moralne norme koje se menjaju sa razvojem društva, ali ne brzo.

Poštovanje moralnih normi obezbeðuje se uticajem javnog mnjenja i putem svesti pojedinca. Sankcije za povrede moralnih normi mogu biti društvene (moralne osude) ili individualne (gria �savesti).Kada kažemo da smo moralno odgovorni, tada mislim:

- da sam ja obavio radnju

- da sam je obavio voljno

- da sam radnju obavio svesno

Nema društva bez moralne odgovornosti. Odgovornost je društveni institut sa veoma dugom istorijom koja uèi da je "neodgovornosti bilo mnogo više nego odgovornosti" i da je to jedan od kljuènih društvenih odnosa pred kojim je duga buduænost. Gotovo da nema oblasti društvenogživota u kojoj ne funkcioniše odreðeni vid odgovornosti.�Kada je reè o moralnim standardima bilo u vidu principa ili pravila, moglo bi se reæi da oni, u najširem smislu, predstavljaju osnovne elemente morala koji su neophodni za odreðivanje sadraja� moralnih stavova. To su, zapravo, zahtevi, adekvatne ljudske sklonosti I stanovišta koja utièu I motivišu ljude da se ponašaju u skladu sa tim „dobrim“ standardima. Naèin na koji se moralni standardi odreðuju, analiziraju, prihvataju I zadravaju ili napuštaju, predstavlja osnovu moralnog� razvoja pojedinca I društva, odnosno, predstavlja osnovu za verovanje u dijalog I kompromis prilikom rešavanja društvenih I poslovnih konflikata; za privrenost slobodi, miru, nenasilnom� ponašanju I promenama; za znaèaj poboljšanja kvaliteta ivotne sredine I podržava raznolikosti.�Moral je oblik ljudske prakse, oblik delatnog, praktiènog odnošenja za èoveka prema svetu, prema drugim ljudima, kao i prema samom sebi.  Moral zavisi od klasa koje vladaju u društvu.

 

1.2. Etika

 Reč etika ima poreklo od grèkoga ethos, obièaj, navika, karakter, prebivalište.Znati kako valja iveti, šta èiniti, kakav biti. Kod Aristotela se ethos povezuje sa navikom �delovanja, jednostavnošæu koja razvija dobre osobine, karakter.Etika i moral nisu pojmovi sa istim znaèenjem.Poslovna etika ima svoje dve osnovne vrste, a to su kolektivna, grupna etika i etika pojedinca. Kolektivna etika znaèi etièke postupke u poslovnim odlukama kompanija koje se tièu spoljašnjeg okruenja, ali i etièke odnose unutar samih kompanija.�- Zivot je najveæa vrijednost i najveæe dobro

- Èiniti dobro, ne nanositi štetu

- Naèelo istinitosti i povjerenja

- Naèelo jednakosti i autonomije

- Naèelo prava i obveze svih ljudi

- Naèelo suradnje i dobrih odnosa meðu zdravstvenim radnicima

- Naèelo stalnog uèenja i struènog usavršavanja

Etika postavlja pitanja za opravdanje delovanja u okviru neke teorije naèela, u njoj promišljamo svoj vlastiti moralni èin da bismo videli šta je s našom moralnošæu uopšte i kako se ona uklapa u naše ivotne stavove, šta je norma uopšte, šta je naèelo, šta je dobro delovanje.�

Etika i moral uspešno se nameæu ljudskim društvima upravo tom svojom zajednièkom sposobnošæu da izraze smisao i vrednosti odreðenog normativnog poretka društvenog ivota. Neki� autori pojam "morala" radije rezervišu za èvrstu taèku koju èine norme i oseæaj obaveze, dok etika za njih pre prethodi moralu ili èini njegov nastavak. 

I zaista, u aktualnoj se upotrebi moral èesto odnosi na unapred uspostavljeni normativni poredak, dok se etika više tièe pitanja i nesigurnosti subjekta koji se nalazi pred praktiènim izborom. Na primer, govori se o "etièkom cilju" da bi se opisalo stanje svesti subjekta koji pokušava napraviti najbolji moralni izbor.

Francuski filozof Montesquie napisao je ove opšte ljudske etièke rijeæi: ”Kada bih znao nešto sto bi za mene moglo biti korisno, a štetilo bi mojoj porodici,ja bih to izbacio iz svog duha.Kada bih znao nešto korisno za svoju porodicu,a to ne bi bilo korisno za moju domovinu, ja bih pokušao to da zaboravim.Kada bih znao nešto korisno za svoju domovinu,a bilo bi štetno za Evropu,odnosno kada bi to bilo korisno za Evropu, a štetno za ljudski rod-ja bih to smatrao zloèinom, pošto sam nuno èovjek, a sluèajno Francuz� .”

Albert Kar naglašava ,,Svi poslovni ljudi zdravog razuma, više vole da govore istinu, ali su retko skloni da kau celu istinu’’.�  

4

2. STUDIJA SLUČAJA

U petak 12. decembra 2013. god. rumska policija uhapsila je jednu osobu i podnela kriviènu prijavu protiv tri osobe zbog zloupotrebe slubenog poloaja i falsifikovanja slubene isprave .� � � Akcija hapšenja je obavljena u saradnji sa slubama interne kontrole Naftne industrije Srbije, u tri� odvojene akcije suzbijanja ilegalnog prometa akciznim proizvodima.

Uhapšen je poslovoða benzinske stanice NIS u Rumi, Slobodan V.(55), dok su kriviène prijave podnete protiv jednog radnika benzinske stanice NIS-a u Sremskoj Mitrovici, radnika benzinske stanice NIS -a u Šidu i vozaèa kamiona preduzeæa "NIS Petrol" saopštila je policija.

Slobodan V. je osumnjièen da je, tokom 2013. godine, poèinio proneveru i falsifikovanje slubene� isprave, èime je sebi pribavio 3,9 miliona dinara, na štetu preduzeæa NIS -a i Samostalnog sindikata u Rumi.

Preduzeæe je oštetio falsifikujuæi naloge za uplatu pazara, unoseæi u njih iznose manje od stvarnog prometa, a razliku zadravao, pa je u julu i avgustu 2013., na taj naèin, prisvojio 2,5� miliona dinara.

Sindikat je oštetio tako što je, od januara do avgusta 2013.god kao predsednik sindikalne podrunice NIS u Ruma, koristeæi falsifikovane odluke Izvršnog odbora, protivpravno u više� navrata sa raèuna ukupno podigao 882.000 dinara.

Protiv Milana S. (37) iz Sremske Mitrovice podneta je krivièna prijava za zloupotrebu slubenog� poloaja i falsifikovanje slubene isprave, jer se sumnja da je kao prodavac na benzinskoj stanici� � NIS –a prisvojio 470.797 dinara.

On je u softveru fiskalne kase smanjivao cenu goriva, pa je kroz kasu evidentiran promet preko 3.000 litara goriva po nioj ceni, a naplaæen u punom iznosu. Razliku od evidentiranog do� stvarnog prometa osumnjièeni je zadrao. �Policija je otkrila zloupotrebe prilikom toèenja goriva na benzinskoj stanici NIS –a , od decembra 2008. do marta 2013.

Krivièna prijava je podneta za zloupotrebu slubenog poloaja i falsifikovanje slubene isprave,� � � protiv vozaèa Jovan L. (38) i radnika pumpe Dragan N. (35).

Radnici benzinske stanice NIS-a su, za proviziju od 10 odsto, omoguæavali vozaèima da, prilikom sipanja goriva po slubenom nalogu u NIS-ove kamione, napune i rezervoare svojih� automobila.

2.1. Rezime studije slučaja

Ovde je prekršeno dosta etièkih naèela od strane svih èetvorice zaposlenih. Prvo i osnovno je nesavesno poslovanje i odnos prema kompaniji, odnos prema radu, poštovanje zakona, poštenje, lojalnost.Posledice su te da je veliku svotu novca firma izgubila. Dugoroène posledice su te da ovakav vid kraðe u smislu uzmanja goriva od strane radnika za sebe verovatno i dalje postoji, a da još uvek ne postoji najefikasniji naèin da se to prekine.Osnovna ljudska prava nisu bila direktno ugroena postupkom zaposlenih, ali jeste pravo na svojinu ili imovinu, pronevereno je� pripadalo korporaciji.

Jedno od moralnih principa jeste poverenje. U ovom sluèaju je poljuljano poverenje firme prema zaposlenom, kome verovati, ko bi bio dobar radnik?

Svi okrivljeni jesu postupili neetièno, nisu bili odgovorni prema svom poslu i nisu ga radili ispravno i po zakonu. Bez obzira da li su radili za minimalac meseène plate ili više, koliko god da im je bio potreban novac uvek je postojao naèin da ga zarede na pošten naèin.

Opravdanje ne postoji, i nema olakšavajuæih okolnosti. Oni nisu krali jedan dan veæ je prevara trajala skoro pa celu godinu.Svi okrivljeni su odgovorni, indirektno i ostali zaposleni NIS-a jer je èudno da nisu tako dugo primetili da nešto nije u redu.

3. ZAKLJUČAK

6

Savremena ekonomska dinamika poslovanja i odnosa meðu pojedincima trai sve veæu �otvorenost, slobodu i liberalizam svih ekonomskih subjekata. To pokreæe dilemu o odnosu izmedju ekonomije i etike. 

Novija istraivanja u ovoj oblasti pokazuju da odsustvo etièkih normi u poslovanju i odnosima �nanosi veliku štetu kako pojedinim kompanijama, tako i ukupnoj svetskoj ekonomiji,jer neetièki i nemoralni èin u savremenom dobu pogaða mnoge subjekte i nanosi im moralnu,ekonomsku,ili neku drugu štetu. Zbog toga se ovoj temi posveæuje sve više panje u istraivanjima i edukaciji.� �  

Zaista je potrebna velika veština i pokazatelj volje, širine, obrazovanja, inovativnosti i razuma da ljudi u poslovnim okruenjima pomire individualne i kolektivne zahteve za etièkim poslovnim �postupcima i odlukama. Znati prihvatiti zastoj i problem u poslovanju i prebroditi ga bez moralno sumljivih postupaka prema drugima, kao i postizati kontuinirani uspeh ne nanoseæi nepravdu i štetu drugima, predstavlja veliki uspeh u povezivanju kolektivnog i individualnog zahteva i oèekivanja u poslovnoj etici. 

Takvih ljudi i postupaka u našoj poslovnoj sredini je, zaista, veoma malo. Zbog toga su troškovi i štete u poslovanju velike, a poslovne afere veoma èeste. Potrebno je ovoj temi posvetiti mnogo više panje kroz edukaciju vlasnika, poslodavaca, menadera i ostalih zaposlenih, vršiti savremena � �istraivanja, kao i davati konkretne primere u praksi.�

LITERATURA

1.) Miljeviæ, M., Poslovna etika i komuniciranje, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010.

2.) Popoviæ, P., Akreditacija i ocenjivanje usaglašenosti, Univerzitet Singidunum, Beograd,

2010.

3.) Stojkoviæ, B., Identitet i komunikacija, Beograd: Čigoja, 2002.

4.) Trifunoviæ S., Poslovna etika, Kruševac, Izdavaèki centar za industrijski menadment plus, � 2005.

5.) Kar, Albert Z., Da li je blefiranje u poslu eti no? U D on Dramond i Bil bein:Poslovna

etika, Clio, Beograd 2001.

6.) Socioeconomica ,retrieved from socioeconomica.info/ on 14/02/2015

7.) ) Izreke I citati  ,retrieved from izrekeicitati.net/ on 04/03/2015

8