SLU@BENI LIST · 2008. 7. 25. · Jakovo 32 5.949 5. Petrov~i} 20 1.407 6 ... Godina LII Broj 9 16....

SURÎN

Na osnovu ~lana 21. stav 2. Zakona o planirawu i izgrad-wi („Slu`beni glasnik RS”, br. 47/03 i 34/06) i ~lana 25. stav1. ta~ka 23. Odluke o organizaciji i radu organa gradske op-{tine Sur~in („Slu`beni list grada Beograda”, br. 34/04,38/04, 5/06, 13/06 i 23/06), Skup{tina gradske op{tine Sur~in,na sednici odrànoj 31. decembra 2007. godine, donela je

P R O S T O R N I P L A N

GRADSKE OP[TINE SURÎN*

UVODNE NAPOMENE

Prostorni plan gradske op{tine Sur~in (u daqem tek-stu: prostorni plan) pripremio je Centar za planiraweurbanog razvoja CEP iz Beograda.

Prostorni plan je pripremqen na osnovu Strategijerazvoja planskog podru~ja kao prve faze u izradi prostor-nog plana, koju je razmatrala i verifikovala (obavilastru~nu kontrolu) Komisija za planove op{tine Sur~in,na sednici od 29. juna 2007. godine.

Pravni osnov izrade prostornog plana se ogleda u ~lanu21. Zakona o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnikRS”, br. 47/03 i 34/06), kojim je propisano da se prostorniplan op{tine donosi za podru~je op{tine (odnosno dve ilivi{e op{tina veli~ine teritorijalnih jedinica lokalnesamouprave do 150.000 stanovnika). Dono{ewe prostornogplana je u nadle`nosti Skup{tine op{tine Sur~in.

Prostorni plan je pripremqen u skladu sa odredbamaPravilnika o sadrìni i izradi planskih dokumenata(„Slu`beni glasnik RS”, broj 60/03).

Sadrìna prostornog plana op{tine je odre|ena ~la-nom 16. Pravilnika o sadrìni i izradi planskih dokume-nata, kojim je propisano da prostorni plan sadrì tekstu-alni deo i grafi~ki prikaz. Grafi~ki prikaz prostornogplana op{tine predstavqaju tri referalne karte (u razmeri,R 1:50.000).

Povod za izradu prostornog plana se ogleda u potreba-ma (obavezama) za daqom razradom i implementacijomplanskih re{ewa definisanih:

– Prostornim planom Republike Srbije („Slu`beniglasnik RS”, broj 13/96);

– Regionalnim prostornim planom administrativnogpodru~ja grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda”,broj 10/04);

– Prostornim planom infrastrukturnog koridora auto-puta E70 deonica granica Hrvatske–Beograd (Dobanovci)(„Slu`beni glasnik RS”, broj 69/03) i

– Prostornim planom infrastrukturnog koridora auto-puta E75 deonica Beograd–Ni{ („Slu`beni glasnik RS”,broj 69/03), kao planskih dokumenata vi{eg reda ~ija plan-ska re{ewa za podru~je op{tine Sur~in je potrebno da sedaqe razrade i primene kroz izradu prostornog plana;

– planskim usmeravawem i kontrolom {irewa gra|e-vinskog zemqi{ta, kao i definisawem strate{kog okviraza valorizaciju poloàja i uloge op{tine Sur~in u pro-stornom razvoju regiona Beograda;

– izradom jedinstvenog planskog dokumenta, koji }e pred-stavqati planski i pravni osnov za realizaciju lokalnih in-teresa svih fizi~kih i pravnih lica sa podru~ja op{tine;

– izradom planskog dokumenta koji je mogu}e direktnoprimewivati, prvenstveno po pitawu organizacije i ure|e-wa prostora, kao i izgradwe objekata u onim delovima op-{tine, ~iji daqi prostorni razvoj nije potrebno defini-sati i usmeravati kroz izradu urbanisti~kih planova ilido wihovog dono{ewa i

– izradom razvojnog dokumenta koji uz uvaàvawe osnov-nih evropskih principa i na~ela prostornog razvoja, pred-stavqa osnov za privla~ewe i realizaciju investicija, po-sebno iz evropskih i nacionalnih fondova.

Prostornim planom su razra|ena na~ela prostornogure|ewa, utvr|eni ciqevi prostornog razvoja, organizaci-ja, za{tita i kori{}ewe prostora, kao i drugi elementizna~ajni za prostorni razvoj op{tine Sur~in.

á – POLAZNE OSNOVE

1. Opis granica podru~ja prostornog plana

Obuhvat Prostornog plana je prostor op{tine, ukupne po-vr{ine od 288 km², na kome se nalazi sedam naseqa (katastar-skih op{tina) i na kome ìvi 39.123 stanovnika („Op{tineu Srbiji 2005”, Republika Srbija, Republi~ki zavod za stati-stiku, Beograd, 2005). Op{tina Sur~in se grani~i sa sused-nim gradskim op{tinama Novi Beograd, Zemun i ûkarica,kao i sa op{tinom Pe}inci i Obrenovac. Granicu prostor-nog plana ~ine spoqa{we granice katastarskih op{tinaSur~in, Dobanovci, Petrov~i}, Progar, Boqevci i Jakovo.

Tabela 1: Katastarske op{tine, povr{ine i broj stanovnika 2005. godine

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Red.

Katastarska op{tinaPovr{ina Broj

br. (km²) stanovnika––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1. Be~men 20 3.4092. Boqevci 60 4.0583. Dobanovci 56 8.1284. Jakovo 32 5.9495. Petrov~i} 20 1.4076. Progar 39 1.5247. Sur~in 61 14.648

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupno 288 39.123

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Godina LII Broj 9 16. april 2008. godine Cena 180 dinara

ISSN 0350-4727

SLU@BENI LISTGRADA BEOGRADA

AKTI GRADSKIH OP[TINA

–––––––––* Ministarstvo za infrastrukturu dalo je saglasnost na ovaj

akt 7. aprila 2008. godine pod brojem 350-01-00121/2008-10.

2. Obaveze, uslovi i smernice iz planskih dokumenata vi{eg reda

Prostorni plan Republike Srbije

Op{tina Sur~in pripada ratarsko-sto~arskom makro-rejonu sa elementima sto~arsko-vo}arsko-vinogradarskogmakrorejona.

Op{tina se nalazi u pojasu intenzivnijeg razvoja á zna-~aja i funkcionalnom podru~ju dràvnog centra. Gustinanaseqenosti je preko 130 st/km².

Op{tina Sur~in ima izuzetno dobar saobra}ajni po-loàj, jedan od najboqih u Srbiji. On je prvenstveno od-re|en rekom Savom kao plovnim putem i autoputskim ko-ridorima granica Hrvatske–Beograd (Dobanovci), i au-toputa E75 deonica Beograd–Ni{, kao i postoje}om è-lezni~kom prugom. Imaju}i u vidu blizinu obilazniceoko Beograda, koja omogu}ava pristup evropskom korido-ru 10, vezu sa rekom Dunav kao evropskim koridorom 7 ime|unarodni Aerodrom „Nikola Tesla”, saobra}ajni po-loàj op{tine Sur~in predstavqa jedan od wenih najve-}ih potencijala na kome je potrebno da se zasniva daqiprostorni i ekonomski razvoj.

Po modelu razme{taja industrije podru~je op{tine jesvrstano u dunavsko-savski potencijalni pojas industrij-skog razvoja, koji je najve}i i najperspektivniji u Srbiji.

Na podru~ju op{tine predvi|ena je realizacija hidro-melioracionih sistema, gde je planiran jedan od tri ka-nalska sistema – kanal „Sava–Bosut–Sava”.

Organizacijom prostora za razvoj turizma deo podru~jaop{tine svrstan je u turisti~ku zonu áá stepena.

Prema prostorno-regionalnoj diferencijaciji, kvali-tet ìvotne sredine op{tine definisan je kao zona in-tenzivnog zaga|ewa zemqi{ta usled primene agrotehni~-kih mera. Tako|e, zna~ajno je ugroàvawe ìvotne sredi-ne zbog blizine Obrenovca, kao velikog industrijskogcentra, odnosno blizine kompleksa Termoelektrane „Ni-kola Tesla”, deponije pepela i hemijske industrije „Prvaiskra” Bari~.

Regionalni prostorni plan administrativnog podru~ja grada Beograda

Prema modelu prostorne organizacije i razvoja mreènaseqa i centara definisan je status op{tine Sur~in,kako u okviru centra dràvnog i me|unarodnog zna~aja –Beograda, tako i u neposrednom okruèwu. Sur~in i Do-banovci su svrstani u grupu prigradskih naseqa Beogra-da, koja po broju stanovnika i funkcijama imaju odlikegradskih.

Op{tina Sur~in u periodu 2002–2007. beleì blagirast broja stanovnika (ukupno 465 stanovnika – 39.160 sta-novnika 2006. godine u odnosu 38.695 stanovnika 2002. go-dine), kao rezultat mehani~kog kretawa stanovni{tva.

U neposrednom okruèwu op{tine Sur~in, kao i na sa-mom planskom podru~ju razvija}e se aktivnosti u funkcijiprogramirawa i realizacije sadràja du` koridora 10(ukqu~uju}i obilaznicu oko Beograda).

Re~ni ekosistem Save u okviru savsko-kolubarskogpravca, koji moè da se aktivira u turisti~ke svrhe, imaniz pogodnosti za rekreaciju, turizam, ribolov i lov, a utom smislu je potrebno utvrditi i koncepciju za{tite iure|ewa voda i priobaqa.

Podzemne vode predstavqaju dragocen resurs, ali su vr-lo neravnomerno raspore|ene. Zone du` leve obale rekeSave, predstavqaju dragocena izvori{ta podzemnih voda,~iji reìm za{tite treba poja~ati, kao osnovno izvori-{te za snabdevawe vodom Beograda u budu}nosti.

U priobaqu reke Save, nalaze se kvalitetna zemqi-{ta, koja se koriste za poqoprivrednu proizvodwu. In-tencija je da se sistemi za odvodwavawe pretvore u kom-pleksne melioracione sisteme za funkcije odvodwavawai navodwavawa.

Op{tina Sur~in ima sve uslove za razvoj vodnog sao-bra}aja svojim poloàjem na reci Savi, u neposrednoj bli-zini u{}a Kolubare i ne{to daqeg u{}a sa rekom Dunav.Plovidbeni potencijali su znatno izraèni i kroz unu-tra{we plovne puteve – mreù kanala.

Jedna od najzna~ajnijih zona prostornog razvoja indu-strije je Sur~in–Dobanovci i autoput na sremskom delu.Zona Sur~in–Dobanovci uz obilazni autoput, èlezni~kipunkt i Aerodrom „Nikola Tesla” ima izuzetne lokacioneprednosti za razvoj privrednih delatnosti koje zahtevajuveliki obim transporta tereta. Planiran je robno-tran-sportni centar.

U ciqu racionalnog i odrìvog razvoja komunikacijai infrastrukture posebno je va`no da se kompletiraju svikanalizacioni sistemi sa obaveznim postrojewima za pre-~i{}avawe otpadnih voda, zbog za{tite izvori{ta u zonireke Save.

U pogledu elektroenergetske infrastrukture planira-na je izgradwa TS 110/10 kV „Gorwi Zemun”, TS 110/10 kV„Blok 32” i TS 110/35/10 kV „Sur~in” sa odgovaraju}imelektroenergetskim vodovima 110 kV.

Saobra}aj i saobra}ajna infrastruktura predstavqajuistovremeno jedan od najuticajnijih faktora za dostizaweop{teg ciqa koncepcije za{tite, ure|ewa i razvoja plan-skog podru~ja. Planirano je:

– sanacija i nastavak izgradwe obilaznice Batajnica –Dobanovci – Ostru`nica – @eleznik

– Beli Potok – Bubaw Potok;– sanacija i rekonstrukcija postoje}e jednokolose~ne

pruge Batajnica – Ostru`nica – Beograd ranìrna – Ja-jinci – Beli Potok, a potom, u drugoj fazi izgradwa dru-gog koloseka izgradwa tehni~ko-putni~ke stanice Zemun –Aerodrom „Beograd”;

– razvoj logisti~kih RTC me|unarodnog zna~aja na lo-kaciji KO Dobanovaci;

– izgradwa druge poletno-sletne staze Aerodroma„Nikola Tesla”, razvoj operativnih i prate}ih sadràja,kao i mogu}a izgradwa kargo terminala me|unarodnog ka-raktera, i

– razvoj biciklisti~kog saobra}aja u skladu sa projek-tom uspostavqawa tzv. evropske mreè biciklisti~kihstaza.

Slika 1: Teritorija op{tine Sur~in u okviru RPP AP Beograda

Broj 9 – 2 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. april 2008.

Da bi se poboq{ali uslovi povezivawa Obrenovca saBeogradom i pro{irilo wegovo uticajno podru~je na nase-qa tzv. „Doweg Srema”, predloèno je da se regionalni putR267 prekategorizuje u rang magistralnog puta i poveè sadeonicom obilaznog autoputa Dobanovci–Ostru`nica. Usklopu toga potrebna je i potpuna rekonstrukcija (dowi igorwi stroj) puta Boqevci–Jakovo–Sur~in. Planirana jeizgradwa deonice Batajnica–Dobanovci (veza E75 sa E70)u sastavu obilaznog autoputa izgradwa puta Obreno-vac–most preko reke Save kod TENT-a–obilazni autoput(nova petqa „Boqevci”); obnova èlezni~kog mosta prekoreke Save kod Ostru`nice. U okviru Aerodroma „NikolaTesla”, planirano je poboq{awe tehni~ko-tehnolo{keopremqenosti uvo|ewem opreme za obavqawe saobra}aja uuslovima veoma male vidqivosti i zimske eksploatacije.

Posebno je va`no da se transformacija urbane struktu-re i prostorni razvoj u celini zasniva na novim trì-{nim i zemqi{nim odnosima uz podr{ku privatnoj iz-gradwi stanova, ali kontrolisano i planski, kao i razvojnovih usluga, kulturnih i zabavnih i drugih prate}ih sadr-àja u ciqu unapre|ewa urbanog ambijenta i otvarawa no-vih radnih mesta.

Prostorni plan podru~ja infrastrukturnog koridoragranica Hrvatske – Beograd (Dobanovci)

Prostorni plan obuhvata prostor {est op{tina, me|ukojima je i op{tina Sur~in (KO Dobanovci), infrastruk-turni koridor po~iwe od dràvne granice Srbije i Hrvat-ske do Beograda, odnosno do petqe Dobanovci.

Predmet prostornog plana predstavqa infrastruk-turni koridor autoputa E70, koji je deo panevropskogputnog pravca (koridor „10” ~iji je pravac pruàwaSalcburg–Qubqana–Zagreb–Beograd–Ni{–Skopqe–Ve-les–Solun), ukupne je duìne oko 95 km, a {irina kori-dora iznosi 700 m.

Slika 2: Teritorija op{tine Sur~in u okviru PPP infrastrukturnog koridora granica Hrvatske–Beograd

(Dobanovci)

Na podru~ju infrastrukturnog koridora, zadràvaju sesve postoje}e èlezni~ke pruge i industrijski koloseci sasvim prikqu~nim prugama i ostalim èlezni~kim sadrà-jima.

Planirana je nova petqa Dobanovci (km 563+900) ufunkciji povezivawa autoputa E70 iz pravca Hrvatske gra-nice i autoputa E75 (obilaznice kod Novog Sada) i ra~vase na pravce kroz Beograd, pravac obilaznice Dobanov-ci–Bubaw Potok i daqe prema Ni{u.

Postoje}a petqa Dobanovci (km 561+000) u funkcijipovezivawa autoputa E70 sa lokalnim putem Sur~in– Doba-novci–Batajnica i ra~va se prema Ugrinovcima.

Planirana je baza za odràvawe u zoni petqe Ruma ufunkciji odràvawa autoputa od petqe Sremska Mitrovi-ca do planirane petqe Dobanovci.

Na podru~ju koridora E70 predvi|ene su benzinske sta-nice sa motelima sa obe strane puta.

U okviru magistralnog opti~kog kabla na pravcu Beo-grad – Sremska Mitrovica – granica Hrvatska planiranje ~vor – Beograd sa pripadaju}im ~vorovima Beograd iSur~in.

Prostorni plan podru~ja infrastrukturnog koridora autoputa E75 deonica Beograd–Ni{

Podru~je prostornog plana obuhvata katastarske op{ti-ne Sur~in, Dobanovci i Jakovo. Prostornim planom infra-strukturnog koridora obuhva}en je koridor autoputa E75 odBeograda (Bubaw Potok) do Ni{a, i to deonica Batajni-ca–Zemun i Dobanovci–Bubaw Potok, i obilaznica Batajni-ca–Dobanovci–Ostru`nica–Bubaw Potok–Vin~a. Duìnadeonice Dobanovci–Bubaw Potok iznosi oko 34 km.

Slika 3: Teritorija op{tine Sur~in u okviru PPP infrastrukturnog koridora autoputa E75 deonica

Beograd–Ni{

U op{tini Sur~in planirane su petqe: „Dobanovci”(km 563+900) – u funkciji povezivawa autoputa E70 izpravca Hrvatske granice i autoputa E75 (obilaznice izpravca Novog Sada) i ra~vawa na pravce kroz grad Beograd,pravac obilaznice Dobanovci–Bubaw Potok i daqe premaNi{u i petqa „Aerodrom Nikola Tesla” (km 566+121) ufunkciji ra~vawa autoputa E75 ka aerodromu i postoje}emregionalnom putu R-266 (E75–Aerodrom–Sur~in).

Planirana je servisna saobra}ajnica (Dobanovci–Bu-baw Potok) na desnoj strani autoputa od petqe „AerodromNikola Tesla”.

U KO Dobanovci sa leve strane autoputa, severozapad-no od petqe Dobanovci, planirana je baza za odràvaweputa u funkciji odràvawa dela autoputa od petqe [ima-novci i Stara Pazova do petqe Ostru`nica, i ona se na-lazi u prvoj etapi sprovo|ewa Prostornog plana do 2006.godine.

Na deonici kroz Beograd (Batajnica–Zemun i Doba-novci–Bubaw Potok) predvi|eno je ukupno 18 benzinskihstanica. U ovoj deonici je i postoje}i motel „Narcis”, au blizini motel „Novi Sad”.

Na deonici Batajnica–Dobanovci–Ostru`nica–BubawPotok–Vin~a planirane su ~etiri benzinske stanice.Planirana je obostrana smaknuta benzinska stanica „Ja-kovo á” i „Jakovo áá” i obostrani smaknut motel „@ele-znik á” i „@eleznik áá”, koji su predvi|eni u prvoj etapisprovo|ewa prostornog plana.

U koridoru autoputa E75, deonica Beograd – Ni{ nateritoriji op{tine Sur~in planirana su samostalnaobostrana smaknuta odmori{ta „Sur~in” tip áá – desno itip á – levo.

16. april 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 9 – 3

3. Skra}eni prikaz postoje}eg stawa

Op{tina Sur~in ima povoqan saobra}ajno-geograf-ski poloàj. Nalazi se u Panonskoj niziji, na wenom ju-`nom obodu uz reku Savu. Predstavqa najzapadniji deoravni~arskog prostora AP Beograda, a teritorijom op-{tine prolaze va`ni saobra}ajni pravci: koridor Auto-puta Beograd–Zagreb M1 (E70), delovi obilaznice okoBeograda M22 (E763 ili E75), èlezni~ka pruga koja po-vezuje me|unarodnu prugu Beograd–[id–Zagreb i èle-zniku prugu Beograd–Bar. U zoni Sur~ina je i raskrsni-ca regionalnih puteva koji op{tinu povezuju sa Beogra-dom (Novim Beogradom) na istoku, sa Zemunom (na seve-ru), sa Pe}incima (na zapadu), sa ûkaricom i {umadij-skim delom Beograda (na jugoistoku drumskim mostompreko Save).

Udaqenost od Novog Beograda je 15 km (sa kojim jeSur~in preko naseqa Ledine, skoro spojen), od Zemuna 15 km,od Ostru`nice 10 km, ûkarice 17 km, od Obrenovca 25 km itd.

U severoisto~nom delu op{tine nalazi se kompleksAerodroma „Nikola Tesla”, vazdu{ne luke Beograda, kojije povezan sa sistemom drumskih veza. Na reci Savi nemaure|enih zna~ajnijih pristani{ta.

Op{tina zauzima poloàj izme|u 44039’ i 44054’ sever-ne geografske {irine i 21038’ i 21051’ isto~ne geograf-ske duìne. Tereni na podru~ju obuhva}enom granicamaop{tine, nalaze se u aluvijalnoj ravni reke Save i zahva-taju delove tzv. Zemunskog lesnog platoa. Skoro cela op-{tinska teritorija se prostire na nadmorskim visinamaispod 100 m n.v., a samo najvi{i delovi lesnog platoa is-to~no od Sur~ina ka Ledinama su neznatno iznad ove nad-morske visine.

Analiza prirodnih osobenosti ukazuje da na podru~juop{tine vladaju uglavnom povoqni uslovi u kojima su po-godnosti za naseqavawe i organizaciju delatnosti {iro-ko rasprostrawene. Ovakve okolnosti dozvoqavaju mogu}-nost izgradwe svih vidova saobra}ajnica i saobra}ajnihobjekata, poqoprivrednu proizvodwu, mogu}nost za ostalevidove privre|ivawa, vodosnabdevawe, snabdevawe elek-tri~nom energijom, itd.

Osnovni tipovi izdani koji se sre}u su: freatska i ar-terska, a javqaju se u priobaqu reke Save i u zoni lesnogplatoa sa Posavinom.

Kvalitet voda reke Save je propisan za nivo kvalitetaáá klase (vode koje su podesne za kupawe, rekreaciju i spor-tove na vodi, za gajewe mawe plemenitih vrsta riba (ci-prinida), kao i vode koje se uz normalne metode obrade (ko-agulacija, filtracija i dezinfekcija) mogu upotrebqava-ti za snabdevawe naseqa vodom za pi}e i u prehrambenojindustriji. Plovidba rekom Savom je mogu}a na celom po-tezu, a potrebne dubine za pristajawe mawih plovila po-stoje kod Progara, Boqevaca, u zonama uzvodno i nizvodnood ostru`ni~kog mosta i sl.

Prema podacima iz popisa stanovni{tva 2002. godine,u op{tini Sur~in je te popisne godine ìvelo 38.695 sta-novnika, od ~ega 57,9% u gradskim naseqima Sur~in i Do-banovci. U op{tinskom centru je 2002. godine ìvelo14.292 stanovnika, odnosno 36,9% ukupnog stanovni{tvaop{tine. Prema procenama, broj stanovnika op{tine Sur-~in se 2005. godine pove}ao na 39.160. Gustina naseqeno-sti je u 2002. godine bila najve}a u op{tinskom centru(240,1 st./km²).

Na nastanak i razvoj naseqa uticala su tri osnovnafaktora: prirodni uslovi, saobra}ajni poloàj i blizinaBeograda. Glavna morfolo{ka karakteristika seoskih na-seqa je mreà i organizacija tipi~na za vojvo|anska nase-qa, naro~ito ako je re~ o wihovim sredi{wim delovima.Mreù karakteri{e u{orena zbijenost. Pravilnog su ob-lika – pravougaonog (Boqevci), linijskog (Petrov~i} iBe~men) ili krstastog i dvostruko krstastog oblika (Pro-gar, Jakovo i Dobanovci).

Na teritoriji op{tine Sur~in postoji sedam osmora-zrednih osnovnih {kola i jedna sa ~etiri razreda. U op-{tinskom centru se nalaze dve osmorazredne {kole, a pojedna u ostalim seoskim naseqima. Postoje}i rezme{tajosnovnih {kola zadovoqava potrebe stanovni{tva. Izgra-|ena su dva doma zdravqa – u Sur~inu i Be~menu. Zdravstve-ne stanice se nalaze u Boqevcima i Dobanovcima, dokostala naseqa imaju ambulante.

Pred{kolske – kombinovane de~je ustanove (KDU), senalaze u Sur~inu, Dobanovcima i Jakovu, a poha|aju ih de-ca u starosnim grupama do tri i od tri do {est godina.U ostalim naseqima tako|e postoje pred{kolske ustano-ve (samo za starosnu grupu tri do {est godina). Izraè-na je potreba za rekonstrukcijom i obnovom postoje}ihobjekata.

Op{tinski centar Sur~in ima izgra|en stari domkulture, koji jednim delom koriste op{tinske slu`be ikoji svojim sadràjem ne zadovoqava potrebe stanovni-{tva. Na teritoriji op{tine u svakom nasequ postoje do-movi kulture, izuzev u Progaru i Jakovu. Objekti su uglav-nom dotrajali i nedovoqno opremqeni, kako osnovnim,tako i prate}im sadràjima. U Be~menu je zapo~eta iz-gradwa novog doma kulture, a u Progaru i Petrov~i}u utoku je rekonstrukcija postoje}ih objekata.

U Sur~inu i pojedinim selima izgra|eno je vi{e sport-skih terena, kako za fudbal, tako i za male sportove (od-bojku i ko{arku).

Poqoprivreda op{tine Sur~in ima natprose~ne mo-gu}nosti za daqi razvoj. Sremska lesna zaravan pruà po-voqne uslove za sve grane poqoprivrede (ratarstvo, vo}ar-stvo, sto~arstvo), sa izvesnim izuzetkom vinogradarstvakoje je ograni~eno na nekoliko mawih lokaliteta.

Poqoprivreda op{tine Sur~in pripada tipu me{ovi-te trì{ne poqoprivrede. Odlikuje ga relativno visokou~e{}e krupnih poqoprivrednih organizacija u struktu-ri kori{}ewa obradivih povr{ina, nizak stepen radnogulagawa, visoko ulagawe kapitala, mehanizacije i |ubri-va i visoka produktivnost, sa prevagom jednogodi{wihbiqaka.

Od ratarskih poqoprivrednih kultura najzastupqenijaje p{enica, potom kukuruz, soja i u posledwe vreme uqanarepica. U okviru sto~arstva, razvijeno je govedarstvo, svi-warstvo i ìvinarstvo.

Privredni razvoj, pored aerodromskog kompleksa sapistom i prate}im objektima kao najmarkantnijoj prostor-no-privrednoj celini, izdvaja se privredno-industrijskazona Sur~in–Dobanovci, oformqena du` regionalne sao-bra}ajnice i na steci{tu ovog drumskog pravca i èle-zni~ke pruge.

Karakteristike teritorijalne strukture industrije,kao i privrede u celini mogu se objediniti kroz slede}enivoe posmatrawa:

– prvi se odnosi na polarizaciju privrednog razvoja iizraènu koncentraciju aktivnosti u dva naseqa – Sur~ini Dobanovci;

– drugi na odsustvo ve}ih prera|iva~kih kapaciteta uostalim naseqima op{tine Sur~in, ali se u svakom od wihnalaze objekti i kapaciteti iz domena poqoprivredne ak-tivnosti (bilo da je re~ o farmama, ribwacima, primarnojobradi ili skladi{tewu poqoprivrednih proizvoda, odkoji su neki van funkcije) i

– tre}i nivo se odnosi na razli~itost lokaliteta ikompleksa u okviru kojih se odvijaju aktivnosti u pogleduveli~ine, poloàja, infrastrukturne opremqenosti, ogra-ni~ewa i lokacionih potencijala, strukture aktivnosti,stepena uticaja na okruèwe itd.

Op{tina ostvaruje i dobru vezu (udaqenost od desetakkilometara do Beograda) sa glavnim podru~jem turisti~ketra`we, a preko magistralnih me|unarodnih i nacional-nih saobra}ajnih pravaca i aerodroma i sa drugim podru~-jima. Sur~in, Jakovo, Dobanovci, ali i Progar i Boqevciimaju ve} za~ete ugostiteqsko-turisti~ke usluge koje je


mogu}e dopuwavati i drugim prate}im sadràjima i kapa-citetima, posebno za kupali{ne aktivnosti i zabavu uz vo-du i na vodi, ne samo pored reke Save, ve} i u unutra{wo-sti podru~ja.

Podru~je Boj~inske {ume se posebno isti~e kao ve} po-stoje}e izleti{te, a manastir Fenek sa svojim kulturnoi-storijskim vrednostima je posebno interesantan i vredanpotencijal za razvoj turizma op{tine.

Postoje}a primarna putna mreà (magistralni i regi-onalni putevi, odnosno dràvni putevi á i áá reda) pred-stavqaju okosnicu saobra}ajnih veza na teritoriji op{ti-ne, kao i vezu op{tine sa okruèwem.

Dràvni putevi áá reda (regionalni putevi) sa podru~-ja op{tine imaju samo jedan prikqu~ak na autoputske kori-dore koji presecaju teritoriju op{tine i to na petqi Do-banovci–Ugrinovci (km 561+000). Izgra|eni deo obila-znice, kao dràvnog puta á reda (E75 – deo obilaznice okoBeograda), na deonici Dobanovci/Sur~in–Ostru`nica, uduìni od 12,7 km preseca podru~je op{tine na dva delabez ostvarenih prikqu~aka.

Identifikovano je 44 km lokalnih puteva, svi sa ze-mqanim zastorom, tj. neizgra|enih. Lokalni putevi kojipovezuju naseqa su lo{ih kapaciteta i slabih inteziteta iuglavnom se koriste za pristup poqoprivrednom zemqi-{tu.

Saobra}ajna povezanost centra op{tine Sur~in na re-gionalnom aspektu je relativno dobra, za razliku od unu-tra{wih veza seoskih naseqa. Problem predstavqa lo{ame|usobna povezanost naseqa u zapadnom delu op{tine, dokveza naseqa Dobanovci–Petrov~i} ili veze Dobanov-ci–Progar i Dobanovci–Boqevci ne postoje (saobra}aj seodvija preko centra Sur~ina).

Na teritoriji op{tine Sur~in nalazi se jedno za-{ti}eno prirodno dobro, i to Boj~inska {uma, za{ti}e-na okolina nepokretnog kulturnog dobra, koja ima statustrajne obavezne namene. Evidentirana prirodna dobra su@iva~a na levoj obali reke Save kod Progara (rezervati/ili predeo izuzetnih odluka), Boj~inska {uma i Vojnisportsko-rekreativni centar u Sur~inu – „Siva ~apqa”(evidentirane povr{ine sa prirodnim vrednostima odzna~aja za o~uvawe kvaliteta ìvotne sredine ({ume/par-kovi/skverovi), kao i „Fene~ka bara” (evidentirana po-vr{ina sa prirodnim vrednostima od zna~aja za o~uvawekvaliteta ìvotne sredine – rit/bara). Pomenuta evi-dentirana prirodna dobra predstavqaju lokalitete kojiposeduju zna~ajne prirodne vrednosti, ali nisu detaqnoistraèni i za sada ne uìvaju status za{ti}enog pri-rodnog dobra.

Na podru~ju op{tine Sur~in nalaze se raznovrsna kul-turna dobra koja poti~u od perioda praistorije do na{ihdana, utvr|ena kulturna dobra i dobra pod prethodnom za-{titom.

Utvr|ena kulturna dobra zastupqena su u vidu dva kul-turna dobra od velikog zna~aja (spomenik kulture mana-stir Fenek i znamenito mesto Boj~inska {uma), kao i de-set kulturnih dobara (osam u okviru spomenika kulture idva u okviru arheolo{kih nalazi{ta).

Pored utvr|enih kulturnih dobara, na podru~ju op{ti-ne nalazi se i {est dobara koja uìvaju status prethodneza{tite, zastupqena u vidu objekata narodnog graditeq-stva, objekata sakralne arhitekture, arheolo{kih nalazi-{ta, javnih spomenika i spomen-obele`ja.

Podru~je op{tine Sur~in u pogledu kvaliteta ìvotnesredine odre|eno je unutarop{tinskim faktorima, ali i{irim, regionalnim faktorima, od kojih su najzna~ajnijiblizina rudarsko-energetsko-industrijskih kompleksa napodru~ju op{tina Obrenovac i Lazarevac.

Kvalitet vazduha na podru~ju op{tine ugroèn je u ve-}oj meri na gradskom delu op{tine gde se nalazi Aerodrom„Nikola Tesla” i gde su intenzivan saobra}aj, stanovawei privredne delatnosti osnovni izvori zaga|ivawa, odno-sno u mawoj meri na ostalom delu op{tine, gde su osnovni

izvori zaga|ivawa saobra}aj, stanovawe i intenzivna po-qoprivredna proizvodwa. TENT-a sa deponijom pepela ihemijska industrija „Prva iskra” Bari~ locirane uz rekuSavu na samoj granici op{tina Sur~in i Obrenovac, do-prinose kumulativnom zaga|ivawu ju`nog podru~ja op{ti-ne Sur~in. Emisije zaga|uju}ih materija iz Kolubarskogrudarsko-energetskog kompleksa na podru~ju op{tine La-zarevac regionalnog su karaktera i pod odre|enim meteo-rolo{kim uslovima stvaraju kumulativno zaga|ivawe saemisijama iz TENT-a, ~iji se uticaji proteù ka teritori-ji op{tine Sur~in.

Zaga|ewe povr{inskih voda vr{i se ispu{tawem ne-pre~i{}enih komunalnih, industrijskih i poqoprivred-nih otpadnih voda u povr{inske tokove. Podzemne vode sezaga|uju spirawem sa saobra}ajnih povr{ina i neure|enihdeponija otpada. Kanal Galovica prikupqa otpadne vodenaseqa, farmi i agrokompleksa, pa je u proteklih 10 godi-na konstantno veliko zaga|ewe organskim materijama imikrobiolo{ko zaga|ewe, usled velikih koli~ina sani-tarnih i otpadnih voda sa farmi, dok je uticaj tehnolo-{kih otpadnih voda mawi.

Kvalitet zemqi{ta je ugroèn neodgovaraju}im depo-novawem otpada i primenom agrohemikalija (ve{ta~ka |u-briva i pesticidi) u zonama intenzivne poqoprivrede.Postoje}i rizici od udesa vezani su za Aerodrom „Niko-la Tesla”, koji je svrstan u D kategoriju objekata sa rizi-kom po ìvotnu sredinu. Rizik od udesa prisutan je i zbogfarmaceutske industrije „Galenika” na Batajni~kom pu-tu i Grme~a na autoputu, ali i kao rezultat povoqnog sa-obra}ajnog poloàja op{tine na ~ijem podru~ju se ukr-{taju zna~ajni razli~iti vidovi transporta, koji su po-tencijalni pravci havarijskog izlivawa opasnih materi-ja. Poloàj op{tine na obali reke Save kao i drugi fak-tori izvor su rizika od elementarnih nepogoda, pre sve-ga poplava, poàra itd.

Na osnovu poloàja, istorijskog razvoja, resursa i eko-nomsko-prostornih atributa osnovni zakqu~ci koji se od-nose na dosada{wi prostorni razvoj op{tine Sur~in su:

– op{tina je odli~no povezana sa okruèwem – aero-drom, reka Sava, autoputevi, èleznica, ali je pristup dotih magistralnih objekata oteàn. Nasuprot tome, unutra-{wa povezanost delova op{tine je neadekvatna, pogotovokada se ima u vidu ~iwenica da je teren ravan i bez dra-sti~nijih prirodnih barijera;

– razvoj op{tine Sur~in potpuno je determinisan sna-`nim gravitacionim uticajem Beograda;

– op{tinski centar Sur~in se nalazi ekscentri~no uodnosu na teritoriju svoje op{tine, koja je ujedno i wego-va gravitaciona zona; gravitacioni uticaj opada sa pove-}awem distance na relaciji centar–periferija;

– op{tina je neadekvatno infrastrukturno opremqenaizrazit je kontrast izme|u izgra|enih stambenih jedinicai opremqenosti naseqa urbanim sadràjima i komunalnominfrastrukturom;

– struktura privre|ivawa je u ekonomskom i prostor-nom smislu polifunkcionalna: pored poqoprivrede, rela-tivno je dobro razvijen sekundarni sektor delatnosti, alii tercijarni, barem u pogledu kvantiteta i raznovrsnosti;

– prostor je intenzivno kori{}en (Sur~in spada me|ugu{}e naseqene op{tine u Srbiji) razli~itim tipovimazauze}a zemqi{ta, od kojih dominiraju {ume i oranice.Uprkos tome, konflikti u prostoru su izraèni, posebnoizme|u turizma, saobra}aja, stambene izgradwe i drugih ob-lika kori{}ewa zemqi{ta, sa ozbiqnim posledicama poefikasnost, opremqenost, ìvotnu sredinu i kvalitetìvota. U regionalnom smislu, imaju}i u vidu na~in kori-{}ewa zemqi{ta na suprotnoj obali reke Save koja pripa-da op{tini Obrenovac (lu~ki, energetski i drugi prera-|iva~ki kompleksi), problem je jo{ izraèniji;

– urbani na~ini kori{}ewa zemqi{ta se {ire na ra-~un poqoprivrednog zemqi{ta, {to je jedan od osnovnih


pokazateqa ubrzanog socijalno-ekonomskog razvoja; poseb-no je zna~ajno da broj stanovnika ne opada, {to je potenci-jal daqeg razvoja;

– kori{}ewe zemqi{ta je neplansko i stihijsko; ne po-stoje uverqivi dokazi da se u pogledu neplanske gradwepreduzimaju ozbiqne akcije; pogodni tereni za izgradwu susvi oni tereni koji su povoqni i za poqoprivrednu proiz-vodwu;

– pojedini korisnici zemqi{ta ne samo da nisu lokal-nog, ve} su regionalnog, nacionalnog, pa i internacional-nog zna~aja – koridor 10, aerodrom, itd;

– pejza` je znatno preoblikovan dosada{wim aktivno-stima, a pritisak na zemqi{te je izraèn, posebno u se-vernom, isto~nom i delom na jugu op{tine.

4. Potencijali i ograni~ewa podru~ja prostornog plana

Osnovni potencijali na podru~ju op{tine Sur~in u po-gledu kori{}ewa prirodnih resursa su:

– prirodni uslovi na oko 70% povr{ina u op{tini po-voqni za ratarstvo, vo}arstvo i povrtarstvo i dr.;

– relativno dugo trajawe vegetacionog perioda;– prostrane vodene povr{ine bara (@iva~a, Ugrino-

va~ka bara, Fene~ka bara), koje su dobra osnova za uzgojribe;

– tereni â i âá bonitetne klase povoqni za uzgoj {u-ma, kvalitetne pa{wa~ke i livadske povr{ine i vo}wake;

– zna~ajna leì{ta peska i {qunka u koritu rekeSave;

– izdani iz neposrednog aluviona reke Save i– dovoqne koli~ine vode za tehnolo{ke potrebe i na-

vodwavawe iz kanalske mreè i reke Save.

O pitawu stanovni{tva, mreè naseqa i javnih slu`bi:– pozitivan trend kretawa broja stanovnika koji ukazu-

je na atraktivnost op{tine za naseqavawe (trend porastabroj stanovnika naro~ito je izraèn u naseqima Sur~in,Dobanovci, Jakovo i Be~men);

– postojawe „zalihe” radne snage u svim naseqima, jerje iskori{}enost radnog kontigenta u svim naseqima is-pod 75%;

– kadrovski potencijal za razvoj sva tri privredna sek-tora delatnosti, sa posebnim akcentom na razvoj sekundar-nih i tercijarnih privrednih grana, posebno trgovine iusluga;

– povoqni uslovi za razvoj, opremawe, ure|ivawe i ra-cionalnije kori{}ewe komunalne opreme i objekata jav-nih slu`bi, zahvaquju}i demografskim, morfolo{kim ifunkcijskim karakteristikama naseqa i

– zadovoqavaju}a mreà objekata javnih slu`bi obave-znih sadràja (osnovno obrazovawe, primarna zdravstvenaza{tita) u seoskim naseqima.

U oblasti privrede:– povoqni klimatski uslovi i poloàj za razvoj poqo-

privrede;– izrazito povoqni fizi~ko-geografski i klimatski

uslovi za intenzivnu poqoprivrednu proizvodwu i razvojsavremene poqoprivredne proizvodwe, zdrave hrane, far-mi, specifi~nih proizvoda, podizawe novih plantaà vo-}a, plastenika i staklenika (za povr}e i cve}e);

– postoje}i fond i kvalitet zemqi{ta koji omogu}ava-ju prehrambenu sigurnost stanovni{tvu op{tine;

– razvijena mreà kanala za odvodwavawe;– tradicija bavqewa poqoprivredom i zna~ajno u~e{}e

me{ovitih doma}instava koja su po pravilu otvorenija ispremnija za inovacije;

– izrazite mogu}nosti za ja~awe veza izme|u poqopri-vrede i komparativnih delatnosti: privrede (turizma, tr-govine, proizvodwe), zanatsko-uslu`ne aktivnosti;

– poloàj op{tine Sur~in u okviru {ire beogradskeaglomeracije, kao i na zna~ajnim infrastrukturnim kori-dorima;

– oformqeni centri Sur~in i Dobanovci sa delimi~-no afirmisanim profilom privrede i zonama /lokalite-tima intenzivne privredne aktivnosti;

– ispoqena fleksibilnost privrednih subjekata u pre-orijentaciji na uslu`ne aktivnosti, kao i izraèna moti-visanost, zainteresovanost investitora i brojnost inici-jativa za intenzivirawe privrednog razvoja;

– mogu}nost formirawa novih radnih zona du` korido-ra autoputa, posebno obilaznice u blizini petqi ali i re-gionalne mreè puteva;

– reka Sava, wene obale i plaè, posebno Progarskaada, kao potencijal za razvoj turizma, kao i mogu}nosti or-ganizovawa pristana za turisti~ke i rekreativne ~amce ibrodove;

– blizina Obedske bare;– izuzetne prirodne vrednosti i lepote prvenstveno

Boj~inske {ume – za{ti}enog prirodnog dobra, ali i po-godnosti i ambijentalne vrednosti za razvoj rekreativ-nog i vikend turizma, naro~ito u Progaru, Boqevcima iJakovu;

– {umske povr{ine i aktivna lovi{ta: {ume Boj~in,Cerova greda, Gibavac, Crni lug, Zidine i Dobanova~kizabran i lovi{ta Zabran i Crni lug;

– mogu}nosti ure|ivawa ve}ih specijalizovanih sport-skih i rekreativnih kompleksa, kao budu}ih turisti~kihcentara na prostranim slobodnim ravnim ili blago nagnu-tim terenima;

– arheolo{ko i etnografsko nasle|e – arheolo{ka na-lazi{ta Progarski vinogradi, Zabran Petrov~i}, Tvrde-wava i Ma~kalovica;

– istorijsko i duhovno nasle|e – manastir Fenek i zna-menito mesto Boj~inska {uma i spomeni~ke kulturne vred-nosti: pravoslavne, evangelisti~ke crkve i rimokatoli~-ka crkva, kao i Zlatni krst iz Hâááá veka u Jakovu.

U oblasti saobra}aja i infrastrukturnih sistema:– povoqni uslovi za razvoj, opremawe, ure|ivawe i ra-

cionalnije kori{}ewe komunalne opreme i objekata, za-hvaquju}i morfolo{kim karakteristikama naseqa;

– izvanredan saobra}ajni poloàj, prvenstveno na me|u-narodnom infrastrukturnom koridoru 10;

– primarna saobra}ajna mreà koja daje mogu}nosti zadobru saobra}ajnu povezanost na lokalnom (sa op{tinskimcentrima koji je okruùju), regionalnom i me|unarodnomnivou;

– pruga Batajnica–Sur~in–Ostru`nica–Resnik, na pod-ru~ju op{tine Sur~in u duìni od oko 18 km, koja je od iz-uzetnog dràvnog zna~aja jer spaja prugu Beograd–In|i-ja–Subotica(E85)/[id(E70)–dràvna granica sa prugomBeograd–Vaqevo–Poèga (E79);

– blizina Aerodroma „Nikola Tesla” i– blizina reke Save kao me|unarodnog plovnog puta.

U pogledu za{tite nepokretnih kulturnih dobara, pri-rodnih dobara i ìvotne sredine:

– prirodna dobra koja predstavqaju potencijal za razvojturizma, npr. sportsko-rekreativnog (Vojno-sportsko re-kreativni centar u Sur~inu – „Siva ~apqa”), ekolo{kog(Progarska ada), izletni~kog (Boj~inska {uma), lovnog(Crni lug), i sl.;

– dobra dostupnost za{ti}enih prirodnih dobara usledrazvijene putne mreè;

– velike povr{ine pod {umama i vizuelni identitetlokacija i

– kulturna dobra koja predstavqaju potencijal za razvojturizma, npr. kulturno-manifestacionog i ekskurzionog(manastir Fenek, Boj~inska {uma).

Osnovna ograni~ewa na podru~ju op{tine Sur~in u po-gledu kori{}ewa prirodnih resursa su:

– visok nivo podzemnih voda na povr{inama pokrive-nim najplodnijim zemqi{tem uz reku Savu;


– velike povr{ine pod naseqima i industrijom (naro-~ito u Sur~inu, Dobanovcima i Jakovu), kao i pod saobra-}ajnim objektima (aerodrom) koje znatno pokrivaju najkva-litetnija zemqi{ta;

– nepovoqni hidrolo{ki uslovi i varirawe kvalitetazemqi{ta (posebno u aluvijalnim terenima);

– pojava eolske erozije koja je u pojedinim zonama, po-sebno na lesnom platou izraènija. Nedostatak vetroza-{titnih i poqoza{titnih pojaseva dodatno pove}ava nepo-voqne posledice eolske erozije, kojom se odnosi najplod-niji povr{inski sloj zemqi{ta i

– blizina urbanizovanih i degradiranih zemqi{ta ko-ja moè ugroziti kvalitet vode freatske izdani u aluvi-jalnim sedimentima.

U pitawu stanovni{tva, mreè naseqa i javnih slu`bi:– lo{a starosna struktura, posebno u naseqima Progar

i Boqevci;– negativan prirodni prira{taj;– nedovoqna obu~enost za turizam i valorizaciju turi-

sti~kih potencijala i mali udeo zaposlenih u sektoru ugo-stiteqstva;

– nedostatak visokoobrazovanog kadra za daqi razvojjavnih slu`bi;

– nedovoqna razvijenost uslu`nih delatnosti i objeka-ta javnih slu`bi uzrokovana blizinom Beograda;

– izraèna zapu{tenost komunalnih objekata;– disperzna izgra|enost stambenih i poslovnih objeka-

ta na periferiji naseqa, naro~ito na relaciji Sur~in –Novi Beograd, {to je dovelo do neracionalnog kori{}ewazemqi{ta i do formirawa velikih gra|evinskih podru~ja;

– bespravna izgradwa, prete`no u naseqima na istokuop{tine;

– kolizija kori{}ewa prostora – potreba za intenziv-nom izgradwom naseqa i vannaseqskog prostora, kao i ure-|ewem naseqa s jedne, i blizina aerodroma, vojnih i poli-cijskih kompleksa, za{tita zemqi{ta od prekomerne iz-gradwe, s druge strane;

– veliki udeo radnika – dnevnih migranata (80%), kojiiako zadràva stanovni{tvo u seoskim naseqima, dovodido zapostavqawa sopstvenog razvoja;

– relativno nizak nivo opremqenosti komunalnom in-frastrukturom, {to stvara probleme u funkcionisawuobjekata javnih slu`bi u mnogim seoskim naseqima, poseb-no kad su u pitawu obavezne ustanove javnih slu`bi –osnovne {kole i objekti primarne zdravstvene za{tite,zdravstvene stanice i ambulante;

– zapu{tenost pojedinih seoskih domova kulture, kojisu uglavnom izgubili svoju osnovnu namenu i ~esto se kori-ste u druge svrhe;

– nepostojawe sredwe {kole, odnosno sredwo{kolskogcentra, s obzirom na veliki broj mladih stanovnika;

– nedovoqna opremqenost postoje}eg {kolskog pro-stora, ukqu~uju}i kabinete, fiskulturne sale i sportsketerene;

– nepostojawe objekata i kompleksa namewenih sportui rekreaciji u mnogim naseqima i posebno op{tinskomcentru, {to predstavqa veliki problem, imaju}i u vidu re-lativno visok procenat mlade populacije;

– nepotpuna i nedovoqna opremqenost Doma zdravqa uSur~inu specijalisti~kim slu`bama i

– nedostatak apoteka i specijalisti~kih slu`bi uzdravstvenim stanicama i ambulantama u seoskim nase-qima.

U oblasti privrede:– visok stepen zavisnosti poqoprivrede od eko-uslova

(navodwavawa i odvodwavawa) u vegetacionom periodu;– zapu{tenost postoje}ih kanala i pumpnih sistema;– nedostatak vetroza{titnih pojaseva;– nedostatak ekonomi~nosti upravqawa zemqom i nepo-

stojawe adekvatnog trì{ta zemqi{tem;

– usitwenost poseda i nedovoqan broj komercijalnihpoqoprivrednih gazdinstava;

– zastarelost poqoprivredne mehanizacije;– nizak proizvodni efekat na mnogim gazdinstvima;– broj stoke koji je daleko ispod potencijala krmne

baze;– nezavr{eni procesi prestrukturirawa poqoprivred-

nih preduze}a, usporena i nedovoqno efikasna privatiza-cija i nepostojawe jasnih vlasni~kih prava;

– polarizacija privrednih aktivnosti i koncentracijaobjekata u dva naseqa Sur~in i Dobanovci, i nedovoqnaatraktivnost zapadnog i ju`nog dela op{tine za privred-ni razvoj;

– nedovoqno razvijena ponuda radnih mesta u nepoqo-privrednim delatnostima i veliki broj dnevnih migrana-ta ka susednim op{tinama;

– nere{eno pitawe pristupnih saobra}ajnica od magi-stralnih putnih pravaca ka privredno-industrijskim zona-ma/lokalitetima {to je pra}eno velikim obimom tran-sporta tereta kroz naseqa (posebno izraèno u nasequ Do-banovci, potom i u Sur~inu) i visokim stepenom ugroè-nosti ìvotne sredine;

– nedovoqno prostora za pro{irewa pojednih aktivno-sti i neophodnost dislocirawa proizvodnih objekata iznaseqa;

– zapu{tenost pojedinih proizvodnih kapaciteta usleddugogodi{weg nefunkcionisawa;

– neuskla|enost izme|u iskazane zainteresovanosti po-tencijalnih investitora i ponude infrastrukturno opre-mqenih zona/lokaliteta za sme{taj malih i sredwih preu-ze}a (MSP) izvan ve} aktiviranih prostornih celina;

– nedovoqni turisti~ki sadràji i slaba opremqenostsme{tajnim i uslu`nim kapacitetima i

– neodgovaraju}a izgra|enost turisti~ke i prate}e in-frastrukture.

U oblasti saobra}aja i infrastrukturnih sistema:– relativno nizak nivo opremqenosti komunalnom in-

frastrukturom;– neregulisano pitawe pre~i{}avawa i odvo|ewa ot-

padnih voda;– nizak kvantitet i kvalitet formiranih lokalnih pu-

teva u odnosu na veli~inu teritorije i razme{taj naseqa;– lo{a unutra{wa me|usobna povezanost naseqa;– lo{a povezanost naseqa sa susednim podru~jima na

desnoj obali reke Save – op{tina Obrenovac i– nedostatak putni~kih i teretnih pristani{ta na re-

ci Savi.

U pogledu za{tite nepokretnih kulturnih dobara, pri-rodnih dobara i ìvotne sredine:

– stvarawe buke i aerozaga|ewa usled intenzivnog sao-bra}aja i

– aerozaga|ewe od termoelektrana u Kolubarskom base-nu i op{tini Obrenovac.

áá – CIQEVI PROSTORNOG RAZVOJA

1. Op{ti i posebni ciqevi

Osnovni ciq izrade Prostornog plana jeste definisa-we planskog osnova za organizaciju, kori{}ewe, ure|ewe iza{titu prostora op{tine Sur~in, koji treba da dovede doorganizovanog aktivirawa prostornih potencijala op{ti-ne i usmeravawa daqeg prostornog razvoja.

U skladu sa osnovnim karakteristikama prostora op-{tine Sur~in, kao i na osnovu obaveza i smernica iz plan-skih dokumenata vi{eg reda, osnovni ciq izrade Prostor-nog plana je razra|en kroz nekoliko posebnih ciqeva, i to:

– definisawe planskog okvira za usmeravawe i kontro-lu {irewa gra|evinskog zemqi{ta, pri ~emu je proces {i-rewa gra|evinskog zemqi{ta (severni i isto~ni deo) iinteresovawa za izgradwu na podru~ju op{tine posmatrankao potencijal daqeg razvoja;


– valorizacija saobra}ajnog poloàja (me|unarodniAerodrom „Nikola Tesla”, autoput E70 granica Hrvat-ske–Beograd i deo obilaznice oko Beograda kao delovi me-|unarodnog koridora 10, reka Sava i posebno blizina rekeDunav kao me|unarodnog koridora 7) i geostrate{kog po-loàja i uloge op{tine u razvoju regiona Beograda;

– za{tita i kori{}ewe prirodnih i kulturnoistorij-skih vrednosti, razvoj izletni~kog i rekreativnog turizmai objediwavawe turisti~ke ponude op{tine kao dela regi-ona Beograda i

– definisawe planskih re{ewa tako da se prostorniplan primewuje direktno tj. definisawe pravila izgrad-we i ure|ewa prostora.

Slika 4: Funkcionalna povezanost op{tine sa {irim okruèwem

Na osnovu tako definisanih ciqeva, postavqeni su ci-qevi izrade prostornog plana, koji se odnose na pojedineoblasti, koji se prvenstveno ogledaju u definisawu plan-skog osnova i prioriteta u narednom periodu za:

– plansko kori{}ewe gra|evinskog, poqoprivrednog,{umskog i vodnog zemqi{ta, kao i zaustavqawe bespravneizgradwe stambenih, privrednih i drugih objekata;

– uspostavqawe efikasne i odrìve saobra}ajne in-frastrukture na lokalnom nivou i weno prikqu~ewe namreè regionalnog i nacionalnog zna~aja;

– izgradwu energetske infrastrukture za lokalne po-trebe, i to prvenstveno sistema gasifikacije;

– za{titu izvori{ta pored reke Save, kao i izgradwu iure|ivawe vodoprivredne infrastrukture (vodovod, kana-lizacija, otpadne vode, kanalska mreà);

– razvoj turisti~kih podru~ja na novim osnovama i– transformacija ekstenzivnih poqoprivrednih povr-

{ina i kompleksa, wihov daqi razvoj i modernizacija ufunkciji proizvodwe prehrambenih proizvoda.

2. Ciqevi razvoja po posebnim oblastima

U pogledu za{tite i kori{}ewa prirodnih resursa ci-qevi su:

– kori{}ewe poqoprivrednog zemqi{ta u smislu inte-zivne poqoprivredne proizvodwe i ekolo{ke poqoprivre-de u zavisnosti od podru~ja;

– daqi uzgoj i unapre|ewe postoje}ih {uma;– uzgoj, za{tita i kori{}ewe plemenite krupne i sit-

ne divqa~i, i to: srne, zeca, fazana i jarebice na otvore-nim lovi{tima i jelena i divqe sviwe u Crnom lugu, aosim wih i jelena i muflona u Zabranu;

– uzgoj ribe na reci Savi, kanalima i napu{tenim ko-ritima reke Save;

– eksploatacija peska, i mawe {qunka, u koritu rekeSave na za to odre|enim mestima;

– eksploatacija leì{ta nemetali~nih sirovina za lo-kalne potrebe – ciglarske gline kod Dobanovaca;

– vodosnabdevawe iz aluvijalnih freatskih izdani (pr-venstveno dubokih) i

– kori{}ewe vode reke Save za tehnolo{ke potrebe inavodwavawe.

U razvoju mreè naseqa i javnih slu`bi, ciqevi su:– podsticawe zna~aja Sur~ina, kao jednog od kqu~nih no-

voformiranih centara beogradske suburbane zone, u povezi-vawu i integrisawu ovog podru~ja sa Sremom, op{tinomObrenovac, op{tinama grada Beograda, posavskim podru~jem;

– razvoj mreè svih malobrojnih, ali prostranih seo-skih naseqa op{tine, koja su, prema morfolo{koj struktu-ri naseqa sa formiranim seoskim centrom;

– poboq{avawe kvaliteta opremqenosti postoje}eg ni-voa javnih slu`bi i razvoj komunalnih delatnosti u nase-qima, kao i infrastrukture u me|unaseqskom prostoru;

– stvarawe proizvodne multifunkcionalne strukturenaseqa;

– funkcijska diferencijacija naseqa, uz mogu}nostformirawa specijalizovanih centara;

– selektivna decentralizacija ekonomskih aktivnostii locirawe MSP u svim atarima naseqa sa povoqnim lo-kacionim prednostima;

– opremqenost uslu`nim delatnostima u op{tinskomcentru i ostalim naseqima sa seoskim centrom, najmawena nivou proseka za odgovaraju}e centre i naseqa u Repu-blici Srbiji;

– pove}avawe gustine izgra|enosti i nastawenosti, kaoi intenziteta kori{}ewa prostora, u ciqu za{tite poqo-privrednog zemqi{ta;

– smawivawe intenzivnih dnevnih migracija ka podru~-jima van teritorije op{tine;

– stimulisawe razvoja u seoskim naseqima, {to obuhvata,pored neagrarnih delatnosti, i druge aktivnosti vezane zaangaòvawe seoskog stanovni{tva (ukqu~ivawe stanovni-{tva u razvoj uslu`nih delatnosti, edukaciju poqoprivred-nog stanovni{tva, obnavqawe etno-zanata, stimulisaweprivatne inicijative u sektoru javnih slu`bi, podsticaweposebnih programa u kulturi, sportu i rekreaciji i turizmu);

– daqi razvoj Sur~ina, kao primarnog centra za razvojobrazovawa, kulture, zdravstva, socijalnog starawa, sportai rekreacije i dr.;

– razvoj objekata javnih slu`bi u ve}im seoskim nase-qima – Jakovo, Boqevci, Dobanovci i obezbe|ivawe efi-kasnije dostupnosti gra|anima, organizovawem novih, pri-lago|enih formi usluga (mobilne slu`be), odnosno po-boq{awem mreè saobra}ajnica i boqe organizovanog lo-kalnog javnog prevoza gra|ana i

– stimulisawe privatnog sektora na lokalnom nivou,kako bi ponudio nove programe u radu javnih slu`bi, kao iomogu}avawe jedinstvenog funkcionisawa privatnog ijavnog sektora, posebno u oblasti de~ije za{tite, i za{ti-te i zbriwavawa starih lica.

U razvoju privrednih delatnosti (poqoprivreda, indu-strija, privredne zone, turizam) ciqevi su:

– podsticawe razvoja savremene, konkurentne i ekolo{kepoqoprivrede na na~in koji {titi prirodne potencijale;

– uspostavqawe direktnih veza izme|u razvoja biqne isto~arske proizvodwe na nivou poqoprivrednih gazdin-stava/preduze}a, sa osloncem na obezbe|ewe sopstvene krm-ne baze;

– potpunije iskori{}avawe komparativnih pogodnostilokaliteta za specijalizaciju poqopirvredne proizvodwe,primenu metoda organske/ekolo{ke proizvodwe hrane, do-bijawe oznake proizvoda definisanog geografskog pore-kla, obnavqawe tradicionalnih tehnologija prerade i sl.;

– aktivna podr{ka intenzivnoj poqoprivrednoj proiz-vodwi;


– podsticawe procesa tehni~ko-tehnolo{kog osavreme-wavawa preduze}a prehrambene industrije;

– podsticawe diverzifikacije ruralne ekonomije uvo-|ewem dopunskih delatnosti (seoskog turizma, ku}ne radi-nosti, trgovine, MSP i sl.);

– privatizacija dràvnog sektora poqoprivrede raditransformacije u konkurentna profitabilna privatnapreduze}a;

– podsticawe razvoja poqoprivredne infrastrukture– skladi{ta, rashladnih prostora, doradnih pogona, pija-ca i sl.;

– formirawe prostorno-privrednih celina (zona/loka-liteta) sa posebnim reìmom funkcionisawa, odnosnosistemom mera, propisa i ograni~ewa;

– unapre|ewe opremqenosti, za{tite i programske struk-ture u postoje}im zonama, kompleksima i lokalitetima;

– ostvarivawe vi{eg stepena prostorno-privredne po-vezanosti na nekoliko nivoa: unutar op{tine, unutar beo-gradske aglomeracije, na regionalnom nivou sa susednim idrugim op{tinama na bazi komplementanosti funkcija izajedni~kog nastupa na trì{tu;

– objediwavawe turisti~ke ponude i weno ukqu~ivaweu turisti~ku ponudu Beograda;

– izgradwa odgovaraju}ih turisti~kih lokaliteta nalevoj obali reke Save;

– ukqu~ivawe kulturnih i prirodnih dobara u ukupnuturisti~ku ponudu;

– razvijawe vi{e vidova turizma: izletni~ki-vikend,tranzitni (drumski i re~ni), sportsko-rekreativni, mani-festacioni, seoski, kulturni, lovni i

– funkcionalno povezivawe turizma sa komplementar-nim delatnostima.

U razvoju saobra}aja i infrastrukturnih sistema ciqe-vi su:

– formirawe celovitih/kompletnih, infrastrukturnihsistema, koji omogu}avaju kvalitetniji ìvot i zdravijuìvotnu sredinu;

– pouzdano vodosnabdevawe naseqa;– konstituisawe tehni~ko-tehnolo{ki i higijenski kom-

pletnog kanalizacionog sistema svih naseqa u op{tini;– evakuacija atmosferskih voda sa javnih i ostalih po-

vr{ina u naseqima i wihovim atarima;– tretman industrijskih otpadnih voda postoje}ih i per-

spektivnih proizvodnih zona pored postoje}ih i budu}ihsaobra}ajnica, kao i mawih i ve}ih proizvodnih pogona;

– uspostavqawe sistema odbrane od velikih spoqnih iunutra{wih voda;

– razvijawe distributivne elektroenergetske mreè iobjekata;

– razvijawe gasovodne mreè i objekata u svih sedam na-seqa op{tine, u ciqu racionalne potro{we energije iunapre|ewa kvaliteta ìvota i ìvotne sredine;

– razvijawe i modernizacija telekomunikacionih mre-à i usluga;

– podizawe stepena upravqawa komunalnim i ostalimotpadom;

– revitalizacija i modernizacija postoje}ih regional-nih puteva i wihovo povezivawe sa autoputskom mreòm;

– modernizacija lokalnih i nekategorisanih puteva iz-me|u naseqa i okolnog gravitacionog podru~ja;

– unapre|ewe i razvoj re~nog, putni~kog i teretnog sa-obra}aja;

– obezbe|ewe ve}eg stepena efikasnosti, racionalnostii ekonomi~nosti u transportu qudi i dobara, stvarawemuslova za odvijawe saobra}aja sa ve}im nivoom bezbednosti,ve}im brzinama kretawa, kra}im vremenom putovawa, itd.;

– razvoj saobra}ajne infrastrukture, kao osnovnog ~i-nioca prostorne organizacije, tako da se omogu}i vi{inivo usluge putni~kog prevoza putem dobro organizovanogjavnog prevoza putnika, kombinovanog (drumsko-vazdu{no-èlezni~ko-re~nog) prevoza putnika, robe i dobara, opti-mizirawem vremena putovawa i sl.;

– pove}awe ukupne mobilnosti stanovni{tva sa rela-tivnim pove}awem broja putovawa u granicama gravitaci-onih zona pojedinih centralnih naseqa;

– poboq{awe ukupnog nivoa usluge saobra}ajnog itransportnog sistema sa poboq{awem odgovaraju}ih teh-ni~kih elemenata saobra}ajne infrastrukture sa poseb-nim osvrtima na negativne uticaje saobra}aja na drugepodsisteme i ìvotnu sredinu;

– prostorna povezanost op{tine Sur~in sa susednimop{tinama i regionom i

– poboq{avawe javnog prevoza svih naseqa sa Sur~i-nom, ali i sa drugim beogradskim op{tinama (Novi Beo-grad i Zemun).

U pogledu za{tite i kori{}ewa nepokretnih kultur-nih dobara i prirodnih dobara, kao i za{tite ìvotnesredine, ciqevi su:

– o~uvawe jedinstvenosti, izvornosti i autenti~nostiprirodnih vrednosti podru~ja;

– stavqawe pod za{titu evidentiranih prirodnih do-bara;

– o~uvawe biodiverziteta, odnosno specijske, ekosi-stemske i genetske raznovrsnosti;

– za{tita i o~uvawe zelenih povr{ina ({ume Boj~in,Cerova greda, Gibavac, Crni lug, Zidine i Dobanova~kizabran), ribwaka u Be~menu, kao i Progarske ade;

– za{tita, o~uvawe, konzervacija ili obnova kulturnihvrednosti op{tine;

– utvr|ivawe evidentiranih kulturnih dobara za nepo-kretna kulturna dobra;

– unapre|ewe kvaliteta okruèwa objekata kulturnihvrednosti;

– utvr|ivawe za{ti}ene okoline manastira Fenek imera za{tite;

– za{tita nepokretnih kulturnih dobara od svih obli-ka nekontrolisane izgradwe;

– sprovo|ewe integralne za{tite nepokretnog kultur-nog dobra i prostora za{ti}ene okoline i zona za{tite;

– adekvatna prezentacija i ukqu~ivawe za{ti}enihprirodnih dobara i nepokretnih kulturnih dobara u turi-sti~ku ponudu op{tine;

– za{tita i unapre|ewe kvaliteta prirodnih vrednostii o~uvawe, ure|ivawe i adekvatno kori{}ewe predela;

– za{tita zdravqa i unapre|ewe kvaliteta ìvota i– za{tita od udesa i elementarnih nepogoda.

3. Koncepcija prostornog razvoja

Na osnovu analize postoje}eg stawa, strategije razvojaplanskog podru~ja i iznetih ciqeva u prostornom razvoju,prilikom definisawa planskih re{ewa uvaène su slede-}e pretpostavke i potrebe:

– jugozapadni deo op{tine fizi~ki je slabo povezan saSur~inom i okruèwem, putnom mreòm neodgovaraju}egstandarda, razvojno zapostavqen, ugroèn depopulacijom,{to ukazuje da je daqi razvoj potrebno bazirati na diver-sifikaciji delatnosti i saobra}ajnom povezivawu;

– potrebno je predvideti upotrebu prostora za nameneregionalnog i republi~kog zna~aja u onoj meri koliko je toneophodno za wihovo boqe kori{}ewe, jer nakon izgradweboqih internih veza aerodrom i putevi se od dana{weg op-tere}ewa pretvaraju u prvorazredni razvojni kapital;

– potrebno je sa~uvati kvalitetno zemqi{te za poqo-privredu, posebno najboqih bonitetnih klasa, jer op{tinatreba da teì samodovoqnosti u pogledu snabdevawaosnovnim poqoprivrednim proizvodima, kao i da vi{akusmerava ka trì{tu Beograda;

– osloniti se na reìme kori{}ewa zemqi{ta poprincipu prete`nih namena;

– sagledati i proceniti kapacitete i potreban pro-stor za infrastrukturu aktivirati lokacije za privred-no-proizvodne parkove i prate}e objekte (skladi{ta, ma-gacini itd.);


– konverziju poqoprivrednog u drugo zemqi{te dozvo-liti du` glavnih saobra}ajnica, a preostale poqoprivred-ne povr{ine sa~uvati i

– u zapadnom i ju`nom delu op{tine, sprovoditi prin-cipe odrìvog razvoja, te u pogledu kori{}ewa zemqi{tasaditi {to vi{e {ume, zbog ambijentalnih i ekolo{kihvrednosti, ekonomske koristi i za{tite vodoizvori{ta uzreku Savu.

Prioriteti u definisawu prostornog razvoja podru~jaop{tine Sur~in su:

– o~uvawe kvalitetnog poqoprivrednog zemqi{ta, kaoosnovnog resursa za razvoj poqoprivrede;

– daqa izgradwa trakaste infrastrukture (putni sao-bra}aj), sa zonom gradwe oko koridora du` razvojnih oso-vina i glavnih izlaznih pravaca prema okruèwu;

– pove}awe gustine stanovawa i radnih mesta, u kontek-stu obezbe|ewa kvalitetnijih uslova stanovawa i rada;

– uspostavqawe harmoni~nih odnosa na liniji kontak-ta izgra|enih i prirodnih struktura pri utvr|ivawu gra|e-vinskog zemqi{ta naseqa;

– energi~no suzbijawe i spre~avawe degradacije prede-la koju prouzrokuje ra{trkana izgradwa van gra|evinskogzemqi{ta naseqa;

– za{tita najatraktivnijih predela ({ume i obale) odneprikladne gradwe;

– maksimalna organizacija obale reke Save u turisti~-kom smislu, sa atraktivnim pristanima, komercijalnim isportskim objektima i

– ukqu~ewe kulturnih i prirodnih dobara u ukupnu tu-risti~ku ponudu, uz wihovo aktivno odràvawe i daqirazvoj.

Na osnovu iznetog, osnova kori{}ewa zemqi{ta posta-vqena je tako da sadràji od javnog (op{teg) interesa ima-ju apsolutni prioritet i za{titu. Svaka intervencija uprostoru koja remeti javno dobro je apsolutno zabrawena.

U skladu sa budu}im opredeqewem, gra|evinsko zemqi-{te je u svakom pojedina~nom nasequ redefinisano, u smi-slu „ispravqawa” utvr|enih granica. [irewe gra|evin-skih podru~ja je legalizovano, uz budu}u strogu kontrolugradwe na {tetu kvalitetnog poqoprivrednog zemqi{ta,ali i u skladu sa grani~nim kapacitetom infrastruktur-nih sistema i objekata.

Uz planiranu {umu zajedno sa ribwakom, oko dana{wihvojnih objekata afirmi{e se prostor za izgradwu novogadministrativnog centra uz prethodnu obaveznu izradu re-gulacionog plana.

Jedan od prioriteta planskog dokumenta je aktivno ko-ri{}ewe reke Save i kao dela gradskog ambijenta. Odrà-vawe postoje}ih obaloutvrda izvesti kao urbanu regulaci-ju i ure|ivawe obala, kojim se op{tina funkcionalno„spu{ta” na svoju veliku reku, uz maksimalno iskori{}a-vawe lokacija odre|enih za pristane u funkciji turizma.

Postoje}e i budu}e privredne zone se {ire planski, uskladu sa zahtevima trì{ta. Postoje}i poqoprivrednikombinati ostaju u svojim granicama. Dozvoqena je izgrad-wa objekata kompatibilnih poqoprivrednom zemqi{tu.

Formirawem specijalizovanih radnih/privrednih zonaotvara se mogu}nost organizacije dopunskih aktivnostipoqoprivrednih proizvo|a~a. Planirane prostore je po-trebno infrastrukturno kompletno opremiti i parcelisa-ti u kasetno-faznom smislu, tako da prema potrebi mogu dase spajaju u ve}e komplekse.

Biciklisti~ke staze, kao dopuna saobra}aju, ali i turi-zmu, sportu i rekreaciji }e biti izgra|ene uz reku Savu,ali je poèqno da se grade {irom op{tine, u skladu sa iz-uzetno povoqnom morfologijom terena.

[umsko zemqi{te je predstavqeno {umama „Zabran”,„Gibavac”, „Crni lug” i „Boj~inska {uma”, koje su izvan-redna osnova za komplementarne aktivnosti (rekreaciju,turizam, sport itd.). U narednom periodu planirano jesistemsko obnavqawe i pro{irivawe. U skladu s tim,

koristiti {umske sastojine prilagodqive osnovnoj na-meni: uz reku – topole, vrbe, a uz izgra|ene i projektova-ne saobra}ajnice, {umske pojaseve za{titnog karaktera.

[ume pri{irivati u smislu dopuwavawa postoje}ihkompleksa ili novim zasadom koridorski, uz postoje}e re-gionalne saobra}ajnice i „sremsku gazelu”. Pri po{umqa-vawu je planirano da se koriste vrste koje naboqe absor-buju negativne emisije izduvnih gasova (breza, jova, crnibor i sl.).

Dozvoqava se izgradwa objekata kompatibilnih sportu,rekreaciji, turizmu i komercijalnih delatnosti u svim{umskim kompleksima.

Poqoprivredno zemqi{te ostaje jedan od osnovnihrazvojnih potencijala. Kvalitetno poqoprivredno ze-mqi{te se striktno ~uva i {titi, {to podrazumeva za-{titu od prekomerne upotrebe ve{ta~kih |ubriva, odrà-vawe postoje}ih kanala za odvodwavawe i ukrupwavaweposeda proizvo|a~a. Poèqna je komplementarna ratar-sko-sto~arska proizvodwa porodi~nog/farmerskog tipa idiverzifikacija strukture proizvodwe u pravcu ve}e za-stupqenosti povrtnog, industrijskog i sto~nog krmnogbiqa intenzivirawe sto~arske proizvodwe, naro~ito me-sno-mle~nog govedarstva i daqe ukrupwavawe porodi~nihposeda. Trì{ni proizvodi koje treba daqe podsticatisu i vo}e i povr}e.

Posebno se podràva svaki oblik izgradwe stakleni-ka, plastenika, kori{}ewa geotermalne i drugih obnovqi-vih oblika energije i ostalih tehnolo{kih inovacija.

Poseban doprinos imixu op{tine, svim stanovnicima,privredi i standardu treba da donese budu}a aktivnost uokviru vodnog zemqi{ta. Planirana je izgradwa vi{ena-menskih pristana na reci Savi, u funkciji turizma, sao-bra}aja, ali i privrednih i industrijskih kapaciteta. Za-le|e na obali }e biti organizovano sa ugostiteqskim, ko-mercijalnim i sportsko-rekreativnim objektima. U skladusa elementima dugoro~ne strategije u narednom periodu,dozvoqava se mogu}nost izgradwe i ekskluzivnih stambe-nih naseqa malih kapaciteta na reci.

Izvori{te vodosnabdevawa je pod strogom za{titom odnamernog ili slu~ajnog zaga|ivawa i drugih uticaja kojimogu nepovoqno delovati na izda{nost izvori{ta i zdrav-stvenu ispravnost vode. Na podru~ju {ire zone za{tite vo-doizvori{ta uspostavqa se reìm selektivnog sanitarnognadzora i za{tite od zaga|ivawa ìvotne sredine. U tomciqu realizuje se sistem monitoringa kvaliteta i kvanti-teta podzemnih voda izvori{ta, u skladu sa programom si-stematske kontrole vode u izvori{tu.

Mreù odvodnih kanala potrebno je urgentno o~istitiod muqa i otpada i vratiti u funkciju.

Du` nasipa uz reku Savu, dozvoqava se izgradwa rekre-ativne pe{a~ke i biciklisti~ke staze, kao dopuna turizmui, posebno, sportu i rekreaciji. Ure|ivawe obale reke Sa-ve izvoditi ekolo{ki prihvatqivim materijalima, a sana-ciju razvijenih erozionih procesa novim po{umqavawem idopunom prore|enih sastojina odgovaraju}im vrstama.

ááá – PRAVILA KORI[]EWA, URE\EWA I ZA[TITE PLANSKOG PODRU^JA

1. Priroda

1.1. Kori{}ewe i za{tita prirodnih resursa

Prirodni resursi na podru~ju op{tine Sur~in, prven-stveno plodno zemqi{te, resursi pitke vode, lovna di-vqa~, povr{inske vode i koristi}e se u skladu sa pravili-ma koja obezbe|uju wihovo odrìvo kori{}ewe, uz maksi-malno o~uvawe i za{titu. Planom se posebno propisujupravila kori{}ewa prostora koja obezbe}uju da se poqo-privredna proizvodwa, izgradwa naseqa, privrednih obje-kata, saobra}ajnica, privrednih, turisti~kih i drugihobjekata odvija u skladu sa ciqevima kori{}ewa i za{ti-te prirodnih resursa planskog podru~ja.


Zonirawe prema pogodnosti za poqoprivredu

Zone povoqne za gajewe ìtarica, krmnog biqa, povr}ai drugih kultura – tereni sa najpovoqnijim prirodnimuslovima. Najpovoqnija zemqi{ta za poqoprivredu pro-stiru se u isto~nom, severnom i ju`nom delu op{tine, na-ro~ito na lesnom platou ali i na re~nim terasama reke Sa-ve. Najpovoqniji tereni su atarima Sur~ina, Dobanovaca,Progara, Jakova, a potrebnim navodwavawem se postièpotreban hidrolo{ki reìm za proizvodwu pojedinih kul-tura koje mawe trpe su{u. Navodwavawe je jedini uslov zanesmetano odvijawe poqoprivredne proizvodwe. U ovimzonama proizvodwu povr}a, cve}a mogu}e je organizovati iu plastenicima i staklenicima.

Zone povoqne za oranice, posebno za gajewe kukuruza,krmnog biqa, za vo}arstvo, povrtarstvo – tereni sa povoq-nim prirodnim uslovima. Najzastupqeniji tereni su u delo-vima atara naseqa Jakovo, Boqevci, Be~men, podru~je Boj~in-ske {ume, a mestimi~no ih ima i u delovima atara ostalihnaseqa. Glavna ograni~ewa u kori{}ewu su slabiji kvalitetzemqi{ta, periodi~no plavqewe povr{inskim i podzemnimvodama, pa se wihov kvalitet moè poboq{ati primenom od-re|ene vrste |ubriva, izborom prilago|enih poqoprivred-nih kultura, pro{irewem odvodne kanalske mreè, i dr.

Zone povoqne za vo}wake i livade – tereni sa uslovnopovoqnim prirodnim uslovima se najvi{e prostiru u de-lovima atara Dobanovaca (Zabran), Petrov~i}a i Jakova(kanali koji se spu{taju sa lesnog platoa). Ova podru~ja suu zapadnom delu op{tine naj~e{}e pod {umom, dok su u is-to~nom u zonama blizu naseqa koje su ugroène gradwom.Ako su slobodna, najpovoqnija su za za vo}wake i livade.

Zone nepovoqne za poqoprivrednu proizvodwu – terenisa nepovoqnim prirodnim uslovima su najzastupqeniji uzapadnom delu podru~ja op{tine. Na ovim lokalitetimaograni~avaju}i faktor je lo{ pedolo{ki supstrat. Ovapodru~ja je najrentabilnije po{umiti ili se mogu angaò-vati za gradwu.

Pored pomenutih, tereni koji se nalaze u okviru za-{titne zone izvori{ta vodosnabdevawa su predodre|eniza ekopoqoprivredu sa strogo kontrolisanom upotrebomhemijskih sredstava, u skladu sa reìmima kori{}ewaprostora u pojedinim sanitarnim zonama za{tite.

Zonirawe prema pogodnosti za naseqavawe – izgradwu

U op{tini Sur~in javqaju se tri osnovna tipa terenasa razli~itim nivoom pogodnosti i mawim ili ve}imograni~ewima za prostorni razvoj i naseqavawe (stanova-we, privre|ivawe – rad i komunicirawe).

á – Pogodni tereni za prostorni razvoj i naseqavawebez ograni~ewa. Ravni ili blago nagnuti tereni, u podru~-ju Zemunskog lesnog platoa i lesno – aluvijalnih terasa,stabilni, dobro nosivi, ocediti (sa nivoom podzemne vodeod najmawe 5 metara ispod povr{ine terena) i dobro eks-ponirani. Mikroklimatski uslovi na ovom podru~ju suugodni, mogu}a je pojava poja~anog vetra i dodatnog isu{i-vawa i erozije tla, kao i o{te}ewa vegetacije pod uticajemvetra, zbog odsustva vetroza{titnih i poqoza{titnih po-jaseva. Potrebna su ulagawa u sisteme za vodosnabdevawe inavodwavawe, pogotovo na lesnom platou.

Inèwerski i geomehani~ki uslovi terena su neujed-na~eni; u aluvijalnim sedimentima su potrebne mere od-brane i za{tite od visokih voda, nasipawa i regulacije,kao i specifi~ni uslovi temeqewa izradom tamponskihslojeva ili duboko fundirawe; u lesnim naslagama svistandardni objekti temeqe se u optimalnim uslovima, nasvim vrstama temeqa.

Ovi tereni se koriste za poqoprivrednu proizvodwu(gajewe ìta, povr}a, vo}a), jer su to uglavnom zemqi{ta á – áá katastarske klase.

áá – Uslovno pogodni prostori za naseqavawe sa mawimili ve}im ograni~ewima za naseqavawe. Ravni ili blagonagnuti tereni u aluvijalnoj ravni reke Save, uglavnom

stabilni, dobro nosivi. Kao ve}a ograni~ewa lokalno sejavqa plavqewe unutra{wim vodama (sa nivoom podzemnevode najmawe 2–5 metara ispod povr{ine terena). Prirod-na ograni~ewa zahtevaju mawe ili ve}e materijalne tro-{kove u smislu za{tite od plavqewa, zaravwivawa, teh-ni~ke mere pri zemqanim radovima, trasirawa infra-strukture i saobra}ajnica. Zahvataju centralne i isto~nedelove op{tine i predstavqaju uglavnom vo}wa~ke, livad-ske povr{ine, delom su po{umqeni.

Mogu}e je locirati porodi~no stanovawe i privredne ka-pacitete, ali iskqu~ivo u zonama uz saobra}ajnice, kako bido{lo do minimalne degradacije plodnog tla, odnosno za-{tite resursa podzemnih pitkih voda u aluvionu reke Save.

ááá – Prostori zapadnog dela op{tine. Zbog velikihograni~ewa, nepogodni su za poqoprivredu. Mogu}e ih jekoristiti iskqu~ivo za uzgoj {uma, sto~arstvo, kao i zarazvoj lovnog turizma. Zbog znatnih ograni~ewa za poqo-privredu, tereni koje treba nameniti ili rezervisati zaizgradwu, pogotovo, ako se obezbedi boqa saobra}ajna do-stupnost i povezanost. Ukoliko se gradi na ovim terenimapotrebna je primena mera sanacije i melioracije terena,~esto duboko temeqewe i primena mera hidrotehni~ke izo-lacije.

Nepovoqnih terena za naseqavawe – izgradwu sa aspek-ta prirodnih uslova skoro da i nema: to su vodene povr{i-ne, a kao ograni~avaju}e na {irim prostorima se moè na-vesti prostirawe poqoprivrednih i {umskih povr{ina, po-vr{ina pod lovi{tima i zone izvori{ta vodosnabdevawa.

Pri izradi planske i tehni~ke dokumentacije bez obzi-ra na tip terena obavezna je izrada elaborata geolo{kih igeotehni~kih istraìvawa.

Pri planirawu i projektovawu, kao i izgradwi i kori-{}ewu objekata u svim zonama povoqnim za turizam (prio-baqe reke Save, posebno Progarska ada, bare, {umski kom-pleksi Boj~inske {ume, Crnog luga, Gibavca, Labudice iZabrana, ambijentalne i spomeni~ke vrednosti naseqa, ma-nastira Fenek i dr.), obavezno je po{tovati sve mere za-{tite prirodnih resursa i pravila kori{}ewa prostora igra|ewa propisana ovim planom.

Pri projektovawu saobra}ajnica u prostoru razvi}aaluvijanih sedimenata savskog priobaqa, posteqica tla jeuvek nepodobna za izgradwu kolovozne konstrukcije, pa jeneophodna izrada nasipa, sa popravkama tla i izradom tam-ponskih slojeva; obavezno je projektovawe za{titnih kosi-na, eventualno za{titnih objekata, objekata hidrotehni~keregulacije i za{tite od padavina, bujica i erozije; predvi-deti propuste za sitnu divqa~.

Pri projektovawu i izvo|ewu razli~itih vidova sao-bra}ajnica na terenima sa resursima pitke vode u aluvio-nu reke Save, potrebne su posebne mere za{tite tla i pod-zemnih voda od zaga|ewa pri redovnom saobra}aju, a poseb-no pri akcidentnim situacijama.

2. Dru{tvo

2.1. Demografski potencijal i planske propozicije

Op{ti ciq demografskog razvoja sastoji se, pre svega,u sveobuhvatnom pove}awu kvaliteta ìvota stanovni{tvaop{tine Sur~in. Pove}awe kvaliteta ìvota podrazumevastvarawe uslova za poboq{awe starosne i obrazovne struk-ture stanovni{tva, pove}awe zaposlenosti i pristupauslugama, kao i uslova za kvalitetniju unutarop{tinskumobilnost.

Posebno se isti~e potreba za valorizacijom i urbanihi ruralnih ambijenata, sa akcentom na promociji ruralnogstanovawa koje pruà kvalitetniju ìvotnu sredinu i mo-è da postane atraktivno i za stanovni{tvo drugih beo-gradskih op{tina.

U urbanom delu op{tine, a posebno u op{tinskom cen-tru, planska re{ewa koja se odnose na ja~awe centralnihfunkcija doprine}e otvarawu novih radnih mesta i una-pre|ewu obrazovne strukture stanovni{tva koje bi trebalo


da dobije mogu}nost da se u svojoj op{tini {koluje za od-re|ene profile, a posebno za rad u javnom sektoru i drugimtercijarnim, ali i sekundarnim delatnostima.

Kao svojevrsna novina u postoje}oj strukturi nameneprostora javqa se aktivacija i valorizacija turisti~kihpotencijala. S obzirom na to da se predvi|a raznovrsnaturisti~ka ponuda, lokalno stanovni{tvo bi trebalo ob-u~iti za kvalitetan rad u razli~itim turisti~kim grana-ma (seoski i agroturizam, izletni~ki turizam, kulturniturizam, nauti~ki turizam, kao i turisti~ki punktovi iusluge za potrebe razvoja lova, ribolova, sporta i rekre-acije). Aktivirawem turisti~kih potencijala, otvori}ese mogu}nosti za nova radna mesta na poslovima organi-zacije re~nog saobra}aja, odràvawa pristana i plovila,u komercijalnim, ugostiteqskim i sportsko-rekreativ-nim sadràjima.

Projekcije stanovni{tva i planske smernice

Razlike u strukturama stanovni{tva izme|u gradskih iostalih naseqa nisu izraène. Iako broj stanovnika opa-da sa pove}awem udaqenosti od op{tinskog centra, kvali-tativne odlike stanovni{tva su relativno ujedna~ene usvim naseqima. Ciq plana je, pak, da ove odlike unapredi,posebno u pogledu pove}awa stope nataliteta, ve}eg anga-òvawa slobodne radne snage i poboq{awa obrazovnestrukture.

Na osnovu procewenog broja stanovnika za 2005. godinuuo~eno je da je trend pove}awa broja stanovnika u op{tiniSur~in danas bliskiji trendu iz osamdesetih nego iz deve-desetih godina pro{log veka (u periodu 1991–2002. brojstanovnika se pove}avao za 385 stanovnika godi{we, a uperiodu 2002–2005. za 155). Razlog tome je smawewe meha-ni~kog priliva, ali i tranziciona privreda koja sa sobompovla~i niz neizvesnosti zbog kojih je teè planirati po-rodicu ili promenu mesta ìvqewa. Pored naseqa Boqev-ci, koje je i u prethodnom periodu imalo negativan trendrasta broja stanovnika, ovakav trend je u periodu2002–2005. godina zahvatio i naseqa Dobanovci i Progar.Projekcije stanovni{tva za horizont 2011. godina oslawa-ju se s toga na hipoteze da }e:

– stopa nataliteta sa sada{wih 7,7 do 2011. godine po-rasti na 10 kako bi se ne samo dostigao prosek za Beogradnego i prema{io;

– naseqe Dobanovci nastaviti da „gubi” stanovni{tvousled sve lo{ijeg stawa ìvotne sredine, koje }e se inten-zivirati daqim razvojem privrednih aktivnosti i saobra-}aja;

– naseqa Boqevci i Progar postati atraktivniji zaìvot i da }e se u wima popraviti stopa nataliteta, te daje ciq plana da se broj stanovnika do 2011. u Boqevcimavrati na broj stanovnika iz 2002, a u Progaru, usled pove-}awa stope nataliteta, i na ne{to vi{i nivo i

– broj stanovnika u ostalim naseqima nastaviti da sepove}ava u skladu sa trendom u periodu 2002–2005. godina,ali uz pove}anu stopu nataliteta.

Tabela 2: Projekcije stanovni{tva 2011. godine

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

NaseqaUporedni pregled broja stanovnika

–––––––––––––––––––––––––––––1991. 2002. 2011.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Be~men 2.951 3.409 3.508Boqevci 4.061 4.056 4.056Dobanovci 7.711 8.128 8.000Jakovo 5.423 5.949 6.324Petrov~i} 1.087 1.406 1.457Progar 1.381 1.455 1.458Sur~in 11.849 14.292 15.447–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupno op{tina 34.463 38.695 40.250Ukupno gradska naseqa 19.560 22.420 23.447Ukupno ostala naseqa 14.903 16.275 16.803––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Op{te smernice za ostvarivawe planskih re{ewa i de-mografski razvoj su:

– opremawe javnim slu`bama i komunalnom infra-strukturom, kao osnovni faktor kvaliteta ìvota u svimnaseqima;

– unapre|ewe rada zdravstvenih slu`bi i op{te podi-zawe svesti o zdravqu, kao mere za smawewe stope smrtno-sti odoj~adi;

– formulisawe op{tinske politike u pogledu planira-wa porodice, kao mere za pove}awe stope nataliteta;

– formulisawe op{tinske politike brige o starim li-cima, kao socijalne i razvojne politike koja bi, sa jednestrane, obezbedila komfor starijim stanovnicima, a sadruge otvorila radna mesta;

– podr{ka zapo{qavawu neangaòvane radne snage upostoje}im i novim delatnostima (obuka za rad u javnimslu`bama, pristanima, sportsko-rekreativnim kompleksi-ma, ugostiteqstvu itd.), a posebno pove}ati angaòvanostradne snage u gradskim naseqima;

– promocija delatnosti u seoskim naseqima koje sukomplementarne sa poqoprivredom (lov, ribolov, turizam,usluge);

– formulisawe op{tinske obrazovne politike i otva-rawe sredwe i specijalne {kole, u kojima bi se negovaliprofili za kojima postoje realne potrebe;

– promocija kvalitetnog ruralnog stanovawa i– izgradwa novog op{tinskog puta, kao podr{ka mobil-

nosti stanovni{tva.

Posebne smernice za ostvarivawe planskih re{ewa i demografski razvoj

Op{tinski centar – naseqe Sur~in:– otvarawe sredwe {kole sa profilima koji odgovara-

ju potrebama op{tinske uprave, razvoja javnih slu`bi idrugih delatnosti u okviru sekundarnog i tercijarnog sek-tora privrede;

– obuka radi zapo{qavawa raspoloìve radne snage upostoje}im i novim delatnostima koje plan predvi|a i

– obuka za rad u budu}im turisti~kim objektima i punk-tovima (priobaqe Save, pristan, sportsko-rekreativnicentar).

Naseqa sa 5.000–10.000 stanovnika – Dobanovci i Jakovo:– u Dobanovcima }e kontigent stanovni{tva starog 60

i vi{e godina uskoro pre}i 20% te je za ovo naseqe po-trebno formulisati poseban program brige o starim li-cima (2002. godine bilo je 1.104 stanovnika starih 65 i vi-{e godina, koji se mogu smatrati potencijalnim korisni-cima);

– obuka radi zapo{qavawa raspoloìve radne snage upostoje}im i budu}im privrednim zonama u skladu sa pred-vi|enim ekonomskim aktivnostima i

– obuka za rad u budu}im turisti~kim objektima i punk-tovima u nasequ Jakovo i wegovoj neposrednoj okolini(priobaqe reke Save, pristan, manastir Fenek, kowi~kiklub).

Naseqa sa 3.000–5.000 stanovnika – Boqevci i Be~men:– u Boqevcima je kontigent stanovni{tva starog 60 i

vi{e godina ve} pre{ao 20%, te je za ovo naseqe potrebnoformulisati poseban program brige o starim licima(2002. godine bilo je 611 stanovnika starih 65 i vi{e go-dina koji se mogu smatrati potencijalnim korisnicima);

– formulisati program za zaustavqawe procesa opada-wa broja stanovnika u Boqevcima koji bi obuhvatio, kakomere za pove}awe nataliteta, tako i mere za pove}aweatraktivnosti ovog naseqa za naseqavawe migranata izdrugih naseqa i op{tina;

– obuka radi zapo{qavawa raspoloìve radne snage upostoje}im i budu}im privrednim zonama u skladu sa pred-vi|enim ekonomskim aktivnostima;


– osavremewavawe ratarsko-sto~arske proizvodwe uataru naseqa Boqevci i

– obuka za rad u budu}im turisti~kim objektima i punk-tovima u (priobaqe reke Save, pristan, jezero „@iva~a”,Be~mensko jezero, lovi{ta „Crni lug” i „Zabran”, sport-sko-rekreativni centar, seoski turizam).

Naseqa sa 1.000–2.000 stanovnika – Progar i Petrov~i}:– u Progaru je kontigent stanovni{tva starog 60 i vi-

{e godina ve} pre{ao 20%, te je za ovo naseqe potrebnoformulisati poseban program brige o starim licima(2002. godine bilo je 230 stanovnika starih 65 i vi{e go-dina koji se mogu smatrati potencijalnim korisnicima);

– formulisati program za pove}awe stope nataliteta uProgaru;

– obuka za rad u savremenoj poqoprivrednoj proizvod-wi, u skladu sa predispozicijama poqoprivrednog ze-mqi{ta (ratarstvo, sto~arstvo i proizvodwa zdrave hra-ne u Progaru, novi sistemi sto~arske proizvodwe u Pe-trov~i}u);

– obuka radi zapo{qavawa raspoloìve radne snage ubudu}im privrednim zonama, a u skladu sa predvi|enimekonomskim aktivnostima i

– obuka za rad u budu}im turisti~kim objektima i punk-tovima u (priobaqe reke Save, pristan, sportsko-rekrea-tivni centar, Boj~inska {uma, seoski turizam i sl.).

2.2. Prostorna organizacija i razvoj mreè naseqa i centara

Koncepcija budu}eg razvoja i organizacije mreè nase-qa i centara je primarno – ja~awe Sur~ina kao op{tin-skog centra i sekundarno – razvoj ostalih naseqa, koja suse prema svojim karakteristikama ispoqila kao naseqa sasamostalnim centrom.

Koncepcija daqe funkcijske transformacije rural-nih naseqa je: izgradwa mawih proizvodnih kapacitetakoji }e imati za ciq, pored pruàwa usluga, i zapo{qa-vawe stanovni{tva, kao i modernizovawe postoje}ih obje-kata socijalne infrastrukture. Transformacija, obnovai razvoj ruralnih naseqa bazira se na lokalnim potenci-jalima, saobra}ajnom poloàju u suburbanoj zoni Beogra-da, ali i na lokalnoj kulturi i tradiciji i preduzimqi-vosti investitora.

Na teritoriji op{tine Sur~in nastavi}e da funkcio-ni{u, da se razvijaju i da ja~aju privredne, kulturne i dru-ge veze izme|u naseqa prema slede}em hijararhijskom i or-ganizaciono-funkcionalnom nivou:

– sloèna zajednica naseqa cele op{tine Sur~in, kojase prvenstveno vezuje za Beograd, ali i povezuje i uklapa umreù naseqa i centara na {irem prostoru;

– Sur~in, kao primarni op{tinski centar;– Dobanovci, kao zna~ajniji privredni centar op{tine i– ostala, ruralna naseqa u op{tini, koja se razvijaju u

ve}e (Jakovo, Boqevci i Be~men) ili mawe seoske centre(Progar i Petrov~i}) sa mogu}no{}u wihove funkcijskespecijalizacije.

Prioritetni zadaci koji se direktno vezuju za proble-matiku razvoja i organizacije naseqa u op{tini, do 2011.godine:

– ja~awe Sur~ina kao op{tinskog, administrativnog iuslu`nog centra u mreì naseqa op{tine;

– usmeravawe privrednog razvoja u Dobanovcima;– usmeravawe akcija u rekonstrukciju i daqu izgradwu

privrede u op{tinskom centru i– sagledavawe mogu}nosti privrednog razvoja i inve-

stirawa u modernizovawe uslu`nih delatnosti u ostalimseoskim naseqima.

Razvoj urbanih naseqa

U Sur~inu, pored konstituisawa potrebnih admini-strativnih funkcija, stimulisati gradwu malih i sredwihpreduze}a koja ne}e ugroziti ìvotnu sredinu, a razvoj

uslu`nih delatnosti i delatnosti finansijskog sektorauskladiti sa potrebama op{tinskog centra s jedne, i al-ternativnim uslugama Beograda, s druge strane.

Postoje}u izgra|enost objekata u Dobanovcima, poloàjnaseqa i izgra|enost saobra}ajne infrastrukture iskori-stiti i za razvoj proizvodnih aktivnosti.

Zna~ajne akcije lokalne samouprave u vezi sa obnovomobjekata javnih slu`bi i unapre|ivawem komunalne opre-me i naseqske infrastrukture, u skladu sa raspoloìvimsredstvima, realizovati.

Prostorni razvoj i ure|ivawe ruralnih podru~ja

Aktivnosti razvoja seoskih naseqa usmeravati ka po-stepenoj i odrìvoj ekonomskoj, socijalnoj i fizi~koj ob-novi i razvoju. Realizaciju vr{iti paralelno sa intenziv-nim razvojem op{tinskog centra.

Smernice za revitalizaciju, razvoj, ure|ewe i za{titusistema seoskih naseqa su:

– podjednako tretirawe seoskih i gradskih naseqa kadaje u pitawu kvalitet ìvota stanovni{tva – sve uslu`nesadràje pribliìti seoskom stanovni{tvu poboq{awemlokalnih saobra}ajnih veza i boqim opremawem seoskihnaseqa;

– unapre|ivawe kvaliteta ìvqewa na selu – usposta-vqawe odgovaraju}eg stepena kombinovanog razvoja poqo-privrede i drugih privrednih, uslu`nih i posredni~kihdelatnosti (mali i sredwi industrijski pogoni, turizam,zanatstvo, trgovina, servisne usluge, razvoj kulture, kao idoma}a radinost); podsticaj su povoqniji uslovi sadrà-ni u odgovaraju}oj poreskoj i stimulativnoj politici;

– stimulisawe razvoja u seoskim naseqima – razvojneagrarnih i drugih aktivnosti vezanih za angaòvaweseoskog stanovni{tva (ukqu~ivawe stanovni{tva u raz-voj uslu`nih delatnosti, edukaciju poqoprivrednog sta-novni{tva, obnavqawe etno-zanata; stimulisawe pri-vatne inicijative u sektoru javnih slu`bi, podsticaweposebnih programa u kulturi, sportu i rekreaciji, kakobi se o~uvale i razvile duhovne i materijalne vrednostisela itd.);

– ~uvawe prirodnih vrednosti uz stalnu brigu o za{ti-ti ìvotne sredine, kao i negovawe ambijentalnih vredno-sti i vrednosti kulture i obi~aja, organizovawem kultur-nih manifestacija i

– odvijawe prostorne integracije naseqa na teritori-ji op{tine, uz prostornu usagla{enost, koja ne bi smela dabude naru{ena saobra}ajnim objektima (aerodrom, obila-znica Beograda, autoput – koridor 10, budu}i regionalniput), koji ve} zauzimaju najplodnije poqoprivredno zemqi-{te sa daqom mogu}no{}u {irewa.

Strate{ki prioriteti razvoja ruralnog prostora su:– razvoj i organizacija ekonomi~nije i produktivni-

je poqoprivredne proizvodwe, uz adekvatnu obradu ze-mqi{ta;

– razvoj alternativnih delatnosti poqoprivredi –otvarawe MSP na ruralnom prostoru i formirawe pri-vrednih zona u atarima pojedinih naseqa koje ne zauzimajupuno prostora i ne raubuju poqoprivredno zemqi{te;

– razvoj turizma, prete`no izletni~kog, manifestaci-onog, kulturnog i rekreativnog;

– podizawe nivoa komunalne opremqenosti i moder-nizovawe kvaliteta usluga javnih slu`bi u ruralnim na-seqima i

– paralelan razvoj svih ruralnih naseqa u op{tini,s obzirom na veli~inu, i ujedna~en nivo uslu`ne opre-mqenosti i stepen funkcijske transformacije.

Razvoj u naseqima posti}i otvarawem alternativnihdelatnosti poqoprivredi, izgradwom malih i sredwihpreduze}a. Investiciona ulagawa usmeravati u uslu`ne iservisne delatnosti, budu}i da se ve} raspolaè znatnimsme{tajnim kapacitetima, ali i u pokretawe proizvodnihprocesa koji ne zaga|uju okolinu.


Naseqa aktivirati u mikrorazvojne nukleuse, ~ime sepodsti~u razvitak proizvodwe bazirane na lokalnim re-sursima, otvarawe novih radnih mesta i razvoj dvojnihkomplementarnih zanimawa stanovni{tva (poqoprivreda– zanatstvo i sl.). Paralelno sa poqoprivredom u rural-nom delu op{tine treba da se razvijaju turizam, industri-ja – mala privreda, trgovina, ugostiteqstvo.

Komunalno opremawe naseqa ukqu~uje odràvawe vo-dovoda, zavr{etak gasifikacije u svim naseqima i de-finisawe projekta za izgradwu sistema za pre~i{}avaweotpadnih voda i odvodwavawe.

Postoje}i nivo opreme javnih slu`bi poboq{avatimodernizacijom i kvalitetnijim uslugama, bez ulagawau nove sadràje. Mlado stanovni{tvo }e se zadràvatina postoje}em ruralnom prostoru paralelnim organizo-vawem postoje}ih i pro{irivawem novim manifestaci-jama u oblasti kulture, sporta i rekreacije, uz formira-we odgovaraju}ih dru{tava i klubova i uz istovremenuedukaciju, marketing i ukqu~ivawe u evropske razvojneprojekte.

Povezivawe kvalitetnijom mreòm saobra}ajnica i in-tenzivirawe javnog saobra}aja, uz stvarawe povoqnijihuslova za prostorni odnos stanovawe – rad, predstavqajusvojevrstan prioritet.

Ograni~eno {umsko zemqi{te (12,6% povr{ine op-{tine) u me|unaseqskom prostoru potpuno za{tititi i za-braniti se~u {ume, a povr{ine pod {umom afirmisati zarazvoj odrìvog rekreativnog turizma.

U zoni posavskih naseqa, Boqevaca i Progara, razvojzasnivati na alternativnim delatnostima poqoprivre-di – razvoju turizma (izletni~kog, rekreativnog i ribo-lovnog), koriste}i budu}e pristane za organizovane pro-grame plovidbeno-izletni~kog turizma. Paralelno, ure-|ivati savsku obalu, graditi atraktivne ugostiteqskeobjekte i nastaviti afirmaciju manifestacionog vidaturizma. Izgradwom mosta i povezivawem sa op{tinomObrenovac mogu}e je organizovati turisti~ko poveziva-we dve op{tine u savskom pojasu. [umski pojas u okoli-ni naseqa Progar potpuno za{tititi uz razvoj turizmakoji ne}e ugroziti prostor.

U zoni „kontinentalnih” ruralnih naseqa, Jakova, Be~-mena i Petrov~i}a, razvoj usmeriti ka restrukturirawu ireorganizovawu poqoprivrede bazirane na evropskim eko-lo{kim osnovama. U perifernim delovima ovih naseqapodràvati daqi razvoj sto~arstva. Osim toga, u atarimaovih naseqa razvijati i objekte alternativnih delatnosti– proizvodnih pogona, trgovine i uslu`nih delatnosti,ali i rekreativnih zona.

2.3. Javne slu`be

Objekte osmogodi{wih {kola pro{iriti i renovira-ti. Postoje}i rezme{taj osnovnih {kola zadovoqava po-trebe stanovni{tva na teritoriji op{tine, me|utim, ko-munalna i druga opremqenost je na granici optimalnogstandarda funkcionisawa.

Investicije bazirati na rekonstrukciji, sanacijii/ili adaptaciji:

– izgraditi odgovaraju}e objekte sredwe {kole, speci-jalne {kole za decu ometenu u razvoju i dnevni boravak zahendikepiranu decu;

– objekte zdravstva rekonstruisati, adaptirati i/ilisanirati, obezbediti dovoqan broj stru~nih lica za rad udve smene i omogu}iti rad specijalisti~kim slu`bama udomovima zdravqa. Podràti otvarawe apoteka (dràvnihili privatnih) u svim naseqima;

– objekte kulture izgraditi u naseqima u kojima ih ne-ma. Ve}i deo postoje}ih objekata kulture se nalazi u lo{emstawu, pa je potrebna hitna sanacija, rekonstrukcija adap-tacija, kao i privo|ewe nameni, jer se ve}i deo kulturnihobjekata koristi u druge svrhe;

– objekti de~je za{tite pro{iriti, renovirati ili iz-graditi nove (posebno za ustanove koje koriste prostorije{kola za svoje potrebe). Plan podsti~e otvarawe domova zabrigu o starim licima, bez obzira na vrstu inicijative(privatna ili u okviru javnog sektora) i

– izgradwa sportsko-rekreativnog objekta ili fiskul-turne sale pri {koli u svakom nasequ je prioritet.

Planska re{ewa

Razvoj javnih slu`bi zasniva}e se prvenstveno na re-konstrukciji (adaptaciji i sanaciji) postoje}ih objeka-ta, ali i na izgradwi novih objekata u pojedinim nase-qima:

1. [kolstvo

– izgraditi odgovaraju}i objekat za organizovawe spe-cijalnog {kolovawa i dnevnog boravka za decu ometenu urazvoju u op{tinskom centru i obezbediti |a~ki prevoz;

SLU@BENI LIST · 2008. 7. 25. · Jakovo 32 5.949 5. Petrov~i} 20 1.407 6 ... Godina LII Broj 9 16....

Documents

Transcript of SLU@BENI LIST · 2008. 7. 25. · Jakovo 32 5.949 5. Petrov~i} 20 1.407 6 ... Godina LII Broj 9 16....