2012/13. .Академска год

1

ГРАЂАНСКО ПРАВО: Стварно правоДоц. др Раденко Јотановић

1

:Литература

2

- Бабић, И., Грађанско право – Увод у грађанско право и стварно право, Правни факултет Универзитета у Бањој Луци, Бања Лука, 2008. година, стр. 188- 309,

- Станковић, О., и Орлић, М., Стварно право, било које издање, Номос, Београд, 1996. година,

- Бабић, И. и др. Коментар закона о стварим правима Републике Српске, Привредна штампа, Сарајево, 2011. година,

- Јотановић, Р., Право грађења, магистарски рад, Београд, 2008. година,

- Закон о стварним правима, “Службени гласник Републике Српске”, бр. 124/08,

- Закон о премјеру и катастру Републике Српске, “Службени гласник Републике Српске”, бр. 6/12,

- Оквирни закон о залозима, “Службени гласник БиХ” бр. 28/04,- Закон о регистрованим залогама на покретним стварима и

чланским удјелима, “Службени гласник Републике Српске”, бр. 16/00 и 52/01.

Појам стварног права

3

Стварно право као грана права у оквиру Грађанског права – пaндeктни систем;

Стварно право у објективном смислу је скуп правних норми грађанског права изражених у закону или другом општем акту које регулишу односе између људи, поводом ствари - субјективна стварна права, са циљем да се одреде коме та права припадају (правила гране права којима се уређују субјективна стварна права).

Стварно право у субјективном смислу је грађанско право које свог имаоца овлашћује на непосредну правну власт на одређеним стварима (апсолутно право које за свој непосредан објект има ствар).

Карактеристике стварних права

4

дејство erga omnes, обавеза на пасивно понашање свих трећих лица:

конкретизација по субјеку и садржини у случају повреде, уживају право првенства (у односу на облигациона права и

истоврсно стварно право настало касније), дају право следовања, за непосредан објекат имају ствар, публицитет стварних права, претежно су уређена императивним прописима

аутономија воље и њено дејство на стварна права (аутономије воље – дејство inter partes),

принцип numerus clausus-a стварних права.

( ) Врсте подјела стварних права

5

Право својине и iura in re alliena (стварна права на туђим стварима): чл. 1/2 ЗСП-а

Iura in re alliena: Службености: стварне и личне, Заложна права: хипотека, ручна залога и бездржавинска

залога на покретним стварима/регистровано заложно право,

Право грађења, Реални терети, Закуп? (Законско) право прече куповине?

Појам ствари као објекта стварних права

6

Ствар је дио материјалне природе у људској власти (физички услов) на коме постоји субјективно грађанско право (услов правне природе).

Људско тијело и дијелови тијела Правни положај животиња Ствари у посебном режиму (дроге и лијекови, оружје...) “Бестјелесна” ствар, Ствар и “добро” (из француског права: повољно значење

појма ствари - извор користи и неповољно – извор штете)- Јавна добра,- Општа добра,- Добра од општег интереса.

( ) :Подјела врсте ствари покретне и непокретне ствари

7

Покретне (res mobiles) су оне ствари које се могу премјештати са једног мјеста на друго без повреде њихове суштине.

Непокретност (res immobiles) је све што је на површини земљишта, испод или изнад њега изграђено (изузетак право грађења)..., трава, дрвеће и плодови...

непокретности по намјени, антиципиране покретне ствари (покретне ствари унијете у непокретност да јој служе + исти власник)

правни значај подјеле ствари (начело Superficies solo cedit, modus acquirendi за стицање стварних права на непокретностима и покретним стварима, регистри непокретности, стицање одржајем, ...)

Проста и сложена ствар

8

Да ли се дијелови могу распознати (сложена ствар) или не (проста ствар)

Дијелови сложене ствари: - одвојени саставни дијелови (физички самостални) и- спојени саставни дијелови Спојени саставни дијелови могу бити: - неодвојиви (потпуно инкорпорисани) дио ствари (битни

дио по ЗСП, чл. 10/1) који се не може одвојити без уништења или оштећења ствари и

- одвојиви (непотпуно инкорпорисани) дио ствари (небитни дио по ЗСП, чл. 10/2)

, Главна и споредна стварприпадак

9

Припадак непокретности:- одвојени саставни дио ствари физички самосталан

и- одвојиви дио ствари (споредна ствар).- Accessorium sequitur principalae. Главна ствар у ширем смислу: спојени саставни

дијелови; Главна ствар у ужем смислу: неодвојиви (потпуно

инкорпорисани) дио ствари

Плодоносна ствар и плодови(fructus)

10

Плодови су приходи које настају од неке ствари или права (правног односа). Они се најчешће јављају периодично, намењени су за одвајање и не исцрпљују супстанцу ствари која их даје. Припадају власнику ствари или права које их доноси.

Подјела плодова:- природни - органски произилазе из неке ствари без

улагања људског рада,- индустријски - настају улагањем људског рада и уз помоћ

природе,- цивилни – произилазе из неког правног односа (најчешће у

новцу).

Ствари у промету и ванпромета

11

Res in commercium су ствари које могу бити објекат стварног права и

Res extra commercium су ствари које не могу бити објекат стварног права

Ствари у посебном (администрат., ограниченом регулисаном) режиму (дроге и лекови, оружје...)

(Збирна ствар universitas rerum)

12

Збирна ствар је скуп истоврсних, физички самосталних ствари, које имају исту намену и у правним односима се појављују као целина (нпр. стадо оваца, збирка марака, књиге у библиотеци...)

Комплементарна ствар код које су, такође, поједини дијелови физички одвојени, али немају никакву самосталну употребну вриједност, те се у правном промету појављују као цјелина (нпр. пар рукавица, пар чарапа ...)

Збир ствари и права: universitas iuris

Дјељиве и недјељиве ствари

13

Дјељиве ствари су оне које се могу дијелити на више истоврсних дијелова, при чему њихова супстанца остаје иста, а мањи дијелови имају сразмјерно мању вриједност у односу на цјелину.

Недјељиве ствари су оне код којих би се диобом уништила њихова супстанца или би се несразмерно умањила вриједност дијелова добијених диобом.

Врсте диобе: - физичка - механичка подјела ствари на ситније дијелове,- геометријска - дијели се земљиште линијама на више

парцела, зграде хоризонтално и вертикално,- цивилна диоба - диоба по вриједности, ако физичка диоба

није могућа.

Процјењиве и непроцјењивествари

14

Процјењиве су оне чија се вриједност може одредити упоређивањем са другим стварима у промету. Имају прометну и употребну вриједност и могу се изразити у новцу.

Новац је тјелесна ствар која има функцију општег мјерила вриједности робе и услуга на тржишту и средства плаћања. Цијена процењиве ствари може бити:

- редовна - нормална цијена која важи на тржишту,- ванредна - цијена при чијем се утврђењу узимају у обзир

посебне околности, - афекциона - вриједност одређене ствари за власника због

његове наклоности коју има према тој ствари.

Потрошне и непотрошнествари

15

Потрошне ствари су оне које се једном употребом потроше или се њихова супстанца битно смањи или су намијењене отуђењу.

Непотрошне ствари се могу употребљавати више пута или неограничен број пута а да им се тиме битно не наруши супстанца.

Индивидуално одређене ствари и ствари одређене по роду

16

По роду су одређене оне покретне ствари које се у правном промету одређују по некој мјерној јединици (килограму, литру, дужном метру...). Ствари по роду се одређују бројањем, вагањем или мјерењем.

Индивидуално одређена ствар је ствар одређена појединачно – конкретно, било зато што је једина такве врсте, непоновљива, или су јој такво својство дале стране у закљученом правном послу.

Замјенљиве и незамјенљивествари

17

Замјенљиве ствари су оне умјесто којих се, приликом испуњења обавезе, може предати друга ствар истих карактеристика.

Незамјенљива ствар не може бити замјењена другом.

Ствари одређене по роду су замјенљиве. Индивидуално одређена ствар може бити замјењљива и незамјенњива (нпр. аутомобил).

Хартије од вриједности

18

...је писана исправа којом се њен издавац обавезује да испуни обавезу уписану на тој исправи њеном законитом имаоцу (чл. 234 ЗОО).

Право на хартији и право из хартије: Право на хартији је стварно право и споредно је, а право из хартије је главно право и може се остварити само ако се посједује и сама хартија од вриједности (изузетак је амортизација – издавање нове хартије).

Врсте хартија од вриједности

19

Према праву које је означено на хартији:1. стварноправне (коносман, товарни лист, складишница),2. облигационоправне (мјеница, чек, обвезница и сл.) и3. хартије с правом учешћа (акције у АД). Према начину одређивања титулара:1. хартије на доносиоца (нпр. лозови),2. хартије по наредби (индосамент) и3. хартије на име (нпр. обвезнице, штедне књижице). Легитимациони папири и знаци (разне врсте карти:

жељезничке, аутобуске, позоришне, биоскопске, разне врсте улазница, бонови...) се разликују од хартија од вриједности

( , Државина посјед possessio)

20

Претходни појам државине: Фактичка власт на ствари, која постоји независно од тога да ли држалац има или не (субјективно грађанско) право на ту фактичку власт и независно од тога да ли он зна или не да такво право има или нема (ако га нема).

Детентор (помоћник у државини по ЗСП) није држалац, нема државину.

Појам државине

21

Државина није право, али ужива самосталну судску заштиту (разлози, оправдање – сигурност и правни ред).

Под одређеним условима може се претворити у право (одржај).

Претпоставка постојања права у корист држаоца (терет доказивања).

Претпоставка савјесности држаоца. Државина и објективна одговорност.

Субјективно и објективно схватање државине

22

Субјективна (римска) концепција државине: Corpus (апрехензиона радња, акт) + Animus rem pro sibi habendi, animus domini (разлика у односу на animus possendi).

- Разлика између држаоца и детентора по субјективној концепцији

Објективна (модерна, германска) концепција државине (Corpus + Animus possendi)

- Детентор по објективној концепцији Quasi possessio: фикција државине бестјелесне

ствари и државина права у савременом праву

Субјекти државине

23

Субјекти државине могу бити физичка и правна лица. Они могу бити субјекти државине на оној ствари на којој могу имати право својине или неко друго стварно или облигационо право.

Државину може стећи и пословно неспособно физичко лице, ако је у конкретном случају, с обзиром на врсту ствари, способно да на основу своје одлуке стекне фактичку власт на ствари (нпр. дијете има државину играчака, обуће, одјеће и сл.). Државински спор у овим случајевима води законски заступник.

Објекти државине

24

Предмет државине могу бити ствари на којима се може стећи право својине (ствари у промету) и друга стварна права. Могућа је државина и на оним добрима од општег интереса, која се налазе под посебним управним режимом, тако да могу бити у грађанскоправном промету као што су књиге у државним библиотекама, државним музејима.

Предмет државине су индивидуално одређене и садашње ствари. Поред ствари, предмет државине, начелно, могу бити и имовинска права.

Врсте државине

25

1. Непосредна и посредна државина,2. Државина ствари и државина права,3. Искључива државина и судржавина,4. Законита и незаконита државина,5. Савјесна и несавјесна државина и6. Права и манљива државина.

Непосредна и посреднадржавина

26

Непосредну државину има онај држалац који фактичку власт на ствари врши сам или преко детентора.

Посредна држвина постоји када је држалац ствар повјерио неком другом у непосредну државину.

- Посредна држвина је фикција (“спиритулизуована” државина).

- Имају је, нпр.: закуподавац, залогодавац, послугодавац...али и наследник, коме још није предата оставштина.

Посредна државина и заштита државине. И непосредна и посредна државина уживају државинску заштиту, и према трећима и међусобно.

Посредна и непосредна државина и одржај.

Државина ствари и државинаправа

27

Критеријум подјеле: обим државинске власти коју држалац остварује.

1. Државина ствари (својинска државина): држалац се према ствари понаша на онај начин на који се понаша власник, по обиму одговара власти коју даје право својине. Постоје два изузетка: нема државину детентор и наследник постаје држалац у тренутку отварања наслеђа без обзира када је стекао фактичку власт.

2. Државина права: држалац се према ствари понаша као ималац неког права ужег од права својине. По обиму одговара власти коју даје неко стварно или облигационо право на ствар. ЗСП предвиђа само државину права стварне службености.

- Када на истој ствари постоји и непосредна и посредна државина, непосредна је увек државина права....

Искључива државина исудржавина

28

Искључива државина је она коју врши једно(физичко или правно) лице тако да из државине ствари или права искључује сва друга лица.

Судржавина постоји кад два или више лица врши фактичку власт на истој ствари или праву. Сваки од судржалаца у том случају врши самосталну фактичку власт на целој ствари, али је огрнаничен вршењем фактичке власти од других судржалаца.

- Заједничка државина, као посебан облик није регулисана у ЗСП. - Начини отваривања фактичке власти код судржавине:1. Периодична искључива фактичка власт судржаоца2. Истовремена фактичка власт3. Непосредна државина једног, посредна другог4. Непосредна државина трећег, посредна судржаоцаЗаштита према трећима, међусобна државинска заштита

Законита и незаконитадржавина

29

Законита државина се заснива на пуноважном правном основу (послу) подобном да пренесе право које држалац врши

- Правни основ за државину ≠ државина- Законита својинска државина подобна да се пренесе право

својине- Правни посао не смије бити ништав, а рушљив основ не

спречава да државнина буде законита- Законитост насљедникове државине- Значај подјеле за оджај Незаконита државина није заснована на пуноважном

правном основу за стицање стварног права.

Савјесна и несавјеснадржавина

30

Савјесни држалац је онај који основано сматра да има пуноважан правни основ за државину ствари (да је ималац права које врши). Он је у доброј вери, али у заблуди.

Несавјестан држалац је онај који зна или би морао знати да нема пуноважан правни основ за државину ствари или права коју врши.

- Савјесност и потребна пажња: субјективно - објективна процена

- Савјесност насљедникове државине - Mala fide superveniens (non) nocet - Савјесна и незаконита државина - Несавјесна и законита државина

Права и манљива државина

31

Права државина (истинита, мирна по ЗСП, чл. 312/2) је стечена на правно допуштен начин: државина стечена предајом од стране претходног држаоца или узимањем у државину ствари која није у нечијој државини (res nullius)

Мањива државина је стечена на недопуштен начин: силом, преваром или злоупотребом поверења (vi, clam или praecario)

Земљишнокњижна или табуларна државина

32

Табуларна државина је државина лица које је у земљишном регистру уписано као ималац права својине или неког другог стварног права које се уписује у земљишне регистре.

Стицање државине

33

Успостављавање фактичке власти: апрхензионе радње + animus possendi

Начини стицања:1. Непосредно (оригинарно, апсолутно, изворно) – стицање

државине на ствари која није у нечијој државини (res nullius)

- Обим одређен вољом стицаоца2. Посредно (деривативно, релативно) – стицање држвине

на ствари која је објект туђе државине: - Самовласно (без правног основа, манљиво):обим одређен

вољом као код непосредног стицања- Преносом: обим одређен вољом претходника

Пренос државине

34

Пренос државине покретне ствари врши се обичном предајом (raditio vera), као и симболичном предајом (traditio simbolica), нпр. предајом исправа (коносман, товарни лист), кључева (аутомобила). Савјесни ималац фактичке власти има предност над савјесним имаоцем исправе.

Пренос посредне својинске државине непокретности врши се уговором: специфичности преноса: “смјена” у вршењу апрехензионих радњи, симболична предаја…

Фиктивна предаја (traditio fictiva):1. traditio brevi manu (предаја кратке руке): досадaшњи (непоср.)

држ. права – стицалац – постаје непосредни држалац ствари, а преносилац – поср. држалац ствари губи државину

2. constitutum possessorium – преносилац, дотадашњи држ. ствари задржва ствар као непоср. држ. права, а стицалац стиче посредну државину ствари

3. cessio vindicationis – преносилац преноси поср. државину ствари на прибавиоца, а ствар се налази у непоср. државини трећег

Престанак државине

35

Државина се губи престанком фактичке власти на ствари што је фактичко питање које цијени суд водећи рачуна о свим околностима случаја

Претпоставка “Olim possessor, hodie possessor presumitur” – једном држалац, увијек држалац

Апсолутан и релативан престанак Добровољан и против воље држаоца Привремена спријеченост не значи престанак Државина права престаје одрицањем држаоца

или због немогућности вршења права

Заштита државине

36

Ratio lеgis – забрана самовлашћа Свака држвина ужива заштиту – ограничени изузетак код

манљиве државине: држалац нема потпуну заштиту против онога од кога је стечена на манљив начин

Циљ заштите – успостављање стања посљедње мирне државине, оног које је постојало прије напада на државину

Врсте повреде државине: 1. одузимање државине и2. сметање државине Облици заштите државине:1. судским путем и2. вансудским путем (самозаштита)

Одузимање и сметањедржавине

37

Одузимање државине (ствари, депосједовање) је потпуно искључење држаоца из фактичке власти и заснивање фактичке власти другог држаоца.

Сметање државине:1. Потпуно без заснивања фактичке власти другог

држаоца и2. Непотпуно (сужавање и отежавање вршења

фактичке власти, дјелимично депосједовање):(а) успостављање ограничене фактичке власти ометача

без потпуног депосједовања (нпр: прелазак преко туђе непокретности)

(б) спречавање држаоца да остварује пуну фактичку власт (нпр: онемогућавање пролаза)

Сметање државине

38

Сметање једном радњом, успостављање трајног стања (нпр. искипати шљунак у туђе двориште)

Сметање понављањем радњи (нпр. прелазак преко туђе парцеле)

Државинске тужбе

39

Тужба због одузимања државине (за повраћај ствари) – interdictum recuperande possessionis

- тужилац: бивши држалац- тужени: садашњи држалац који је одузео државину - захтјев: повраћај ствари- доказ: да је тужени држалац који је одузео државину

тужиоцу (да је тужилац имао државину) Тужба због сметања државине - interditctum retinende

possession- тужилац: држалац- тужени: онај који смета, по чијем се налогу смета- захтјев: престанак сметања, повраћај у пређашње стање,

забрана будућег сметања под претњом новчане казне- Доказ: државина, сметање

Државинске тужбе

40

Рок за подношење: преклузивни субјективни рок од 30 дана и објективни од годину дана

- Рачунање рокова Приговори који се могу уложити против државинских тужби:• Приговор недостатка активне легитимације• Приговор недостатка пасивне легитимације• Приговор преклузије • изузеци од правила да се у посесорним споровима расправљају

само фактичка питања:1. Exceptio vitiosae possessionis ad adversario (приговор

манљивости државине)2. Exceptio petitorium absorbat possessorium (приговор

примарности петиторне заштите, излишност двоструког извршења)

Државинске тужбе

41

Утврђује се и штити посљедње стање мирне државине; државинска заштита може противуречити петиторној

Нема расправљања правних питања, већ само фактичких

Скраћени (брзи) поступак, кратки рокови Суд доноси рјешење, а не пресуду

Заштита непосредне и посреднедржавине

42

Непосредна државина ужива заштиту:1. према трећим лицима2. према посредном држаоцу Посредна државина ужива заштиту:1. према трећима, када непосредни држалац пропусти

подизање државинске тужбе; заштита се остварује у корист непосредног држаоца (посљедње стање мирне државине). Ствар се враћа посредном држаоцу ако је непосредни не може узети или не жели.

2. према непосредном држаоцу: само ако за одлучивање није нужно расправљање о њиховом правном односу.

Заштита судржавине

43

Заштита према трећима: тужба једног судржаоца - Само ако за одлучивање није нужно расправљање о

њиховом правном односу- последње стање мирне државине је била судржавина Заштита између судржаоца - Због одузимања (онемогућавање судржаоца у вршењу

фактичке власти; један судржалац почне да се понаша као исључиви држалац)

- Због сметања: обим државинске власти судржаоца који произилази из одређеног правног односа је битно ограничен.

Заштита насљедничке државине као код судржавине.

Самопомоћ код заштитедржавине

44

Услови:1. да је одузимање државине неовлашћено (не

заснива се на законском овлашћењу)2. примјереност (непрекомјерност) средстава

самопомоћи3. забрана напада на живот и тијело4. истовременост (непосредност)

(Право својине dominium, proprietas)

45

“Својина је стварно право, које власнику даје овлашћење да слободно и по својој вољи ствар држи, користи и да с њоме располаже, а свакога од тога права искључи у границама одрећеним законом”, чл. 17/1 ЗСП.

“Право својине је право уживања и располагања стварима на најпотпунији (најапсолутнији) начин, које може бити ограничено само законом”, чл. 544 Code civil.

“Кажеш ли о каквој ствари моја је, то је највише што казати можеш”, чл. 1015 ОИЗ.

Садржина права својине

46

Ius possidendi (овлашћење држања ствари) Овлашћење кориштења:1. Ius utendi (овлашћење употребе)2. Ius fruendi (овлашћење прибирања плодова) Ius disponendi (овлашћење располагања)1. Фактичко2. Правно (потпуно и дјелимично)

Карактеристике права својине

47

апсолутно право - делује према свима (erga omnes); jединствено - везано је за једног субјекта по садржају; једноврсно (недјељиво) - не може се по овлашћењима

дијелити између различитих субјеката; рекадентно - право својине добија поново пуни обим

кад престану његова ограничења; независно - власник самостално остварује своја

овлашћења; неограничено (потупно, вјечно) право: 1. постоји док постоји ствар 2. незастариво - не може застарити без обзира на то што

власник не врши своја овлашћења;

Ограничења права својине

48

Општа - ограничавају вршење сваког права својине;

Посебна - предвиђена за одређене ствари или поједине правне ситуације;

Негативна - састоје се у дужности власника да у погледу ствари нешто трпи или пропушта;

Позитивна - састоје се у дужности власника да нешто даје или чини;

Ограничења на основу закона; Ограничења на основу правног посла.

Ограничење права својине

49

Ограничења по објекту (јавни, општи интерес): експропријација, национализација,...

Ограничења по субјекту: прва странаца... Ограничења по садржини (начину вршења):1. Забрана злоупотребе права2. Iura in re alliеna3. Сусједска права ...4. Право прече куповине

Сусједска права

50

Законом призната права, која могу узајамно истицати свакодобни власници сусједних непокретности, која служе њиховом разграничењу или рационалном коришћењу.

Заједничка ограда (међашки знакови): недјељива сусвојина сусједа; поступак уређења међа (споразум сусједа, посљедња мира државина, правичност)

Стабло на међи: својина онога из чијег је земљишта израсло, без обзира гдје су се гране надвиле; власник смије из свог земљишта истргнути жиле и коријење туђег дрвећа, као и одсјећи гране и дио стабла изнад своје непокретности

Сусједска права

51

Приступ на туђу непокретност ради хватања одбјегле животиње, роја пчела...

Употреба туђе непокретности ради извођења радова (постављање скеле...) уз плаћање примјерене накнаде

Постављање водова и других уређаја (електричних, канализациониц, гасоводних...) у општем и приватном интересу

Поткопавање туђе непокретности Имисије (дим, неугодни мириси, чађ, отпадне воде,

потреси, бука...) – непосредне и посредне Опасност од рушења зграде Забрана мијењања природног тока воде (надземне и

подземне воде Одвођење кишнице с крова

Право прече куповине

52

Законско и уговорно право прече куповине Законско право прече куповине овлашћује једно лице да захтева од

власника ствари, који намјерава да је прода, да прво њему понуди ствар на продају. У случају повреде права прече куповине, ималац тог права може тужбом пред судом захтевати поништење уговора о продаји непокретности и да се непокретност њему прода под истим исловима.

Право прече куповине се установљава законом. У нашем праву право прече куповине је установљено:

- Законом о стварним правима у корист сувласника етажне својине,- Законом о културним добрима у корист установа заштите културних

добара као што су завод за заштиту споменика културе, музеј, архив и кинотека......

Стицање права својине

53

Оригинарни и деривативни; апсолутан и релативан начин стицања права својине

Стицање права својине на покретним и непокретним стварима

Стицање права својине на основу:1. правног посла,2. закона (стварањем нове ствари, спајањем,

мијешањем, одвајањем плодова, стицањем од невласника, окупацијом, одржајем и др.),

3. одлуке суда или другог органа и4. насљеђивањем.

Оригинарни и деривативни начин стицања права својине

54

Деривативно и оригинарно (Критеријум разлике: својина претходника као одлучујућа правна чињеница)

Апсолутно: на ставрима које нису објект ничије својине (окупација ничијих ствари, стицање својине на новој ствари...) и релативно : на стварима које су објект нечије својине, престанак својине претхоника

Вољом претходника и без воље претходника: одржај, стицање од невласника (Критеријум разлике: воља претходникаа као одлучујућа правна чињеница)

Дериватривно подразумијева и својину и вољу претходника, оригинарно недостатак једног од њих.

Деривативно стицање правасвојине

55

Када стицалац право својине изводи из права претходника уз испуњење сљедећих претпоставки (потребне правне чињенице):

1. да је претходник власник (Nemo plus iuris...)2. правни основ (iustus titulus)3. начин стицања (modus acquirendi) Iustus titulus – пуноважан правни посао подобан да

пренесе право својине: уговор о купопродаји, размени, поклону, зајму, дјелу...; једнострани правни посао (тестамент, јавно обећање награде...)

Modus acquirendi – начин стицања у ужем смислу: моменат у коме је својина пренета, у коме је прешао ризик.

- Код покретних ствари = предаја- Код непокретности = укњижба, упис у регистар

непокретности

Предаја каоmodus acquirendi покретних ствари

56

Предаје је пренос државине на ствари која је предмет преноса права својине, материјални акт који има правне посљедице

Потребни услови да предаја доведе до преноса права својине: 1. да је посљедица пуноважног правног основа 2. акт воље продавца, а не да је купац сам узео ствар у коме случају

постаје само (манљив) држалац3. управљена на пренос права својине, а не да је извршена из другог

разлога Стварна права трећих на продатој и предатој ствари остају Врсте предаје: 1. traditio vera,2. traditio simbolica и3. traditio fictiva.

Врсте предаје

57

Traditio vera (обична предаја): прнос непосредне државине; зависи од осбина ставри; омогућавање стицаоцу да успостави (непосредну државину на ствари)

Traditiо simbolica (симболична предаја): предаја знацима

Тraditio fictiva (фиктивна предаја): право својине стиче се закључењем правног посла:

1. constitutum posessorium: пренос посредне својинске државине уз привремено задржавање непосредне државине

2. traditio brevi manu права пренос посредне својинске државине непосредном држаоцу права тако да се успоставља његова непосредна својинска државина

3. cessio vindicationis пренос посредне својинске државине, док је ствар привремено у државини права трећег

Pactum reservati dominii и лизинг

58

Pactum reservati dominii (предаја ствари без преноса права својине): у уговору о продаји продавац покретне ствари може се обавезати да преда ствар купцу одмах након закључења уговора уз задржавање права својине, све док купац не исплати цену у потпуности.

Финансијски лизинг (to lease: енг. = закупити: продавац предаје ствар купцу, а лизинг компанија плаћа продавцу цијену и задржава право својине док купац не исплати цијену (и камату).

Стицање својине непокретних ствари

59

Услови (чињенични скуп):1. да је претходник власник (уписан у регистар

непокетности)2. пуноважан уговор (iustus titulus)3. упис у регистар непокретности, укњижба

(modus acquirendi) Правни посао је основ за упис у јавну књигу ако

садржи clausulа intabulandi - изричиту изјаву претходника у тој књизи да пристаје да се на основу овог правног посла, као ималац права својине упише стицалац.

Вишеструко уговарањеотуђења

60

Примјена моралних начела, начела савјесности и поштења, начела забране злоупотребе права

1. Постоји само пуноважан уговор, не и предаја и упис: власник је продавац, а купац има само обллигционо правао

2. Постоји уговор (titulus) и упис (modus), не и предаја: власник је купац без обзира да ли је цијена исплаћена, ствар може да тражи било облигационо, било стварноправном тужбом;

3. Постоји уговор и предаја, али не и упис: власник је продавац, купац је in status usucapiendi, али и прије истека рока за одржај може захтјевати упис.

Оригинарно стицање правасвојине

61

Оригинарно стицање постоји ако правни сљедбеник своје право не изводи из права претходника него из чињеница одређених законом.

Оригинарни начини стицања права својине:1. стицање својине од невласника,2. одржај,3. окупација,4. налаз изгубљене ствари,5. налаз скривеног блага,6. прираштај:- стварање нове ствари (прерада и спецификација),- спајање и мијешање,- грађење на туђем земљишту,- сијање и сађење на туђем земљишту,- одвајање плодова, - нанос,- ново ријечно острво,- други случајеви одређени законом.

Стицање својине од невласника

62

Одступање од начела Nemo plus iuris..., због сигурности промета, заштита интереса онога који је у доброј вјери купио ствар.

Опште претпоставке за стицање (кумулативно):1. да је ствар покретна2. да је стицалац савјестан3. да је ствар стечена пуноважним теретним послом усмjереним на пренос

својине4. да је ствар предата стицаоцу (у непосредну државину) Посебне претпоставке (алтернативно):1. да је ствар прибављена од невласника коме је власник предао ствар у

државину на основу правног посла који није основ за прибављање својине,2. да је ставр стечена од лица које се професионално (овлашћено) бави

продајом такве врсте ствари и3. да је ставар стечена на јавној продаји. Права трећих падају ако су стечена без накнаде, ако је стицалац у односу на

њих савјестан

Стицање својине одржајем(usucapio)

63

Стицање права својине на основу узукапионе државине (државине која испуњава одређене квалитете) протеком времена.

(Не)одрживост трајне несагласности (сукоба) између економске (фактичке) и правне власти на ствари рјешава се у корист фактичке (тријум факта над правом).

Одржајем престаје својина претходног власника, али одржај није застарјелост.

Врсте: редовни и ванредни одржај.

Редовни одржај

64

Квалификована државина + протек времена = редовни одржај Квалификована државина је: законита својинска, савјесна и права

(није манљива) Законита својинска државина (постоји пуноважан правни основ за

стицање државине, тј. основ који би, да је претходних био власник довео до преноса својине самом предајом или уписом у катастар)

Савјесна државина када држалац оправдано вјерује да је претходник власник. Потребна пажња - Mala fides superveniens nocet: савјсност у моменту стицања државине (...могао знати) и у току рока за одржај (...сазнао). Законита и несавјесна државина (и обрнуто); стварна и правна заблуда; савјесност се претпоставља.

Права државина (истинита, мирна) која није прибављена силом преваром или злоупотребом повјерења.

Протек времена: покретне ствари – 3 године; непокретне ствари – 10 година.

( ) Ванредни апсолутни одржај

65

Квалификована државина + протек времена = ванредни одржај

Мања квалификована државина је: савјесна и права државина

Савјестан је онај држалац који оправдано вјерује да је он власник. Двострука заблуда: 1. у погледу права својине претходника и 2. у погледу постојања законитог основа, путативан основ.

Протек времена: покретне ствари – 6 године; непокретне ствари – 20 година.

Прирачунавање одржаја

66

Прирачунавање (акцесија) времена одржаја, тзв. пропорционални систем: “У вријеме одржаја урачунава се и вријеме за које су претходници садашњег држаоца непрекидно држали ствар као законити и савјесни самостални држаоци, односно као савјесни самостални држаоци”, чл. 58/4 ЗСП.

Урачунавање времена могуће је и уколико су држаоци различитог квалитета, при чему се вријеме за које су држали претходници садашњег држаоца прерачунава у вријеме потребно за одржај”, чл. 58/5 ЗСП.

Прирачунавање одржаја

67

“Ако су државине претходника и следбеника подесне за различите видове одржаја са различитим роковима, време претходника прирачунава се следбенику умањено онолико пута колико пута је рок претходника дужи од рока следбеника односно увећано онолико пута колико пута је рок претходника краћи од рока следбеника”.

Прекид и застој временаодржаја

68

На прекид и застој времена одржаја примјењују се одредбе о прекиду и застоју протека рокова за застару потраживања (одредбе ЗОО).

Код прекида протекло вријеме се губи тако да у случају поновног успостављања државине почиње тећи нови рок. Код застоја рок не тече за вријеме застоја, а протекло вријеме се урачунава у укупно вријеме потребно за одржај.

Прекид:1. Када држалац призна да није власник,2. Када држалац сазна да није власник,3. Када треће лице постане власник,4. Када држалац изгуби државину,5. Када ствар не може бити предмет државине,6. Подизањем тужбе за повраћај ствари, ако тужилац успије у спору.

Застој времена одржаја

69

Застој (обустава, суспензија) времена одржаја. Вријеме потребно за одржај не тече:

1. Између брачних супружника,2. Између родитеља и дјеце док траје родитељско право,3. Између штићеника и органа старатељства,4. Против власника који се налази на војнј дужности за

вријеме мобилизације, непосредне ратне опасности или рата,

5. Против лица у радном односу у туђем домаћинству и6. За вријеме када власник није био у могућности

захтјевати судску заштиту свога права.

Грађење на туђем земљишту

70

1. Без обзира на савјесност власника земљишта и градитеља: земљиште са зградом припада власнику земљишта, а градитељ има право на накнаду;

2. Ако је градитељ несавјестан власник земљишта има право избора: а) земљиште са зградом припада власнику земљишта, а градитељу припада накнада, б) успостављање пријашњег стања или в) откуп земљишта по тржишној цијени. У случају под б и в власник земљишта има право на накнаду штете;

3. Власник земљишта несавјестан – градитељ савјестан: зграда са земљиштем потребним за редовну употребу припада градитељу, а власнику земљишта припада накнада тржишне вриједности земљишта;

4. Власник земљишта несавјестан – градитељ несавјестан: као под 2 осим успостављања пријашњег стања;

Прекорачење међе грађењем

71

Савјесни градитељ стиче право својине на захваћеном земљишту, уз исплату тржишне вриједности земљишта;

Несавјесни градитељ (савјестан власник земљишта): право избора: а) власник земљишта може захтјевати успостављање пријешњег стања и накнаду штете или б) уступити земљиште градитењу уз исплату тржишне вриједности;

Грађење на туђем праву грађења: титулар (носилац) права грађења има права и дужности власника земљишта.

( )Прерада спецификација

72

Лице које од свог материјала својим радом изради нову ствар стиче право својине на тој ствари.

Ако ствар изради друго лице на основу правног посла за лице чији је материјал, та ствар припада власнику материјала.

Ако је неко од туђег материјала израдио нову ствар за себе, она припада њему ако је савјестан и ако је вриједност рада већа од вријености материјала, а ако су вриједности једнаке, настаје сусвојина.

Ако власник земљишта изгради зграду од туђег материјала, односно угради у непокретност туђу ствар која се не може одвојити без несразмјерно великих трошкова, својина непокретности се протеже и на уграђену ствар уз право власника материјала на накнаду.

Сијање и сађење на туђемземљишту

73

Сијање на туђем земљишту је прираштај који настаје радњом једног лица (сијача) који сије своје сјеме биља на туђем земљишту.

Сађење на туђем земљишту је вјештачки прираштај који настаје сађењем садниице у туђем земљишту.

“Биљке које пусте коријење у земљишту својина су власника тог земљишта, независно од тога ко је био власник сјемена или саднице”, чл. 64 ЗСП.

Прираштај земљишта

74

Ново ријечно острво: ако није опште добро, правно прираста земљиштима дуж тог острва, по дужини земљишта, а по ширини до половине водотока.

Нанос (alluvio): земља коју водоток таложи на неко земљиште прираштај је тога земљишта;

Нанос отргнутог комада земљишта (avulsio): власник отргнутог комада земљишта има рок од годину дана да врати тај комад земљишта у супротном постаје саставни дио земљишта коме је припојен.

Одвајање плодова

75

До одвајања плодови су саставни дијелови плодоносне ствари и припадају њеном власнику.

Изузетак:1. Савјесни држалац плодоносне ствари постаје

власник одвојених плодова.2. Плодоуживлац или закупац стичу својину на

одвојеним плодовима.

( Сједињење спајање и)мијешање

76

Када се споје или помијешају ствари које припадају разним власницима тако да се не могу одвојити без знатне штете или без несразмјерних трошкова, настаје сусвојина, сразмјерно вријености у тренутку спајања и мијешања.

Ако је неко од власника несавјестан, савјестан власник (у року од 1 год.) има избор: а) да цијела ствар постане његова својина или б) да цијела ствар постане својина несавјесног власника. Стицалац надокнађује власнику тржишну вриједност ствари.

Ако једна спојена или помијешана ствар има незнатну вриједност, ствар припада власнику друге (доминантне) ствари уз накнаду.

Окупација

77

Окупација, occupatio, присвојење (ЗСП): на покретној ничијој ствари (res nullius) својину стиче лице које је узме у самосталну државину с намјером да је присвоји.

Налаз изгубљене ствари

78

Ствар коју је власник изгубио, загубио или му је украдена није самим тим престала бити његова својина.

Налазач је дужан ствар вратити власнику ако му је познат, у супротноме најближој полицијској станици или другом надлежном органу (није дужан ако је вриједност ствари занемарљива).

Власник има рок од 1 године од дана објављивања огласа да преузме ствар, у супротноме ствар или новац добијен њеном продајом, припада налазачу.

Налазачу припада накнада од 10% од вриједности ствари.

Налаз блага

79

Благо је новац, драгоцјености и друге ствари од вриједности које су биле скривене тако дуго да се више не може утврдити власник.

Налазач је дужан да заснује државину на нађеном благу и о томе обавјести надлежни орган.

Ако благо нема власника, постаје својина јединице локалне самоуправе на чијој територији је пронађено.

Налазач и власник непокретности на којој је нађено благо имају право на награду у износу од 10% до висине вриједности блага (сваком припада по ½ награде).

Заштита права својине

80

Генерална заштита својине као права:- Уставни принцип неповредивости својине- Европска повеља о људским правима Заштита својине као индивидуалног права, право

својине повријеђено одузимањем ствари или узнемиравањем тог права: својинске тужбе:

1.Actio Reivindicatio 2.Actio Publiciana и3.Actio Negatoria.

Actio Reivindicatio

81

Својинска тужба на враћање ствари. Тужилац: власник ствари Тужени: садашњи држалац ствари (т. in rem)- изузетак: а) отуђио ствар након литиспенденције

б) лажно тврди да је држалац (обманљује тужиоца) Доказ: право својине (probatio diabolica)1. када је својина стечена оригинарно2. када је својина стечена дериватно. Захтјев тужиоца:

а. Повраћај ствари б. Повраћај натуралних плодова

- савјестан држалац- несавјестан држалац

Савјесни и несавјесни држалац код actio Reivindicatio

82

Савјестан држалац не одговара за погоршање и пропаст ствари, не даје накнаду за употребу и користи од ствари, задржава одвојене, а још непотрошене плодове и има право на накнаду:

a) нужних трошкова за одржавање ствари,b) корисних трошкова за повећање вриједности ствариc) луксузне трошкове (ius tollendi) ако је вриједност ствари повећана (право

на одвајање)- Ius retentionis до исплате нужних и корисних трошкова- Користи држаоца се одбијају од трошкова које је држалац имао Несавјстан држалац враћа ствар са свим плодовима,

надокнађује вриједност убраних плодова које је потрошио, отуђио или пропустио да убере, надокнађује штету насталу погоршањем или пропашћу ствари и има право на накнаду:

a) нужних трошкова које би имао и власникb) корисних трошкова који су корисни и за власникаc) луксузне трошкове (ius tollendi) ако је вриједност ствари повећана за

власника

Приговори туженог

83

Перемторни приговори (потпуна и трајна одбрана):1. Exceptio posterioris dominii: тужени стекао својину после

тужиоца, нпр. одржајем, стицањем од невласника2. Exceptio rei venditae et traditae: тужилац је продао и

предао ствар, али није извршен земљишнокњижни пренос

3. Тужилац је продао и предао туђу ствар, па је реивиндицира након што је постао власник (ко је дужан да штити од евикције не може да реивиндицира)

Дилаторни приговори (одлаже се дејство, привремена одбрана):

1. тужни има неко стварно право које га овлашћује да одређено време држи ствар

2. тужени има неко облигационо право према тужиоцу које га овлашћује да задржи ствар одређено време

3. Ius retentionis

Actio Publiciana: тужба из претпостављене својине

84

Тужилац: бивши узукапиони држалац (који има правни основ и законит начин)

Тужени: садашњи држалац Захтjев: повраћај ствари Доказ: да се ствар налази код туженог и да има

квалификованију државину (јачи правни основ):- побјеђује државина подобна за редован одржај, ако друга

није- ако су обје подобне за редован одржај – предност има она

која је стечена теретно- ако су обје стечене теретно – предност има тужени

(држалац)

Actio negatoria: тужба због сметања (узнемиравања)

85

Тужилац: власник који је истовремено и држалац Тужени: онај који омета или по чијем се нaлогу врши ометање или ко

је одобрио омeтање које му иде у корист Захтјев: а) престанак (обустава) сметањаб) повраћај у пређашње стање (ако је сметањем наступила трајна

ситуација)в) забрана будућег (поновљеног) сметања: новчана казна, принудно

извршење без нове тужбе и претња новом казном Доказ: а) својина ствари, претпостављена својинаб) постојање неоснованог узнемиравања: сметање умањењем државине,

сметање без умањења джавине, продужено сметање. Приговор туженог: субјективно право које га овлашћује на радњу сметања

Престанак права својине

86

Право својине престаје: кад друго лице стекне право својине на истој ствари, пропашћу ствари, прирастањем другој ствари од које се не може правно

одвојити нити физички одвојити без несразмјерних трошкова,

напуштањем ствари (дереликција): ствар се сматра напуштеном ако њен власник на несумљив начин и слободно изрази вољу да се одриче права својине на њој; код непокретности потребна форма прописана за земљишнокњижни упис.

- не може се напустити оптерећена непокретност, изузев оптерећења стварном службеношћу

- непокретност постаје својина локалне самоуправе, а покретна ствар онога ко је стекне окупацијом

Сусвојина (condominium)

87

“Сусвојина постоји када два или више лица (сувласници) имају право својине на истој ствари, сваки према свом удјелу сразмјерно цјелини (идеални дио)”, чл. 25/1 ЗСП.

Ради се о праву својине које на једној ствари има два или више лица, и то тако да сваком од њих припада рачунски одређен удио у праву својине (½, 50%, 0,5) а ако сувласнички удјели нису одређени, претпоставља се да су једнаки. Сусвојина није својина на неком физичком дијелу ствари, јер се право сувласника односи на цијелу ствар.

Међу сувласницима је подијељено право својине и то по обиму, а нису подијељена поједина власничка овлашћења.

Права сувласника

88

Сваки од сувласника има одређена овлашћења према свом удјелу, као и одређена овлашћења према ствари као цјелини: сувласник је “искључиви власник” свог идеалног, нетјелесног удјела у праву својине, а истовремено је и један од сувласника ствари.

Дакле, права сувласника могу бити:1. Право на удио и2. Права у односу на цијелу ствар.

Право сувласника на удио

89

Право сувласника на удио: сувласник може самостално држати (судржавина), користити се и располагати својим удјелом без сагласности осталих сувласника.

Сувласник нема право прече куповине у односу на другог сувласника (чл. 27/2 ЗСП).

Право сувласника у односу на цијелу ствар

90

Права сваког сувласника су ограничена правима осталих, а у оној мјери у којој не вријеђају права осталих сувласника, а ако је тако нешто немогуће, онда их врши сразмјерно величини свог удјела.

Права сувласника у односу на цијелу ствар су:1. државина ствари,2. употреба ствари,3. управљање стварју,

Државина ствари

91

Државина ствари између сувласника се уређује споразумно, с тим што је уређење држања посао редовног управљања па у недостатку споразума начин држања може да одреди суд; само држање може бити договорено тако да сувласници држе свако неки физички део, или да поједини имају непосредну државину (за остале постоји посредна), или да дају ствар трећем у непосредну државину...

Одлука о начину вршења судржавине је увек опозива, опозив спада у редовно управљање.

Употреба ствари

92

Употреба ствари зависи од тога да ли се њена корисна својства употребом исцрпљују или не: ако се не исцрпљују, сваки сувласник може ствар употребљавати сходно својим потребама (нпр. пролазити путем онолико колико је потребно), а ако се исцрпљују, онда сразмјерно свом уделу (нпр. возити аутомобил сразмјерно сувласничком удјелу).

Плодови и остали приходи од цијеле ствари, као и трошкови и терети се дијеле сразмјерно удјелу, ако споразумом није другачије одређено.

Право сувласника да у свако доба захтјева:1. полагање рачуна и подјелу користи од цијеле ствари и2. оснивање етажне својине у корист сувласничког дијела.

Управљање стварју

93

Управљање обухвата одлучивање о свим питањима која се тичу ствари (намјене, одржавања, употребе, повјеравања и сл.). Сувласници стварју управљају заједнички. Ако се управљање предузме без сагласности осталих сувласника примјењују се правила о пословодству без налога.

Разликује се:1. редовно управљање и2. управљања преко граница редовног, тзв.

ванредно управљање.

Редовно управљање стварју

94

У послове редовног управљања спадају послови који се тичу нормалног, намјенског коришћења ствари и текући послови потребни за њено очување и одржавање. Ту спада и споразум о држању, употреби и коришћењу ствари међу сувласницима.

О пословима редовног управљања сувласници одлучују већином мјерено по удјелима, а не по броју сувласника.

Ако се не постигне сагласност, а ради се о предузимању посла неопходног за редовно одржавање, одлуку може да донесе и суд у ванпарничном поступку.

Надгласани сувласник у оба ова случаја може да тражи обезбеђење од оних који чине већину у виду залога или јемства.

Ванредно управљање стварју

95

У послове ванредног управљања спада промјена намјене ствари, располагање цијелом стварју, издавање у закуп, залагање цијеле ствари, веће поправке или преправке ствари, заснивање службености и сл.

Послови ванредног управљања врше се само ако су сувласници једногласни.

Ако се не постигне сагласност свих сувласника, а постоје нарочито оправдани разлози за предузимање посла сваки сувласник може захтјевати да о томе одлуку донесе суд.

Пренос права управљања науправника

96

Сувласници могу одредити једног или више од њих или треће лице (физичко или правно) да буде управник. Ако није другачије одређено, управник је овлашћен да предузима послове редовног управљања.

Управник се бира сагласно од стране сувласника. О постављању и овлашћењима управника може одлучити и

ванпарнични суд. Управник има правни положај налогопримца, с тим што

сувласници који заједно имају већину сувласничких дијелова могу дати отказ управнику, а могу га и смијенити (смјену може извршити и суд). Отказни рок у оба случаја је 3 мјесеца.

Стицање сусвојине

97

На стицање сусвојине у начелу сходно се примјењују правила о стицању својине, а посебно:

1. Стицање на основу уговора (посебно уговор о ортаклук, заједничком грађењу и уговор о диоби заједничке имовине),

2. Стицање на основу одржаја (од стране трећих лица и међусобно између сувласника),

3. На основу самог закона, без воље сувласника (communio incidens) код смјеше или спајања или прераде.

( ) Раскидање развргнуће сувласничке заједнице

98

Трајање сувласничке заједнице зависи од воље сувласника.

Сваки сувласник увијек може да тражи диобу (потпуно или дјелимичну), осим у вријеме кад би другима тиме нанио штету и тог се права не може трајно одрећи (сувласници једногласно могу одлучити да се у року не дужем од 3 године не може тражити развргнуће).

Диобом треба сматрати и смањење броја сувласника. Право на диобу не застаријева. Врсте диобе:1. споразумна и судска; 2. цивилна (цивилна продаја и подјела цијене према

удјелима) и физичка (физичка подјела, додјела уз исплату, подјела уз доплату, успостава етажне својине).

Заједничка својина

99

Заједничка својина је право својине два или више лица (заједничари) на неподијељеној ствари када су њихови удјели одредиви али нису унапријед одређени.

Свој удио заједничар може правним послом пренијети само на другог заједничара; удио заједничара прелази на насљеднике.

Заједничар врши власничка овлашћења заједно са свим осталим заједничарима, ако није другачије одређено законом или споразумом.

Плодови и др. користи припадају свим заједничарима, а трошкове и терете дијеле солидарно.

Управљање и располагање заједничком ствари заједничари врше заједнички и споразумно; изузетак – стицање својине и др. стварних права без сагласности свих заједничара: на покретним стварима теретним правним послом и ако је стицалац савјестан и на непокретностима ако својина није уписана као заједничка и ако је стицалац савјестан.

Престанак заједничке својине

100

Заједничар може захтјевати да се одреди његов сувласнички удио у заједничкој својини, ако то није противно закону.

Одређивање удјела заједничари постају сувласници, а ако се једном заједничару одреди сувласнички удио, он постаје сувласник са осталим заједничарима који на преосталом дијелу имају заједничку својину.

Диобу у корист заједничара на име његовог удјела могу захтјевати и трећа лица:

1. повјериоци у односу на дужнике заједничаре, 2. насљедници у односу на оставиочев дио и 3. др. лица која имају правни интерес.

Облици заједничке својине

101

насљедничка заједница - насљедници стичу заједничку својину на стварима од тренутка смрти оставиоца, до диобе, односно доношења рјешења о насљеђивању;

заједничка својина супружника - ствари које су супружници стекли радом у току трајања заједнице живота су њихова заједничка својина. Брачним уговором се другачије могу уредити имовински односи;

имовина коју су ванбрачни супружници стекли радом у току трајања заједнице живота;

ствари које су чланови породичне заједнице радом стекли у току трајања породичне заједнице.

Етажна својина

102

Својина на посебном дијелу непокретности (етажна својина) овлашћује етажног власника да тај посебни дио непокретности искључиво користи и располаже њиме, а да на заједничким дијеловима непокретности има право сусвојине.

Права етажног власника:1. искључиво право својине на посебном дијелу,2. сусвојину на непокретности која се може

састојати од: а) земљишта и зграде или б) права грађења и зграде.

Успостављање етажне својине

103

Етажна својина може постојати на:1. стану или др. самосталној просторији (пословни простори, гараже,

обиљежени простор за паркинг),2. споредним дијеловима (отворени балкони, терасе, подрумске и

таванске просторије, кућне баште). Споредни дио треба бити јасно разграничен од осталих дијелова

непокретности и доступан с међе непокретности или њених заједничких дијелова или из оне самосталне просторије чији би био споредни дио.

Заједнички дијелови непокретности су: темељи, главни зидови, таван, степенице, ходници, лифтови, електрична, канализациона, водоводна и телефонска мрежа и др.

Сувласници непокретности, уз писану сагласност свих сувласника, могу захтјевати успостављање етажне својине у корист свог сувласничког дијела (диоба).

Власник непокретности може извршити диобу на сувласничке дијелове и на тим дијеловима успоставити етажну својину.

Права и дужности етажнихвласника

104

Сувласници етажне својине имају право прече куповине. Уговором о узајамним односима етажних власника (у писаној форми) или

одлуком суда одређује се начин кориштења и одржавања посебних и заједничких дијелова непокретности.

Сувласник – етажни власник дужан је одржавати инсталације и др. припатке посебног дијела, а у случају настанка штете због неодржавања надокнадити штету другим етажним власницима.

Сувласник – етажни власник може без сагласности осталих вршити преправке или промјену намјене стана и др. просторија уз поштовање одређених правила: да не проузрокује оштећење зграде, не задире у својину другог етажног власника итд.

Сувласник – етажни власник одржава, свој стан и др. просторију о своме трошку, сноси јавне обавезе и др.

Управљање непоктеношћу на којој је основана етажна својина врши се према правила редовног и ванредног управљања непокреношћу у сувласништву.

Заједничка резерва за покриће трошкова одржавања, побољшања непокретности и отплаћивање зајма узетог за покриће тих трошков.

Управник непокретности као заступник сувласника – етажних власника.

Стварна права на туђој ствари

105

Титулари стварних права на туђој ствари имају ужа овлашћења на тој ствари од њеног власника због чега се ова права називају и секторска права.

Према ЗСП стварна права на туђој ствари су: заложно право, право службености, реални терети и право грађења.

Појам заложног права

106

... је право повјериоца (залогопримца) да своје довољно одређено доспјело потраживање (обезбијеђено потраживање) намири из вријдности одређене ствари, односно права прије осталих повјерилаца и доцнијих залогопримаца те ствари, односно права, без обзира на промјену власника те ствари, односно имаоца тог права (залогодавца).

Титулар заложног права је заложни повјерилац - залогопримац, дужник из основног правног односа је залогодавац - заложни дужник, а ствар која је заложена означава се као залог.

Залогодавац може дати залогу за сопствени или туђи дуг. Особине: - право првенства (у односу на хирограферне повјериоце, у односу на

потоње друге заложне повјериоце), - право сљедовања и - стварноправни карактер.

Заложноправни и облигационоправни однос

107

Право залоге може настати само ако је претходно настао облигационоправни однос.

Заложни повјерилац има првенствено облигационо право према дужнику, а тек ако дужник не испуни своју обавезу повјерилац може искористити стварно право на заложену ствар

Заложни повјерилац је и повјерилац у облигационом односу

Заложноправни однос има фазу обезбеђења и фазу намирења:

1. Фаза обезбеђења постоји до тренутка доспећа потраживања

2. Фаза намирења настаје ако је потраживање доспело за исплату

Заложно право и праворетенције

108

Право ретенције (право задржавања, право задржања, право придржаја, ius retentionis) је право повjериоца (ретинента) да привремено задржи дужникову ствар, односно да ускрати испуњење дужне чинидбе све док дужник не испуни доспjело потраживање повjериоца права задржавања

Право задржавања има функцију: 1) средства принуде на дужника да своју доспjелу обавезу уредно испуни и 2) средство намирења потраживања из задржане дужникове ствари, уколико дужник и поред задржавања његових ствари од ретинента неће да испуни своју обавезу.

И кoд заложног права и права задржавања повjерилац се може наплатити из вриједности ствари.

Оба права су недељива и акцесорна. Поверилац на ручној залози и праву задржавања стиче (има) државину ствари и може се наплатити из вриједности ствари.

Право задржавање је облигационо право и може се вршити док је ствар у рукама повјериоца, а заложни повјерилац има стварно право.

Разлике између ретенције и ручне залоге

109

Ретинент нема следовања, залогопримац има, Ретинент има само непосредну државину, а

залогопримац и посредну, Задржавање је могуће само послије доспјелости

потраживања, ручна залога и за будуће потраживање,

Ретинент увијек има закон као основ, залогопримац има и уговор,

Ретинент може само на дужниковој ствари, а залогодавац не мора бити дужник.

Начела заложног права

110

Начело акцесорности Начело специјалности Начело недјељивости Начело официјелности

Начело акцесорности

111

... је обиљежје заложног права да је споредно и зависно од постојања главног потраживања повјериоца као самосталног права (accessorium sequitur principali).

Ако је настало главно потраживање може, истовремено са њим или доцније, настати и акцесорно потраживање.

Заложно право као акцесорно може престати и прије престанка главног потраживања, али не и касније.

Пуноважност заложног права зависи од пуноважности правног посла ако је на основу правног посла настало заложно право.

Изузеци од начелаакцесорности

112

Изузеци од начела акцесорности: 1. будуће и условно потраживање (ако се обезбеђује будућа

обавеза није позната висина потраживања, па се због тога одређује највиши износ пораживања),

2. застарјелости потраживања (повјерилац се може намирити из вриједности заложене ствари и поред застарјелости потраживања уколико ствар држи у рукама или је заложно право уписано у јавном регистру),

3. својинска хипотека (стицање хипотеке на властитој непокретности).

Начело специјалности( )одређености

113

Заложним правом се обезбјеђује одређено потраживање једног повјериоца и може настати на ствари која је одређена:

1. одређеност потраживања и 2. одређеност предмета заложног права. Потраживање повјериоца према заложном дужнику

одређује се навођењем правног основа и предмета потраживања (висина дуга и камате).

Заложно право не може настати на цјелокупној имовини дужника или уопште одређеној имовини дужника.

Предмет залоге могу бити све ствари и члански удели и права која се могу поуздано идентификовати али и ствари по роду (робни лагер).

Изузеци од начеласпецијалности

114

1. обезбјеђење условног и будућег потраживања (кредитна и кауциона залога): потраживање није потпуно одређено, али је одрђен највиши износ који потраживање не може премашити) и

2. доцније потраживање код ручне залоге: обезбјеђење доцније насталих потраживања.

Начело недјељивости

115

Недјељивост је обиљежје заложног права да заложена ствар или право као цјелина обезбјеђује потраживање као цјелину, без обзира што што су потраживање и залог физички дјељиви.

Ако се подијели заложена ствар или право, залога ће теретити оно на што се залог подијелио или се од њега одвојило.

Ако залог пропадне па умјесто њега настане право које га надомјешта (право на накнаду, на износ осигурања и др.), заложно право траје даље на том праву.

Право залоге не смањује се дјелимичним намирењем обезбеђеног потраживања, ако није другачије уговорено.

Изузеци код начеланедјељивости

116

1. “Ако се отуђи дио непокретности који је мањи од 1/5 потраживања, повјерилац се не може противити отуђењу и ослобађању тог дијела непокретности од заложног права, уколико заложни дужник да одговарајуће осигурање за тај дио или остатак непокретности пружа довољно осигурање”, чл. 141, ст. 6 ЗСП.

2. “Ако се заложена покретна ствар квари или губи на вриједности, па постоји опасност да залог постане недовољан за осигурање потраживања заложног повјериоца, заложни дужник има право да захтјева од суда да се залог одмах прода на јавној продаји, односно по тржишној цијени те одговарајући део цијене положи код суда ради осигурања повјериочевих потраживања”, чл. 162 ЗСП.

Начело официјелности

117

... је правило да се заложни повјерилац, коме заложни дужник није у року платио дуг, може наплатити из вриједности заложене ствари у судском поступку.

1. Официјелност у односу на постојање и висину потраживања (правоснажна и извршна пресуда као извршна исправа на основу које се врши намирење) и

2. Официјелност у намирењу – судска јавна продаја. Тенденције у савременом праву: нотарска исправа као јавна, али и

извршна или вјеродостојна. Ништаве су одредбе о искључењу начела официјелности – договор да

се заложни поверилац у случају неисплате дуга може намирити стицањем права својине на залогу или да ће залогу моћи продати по унапријед одређеној цени итд (Lex commissoria): забрана у моменту закључења уговора о залози; дозвољеност у моменту доспјелости дужникове обавезе.

Изузеци од начелаофицијелности

118

1) вансудским путем се може намирити повјерилац ако је предмет заложног права покретна ствар или право, а заложни дужник је у писаном облику дао изричито допуштење за такво намирење (чл. 169 ЗСП).

2) ако је покретна ствар или право дато у залог за осигурање потраживања из трговачког посла, право на намирење се може остварити вансудским путем ако то није дужник изричито искључио у вријеме оснивања залога. Ово овлашћење се остварује током јавне продаје у року од 8 дана од упозорења учињеног дужнику (залогодавцу), ако у датим околностима није прикладнији други начин.

Врсте заложног права премапредмету

119

Према предмету заложно право може бити (чл. 150 ЗСП): 1. на покретној ствари 2. на непокретној ствари и 3. на правима: 3.1. на хартијама од вриједности које гласе на доносиоца

заложно право стиче се као и на покретним стварима, 3.2. по наредби заложним индосаментом, 3.3. на хартијама које гласе на име, као и на потраживањима

путем уступања ради осигурања и обавештавањем дужника о том уступању;

3.4. на осталим правима на начин предвиђен за пренос тих права.

Врсте заложног права према начину настанка

120

Према начину настанка заложно право може бити: 1. уговорно, 2. судско (оснива се на основу одлуке суда

донесене у поступку принудног осигурања потраживања (чл. 151 ЗСП) и

3. законско (оснива се по одредбама посебних закона: нпр. ЗОО у уговорима у привреди – законско заложно право уписаће се у земљишну књигу на захтјев заложног повјериоца – чл. 152 ЗСП).

Хипотека

121

Појам: Хипотека је заложно право на непокретности која остаје у државини заложног дужника

Ако хипотекарни дужник не испуни своју обавезу о доспјелости, хипотекарни повјерилац може своје потраживање намирити из вриједности заложене непокретности прије поверилаца који на њој немају хипотеку (обични, хирограферни повјериоци), као и прије повјерилаца који су хипотеку на њој стекли послије њега, без обзира на промјену власника непокретности.

Стицање хипотеке

122

Стицање добровољне уговорне хипотеке: 1. Основ стицања: уговор у форми нотарски обрађене

исправе (обавезни елементи: ознака странака, ознака предмета хипотеке и доказ о својини, подаци о саставним дијеловима и припацима, подаци о потраживању, clausula intbulandi - одредба уговора да ће дужник/треће лице дозволити упис хипотеке у корист повјериоца; необавезни елементи: изјава залогодвца о дозволи вансудског намирења, изјава да је обавијештен о посљедицама претходне изјаве – снага извршне исправе)

2. Начин стицања: упис у земљишну књигу, катастар непокретности (укњижба или предбиљежба).

( ) Субјекти уговорне стране хипотеке

123

1. Хипотекарни повјерилац и2. Залогодавац:а) Власник непокретности или носилац права грађења,б) Инвеститор или купац објекта или посебног дијела

објекта у изградњи, в) Сувласник, сви сувласници код објекта у изградњи.

( ) Предмет објекат хипотеке

124

... су непоктретности уписане у регистар непокрености, зем.-књиж. тијело у цјелини (не може на једној парцели која је саставни дио зем.-књиж. тијела све док се та парцела не отпише из дотадашњег и од ње образује ново зем.-књиж. тијело).

Предмет хипотеке може бити:1. Сувласнички (идеални) дио непокретности,2. Непокретности у заједничкој својини (за оптерећење је потребна

сагласност свих заједничара)3. Стан, пословна просторија или гаража (гаражно мјесто) као посебни

дио зграде (етажна својина)4. Бродови и ваздухоплови5. Припадак и плодови непокретности док се не одвоје6. Право грађења и право на концецију

Симултана хипотека и натхипотека

125

Симултана (заједничка) хипотека када је хипотеком оптерећено више непокретности уписаних у различите зем.-књиж. улошке као да су све заједно једна ствар. Повјерилац своје потраживање може намирити из било које непокретности (зем.-књиж. тијела)

Натхипотека (оптерећење саме хипотеке; хипотека на хипотеци) постоји када повјерилац (у границама свог права на намирење из непокретности) на постојећој хипотеци оснује ново заложно право у корист трећег лица уз писано обавјештење заложног дужника. Заложни дужник тада подмирује дуг имаоцу натхипотеке или, уз његов пристанк, свом повјериоцу.

Непокретности које не могу бити предмет хипотеке

126

1. Које нису у промету и не могу се уновичити у судском поступку,

2. Општа добра,3. Јавна добра,4. Објекти саграђени противно закону,5. Пољопривредно земљиште до 5.000 м2, осим код

уговорене хипотеке,6. Плодоуживање (ususfructus) и7. Стварне службености.

Права хипотекарног повјериоца

127

Да пренесе потраживање осигурано хипотеком, а тиме се уједно преноси и хипотека (право располагања),

да поставља захтјеве потребне ради заштите свог права на хипотеку, да од залогодавца захтјева отклањање скривених недостатака (стварних и

правних) на предмету залога или давање другог одговарајућег залога, да захтјева намирење: тужба ради добијаља извршног наслова, (аctio

hipotecaria, забележба хипотекарне тужбе), судска јавна продаја, да од залогодавца захтјева да не чини било шта што би угрозило вриједност

хипотековане непокретности, а у супротном да прије доспијећа захтијева принудну наплату хипотекарног потраживања (право намирења прије доспјелости),

да захтијева испуљење обавезе дужника, а ако он то не учини, да се путем суда наплати из предмета хипотеке прије обичних (хирограферних) повјерилаца (право првенства) и

да од било којег лица које држи хипотековану непокретност захтјева њену продају ради реализације хипотеке (право сљедовања).

Права власника хипотекованенепокретности

128

Право на државину непокретности: хипотекарни дужник има право да убире и присваја плодове и друге користи са непокретности или било како да употребљава непокретност,

право располагања непокретношћу: хипотековани дужник може слободно располагати непокретношћу (отуђити је, дати у закуп, поклонити, располагати за случај смрти итд.),

да непокретност користи као добар домаћин, односно добар привредник.

Престанак хипотеке

129

1. Престанком осигураног потраживања (исплата, опрост дуга, новација, компензација...),

2. Пропашћу непокретности (експропријација, реална суброгација),

3. Одрицањем заложног повјериоца,

4. Истеком рока и испуњењем раскидног услова,

5. Престанком правног лица као заложног повјериоца,

6. Консолидацијом (исто лице постане ималац права својине и ималац заложног права на истој ствари) и конфузијом (сједињење потраживања и дуга у истом лицу),

Хипотека престаје брисањем из катастра непокретности. Располагање неизбрисаном хипотеком на основу признанице или др. исправе о

престанку потраживања. Забиљежба задржавања првенственог реда до висине избрисане хипотеке за

вријеме од 3 године од одобрења забиљежбе. Амортизација – укидање хипотеке на основу одлуке РУГИП-а и брисањем из катастра

непокретности ако је прошло 30 г. од укњижбе хипотеке...

: Залога на покретним стварима ручназалога

130

Појам: стварно право на туђој покретној ствари које се оснива на основу правног посла, судске одлуке или закона.

Уговором о давању у залог дужник или треће лице (залогодавац) се обавезује даће, ради оснивања заложног права, предати повјериоцу одређену покретну ствар у залог, а друга страна се обавезује да ће чувати покретни залог и чим његово потраживање престане, вратити га залогодавцу.

Стицање ручне залоге

131

Правни основ и начин стицања Правни основ:1. Неформалан уговор између залогодавца и залогопримца2. Писани уговор између залогодавца и залогопримца (ручна

залога која се стиче уписом у регистар)3. Решење о извршењу на покретној ствари (судско заложно

право)4. Неизмирење обавезе о доспјелости код уговора о

шпедицији, превозу, складиштењу, остави (законско заложно право).

Стицање ручне залоге

132

Начин стицања (модус):1. предаја ствари (случајеви посредне државине)2. попис ствари (ручна залога по ЗИП)3. Упис у регистар (бездржавинска залога)4. Задржавање државине (рететнција, законска ручна

залога).

Предмет ручне залоге

133

Било која индивидуално одређена и, по правилу, непотрошна ствар или ствар одређена по роду која је индивидуализована и на којој постоји право својине и која се може уновчити.

сувласнички дио (без сагласности осталих сувласника)

ствар у заједничкој својини (сагласност свих заједничара).

Подзалога

134

Заложни повјерилац може залогу коју држи даље заложити у границама свог права. У случају да је заложни дужник обавјештен о подзалози, може испунити свој дуг повјериоцу само ако на то пристане ималац подзаложног права или погагањем у суд.

Права залогопримца

135

1. Право на намирење (судским и вансудским путем),2. Право на државину,3. Право првенства,4. Право сљедовања,5. Право на допуну залоге,7. Право на употребу и прибирање плодова и др. користи, 8. Право да захтјева отклањање недостатака (стварних или

правних) због којих залог није довољано осигурање за намирење потраживања.

Обавезе залогодавца

136

1. Да залог који држи чува с пажњом доброг домаћина (привредника), а у супротном одговара за штету,

2. Обавеза на повраћај залога по престанку потраживања,

3. Да не употребљава залогу или даје другоме на употребу или убире плодове и друге користи од залога ако се обавезао да то неће чинити (забрана употреба: антихреза).

Пренос заложног права и подзалога

137

Право располагања залогопримца:1. Пренос заложног права (цесија потраживања

обезбеђеног залогом). Потребна је сагласност залогодвца за пренос непосредне државине и

2. Подзаложно право: залагање потраживања обезбеђеног залогом

Права и обавезе залогодавца

138

Да ствар преда залогопримцу који предајом стиче заложно право,

Да захтјева враћање залоге ако је то нужно при чему у замјену даје други одговарајући залог,

Да узме из државине заложног повјериоца залог и преда га неком трећем на чување ако повјерилац не чува залог као добар домаћин (привредник) или залог неовлашћено употребљава,

Да захтјева од суда да прода залог на јавној продаји ако се залог квари или губи на вриједности па постоји опасност да постане недовољан за осигурање потраживања заложног повјериоца.

Престанак ручне залоге

139

Престанаком потраживања (исплата и посебни случајеви исплате, компензација, опрост, конфузија, поништење или раскид уговора који представља основ, наступање раскидног услова..., али не и застарјелост ако држи ствар)

Пропашћу заложене ствари, Трајним губитком државине, Одрицањем залогопримца од залоге, Протеком рока и испуњењем раскидног услова, Консолидацијом и конфузијом.

Регистровано заложно право

140

Регулисано је Законом о регистрованим залогама на покретним стварима и чланским удјелима, “Службени гласник Републике Српске”, бр. 16/00 и ЗСП.

Појам: право залоге на покретним стварима које настаје без предаје предмета залоге у државину заложног повјериоца, самим уписом заложног права у регистар залоге.

На исти начин настаје и право залога на праву потраживања и осталим имовинским правима (акције, удјели у ДОО, право интелектуалне својине).

На регистарско заложно право (на покретним стварима и правима) примјењују се и одредбе ЗСП које уређују заложно право на непокретностима, ако законом није другачије одређено и ако није супротно природи тог права (чл. 1447/2 ЗСП).

Заснивање регистованог заложногправа

141

Правни основ: писани уговор - forma ad solemnitatem (ознака странака /и дужника/, предмет залоге, ознаку потраживања, одређену по правном основу и висини)

Начин стицања: упис у електронски регистар, на захтјев залогодавца или заложног повјериоца, а државину задржава дужник или треће лице. Електронски регистар заложних права правних и физичких лица води орган управе у складу с начелима јавности, јединствености и доступности.

Права залогодавца

142

1. Држање и употреба ствари (залогодавац може залогу предати трећем лицу на кориштење: конститутивно располагање, нпр. закуп и сл.),

2. прибирање плодова (може се ограничити или да ово право има залогопримац),

3. отуђење (стицалац регистроване залоге ступа у права и обавзе заложног дужника; заложни дужник је обавезан поднијети пријаву за упис новог власника заложене ствари; уговорна забрана отуђења).

Обавезе залогодавца

143

1. Чување и одржавање залоге у исправном стању и вршење потребне поправке (пажња доброг домаћина/привредника),

2. осигурање (ако је уговорено),3. омогућавање заложном повјериоцу контроле кориштења предмета

залоге,4. предаја ствари залогопримцу у поступку намирења (главног

потрживања, камате и трошкова)...5. ...који стиче право на државину доспјелошћу потраживања,6. исплата потраживања и прије доспјелости ако заложни дужник не

испуњава уговорне и законске обавезе,7. предају предмета залоге у државину заложног повјериоца (мјера

обезбјеђења) ако заложни дужник не испуњава уговорне и законске обавезе,

Престанак регистроване залоге

144

Регистрована залога престаје брисањем из регистра залога у сљедећим случајевима:

1. одрицањем заложног повјериоца,2. престанком осигурања потраживања,3. престанком предмета залоге,4. реализацијом приоритетне залоге на цијелом

предмету регистроване залоге,5. консолидацијом (заложни поврјерилац постане

власник предмета залоге).

Намирење заложног повјериоца

145

Вансудским путем: Преносом права власништва ако је предвиђено уговором о залози и уписано у регистар залога, као и ако је одређена вриједност предмета залоге, заложни повјерилац се може намирити преношењем права власништва на предмету залоге са заложног дужника или трећег лица.

Судским путем: Продајом предмета регистроване залоге, ако продаја не успије, онда преносом права власништва без обзира да ли је то уговорено и да ли је одрђена вриједност предмета залоге. Захтјев за намирење заложни повјерилац подноси суду који би био надлежан за извршење на предмету залоге и Регистру залога који забиљежава да је покренут поступак намирења. На основу захтјева суд доноси рјешење о продаји залоге јавном продајом или непосредном погодбом, ако залога има тржишну цијену.

Заштита заложног права

146

I. Тужба заложног повјериоца којом захтјева од власника залоге: 1. да призна и трпи његово заложно право; 2. да трпи извршавање овлашћениковог права на заложеној ствари; 3. да пропушта чинити на залогу оно што је због овлашћениковог права дужан да пропушта и 4. да од овлашћеника и трећих лица захтјева предају ствари, односно престанак узнемиравања. Право на тужбу на застарјева.

II. Тужба претпостављеног заложног повјериоца којом претпостављени заложни повјерилац тражи заштиту претпостављеног заложног права ако пред судом или другим надлежним органом докаже правни основ и истинит начин стицања државине залога.

III. Заштита по правилима земљишнокњижног права ако би неко повриједио хипотеку неваљалим уписом у катастар.

Начела права службености

147

Службености су стварна права на туђој ствари, не може се имати службеност на сопственој ствари (својинска службеност),

На једној послужној ствари може постојати више службености, На праву службености се не може установљавати службеност, Службеност се мора вршити тако да што мање оптерећује послужно добро (начело

поштеде, рестрикције), Власник послужне ствари не смије онемогућавати или отежавати извршавање

службености, Право службености не може обавезивати власника ствари на чињење, већ само на

нечињење или трпљење, Службеност мора имати разумну сврху (боље и корисније управљање непокретношћу

код стварних службености), Службеност се не може одвојити од добра на које је или у чију је корист установљена и

преносити посебно, Службеност је недјељива – може постојати само у корист, односно на терет цијеле

послужне ствари, а не само једног њеног дијела, Начин и мјесто извршавања службености на послужној ствари се може преиначити,

односно премјестити.

Службености

148

Појам: Право службености је стварно право на туђој ствари које овлашћује њеног титулара да туђу ствар на одређени начин користи.

То је: “Ограничено стварно право на нечијој ствари које овлашћује свог носиоца да се на одређени начин служи том ствари (послужна ствар), а њен власник је дужан да то трпи или нешто пропушта”, чл. 186 ЗСП.

У зависности од тога да ли су установљене у корист свакодобног власника једне непокретности или у корист одређеног лица, дијеле се на: стварне и личне.

Оснивање службености

149

Службености се могу основати: 1. правним послом,2. одлуком суда или др. органа и3. законом.

Оснивање службености правнимпослом

150

Правни основ: уговор или др. правни посао сачињен у форми нотарски обрађене исправе ако је послужна ствар непокретност; власништво послужне ствари, односно припадања права које је послужна ствар; садржај одређује власник или носилац права које је послужна ствар својом вољом или у споразуму са стицаоцем;

Начин стицања: 1. На непокретностима: укњижба у катастар као терета

послужне непокретности (лист Ц),2. На покретним стварима: предајом ствари у државину

стицаоца уз clausula intabulandi власника.

Оснивање службености одлуком суда или органа управе

151

Правни основ: судска одлука или одлука органа управе. 1. Одлуком суда службеност се оснива у поступку оснивања нужног

пролаза, нужног оснивања службености водова (електричних, канализационих, водоводних, телекомукационих...) и др. уређаја, у поступку диобе, остависнком поступку (легат, налог) и др. случајевима одређеним законом.

2. Одлуком органа управе стварну службеност својом одлуком оснива орган управе у поступку експропријације, комасације и др. случајевима одређеним законом.

Начин стицања: уписом стеченог права у катастар.

Оснивање службености непосредно на основу закона

152

Непосредно на основу закона право службености основаће се кад се испуне све законом предвиђене претпоставке за одржај службености.

Одржај службености: ванредним одржајам (20 год.) и да државина нија маљива (да је права).

Код испрекиданих службености (службености која се по својој природи могу само ријетко извршавати) потребно је доказати да је у периоду од 20 год. извршаван садржај службености најмање три пута.

Стварне службености

153

Појам: Стварна службеност је право свакодобног власника једне непокретности (повласно добро, dominium dominans) да за њене потребе предузима одређене радње на непокретности другог власника (послужно добро, dominium serviens) или да од њега захтjева да не предузима радње на својој непокретности на које би иначе имао право.

Може се основати и у корист непокретности које су јавна добра у општој или у јавној употреби, ако се томе не противи њихова намјена.

Код повласне непокретности у својини више сувласника или заједничара, сваки од њих може самостално вршити садржај службености у корист повласне непокретности.

Код послужне непокретности у својини више сувласника или заједничара, сваки од њих мора трпјети, односно пропуштати радње које представљају садржај службеност.

Носилац права грађења има исти положај као и власник повласне непокретности.

Неправилна службеност

154

Стварна службеност може се основати у корист одређеног лица и тада се ради о неправилној службености.

На неравилне службености примјењују се правила о личним службеностима.

Врсте стварних службености

155

Земљишне и кућне службености:

I. Земљишне (службеност пута: право стазе, право прогонити стоку или право пута; службеност воде: право црпјети воду, појити стоку, одвраћати воду на туђу непокретност или наводити с туђе непокретности; службеност паше; шумске службености: сјеча дрва, купљење сухог грања, жира и сл.).

II. Кућне (имати дијелови своје зграде у сусједовом ваздушном простору, земљишту или испод његове површине или имати своје направе на туђој непокретности; право наслонити терет своје зграде на туђу; греду или димњак уметнути у туђи зид, имати прозор у туђем зиду ради свјетла или видика; спроводити дим кроз сусједов димњак, наводити капницу са свог крова на туђу непокретност, одводити или пролијевати текућине на сусједово земљиште; своју кућу не повисивати или је не снижавати, не одузимати повлашћеној згради свјетло и ваздух или видик, не одвраћати кишницу с крова своје куће од сусједовог земљишта којем би могла користити за полијевање врта, пуњење цистерне или на други начин ...

Позитивне и негативне службености

156

I. Позитивне (афирмативне) су оне које овлашћују власника повласне непокретности да може на неки начин да употребљава послужну непокретност, нпр. право пролаза, прогона стоке, наслонити терет своје зграде на туђу, спроводити дим кроз сусједов димњак итд.

II. Негативне су оне које овлашћују власника повласне непокретности да захтјева од власника послужне непокретности да се уздржи од неке употребе своје непокретности на коју би иначе имао право, нпр. своју кућу не повисивати или је не снижавати, не одузимати повлашћеној згради свјетло и ваздух или видик, не одвраћати кишницу с крова своје куће од сусједовог земљишта којем би могла користити за полијевање врта, пуњење цистерне или на други начин и др.

Трајне и повремене службености

157

I. Трајне (сталне, продужене, континуиране) су оне које, када се једном успоставе, трају саме од себе, при чему њихов титулар није у обавези да предузима одређене радње. Овдје припадају све негативне службености, као и неке позитивне, нпр. службеност водовода, наслањања зграде на туђу зграду, греду или димњак уметнути у туђи зид итд.

II. Повремене (одређеног трајања, испрекидане, дисконтинуиране) су оне које су успостављене да трају одређено вријеме или за одређено доба године, нпр. службеност пролаза, службености воде итд.

Видљиве и невидљиве службености

158

I. Видљиве (јавне, апаратне) су оне које су праћене неком спољном видљивом направом, односно знаком (нпр. врата, капија, водоводне, канализационе цијеви, пумпа за воду и др.), било на повласном или на послужном добру, али је потребно да је видљива за власника послужног добра.

II. Невидљиве (скривене, неапаратне) су оне које нису праћене видљивим уређајем, односно знаком што зависи од природе стварне службености, па тако нпр. службеност пролаза је видљива ако постоји капија, а невидљива ако капије нема.

Престанак стварне службености

159

1) На основу правног посла (ЗСП не спомиње овај начин престанка, али и за службености важе општа правила о престанку права, у овом случају на основу уговора између власника повласне и послужне непокретности),

2) пропашћу ствари (било повласне или послужне ствари престаје и службеност, али не престаје ако настане право које пропалу ствар надомјешта. На овај начин службеност престаје и ако ствар постане extra commercium.),

3) консолидацијом, сједињењем (исто лице постане власник и повласне и послужне непокрентости),

4) одрицањем овлашћеника (потребна сагласност свих сувласника или заједничара повласне непокретности, није потребан пристанак власника послужне непокретности),

5) истеком рока и испуњењем раскидног услова,

6) ако се власник послужне непокретности противи њеном вршењу, а власник повласне непокретности три године узастопно није вршио своје право (либераторна узукапија). Ова службеност престаје и ако се не врши за вријеме потребно за њено стицање одржајем (20 г.),

7) невршењем у периоду од 10 година и

8) на захтјев власника послужне непокретности због промјењених околности ако је службеност изгубила разумну сврху (престала потребе за кориштењем повласне непокретности, као и престанком разлога због којег је основана).

9) Растерећење законом или одлуком органе управе (нпр. експропријација).

Личне службености

160

Појам: Личне службености су стварна права на туђој ствари која су установљена у корист одређеног лица (физичког или правног), а овлашћују га да на одређени начин искоришћава или употребљава послужно добро.

Везане су за одређено лице тако да су непреносиве и ненасљедиве и престају смрћу титулара.

Постоји само послужна ствар (може и на идеалном сувласничком дијелу ствари).

Садржина се увијек састоји у искоришћавању туђе ствари (нема негативних личних службености).

Разликујемо три врсте личних службености: плодоуживање, употреба и право становања.

(Право плодоуживања ususfructus)

161

Појам: лична службеност која плодоуживаоцу даје овлашћење да се служи послужном ствари (држање, употреба и убирање плодова) у складу са њеном намјеном, не мијењајући њен садржај.

Предмет плодоуживања могу бити само непотрошне ствари (покретне или непокретне), а на потрошним стварима или на праву које не даје плодове постоји неправо плодоуживање.

Плодоуживалац може на друго лице пренијети вршење својих овлашћења.

Власник послужне ствари може располагати са стварју ако тиме не вријеђа овлашћења плодоуживаоца.

Плодоуживаочева права

162

Право држања, употребе и прибирања плодова са ствари,

Право на сав приход који даје послужна ствар (плодови и др. користи, нпр. најамнине, закупнине, камате, дивиденде (цивилни плодови) без умањења садржаја. Благо нађено на послужној ствари није приход плодоуживаоца),

Право на попис и процјену послужних ствари с назнаком њихове вриједности.

Плодоуживаочеве обавезе

163

Сношење свих трошкова употребе и искоришћавања послужне ствари, без обзира на остварени приход,

Да одржава ствар пажњом доброг домаћина у стању у којем је ствар примио, сноси трошкове редовног одржавања и обнављања ствари, јавне обавезе (порези и сл.), реалне терете који оптрећују ствар и камате на потраживања осигурана хипотеком на послужној ствари до износа прихода од којих се одбијају трошкови употребе и искоришћавања,

Да без одлагања обавијести власника ствари о неопходности ванредних поправки или ванредног обнављања послужне ствари,

Да осигура послужну ствар на захтјев власника ако је угрожена супстанца послужне ствари,

Да врати послужну ствар власнику након престанка плодоуживања у стању у којем је ствар примио (одговара за смањење вриједности ствари изузев ако је до смањења вриједности дошло усљед старења или редовне употребе ствари и непредузимања ванредних поправки или ванредног обнављања ствари од стране власника ствари).

(Право употребе usus)

164

Појам: лична службеност која имаоца (узуара) овлашћује да се служи нечијом ствари (послужна ствар) у границама својих личних потреба и потреба чланова свог породичног домаћинства, а све користи које преко тога даје ствар припадају власнику.

Није могућа неправа употреба (на потрошним стварима). Носилац права употребе не може на друго лице пренијети вршење

својих овлашћења. Носилац права употребе има право употребе послужне ствари за своје

потребе које одговарају његовом узрасту, звању, назимању, потребама његовог породичног домаћинства, његовим промјенама које су природно очекиване и предвидиве и нужно потребне за вођење домаћинства.

Носилац права употребе је дужан да сноси све редовне и ванредне трошкове и терете послужне ствари и да одржава ствар у добром стању до висине користи коју има од ствари.

(Право становања habitatio)

165

Појам: лична службеност која свог носиоца овлашћује да се служи нечијом стамбеном зградом или њеним дијелом намијењеним за становање (послужна ствар) у складу с том намјеном, чувајући њен садржај.

Плодова у натуралном облику овдје и нема, а цивилни плодови су искључени, јер се ни право становања, ни његово вршење не могу преносити на друго лице.

Носилац права становања може примити у стан чланове свог породичног домаћинства, јер се право становања просушује по правилима о праву употребе.

Престанак личних службености

166

1) На основу правног посла,

2) пропашћу ствари,

3) консолидацијом (сједињењем),

4) одрицањем овлашћеника,

5) истеком рока и испуњењем раскидног услова,

6) ако се власник послужне непокретности противи њеном вршењу, а власник повласне непокретности три године узастопно није вршио своје право (либераторна узукапија).

7) застарјелошћу (неизвршавањем у периоду од 20 година),

8) због промјењених околности ако је службеност изгубила разумну сврху,

9) смрћу овлашћеника или престаком правног лица,

10) Растерећење законом или одлуком органе управе (нпр. експропријација).

Заштита службености

167

I. Конфесорна тужба (actio confessoria, тужба овлашћеника службености):

- тужилац: власник, сувласник или држалац,

- тужени: против власника послужног добра или трећег лица које овлашћеника онемогућава или узнемирава у вршењу права службености, као и држаоца,

- тужбени захтјев: вршење права службености у пуном обиму, онако како гласи и забрана даљег сметања, односно узнемиравања.

- тужилац треба доказати: право службености и чин туженог код онемогућавања или узнемиравања извршавања тог права.

II. Тужба претпостављеног овлашћеника службености има претпостављени овлашћеник службености који је доказао право службености, као и онај који пред судом или другим надлежним органом докаже правни основ и истинит начин стицања државине службености.

III. Заштита по правилима земљишнокњижног права ако би неко повриједио право стварне службености неваљалим уписом у катастар.

Реални терети

168

Појам: реални (стварни) терет даје свом кориснику ограничено стварно право на непокретности коју оптерећује овлашћујући га да му се на терет њене вриједности периодично дају ствари или чине радње које су његов садржај.

Може се основати:1. правним послом и 2. одлуком суда или надлежног органа.

Оснивање правним послом

169

Правни основ: правни посао у форми нотарски обрађене исправе. Обавезна садржина: одредбе о оснивању терета на одређеној непокретности (једна или више непокретности), његовом садржају и кориснику терета. За оптерећење непокретности у сувласништву и заједничкој својини потребна је сагласност свих сувласника, односно заједничара.

Начин стицања: упис у катастар као терета оптерећене непокретности (лист Ц).

Оснивање одлуком суда

170

Одлуком суда реални терет се може основати у поступку диобе, оставинском поступку и др. случајевима одређеним законом.

На оснивање реалног терета одлуком суда примјењују се одредбе које важе за оснивање службености одлуком суда.

Садржај реалног терета

171

Може бити могућа, допуштена и одређена или одредива радња периодичног давања ствари или новца или других радњи које имају новчану вриједност.

Радња не мора бити у вези са економском намјеном оптерећене непокретности, нити служити остваривању економске намјене корисникове непокретности.

Садржај реалног терета се може промијенити у договору са власником оптерећене непокретности и носиоцима других права на непокретности (ако их има).

Обавеза власника оптерећененепокретности

172

Власник оптерећене непокретности дугује обавезу (основна обавеза) која представљаја садржај реалног терета. Ова обавеза је преносива само заједно са оптерећеном непокретношћу, а ако је основана у корист неког лица, не може се прености, ако није другачије одређено. Основна обавеза из реалног терета не може застарити.

Из основне обавезе проистиче појединачна обавеза на неко давање или чињење (или новчана противриједност) кориснику терета. Појединачна обавеза из реалног терета застаријева за три године од доспијећа сваке поједине обавезе.

Одговорност за појединачне обавезе из реалног терета

173

За испуњење појединачне обавезе из реалног терета одговорност може бити:

1. лична (одговара власник, држалац или плодоуживалац непокретности у вријеме доспијећа обавезе свом својом имовином, без обзира да ли је још увијек у власништу, односно државини непокретности) и

2. стварноправна (за доспјеле обавезе из реалног терета одговара власник, односно сувласници вриједношћу оптерећене непокретности, која одговорност је солидарна са личном одговорношћу).

Врсте реалних терета

174

1. Терет у корист свакодобног власника непокретности (повласна непокретност) или носиоца права грађења и

2. терет у корист лица. Реални терет који је основан у корист неке

непокретности може се само заједно са њом преносити, док је реални терет личне природе непреносив. Међтуим, у оба случаја доспјеле појединачне обавезе давања или радњи могу се преносити на друга лица.

Престанак реалног терета

175

Реални терет престаје брисањем из катастра због:1. пропасти оптерећене или повласне непокретности,2. стављања оптерећене или повласне непокретности ван

промета,3. одрицања корисника терета,4. истеком времена или испуњења раскидног услова,5. доношења одлуке суда о амортизацији терета,6. смрти лица код терета у корист лица и7. захтјева власника оптерећене непокретности ако он изгуби

своју сврху.

Заштита реалног терета

176

Тужбе корисника реалног терета према власнику оптерећене непокретности да се утврди постојање реалног терета.

Тужба корисника реалног терета према трећем лицу које га омета или спречава у извршавању реалног терета са захтјевом да то ометање или спречавање престане.

Право грађења

177

Појам: Право грађења је право изградње зграде на туђем земљишту са циљем да се стекне право власништва на тој згради.

Оно представља веће оптерећење власништва, јер власник земљишта губи државину земљишта и све користи од њега.

Међутим, власник на то пристаје јер има интерес: задржава право власништва као сигурног финансијског извора, убире накнаду за оптерећено земљиште, ослобођен је пореза на земљиште и др.

Корисно је, наравно, и за носиоца права грађења: стиче грађевинско земљиште без плаћања цијене, чиме смањује трошкове за изградњу објекта.

( ) Функције разлози увођења праваграђења

178

Изградња стамбених и пословних објеката за личне потребе или за тржиште,

Присвајање градске ренте од стране јединица локалне самоуправе,

Спречавање отуђења градског грађевинског земљишта,

Онемогућавање злоупотреба градског грађевинског земљишта,

Ефикасније просторно и урбанистичко планирање у градовима.

Дефиниција права грађења

179

Чл. 286 ст. 1 ЗСП-а:“Право грађења је ограничено стварно право на нечијем земљишту које даје овлашћење свом носиоцу да на површини земљишта или испод ње има властиту зграду, а власник земљишта дужан је то да трпи. “

Карактеристике права грађења

180

Некретнина у правном смислу (“вјештачко“ земљиште), Све што се изгради на земљишту оптерећеном правом грађења прираста том

праву грађења, Чвршћа је веза између права грађења и земљишта него између земљишта и

зграде подигнуте на том земљишту, Стиче се право власништва на згради, Може постојати и без зграде, али увијек ради зграде, Заједно са зградом се креће у правном промету , Јединствена некретнина у правном промету (стицање, отуђивање, оптерећење

заложним правом, службеностима и стварним теретима), Уписује се у јавне евиденције (двоструки упис), Оснива се на “нечијем” земљишту (земљиште може бити у власништву самог

носиоца права грађења), Оснива се на земљишту у приватном и јавном власништву (не може на општим

добрима, добрима у општој употреби), Заштита власничким тужбама и тужбама за заштиту права службености.

Правна природа права грађења

181

Двострука правна природа:

1. Ограничено стварно право на туђем земљишту (терет земљишта),

2. Самостална некретнина у правном смислу (право које се третира као некретнина).

Примјена начела superficies solo cedit

182

- Без права грађења зграда изграђена на земљишту припадност је тог земљишта (начело superficies solo cedit).

- Зграда изграђена на основу права грађења припадност је права грaђења, а не природног земљишта на коме се налази.

- Функцију земљишта преузима право грађења тако да начело superficies solo cedit сада важи између права грађења и зграде, а не између земљишта и зграде.

Право грађења као “ правна” некретнина

183

Разлика између права грађења као и земљишта као “природне некретнине”: зграда се може одвојити од земљишта (правом грађења), али не постоји начин да се зграда одвоји од права грађења, тј. продајом зграде не мора се продати и земљиште на коме се налази, али продајом зграде продаје се и право грађења (уколико је основано).

Код права грађења једно лице је увијек и титулар права грађења и власник зграде, а код зграде на земљишту без права грађења то може, а не мора бити случај.

( ) Оснивање стицање права грађења

184

На основу правног посла и одлуком суда (чл. 293/1 ЗСП): Правним послом: - право власништва на земљишту, - iustus titulus (iusta causae): једнострани или

двострани правни посао, нотарска обрада исправе, вишеструко уговарање права грађења?

- modus acquirendi: (двоструки) упис у земљишне књиге, clausula intabulandi (чл. 294/5), пристанак овлашћеника стварних права на земљишту, нотарска обрада исправе (293/2).

Елементи правног посла којим се оснива право грађења

185

Правни посао којим се оснива право грађења има:- Esentialia negotii: обавезни елементи (овлаштење да се на нечијем

земљишту изгради – посједује зграда у власништву, а на земљишту се имају права и дужности плодоуживаоца (чл. 287/1 ЗСП), наводи се земљиште које се оптерећује правом грађења, подаци о згради која ће се изградити, форма нотарски обрађене исправе),

- Naturalia negotii: постоје “ако законом није другачије одређено” (мјесечна накнада за земљиште (287/2 ЗСП), односи уговорних страна након престанка права грађења (300/2 ЗСП), отуђивање и насљеђивање (291/1 ЗСП),

- Accidentalia negotii: постоје ако су уговорени (оптерећење права грађења, право прече куповине у корист власника земљишта, престанак права грађења, сношење терета на згради и земљишту између уговорних страна, начин кориштења неизграђених површина земљишта и др.)

Оснивање права грађења одлуком суда и . на др начин

186

Одлуком суда, а примјеном правила о оснивању службености одлуком суда (чл. 295 ЗСП):

- у поступку диобе некретнина, - у оставинском поступку (легат и налог) и - у другим случајевима (нпр. у поступку експропријације). Ванкњижно стицање права грађења (стицање права власништва на

некретнинама с повјерењем у земљишне књиге, тј. стицање на основу закона).

Стицање права грађења грађењем на туђем праву грађења (примјењују се одредбе о грађењу на туђем земљишту и о прекорачењу међе грађењем),

Стицање права грађења одржајем?

Субјекти права грађења

187

Титулар (носилац, стицалац, носитељ) права грађења је лице које је овлаштено да на нечијем земљишту има зграду у власништву, тј. лице у чију корист је то право основано или је на њега пренесено (чл. 290/1 ЗСП) без обзира да ли је зграда изграђена или не.

Оснивач права грађења (власник земљишта) је лице на терет чијег земљишта се оснива право грађења.

Носиоци права грађења су: домаћа физичка и правна лица, власник земљишта, страна физичка и правна лица (насљеђивањем и ако обављају дјелатност под условом реципроцитета).

Оснивачи права грађења су: домаћа физичка и (јавно)правна лица (уколико су као власници или сувласници или заједничари земљишта уписани у земљишне књиге), страна физичка и правна лица.

Објекти права грађења

188

Неизграђено или изграђено грађевинско земљиште, односно његова површина или дио испод површине, тј. земљиште на коме ће се изградити зграда или земљиште на коме већ постоји зграда и које служи за редовну употребу те зграде.

(Не)изграђено грађевинско земљиште мора бити одређено путем парцелације, тј. грађевинска парцела мора бити обликована.

Прометност права грађења

189

Право грађења је у правном промету као и свака друга непокретност. Право грађења се у правном промету (отуђење, насљеђивање, оптерећење)

може кретати на два начина:1. Као право грађења и земљиште оптерећено правом грађења. Међутим, право

грађења се не може кретати у правном промету заједно са земљиштем независно од тога када ће зграда бити изграђена: уколико не буде изграђена у року од 10 година од оснивања права грађења власник може тражити његово укидање од суда или уколико се не изгради поново у року од 6 година ако буде срушена (чл. 299/1 и 2 ЗСП).

2. Као право грађења и зграда подигнута на основу права грађења или зграда на којој је основано права грађења (ако је зграда прије оснивања права грађења).

- У оба случаја право грађења представља једну “правну некретнину”.- Не може једно лице бити носилац права грађења, друго власник зграде, а

треће власник земљишта. - Земљиште оптерећено правом грађења, такође, може бити у правном

промету.- Право прече куповине у случају отуђења земљишта или права грађења.

Оптерећење права грађења

190

Право грађења може се оптеретити заложним правом, службеностима, реланим теретима и на др. начин (чл. 291/2ЗСП), нпр. право прече куповине, право откупа, али није га могуће оптеретити правом грађења.

Право грађења може бити оптерећено хипотеком у сврху прибављања хипотекарног кредита за изградњу зграде:

- Изградњом зграде повећава се вриједност хипотеком оптерећеног права грађења,

- Осигурање зграде (у изградњи), - Право следовања хипотекарног повјериоца на праву грађења у случају

отуђења,- Хипотеком се оптерећује право грађења заједно са зградом, - Хипотека на праву грађења има предност у односу на хипотеку на

“природном” земљишту.- престанком права грађења хипотека терети накнаду коју је власник дужан

лицу чије је право грађења престало (чл. 301/2 ЗСП),- Објекат хипотеке може бити и зграда изграђена испод површине земљишта

(по дефиницији права грађења),- Уговор о хипотекарном залагању права грађења и упис хипотеке.

Престанак права грађења

191

Право грађења престаје (чл. 298/1 ЗСП):1. Пропашћу оптерећеног земљишта,2. Споразумом,3. Овлашћениковим одрицањем,4. Истеком уговореног рока и испуњавањем уговреног

раскидног услова,5. Растерећењем и6. Укидањем.

Престанак права грађења пропашћу оптерећеног

земљишта

192

Пропаст грађевинске парцеле:1. фактичка: поремећај геостатичке равнотеже

земљишта,2. правна: правне забране изградње зграде.

Екстабулација у јавној евиденцији.

Престанак права грађењаспоразумом

193

Споразумом (правни посао, уговор):- Начело аутономије воље (диспозитивности) уговорних

страна,- Иста форма као и за настанак права грађења (форма

нотарски обрађене исправе).

Престанак права грађења овлашћениковим одрицањем

194

- Мора бити у форми нотарски обрађене исправе,- Потребна је сагласност власника земљишта (чл. 288/1

ЗСП),- Потребна је сагласност трећих лица чија права терете

право грађења,- Изјава воље о одрицању је неопозива,- Екстабулација има конститутивно дејство.

Престанак права грађења истеком уговореног рока и испуњавањем уговреног

раскидног услова

195

- Трајање права грађења није ограничено роком- Путем accidentalia negotii може се ограничити

роком (приликом оснивања или касније у току промета),

- Ако се зграда сруши прије истека уговореног рока трајања, право грађења не престаје (може престати ако се тако уговори - испуњење уговореног раскидног услова).

Престанак права грађењарастерећењем

196

- Конституише се уписом у лист “Ц” земљишнокњижног улошка грађевинске парцеле,

- Престаје исписом из земљишне књиге, тј. растерећењем грађевинске парцеле.

Престанак права грађења укидањем

197

- Ако изгуби сврху свог постојања (изградња),- Ако зграда не буде изграђена у року од 10 година

од оснивања права грађења (чл. 299/1 ЗСП),- У случају рушења зграде у току трајања права

грађења, рок за поновну изградњу је 6 година (чл. 299/2 ЗСП),

- Власник земљишта подноси захтјев за доношење одлуке о укидању права грађења,

- Екстабулација из земљишне књиге.

Посљедице престанка права грађења

198

- Престанком права грађења долази до реституције, тј. успоставља се стање прије конституисања права грађења (зграда постаје прираштај земљишта).

- Власник земљишта је дужан лицу коме је престало право грађења дати онолику накнаду за зграду колико је његова непокретност у промету вриједнија с том зградом, а не без ње (чл. 300/3 ЗСП).

- Уколико је уговором о оснивању права грађења уговорен откуп (“назадкупња”) од стране власника земљишта, право грађења не престаје сједињењем.

- Престанком права грађења затвара се његов земљишнокњижни уложак, а у земљишнокњижном улошку земљишта у листу “А” уписаће се зграда на том земљишту, а у листу “Ц” извршиће се брисање права грађења.

Посљедице престанка права грађења(2)

199

- Престанак права грађења доводи и до престанка туђих ограничених стварних права која су била терет права грађења уколико није нешто друго одређено.

- Међутим, заложно право (хипотека) које је теретило право грађења након престанка тог права терети накнаду коју је власник дужан лицу чије је право грађења престало (чл. 301/2 ЗСП).

- Уколико је на основу права грађења била изграђена зграда, његовим престанком не престају службености, стварни терети и заложна права, већ остају у корист или на терет земљишта са зградом, а с дотадашњим првенственим редом (чл. 301/3 ЗСП).

- Престанком права грађења његови терети се уписују у лист “Ц” земљишнокњижног улошка земљишта.

Заштита права грађења

200

Право грађења штити се на два начина (чл. 297/1 ЗСП):

1. Заштита по правилима о заштити права службености (док се не изгради зграда или уколико буде срушена):

- actio confessoria,- самопомоћ и тужба за сметање посједа права грађења (публицијанска

actio confessoria),- тужба за испуњење уговора о оснивању права грађења,2. Заштита по правилима о заштити права власништва (кад је изграђена

зграда на праву грађења):- све власничке тужбе,- самопомоћ и тужбе за сметање посједа.

Земљишни регистри

201

... су јавне књиге/регистри у којима надлежни државни орган води евеиденцију по служебеној дужности (ex offitio) или на захтјев странака уписује податке о непокретностима или/и стварним и неким др. правима на непокретностима и њиховим имаоцима.

Постоје 3 система земљишних регистара:1. Торенсов (аустралијскии) систем,2. француски ситем и3. аустријско – њемачки систем.

Непокретности које се уписују у катастар непокретности

202

Према чл. 4/2 Закона о премјеру и катастру (ЗПКН), “Службени гласник Републике Српске”, бр. 6/12, у катастар непокретности се уписују:

1. Земљиште (катастарске парцеле пољопривредног, шумског, грађевинског и др. земљишта),

2. Надземни и подземни грађевински објекти,3. Посебни дијелови објеката који чине грађевинску цјелину

(стан, пословни простор, гаража и др.). Могу се уписати и одређена облигациона права (чл. 62/3

ЗПКН).

Катастар непокретности

203

Катастар непокретности се оснива или обнавља на основу катастарског премјера (геодетско мјерење и прикупљање података о непокретностима и имаоцима права на непокретностима: елаборат премјера).

Катастарске територијалне јединице су:1. катастарска парцела,2. катастарска општина и3. катастарски срез.

Начела катастра непокретности

204

1. Начело уписа/формално начело (стварна права на непокретностима стичу се и престају уписом у јавну евиденцију),

2. Начело јавности (јавне евиденције непокретности су јавне и као такве доступне свим заинтересованим лицима),

3. Начело поуздања (садржина јавне евиденције је вјеродостојна, истинита и потпуна: све шта је уписано сматра се тачним/постоји, а оно шта није уписано и не постоји),

4. Начело легалитета (орган управе – РУГИП испитује по служ. дужности да ли су испуњени законом предвиђени услови за упис у јавну евиденцију: способност странака, овлашћење подносиоца молбе, приједлог се заснива на поднијетој исправи),

5. Начело првенства/приоритета (ранији упис има првенство у односу на доцнији: Prior tempore potior iure ).

6. Начело обавезности (ималац права на непокретности обавезан је да поднесе захтјев за упис непокретности и права својине на непокретности у катастар) и

7. Начело одређености (одређена непокретност која се уписује, врста уписа, права и др. чињеница које се уписују, субјекат уписа, редослијед првенства уписа и исправа на основу које се упис врши).

Састав катастра непокретности

205

Катастр непокретноси се састоји од:1. елеборат премјера (скуп докумената и података на

основу којих се оснива или обнавља катастар непокретности),

2. збирка исправа (скуп исправа на основу којих је извршен упис или брисање уписа на непокретностима) и

3. база података катастра непокретности (скуп геопросторних и других података о непокретностима и стварним правима на њима и садржи податке о: парцелама, објектима, посебним дијеловима објеката и имаоцима стварних права на непокретностима).

Врсте уписа у катастарнепокретности

206

1. Упис непокретности (упис података о парцели, објекту и посебном дијелу објекта),

2. Упис стварних права (упис којим се стичу, преносе, ограничавају и престају стварна и др. права на непокретностима: право својине, заложно право, стварне служности, плодоуживање, реални терети, право грађења, концесије и право закупа дуже од 5 год., чл. 94/1 ЗПКН),

3. Упис одређених облигационих права,4. Предбиљежба (условно стицање, пренос, ограничење или

престанак права на непокретностима; оправдање у року од 90 дана) и

5. Забиљежба (уписују се чињенице које су од значаја за заснивање, измјену, престанак или пренос стварних права на непокретностима које се односе на личност имаоца права, на саму непокретност или на правне односе поводом непокретности).

Чињенице које се уписујузабиљежбом

207

Лична стања имаоца права, Првенствени ред за будући упис, Покретање спора за утврђивање права на непокретности, Покретање спора против другостепеног рјешења у осивању и

одржавању катастра непокретности и водова, Покретање поступка експропријације, Забрану отуђења и оптерећења непокретности, Забрану уписа стварних права на непокретности, Поступак извршења, Побијање дужникових правних радњи, Заштиту природних добара и др.

Услови за упис

208

Општи услови за упис стварних права, предбиљежбе и забиљежбе су постојање:

1. уписане непокретности,2. уписаног претходника и3. исправе за упис која мора бити подобна (мјесто и датум

доношења исправе, означење непокретноси на коју се односи према подацима катастра непокретности, лични подаци о лицу у чију корист се захтјева упис, лични подаци правног претходника), нотарски обрађена и садржавати clausula intabulandi која није условњена ни орочена.

Тапијски систем

209

Тапија је јавна исправа која ствара обориву претпоставку да је у њој означено лице власник непокретности.

Нема фикције апсолутне тачности. Издавање тапија нема констититутивно дејство Систем чине: тапије, књиге тапија и интабулационе

књиге.