skripta UFK - kraljevina belgija

Kraljevina Belgija, Provincije Kraljevina Belgija Ureenje: ustavna monarhija; federacija

Povrina: 30.507 km

Broj stanovnika: 10.309.725

Glavni grad: Brisel

Najvee reke: Shelda i Mas/Meza (Schelde, Maas)

Zastava: vertikalna crno-uto-crvena trobojka

Himna: Brabansona (O Dierbaar Belgi/Brabanonne)

Geslo: U jedinstvu je snaga (Eendracht maakt macht)

Dravni praznik: 21. jul

Specijaliteti: pivo, okolada, pomfrit, witlof

Zvanini jezici: nizozemski, francuski i nemaki

Belgija na zapadu ima prirodnu granicu (66 km severnomorske obale), na severu se granii sa

Kraljevinom Holandijom (450 km), na istoku sa Nemakom (167 km) i Luksemburgom (148 km), a na

jugu sa Francuskom (620 km).

Kraljevina Belgija obuhvata tri pokrajine:

- Flandriju (Vlaanderen/Vlaams Gewest)

- Valoniju (Walloni/Waals Gewest) i

- prestoniku pokrajinu Brisel (Brussels Hoofdstedelijk Gewest).

Osim ove upravne podele postoji i podela na jezike zajednice:

- flamansku tj. zajednicu govornika nizozemskog jezika (Vlaamse Taalgemeenschap - oko 6.000.000

govornika)

- valonsku tj. frankofonu (Waalse Taalgemeenschap - oko 4.000.000 govornika)

- nemaku (Duitse Taalgemeenschap - oko 65.000 govornika).

U okviru pokrajine Flandrije se nalaze sledee provincije:

Zapadna Flandrija (West- Vlaanderen)

Istona Flandrija (Oost-Vlaanderen)

Antverpen (Antwerpen)

Limburg (Limburg)

kao i arondismani Leven (Leuven) i Hale-Vilvorde (Halle-Vilvoorde) u dvojezinoj provinciji Brabant

(Brabant) koja je 1995. podeljena na flamanski i valonski deo (Vlaams-Brabant; Waals-Brabant).

Flandrija, koja ujedno predstavlja i nizozemsko govorno podruje, odvojena je od Valonije tzv.

Jezikom granicom (Taalgrens) koja je zakonom utvrena 1963. godine.

Valonija, s druge strane, obuhvata dve jezike zajednice: frankofonsku i nemaku (u tzv. Istonim

kantonima tj. Oostkantons). U sastavu Valonije se nalaze provincije Eno (Hainaut/Henegouwen),

Namir (Namur/Namen), Lije (Lige/Luik), Luksemburg (Luxembourg / Luxemburg) kao i juni deo

bive dvojezine provincije Brabant.

U prestonikoj pokrajini Brisel oko 80% stanovnitva govori francuski a 20% nizozemski.

Da bi se zatitila prava manjinskog stanovnitva u nekim jezikim enklavama osnovane su tzv.

Faciliteitengemeenten. Vei deo tih optina nalazi se u Prestonikoj pokrajini Briselu i u Flamanskom

Brabantu.

Pokrajina Flandrija

FLANDRIJA (Vlaanderen)

Povrina: 11.500 km2

Broj stanovnika: 5,8 miliona

Glavni grad: Brisel

Zastava: crni lav na utoj pozadini sa crvenim jezikom i kandama

Himna: Flamanski Lav (De Vlaamse Leeuw)

Nacionalni praznik: 11. jul - godinjica bitke Zlatnih mamuza (Guldensporenslag)

Najvea reka: Shelda (Schelde)

U okviru belgijske pokrajine Flandrije se nalaze sledee provincije: Zapadna Flandrija (West-

Vlaanderen), Istona Flandrija (Oost-Vlaanderen), Antverpen (Antwerpen), Limburg (Limburg), kao i

arondismani Leven (Leuven) i Hale-Vilvorde (Halle-Vilvoorde) u dvojezinoj provinciji Brabant

(Brabant), podeljenoj 1995. na Flamanski i Valonski Brabant (Vlaams-Brabant; Waals-Brabant).

Flandrija u dananjem obliku obuhvata gotovo celokupno jezgro nekadanje grofovije Flandrije

(dananje provincije Istona i Zapadna Flandrija) i celokupni juni deo vojvodstva Brabanta (provincije

Flamanski Brabant, Antverpen i Limburg).

Zvanini jezik u ovoj belgijskoj pokrajini je standardni nizozemski (Algemeen Nederlands), ali su

neformalno u opticaju i mnogobrojni junonizozemski tj. flamanski dijalekti. Zakonom o jeziku iz

1963. ustanovljena je Jezika granica (Taalgrens) koja razdvaja nizozemsko od frankofonog govornog

podruja.

Naziv Flandrija se po prvi put pojavljuje u IX veku. Tada se odnosio na podruje oko grada Bria

(Brugge). U narednim vekovima Flandrija se razvila u vanu grofoviju i centar suknarske i tekstilne

industrije. Postojale su intenzivne trgovinske veze sa Engleskom, Nemakom, Francuskom i Italijom.

Grofovija se prostirala na podruju dananjih provincija Zapadne i Istone Flandrije, kao i Francuske

Flandrije (Frans- Vlaanderen) u Francuskoj i Zelandske Flandrije (Zeeuws-Vlaanderen) u Holandiji.

Od 1000. godine Flandrija je pod vlau Zapadne Franake, tako da je kao grofovija bila leno

francuskih kraljeva. elja centralne vlasti za veom kontrolom nad bogatom Flandrijom je uzrokovala

da u relativno multikulturnoj Flandriji provru nacionalistika oseanja. Niz pobuna doveo je poetkom

XIV veka do pravog rata. U okolini Kortrejka (Kortrijk) 11. jula 1302. flamanske trupe su izvojevale

iznenaujuu pobedu nad francuskom riterskom vojskom. Seanje na tu Bitku zlatnih mamuza

(Guldensporenslag), koja je dobila ime po mnogobrojnim zlatnim mamuzama palih francuskih

vitezova, se jo uvek svake godine obeleava kao flamanski nacionalni praznik.

Flandrija je ipak tokom XIV veka postepeno morala da se odrekne nekih od privilegija grofovije da bi

konano potpala pod vlast burgundskih vojvoda. Ovaj period istovremeno predstavlja vrhunac moi i

raskoa. U esnaestom veku (nakon pada Antverpena 1585. godine) Flandrija se nala u okviru

panskog Nizozemlja pod okriljem panskog ogranka Habsburga, da bi 1713. ula u okvir austrijskog

Nizozemlja.

Od 1795. godine Flandrija je inila deo Francuske i bila je podeljena na vie departmana da bi se sa

Napoleonovim porazom sjedinila 1815. sa severnim Nizozemljem u okviru Ujedinjenog Kraljevstva

Nizozemlja (Verenigd Koninkrijk der Nederlanden). Ovo je odlueno Bekim kongresom, a namera

velikih sila, pre svega Engleske, bila je da se tako ogranii mo Francuske.

Zajednica sa severnim provincijama Nizozemlja nije se odrala zbog oseaja zapostavljenosti i

obespravljenosti koji je imala pre svega frankofona elita. Takozvanom Operetskom revolucijom koja

je izbila u Briselu 1830. nakon izvoenja opere Nema iz Portiija dolo je do otcepljenja junih

provincija. Od tada se Flandrija nalazi u okviru Kraljevine Belgije, najpre unitarne a od 1993. federalne

drave.

U novoosnovanoj Kraljevini Belgiji francuski jezik je bio jedini zvanini jezik to je dovelo do protesta i

nastanka Flamanskog pokreta (Vlaamse Beweging). Zahvaljui ovom romantiarskom nacionalnom

pokretu koji su najpre pokrenuli pisci i pesnici iz Genta, Antverpena i Levena (Jan Frans Willems,

Hendrik Conscience), Flamanci su se za neto vie od stolea izborili za ravnopravnost svog jezika i

kulture u okviru belgijske dravne zajednice. U jeku romantizma objavljivana je stara knjievnost na

flamanskom i izvoene su predstave koje su imale za cilj oivljavanje slavne prolosti.

Tokom Velikog rata ili Prvog svetskog rata u Vesthuku (Westhoek), podruju koje se nalazi iza reke

Ejzer (de Ijzer), u grozotama rata stradalo je na stotine hiljada vojnika, razliitih (vie od 20)

nacionalnosti. Tokom Prvog svetskog rata nastao je Frontbeweging pod vostvom grupe obrazovanih

Flamanaca koji su za cilj imali jeziku nezavisnost flamanske zajednice u okviru Belgije. Konkretan

zahtev je bio da flamanski vojnici dobijaju nareenja od nadreenih na svom maternjem jeziku.

Zahtevano je i da Flandrija postane jednojezina, dok se tragalo za sopstvenim nacionalnim

identitetom. Godine 1921. nizozemski je postao zvanian jezik u Flandriji, a na Univerzitetu u Gentu

je 1930. godine nizozemski postao jezik nastave, dok se u Levenu to dogodilo tek 1968. godine.

Nakon Prvog svetskog rata zahvaljujui kolaboraciji jednog svog dela Flamanski pokret je postao

kompromitovan. Vladala je agresivna pro-belgijska i anti-flamanska klima. Sa druge strane sam

Flamanski pokret se radikalizovao. Deo pokreta se tokom tridesetih godina razvio u otvoreno

faistiku partiju (VNV iliVlaams Nationaal Verbond) koja je na vrhuncu popularnosti imala glasove

8% birakog tela.

Nemaka vojska je 10. maja 1940. napala Belgiju, postavila vojnu vlast i kao i u Prvom svetskom ratu

pokuala da igra na kartu flamanskog pitanja. Dobrovoljci, meu kojima i oni iz VNV-a ali i iz nekoliko

valonskih pokreta su odlazili na Istoni front, ali i uestvovali u okrutnim progonima belgijskog

pokreta otpora.

Nakon 18 dana belgijska vojska je kapitulirala, a kralj Leopold III se predao Nemcima u ratno

zarobljenitvo. Meutim, belgijska vlada je odbijala da kapitulira i nastavila je da radi iz Engleske kao

vlada u izgnanstvu. Kraljeva odluka da se preda je nakon rata bila povod estokim raspravama. Kada

se kralj 22. jula 1950. vratio u Belgiju, dolo je do estokih nemira u kojima je troje ljudi izgubilo ivot.

S obzirom na napetu situaciju Leopold III je 1. avgusta abdicirao i preneo svoju vlast na tada jo uvek

maloletnog sina Baudevejna (Boudewijn). Ovo pitanje je dobro ilustrovalo duboku podeljenost

belgijskog drutva.

Tokom pedesetih godina se pre svega vodila estoka bitka za definisanje jezike granice (Taalgrens).

Ona je konano ustanovljena 8. novembra 1962, da bi u praksi poela da se primenjuje ve od 1963.

godine. Meutim, do dananjeg dana postoje nesuglasice o jednom broju uredbi koje se tiu ove

granice. Uzrok za ove razmirice ine pre svega tzv. faciliteitengemeenten koje zvanino pripadaju

jednojezinim teritorijama, ali graani ovih optina koji su pripadnici manjinske jezike

zajednice (koja ini najmanje 20% ukupnog stanovnitva optine) imaju pravo da u dravnim

institucijama budu uslueni na svom jeziku.

Decembra 1970. godine odobrena je prva u nizu izmena ustava, zapoet je proces federalizacije koji

se zavrio 1993. godine podelom Belgije na tri pokrajine: Flandriju, Valoniju i Brisel.

Privredni razvoj je poslednjih decenija preteno agrarnu Flandriju pretvorio u visoko

industrijalizovano podruje.

Zapadna Flandrija (West-Vlaanderen)

Povrina: 3144 km2


Glavni grad: Bri/Bruhe (Brugge)

Najvea reka: Ejzer i Leje (IJzer, Leie)

Specijalitet: svea morska riba i rakii

Provincija Zapadna Flandrija protee se du Severnog mora i ima ukupno 67 km peane obale s

plaama i dinama.

Meu 14 primorskih optina nalaze se poznata mondenska letovalita kao to su Knoke (Knokke), De

Han (De Haan), Ostende (Oostende) kao i luke Niuport (Nieuwpoort), Blankenberhe (Blankenberge) i

Zebri/Zebruhe (Zeebrugge), gde su uprkos eksplozivnoj gradnji sauvani jo mnogi letnjikovci s kraja

devetnaestog i poetka dvadesetog veka (Belle Epoque).

Flamanska obala oduvek je privlaila slikare zbog magine svetlosti mora i neba. Jedan od

najpoznatijih belgijskih slikara, Dejms Ensor (James Ensor), roen je u Ostendeu gde se sada nalazi i

njegov muzej.

Iako je najvei deo belgijske obale urbanizovan, postoji prirodni rezervat Het Zvin (Het Zwin) nastao

zapeavanjem morskog rukavca koji je svojevremeno povezivao Bri sa morem. Osim za specifinu

floru, ovaj rezervat je i stanite za mnogobrojne vrste ptica selica.

Pored turizma, u primorju je razvijeno ribarstvo, pre svega ulov rakia (garnalen), i uzgoj dagnji

(mosselen).

Za nacionalnu istoriju od znaaja je jedan od najopevanijih predela Flandrije - Vesthuk (Westhoek). U

pitanju je granino podruje Belgije i Francuske, gde se tokom Prvog svetskog rata vodio rovovski rat

izmeu Nemaca i saveznika. Vojna groblja za stotine hiljada poginulih svedoe o tekim stradanjima

koje je ovekoveio britanski pesnik Don Mekrej (John McCrae) u svojoj pesme In Flanders Fields. Tu

se nalazi i spomenik IJzertoren gde se svake godine odrava hodoae u slavu palim flamanskim

rodoljubima (IJzerbedevaart).

Bri/Bruhe

Broj stanovnika: 116.100

Bri kao jedan od najlepe ouvanih gradova Evrope s pravom nosi epitet severne Venecije.

Karakteristini za ovaj nekadanji srednjovekovni centar tekstilne industrije i trgovine su kanali (reien)

kao i mnogobrojni arhitektonski biseri podignuti izmeu 12. i 15. veka (Stadhuis, Lakenhal, Belfort,

Gruuthusepaleis, Begijnhof, Sint- Salvatorkathedraal, Onze-Lieve-Vrouwekerk, Heilig-Bloedkapel).

Umetnost ranih flamanskih majstora (Vlaamse Primitieven) uva se u muzejima Memlink i Hruninge

(Memlinc-, Groeningemuseum).

Na vreme uspona tekstilne industrije (lakennijverheid) podsea ipkarski zanat (kantklossen) koji i

dalje ima svoje sledbenike. Jedna od ustanova svetske trgovine, berza, takoe vue korene iz

srednjovekovnog Bria: naziv potie od porodice Van de Borse po kojoj je 1531. nazvana berza u

Antverpenu.

Od drugih znamenitih graana srednjovekovnog Bria treba spomenuti predvodnike flamanskih

ustanika u Bici zlatnih mamuza, Jana Brejdela i Pitera de Koninka. uveni Brianin bio je i

matematiar Simon Stevin (1548-1620).

Osim turizmu, dananji Bri zahvaljuje svoj ekonomski poloaj industriji i trgovini preko luke Zebri

(Zeebrugge) sa kojom je spojen zahvaljujui Baudevejn-kanalu.

U devetnaestom veku Bri je zahvaljujui svom uvenom graaninu, sveteniku Hidu Hezeleu (Guido

Gezelle), bio jedan od centara Flamanskog pokreta za jeziku i duhovnu emancipaciju.

Dame (Damme)


U blizini Bria nalazi se srednjovekovni gradi Dame, poznat kao mesto iz kojeg potie i u kojem je

sahranjen Jaboba van Marlatna (Jacob van Maerlant), najznaajniji nizozemski srednjovekovni pisac.

arl de Koster je u svom romanu za mesto roenja popularnog lika iz nemakog i nizozemskog

folklora, Tila Ajlenspihel (Tijl Uilenspiegel), izabrao Dame, tako da se u ovom gradiu moe videti jo

jedna Tilova skulptura.

Kortrejk (Kortrijk)


Reka: Leje (Leie)

Ovaj gradi na reci Leje vezuje se pre svega za srednjovekovnu Bitku zlatnih mamuza

(Guldensporenslag) koja se odigrala 11. jula 1302. na polju Hruninge (Groeninge) izmeu francuskih

plemia (Leliaerts) i flamanskog graanstva (Clauwaerts). Tadanja pobeda Flamanaca pod Piterom

de Koninkom (Pieter de Coninck) i Janom Brejdelom (Jan Breydel), opisana u uvenom romanu

Hendrika Konsjansa Flandrijski lav (De Leeuw van Vlaanderen), slavi se i danas kao flamanski

nacionalni praznik. Spomenik u ast toj pobedi (Groeningemonument) podignut je 1906.

Tok reke Leje se u okolini Kortrejka pre svega vezuje za uzgoj i obradu lana.

Iper (Ieper)


Nekadanji trei po znaaju tekstilni i trgovaki centar srednjovekovne Flandrije postao je pre svega

sinonim za ratna pustoenja od kojih je najstranije bilo u Prvom svetskom ratu. U okolini Ipera

sahranjeno je preko pola miliona vojnika na 170 vojnih grobalja. Dobar deo tih vojnika stradao je od

otrovnog gasa korienog u rovoskom ratu i nazvanom iperit po ovom gradu.

Dananji Iper je dobrim delom restauriran i odaje ne to od svog starog sjaja. U njemu se nalazi i muzej

posveen Prvom svetskom ratu a nazvan po uvenoj pesmi Engleza Dona Mekreja In Flanders Fields.

Diksmajde (Diksmuide)

Ovaj gradi, takoe nastradao u Prvom svetskom ratu, poznat je po impresivnom spomeniku

izginulim flamanskim rodoljubima: IJzertoren. Ratni veterani, mirovnjaci ali i desniarske i

nacionalistike grupacije godinje odlaze na hodoae ovom spomeniku: IJzerbedevaart.

Istona Flandrija (Oost-Vlaanderen)

Povrina: 2982 km2


Glavni grad: Gent/Hent (Gent)

Najvee reke: Shelda i Leje (Schelde, Leie) Specijalitet: Gentse waterzooi

Istona Flandrija odlikuje se romantinim krajolicima, pre svega onim du reke Leje koja je ostavila

znaajnog traga u flamanskom slikarstvu (Latemska kola) i knjievnosti (u pesmama Karela van de

Vustejnea - Karel van de Woestijne - i u uvenoj pesmi Kristine DAn - Christine DHaen: Uw lichaam

ligt gerust gelijk de Leie).

Po prirodnoj lepoti poznati su i breuljkasti predeli nazvani Flamanski Ardeni (Vlaamse Ardennen) kao

i rustini pejzai Metjeslanda (Meetjesland).

Istona Flandrija se u srednjem veku poput Zapadne Flandrije uzdigla zahvaljujui tekstilnoj industriji i

trgovini. U dananje vreme je to pre svega teka metalurgija kao i preraivaka (rafinerije, drvo) i

automobilska (montaa) industrija. Kao trite ovih proizvoda, lako je dostupno zahvaljujui kanalu

Gent-Ternezen. Od poljoprivrednih proizvoda najznaajiji je uzgoj cvea (azaleje i begonije).

Latemska kola (De Latemse School)

Mestace Sint-Martens-Latem (Sint-Martens-Latem) na Leji tradicionalno je okupljalite likovnih

umetnika i boemije. Prvu znaajnu Latemsku slikarsku kolu ine umetnici impresionizma (1898-

1905), meu kojima su bili Albejn van den Abejle (Albijn van den Abeele), or Mine (Georges

Minne), Gustaf i Karel van de Vustejne (Gustaaf en Karel van de Woestijne) i Valerijus de Sadeler

(Valerius de Saedeleer). Drugoj grupi pripadaju ekspresionisti (1905-1913) sa Fricom van den

Berheom (Frits van den Berghe), Gustafom i Leonom de Smetom (Gustaaf en Leon de Smet) i

Konstantom Permekeom (Constant Permeke).

Gent/Hent


Naziv za stanovnike: Stropdragers

Naziv grada potie od keltske rei za ue (ganda). Izgraen je, naime, na uu Leje u Sheldu.

Dugi niz vekova (1000-1550) Gent je bio najznaajniji centar Nizozemlja za preradu vune, pamuka i

lana, i posle Pariza najvei grad zapadne Evrope. U njemu je 1500. roen Karlo V, najvei vladar svoga

doba, za koga se govorilo da vlada carstvom u kojem sunce nikad ne zalazi.

U drugoj polovini esnaestog veka znaajnu intelektualnu i politiku snagu predstavljaju kalvinisti. U

to vreme je osnovan i prvi (teoloki) fakultet. Pod pritiskom katolikih Habsburgovaca kalvinisti su

nakon 1584. morali da potrae utoita u Holandiji.

Sedamnaesti i osamnaesti vek oznaili su novi uspon Genta koji je tada opet preuzeo primat po

veliini. Krajem osamnaestog veka poeo je tu i prvi talas savremene industrijalizacije na evropskom

kopnu zahvaljujui provercovanoj tekstilnoj maini iz Engleske.

Gent je najvei visokokolski centar u Belgiji sa preko 50.000 studenata. Univerzitet, osnovan 1817.

kao frankofona dravna institucija, tek se 1930. izborio za nastavu na nizozemskom jeziku.

Obrise grada karakteriu mnogobrojni tornjevi (Belfort, St.-Baafskathedraal, Sint- Niklaaskerk) kao i

impozantni srednjovekovni zamak Gravenstejn (Gravensteen), smeten na jednom od kanala (ruien).

Najznamenitiji umetniko delo je triptih Jagnje Boije (Lam Gods) u katedrali Svetog Bafa koji su

izradili braa Van Ejk (Van Eyck).

Od mnogobrojnih muzeja treba istai Muzej lepih umetnosti (Museum voor Schone Kunsten), Muzej

nakita i dizajna (Museum voor Sierkunst en Vormgeving) kao i Muzej savremene umetnosti (SMAK).

Gent ima bogatu kulturnu ponudu. U tradicionalne festivale spadaju narodni Gentse Feesten, zatim

muziki Festival van Vlaanderen i meunarodni filmski festival (Internationaal Filmfestival) Meu

znamenite graane Genta spadaju uveni arhitekta secesije Viktor Horta (1861- 1947), i Leo Bakeland

(1863-1944), pronalaza bakelita.

Alst (Aalst)


Industrijski gradi Alst poznat je pre svega po karnevalu pred Veliki uskrnji post. Tradicionalna je

povorka mukaraca preobuenih u ene (Voil Janetten).

Drugu znamenitost ini najstariji mehaniki zvonik (beiaard) u Belgiji.

Od znamenitih graana treba spomenuti slikara Pitera Kukea od Alsta (Piter Coecke van Aelst), tasta

Pitera Brehela Starijeg, koji je tokom jednog svog putovanja za Carigrad (1533) napravio niz drvoreza

o Bosni, Srbiji i Makedoniji.

Drugi zasluni graanin Alsta bio je pisac Luj Paul Bon (Louis Paul Boon, 1912-1979), svojevremeno

jedan od flamanskih kandidata za Nobelovu nagradu.

Sint-Niklas (Sint-Niklaas)

Iako sam gradi nema vie od pedesetak hiljada stanovnika, u njemu se nalazi naprostraniji gradski

trg itave Flandrije, vei ak i od briselskog i antverpenskog. Grad je poznat i po tome to poklanja

veliku panju likovnoj umetnosti, posebno vajartsvu, i poeziji. Ustanovljena Nagrada poezije nosi ime

jednog od najznaajnijih posleratnih liriara, Paula Snuka (Paul Snoek).

Audenarde (Oudenaarde)

Ovaj istonoflamanski gradi od nepunih 30.000 stanovnika ima preko 100 zatienih spomenika

kulture, meu kojima se nalazi kasnogotska venica sa trnicom (Lakenhal).

Antverpen (Antwerpen)

Povrna: 2867 km2


Glavni grad: Antverpen (Antwerpen)

Najvee reke: Shelda, Rupel, Nete (Schelde, Rupel, Nete)

Specijalitet: Antwerpse handjes, Paling in 't groen

Privredni ivot ove najsevernije belgijske provincije skoncentrisan je pre svega oko antverpenske

luke, etvrte po veliini u svetu. U pitanju je petrohemija, metalurgija, brodogradnja i obrada

dijamanata.

U okviru Kempena (Kempen), peanih predela na severoistoku provincije, nalazi se slikoviti

Paliterland (Pallieterland), podruje oko gradia Lira (Lier), nazvan tako po Paliteru, glavnom junaku

flamanskog pisca Feliksa Timermansa (Felix Timmermans, 1886-1947).

Tok reke Rupel, koja zapravo nastaje spajanjem reka Dejle i Nete, predstavlja riznicu industrijske

arheologije. Na ovoj reci nalazi se mestace Rupelmonde, rodno mesto uvenog kartografa Herarda

Merkatora (1512-1594).

Antverpen


Naziv za stanovnike: sinjoren

Za ime ovog grada vezana je legenda o rimskom vojskovoi Brabou (Brabo) koji je pobedio zlog dina

Antigona (Antigoon), odsekavi mu u borbi aku. Na mestu na kojem je pala baena aka (= hand

werpen) iznikao je grad.

Kao luki grad, Antverpen je u petnaestom i esnaestom veku bio privredni i kulturni centar

Nizozemlja. U to vreme dovrena je izgradnje katedrale (Onze-Lieve- Vrouwekathedr aal), najvieg

gotskog zdanja u Nizozemlju, koje predstavlja zatitni znak grada.

Sa padom grada u ruke panaca (1585) tokom Osamdesetogodinjeg (verskog) rata i zatvaranjem

ua Shelde za brodove od strane nizozemskih uskoka nastao je period stagnacije. Primat u lukoj

trgovini preuzeo je najpre Amsterdam a zatim Roterdam. Tokom kontrareformacije, za vladavine

Izabele i Albrehta (1598-1661), Antverpen je doiveo ponovni procvat, iznedrivi neke od

najznaajnijih umetnika toga doba: Pitera Paula Rubensa (Piter Paul Rubens), Antoni van Dejka

(Antonie van Dyck) i Jakoba Jordansa (Jacob Jordaens). U to vreme izgraena je velelepna barokna

crkva Karola Boromeja (Carolus Borromaeus), najstarija jezuitska crkva u svetu.

Kraj devetnaestog i poetak dvadesetog veka doneli su gradu novi talas blagostanja. U to vreme

nastali su mnogobrojni bulevari (leien) sa velelepnim rezidencijama kao i glavna trgovinska ulica

Meir.

Antverpenska eleznika stanica kao i zooloki vrt u njenoj neposrednoj blizini takoe spadaju u

znamenitosti grada.

Peat gradu dale su i mnogobrojne etnike zajednice od kojih su hasidski Jevreji (industrija

dijamanata) meu najstarijima. Zanimljivo je da se u blizini Antverpena nalazi jedina kola za brusioce

dijamanata u Evropi.

U novije vreme sve su brojniji imigranti iz Maroka i Turske. Naalost, multietinost je dovela i do

znatnog jaanja desnice (Vlaams Blok) u Antverpenu.

Kao najvei flamanski grad Antverpen je i univerzitetski centar u kojem se poetkom

2004. nekadanja dva vodea univerziteta fuzionisana u Antverpenski univerzitet (Universiteit van

Antwerpen). Pored toga postoji jo i Akademija lepih umetnosti sa renomiranim odsekom za modu i

nakit, kao i Kraljevski muziki konzervatorijum.

Od muzeja treba posebno istai Rubensovu kuu (Rubenshuis), Muzej lepih umetnosti (Museum voor

Schone Kunsten), Muzej savremene umetnosti (MUHKA) i muzej tamparstva Platin-Moretus.

Jedna od znaajnih kulturnih manifestacija u Antverpenu je Dan poezije koji se odrava sredinom

februara.

Znamenitih graana Antverpena je veliki broj, navedimo samo neke: kartograf Kristofel Plantejn

(Christoffel Plantijn), slikari Piter Paul Rubens (Pieter Paul Rubens), Antoni van Dejk (Anthonie Van

Dyck), pisci Vilem Elshot (Willem Elsschot), Hubert Lampo (Hubert Lampo)...

Mehelen (Mechelen)


Mehelen, sa svojim uvenim nedovrenim tornjem, sedite je Mehelensko-briselske nadbiskupije,

zatim Flamanskog pokrajinskog vea i prvostepenog suda.

U toku vladavine Karla V bio je znaajan centar, ali su ga konkurenti Antverpen i Brisel ubrzo

nadjaali.

Dve znamenitosti ovog grada vezane su za muziku: to je rodno mesto Betovenovog dede i sedite

jedinstvene meunarodne kole za zvonare (Beijaardschool Jef Denijs).

Flamanski Brabant (Vlaams-Brabant)

Povrina: 2.106km2


Glavni grad: Leven (Leuven)

Najvee reke: Demer, Dejle (Demer, Dijle)

Specijalitet: Brabantske patete (Brabantse worstenbroodjes)

Podelom dvojezine provincije Brabant nastale su 1. januara 1995. dve najmlae belgijske provincije:

Flamanski i Valonski Brabant. Na teritoriji Flamanskog Brabanta nalazi se prestonika pokrajina Brisel.

Neke optine u Briselu kao i du granice sa Valonijom imaju status tzv. faciliteitgemeenten u kojima

su zagarantovana jezika prava frankofone manjine.

Na istoku ove provincije nalazi se poznati voarski kraj nazvan Haheland (Hageland). U blizini gradia

Dist (Diest) nalazi se poznato svetilite flamanskih hodoasnika, Sherpenhevel (Scherpenheuvel),

posveen kultu Device Marije, sa najstarijom baroknom crkvom u Flandriji.

Leven/Luven (Leuven)


Ovaj grad, od srednjeg veka sedite brabantskih vojvoda, danas je pre svega poznat kao najstariji

univerzitetski centar Nizozemlja (1426) na kojem je jedno vreme predavao i uveni Erazmo. Jedan

drugi poznati naunik, lekar Andreas Vesalius (1514- 1564), bio je student na ovom univerzitetu.

Sedamdesetih godina dvadesetog veka, tokom estokih jezikih sukoba, Levenski univerzitet je

podeljen, i frankofoni se odselio u novoizgraeni centar s druge strane Jezike granice: Luven-la-Nev

(Louvain-la-Neuve). Leven je i sedite pivarske imperije Interbrew i njihove pivare Stella Artois.

Od arhitektonskih znamenitosti treba spomenuti jedan od najveih i najlepih srednjovekovnih

kompleksa: Begijnhof (13. vek), najveim delom vlasnitvo Katolikog univerziteta u Levenu

(Katholieke Universiteit Leuven). Zatim izuzetnu ipkastu fasadu gradske venice (15. vek),

renesansnu univerzitetsku biblioteku, kao i crkvu Sv. Petra (Sint-Pieterskerk, 15. vek) u kojoj se nalazi

slika Tajne veere Dirka Bautsa (Dirk Bouts).

Leven je posebno stradao od nemakog bombardovanja u Prvom svetskom ratu tako da je veina

spomenutih graevina restaurirana.

Tokom leta se na glavnom trgu odigrava Levenski rok-festival (Marktrock).

Vaterlo (Waterloo)

U znak seanja na mesto Napoleonovog poraza 18. juna 1815. podignut je bronzani spomenik lava na

40 metara visokom bregu. Spomenik su izmeu 1823. i 1826. podigli Holaani, obeleavajui njime

mesto gde je u pomenutoj bici ranjen njihov princ.

Limburg (Limburg)

Povrina: 2422 km2


Glavni grad: Haselt (Hasselt)

Najvee reke: Mas/Meza, Demer (Maas, Demer)

Specijalitet: Hasseltse graanjenever

Pastoralni predeli Kempena ine ovu provinciju primamljivom za biciklizam i peaenje. Zanimljiva su

i raskona zimovalita nekadanjeg esnafa putujuih trgovaca (Teuten) koji su tu ekali dolazak

prolea kako bi sa svojom robom kretali dalje na sever.

Istono od reke Mas nalazi se nekoliko piktoresknih seoskih optina (Voerstreek) koje su stekle

negativnu reputaciju zbog estih kontroverzi vezanih za frankofonu manjinu.

Haselt


Tokom svoje duge istorije Haselt je mnogo puta menjao gospodare. Svoj privredni vrhunac doiveo je

u 15. veku zahvaljujui tekstilnoj industriji. Sedamnaesti vek doneo mu je sa Tridesetogodinjim

ratom velika pustoenja u kojima su pored Nemaca i veana uestvovali i Hrvati (iz tog doba se

zadrala izreka Een rare Kroaat za udaka).

U osamnaestom i devetnaestom veku procvetala je proizvodnja jenevera (kome je posveen i muzej),

a dvadeseti je doneo industrijski razvoj, pre svega zahvaljujui izgradnji Albert-kanala.

Najstariji kulturni spomenik grada je katedrala Svetog Kvintina (Sint- Quintinuskathedraal ). U

baroknoj crkvi Svete Gospe (Onze-Lieve-Vrouwekerk) uva se udotvorna slika iz 14. veka koja se

jednom u sedam godina iznosi za vreme tradicionalne procesije.

U blizini Haselta nalazi se univerzitetski centar Dipenbejk (Diepenbeek) u kojem su se do 2010.

godine odravalil letnji kursevi nizozemskog jezika i kulture u organizaciji Jezike unije. Od ove godine

kurs e biti odravan samo u Gentu.

Henk (Genk)


Ovaj industrijski gradi (automobilska, hemijska, metalna) zapoeo je svoj razvoj zahvaljujui

rudarstvu (kameni ugalj) u ijoj eksploataciji su uestvovali mnogi radnici sa juga Evrope (Italijani,

Slovenci i dr.). Ovde se mnogu videti neka od ranih reenja za socijalne i stambene probleme radnika.

U blizini Henka nalazi se uveni etno-park Bokrejk (Bokrijk).

Tongeren

Ovaj najstariji gradi Belgije uva ostatke jo iz rimskog perioda kada se zvao Atuatuca Tungrorum i

bio sredite (civitas) grupe belgijskih plemena iji je voa Ambiorix ovekoveen spomenikom kao

pobednik nad rimskim legijama.

Brisel (Brussel)

Povrina: 32,61 km2


Reka: Zene (Zenne)

Specijalitet: Briselski vafli (Brusselse wafels)

Zajedno sa 18 okolnih optina grad Brisel ini Prestoniku pokrajinu i sada broji 161,38 km2 i skoro

milion stanovnika. Ime mu je najverovatnije izvedeno od Broeksele, to oznaava naseobinu kraj

movare. Iako se nalazi na flamanskoj teritoriji, veina stanovnika (80%) je frankofona.

Brisel je viestruki centar: nalazi se u geografskom centru zemlje, uz to je centar velikog broja

nacionalnih (vlada, parlament) i meunarodnih (Evropska zajednica, NATO) institucija. Veliki deo njih

ima svoje sedite u Ulici zakona (Wetstraat). Dobar deo zaposlenih u Briselu ine ljudi koji ive drugde

(pendelaar/forens), to uzrokuje velike saobraajne guve.

Ranosrednjovekovni Brisel izgraen je na nekoliko renih ada reke Zene, na jednoj od raskrsnica

znaajne saobraajnice Bri-Keln. U u 13. i 14. veku je poput drugih flamanskih gradova doiveo

uspon zahvaljujui tekstilnoj industriji.

U petnaestom veku Brisel je postao rezidencija burgundskih vojvoda i centar tekstilne industrije,

nadaleko uven po svojoj briselskoj ipki. Rasko tog doba ogleda se u bogatstvu proelja na glavnom

trgu (Grote markt/Grand Place), ukraenih simbolima esnafskih udruenja.

U esnaestom veku u Briselu je besneo verski rat izmeu protestanata i katolika. Pokret ikonoklasta

(Beeldenstorm) bio je nakon Francuske zahvatio i nizozemske krajeve. Pod Karlom V, a kasnije i pod

Filipom i njegovim namesnikom, vojvodom od Alve, izvren je teror nad protestantima (ubijeni su

predvodnici ustanka, grofovi Ehmond i Horn), koji su u velikom broju potraili utoite u severnom

Nizozemlju koje se polako oslobaalo panske vlasti.

Nove ekonomske impulse Brisel je dobio u periodu austrijske vladavine koji je otpoeo 1713.

Kraj francuske vlasti i Napoleonov poraz oznaili su za Brisel kratak period holandske vladavine pod

Vilemom I. Meutim, nezadovoljna frankofona elita i kler ustali su protiv ove nametnute unije. U

Briselu je 1830. izbila tzv. Operetska revolucija i ubrzo je ovaj grad postao prestonica samostalne

Kraljevine Belgije.

U posleratnom razvoju Brisela od znaaja je bila Svetska izloba 1958. (kao zatitni znak ostao je

dinovski model kristalne reetke gvoa - Atomium) kao i proglaenje Brisela za sedite Evropske

Zajednice. Posledice te odluke takoe imaju svoje negativne strane: veliki deo starog Brisela morao je

da uzmakne pred modernom arhitekturom betona i stakla. Sreom, sauvani su neki biseri

secesionistike arhitekture uvenog Viktora Horte.

Od znaajnih institucija i kulturnih spomenika treba spomenuti Briselsku berzu, pozorite Munt

(Muntschouwburg), Kraljevsku biblioteku Albertina, Muzej lepih umetnosti, park Kleine Zavel/Petit

Sablon, katedralu Sint-Michiels i mnoge druge.

Maskotu grada predstavlja bronzana skulptura malog deaka koji piki (Manneken Pis)

skripta UFK - kraljevina belgija

Documents

Transcript of skripta UFK - kraljevina belgija