Škrip, četvrti broj

8/6/2019 krip, etvrti broj

1/31

broj 4, jul 2011.

OOO/OPA

krp


2/31

krip

Uvodnik

Ispostavlja se da je bilo kakav kontinuitet u toku nekog vremena dovoljan za stvaranje gotovosamoodrive platforme. Recimo da se to vidi po tome to se u ovom broju nalazi veliki broj teksto-va ljudi koji sa kripom i njegovom redakcijom nemaju nikakve formalne ili prijateljske veze, veimaju elju da podele svoje radove za koje misle da bi nekako mogli da doprinesu oplemenjivanjucelokupnog hood-a regionalnog (ak, udeo neredakcijskih autora je vei od udela redakcijskih).Tako u ovom broju imamo tekstove autora irom bive Jugoslavije, od Slovenije do Makedonije.Pesme, prie i meovite forme koje smo dobili u prethodna dva meseca svedoe o postojanju ljudikoji ine ceo ovaj regionalni hood dinaminim okruenjem na planu obinih ljudi, udaljenih odcentara moi. Imajui u vidu kako je sitan ovaj asopis u ovom trenutku, pojava velikog brojatekstova autora sa kojima redakcija prethodno nije imala nikakvog kontakta je zaista dobra vest.

I tako se ta mala pria o dobrim vestima za ovaj asopis odvija u velikom svetu koji umeuvremenu - divlja. Neto posle izlaska treeg broja uhapen je Ratko Mladi, zloinac i sim-bol tragine zatupljenosti dobrog dela stanovnitva u ovom kutku sveta, a Svetlana Ranatovije nekako otila u kuni pritvor, ostavivi gorak ukus u istima mnogih kojima ide na nerve pre-dugo izvrtanje pravosudnog sistema u nekakvo... lone puno izmeta. U isto vreme, na zamahudobija pria o skorom kolapsu mnogih velikih zapadnih ekonomija (ak se bankrot SAD spominje),teorije zavere opet postaju razbibriga mnogih ljudi, a Srbija je denitivno dobila nov poligon za

uvebavanje nacionalistikih oseanja i masovnih performansa: trijum Novaka okovia se pri-pisuju celom jednom narodu, koji veze sa njegovim pobedama u stvari - nema. Koliko se jo mil -iona stvari desilo u ova dva meseca izmeu 3. i 4. broja kripa, a gotovo nita o tome ne moemorei (ta se deava sa Libijom? Zato je samo tek tako opalo interesovanje, iako rat i dalje traje?),uplaeni medijskim manipulacijama, igrom gluvih telefona i ostalim mehanizmima stvaranjaparalelnih stvarnosti, istina i svetova...

U ovom broju radili smo ono za ta smo mislili da bi vam moglo priiniti prijatan oseaj u ovevrele dane u ovoj konici koju nazivamo (the) Svetom. Po prvi put uvodimo feljton, i to o danskomesid roku. Tu nismo stali sa osvrtima na muzike pojave, ve je ponuen i osvrt na atmosferu folkroka i protestnih pesama ezdesetih godina u SAD. to se drutveno-politikih tema tie, imamodva kvalitetna osvrta na dve prie koje se manje ili vie oigledno provlae kroz srpsku politiku

scenu poslednjih godina: vojna neutralnost Srbije i lustracija u istoj. Takoe, donosimo i intervjusa pevaem trenutno vodee domae rege grupe FC Apatride Utd, Abdelraheemom Kheirawiem,koji iznosi svoje poglede na angaovanost i trendove u svetu. Trudimo se da iz broja u broj obez -bedimo ovakvu meavinu razliitih tema, zato to mislimo da, kombinujui nae tekstove, moemoda doprinesemo otvaranju razliitih pogleda na svet, koji e se meusobno susretati, dopunjavati,stanjivati i menjati... U tome se cilj asopisa od nastanka nije promenio. Preostaje nam samo da sei dalje cimamo, jer nas u suprotnom abokreina gui.krip kolektiv

P.S. U trenucima nastajanja ovog uvodnika saznajemo da je uhapen Goran Hadi, poslednji hakibegunac. Sada kreemo da itamo i da upijamo razne reakcije i manipulacije sa tom veu, ali je do-

bro znati da se to pitanje privodi barem formalnom kraju. A i nema sumnje da aparat zvani dravamoe, kad hoe. Mnogoznana je to pomisao.


3/31

broj 3, maj 2011krip

str. 4:Jedan dan

str. 10:Protestna pesma

str. 13:Vojna neutralnost Srbije,neodriv koncept

str. 6: Pria iz autobusa

str. 8: Intervju: Abdelraheem Kheirawi

str. 16: Tao u Srba i duh globalnog kapitalizma

(Fc Apatride UTD)

str. 20: (??)

str. 23Danski esid rok

str. 24Lustracija i lustracija u Srbijistr. 28SARAJEVSKI.O MES.TO

str. 29:Poezija

str. 30:Poezija + reenja zavrzlami iz prolog broja


4/314 dosadno mi je

krip broj 4, jul 2011

Nije vjerovao da e jednomzavriti u prii. Nije ni slutio. Leaoje na travi posutoj srebrnom rosom irazmiljao da li da ustane i potri. Alikuda? Oko njega su se nizali nepozna-ti krajolici, naikani kuerci iz kojih

su, vjerovatno, virile puane cijevi.Odluio je da ne ide nigdje. Makarne do povoljnog trenutka. Do noi.Savio je svoje klonulo tijelo i poredsebe odloio puku. Osamnaesti sat je kako lei na istom mjestu, zabo-ravljen od svih. ak i od neprijatelja. Jo lani su svi izlazili na ista mjesta,otimali se oko istih djevojaka. Da,ba lani su jedni druge posjeivali,razmjenjivali knjige i garderobu.

A sad se nazivaju neprijateljima.Iz jakne je izvadio keks i prinio gaustima. Zatim ga je brzo savakaoi progutao. inilo mu se da jako hr-ska. Ostatak je odbacio. Nije elio dazalogajima privlai panju. Mogu gaotkriti, mogu uti kako halapljivoguta, mogu mu se priunjati i naslon-iti hladnu cijev na oznojeno elo.Mogu, ali nee. Ne vide ga. Leao jeu gustoj djetelini. Od sino je tu. Mir-is baruta je ve izlapio. Oko podnee julska ega u njegovo skrovite,na daku vjetra donijeti novi miris.Miris ljudskog lea. Znao je to. Iz

gornjeg desnog depa, na kojemu jestajao amblem s ljiljanima, izvadio je komadi gaze, iz drugog boicu svodom. Zatim je namoeni komadigaze prislonio na usta. Ovako e sebraniti. Ba ovako. Kad nahrupe

mrtvaki mirisi. Kau da pomae.Jutro se ve rasipalo dolinom. Sunce je kiljilo na jedno oko, vlaga izzemlje proimala mu je tijelo. Cri- jeva su jeala, gladna. Pred sebe je,na mali busen trave, poloio sliku.Ana.Gdje bi mogla sad biti Ana, njegovadjevojka iz lanjskog ivota. Njego-va posljednja djevojka. Nakon njenije vie imao nijednu, izuzev onih

lakih koje su za kutiju cigaretabile spremne lei, od nogu u trenunapraviti estar, bez emocija, bezosjeaja, koje u jeku akta mirne duemogu itati roman ili vesti goblen.Ali, one se ne raunaju. Ana je netosasvim drugo. Deset minuta, samodeset piljivih minuta autom odavde,u gradu, spava njeno tijelo, u sobinaikanoj akvarelima. Ana je slikari-ca. Bila je slikarica do ovoga rata, douasa, slikala je sve do posljednjegtrena, sve dok nije podigla oi s platnai odluno rekla: uj, ovako vie ne ide.Gledao ju je prodorno, zbun-

jeno, u nevjerici. Nije se alila.Zato?

Rat e, rekla je, tebe e odvui jednastrana, ja u ostati ovdje, iako ja nemamsvoju stranu.Ostau s tobom, rekao je.

Zato? Da te ubiju, je li?Ustao je s taburea, pokupio sa stolacigarete i upalja, jaknu prebaciopreko ruke i izaao napolje. Nije seokrenuo prema njenim prozorima.Nije niti elio. Znao je da ni Ana nestoji iza zavjese kako bi mu bro- jala korake. Iskliznuo je iz njenogivota, tiho, kao komadi svile izprstiju. Od njega, u Aninom ivotunije ostalo nita, tek knjiga, Jadi

mladog Vertera, tek njegova Lota,gore, na treem spratu, koja ga jeprognala sa svoje strane ivota.Sljedee jutro je uao u komandu.Oho-ho, ta je, Mire, sam se javlja,zajedljivo je dobacio bezbjednjak.Nije rekao nita. Zaduio je uni-formu, nekakvu ratimanu puku,ranac, zaiven na dva mjesta, dobio je izme koje se kopaju sa strane,u koje su mu jedva mogla stati sto-pala kad obue malo deblje arape.Dali su mu nekakvu ploicu i nanjoj utisnut broj: 014552, da ga arhi-va pamti ako se nikada ne vrati.

Jedandan

Adnan Repesa


5/315 dosadno mi je


Dobio je ak i dvije kutije cigareta.Ovo ti je za dva dana, rekli su mu. Onih je ispuio za dva sata. Dali su mukartu puta smrti kojim se spremaopoi. Zatim su zatvorili vrata, na-

suli rakiju i nazdravili. Bezbjednjaki oruar. On je odetao s pukomna ramenu, pravo u diverzante.Oni su ostali u komandi, opkoljenitekim balvanima, vreama s pijes-kom, u sigurnoj bazi, lieni emocija,s aom rakije na stolu, uvjereni dae kraj rata doekati na nogama.

Leao je u travi, keks koji je ba-cio razvlaili su mravi. Iznad glavemu se kooperio pauk. Tanka svilen-kasta ipka kakljala mu je lice. Nijese pomjerao. Jedva da je disao. Nonutamu, zamijenio je vreo, sparan dan.uo je ljude kako psuju, uo je kakooplakuju svoje mrtve, uo je kripukonica. Pazi, snajper, tiho, uni,pouri. Sklanjali su svoje leeve, nje-gove lanjske kolege, njegove drugarekoje je jo lani posjeivao, iste ones kojima se otimao za djevojaku

naklonost, kojima je i od kojih jeposuivao knjige. Ali, nita vie nijeisto. Zaspao je. Umoran i klonuo, stis-nut u poloaj fetusa. Kako se ovjekod dva metra moe sklupati u jednuaku, mislio je, dok su mu oni kap-ci, oteali od umora, prekrivali oi.Sanjao je Anu. Slikaricu. Svo- ju lanjsku djevojku. Sanjao jeLotu i Vertera. U snu su njegovemuke bile tee od Verterovih.

Leao je na krevetu, omamljen odprole noi. Ana ga je kakljala potabanima. Zatim se razbudio i sav-io svoje ruke oko njenog mravog,gimnastiarskog tijela. Vodili suljubav satima, sve dok se nije ogla-sio ezan, sve dok zvono na crk-vi nije odzvonilo dvanaesti put.

Podne je, dii se.Nigdje nam se ne uri.Ve sam trebala biti na poslu.Ne idi.Moram.Nemoj.Moram.

Poljubila ga je u razdjeljak. Dvaraspoluena pramika kose, po-dijeljeni na sredini tjemena, padalisu mu na ramena. Kao kod antikihbogova. Ali on je bio pjesnik. On je bio

bog oaja. Makar takvi su bili njego-vi stihovi. Nije tano, branio bi sepred drutvom. Pa zato onda pie obijedi, zato doziva krikom upomo,zato se boji da e sve jednom u ve-likom prasku da nestane?! Zato,pitali su ga. Nije znao. Pokuavao jeopjevati osakaeni svijet. Svijet u koji je i sam upao, trgnuvi se naglo izsna. Ane nije bilo, ni ezan se nije uo.Tek zvono na oblinjoj crkvi ga jeupozorilo da je tri sata poslije podne.Bio je mokar od znoja. Teka vojnikajakna pokrivala mu je tijelo. Kosa muse rasula po travi. Mravi su puzali unjoj. Mislio je na Lotu, na Vertera,na Zagajevskog, na osakaeni svijet,mislio je da ustane i potri. Ali nije.Iz depa je izvukao ploicu, 014552,broj, njegov broj kad ga jednomne bude. Postao je broj. Pomislio

je na bezbjednjaka, na oruara, nalitru rakije, na njihove noge podig-nute visoko na sto. Osjetio je kakose od umornog vojnika pretvara ubijesno pseto. Privukao je puku.Pritegao izme i stao puzati misleina stihove: Noas se moje elo ari,Noas se moje vjee pote, I moje mislisan ozari, Umrijeu noas od ljepote...Odluio je. Jo samo dvije pjesme. Josamo dvije pjesmice da sloi u svo-

joj glavi, i da konano potri. Dug jeput do vjenosti i mi ga prelazimoutke i u miru, sjetio se stihova od-bjeglog pjesnika. Zatim je vrstostegnuo puku i poeo da tri.Trao je dugo, skoro vjenost, sam ibez prijatelja. Dan se odvlaio svomzenitu kad je konano zapucalo. Nad-ao se, dok je trao, da su ga poznalikroz snajpersko oko. Ali se nije nadaoda e pucnji stati. Poelio je da s drugestrane stoji neko od njegovih lanjskihprijatelja i da sklapa stihove u kojimase davi ovjek koji u inat svima trido konanice, do neke nove pjesme,

do bezbjednjaka, koji e prekriiti unotesu jo jedan broj, do oruara, kojie poaliti za onako dobrim izmama,do Ane, koja e u tajnosti uvanu slikupremazati crnom tintom, do mezarja,

na kojemu e neko napisati MireAtifovi, pjesnik koji je pokuao po-praviti hromi svijet. Trao je doksu mu meci bucali tijelo. Dok ga nisuprekrili zemljom. Trao je sve doknije odzvonilo. Sve dok nije odzvo-nilo, trao je i nije elio pasti. Zatimje neija ruka iznad njegove glave na-crtala cvijet ljiljana, podigla sliku sasprene zemlje, okaila je na vidnomjesto, u spavaoj sobi. Tek onda jedoao kraj i tek onda su muke Verterai Lote, konano prestale. A svijet okonjih ostao je jednako sakat. Do nekenove knjige, do nekog novog rata.

Ana se podigla sa hladnog ka-mena. Onako, u crnini, izgledala jepoput vrane zalutale na ogromnoplatno proarano bijelim balucima. Jedino to je jo ostalo. Uspomene,slike i poneki stih ispunjen krikom.

Nije vjerovala da e ga ikad zapisati usvijetu koji epesa na obje svoje noge.U svijetu koji ljude dijeli na ove i one,u svijetu koji prezire malenu gru-picu onih koji su odabrali, ba pop-ut nje, da ih boli s obje strane srca.

Uvek sam mislila da ljudi koji suproiveli rune stvari imaju vie sves-ti i saoseanja od onih zatienih .Ukoliko pretpostavimo da je nekotakav iveo u Beogradu devedesetih

godina, u porodici koja je jedva krpi-la kraj s krajem i koja je trala pokui da se zagreje jer nije bilo parada se plati grejanje - a ovako netone pretpostaviti bilo bi daleko odstvarnosti, teko je razumljivo kakopostoji velika neosetljivost na sva-kodnevne situacije koje proivljavajuljudi koji ni ne znaju ko je na vlasti jer im je svaki dan jo gori od ovogdana kada smo trali po kui, jer oninemaju stakla na prozorima, vevetar zimi bije kroz ono to bi tre-balo da budu kue. A tako je maloljudi spremno da ne bude neosetljivo.


6/316 dosadno mi je


Priaiz autobusaIsidora Petrovi

Tenkju sam upoznala u trole- jbusu. Pitala me je koliko je sati,mada ne verujem da joj je to netozaista znailo - i ovako je trebalo dapeva po trolama i tramvajima dokne padne mrak, a onda da odneseroditeljima ono to joj daju ljudi kojiimaju bar malo dobre volje da iz-vuku sitni iz pregrade novanika.

Delovalo mi je da je prestala da seplai onih koji su, iako su se vraalimrtvi umorni sa posla, imali snageda estogodinjoj devojici podviknuprljava Ciganturo, samo bi prelado drugog sedita i nastavila da pevasvoju pesmu. Poto je ula koliko je sati i videla da neu podviknuti,sela je pored mene. Rekla mi je da je pojela jedan sladoled i da e sadda skuplja pare. Objasnila mi je da

zna kojim putem treba da ide kui,da ima tri sestre i dva brata, i da emama da rodi novu bebu, da e us-koro krenuti u kolu i da ne pije cig-are kao njene drugarice. Nisam znalata da je pitam jer nisam navikla dapriam sa takvom decom naviklasam da priam o novim igraakama,crtaima, drugarima iz vrtia, o tomekoje e kue mama i tata da kupe.Ali, njoj se prialo. Priala mi je kakosu njeni bili po snajku za jednogod brae, kako e mama da joj kupinove patikice jer su se ove pocepale a i te koje je imala bile su ogromne

u odnosu na njenu malu i mravunogu, kako se kupala pre neki dan ikako e, kad zavri kolu za velike,da bude balerina kao ona ivotinjicasa sliica, jer voli muziku. Rekla mi je da ima drugaricu Zajdu koju tatabije, ali da je njen tata dobar i da eje voditi u paniju. Poto mi je otpe-vala dve pesme, rekla je da mora da

izae iz trole jer mora da ide u onuulicu u kojoj ima mnogo autobusada bi skupila pare. Pitala sam je da lihoe da idemo na sladoled, rekla jeda hoe. Trebalo je da preemo ve-liku raskrsnicu u Ruzveltovoj i oname je uhvatila za ruku i povela, kaoda je ulica njena, kao da semafor nijevaan i kao da je tano znala kada ekoji auto da naie, na nekom delu me je povukla da pourimo. Kada smo

stigle do friidera sa sladoledom,odabrala je najareniji i odjednom senamrtila i rekla prodavaici da neotvara. Pitala sam je zbog ega, a onaje odgovorila: Ako ja pojedem slad-oled, onda sam danas pojela dva, akoja pojedem dva, ti nee imati ta da jede. Objasnila sam joj da sam badanas dobila platu, i da e ona astitimene od prve plate. Nasmejala se,uzela sladoled, zagrlila me i poljubilau obraz, mahnula i prela istu ulicujednako sigurno kao kad je mene vo-dila kao da sam ja mala, a ona velika.Prela sam ulicu posle nje i videla da

ulazi u bus i seda na sedite, a ondajoj je priao mladi i verovatno rekaoda ustane. Pomerila se i nastavila da jede svoj sladoled kao da je nita nedotie, a onda je autobus krenuo.

Da je Tenkju bila bela, taj deko joj ne bi rekao da ustane, jer ne bieleo da se raspravlja sa roditelji-ma koji su mogli da budu u blizini.

Da je Tenkju imala manje prl- javu odeu i da je bila manje musa-va, ovek iz trole bi joj i daljerekao da je prljava Cigantura.

Da je onaj krupni momak koji sesmejao kada je uo njeno ime svakiput kada uje da neko vrea dete rea-govao, taj ovek koji vie bi pomislioda moda ipak nije u redu to to radi.

Da je neka mama iz autobusa po-mislila kako je svoje dete do drugog

razreda vodila preko ulice u kolu,a da ova devojica prelazi kao da jesama organizovala saobraaj, sledeiput bi joj objasnila da ne treba prela-ziti na crveno i zagovarala bi je ta-man toliko da se zeleno svetlo pojavi.

Da je neki tata meu putnicimapomislio da u podrumu ima patikekoje njegovo dete nije htelo da nosi,a koje bi joj mogle biti taman, njenenoge ne bi bile mokre kada padne kia.

Da je neki deka pomislio da tadevojica ne zna ni ta je kola, ali seraduje, jer zna da tamo idu i ona dru-ga deca, moda bi joj poklonio svesku


7/317 dosadno mi je


koju je ba pre minut kupio u knjiari.Da je neka baka pomislila da ta

devojica ne moe da zamisli kakvesve igrake postoje, moda bi po-lovinu novca za najnoviju i naj-popularniju igraku za svog unukaodvojila i objasnila mu da je lepo dase jo nekome ulepa dan, a modabi taj unuk nauio isto i svoje dete.

Da je ona devojka koja je se-dela iza ofera pomislila da e tadevojica ii u kolu moda samo dabi neto pojela, nauila bi svoje dete

da nije vano biti bolji od drugih,ve da je vano pomoi kad moe.Da je kontrolor koji je uo

priu pomislio da tata koji bijenije Zajdin, moda bi se potru-dio da, ako nita drugo, Tenkjuprui bar malo panje tih neko-liko minuta dok se voze prevozom.

Da je onaj deak koji je stajaopored friidera sa sladoledima po-mislio da, kada je bio mali, nije

morao da misli na to da li e nekodrugi imati ta da pojede, modabi sledei put detetu koje pro-si ispred pekare kupio pogaicu.

Da je ceo autobus eleo da ra-zume da je Tenkju devojica kaosvaka druga, da njenim roditeljimanije pruena ansa da se koluju irade, pa poalju dete u vrti umestona ulicu, jer su i sami bili tu kao mali;da je ceo autobus eleo da ne pomislida se njeni roditelji kote i imaju to-liku decu iako znaju da nemaju kakoda ih prehrane, jer oni ne znaju zakontracepciju, a i ako znaju, vanije je da ono malo para od sakupljanjakartona potroe na hleb; da je ceo

autobus eleo da razume da Rominisu zatieni kao beli medvedi ida je u Beogradu na svakih mesecdana romsko dete prebijeno; da jeceo autobus samo eleo da razumeda svi imaju probleme i da se ti prob-lemi ine nereivim, ali da neko imaprobleme koji su mu kao pojedincustvarno nereivi; da je ceo autobuseleo da shvati da se ta devojica neponaa tako zato to postoji nekakva

tradicija koja ini da Romi vole dabudu prljavi i ive u nehigijenskimnaseljima, ve da je dete osuenona diskriminaciju i bezizlaznost iz

zaaranog kruga od trenutka kad serodi, ova devojica ne bi ivela u kuibez polovine crepova, imala bi ta daobue kada se jedne pantalone zimizalede na konopcu za ve, smejala bise gledajui crtane lmove i imalaroditelje koji bi je nauili slova preprvog razreda, umesto da u koli pre-bace u odeljenje za decu sa specijal-nim potrebama, jer ne moe za danda naui ono to sva deca ve odavnoznaju. Moda bi neko od roditelja rea-govao kada bi je neko dete u odeljen-

ju udarilo jer je Ciganka i nas-tavnica bi rekla roditelju tog detetada mu objasni da je to nedozvoljeno.Moda bi Tenkju zavrila i tu koluza velike i stvarno postala balerina.Moda bi taj deak iz kole koji ju je vreao shvatio koliko je pogreioi izvinio joj se. Moda bi se zalju-bili i zajedno putovali u tu paniju.

Moda nije potrebno da se do-godi udo i da ceo autobus razmilja

na ispravan nain, ili da ba taj jedanputnik koji je razmiljao sutradanpostane predsednik i odluno reisve probleme sa kojima se suoavaju

Vidi sliku
http://imageshack.us/photo/my-images/267/cigance.jpg/http://imageshack.us/photo/my-images/267/cigance.jpg/


8/318 dosadno mi je


KRIP: ta ste svirali pre reggae-a?Abdelraheem: I pre reggae-a, reg-gae...svirali smo ga od obdanita,al nismo znali da sviramo, nitismo imali instrumente.

KRIP: Koja pesma je prvanapravljena za prvi album imoda denisala ono to je sadaprepoznatiljvo u vaem stilu?Abdelraheem: Pesma Rockers je nastala prva i denisala dalji

pravac borbe...

KRIP: Da li je gitarsta posve-tio odreenu panju delu JimmyHendrix-a?

Abdelraheem: Vladan je odrastaona Hendriksu, to se da i osetiti usvirci, ali i na Stievi Ray Vaughn-u. A od skora i Mark Noper imasvoj uticaj. No, autentinost i sop-stveni stil ipak preovladavaju.

KRIP: Kako se odnosite premaetiketi militantnosti koju vammnogi lepe? ta uopte za vasznai militantnost?Abdelraheem: Militantnost je

izraz koji opisuje spremnost os-obe ili organizacije, pokreta iliideologije da ciljeve ostvari di-rektnom akcijom. Uklapamo seu navedenu deniciju. ivimo

u svetu gde etvrtina zemaljskekugle nema dodir sa pijaom vo-dom. Ako samo i ukaete na to urazvijenim zemljama, etiketiraniste kao militant, a mislim da zaone to pozivaju na direktnu ak-ciju spreavanja genocida i eksp-loatacije siromanih irom svetadanas imaju novi izraz - terror-ist. Tako da, militantnost u liber-alnom kapitalizmu oznaava sva-ki napad na status quo i trinu

umetnost.KRIP: Koliko se, unutar benda,slaete u pogledu stavova koje izn-osite u pesmama?Abdelraheem: Unutar benda ca-

Intervju:

AbdelraheemKheirawi

Peva i tekstopisac

jednog ozbiljnog

domaeg rege benda,

o aktuelnosma i

neaktuelnosma.


9/319 dosadno mi je


ruje drugarstvo. Ono je zasnova-no prvenstveno na uzajamnomjljubavi i potovanju, razumevanjui solidarnou. To je jedini nain daovakav bend opstane,i izbori se samunim poecima, materijalnom,iduhovnom borbom, inltratorimai reklamerima zabave. Kao ljudekoji su rasli na razliitim muzikimpravcima, ono to nas je spojilo je up-ravo ta ideologija koju bezrezervnopropagiramo. E, to je taj reggae prereggae-a, iz obdanita.

KRIP: Poklonike kojih stranaka uSrbiji ne bi voleo da vidi pored sebena protestu?Abdelraheem: Stranke? Stranke su

podgrupe elite u parlamentarnoj de-mokratiji. Slue za maskiranje dik-tature kapitala i odbranu iste od nar-oda. Glasati na izborima znai datiim legitimitet i kontrolu nad naimivotima. Dakle, nema bojazni odsusretanja sa takvima na protestima,jer nemamo iste interese.KRIP: Da li ima i da li bi izloiosvoj stav na sledee teme: nezavis-nost Kosova; hapenje Ratka Mladia;

homoseksualizam; trenutno stanjeu Libiji; trenutno stanje u Tunisu;rastua nestabilnost EU?Abdelraheem: Vidi, koren svihsvetskih problema je Kapitalizam.

U osnovi kapitalizma se nalazi no-vac i on je cilj svakog poslovnog po-teza kapitalistikog drutva, draveili kompanije. Drutvo bazirano naakumulaciji kapitala i eksploatacijiradnika ne moe biti zdravo. Onogenerie socijalne razlike, nameestrogu hijerarhiju, degenerie ovekakao prirodno i ljudsko bie, unitavai zagauje ovekovu okolinu. Im-perijalizam je poslednji stadijumkapitalizma i jasna naznaka njegoveneodrivosti. Kosovo, Libija, Sudan iIrak su plodovi takvih pretenzija zakontrolom i bogaenjem, te kraeresursa i ostvarivanja primata u sve-tu. Dakle, koren je isti.

KRIP: Koliko je dobro kadazarauje za ivot od muzike?Abdelraheem: Povlaenost je raditiposao koji voli i zaraivati od njega,ali i retkost. Specijalizacija svaka-ko dehumanizuje oveka, a posaomuziara svakako nosi prednost nad9-5 poslom i vremenski omoguavanegovanje svestranosti...

KRIP: O kojim korenima se radi

(never forget your roots iz pesmeThrow down your guns), imajui uvidu Apatride iz imena benda?Abdelraheem: Koreni treeg sveta.Ne priam o nacionalnoj niti verskoj

kategoriji, ve mukotrpnoj borbiod rojenja i prvog plaa i nepoljul-janosti i istrajnosti u istoj. Nema pre-daje...

KRIP: ta, po tvom miljenju, pred-stavlja pokret Hamas i situacija u po-jasu Gaze?Abdelraheem: Hamas je denitivno jedina organizacija koja Palestins-kom koniktu pristupa sa ideolokogi patriotskog stanovita, a ne radiprota. Iako poznati po socijalnomprogramu, ne mogu da kaem da smoideoloki istomiljenici, no, za revolu-cionara je borba protiv imperijalizmana prvom mestu, te pitanje podrkene zahteva mudrovanje. rtve koje

su izneli u borbi za slobodu su za svepotovanje. A Gaza ko Gaza... ne post-oji u medijima, samo na mapi.

KRIP: ta, po tvom miljenju, trebauraditi u Srbiji da bi se doprinelopoboljanju u celom svetu?Abdelraheem: ta uraditi? Social-ismo o muerte.KRIP: Nadolazee svirke i album?

Abdelraheem: Dupli album RootsHistory lesson se krka u naojkuhinji. Nemamo poret sa ploom,pa kuvamo na Smederevac, loimodrva. Tako je ukusnije.


10/3110 dosadno mi je


Ovaj skromni tekst je u nemogunostida vam da nu socijalno-kulturnupozadinu koja je iznedrila lozojuprotestnih pesama. Ovako, meunama, moemo najire nabrojatiidue smernice: Amerika, sa svojommladom, robovlasnikom istori- jom, postkolonijalnom atmosferom,narodno-arenim tlom i posebnomidejom u etru ovo je obeana zem-lja, bio je okvir koji je tu lozo-ju izneo. Najplodnija kolevka ovihpesama nalazila se na istonoj obaliAmerike.

The Greenwich Village

Grinvi Vilid (dalje: Zeleno selo)

bila je arija u Njujorku, punakafedinica, u kojoj su se okupljali ipevali folkeri. Nasleujui igralitebitnika, stvorili su svoj emotivno-intelektualni odgovor na tadanjeizazove koje su nazvali protestnapesma.

Folk pesnici, folkeri, narodni pevaii protestni glazbenici bili su oniumetnici koji su inspiraciju trailiu prolosti (tradicija, mitovi, nar-odne pesme i religija bili su izvornadahnua; prolost je u njihovimuima zvuala iskrenije, stvarnije ipotenije od svakodnevice). Hvatali

su se tradicionalnih instrumenatastarosedelaca ili, pak, pridolica iispevali su pesme ljute o zemlji lice-merja, nejednakih i potlaenih.Pesnici su nosili izuzetnu politikupoentu kao i svojstvenu interpre-taciju istorije koja se graniila sa,ili koja jeste bila, narodno predanje;predanje koje je govorilo o njihovojsvakodnevici, kao to dobro pokazu-je Dilanova With God on Our Side,posebno u izvedbi sjajne DoanBaez. Nudili su proivljenu istoriju usvojim pesmama, istoriju zajednice,nedogovorenih injenica ili ide-ologija, koje su trpane kao injeniceu udbenike. Prezirali su svaki kon-formizam ije se reenje nalazilo nazadnjoj strani.

U Zelenom selu folkeri su iveli uizmatanom domainstvu koje sezvalo naa zajednika pesma.Otelotvorenje fejsbuk fraze shar-ing is caring oivljavalo se redov-no u ovom kvartu: svak je svaijepesme pevao nanovo i onako kakomu se svidelo. Poenta je bila stvaratii iriti socijalne, radnike, antiratne,antirasistike pesme. Nadali su se

da e pesma iznedriti odgovarajuerevolucionarno ponaanje. Periodod kasnih 1950-ih pa do sredine1960-ih godina izrastao je u pesmukoja se suprotstavljala tadanjoj

popularnoj kulturi, konzumerizmui politici.

Questions

Nije svaki glazbenik folker, niti jesvaka pesma protestna. Protestni

folker se prepoznaje po tome toopevava pesme koje nose teinukoja moe da krije jedan ili vie so-cijalnih problema. Ili, kako se izra-zio stari veteran ove scene, Fil Oks:

A protest song is a song thats so specicthat you cannot mistake it for bullshit.Teina o kojoj govorim uvekse predstavlja egzistencijalnoproblematino.Obratimo panju na ove rei Boba

Dilana, najpoznatijeg predstavnikaove scene:

How many roads must a man walkdown,before you call him a man?How many seas must a white dovey,before she sleeps in the sand?And how many times must a cannonball y,before theyre forever banned?

I tako dalje u slinom ruhu, jed-nostavnim slikama opevavaju seivotna pitanja koja pesniku ne daju

ProtestnapesmaProtestnapesmaIvana Vuji




mira. Kada je ovek ovek? Postieli se bezbrina sloboda? Da li se mirpostie uladima?U ovom upitanom trojstvu lei srsvih protestnih pesmama ikada na-pisanih i znaenja ova tri tiha susvakom folkeru bila na pameti.

Kao dodatak Oksovom citatu spoetka, protestna pesma se takoeprepoznaje po tome to se uspenoprenosi kroz vreme; u ovoj pesmi,Blowin in the wind, sva tri stihadola su do nas zato to je univer-zalnost, pa i besmrtnost, ono toini ovakve pesme. Njihove poukei danas svetle, jer gotovo organskapotreba da se izrazi nezadovoljstvouvek e zvuati autentinije od bilokojeg videa na MTV-u; privlaienau panju jer je to ono to svakood nas (moe da) oseti.Ovo nezadovoljstvo esto je dovo-dilo mnoge folkere, te i Dilana, do

opasnih i preteranih dihotomija:prevareni ovek neverna ena,zlikovac rtva, klovnovi pesnici.Ovo su slike koje ograniavaju um ikoje su pojaavale egzistencijalnuusamljenost pesnika.

No, bez tog oseanja, svaka pro-testna pesma bila bi jalova; pesn-icima su potrebna oseanja od kojihcommon folk najradije bei. Kako supevali Richard i Mimi Faria Packup your sorrows and leave it all to me

/ You would lose them, I know how touse them leave it all to me kazuje dae oni iz tuge izvui najvie pesmu.Richard Faria bio je ogromantnamica, muziar, prozni pesnik, boracekscentrinog uma. Dobar Dilanovprijatelj u Zelenom selu i njegovduhovni tutor. Svoje pesme, zajed-no sa svojom enom Mimi, pevao jedrndajui po cimbalu.

Njihov prvenac Celebrations ForThe Grey Day (1965) spada meunjihova najznaajnija ostvarenja.Nesvakidanji ritualistiki doivljajovog albuma smeta ga meu pravefolk- amajlije.Pesnitvo Richarda Farie bogato je

nadahnuima iz prolosti, mahomreligioznim. Njegova pesma Boldmarauder poredi pesnike sa meta-forom belih unititelja (javlja semoderna asocijacija: ratnik svetlos-ti). Naime, Faria je pokazao da suovi folkeri sebe smatrali nekakvomvrstom prosvetitelja. U pesmi, kaohrabar lopov, pesnik i krade i ubija,ali takoe i poduava; strah je uvekime pesnika, a no, Hrist i smrtoboavane drage.U stvarnosti im to i jeste bila namera da ubiju stare naine razmiljanjai da podue novim; nose promenukoja donosi strah i nelagodnost (but

Vidi sliku
http://blogs.1055triplem.com/concertgoers/2010/10/08/recommended-joan-baez-wisconsin-union-theatre-oct-8th/http://blogs.1055triplem.com/concertgoers/2010/10/08/recommended-joan-baez-wisconsin-union-theatre-oct-8th/




I like my comfort zone!), a nabro- jane drage su klasine pesnike in-spiracije, sa tim izuzetkom to im je jedan beli unititelj bila najvea in-spiracija:

They are all stuck with JesusZa nae pomenute folkere, Isus jebio jedini Hermes koji je nosio poru-ku ljubavi meu ljudima. Nairoko

deljeno pogreno shvatanje teporuke dostiglo je bolne i tragineposledice u 20. veku. Bol je bio tol-iki da je naterao jadnog Dilana dapeva ak vam ni Isus nee oprostiti

ta ste sve uradili. U svakom sluaju,saoseajnost prema Isusu inspirisalaje mnoge pesme.Tragom pouke, za koju veruju dase izgubila tokom vekova, idu svi

folkeri; slike asketa, usamljenih sve-tionika i mornara, ali i koljaa i rat-nika preplavljuju pesme. Isus je bio jedan od njih, neshvaen, tragian,izdan. No, i otelotvorenje istine zakojom tragaju.

Propratni imaginarijum oko Isusaprotee se kroz itavu auru 60-ih to-liko da je ve postao klie i otrcanafraza. to je teta, naravno, moda

zato to je Isus jedan od najpoznati- jih protestnih glazbenika u istoriji.Koen u svojoj uvenoj Suzannekae kako je Isus potonuo ispod naemudrosti kao kamen.

ta eli rei Leonard Koen, vie in-tuitivni no geografski starosedelacpokreta? Kako tone onaj ko hodapo vodi? Zato je u nemogunostida hoda po naoj mudrosti ili sanjom? Moda zato to je ona u naojsvakodnevici, izgubljena ili prljava,nama teka kao kamen i tone. Takoda ne udi to su se pesnici hvatali

isusovskih skuta tu im je lealamudrost koja im je bila potrebna.Sam Koen kao da je upravo gorena-vedenim stihom prepoznao pad folkscene, pa i ower-power pokreta.Krajem 1960-ih i poetkom 1970-ihve se stvarao ring u kojem se en-ergija ovog pesnitva gubila usledsuoavanja sa komercijalnim tren-dom koji je prodaje i prilagoava.

Economy and SoulIskreno, protestni pevai nisu senairoko prodavali. Problem je leaou tome to se pre njih muzika in-dustrija izjednaavala sapa, Elvi-som Preslijem, plesom i zabavom zaomladinu.Ovi glazbenici su u tinejderskimoima bili dosadni ljudi koji ne znajukako da ive. A velikim muzikim

izdavaima ukus tinejdera je bionajbitniji.Ali, ta se deava kada neko poputDilana postane poznat? Otrgne se izfolk-gnezda, postane slavan i bogat?

Ta, naravno: Izdajnie! Prodanaduo!. On i jeste prodana dua alije takoe i ovek.No, posebna je tragedija kada seobogati, a stupio si na tlo Zelenogsela samo sa harmonikom u us-tima i, sad, dojueranje voljenodomainstvo zajednike pesme traiautorska prava na tvoje (?) pesme?

Da li ove pesme gube na vrednostikada se ljudskost u pohlepi otrgne?

Ne. Jer, vidite, medij preko koga suove pesme dole do mene i vas usutini je nebitan ako vas pesmazaista dotakne, promeni. Moetevi da kupite Bob Dylans GoldenEdition i da uivate u mjuzi, alislaba vajda ako ne umete da koris-tite sebe u odnosu sa tom mjuzom.Mnogo pre no to se njegovo imeizjednaavalo sa robom, postojao jedevetnaestogodinjak koji je samosa harmonikom zaraivao sebi dolardnevno cepajui plua.Nain na koji je koristio sebe bio je iskren i za divljenje. To je bioiskren mladi, kao i svi oni. Znam,jer njihovu zajedniku pesmu dobropoznajem.Isti taj mladi i dalje ivi kroz album

The Freewheelin Bob Dylan, za kojiznate da moete skinuti/sluati nanetu za d.Sharing is caring i taj mladi to i daljemisli.

Obavezna lektra:

Bob Dylan Blowin in the wind, With God On

Our Side

Richard & Mimi Faria - Bold marauder, Pack Up

Your Sorrows

Leonard Cohen, u izvedbi Bufy Sainte Marie - God

is alive, Magic is afoot; Suzanne

Vidi sliku
http://hotbubbleandsqueak.blogspot.com/2010/11/richard-and-mimi-farina.htmlhttp://hotbubbleandsqueak.blogspot.com/2010/11/richard-and-mimi-farina.html




Neprecizno deklarisana vojna neu-tralnost u 21. veku, kako ju je Srbijauvela 2007. godine u tekstu koji se,pre svega, odnosi na politiku Srbijeprema Kosovu, u strunim, a pogo-tovo u diplomatskim krugovima,izazvala je dosta nedoumica. Ovojodluci nije prethodila ni struna niira javna rasprava. Imajui u viduhipoteku iz prolosti, injenicu daSrbija sarauje sa bar jednim vojnimsavezom, nedovren proces reformesektora bezbednosti, suvie irok iproblematino rangiran spisak po-tencijalnih bezbednosnih pretnji,loe ekonomske indikatore zemlje,strategije bezbednosti i odbranekoje ne pominju koncept vojne neu-

tralnosti, vojnu strategiju, oito jeda odluka o vojnoj neutralnosti nijedoneena kao rezutat ozbiljnih pro-cena donesenih na osnovu injenica.Kao to je to sluaj i sa mnogimdrugim politikama u Srbiji, poli-tike bezbednosti i odbrane su skoroiskljuivo u funkciji odbrane Koso-va, ili su limitirane okvirom koji tapolitika zadaje. Zato je i argumen-tacija kojom je tadanji dravni vrhopravdavao ve donesenu odluku

bila neadekvatna i upitno povrna.Navodili su se modeli neutralnostirazvijenih zemljama EU: vedske,Irske, Austrije i Finske. Zaboravl- jalo se da su njihove neutralnostimeunarodno prihvaene, te da su

to bogate miroljubive zemlje koje, sjedne strane, dugo nisu ozbiljno ra-tovale, a sa druge, uestvuju u serijimirovnih miisja UN, EU i NATO.

O nainu uvoenja tzv.neutralnosti

U rezoluciji narodne skuptine izdecembra 2007. o zatiti suvereni-teta, teritorijalnog integriteta iustavnog poretka Republike Srbije(Slubeni glasnik 125/07) se podtakom 6. kae: Zbog ukupne ulogeNATO pakta, od protivpravnog bom-bardovanja Srbije 1999. Godine,bez odluke Saveta bezbednosti doAneksa 11, odbaenog Ahtisari- jevog plana, u kome se odreujeda je NATO konaan organ vlastiu nezavisnom Kosovu, Narodnaskuptina Republike Srbije donosiodluku o proglaavanju vojne neu-tralnosti Republike Srbije u odnosuna postojee vojne saveze do even-tualnog raspisivanja referendumana kojem bi se donela konana od-luka o tom pitanju.Imajui u vidu da je rezolucija us-

vojena za vreme vlade VojislavaKotunice, veinom narodnih po-slanika, koju jedino LDP nije podrao,ne iznenauje da se medijskom ma-nipulacijom i javnim obraanjem

politiara u javnosti stekao utisak dase radi o znaajnoj dravnoj odluci ovojnoj neutralnosti, iako parlamentrezoluciju pod tim imenom i tomsadrinom nikada nije usvojio.Ukoliko je glavni razlog njenogusvajanja bila elja Kotuniinogkabineta da se Srbija ne prikloni ni jednom vojnom savezu, onda tak-va rezolucija i nije bila potrebna.Budui da je imao parlamentarnuveinu, bio je u stanju da ne doz-voli bilo kakvo ulanjivanje tokomsvog mandata. Ako je namera bilada se buduim generacijama oteaulanjenje u neki savez, vezujui tuodluku sa odbranom Kosova, to jevrlo verovatniji razlog, Kotunica

je uspeo, makar kada je u pitanjukabinet Mirka Cvetkovia. For-malno, naravno, ni jedna parlamen-tarna veina nema pravo da zabranjuje ni jednoj buduoj mogunostda bilo ta promeni. Jasno je da jeto bila politika propaganda DSS-a i narodnjake koalicije koju jepodrao DS, ija se politika premaKosovu nije znaajnije promenila odone koju je vodio Kotunuca.

Besmislice i smicaliceDananja Srbija je naslednica dravekoja je vodila rat na tri teritorije. Politiki, vojni i policijski vrh

Vojna neutralnost Srbije,neodriv koncept? (1)Naim-Leo Beiri




pravosnano je osuen za tekadela uinjena na prostoru bive Ju-goslavije; brojni su i dokazi kojidovode Srbiju u vezu sa pomaganjemzaraenim stranama u ratnim dejst-vima. Na teritoriji Srbije uhapena

su dva najtraenija ratna zloinca,kao i poslednji (Hadi), koji je, donedavno, bio u bekstvu.Srbija nema ingerenciju nad celomsvojom teritorijom i, u tom smis-lu, na delu njene teritorije sudskufunkciju obavljaju kosovski organipravosua uz podrku i nadzor EUmisije (u misiji uestvuju i pred-stvnici EU zemlja koje nisu priz-nale Kosovo, ali i strunjaci iz SAD,Kanade i drugih zemalja koje nisu

lanice EU), izvrnu obavljaju in-stitucije koje su nezavisne od Beo-grada i vojne jedinice NATO-a.Zemlja sa ovakvim izazovima nemamogunost da sebe proglaava neu-tralnom, pa ni kad je u pitanju odnossa nekim vojnim savezom.

Saradnja sa vojnim sav-ezom

Poslanici koji su glasali za rezolu-ciju kao da nisu imali na umu da jeSrbija potpisala Kumanovski spora-zum koji omoguava prisustvo stra-nih trupa na njenoj teritoriji, da jelanica programa NATO-a Partner-stvo za mir i da je 2005. godine saNATO potpisan ugovor o tranzitnimaranmanima za podrku mirovnimmisijama.Rezolucija postaje jo besmislenijakada se uzme u obzir da je vlada2008. godine donela odluku o ot-varanju diplomatske misije u NATO-u, parlament je u julu 2011. godinepotvrdio sporazum sa NATO o bez-bednosti informacija i kodeksu opostupanju, a nekoliko meseci pretoga parlament je usvojio NATOkodikacioni sistem.Ministar odbrane se u poslednjihnekoliko godina hvali procvatomvojne industrije i izvozom veim odmilijardu evra. Vrlo je zanimljivo dasu najvei kupci vojne opreme Irak,

SAD i Avganistan. No, imajmo u viduoperaciju misije ISAF, koju predvodeSAD i NATO upravo u Avganistanu,kada posmatramo podatke o izvozuoruja. Pitanje je da li koncept vo-

jne neutralnosti omoguuje izvozoruja i vojne opreme pogotovo uzemlje u kojima je ratno stanje ili uzemlje koje vode rat.Ministar spoljnih poslova je vieputa napomenuo da se spoljna poli-

tika Srbije oslanja na etiri stuba:EU, SAD, Rusiju i Kinu. Tokom svojeposete Srbiji, predsednik Srbije Bo-ris Tadi i dravna sekretarka SADHilari Klinton usaglasili su se da dvezemlje snano sarauju u oblastiobuavanja vojnika, kroz saradnjuVojske Srbije sa Nacionalnom gar-dom u Ohaju. Ove godine Ministarst-vo odbrane je potpisalo plan vojnesaradnje Srbije i SAD.

Zlatne demokratije injihove neutralnosti

Za neutralnost je neophodno dapostoji ugovor sa drugom stranomili stranama koji potvruje vausamoproklamovanu neutralnost.Kada je u pitanju Austrija, izmeuostalih, stalnu neutralnost je 24.marta 1956. godine priznala i SFRJizjavljujui da priznaje status

stalne neutralnosti Austrije i da etaj status potovati u svim njegovimmeunarodnim vidovima. Ova-kavu deklaraciju ni jedna dravanije usvojila u vezi sa neutralnouSrbije.Kada je u pitanju Finska, od izuzetne je vanosti pomenuti govor premijera Finske Matija Vanhanena to-kom inauguracije predsedavanjaEU, u kojem ispravlja prethodnoggovornika rekavi da je Finska nijeneutralna zemlja, da je to bila jed-no vreme i to za vreme Gvozdenezavese, ali da, kao lanica EU,ona sebe takvom vie ne smatra,naglaavajui i aktivno uestvovanjenjegove zemlje u Evropskoj bezbed-nosnoj i odbrambenoj politici.Zagovornici neutralnosti Srbijenavode i vedsku i Irsku kao prim-ere neutralnosti. Valja napomenutida vedska nije ratovala od 1814, tose za Srbiju ne moe rei. Neutralnezemlje nisu izuzete od odgovornosti

za meunarodnu bezbednost i uve-liko sarauju sa vojnim savezima; napimer, vedska vojska uestvuje uISAF operaciji u Avganistanu, kojuvodi NATO, a za koju je zeleno svetlo

dao SB UN. vedska doprinosi sapreko tri miliona evra i petstotinavojnika. Irska, takoe, uestvuje uistoj operaciji sa znatno skromni- jim doprinosima. Ostale evropskeneutralne zemlje, Austrija i Finska,

takoe doprinose ovoj operaciji. Ir-ska je ak dozvolila amerikim avi-onima, za vreme invazije na Irak2003, da slete na aerodrom Shannoni da dopune gorivo, a u Savetu bez-bednosti podrala je rezoluciju 1441,koja je od Sadama Huseina trailada ispuni obaveze o razoruanju.Neutralnost Malte je garantovanaugovorom sa Italijom iz 1983. go-dine, ali i njena neutralnost, koja je denisana ustavom, znaajno je

dovedena u pitanje tokom oper-acije u Libiji. to se vajcarske tie,ona uestvuje u mirovnim misijamaUN. Drave koje su neutralne nalazemogunost za redenisanje svojepozicije u skladu sa globalnim tren-dovima i svojim potrebama, ostajuiprivrene deklarisanoj neutralnostimahom zbog svoje tradicije.Ono to je zajedniko za sve gorenavedene zemlje je da su to kon-solidovane demokratije sa dugotra- jnijim mirom i da su bogate. Koliko je skupo odravati vojnu neutral-nost najbolje oslikava poslednjeistraivanje koje je radila Hrvatskapre nego to je odluila da se ulaniu NATO. Naime, izraunato je da nadesetogodinjem nivou Hrvatskatedi oko tri milijarde dolara uko-liko je lanica NATO-a, umesto dasama odrava sopstveni sistem bez-bednosti. Takoe je izraunato dajoj je za 2007. godinu bilo potrebno983 miliona kuna za modernizaci-

ju vojske u sluaju da odlui da jeneutralna, odnosno tri puta manjeukoliko deli svoju bezbednost salanicama Alijanse.Argument premijera Finske koji je iznet 2006. godine moe bitiprimenjen na sve zemlje lanice EU,naroito posle usvajanja Lisabonsk-og ugovora. Naime, u lanu 222 Lisa-bonskog ugovora denisana je klau-zula o solidarnosti u kojoj se navodida e, u sluaju teroristikog akta na

bilo koju dravu lanicu, sve dravepruiti pomo, ukljuujui i vojnu.Ova klauzula podsea na lan 5.NATO-a, u kome se napad na jednudravu lanicu podrazumeva kao na-pad na sve i propisuje obavezu svih
http://www.nato.int/kosovo/docu/a990609a.htmhttp://www.nato.int/kosovo/docu/a990609a.htmhttp://www.nato.int/kosovo/docu/a990609a.htmhttp://www.nato.int/kosovo/docu/a990609a.htmhttp://www.nato.int/kosovo/docu/a990609a.htmhttp://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=-//EP//TEXT+CRE+20060705+ITEM-002+DOC+XML+V0//EN&language=ENhttp://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=-//EP//TEXT+CRE+20060705+ITEM-002+DOC+XML+V0//EN&language=ENhttp://register.consilium.europa.eu/pdf/en/08/st06/st06655.en08.pdfhttp://register.consilium.europa.eu/pdf/en/08/st06/st06655.en08.pdfhttp://www.nato.int/cps/en/natolive/official_texts_17120.htmhttp://www.nato.int/cps/en/natolive/official_texts_17120.htmhttp://www.nato.int/cps/en/natolive/official_texts_17120.htmhttp://register.consilium.europa.eu/pdf/en/08/st06/st06655.en08.pdfhttp://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=-//EP//TEXT+CRE+20060705+ITEM-002+DOC+XML+V0//EN&language=ENhttp://www.nato.int/kosovo/docu/a990609a.htmhttp://www.nato.int/kosovo/docu/a990609a.htm




drava da preduzmu akciju. Lisab-onski ugovor u lanu 42. predstavljaZajedniku bezbednosnu i odbram-benu politiku koja je naslednica Ev-ropske bezbednosne i odbrambenepolitike. Tako je ova politika postalaintegralni deo spoljne politike EU.U stavu tri se izriito navodi da elanice EU staviti Uniji na raspo-laganje civilne i vojne resurse zaradimplementacije zajednike politike.Napominjem i da je koren odbram-bene politike EU upravo NATO Ev-ropski bezbednosni i odbrambeniidentitet, koji se, zatim, razvio u Ev-ropsku bezbednosnu i odbrambenupolitiku pod EU.Ukoliko je glavni cilj vlade Srbijeulanjenje u EU, a da pri tom svi

ministri ponavljaju da je Srbija voj-no neutralna, bez preciziranja ta taneutralnost tano znai, ostaje da sevidi kako Srbija planira da uestvujeu zajednikim politikama i misijamaEU. Raspoloenje Unije prema kon-ceptu vojne neutralnosti Srbije semoe videti iz komentara nemakihposlanika koji su u junu 2011. godineposetili Beograd. Napomenuli su dapostoji mogunost da Srbija ne budelanica NATO-a, ali da je saradnjasa NATO kljuna kada jednog danapostanete lanica EU. Sistem bez-bednosti EU osiguran je zahvaljujuiNATO-u.

Sigurosni izazovi

U nacionalnoj strategiji bezbednostiSrbije se kao jedan og glavih rizika pobezbednost navode i separatistiketenje dela albanske nacionalnemanjine, a proglaenje nezavisnos-ti Kosova se proglaava kao najvea

pretnja bezbednosti Srbije. Postavljase pitanje kako zemlja koja ima ot-voreno pitanje sa 76 drava koje supriznale Kosovo, ukljuujui veinustalnih lanica saveta bezbednosti iubedljivu veinu lanica EU, moebiti neutralna.Terorizam se, takoe, navodi kao jedan od problema s kojim seSrbija moe suoiti. Kako je teror-izam transnacionalna pojava, kojase ne obazire na suverene terito-

rije drava, postavlja se pitanjekako Srbija moe da reaguje nateroristike akte, sama, kao neu-tralna drava. U stratekim doku-mentima UN, EU, NATO-a i drugihorganizacija, pretnja tetorizmom sesmatra jednom od najveih pretnjipo meunarodnu bezbednost i radise na tome da se udrue snage u bor-bi protiv istog.Nedemokratski kontrolisane bez-bednosne snageKakvo je stanje kada je u pitanjudemokratksa kontrola oruanihsnaga najbolje nam govori deo izizvetaja EU o napretkuu Srbije za2010. Godinu, u kojem se, izmeuostalog, kae: Skuptinski nadzor

nad bezbednosnim snagama idalje je slab jer zakonodavstvo uovoj oblasti ne deluje proaktivnoi nema dovoljno kapaciteta....Napominje se i da parlamentarniodbor nema dovoljno resursa da

izae na kraj sa velikim obimomposla koji obuhvata unutranjeposlove, odbranu i bezbednost.

Strategija nacionalnebezbednosti Srbije

Kao to je ve napomenuto, ustrategiji ni na jednom mestunije pomenuta vojna neutral-nost. Pored legislature, domae

i meunarodne, za vojnu neu-tralnost potrebni su doktrinai plan sprovoenja te strate-

gije. injenica da sve etri stvarinedostaju govori u prilog dapolitiari, u najmanju ruku, laukada govore o vojnoj neutralnostiSrbije.Srbija e teko postati funkciona-lno vojno neutralna drava jer:1) Ne postoji pravna osnova za takoneto. Ni ustav, a ni jedan zakon to

ne propisuju. Ne postoji ni strategijakoja bi nam makar nagovestila dabi Srbija elela da ide u tom smeru.Sam pojam je u dravna dokumen-ta uveden jednom reenicom bezikakvog preciziranja.2) Ni jedna zemlja/organizacija/en-titet nije priznao/la samoproklam-ovanu jednoreeninu neutralnost.Dakle, ne postoji potvrda iste.3) Srbija uestvuje u mirovnimmisijama UN i EU, uestvuje u part-nerstvu za mir, izvozi oruje i ima

najveu pretnju po njenu sigurnostunutar svojih granica.4) Srbija ima etiri ugovora samo saNATO, uspostavlja vojnu saradnju saSAD, ima strane trupe na svojoj teri-toriji, to jest, nema suverenost na15% svoje teritorije.5) Srbija sa svojim kapacitetima ibudetom ne moe sebi da priutineutralnost, ak i kad bi to bilo iznajmiroljubivijih pobuda.6) Srbija eli da postane lanica EU,

uestvovanjem u zajednikim bez-bednosnim i odbrambenim politi-kama i to je spreava je da bude neu-tralna.Nastavak u sledeem broju

Vidi sliku
http://ceas.org.rs/images/dokumenta/strategija_nacionalne_bezbednosti_lat.pdfhttp://www.seio.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/izestaj_o_napretku_srbije_2010_sa_%20aneksom.pdfhttp://www.seio.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/izestaj_o_napretku_srbije_2010_sa_%20aneksom.pdfhttp://www.nato.int/pictures/2006/061214c/b061214bh.jpghttp://www.nato.int/pictures/2006/061214c/b061214bh.jpghttp://www.seio.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/izestaj_o_napretku_srbije_2010_sa_%20aneksom.pdfhttp://ceas.org.rs/images/dokumenta/strategija_nacionalne_bezbednosti_lat.pdf




Jednoelijska utopija

Nema vie one entropine pren- jenosti u vazduhu koja je levitiralanad naim opozicionim asfaltomdevedesetih, kada smo bili ujedin- jeni protiv njih. Nema ni onog ar-

hetipskog odbijanja, protestvovanjanaroda, traenja glasa izlaenjemna ulice, kako bi se dobilo na smis-lu. Iako nesposobna za bilo kakvukritiku mo, pozitivno miljenje,

masa je svoju energiju hranila pori-canjem. Politiki govori su uve-liko ohrabrivali nediferenciranu jainu pobunjenih, mada od njenisu oekivali ono za ta nije ni bilaspremna da se sa svojom slobodomuzdigne iznad onih koji su hteli da

je oslobode. Politiari, makijavelistibez strategije, obeavali su promenedo kojih nikada nije dolo, koristeiinfantilnost iste te mase kako bise pozicionirali u ravnodunosti,

hladnoi vlasti. Vaspostavljan- jem ucenjivakog politikog siste-ma, podelom i rasaravanjemdrutvenog, apologete novog vre-mena se pribliie onima na ijemsu ruenju sudelovale, pri tom ihprevazilazei po spektakularnoj pro-

zornosti. Umesto autentine, realnepredstave, koja je, uslovno reeno, jo i postojala devedesetih iji jedeo svakako bio narod je poeo daposmatra iluziju, prividnu binu, sa

Tao u Srba i duh

globalnog kapitalizmaTekst inspirisan iekovom reenicom: If Max Weber were alive today,he would denitely write a second, supplementary volume to his Prot-

estant Ethic, tled The Taoist Ethic and the Spirit of Global Capitalism

[Revenge of Global Finance, In These Times, 21.5.2005]

Vidi sliku
http://www.najjaci.com/bla/protest.jpghttp://www.najjaci.com/bla/protest.jpg




tendencijom sve veeg otuenja iudaljavanja od objekta svoje strasti.Sporadini nasrtaji na beogradskeizloge i kraa patika u centru grada jesu krajnja konsekvenca maso-

vne marginalizovanosti i besmisla,nedostatka objekta, unitenostisamog protivnika smisao se uruiou svojoj sutini, ako ga je masa ikadai imala.Posle pobede svih moguih ratova,usvojenih rezolucija, osvojenih rev-olucija ukus nam se radikalno iz-menio, pa nas nije ni pojela naojpolitikoj eliti preostaje samo torepriziranje i evaluacija prolosti,dok pokuava da legitimie sadanje

propadanje (o televiziji, gde su se iodigrale pomenute pobede, netokasnije). Meutim, ovde se radi oneemu suptilnijem. Politike par-tije Srbije se danas odravaju jedinokao senka svoje funkcije, izbledelai umorena sopstvenim spektaklom.Kako se bezrezervno trude da ubedejavno mnjenje u korisnost svog post-ojanja, one oajniki pokuavajuda pronau krivca, prestupnika,

taoca gue se u svoj iznemoglostida preko simbolike moi oznaeDrugog. Podela ministarstava, up-ravnih odbora, stolica, fotelja, meusobom, ne dozvoljava nijednoj odnjih da se u potpunosti realizuje kaotakva. Politike partije, neto to usamom imenu sugerie na parci- jalno, odvojeno od celine zarad njesame, gube svaki smisao u svojoj no-vonastaloj meuzavisnosti. Razlikeizmeu njih su apsorbovane dogov-orima, ugovorima, uslugama, pa sudojueranji neprijatelji, ironino,postali koalicioni partneri. Nemavie opozicije, kritike poluge vlasti.Stapanjem svih antagonizama u jed-no, totalitet se do kraja realizovao,ne ostavljajui prostora ni za kakvopostojanje drugog, drugaijeg. Timese zavrava jedan period borbe, ne-sigurnosti, strepnje, zarad nekakvebespotedne rutine, iako veina

onih zbog kojih postoji to politiko jedno, od njega zazire u svojojbespomonosti, ili mu se oajnikinudi.Shvativi svu monotoniju izazvanu

liavanjem neprijatelja, nemali brojpojedinaca, iz one obeshrabljenemase stanovnika, pohrlio je ka nekojod mnogobrojnih politikih par-tija. Nije vie ni bitno koja se ide-

ologija iza njih krije, ako ona uoptei postoji, kao to je irelevanto i toda li su na vladajuim pozicijama, jer pravih razlika nema. Meutim,kako novorealizovana politikaivotinja ni tada ne uspeva da zado-volji svoju strast prema borbi, in-trigi, unitavanju protivnika, ona seokree ka onima koji su van sistema,onima koji mu se suprotstavljajusvojom ravnodunou, kojih se netie, suptilno ih primoravajui da

postanu deo ove jednoline plejade.Time se krug sve vie iri, proimanajnije pore svakodnevice, neostavljajui prostora za bilo kakvodrugojaenje.Preduzea, trake, vrtii, bioskopi,fabrike, nevladine organizacije,kole, javni toaleti, bolnice, ahovskiklubovi, auto otpadi, fakulteti, rud-nici ima ih svuda i u svemu. Unutarkruga su vrednosti, unutar njega je

mogue delanje. Prividno dobro iskriveno zlo. Sve se manje porie,jer nema koga poricati sve se man-je suprotstavlja, jer nema nespojivo-sti. Politizacija mase zarad njenogopstanka subjekt bez objekta omasovljenje politike kao nunost.Zarad stabilnosti. Prelivanje vred-nosti. Jednoelijska utopija.

Nestea DSS

ak i da pronaemo kakvu zaveru,podlost, proneveru, ne bismo znalita da uradimo sa njom, koga daoptuimo, kome da piemo, pro-tiv koga da se borimo. Naa in-dieferentnost stoji u uzajamnomodnosu sa indieferentnou kolek-tiva. Nema vie negodovanja, jernema depolitizovane mase kojaporie, koja se buni. Nema kritike, jer nema protivnika. Grozniave,

negativne strasti strepnja, umrt-vljenost, ogorenje kulminiraju umrnji. Mrnja koja nema objekt ne vie roena iz suparnitva, ve izravnodunosti jeste mrnja prema

svemu i prema svima. I tu poinjezabava!Oi uperene ka televizoru. Distanci-ranost od sveta. Acting out. Skrivenozlo. Transparentna patnja katal-

izator. Kreme za potamljivanje, hairrepairing, body lotions. Fitter hap-pier. Menjamo enu, jer posedujemoidealan prol, zbog koga neodoljivoelimo da postanemo milioneri. Sve je maksimalno i sve je savreno.Znamo zato, iako je izbor uvek nanama, a izmeu izbora ili jesi ili nisi odgovor je oigledan. Ukoliko nis-mo, uvek se moemo ispovediti Ve-likom bratu, ili se suoiti sa sobomu trenutku istine. Uivajte u kombi-

naciji!Ekonomsko i politiko od poetkado kraja vlada isti jezik, isti intezitet,marketing. Nema protivurenosti,kao u snu. Nestea DSS. TV ratings,war victims, supersized. Budetup! Nema drutvenog postojipreduzee oblepljeno reklamnimetiketama, obojeno umiljatim gla-sovima spikerki. Mnotvo zvuko-va, znakova, signala, slogana u

nedogled. Kako nema objekta nakoji bi, eventualno, projektovalasvoju mrnju, masa postaje objektove sablanjive institucije. Ona munamee svoje prisustvo i svoju proiz-voljnu formu, svoju izvetaenosti diskontinuitet, a oni koji se opiruovim uticajima rizikuju da buduetiketirani kao nesocijalizovani ili, unajblaoj formi, nedovoljno inform-isani. Revolucije, prevrati, insceni-rane kataklizme, epifanije, ratovi sve se deava tamo, iza ekrana.Superprovodnik ovog besmisla oarana rtva, voajer uasa pozna-ta je u specijalizovanim krugovimakao consumer, ohlaen, spreman,ekoloki i politiki informisan.High-tech, low-life potroa anti-celulitnih preparata i partija desnogcentra.Na sreu, kako vie ne gledamooima, valja od njih potraiti odgov-

ore, jer, nas se tie, jer se pitamo, jer smo dogaaj. Kontakt-emisije,intervjui na ulici, iva re, tele-foni, slualice veo demokratije,mitologizovana atinska agora. O




najrazliitijim temama govorevazda isti ljudi. Imaju sve odgov-ore, unapred spremni na svakuprovokaciju, diskusiju. Politiari,popovi, pevaice. Svi zajedno

transparentno, egzotino, trans-seksualno raspredaju o ljubavnimzavrzlamama, krizi srednjih godina,maloletnikoj delikvenciji i west-ern lmovima. Pokuavaju da nasubede u neminovnost i nevinostizvetaenosti, njenu svrsishodnosti osloboavajue dejstvo. Gledaj,kupuj, budi. No, kako nam nemapovratka jer nema vie stvarnog ostaje nam da pobegnemo od ovogmedijskog udovita i vratimo se

ivim ljudima, to dalje od ovog in-sceniranog uasa.Meutim, neto mora da se pro-menilo od kada smo se prvi put za-gledali u ekran. Pojava impresioni-sta, pre vie od veka, bila je netokontraverzno danas, izai na ulicuoblepljen parolama Fuck the Sys-tem ima manje efekta nego nositidemper anfrankofere. Mora da je ta opinjenost provodnikom,

specijalnim efektom, uivanjemu pogledu, dovela do masovnogsamoetiketiranja najrazliitijimsadrajima i porukama od majicakoje nas upozoravaju da je onaj koji je nosi ponositi Srbin, to u nama,koji nemamo istu, izaziva ogorenjeuzrokovano manjkom valjanih ar-gumenata za dokazivanje naegethnos-a, najrazliitijih rock n rollbendova, (just do it) brendova, dosvetleih krpa equalizer-a, instanttelevizora. Ako je Mekluan bio u pra-vu kada je konstatovao da je medi-jum poruka, onda smo svi mi postaliporuke, ali nam nedostaje odgovorna pitanje kome je taj kvazi-sadrajporuka upuen. O ukusima ne trebaraspravljati! implozija ukusa, zbogmanjka rasprave. Svako trai svojekran, svoju sliku, svoj bilbord, nebi li time armisao svoje postojanje,bez ikakve elje da zavede druge

nevina i ista pornograja. Ili kakoto Bodrijar brilijantno izrie Tonije ak ni narcisoidnost, to je ek-stravertovanje bez dubine, nekavrsta reklamne prostodunosti u

kojoj svako postaje impresario svogvlastitog nastupanja. Sve prolazi.Svi gledamo ono to je ostalo pre-livanje naih senki. Njihovo orgi-janje!

Ekranizovaninomokanon

Brojanice krajnja konsekvencaekranizacije u Srba, parodiranje on-ostranog, njegovo (ili njeno) tehni-ciziranje, komercijalizacija. Mogueje, i sasvim razumljivo, da bog nika-da nije ni postojao, ve da smo jedinosluali prie i gledali slike o njegovojmoi i podvizima. Meutim, sva ona

teoloka natezanja oko valjanostiprikazivanja boanskog gube trku saovim famoznim gadget boanstvima.Uz malo sree i strpljenja, mogu senabaviti po jako povoljnim cenama valja saekati kakav shopping nightu oblinjoj bogomolji i simuliranjemoe da pone!Sablasna pandemija povezivanjaistog. Svuda ih ima, svi ih nose, nasvakom koraku ih moemo sresti.

Prodavci kokica, studenti, pre-duzetnici, trgovci nekretninama,uiteljice, raznosai pica od crnihbrojanica, obojenih najrazliitijimbojama, onih izlepljenih konglom-eratom svetaca, do prenjenih brojanica, specijalno dizajniranih zaretrovizore automobila. Gotovo dase osea ustajali vazduh nostalgijeza nekim, toboe, lepim vremen-ima, kada smo svi bili sjedinjeni uveri. Moda i jesmo, ali za tu kohez-iju nam je bio neophodan protivnik,tuin. Kako je sa smru neprijatelja,avola, iskonskog zla, drugog, um-rla i svaka pomisao na postojanjevrhovne dobrote, ljubavi, preostajenam jo samo da simuliramo nje-govo postojanje, nosei ono to je odnjega ostalo lanu robu, obavijenulanom svetou onostranog.Gotovo da moemo da napravi-mo paralelu izmeu brojanica i

e Gevare, koji nas jedino svojimlikom na najrazliitijim majicamai bedevima podsea na revolu-ciju. Globalni kapitalizam, sa stal-nom tendencijom irenja, preob-

likovanja, umnoavanja, stvara ibezgranine izvetaenosti i falsi-kate. Kako je sa komercijalizacijomrevolucije unitena i svaka vera uistu, a osloboenje se prenelo na

sliku, bilbord, telo, tako se i svakivapaj za onostranim, za smislom,nuno iscrpljuje u simuliranju, urobi. Izvitoperenost globalnog kapi-talizma, koji i samu kritiku upuenunjegovim otuujuim posledicamaapsorbuje u robu zarad sopstvenogopstanka, iri se i na najsuptilnijesfere profanog, promoviui verukao proizvod, racionalni izbor,kompenzator smisla, a oveka kaopotroaa transcedentnog.

Novootvoreni shopping centar uNiu, Forum, ne bi ni mogao da zab-lista u pruanju kojekakvih blago-deti konzumerizma, da ga nije patri- jarh Irinej lino osvetao i zatitioga aurom svetosti od svekolikog zla.Obrnuto postavljene teze bi bile istotoliko valjane ekspertiza pogla-vara ne bi imala smisla ukoliko bimu bilo onemogueno da je realizuje ovakvim inom, na ovako savre-

menoj i funkcionalnoj graevini.Meutim, kako je svaka kritika re-ligije danas suvina, valja videti tase zapravo latentno nazire iza ovogakta. Najrazliitiji obespravljenii odbaeni slojevi, lutalice i pros- jaci, bili su nosioci one boanskeporuke hrianstva, tako izuzetnei nesvakidanje u tadanjim us-lovima. Ta poruka, to uenje kojese najoiglednije ogleda u onimIsusovim reima upuenim mladombogatau iz Jevanelja po Matiju,poela je da bledi vrlo brzo po insti-tucionalizaciji ove religije, i to najprekod njenih apologeta. Ili, kako nasMarks podsea u predgovoru prvomizdanju Kapitala Tako npr. ang-likanska crkva radije oprata napadna 38 od 39 njenih pravila vere ne-goli 1/39 njenih novanih prihoda.Da bi opstala u ovoj lukavoj igri, apod pritiskom svetskih trendova,

vladajueg ekonomskog diskursa isa razvojem nauke, i pravoslavnacrkva je nuno, a u urbi zbog izgu-bljenog vremena, morala naglo da semenja, prilagoava, a za to ne post-




oji bolji nain nego osvetati maketuglobalnog kapitalizma velelepni iraskoni trni centar. Svega ima, svemoemo da kupimo, sve moemo dabudemo jedino to ga deli od rim-

skih foruma je uestvovanje u dis-kusijama, debati, kritici.Fascinacija opredmetljenimboanstvom u vidu brojanice,osvetavanje trnog centra, grad-nja ogromnog krsta na ulazu u Kra-gujevac, oekivanje izgradnje joimpozantnijeg u Niu, uvoenjeveronauke kao predmeta, nemi-novno dovode do zakljuka da jetranscedentno postalo eksplicitno,i da, ukoliko ne eli da se izgubi

u obilju informacija bez smisla,mora zadrati ovu pojavnost u vidu

slike, ina, podseanja, vidljivosti.Nema tu govora o desekularizaciji,ponovnom vraanju vere, jaanjunjenog uticaja i uloge ovde seradi u umnoavanju, falsikovanju,

politikoj poeljnosti, ekonomskojisplativosti, etikoj relativnosti, es-tetskom zasenjivanju.Verske birokrate vie nemaju is-konskog protivnika umestonematine, bede, otuenja, nejedna-kosti, i ko zna ega sve to nas titi,one se grevito dre parade ponosai Darvinove teorije, ne bi li u njimapronali onog simbolikog nepri-jatelja koji im toliko nedostaje.Kako smo veru vazda dokazivali

jedino obiajima i ritualima, nijenam bilo teko da je, u novonastalim

okolnostima, zamenimo privid-nom predstavom, slikom. Svetose prenosi na pijacu, na ekran, nanaa tela, ime gubi auru smislen-osti i svetosti. Nostalgija za nekim

nedenisanim maglovitim vre-menima, intenzivirana kojekakvimmitovima i bajkama, ostaje namestu supstance, popunjava pros-tor objekta stalnom proizvodnjom,umnoavanjem jednolinosti. Nemavie sveznajueg, sveprisutnog,svevideeg. Transcedentno je im-plodiralo u svojoj pojavnosti. Savre-meni nomokanon politika, ver-ska, ekonomska simfonija. Medijskimrak. Nema osumnjienih!

Nastavak u sledeem broju

Vidi sliku
http://www.srbija-onlineshop.com/images/brojanicee.jpghttp://www.srbija-onlineshop.com/images/brojanicee.jpg




. ,

, , , . , , a

. , , , ,

,

. . - ,

- , . : ; ,

. , . , ,

,

, , . , .

. . , , . ,

. , , , .

,

(??) *

.

Th. W. Adorno

*, . 1998, : , , , XLIII:54-61 . , , , XLIII, - 1998: .61




.

, . , , . . - .

, ? , . . ,

a , . , . ,

, .... , . , , , . . .

, , , , , .

, . , . , , , , . .

,

. , , ., , , , ,, ,

. , , ,

, . ,

. , . , . , , . ,

, .

. ( ) , . , . , .

: , .... ? ( ) , , , ,

? , , , ,? , ,, ?

. , , , . . , . , , ?




. , , . , . , ., , ()

(). ,

, . , , . , ,

. . , ,

.

, . , , .

, . , , ,.... , ...

. ` ...

, , ,

. 2 014, . ( 4 102) ,, . ,

. , , ( ) ! , , , !! ,

! , , !!!

Foto: Nikola ivkovi




ezdesete godine dvadesetog vekasmatraju se uzbudljivim periodomljudske istorije koji je u ivot ljudiuneo mnoge novine i pogodnosti.Period koji pamtimo po odlinojmuzici, kontrakulturi, hipicima,Hruovu, Donsonu, ratu u Vijet-namu, drutvenim eksperimen-tima, letu na mesec i mnogim dru-gim stvarima, takoe je i period

u kome dolazi do irenja ponudeaparata za pokustvo i emancipaci- je, do tada, diskriminisanih grupa.Mnoge stvari koje danas uzimamozdravo za gotovo doivele su svojproboj upravo ezdesetih godina. Uposlednje vreme, ezdesete godinese javljaju kao predmet blogovai lanaka savremenih revolucio-nara romantiara i aktivista kojiu slavnoj prolosti trae odgovorna novonastalu ekonomsku krizu i

sopstveno nezadovoljstvo sistemomu okviru koga funkcioniu. Porednjih, ezdesetim i sedamdesetim go-dinama rado se bave i mnogi drugi,poput antropologa, sociologa, kul-turologa, ali i manje strunih, a pod-jednako entuzijastinih pojedinaca.U Danskoj, kao i u veem delu Ev-rope, ezdesete se, u kulturolokomsmislu, javljaju na neto drugaijinain nego u Sjedinjenim Amerikim

Dravama. To, ipak, ne znai da sudogaaji iz ovog perioda u Danskojbili manje revolucionarni, manjeoriginalni ili manje vani. tavie,u ovoj zemlji ezdesetih i sedam-

desetih godina dvadesetog vekadolazi do drutvenih promena kojee znaajno uticati na shvatanjedrutva i meuljudske odnose u na-rednim decenijama. Neke od tekov-ina ovog perioda postale su deo sva-kodnevice savremenog sveta, doksu neke druge sklonjene u stranu ilipotisnute, poput eksperimenta kojije poao naopako ili teme o kojoj je

nepoeljno priati.Upoznavanje sa Danskom ezdesetihi sedamdesetih godina doprinosikreiranju potpunije slike ovog peri-oda, ali i boljem razumevanju savre-menog sveta. Ovo ne znai da emou promiljanju ovog perioda traitiodgovore za savremenu svetskuekonomsku krizu ili nove pozive narevolucije ili klasno osveivanje.Jednostavno, ovaj i naredni tekstovipredstavljaju izlet u jedan drugi vre-

menski period na jednoj drugoj lo-kaciji. Sve to se usput naui moe sekoristiti po elji i potrebi.Put nas, dakle, u narednim poglav-ljima vodi u Dansku ezdesetih isedamdesetih godina dvadesetogveka. Vreme kada kupovina novekue postaje zamisliva i radniku naskeli, a Carlsberg svoje pivo jo uvekpakuje u drvene gajbe sa 50 aa.Vreme kada Kopenhagen slavi 800

godina postojanja, danski policajcipoinju da nose oruje, a studentii entuzijasti poinju sa drutvenimeksperimentima od kojih e mnogiopstati i do danas. I naravno, period

u kome dolazi do velikih promena namuzikoj sceni, obnove nekih starih ipojave mnogih novih anrova, meukojima i danskog acid roka, o komee posebno biti rei. U narednim po-glavljima imaemo prilike da vidimokako su neki stanovnici Danske svo-jom odlunou i kreativnou men-jali svoje okruenje i nudili odgovorekoji su pomerali standarde i trans-

formisali vaee opteprihvaenestavove, istovremeno stvarajuikako originalna i dopadljiva reenja,tako i kontroverzne situacije i tren-dove. Mnoge od ovih ideja prei egranice Danske i uticati na ljude udrugim krajevima sveta, od Amerikedo Afrike.

Danski esid rok (1)Kontekst

Miroljub S. stergaard

Vidi sliku
http://www.agermanross.co.uk/?p=269http://www.agermanross.co.uk/?p=269




Uvod

Kada su se istonoevropske draveoslobodile autoritarnih reimapoetkom devedesetih, suoile su sesa jednim specinim problemom.Naime, iako su sve to bile na nekom

ideoloko-vrednosnom planu novedrave, na institucionalnom nivousu nasleene stare strukture. To jestvorilo izvesnu opasnost po novedrave i njihova drutva, jer je os-tala otvorena mogunost subverzi-ranja tih novih politikih struja odstrane starih kadrova. U tom smis-lu, veina istonoevropskih drava je primenilo lustraciju, jednu odmera tranzicione pravde. Drave

su imale razliita iskustva sa imple-mentacijom i posledicama ove mere,a u svetlu inicijativa za produenjemzakona o lustraciji, javlja se potre-ba da se ovaj pojam jo jednomrazmotri.

Odakle potreba za lustracijom?Nemaka nakon drugog svetskograta je problem nacistikih zloinacareila i suenjima, nirnberkim, ali

i graanskim, koja su nastavljenanekoliko decenija. Preko takvogsuoavanja sa istinom o uestvovanjusugraana u zloinakom reimu,nemako drutvo je pristupilo pre-

vladavanju svoje prolosti, a krozto prevladavanje konstituisalo sei nemako drutvo kakvo danaspoznajemo. Ova strategija ipak nijebila mogua u istonoevropskimdrutvima koja su se posle 1990. go-dine oslobodile autoritarnih reima.

U Nemakoj, ulogu drave preuzelesu sile pobednice, dok je nemakidravni aparat potpuno rasformi-ran sa svim onim pojedincima kojisu se ogreili o svoje profesije isugraane. Istonoevropske dravesu, meutim, morale same da reeproblem funkcionera bivih reima.

Denicija i podela lustracijaDa bi se efektivno rasformiraodravni aparat biveg reima, a timei sve loe prakse tog reima, potreb-no je da novi aparat ne ine ljudi kojisu inili stari aparat. Meutim, novadrutva nemaju mehanizam koji bite pojedince brzo i ekasno odstra-nio kao to se desilo u Nemakoj,dakle ne postoji neka druga dravakoja presee problem tako to ras-formira ceo dravni aparat: ienjedravnog aparata, poto nije mogloda doe odozgo, moralo je da se

desi odozdo. tavie, pripadnici-ma biveg reima bi bilo teko suditi,jer su oni , po pravilu, radili u okviruzakona. Ovo je stavilo zloine koji

su injeni po bivim komunistikimzemljama u nezgodni procepnemogunosti istog pravnogsavladavanja.Efektivno, lustracija je privreme-na zabrana rada u dravnim, sud-skim institucijama i u dravnim

slubama pojedincima koji sune neki bitan nain uestvovaliu funkcionisanju biveg reimaili su svojim radom u dravnomaparatu krili neka ljudska pra-va. Organizuje se lustracioni or-gan koji donosi odluke u datimsluajevima. Vano je napome-nuti: lustracija nije kazna, ve je njena sutina prevencija sa

ciljem spreavanja nastavka loihpraksi starog reima.Lustracija moe imati vie oblikai modela. Jedna od osa podele je na takozvanu neposrednu iposrednu lustraciju. Neposrednalustracija znai da odluka lus-tracionog organa (komisije ilislino) ima takozvano konstitu-tivno dejstvo. Odluka organa ima

neposredno pravno dejstvo, da-kle ono izriito i pravno zabranjuje rad nekome na odreenommestu u dravnoj slubi. Ovakva,tvrda lustracija moe takoe

Lustracija ilustracija uSrbiji




biti podeljena na dve vrste. U jed-noj se zabrana moe istai za radu javnoj slubi, bez obzira da lise to mesto dobija neposrednimglasanjem na izborima ili osobu

za datu poziciju bira neki treiorgan ili se to mesto dobija naneposrednim izborima (recimoza poslaniko mesto). Ovakvalustracija naziva se i apsolutnalustracija. Sa druge strane je lus-tracija koja moe zabraniti rad najavnoj funkciji samo ako se na tufunkciju ne dolazi neposradnimglasanjem. Dakle, ova lutracija

ne moe da zabrani nekome ko jeizabran za poslanika ili predsed-nika drave da to i postane, iako je on moda u prolosti iniodela koja bi ga diskvalikovalaza poloaj, recimo, policajca po-zornika.Sa druge strane postoji posredna(ili meka) lustracija, u kojoj lus-tracioni organ ne moe da zabra-

ni nikome rad u odreenoj slubi,ve je njegov zadatak da izvetavao svojim nalazima: lustracioniorgan obavetava o svojim nala-zima osobu koja je u pitanju, iliobavetava javnost sa idejom dagraani moraju da znaju koga bi-raju i ko vri koju funkciju. Ali,lustracioni organ ne moe daljeda zabrani rad osobi .Tipovi lustracije se takoe mogu

podeliti i po drugim osama. One,naime, mogu biti individualne ikolektivne. Kolektivne lustracijezahvataju celu jednu grupu ljudi ikolektivno im se zabranjuje rad uodreenim oganima. Druga vrstaje individualna lustracija u kojemse od sluaja do sluaja donoseodluke o tome da li je nekomedozvoljeno ili ne da obavlja neku

funkciju.

Cost/benet analizaKao i bilo koja druga mera tranzi-cione pravde, i lustracija ima svo-

je dobre i loe strane. Na prvommestu, lustracija je zgodna jerreava probleme koje isto prav-na sredstva (suenja) ne moguda ree ili bi njihovo reavanje

bilo previe dugo ili skupo, to bidodatno oslabilo novi dravniaparat ili ga u potunosti subver-ziralo. Sa druge strane, ona jebrza i ekasno odstranjuje ele-mente koji taj aparat ele i moguda subverziraju. Sledee, lus-tracija moe do izvesne mere dazadovolji graane koji su najviepatili pod tim reimom i time na

jednoj strani zadovolji njih, ali isprei eventualno nekontrolisa-no nasilje ili, to moe biti i gore,nagomilavanje resantimana kojemoe, eventualno, da napravi jovei problem. Sa tree srane, lus-tracija omoguava obilaenjesudova ija je struktura najeebila partijski diktirana, paak omoguava reviziju sud-

ske strukture i time omoguavaienje i sudskog sistema. Nakraju, lustracija je jedan, u biti,legitimizirajui diskurs koji us-postavlja novi dravnu struk-turu i poverenje graana u novudravu.Ali, lutracija nije bez mana. Potone mora da potuje stroge pro-cedure i kriterijume koje morada potuje sud i sudski postu-

pak, mogui su propusti, pa i toda osobe koje nisu uestvovale ukrenju prava ostalih graana ilione koje se zaista nisu ogreile osvoje profesije snose posledice,to je nepravedno samo po sebi.Sa druge strane, isto se moe za-meriti ako se lustracija primenju-je kolektivno, jer ona neminovnomora da zahvati i osobe koje nisu

uestvovale u prljavim radnja-ma. Ovo je naglaeno injenicomda se kao izvor informacija ko-riste dokumentacije bivihreima koji su potpuno nepouz-

dani, a nekad i potpuno lani.Konano, lustracija ostavlja insti-tucije bez ljudi koji su iskusni usvojim poslovima, pa te instituci-je postaju manje ekasne i ostaju

bez kljunih kadrova.

Iskustva drugih dravasa lustracijom

Istonoevropske drave glavnisu korisnici lustracija. Kaoprimer se obino navodi eka,

koja je primenjivala neposrednukolektivnu lustraciju. Procena jeda je do 1997. godine vie od 15hiljada ljudi lustrirano, to jest,da im je zabranjeno da obavljajuneke poslove. Problem nevinihkoji su zahvaeni kolektivnomlustracijom reen je mogunoualbenog postupka, u kom sluajuse prelazilo na individualnu pro-cenu uea pojedinaca. estoka

i odluna lustracija u ekoj nijesluajna. Ona je nastala i bilatakva kakva je bila zbog strahaod ponavljanja situacije iz 1948.Godine.Lustracija u Poljskoj je imalaneto drugaiji tok. Od 1992. pado 1996. godine u Poljskoj nijedonesen zakon o lustraciji. Go-dine 1996. je, ipak, izglasan, ali je

postao efektivan tek pre dve go-dine, kada je organom zaduenimza lustraciju proglaen Institut zanacionalno pamenje, koji obav-lja funkciju lustracionog organa.Meutim, promene u zakonu kojije donesen podrazumevale su iz-bacivanje lana koji je zahtevaoda se izvri provera niih javnihradnika i da se proveri da li su

pijunirali za tajnu policiju. To jeefektivno smanjilo broj ljudi kojisu predmet lustracije na zane-marljivo mali i nainilo ulogunacionalnog instituta a i same




lustracije potpuno nejasnom. Uskorije vreme se kritiari (ove)lustracije zalau za prestanakove farse i potpuno otvaranjedosijea tajnih policija.

Lustracija u Srbiji?

Za razliku od Poljske, u Srbi- ji je lustracija izvrena joarlatanskije. Sam zakon jedonesen 30. maja 2003. godine izvao se Zakon o odgovornosti zakrenje ljudskih prava. Bio je za-snovan na meavini posredne i

neposredne lustracije i na prin-cipu individualne odgovornosti.Meutim, lustracioni organ ni-kad nije oformljen, a zakon nijeprimenjen ni jednom. I analizasrpskog zakona o lustraciji nemoe da se nastavi. Ali, moese obratiti panja na uslove kojisu do neprimenljivosti zakona ikoncepta doveli. Potpunoj ridi-

kulizaciji lustracije u Srbiji ku-movalo je nekoliko elemenata.Na prvom mestu neznanje. Ne-deljni list Nin je svojevremenoimao tekst u kojem se za lustrac-iju tvrdi da je izbacivanje poje-dinaca iz javnog ivota , to jepotpuno netano, ako ne i zlona-merno. Nastavak teksta tvrdi da je lustracija neka vrsta osvete i

tekst na kraju zahteva okretan- je individualnoj odgovornosti.Naravno, zaboravljajui da lus-tracija nije izbacivanje iz javnogivota, da se lustracija sprovodida ne bi dolo do nekontrolisanihizliva nasilja i rasantimana i dase radi da bi se omoguilo okre-tanje individualnoj pravnoj od-govornosti. Pomenuti tekst nanajbolji nain pokazuje da se u

Srbiji lustracija (a i ostali pojmo-vi tranzicione pravde) na svimkljunim takama prikazuju su-protno onakvim kakvi zapravo

jesu. U takvoj situaciji, u kojojmediji konstantno postavljajudezinformacije i lane denicije,nije udno da je lustracija zaistadobila oreol nekontrolisane os-

vete nad politikim protivnicima.A danas se ponovo oivljavajudesetak godina stare dezinfor-macije. Ali, verovatno postoji idublja struktura koja je postavilapogodno tlo za razvoj ovakvihpogrenih uverenja. Neto ra-nije sam rekao da lustracijaobezbeuje konstitutivni narativza uspostavljanje i utemeljenje

novog dravnog sistema kroz us-postavljanje poverenja graanau dravu. Dakle, pre nego seuspostavi taj reim, pre nego sestari zameni, pre nego se ponesa bilo kojim od elemenata tran-zicione pravde, pre, dakle, svihovih postupaka, mora se pret-postaviti neka radikalna razlikaizmeu starog i novog ureenja.

U sluaju Nemake, novi sistemse mogao instalirati tek nakonto se shvatilo da je nacistiki bioradikalno antihuman, dok se uistonoj Evropi novi sistem liber-alno demokratskog drutva moeformirati tek nakon to se shvatida je prethodni temeljno krioljudska prava i neke univerzalneljudske vrednosti. Dakle, potre-ban je narativ o bivem reimu

koji ga tretira kao temeljno lo.U suprotnom ne bi bilo mogueuopte ni govoriti o nekom men- janju. Zato bi neto radikalno imenjali ako je strukturalno svebilo u redu?U Srbiji je, meutim, situacijadrugaija. Jedan od konstitu-tivnih narativa Miloevievogreima je bio nacionalizam, ali,

za razliku od istonoevropskihdrava, nacionalizam nije biosamo ideologija nametnutaodozgo, silom, kao kakva ide-ologija u koju zapravo niko ne

veruje, ve je nacionalizam bio jedan opteprihvaneni principrazmiljanja. Takoe, naciona-lizam, posebno etniki nacio-nalizam, konstituie bazinu

drutvenu vezu i solidarnost, nena odnosu hipotetikog ugov-ora izmeu graana i izmeugraana i drave, potujuizajednike principe, vrednostii slino, ve na principu predis-kurzivne i esencijalne, reju,prirodne solidarnosti pri-padnika koji dele zajednikog(uvek mitskog) pretka ili porek-

lo (takoe mitsko). A kako jeetniki nacionalizam bio prilinointernalizovan u najiroj popu-laciji, on se nije mogao raciona-lno ili lako zameniti posle padaMiloevia. Nove politike elite,u nedostatku novog i uinkovitogkonstitutivnog politikog nara-tiva koji bi mogao da se imple-mentira, prihvatili su stari, koji

je ve implementiran: esenci- jalni nacionalizam. To je, sajedne strane, stvaranje poverenjagraana i drave proizvelo kaonepotrebno, jer je poverenje udravu u etnikom nacionalizmuprirodno, a ne stvar dogovora,vrednosti ili ega slinog. Sa dru-ge strane, ako se setimo onog sinequa non uspostavljanja novogsistema: da je novouspostavljeni

neto radikalno drugaije i boljeod starog, dolazimo do zakljukada, ako su konstitutivni narativ istarog i novog sistema isti, ondazaista i nema toliko radikalne ra-zlike meu njima.Ovo je, moda, jedan odnajvanijih politikih ciljevaporaenih politikih strana uSrbiji od 2000. godine na ovamo,

strateki sjajno denisan. Cilj je prikazati da petooktobarskidogaaji nisu mesto promenejednog autoritarnog reima dru-gim, (relativno) demokratskim,




ve da su ti dogaaji jedna naj-normalnija i najlegalnija smenadveju vlasti. I malo vea proslavakoja je usledila. To bi znailo dadva ureenja i nisu radikalno

razliita. Da bi se ovo ubeenje,tvrdnja ili diskurs utemeljili ina empirijskom nivou, potrebno je izvrgnuti ruglu sve strategijetranzicione pravde, prikazatistari reim demokratskijim negoto je bio, a novi manje praved-nim i pravnim nego to jeste. Utom smislu diskvalikovati lus-traciju prikazujui je kao bezum-

nu osvetu ima kljuno mesto: onapokazuje da (ak iako neko budepredmet lustracije) novi reim nesudi pravedno, ve se sveti. A akose sveti, onda nije toliko prave-dan ili pravan kao to sam tvrdi.Na kraju, treba podsetiti i nasutinu lustracije: ona je nastalakao preventivna, a ne kao repre-sivna mera. Kao to kriminalac

koji je proveo nekoliko godinau zatvoru ne moe, ne moe, ni-kad ne moe da radi u policiji,tako lustracija ini da onaj kojise pokazao kao sklon neasnimradnjama vie ne moe da radi udravnoj slubi. Moda pomalo

neoekivana posledica je da lus-tracija denie uestvovanje ufunkcionisanju loeg reima kaoneto loe i time pokazuje da jesam reim bio temeljno lo. Zbog

toga je lustracija u Srbiji dobilai privilegovano mesto kada jeu pitanju kritika tranzicionepravde: ako ona pokae da jeuestvovanje u Miloevievomreimu neto loe, to onda znaida je i sam taj reim lo. A akonovo ureenje deli konstitutivninarativ sa starim, to onda znaida je i novi reim isto toliko lo

kao i stari, jer postoji najdubljazajednika taka starog i novog,postoji kontinuitet i neporecivaslinost ureenja.

Zakljuak

Sve ovo ukazuje na izuzetnukompleksnost neuspeha lus-tracije u Srbiji. Politika volja

nije izostala, po mom miljenju, jer bi lustracija zahvatila ove ilione pojedince, ve zato to biradikalno uzdrmala temelje no-vouspostavljenog poretka i nje-gov metanarativ i, verovatno, jedinu nedodirljivu taku javne

sfere u Srbiji: etniki naciona-lizam. Lustracija danas nemamnogo smisla: preventivno, kas-no je nakon deset godina delo-vati preventivno; ako je do kon-

stitutivnog narativa, ve postoji,lo, ali postoji; ako je do ienjasudskog sistema, ve je uraenareforma, skandalozna, ali jeuraena; ako je do spreavanjaunitenja dokaza, ve su uniteni;ako je do predupreenja nasiljaili resantimana, i za to je kasno.Eventualno produenje rokavaenja zakona, ispostavlja se,

bilo bi isto onoliko kozmetikipotez kao to je bilo i donoenjei implementacija ovog, pomalosmesnog zakona. Nedodirljive (apritom i loe) take politikogdiskursa u Srbiji dele i starapolitika elita, i nova i istorijskidosta starija od elite devedesetih,i tako dalje, pa ispada da problemnije lustracija, ni njena imple-

mentacija, ni politika volja, nivrsta iskoriene lustracije, ve je problem, u stvari, sposobnostbilo koje budue politike eliteda napravi radikalan otklon up-ravo od tih nedodirljivih taakaideologije srpskog nacionalizma.




Obsvelo me je sonno jutranjepremagovanje, korak za korakom,tlakovane ulice, ki je puhtela odmeanice razlinih vonjev. Meanicaspolov, ver, pripadnos... Rokeso se mi masle od bureka, ku-pljenega v sosednji buregdinici.Misli so mi poskakovale od enegapogleda k drugemu. Zamiljala

sem si zgodbe vseh teh, ki so in jihni. Prazni, nasmejani, razbrazda-ni, starikavi, ualoeni... izrazi.Pokonna, elegantna, skljuena...dra. Telo, ki samo po sebi govori.O em premiljujejo, kakne zgodbenosijo v sebi, komu pripadajo,kam se skrijejo kadar jim je hudo?Med mnoico? Izgubljam se meduliicami in riem po papirju last-nega odseva, ki ga zagledam v eniod malih izlob prelepe trgovinice,ki ponuja sto in eno dezvo. Vs-topim. Poleg mene si rono izdel-ane unikate beno ogleduje le eena oseba. Mlad fant. Vsake tolikoga skrivaj, diskretno pogledam.Temno plave trenerkaste hlae,bele raznirane superge, rdea polomajica potlaena za hlami, rahlonaelejani malce kodras temni las-

je, zagorela polt, suha postava. Takojmu nadenem eketo domaina.Pozornost preusmerim k staremugospodu, ki s svojimi oguljenimi

rokami dri za kladivo in udarja poe neizoblikovani kovini. Senca muprekriva polovico obraza in sve semu le eno rjavo oko. Opazim, da meopazi. Dezva v nastajanju. Jel moe

jedna fotka, molim? ga prikupno

zmom. Z obutkom samozadovo-jstva mi odgovori: Naravno. Potemse na vrah pojavi e en mladec,zrcalno podoben onemu, ki sem mu

prej namenila nekaj diskretnih po-

gledov. S irokim nasmehom pozdra-

vi: es ba? In iz ozadja pripotuje:Pa dobro, nita. Takoj se mi poraja:zanimiva izbira meeng pointa. Izpogovora razberem, da vse tri pov-

ezuje druina. Family biznis. Obrt.Ob odhodu za mano zazvonkljajovrata in poho si ponovim: Dezva.es ba. Obliznem si spodnjo ustnicoin si zamislim okus po kavi. Nasled-

nja postaja je mala kafana, kjer se

misli spojijo z materialno, okualno

resninostjo. Mmm... Med sreban-jem rne tekoine z lino oblikovane

skodelice pregledujem bilten 16.sarajevskega lmskega fesvala in zrdeim kulijem oznaujem sto, karnaj bi bilo vredno, da me odpelje

v svet kcije, dokumentarne real-nos, lmskega fokusa, panorame,novih tokov, otrokos... Dogodekzaradi katerega se pojavim v mes-

tu. In ves teden diham z njim. Z

mnogimi prepriljivimi in malo manjprepriljivimi vizulanimi podobami,

liki, scenariji Zaradi posedanja pozapolnjeno zatemnjenih kino dvora-

nah zamudim marsikateri pripetljaj

z ulice a na koncu ugotovim, da sem

prvi gledala mesto le skozi lastne

oi. Drugi veliko bolj skozi govoreezgodbe ljudi.

Popoldan zadihano stopicam pohribu za mestom, med belimi na-grobnik. Vsake toliko me zmrazi, kotdokaz, kurja polt na koi. Mrtvaki.Trupla pod mojimi nogami.

Misli me begajoe plaijo, ko pov-ezujem dogodke skupne preteklos.Preteklos, ki jo e vedno nosimo nasebi kadar sedimo doma pred tele-vizijo v ponoenihi puloverjih babic,ki so jih kupile e takrat. Takrat, kosmo bili eno. Ti pa nas grejejo vzazrto prihodnost.Zadnja no. Zavijem se v belo rjuho,vroina se plazi okrog mene. Od-plavam... Zjutraj pred odhodom,preden drugi zapusm to drobnomesto obnovim svoje sanje. San-

jala sem, da sem se znala na kupuvsemogoih sme. Ploevinke,steklenice, na pol izpraznjenekonzerve, ponoeni evlji, os-tanki hrane, plesniv kruh, zarjavelafeltna... Popadel me je neprijeten,neist obutek in na vsak nain semposkuala spleza z njih. Poskualain poskuala.. Gora sme pa se jeveala. Vse vije. In gradila babilon-ski stolp. Bila sem povsem nemona.

Na koncu so me sme posrkalevase..Na koncu me je mesto posrkalovase...

SARAJEVSKI.O MES.TOTanja Gerkman

Foto: Ivan Grahek




Prsten

Da li bi mi dao prsten?

Da ga nosim preko dana.

Da vide svi,

Ko kraj tebe kroz ivot koraa.Da li bi mi dao prsten

I podneo sram?

Ne treba mi prsten,Ako za njega mora mnogo da da.

Ne treba mi rtvaDa bih video koliko si jak.

Ne budi budala.

Voli me sada.

Pr

Škrip, četvrti broj

Documents

Transcript of Škrip, četvrti broj