Aleksandar Sekulic

UvodUmetničko delo ima jednu jedinstvenu

funkciju, a to je dekoracija. Za razliku od njega, dizajn je upotrebljiv, praktičan i funkcionalan.

Dizajn je preuzeo teoriju funkcionalizma, po kojoj predmeti treba iznad svega da služe svojoj svrsi, da poštuju jednostavne geometrijske oblike, jer se na taj način dobijaju jeftini, brzo izrađeni i funkcionalni proizvodi.

Dizajn prati društvene tendencije, povezan je sa modnim hirovima i zato se brzo menja i razvija nove stilove.

Leonardo da VinciLeonardo di ser Pietro da Vinči poznat kao Leonardo da Vinči je bio

italijanski renesansni arhitekta, pronalazač, inženjer, vajar i slikar.Bio je opisan kao ideal "renesansnog čoveka" i kao univerzalni

genije.1483. godine Leonardo odlaziu Milano da bi radio kao civilni i vojni

inženjer, a posao slikara i skulptora mu postaje sporedno zanimanje. Leonardo je radio i kao dizajner i direktor dvorskih festivala. Tu započinje svoje prve sistematske naučne studije bazirane na praktičnim iskustvima iz anatomije, botanike, matematike, fizike i mehanike.

Leonardo da Vinci Uverljive i upečatljive su njegove studije koje su ubeležene u dnevnike koji sadrže

6.000 stranica primedaba i crteža u kojima se nalate prelazi između nauke i umetnosti.

Za vreme celoga života trudio se da sastavi veliku enciklopediju koja bi sadržala sve sa detaljnim crtežima. Od vremena kako je napustio svoje studije latinskog i matemtike Leonarda su tadašnji naučnici u većini ignorisali kao naučnika.

Leonardo da VinciLeonardo nikada nije publikovao i ni na koji drugi način nije

račirivao sadržaje svojih dnevnika. Mnogo naučnika smatra da je na ovaj način on hteo da publikuje svoje zapažanja. Njegovi zapisi su do 19. veka ostali zagonetni i nerazumljivi i nisu imali uticaj na razvoj nauke.

Arts and CraftsArts and Crafts bio je prvenstveno engleski

pokret u umetnosti i to naročito u primenjenoj umetnosti.

Početci ovog pokreta pojavili su se polovinom XIX veka.

Na ovaj pokret značajno je uticao William Morris koji je okupio oko sebe slikare, arhitekte i druge primjenjene umetnike.

Nastao je kao reakcija na brojne istorijske stilove viktorijanske ere, ali i kao reakcija na brojne hladne i bezoblične proizvode nastale za vreme industrijske revolucije.

Arts and Crafts-Tapeta sa motivom artičoke, delo Johna Henry Dearle-a (1897)

-”Crvena kuca ”William Morris-aU Londonu

Arts and CraftsPodražavaju se biljni oblici, a koriste prirodni materijali. Iz

industrijskog dizajna i kreiranja tapiserija i tapeta rađaju se uslovi za grafički dizajn.

Uticajni predstavnik ovog pokreta bio je škotski arhitekta Charles Mackintosh, čija se stolica sa visokim naslonom prizvodi i danas.

Art NouveauKao nastavak filozofije Arts'n'Crafts pokreta,

javlja se pokret Art Nouveau (Ar Nuvo). Ovaj pokret je pre svega zasnovan na organskoj elegantnosti, lakoći i valovitosti pokreta. Linije čine prave, a ornamentika je floralna.

Kovano gvožđe je dozvoljavalo eleganciju pokreta, a staklo prozračnost i igru svetla i boja.

Najveći majstori inustrijskog dizajna u ovo vreme bili su: Antoni Gaudi, Emil Gale, Viktor Horta, Hektor Gimar, Čarls Mekintoš i sestre MekDonald.

Art Nouveau

Muzej Horta u Belgiji

Mahagoni sto napravljen oko 1900. (Louis Majorelle)

Antoni GaudíGaudi se i danas smatra jednim od najkontroverznijih, a iznad svega revolucionarnih arhitekata. Gaudijev stil je naširoko poznat u celom svetu, a karakterišu ga izuzetno meke i izuvijane linije koje se suprotstavljaju svim pravilima građenja. Gaudijeve građevine su završavane na osnovu njegovih ličnih zahteva. Jasni i precizni crteži ne postoje, ovaj arhitekta je na licu mesta sakupljao svoju inspiraciju, a sakupljao ju je iz mekih biljnih oblika.

De StijlČasopis koji su holandski konstruktivisti pokrenuli na čelu sa

Teom van Dusburgom 1917. širio je ideju nove radikalne umetnosti. De Stejl je kasnije oformio i grupu umetnika sličnih shvatanja, koji su u istoimenom časopisu objavljivali svoje teorije i manifeste.

Osnovna načela grupe De Stejl tiču se apstrakcije i geometrijskog izraza koji jasno pokazuje estetičnost modernog, tehnički obojenog društva. Ova grupa smatra da ovakav oblik geometrijskog formalizma treba uneti i u svakodnevni život, kako bismo stvorili jedan život potpuno nezavisan od prirode.

De StijlDe Stejl odbacuje sve dekorativne elemente i svodi

umetnost do krajnje jednostavnosti. De Stejl dizajneri zagovaraju čistoću umetnosti prikazanu kroz vertikalne i horizontalne elemente.

De Stejl koristi osnovne boje i pravilne oblike. Zbog svega toga se još naziva i neoplasticizmom.

BAUHASBauhaus je prva dizajnerska škola osnovana 1919. u Vajmaru, a koja i

danas važi za uglednu. Školu je osnovao arhitekta Valter Gropijus sa ciljem da prevaziđe istoricizam i pređe na čiste forme kroz objedinjenje industrijske i manuelne umetnosti. Vizija škole je da primeni svu rukom oblikovanu umetnost u smislu gradnje i arhitektonskih elemenata.

Studenti su eskperimentsali sa svetlošću, pravili maskenbale i baletske predstave. Ovakvi projekti su ujedinjavali veliki broj studenata različitih oblasti. Bauhaus je postao simbol alternativnog života.

BAUHAS Iako pod uticajem Vilijema Morisa, Bauhaus je suprotstavljen

načelima Arts'n'craftsa i prevazilazi ovo ujedinjenje umetnostii. U svojoj kasnijoj fazi prelazi na industrijski oblikovani dizajn. On sledi urbane instinkte, mehaničku estetiku i pojednostavljivanje formi.

Linije Bauhus stila su ravne, uglovi pravi. Svi oblici se zasnivaju na savršenstvu kvadrata. Ovo se odražava i u samom logotipu škole. Prvobitni logotip je predstavljao masonski simbol, a deceniju kasnije je redizajniran uz pomoć pravilnih štamparskih klišea i u punoj boji. Ovaj logo zadovloljava i današnja načela dizajna.

BAUHAS Industijski dizajn Bauhausa se iskazuje kroz ravne, uglavnom metalne cevi.

Pravi majstor Bauhaus nameštaja je Marsel Brojer. On kreira industrijske proizvode za masovnu proizvodnju i potrošnju. Ubrzo, Brojerova radionica prerasta u prizvodnju i prodaju nameštaja. Ovde su se izrađivale čuvene "Toneti stolice" sa metalnim šipkama i tapeti "Raš".

1927. godine Valter Gropijus osniva arhitektonski odsek, pod upravom švajcarskog dizajnera Majera. Zbog svojih poltičkih aktivnosti, Majeru se ukida upravljanje odsekom. Majeru se mora zahvaliti na uvođenju eksperimenta u dizajn nameštaja. On uvodi tehnike mešanja tkanja sintetičkim materijalima.

Zbog svoje levičarske aktivnosti, Bauhaus se 1933. konačno i zatvara. Mnogi predavači prelaze u Ameriku, a Bauhausov stil postaje svetski prepoznatljiv.

Bauhaus eksperimentiše staklom i čelikom, u pravilnim geometrijskim oblicima.

Dizajn pedesetih godina Pedesetih godina Amerika preuzima vodeću ulogu u svetu, jer je pretrpela rat bez

mnogo posledica. Ona postaje ekonomski najstabilnija i najmoćnija zemlja sveta. Kreira se iluzija američkog sna i svi Evropljani streme njoj. Mnogi dizajneri su već tamo emigrirali (Bauhaus). Pobeđene zemlje koje su podržavale nacističku vladu zaostaju u svom razvoju i koncentrišu se na osnovne životne potrebe. Rađa se jedno hiper-potrošačko društvo, koj

U modi aerodinamične forme, a majstor aerodinamičnog dizajna je Rejmond Levi. Levi je oduševljen razvojem tehnologije i to primenjuje na svoja rešenja. On je među prvima koji svoje proizvode uvodi na reklamne panoe i u reklamne svrhe. Levi je poznat po redizajnu paklice za Lucky Strike. On je pročistio dotadašnje zeleno pakovanje, koje je u proizvodnji dobijalo specifičan miris i načinio ga belim. Time je postigao svežinu, a i ekonomičnost u izradi. Levijeva deviza se odnosila na lepotu u jednostavnosti.e podstiče nagli razvoj reklame.

Dizajn pedesetih godinaDizajn u Italiji se razvijao vrtoglavom brzinom, jer je za vreme

rata dosta izgubio. Italija je pokupila dosta američkog uticaja, pre svega kroz filmove. Italijanski proizvođač aviona iznosi na tržište vespu, kao rešenje za niski životni standard. Vespa je izrađena po principima konstrukcije aviona, iz jednog dela. Italijanski nameštaj "Molino" zauzima vodeće mesto na svetu. Molinov nameštaj je nalik ar nuvou, izuvijan i organski.

Revolucije, alternativa i psihodelijaŠezdesete godine se pamte po velikom broju revolucija na

različitim tačkama u svetu. Ove revolucije su iznele novu vrstu angažovanog dizajna, pre svega grafičkog, jer su plakati obaveštavali o protestima, događajima, kulturnim dešavanjima, filmovima. Dizajn je dosta prepoznatljiv i direktan.

Osamdesete Osamdesete godine zrače jarkim bojama i svetlosnim efektima. Osamdesete

razbijaju dotadašnju ideju o značenju dizajna. Novi ideali se nalaze između umetničkog i tehničkog, zanata i dizajna. Nova estetska načela karakterišu osamdesete divljim, a rešenja postaju sve provokativnija. Osamdesetih dizajn postaje deo biznisa i džet seta. Dizajn postaje čitav kulturni događaj. Kompanije potpisuju svoje proizvode dizajnerskim imenima, a dizajneri stvaraju čitav imidž kompanija.

Osamdesete prate i internacionalni stil i proizvode novi stil novog talasa. Ovaj stil je okrenut kompjuterskoj eri, koja donosi mnoge zračeće boje i zvuke primenjene u dizajnu.

DevedeseteDevedesete godine XX veka se odlikuju jakim

kontrastima, posebno na našim prostorima. Dizajneri imaju želju da iskažu svoj revolt kroz mnoštva mutnih boja i često morbidne poruke. Devedesete godine su prekretnica iz elektrotehničog u informatičko društvo. Dizajneri se gube u ovoj eri predinformatičkog društva i česta su veoma nespretna rešenja.

Masovna potrošnja i masovna proizvodnja utrkuju se najviše u primetljivosti proizvoda. Koriste se različiti načini da se istaknu proizvodi, a jedan od najboljih načina za iskazivanje jeste kroz ambalažu. Ambalaža je možda najrazvijeniji medijum kroz koji se izražavaju ne tako spretne dizajnerske ideje.

DevedeseteMasovna proizvodnja i trka utiču na ukus potrošača i kreiraju

istančaniji ukus za robu. Švedska kompanija Ikea kreira nameštaj po uzoru na skandinavski dizajn, prostih i pravilnih oblika i neutralnih boja. Ikea poštuje ukus i džep klijenata i proizvodi polu-završen nameštaj sa idejom da ga porodica sklopi, oboji i uklopi na sebi prigodan način. Osim toga, Ikea nudi i gotova rešenja uređenja enterijera koja se sve više koriste kako u skandinavskim zemljama, tako i na drugim krajevima Evrope i sveta.

Savremeni dizajnSavremeni dizajn se može posmatrati kroz četiri škole,

američku, britansku, japansku i francusku (evropsku). Grafički dizajn postaje sredstvo u kreiranju muzičkih spotova, multimedijalnih prezentacija, reklama i websajtova.

Savremeni dizajn rasplamsava eru brenda kreiranjem korporativnih identiteta. Tržište je prezasićeno konkurencijom, a kompanije žele da se istaknu u odnosu na konkurenciju i obezbede prepoznatljivost, a time i lojalne klijente. Svrha dizajna je u pridobijanju klijenata i prodaji proizvoda.

Sa stanovišta industrijskog dizajna, najveći pomak se vidi u dizajniranju različitih elektronskih uređaja. Televizori, dvd plejeri, ajpodi, a glavnu reč na ovom polju diktira prepoznatljivi meki, čisti i elegantni stil Apple-ovih kompjutera. Apple je kreirao jedan elitistički imidž, koji prenosi ideju nepogrešivosti u funkcionisanju i besprekornosti u svedenom dizajnu.

Savremeni dizajn Američka škola je zasnovana na principima masovne proizvodnje. Američki dizajn i

marketing je prilagođen ukusu prosečnog građanina. Dizajn je u funkciji biznisa i prodaje. Zato su rešenja američke škole prosta, direktna. Marketinške poruke retko imaju dvostruka značenja, a tekstovi pojačavaju vrednost slike.

Japanska škola se odlikuje izuetnim minimalizmom i nežnim pastelnim bojama, uglavnom belom i svetlo sivom. Gužve na ulicama Tokija izazivaju revolt i kreiranje jednog krajnje svedenog stila. Japanski dizajn je čist i proziran. Dosta utiče na evropski. Sve stremi budućnošću.

Britanska škola je izrazito sofisticirana. Ona prati eru elektoronike i razvoja tehnologije. Britanski stil je pun jasnih, čistih, jakih i svetlom ispunjenih boja. Linije su tanke i oštre, tekstovi izrazito čitljivi. Koristi se dosta fotografije iz nesvakidašnjih uglova, sa jarkim bojama. Britanski stil je besprekorno poravnat i čist, ideje su simbolički izražene kroz fotografiju i tekst koji dvosmisleno objašnjava poruku fotografije.

Evropsku školu odlikuje izrazito idejni i simboličan dizajn. Rešenja su dosta radikalna, tekstovi se nalaze preko slika, boje su jarke, koriste se elementi pank kulture. Fotografije postaju podloge.

Savremeni dizajn