SkolaUre|uje: Vesna Andri} s r e d a , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 0 .

S P E C I J A L N I D O D A T A K P O V O D O M P O ^ E T K A [ K O L S K E G O D I N E

Po~etkom septembra ima}emo informaci-je da li je i koliko zaposlenih u obrazova-nju ostalo neraspore|eno, posle primene

Stru~nog uputstva o formiranju odeljenja i na~i-nu finansiranja u osnovnim i srednjim {kolama.Pro{le godine je, na osnovu primene tog uput-stva, broj odeljenja prvog i petog razreda sma-njen za oko 500, ali to ne zna~i i 500 izvr{ilacamanje, jer broj odeljenja nije u direktnoj vezi sabrojem izvr{ilaca. U ovom trenutku ne mogu ta~-no da ka`em za koliko }e biti smanjen broj ode-ljenja, ali o~ekujem da on bude sli~an pro{logo-di{njem - ka`e @arko Obradovi}, ministar pro-svete u Vladi Srbije

On podse}a da su {kole bile obavezne da do-stave Ministarstvu prosvete liste potreba i vi{ko-va zaposlenih do 15. avgusta, a da je nakon togazapo~eo proces preraspodele vi{kova u skladu sapotrebama {kola za odre|enim profilima.�Pro{le godine je utvr|eno da u Srbiji ima 4.815odeljenja sa manje od 15 |aka. Da li }e tokomove {kolske godine biti uga{ena ta odeljenja?

- To zavisi od brojnih elemenata, jer procesuracionalizacije ne pristupamo mehani~ki, ve} uzi-mamo u obzir udaljenost odeljenja u odnosu namati~nu {kolu, mogu}nost prevoza u~enika, ma-terijalne mogu}nosti lokalnih samouprava, de-mografsku situaciju, razgovaramo sa manjinskimzajednicama oko formiranja me{ovitih odeljenja.� [ta }e biti sa prosvetnim radnicima koji buduvi{ak? Oni ne}e raditi, ali }e i dalje primati platu?

- Postupi}emo u skladu sa odredbama Zakonao radu. Postoje razli~iti modeli re{enja.

Kada sam postao ministar sa sindikatima i ko-legama iz Ministarstva finansija proveravali smou Trezoru poimenice spiskove zaposlenih po

{kolama i na{li smo brojne anomalije - ljude safantasti~no velikim brojem ~asova, vi{ak sekre-tara {kola i pomo}nika direktora mimo norme.Sada polako uvodimo red. � Da li je ta~an podatak da je od kada ste po-stali ministar primljeno vi{e od 2.000 osoba?

- Prema podacima koje sam dobio iz Trezora,u decembru 2008. broj ljudi u redovnom radnom

odnosu, po bilo kom izvoru i osnovu finansiranjaje bio 108.878. U januaru 2009. je bilo 108.300, udecembru 2009. godine 108.666, a u junu ove go-dine bilo ih je 108.445. Kada je re~ o broju zapo-slenih po ugovoru, po bilo kom osnovu i izvoru fi-

nansiranja, u decembru 2008. ih je bilo 1.592, ujanuaru 2009. godine 1.564, u decembru te godi-ne 1.326, a u junu ove godine ih je bilo 1.325. Akoposmatramo ukupne cifre, od 110.470, koliko jebilo zaposlenih u decembru 2008, dolazi se na109.770 u junu ove godine. To je, dakle, 700 oso-ba manje. Broj zaposlenih se nije pove}ao uprkos~injenici da je otvoreno nekoliko novih {kola. �Da li delite mi{ljenje sindikata da je stanje uprosveti katastrofalno?

- Njihove ocene se me|usobno razlikuju, jerSindikat obrazovanja Srbije govori da je materi-jalni polo`aj zaposlenih katastrofalan, a Unijasindikata prosvetnih radnika ka`e da je katastro-falno stanje u celom obrazovnom sistemu. Sla-`em se da je ulaganje u obrazovanje nedovoljno,ali se apsolutno ne sla`em sa mi{ljenjem Unije.To je pojednostavljena i neutemeljena ocena.� Da li ste zadovoljni onim {to ste dosad ura-dili?

- Kada smo do{li u julu 2008, zatekli smo broj-ne probleme, koji su prethodili ovoj Vladi: bio jezapo~et proces reforme, do{lo je do eksplozijepredmeta, prijema velikog broja ljudi. Novca je,u odnosu na danas, bilo u izobilju. Niko se nijetrudio, a kamoli pomenuo, da treba racionalizo-vati sistem. Pitao sam i MMF za{to tada nisu po-menuli pitanje broja odeljenja i zaposlenih, negou trenutku kada je svetska ekonomska kriza upunoj meri zakucala i na na{a vrata. Istovreme-no, zaboravlja se da smo mi u prethodne dve go-dine doneli ~etiri nova zakona sistemskog karak-tera, da je Zakon o visokom obrazovanju menjandva puta da bismo omogu}ili studentima da pre-vladaju probleme koje je proizvela implementa-cija bolonjskog procesa.

INTERVJU:@arko Obradovi}, ministar prosvete u Vladi Srbije

Ne}emo dozvolitipove}anje {kolarina

> SPS ne uti~e na kadrovskupolitiku u {kolama.

@arko Obradovi}, ministar prosvete

�Strana III

Koliko su obrazovni sadr`aji zastupljeni na srpskim televizijama

Programi za {kolarce na margini

Strana IV

Desanka Radunovi}, predsednicaNacionalnog prosvetnog saveta

Nazavr{nom ispitu moraju bitinepoznatizadaci

Strana V

Novine u profesionalnom razvojuzaposlenih u obrazovanju

Jo{ pet centara za stru~no usavr{avanje

Strana VI

[ta je pokazalo istra`ivanje o idolima i uzorima me|usrednjo{kolcima u Srbiji

Ugledaju se na majke i estradu

Strana VII

Borislava Maksimovi},koordinatorka za inkluzivno obrazovanje u Ministarstvu prosvete

Svakomdetetu trebapru`iti {to boljeuslove zau~enje

Strane VIII-IX

Ministarstvo prosvete kroz projekat„Pru`anje unapre|enih usluga na lo-kalnom nivou - DILS“ objavilo je po-ziv za podno{enje prijava osnovnih{kola i gimnazija za uklju~ivanje uprogram „Osna`ivanje {kola za inklu-zivno obrazovanje“. Konkurs je otvo-ren za sve osnovne {kole (osim za {ko-le za obrazovanje u~enika sa smetnja-ma u razvoju) i gimnazije u Srbiji.

Prijavljivanje na konkurs se vr{iisklju~ivo elektronskim putem do 16.

septembra, a sve dodatne informaci-je mogu se prona}i na sajtuwww.mp.gov.rs i www.dils.gov.rs.

Kako obja{njavaju u Ministarstvuprosvete, realizacija programa „Osna-`ivanje {kola za inkluzivno obrazova-nje“ odvija}e se kroz dve komponen-te. Prva komponenta programa bi}eusmerena na unapre|ivanje rada uobrazovno-vaspitnim ustanovama zaprimenu inkluzivnog obrazovanja,kroz namenski pripremljen program

obuka. U drugoj komponenti progra-ma, predvi|eno je da {kole koje su bi-le uklju~ene u prvu komponentu do-biju mogu}nost da konkuri{u za fi-nansijska sredstva, odnosno grantove.

U Ministarstvu prosvete ka`u daje planirano da u program „Osna`i-vanje {kola za inkluzivno obrazova-nje“ bude uklju~eno oko 320 {kola.Krajnji rezultat bi}e razvijen sistemobuka, koje }e omogu}iti zaposleni-ma u obrazovanju da primenjuju}i

usvojena znanja pove}aju uklju~e-nost i uspe{nost u obrazovanju u~e-nicima kojima su potrebne razli~itevrste podr{ke.

Sve {kole u programu ima}e tako-|e priliku da konkuri{u za grantove,odnosno finansijsku podr{ku. Cilj{kolskog granta je da omogu}i imple-mentaciju konkretnih inkluzivnih ak-tivnosti u obrazovno-vaspitnoj usta-novi, kao i nabavka opreme i didakti~-kih materijala. R. D.

Uslovi [kole koje `ele da se prijave nakonkurs moraju da ispunjavaju sle-de}e uslove: da u~enici iz osetljivihgrupa poha|aju nastavu u redov-nim odeljenjima i da su zaposleni uustanovi poha|ali i uspe{no zavr{i-li neke od obuka koje unapre|ujuznanja i ve{tine nastavnika za raz-vijanje i primenu aktivnih koopera-tivnih i interaktivnih metoda u na-stavi, podsticanje kriti~kog mi{lje-nja, kao i ve{tina nenasilne komu-nikacije i konstruktivnog re{avanjasukoba.

Poziv za u~e{}e u programu „Osna`ivanje {kola za inkluzivno obrazovanje“

Konkurs otvoren do 16. septembra

IIIs r e d a , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 0 . {kolaII s r e d a , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 0 .{kola

Veliki broj u~enika, njih oko 60odsto je nemotivisan i ne vidisvrhu obrazovanja. [kola je

ne{to {to se mora, ne{to {to ih ne pri-prema za `ivot, oduzima im mnogovremena od „va`nijih stvari“. Va`no jesna}i se, sa {to manje ulo`enog naporaposti}i {to vi{e. Uspeh u ivotu ne zavi-si od obrazovanja. @ivot nije u {koli, i-vot je negde drugde.

Ovo su neki od nalaza istra`ivanjao {kolskoj motivaciji u~enika, ra|enogtokom pro{le {kolske godine, na re-prezentativnom uzorku od 4.800 |akaprvog razreda srednje {kole i 1.250 nji-hovih nastavnika. Istra`ivanje su oba-vili stru~njaci iz Zavoda za vrednova-nje obrazovanja i vaspitanja i Institutaza psihologiju Filozofskog fakulteta uBeogradu.

- Dobri u~enici, njih oko 17 od-sto imaju sna`no ose}anje pripad-nosti {koli, neskloni su obmana-ma, {kola kod njih ne izaziva ose-}aj anksioznosti, ne omalova`ava-ju {kolu i {kolske vrednosti, imajuose}anje samoefikasnosti (‘moguda iza|em na kraj sa gradivom i{kolskim obavezama; moj uspeh ilineuspeh zavisi prvenstveno odmene i mog anga`ovanja’), verujuda je nagrada efikasnija od kazne -isti~e psiholog Veljko \uri}.

Prema njegovim re~ima, u~eni~kaanksioznost jedan od glavnih uzroka{kolskog neuspeha. On navodi da suglavni uzroci u~eni~ke anksioznostiocenjivanje i kazne i da ih anksioznost

udaljava od {kole i okre}e ih drugimizvorima pohvala i nagrada. Kako ka-`e, naj~e{}e je to ulica.

- Nastavnici su nezadovoljni dru-{tvenim vrednovanjem svog rada. Ma-da su u najboljoj poziciji da uti~u nau~eni~ku motivaciju, veoma ~esto neprepoznaju potencijal svoje motivaci-one uloge. Tako|e, mnogim nastavni-cima nedostaje prethodna obuka iznanje potrebno da uo~e, podsti~u iodr`avaju u~eni~ku motivaciju. Na`a-lost, veliki broj nastavnika, skoro 40odsto, smatra da je njihov posao dapredaju gradivo, a ne da motivi{u |a-ke. Po njima, {kolska motivacija je ne-{to {to u~enik donosi ili ne donosi sasobom u {kolu. Oni ka`u „u~enik ilimotivisan ili nemotivisan, ja na to nemogu da uti~em“ - obja{njava \uri}.

Istra`iva~i su uo~ili da su motivi{u-}i nastavnici (skoro 25 odsto) otvore-ni prema u~enicima, jasno saop{tava-ju svoja o~ekivanja i kriterijume oce-njivanja. Oni ne omalova`avaju u~eni-ke i ne toleri{u prepisivanje, be`anje sa~asova i sli~no.

Roditelji, prema \uri}evim re~ima,znaju da {kola ne zauzima visoko me-sto u vrednosnom sistemu njihove de-ce. Oni sau~estvuju u obezvre|ivanju{kolskih vrednosti tako {to omalova-`avaju nastavnike, pravdaju izostanke,prave se da ne prime}uju poku{aje ob-mane, povla|uju deci. Od dece zahte-vaju ocene i diplome, sticanje znanjaih ne zanima previ{e. Vide da su ispu-stili konce, ali se preterano ne bune ine opiru. Na{ sagovornik ka`e da za-brinjava to {to su roditelji bez pravekomunikacije sa {kolom, jer sve {toznaju o {koli saznali su od dece. On

dodaje da ne postoji sistematski napor{kole da se roditelji pribli`e {koli i dauti~u na njen rad.

- Postoji ogroman jaz izme|u na-stavnika i u~enika. U~enici smatraju danastavnici postoje samo da bi ih gnja-vili i mu~ili, to jest da ti ljudi ne posto-je izvan u~ionice. Iznenade se kad ihsretnu u bioskopu, u gradu. Mada po-stoji gotovo savr{ena saglasnost izme-|u u~enika i nastavnika oko toga {ta jenagrada, a {ta kazna, istovremeno po-stoji i savr{ena nesaglasnost izme|uu~enika i nastavnika oko toga koliko~esto nastavnici primenjuju nagrade ikazne - obja{njava \uri}.

Dru{tvene nejednakosti, kako isti~e,uti~u na {kolsku motivaciju i {kolskiuspeh, pa deca iz siroma{nijih sredina,po pravilu, posti`u lo{iji uspeh. Ona suanksioznija i primaju manje podsticaj-nih poruka od svojih nastavnika. \u-ri} nagla{ava da neeti~ka pona{anjaozbiljno ugro`avaju integritet obrazov-nog sistema. \aci varaju i obmanjujuna sve mogu}e na~ine. Pomo}i druguda prepi{e je pouzdan dokaz prijatelj-stva, nesebi~nosti. Roditelji i nastavni-ci se prave da ne vide. Sve je dozvolje-no, nema kazni. Nastavnici, bez ika-kvih posledica, vre|aju u~enike.

Kao na~ine da se motivacija pove-}a, na{ sagovornik navodi da treba {topre vratiti ugled {koli i obrazovati na-stavnike da prepoznaju, podsti~u iodr`avaju u~eni~ku motivaciju. Trebaka`njavati i suzbijati sve oblike neeti~-kog pona{anja u~enika i nastavnika.

- Srbija nema naftu, ne}e je ni ima-ti. Na{a jedina {ansa je kvalitetno ob-razovanje. Ono se ne}e desiti samo odsebe. Potrebno je mnogo truda i mno-go pametnih poteza da se pribli`imoonima koji su odmakli. Tu ne poma`eni ignorisanje problema, ni okrivljiva-nje drugih, ve} samo ozbiljan i stru~anrad. Za korenitu reformu obrazovanjapotrebno je, ka`u stru~njaci, 20 godi-na. Mnogo ako se gleda unapred. Netako mnogo ako se setimo gde smo bi-li pre 20 godina, a gde smo danas - po-ru~uje Veljko \uri}. V. S.

Kako }e biti potro{en novac iz kredita Evropske investicione banke

Za ukidanje tre}esmene 20 miliona evraOko 20 miliona evra iz kredita Evropske investicione banke bi}e potro{enoza izgradnju novih {kola ili rekonstrukciju i dogradnju postoje}ih {kolskihobjekata, kako bi bila ukinuta tre}a smena. Deo novca iz prve faze bi}eutro{en i za opremanje dve nove {kole u Beogradu, u naseljima Bor~a iKalu|erica, najavljuje Zoran Trnini}, pomo}nik ministra prosvete zainvesticije i u~eni~ki i studentski standard.

- Na podru~ju Novog Pazara u {est osnovnih {kola se radi u tri smene, ami smo se opredelili da ovaj problem re{imo u {kolama „Bratstvo ijedinstvo“ i u naselju De`evski put. U O[ „Rifat Burd`evi}-Tr{o“ bi}esru{en deo zgrade i nadogra|en objekat, zbog ~ega }e |aci nastavu zavr{itimesec i po dana ranije, a krenu}e u {kolu kasnije. Planiramo danadogradnju te {kole zavr{imo do oktobra idu}e godine - obja{njavaTrnini}.

On dodaje da }e u Novom Sadu biti izgra|ena {kola u naselju Klisa inadogra|ena {kola „Sonja Marinkovi}“. U beogradskom naseljuKumodra`, deo objekta O[ „Vojvoda Stepa“, koji je napravljen od azbesta,bi}e poru{en, a kompletna zgrada adaptirana.

- U prvoj fazi predvi|ena je i izgradnja {kole u ni{kom naselju BrankoBjegovi} i srednje {kole u Lapovu. Stari objekat je sru{en jo{ 2006, potom jeu saradnji sa lokalnom samoupravom ura|en temelj nove zgrade, ali sedalje od toga nije ni{ta radilo. Planiramo da zavr{imo tehni~ku {kolu uJagodini, ~ija je izgradnja po~ela davne 1994. i do sada je ura|eno 60 odstoposla. U Aleksincu }e deo osnovne {kole biti sru{en i dogra|en aneks -precizirao je Trnini}.

On ka`e da }e Upravni odbor Jedinice za implementaciju projekataubrzo doneti odluku o izboru najpovoljnijih firmi koje }e biti zadu`ene zanadzor i projektovanje, a u toku je tender za opremanje dve pomenutebeogradske {kole. S obzirom na to da su projekti za {kole u Ni{u i Lapovuzavr{eni, izgradnja bi trebalo da po~ne na jesen.

- Na{ plan je da do kraja godine zavr{imo kriterijume za ulazak u drugufazu projekta unapre|enje stanja osnovnih i srednjih {kola i da ona bude

zavr{ena do septembra 2012. Za drugu fazu je opredeljeno oko 27 milionaevra, dok }e tri miliona biti iskori{}eno za unapre|enje informacionogsistema i izradu strategije obrazovanja. Da bi projekat funkcionisao,moramo iz doma}ih izvora da obezbedimo 50 miliona evra - podse}aTrnini}.

On ka`e da su sve pred{kolske ustanove, osnovne, srednje, visoke {kole,fakulteti i u~eni~ki i studentski domovi bili obavezni da do kraja avgustadostave potrebe za investicijama u obrazovanju. Kada bude napravljen„snimak“ stanja, bi}e mnogo lak{e donositi odluke o raspodeli sredstava zaove namene. Trnini} podse}a da u Srbiji ima vi{e od 500 {kolskih objekatastarijih od 50 godina i da su se neke lokalne samouprave, u uslovimarecesije i smanjenja transfernih sredstava, najpre odrekle ulaganja uobrazovanje.

- Najlo{ije stanje je u siroma{nim krajevima, pa }emo i o tome morati davodimo ra~una kada budemo raspore|ivali sredstva iz kredita EIB-a.Ograni~avaju}i faktor su i blokirani iro ra~uni u nekim {kolama, pa i daho}emo, ne mo`emo da im pomognemo, jer bi sredstva bila potro{enanenamenski, odnosno za deblokadu ra~una - obja{njava na{ sagovornik.

Koliko je skroman prosvetni bud`et za investicije Trnini} najboljeobja{njava podatkom da su lane potrebe obrazovnih ustanova iznosile oko600 milijardi dinara, a bud`etom je bilo opredeljeno svega 300 milionadinara za sve nivoe obrazovanja.

- Va`an nam je svaki dinar. Poslednje dve godine politika Ministarstvaje da prednost dajemo projektima gde su sufinansijeri lokalne samouprave,jer tako mo`emo da obuhvatimo vi{e {kola - ka`e Trnini}. On najavljuje da}e Ministarstvo prosvete poku{ati da dobije kredit od Centralne evropskebanke, kako bi deo novca usmerili na pobolj{anje stanja u u~eni~kim,studentskim domovima i na nastavni~kim fakultetima. V. A.

Na koji na~in pove}ati motivaciju u~enika za u~enje

@ivot nije u {koli, `ivot je negde drugde

Pokreta~Na pitanje za{to je motivacija za u~enjeva`na i na koji na~in uti~e na bolja obra-zovna postignu}a i kvalitet obrazovnogsistema, \uri} odgovara da je nemotivi-sanom u~eniku veoma te{ko da u~i i daispunjava svoje {kolske obaveze.

- U~enik kod kojeg je {kola razvilaunutra{nju motivaciju uvi|a da je obra-zovanje jedini siguran put ka dobrom iproduktivnom `ivotu u~i brzo i lako.Re~ motivacija ima isti koren (od latin-skog glagola moveo, movere) kao imotor. Bez motivacije nema kretanja,nema napredovanja - isti~e \uri}.

Dobri u~enici imaju sna`no ose}anjepripadnosti {koli: Detalj sa ~asa u

O[ „Mladost“ u Toma{evcu

� ^ak 60 odsto u~enika ne vidi svrhu obrazovanja

� Roditelji kao sau~esnici u obezvre|ivanju {kolskih vrednosti

� Nastavnici, bez ikakvih posledica, vre|aju u~enike

� Pro{le godine potrebeobrazovnih ustanova zainvesticije iznosile suoko 600 milijardi dinara,a bud`etom je biloopredeljeno svega 300 miliona dinara zasve nivoe obrazovanja

Va`an nam je svaki dinar: Zoran Trnini}

Foto:

Stefa

na Sa

vi}

Naveo bih jo{ samo neke rezultate:uveden je Internet u sve {kole u Srbiji,ve} drugu godinu sprovodimo proje-kat besplatnih ud`benika, izgradilismo 13 novih {kola, permanentno ra-dimo na stru~nom usavr{avanju na-stavnika. Dve godine se plate ispla}ujuna vreme, bez dana ka{njenja. U sistemobrazovanja uklju~eni su Visoka {kolaVojna akademija i Visoka {kola Vojno-medicinska akademija. Zapo~eta je iz-gradnja studentskog doma u Ni{u po-sle vi{e decenija, Ministarstvo u~estvu-je u finansiranju izgradnje zgrade Vi-soke {kole u Leskovcu, pove}ane suu~eni~ke i studentske stipendije i kre-diti . Naravno, ima i drugih zna~ajnihpobolj{anja kao {to su: briga o talento-vanim u~enicima, pobolj{anje bezbed-nosti u {kolama, pobolj{anje kvalitetaud`benika... Zajedno sa Ministarstvomza telekomunikacije i informati~kodru{tvo narednih meseci obezbedi}e-mo da svaka osnovna {kola u Srbiji do-bije trideset savremenih ra~unara.

Uz sve ovo, posebno bih istakao dasmo svih proteklih meseci od po~etkarada ove Vlade bili potpuno otvoreniza javnost i medije pri ~emu smo ~estotrpeli i neopravdane kritike razumeva-ju}i ih kao `elju da se unapredi obra-zovni sistem.�Ali nastavnik ka`e „{ta mene brigaza to, kada mi je plata sa 500 spala na350 evra“.

- To je ta~no, ali to je posledica eko-nomskog stanja u zemlji i va`i za sve. Jasam za pobolj{anje materijalnog polo-`aja u obrazovanju, za pove}anje zara-da, ali to je mogu}e samo ako se pobolj-{a ukupna materijalna situacija u na{ojdr`avi, Srbiji. Mislim da je najva`nijadugoro~na stabilizacija ulaganja u obra-zovanje i potpisivanje Posebnog proto-kola o zaradama za 2011/12. godinu . �Ko je u pravu od va{ih koalicionihpartnera - ministar ekonomije Mla-|an Dinki} , koji ka`e da ima novcaza pove}anje plata ili ministarka fi-nansija Diana Dragutinovi}, kojasmatra da plate treba da ostanu za-mrznute do kraja godine?

- Pozvao sam Vladu da o tome zau-zme jedinstven stav. Apsolutno mi-slim da treba pove}ati izdvajanje zaobrazovanje. Pristalica sam, i to samrekao na sednici Vlade, da treba vide-ti koliko smo izvr{ili bolju naplatu ubud`etu i da li na osnovu toga postojimogu}nost da se pove}aju plate. Da li

}e to biti u oktobru, novembru ili de-cembru ove godine, to je ve} pitanjematerijalnih mogu}nosti, ekonomskepolitike Vlade i razgovora sa MMF-om. Rekao sam da treba da realno sa-gledamo stanje i ako postoje mogu}-nosti, korigujemo plate, ali ako MMFka`e da to nije dobro zbog ekonomskestabilnosti u narednoj godini, neka seto javno saop{ti. A ne da ljudi ostanu uube|enju da je stanje u bud`etu bolje,a da ne}emo da podignemo plate. �Da li bi pozicija obrazovanja bila bo-lja da je resor finansija pripao SPS-u?

- Ne, nije re~ o tome ko vodi kojeministarstvo, ve} o koli~ini novca ubud`etu. Do pre nekoliko meseci nisindikati nisu pominjali pove}anjeplata, jer je bilo procenjeno da }e ovagodina biti lo{ija nego {to jeste.

�U {kolama su zavr{eni ili su u tokuizbori direktora. Koliki je uticaj SPS-a na kadrovska re{enja u {kolama?

- Toga nema, a ako postoji uticajpolitike, on se mo`e videti samo krozli~nost ~oveka o kome je re~ ili hipote-ti~ki na nivou lokalne samouprave, jero izboru direktora odlu~uje {kolski od-bor. Lokalna samouprava izdvaja od-re|ena materijalna sredstva za funkci-onisanje {kola i logi~no je da bude za-interesovana kako se ta sredstva tro{e.Samo tri ~lana iz lokalne samoupravesu ~lanovi {kolskog odbora.�Ali njihov uticaj je veliki.

- Za{to bi uticaj tri ~oveka bio ve}iod ostalih {est ~lanova {kolskog odbo-ra, koje biraju roditelji i zaposleni?� Zato {to se u {kolski odbor ~estobiraju roditelji koji su bliski strancikoja je na vlasti u odre|enoj op{tini.

- A za{to tako mislite? Da li je neko od

njih ~lan neke politi~ke stranke nije kri-terijum prilikom izbora ~lanova {kolskogodbora iz reda roditelja. I o tome samrazgovarao sa {kolama. U {kolski odborse biraju roditelji koji su najaktivniji i ko-ji su zainteresovani za stanje u {koli. Mi-slim da je ta pri~a preterana i da dobijapoliti~ku dimenziju i kada je nema. � Da li vas je neko zvao i urgirao daodre|ena osoba bude izabrana za di-rektora?

- Na nivou Ministarstva se ne bavi-mo tim pitanjima i to smo rekli i sin-dikatima. [kolski odbor odlu~uje o iz-boru direktora, a ministar se me{a sa-mo u meri u kojoj je ugro`en procesrada. Imate vrlo ~udne situacije unu-tar kolektiva, na`alost i slu~ajeve kadasu, iz raznih razloga, {kolski odbor ikolektiv na suprotnim stranama ili po-deljeni oko kandidata. Ali Zakon je poovom pitanju vrlo precizan.

�^ime niste zadovoljni tokom dosa-da{njeg mandata, {ta ste planirali, aniste uradili?

- Jo{ uvek u dru{tvu ne postoji u do-voljnoj meri svest o zna~aju obrazova-nja za budu}nost Srbije. @ao mi je {toima slu~ajeva nasilja u {kolama i nekihdrugih negativnih pojava. Pitao samsvoje saradnike za{to neke stvari nisuura|ene na vreme, ali nisam dobio za-dovoljavaju}i odgovor. I video sam danekada nije postojala dobra volja ili danije postojala koordinacija. Verovali iline, puno stvari smo nasledili iz pro{lihgodina, neke zakone ~ak i iz 90-ih go-dina. Ali mislim da smo pokazali da e-limo da radimo, da ne be`imo od pro-blema, ve} poku{avamo da ih re{imo.�Da li }ete proveravati {kolarine nafakultetima?

- U narednim danima posla}emo

dopis fakultetima da u skladu sa od-redbama Zakona o visokom obrazova-nju ne pove}avaju {kolarine u {kolskoj2010-2011. godini. Razgovara}emo sarektorima svih univerziteta i sa deka-nima fakulteta koji imaju problem sagrejanjem. Do kraja godine izmiri}e-mo obaveze prema fakultetima i viso-kim {kolama kojima smo ostali du`niza {kolarine studenata koji su ispuniliuslov. � Pro{le godine ste obe}ali finansi-ranje doktorskih studija, ali to nijeu~injeno. [ta }e biti ove godine?

- U tome nas je spre~ilo stanje bu-d`eta, ali ove godine }e toga biti. �Bilo je komentara da niste prihva-tili poo{travanje uslova za osnivanjevisoko{kolskih ustanova jer ste pro-fesor na privatnom univerzitetu.

- Ja sam kao ministar bio protiv togada se poo{travaju uslovi, da ne bi biloprimedbi da su akreditovani fakulteti upovoljnijem polo`aju u odnosu na onekoji tek treba da se akredituju u istomciklusu. Ako poja~ate uslove za akredi-taciju to, s jedne strane, mo`e biti izrazodre|enih interesa, a s druge, to mo`ezna~iti podizanje barijere, ne samo zaprivatne, ve} i za dr`avne univerzitetei fakultete. Koliko znam, od 15 ~lanovaKomisije za akreditaciju i proveru kva-liteta samo dva su bili predstavnici pri-vatnih fakulteta, a svi ostali dr`avnih.Sami izvucite zaklju~ak ko je bio domi-nantan prilikom odlu~ivanja o akredi-taciji programa i ustanova.�Postojao je predlog da se osnivanjevisoko{kolskih ustanova omogu}isamo pravnim, ali ne i fizi~kim lici-ma. A rektor Megatrend Univerzite-ta, na kome ste zaposleni, je osniva~tog univerziteta.

- Oni koji odlu~uju o tome, Vlada iskup{tinska ve}ina, imali su drugi stav.Smatram da uslove za osnivanje visoko-{kolskih ustanova ne treba poo{travatidok Nacionalni savet za visoko obrazo-vanje ne donese strategiju visokog obra-zovanja. Bio sam i protiv toga da Vladauredbom propi{e posebne uslove za{kolovanje kadrova u oblasti prava, me-dicine i bezbednosti. Oni koji su to pred-lo ili pozivali su se na evropska iskustva,ali u zemljama Evropske unije ima se-dam profesija, odnosno oblasti za kojeva`e isti uslovi. To su lekari, veterinari,stomatolozi, farmacija, babice, arhitek-tura i prostorno planiranje i za{tita `i-votne sredine. Za ostale profesije uslovisu razli~iti od zemlje do zemlje.

Vesna Andri}

Me|unarodna konferencija- Beograd }e krajem novembra biti do-ma}in velike me|unarodne konferen-cije povodom 20 godina TEMPUS pro-grama. Podsetio bih da je re~ o progra-mu koji je zna~ajno doprineo usposta-vljanju veza izme|u institucija visokogobrazovanja iz Srbije i onih u Evropskojuniji i drugim partnerskim zemljama,kao i da je poslednjih godina Srbija, po-red Rusije, koristila najvi{e sredstava iztog programa. Konferenciji }e prisu-stvovati ministri brojnih evropskih ze-malja - najavljuje ministar prosvete@arko Obradovi}.

Polako uvodimo red: @arko Obradovi}

Nastavak sa strane I

OBRADOVI]: Ne}emo dozvoliti pove}anje {kolarina

� Jo{ uvek u dru{tvu ne postoji u dovoljnojmeri svest o zna~ajuobrazovanja za budu}nost Srbije

Foto:

Stan

islav

Milo

jkovi}

Vs r e d a , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 0 .IV s r e d a , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 0 .{kola

Iako je bilo predloga od strane ~lanova Nacio-nalnog prosvetnog saveta da se na zavr{nomispitu uvede prag prolaznosti, te da stoga mo-

`e i da se ne polo`i ovaj ispit, upravo u `elji da sepostepeno do|e do jednog ozbiljnog zavr{nog is-pita, ve}ina ~lanova Saveta nije podr`ala te radi-kalne promene. Ono od ~ega nismo `eleli da od-stupimo jeste da vi{e ne sme da bude poznatih za-dataka, jer to stimuli{e bubanje, a ne u~enje sarazumevanjem - isti~e Desanka Radunovi}, pred-sednica Nacionalnog prosvetnog saveta. � Kako }e izgledati zavr{ni ispit, prema pred-logu koji je usvojen na poslednjoj sednici Naci-onalnog prosvetnog saveta?

- Mislimo da ovaj zavr-{ni ispit treba da bude sli~-no organizovan kao i do-sada{nji kvalifikacioni is-pit, bar u {kolskoj2010/2011. godini. Pola`use maternji jezik i mate-matika, u mati~noj osnov-noj {koli, popunjava se li-sta `elja za upis u srednju{kolu za koju se boduje iuspeh u osnovnoj {koli.Ono {to mora da se pro-meni je odgovornost onihkoji u~estvuju u celom po-slu organizacije ispita ipregledanja zadataka. Dosada{nja praksa tolerisa-nja mnogih nepravilnosti, provala testova i sli~nomora biti prekinuta, ina~e je ovaj ispit besmislen.�U predlogu programa zavr{nog ispita se na-vodi da }e zadaci na ispitu biti zasnovani naobrazovnim standardima. [ta to zna~i?

- To zna~i da }e svaki zadatak biti tako formuli-san da se njim proverava da li je u~enik stekao zna-nje i ve{tinu koji su definisani odre|enim standar-dom i na odre|enom nivou postignu}a. Mo`da seto najjasnije vidi iz samih primera zadataka, koji suobjavljeni na sajtu Nacionalnog prosvetnog saveta.� Na sednici NPS-a je istaknuto da jo{ nije po~elaobuka nastavnika za primenu obrazovnih standar-da. Kada }e po Va{em saznanju to biti ura|eno?

- Koliko znam, izvr{ene su pripreme i napra-vljen je plan obuke nastavnika, koja bi trebalo dapo~ne da se realizuje sa po~etkom ove {kolske go-dine. Taj posao je u nadle`nosti Ministarstvaprosvete i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obra-zovanja i vaspitanja.�Pojasnite nam podatak da }e se na zavr{nomispitu na}i 50 odsto zadataka koji odgovaraju

osnovnom nivou postignu}a, 30 odsto koji od-govaraju srednjem i 20 odsto naprednom ni-vou postignu}a.

- Standardi za osnovni nivo postignu}a su ni-ski, {to je i bila zamerka dela stru~ne javnosti. Me-|utim, kao neko ko je radio na izradi standarda izmatematike, moram da ka`em da je to nivo po-stignu}a koji prema testiranju dosti`e oko 80 od-sto u~enika. Ne mo`emo biti zadovoljni, ali nisampristalica da u standarde ugradimo na{e puste e-lje kako bi na papiru delovalo da nam je obrazova-

nje odli~no. Prihvatimorealnost i trudimo se daodgovaraju}im promena-ma u obrazovanju poste-peno pove}avamo znanjena{e dece. Zna~i, predlogNPS je da takvih elemen-tarnih zadataka bude nazavr{nom ispitu polovina.Time bi se ve}ini u~enikaomogu}ilo da urade nekeod zadataka. Druga polo-vina bi bili zadaci sa sred-njeg i naprednog nivoa(posti`e ga prema testira-nju oko 20 odsto u~enika),

i ovi zadaci bi pomogli da se lak{e rangiraju u~eni-ci pri upisu u srednju {kolu.� Predlog Ministarstva prosvete je bio da se ne-poznati zadaci na|u na zavr{nom ispitu tek2014, odnosno da idu}e godine bude samo 10 od-sto nepoznatih zadataka. Savet to nije podr`ao.

- Osnovna zamerka na{oj {koli je da potencirapam}enje ~injenica (bubanje) i ne podsti~e u~enikana razmi{ljanje i samostalno zaklju~ivanje. Informa-cione tehnologije omogu}avaju lak pristup najrazli-~itijim informacijama, te je danas zadatak {kole daosposobi pojedinca da u tom obilju prona|e potreb-ne informacije i upotrebi ih za re{avanje konkretnogproblema. To je znanje. NPS smatra da se ova pro-mena koncepta obrazovanja mora odraziti na svebudu}e aktivnosti, pa posebno na zavr{ni ispit kojise uvodi kao novina u cilju kontrole kvaliteta. Sagla-sni smo da se sve ostale novine i pove}ani zahtevi (te-i zadaci i novi predmeti) uvode postepeno, kako bi

se i u~enici i nastavnici postepeno pripremili za pro-mene. U~enje napamet odre|enog broja poznatihzadataka zaista nema nikakve svrhe i ispit koji }e toproveravati je nepotreban i besmislen.

� Pla{ite li se da }e zbog naglog pre-laza u~enici posti}i lo{e rezultate ijeste li spremni da kao NPS prihva-tite taj rizik?

- Mislimo da prelaz uop{te nije na-gao. Sve ostaje kao i do sada na kvali-fikacionom ispitu, osim bubanja na-pamet zadataka i prepisivanja. Neo-phodno je u toku ove {kolske godi-ne intenzivno raditi na obuci iu~enika i nastavnika u primenistandarda postignu}a, posebno

osmih razreda. Tako|e je potrebna jaka medij-ska podr{ka zavr{nom ispitu, kako bi ga i u~eni-ci i roditelji i nastavnici razumeli i prihvatili. Naosnovu pitanja koja mi se postavljaju vidim dapostoji jako velika neinformisanost o toj temi, pasamim tim i puno naga|anja i proizvoljnih inter-pretacija. Ako se realizuju ove aktivnosti kojesam navela, ne mislim da }e rezultati biti lo{ijinego ranijih godina na zavr{nom ispitu. U sva-kom slu~aju, svi u~enici }e mo}i da se upi{u u iza-branu srednju {kolu, saglasno uspehu u osnov-noj {koli i rezultatu koji su postigli na zavr{nomispitu, kao i do sada. U ~emu je rizik? Da kaodru{tvo postanemo svesni da postignu}a na{ihu~enika na kraju osnovne {kole nisu dobra i davrlo ozbiljno moramo da se pozabavimo refor-mom obrazovanja. Tu vrstu rizika NPS prihvata.

�Da li se mo`e dogoditi da NPS, ipak, odustaneod ideje da zadaci budu u potpunosti nepoznati?

- Mislim da ne, jer nije bilo ni jednog ~lanaNPS koji je podr`ao ideju poznatih zadataka.Kao {to sam rekla, bilo je kolega koji su smatra-li da treba uvesti i minimalan broj osvojenih po-ena koji je potreban da bi se polo`io ispit. Onikoji ne pre|u prag morali bi ponovo da ga pola-`u. Ovaj predlog za sada nije prihva}en, ali je po-dr`ano da se u razvoju koncepta zavr{nog ispitaide ka tome. � U predlogu zavr{nog ispita se navodi da }ena testu biti zadaci sli~ni po tipu, sadr`aju i na-~inu re{avanja onima iz zbirki. Da li to zna~isni`avanje kriterijuma?

- To ne zna~i sni`avanje kriterijuma. Bolje jeda u~enik samostalno, sa razumevanjem uradiprostiji zadatak, nego da komplikovani zadatakta~no reprodukuje kao pesmicu, a da pojma ne-ma {ta je radio. U prvom slu~aju on se mo`e udaljem {kolovanju nau~iti da razume i re{ava ikomplikovanije probleme, a u drugom slu~ajusve }e zaboraviti kada polo`i ispit. Zadaci u zbir-ci slu`e da uka`u i u~eniku i nastavniku na kojina~in se mogu proveriti postignu}a o kojima segovori u odre|enom standardu. �

Uokviru projekta „Obrazovanje za sve“, zakoji je Evropska unija, kroz IPA programobezbedila tri miliona evra, po~ela je obu-

ka 128 pedago{kih asistenata. Oni }e pru`ati po-dr{ku deci i u~enicima romske nacionalnosti upred{kolskim ustanovama i osnovnim {kolama.

Prema re~ima dr`avne sekretarke Tinde Kova~-Cerovi}, u Ministarstvu prosvete od septembra po-~inje realizacija projekata „Razvoj sistema za funk-cionalno osnovno obrazovanje odraslih“ i „Obezbe-|ivanje kvaliteta u sistemu obrazovanja kroz zavr-{ne ispite“, koji se finansiranju iz IPA fondova 2008.

- Ve} od januara 2011. po~inje i realizacija pro-grama „Pobolj{anje sistema pred{kolskog obrazo-vanja“, vrednog pet miliona evra, koji se finansira izprojekta IPA 2009. Predvi|eno je nabavljanje mo-

bilnih vrti}a, vozila za prevoz dece do vrti}a, kao i po-stavljanje monta`nih objekata u 25 siroma{nih op-{tina. Prioritet je da {to ve}i broj dece bude obuhva-}en pripremnim pred{kolskim programom, ali }ese, tamo gde je mogu}e, ovi objekti koristiti i za re-dovan pred{kolski program - isti~e Kova~-Cerovi}.

Po~etkom idu}e godine Srbiju o~ekuje i velikiinfrastrukturni projekat u visokom obrazovanju,vredan ~ak 22 miliona evra, koji Ministarstvo pro-svete realizuje u saradnji sa Ministarstvom nau-ke. Ova sredstva }e biti utro{ena na opremanje iadaptaciju objekata visoko{kolskih ustanova napet dr`avnih univerziteta. Idu}e godine o~ekujese i realizacija jo{ jednog projekta koji }e biti fi-nansiran iz IPA fondova, a planirano je oprema-nje nastavni~kih fakulteta i {kola-ve`baonica.

- Zapo~eo je rad na veoma va`nom TEMPUSprojektu, koji se odnosi na uspostavljanje masterstudija iz obrazovne politike u Srbiji. Taj projekatradimo u saradnji sa Slovenijom, Danskom, Bel-gijom i Crnom Gorom. Re~ je o programu kojimo`e da odgovori na potrebe dr`avnih slu`beni-ka, novinara, rukovodioca obrazovnih instituci-ja, ali i svih koji se bave obrazovno-politi~komanalitikom. Krajem godine program }e biti pre-dat na akreditaciju, a master studije }e biti orga-nizovane na univerzitetima u Beogradu, NovomSadu i Kragujevcu. O~ekujemo i TEMPUS pro-gram koji se odnosi na uspostavljanje masterprograma za nastavni~ku profesiju u koji }e bitiuklju~eni svi dr`avni univerziteti - ka`e Kova~-Cerovi}. R. D.

INTERVJU: Desanka Radunovi}, predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta

Na zavr{nom ispitu moraju biti nepoznati zadaci

{kola

Vesna Andri}

Pod znakom pitanja� Da li }e biti prihva}en predlog programaNPS-a i da li su mogu}e izmene?

- Ne znam, jer u zakonu stoji da NPS utvr|ujepredlog programa zavr{nog ispita, {to mi nije ba{ naj-jasnije {ta zna~i: da li ministar ima pravo da menjapredlog NPS ili ne? Stoga moji odgovori daju mi{ljenjeNPS, {to mo`da ne mora da zna~i da }e tako i biti.

Bez praga znanja�Svi u~enici su obavezni da iza|u na is-pit. Nigde nije navedeno da moraju dapolo`e, odnosno nema donjeg praga.Da li to zna~i da dete mo`e da se upi{eu srednju {kolu, bez ijednog boda na is-pitima iz srpskog i matematike?

- Za sada da. Kada mere koje preduzi-mamo u pogledu pove}anja kvaliteta, pra-vednosti i efikasnosti obrazovnog sistemabudu dale rezultate, verovatno }e se ovopromeniti. Nije u redu da se sve manjkavo-sti slome na u~enicima.

U~enje napamet odre|enog broja poznatih zadataka zaista nema nikakve svrhe i ispit koji }e to proveravati nepotreban je i besmislen

Prioritet je da {to ve}i broj dece bude obuhva}enpripremnim pred{kolskimprogramom

Umesto bubanja u~enje sa razumevanjem: Desanka Radunovi}

Foto:

Stefa

na Sa

vi}

Koji se projekti finansiraju iz IPA fondova

Za infrastrukturu u visokomobrazovanju 22 miliona evra

Utrci za {to boljim rejtingom i pri-vla~enjem {to ve}eg broja ogla-{iva~a, srpske televizije potisle su

iz programskih {ema obrazovne i {kol-ske programe, koje su ranijih godina ra-do gledali i mla|i, ali i stariji gledaoci.

Uprkos velikom broju televizijskihstanica, ponuda programa ove vrsteprili~no je oskudna, a na mnogim ka-nalima ~ak ni ne postoji. U prilog to-me govore i podaci istra`ivanja od predve godine, prema kojima je obrazov-nim sadr`ajima na televizijskim stani-cama u Srbiji posve}eno ukupno ne{tovi{e od ~etiri odsto.

Sve TV stanice sa nacionalnim fre-kvencijama isti~u da tek pripremajuprogramske {eme za jesen, pa ne mo-gu precizno da navedu koliko }e obra-zovni program imati udela u ukupnomprogramu. Tako na komercijalnim te-levizijama Pink, Avala i Ko{ava-Hepinisu mogli da nam daju odgovor naovu temu, mada dosad ta vrsta progra-ma na nekima od njih nijeni zapa`ena.

Me|utim, komercijalnestanice u Srbiji nemaju za-konsku obavezu kada je re~o vrsti programa koje bimorale da emituju, pa takonisu u obavezi da imaju ob-razovni i {kolski program.Sa druge strane, Zakon o ra-diodifuziji predvi|a da pro-grami koji se proizvode iemituju u okviru javnog ser-visa moraju biti od op{teginteresa. Pod tim se podrazumevajuprogrami informativnog, kulturnog,umetni~kog, obrazovnog, verskog, na-u~nog, de~jeg, zabavnog, sportskog idrugih sadr`aja.

Prema podacima agencije AGB Nilsen,najvi{e obrazovnog programa je na dru-gom programu javnog servisa, skoro 16odsto. Nakon RTS2 najvi{e obrazovnogprograma je na TV Foks, na kojoj ovakvisadr`aji u~estvuju sa vi{e od 2,5 odsto uprogramskoj {emi. Vi{e od dva odstoovog programa je na TV B92, Ko{avi-He-pi, RTS1, dok je na Avali i Pinku manje odjedan odsto obrazovnih emisija.

Sa{a Mirkovi}, predsednik Asocija-cije nezavisnih elektronskih medija(ANEM), isti~e za na{ list da je prisu-stvo de~ijeg i obrazovnog programa naRTS-u „daleko od onoga {to bi trebaloda bude uloga javnog servisa, za {ta jeargument uvek taj da je vreme krize“.

- Doma}a produkcija ovakvog pro-grama je skupa i te{ko se isplati. Me|u-tim, ohrabruju}a je vest da je najavlje-no snimanje nastavaka odre|enih sta-rih emisija, {to je proizvod kritike daRTS mora da bude nosilac tog progra-ma. To bi ujedno ohrabrilo i komerci-jalne emitere, koji nemaju tu program-sku obavezu, da po~nu sa takvim pro-dukcijama - obja{njava Mirkovi}.

Prema njegovim re~ima, ekonom-ska kriza trenutno je jedan od ote`ava-ju}ih faktora kada je re~ o produkcijiobrazovnog programa i jedino RTS-umo`e da se isplati takav poduhvat, jerse finansira iz pretplata.

TV kriti~arka Branka Ota{evi} ka`eda, sem na RTS-u i donekle na TVB92, nije primetila obrazovni program

na drugim televizijama. Prema njenimre~ima, RTS ima dugu tradiciju uoblasti nau~nog i {kolskog programa.

- Na`alost, ova vrsta programa je da-nas potisnuta u programskoj {emi i ne-redovna su emitovanja, jer ih remeterazni prenosi, me|u kojima i prenosiskup{tine. Iako je kvalitetan obrazovniprogram na RTS, pitanje je koliko jekonkuretan, kada ve}ina danas ima ka-blovsku televiziju i mo`e da prati speci-jalizovane kanale - isti~e Ota{evi}eva.

Podsetimo, me|u popularnim emi-sijama koje se svojevremeno ~inile de~i-ji i obrazovni program u Srbiji nalaze se

Na slovo na slovo, Kocka, kocka, kocki-ca, Po{tar Aca, Zooteka, @ivotinjsko car-stvo, S one strane duge, Pazi, sve`e obo-jeno, Vukov video bukvar, Neven, Pu-tokaz, Otkrivalica, Korak od sna, Fazo-ni i fore, Metla bez dr{ke, Laku no}, de-co i mnoge druge. Svakako treba ista}i iemisiju koja se emitovala 18 godina ukontinuitetu, a re~ je o Muzi~kom tobo-ganu, autora i voditelja Minje Subote.

U RTS-u navode da su jedina tele-vizija u Srbiji koja kontinuirano proiz-vodi sopstveni obrazovni, {kolski iprogram za decu, a da je plan da se po-ve}a broj ovih sadr`aja.

- O~ekujemo i da nam dr`ava usko-ro omogu}i ponovno uspostavljanjekontrole nad na{im Drugim progra-

mom ukidanjem skup{tinskih preno-sa, ~ime bi se ovim sadr`ajima obezbe-dilo jo{ vi{e programskog prostora -isti~u u RTS-u.

Kulturno-obrazovni program RTS-a, ina~e, obuhvata dokumentarnu, re-dakciju za nauku i obrazovanje, redak-ciju kulture, {kolsku, de~iju i redakcijuigranog programa, koje se svojim pro-gramima ~esto obra}aju {kolarcima inajmla|im gledaocima. Tokom prvih{est meseci, ka`u, emitovano je ukup-no 110 naslova ove vrste programa, dokje u~e{}e nau~no-obrazovnih i {kolskihemisija u ukupno emitovanom progra-mu RTS-a skoro devet odsto u 2009, au prvih {est meseci ove godine vi{e oddeset odsto {kolskog programa. U RTS-

u dodaju da {kolska redakcija emitujenedeljno ukupno 16 sati programa.

Od {kolskog programa u narednomperiodu u javnom servisu izdvajaju peticiklus kviza Zdravo, Evropo, a od okto-bra po~inje premijerno emitovanje seri-ja doma}e proizvodnje, me|u kojima suUzbuna - o bolestima zavisnosti, Mate-matika u srcu - o matemati~kim talen-tima, i (Ne)obi~no o biljkama - o biljka-ma u Botani~koj ba{ti u Beogradu.

Urednik filmskog i serijskog progra-ma RTV B92 Aleksandar Kosti} ka`e dase na ovoj televiziji, iako nema zakonskeobaveze, emituje dnevno od sat i po dotri sata obrazovni program, odnosnonau~no-popularni. On dodaje da B92ima kapaciteta da u narednom perioduuve}a zastupljenost ove vrste programai da mu da reprezentativniji status.

Dragan Nenadovi}, direktor pro-grama televizije Foks, ka`e da ova tele-vizija kao komercijalna stanica na spe-cifi~an na~in emituju obrazovne sadr-`aje, tako {to se kroz svoje dokumen-tarne programe bave i edukacijom.

- Ako govorimo o nau~no-obrazov-nom programu kakav pamtimo odpre 20 godina, takav koncept u ovimvremenima mora da do`ivi odre|enepromene i da se prilagodi novom si-stemu obrazovanja i na~inu `ivotamladih. I takav program bi trebalo dabude prioritet pre svega javnog servi-sa - obja{njava Nenadovi}.

Svakako da vreme nije isto kao {toje bilo pre dvadesetak godina i vi{e, patako mladi danas, umesto uz obrazov-ne programe, odrastaju uz scene nasi-lja na televizijama, lakoj zabavi i ne-kvalitetnim sadr`ajima. Postavlja se,ipak, pitanje ko je na koga po tom pi-tanju uticao - da li su TV emiteri uskla-dili program u skladu sa na~inom `i-vota novijih generacija ili su na dana-{nje vrednosti uticaj imali upravo pro-grami na malim ekranima. �

ISTRA@UJEMO: Koliko su obrazovni sadr`aji zastupljeni na srpskim televizijama

Programi za {kolarce na margini

Uticaj TV-a na razvoj detetaIstra`ivanja stru~njaka za uticaj televizije na razvojdeteta pokazuju da }e do 18. godine dete ve}i deo i-vota provesti spavaju}i i gledaju}i televiziju. Stru~nja-ci smatraju da deca koja gledaju de~je obrazovneemisije bolje ~itaju i imaju razvijenije jezi~ke ve{tineod dece koja gledaju samo crta}e i programe za odra-sle. Ispitivanja su, tako|e, pokazala da je tinejd`erskonasilje u 19. godini ve}e ukoliko je gledanost televizij-skog nasilja do osme godine ~esta i kontinuirana.

Udeo obrazovnog programa na nacionalnim televizijama

RTS2 15,86 %

Foks 2,55 %

B92 2,23 %

Ko{ava/Hepi 2,14 %

RTS1 2,13 %

Avala manje od 1 %

Pink manje od 1 %

* Podaci AGB Nilsen za prvih {est meseci 2010.

Bojan Cveji}

VIIs r e d a , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 0 .VI s r e d a , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 0 .{kola

Profesionalni razvoj zaposlenih u obrazova-nju je jedan od prioriteta u radu Ministar-stva prosvete, tako da }emo se i u nared-

nom periodu baviti unapre|ivanjem nastavni~-kih kompetencija, odnosno znanja i ve{tina, jerje to glavni faktor kvaliteta celokupnog obrazo-vanja. Taj kvalitet se ne mo`e posti}i samo finan-siranjem, brojem u~enika, razli~itim vrstama ta-bli ili bilo kakvim infrastrukturnim elementima -ukazuje Tinde Kova~-Cerovi}, dr`avna sekretar-ka u Ministarstvu prosvete.

Ona nagla{ava da je Ministarstvo prosvete jo{pro{le jeseni odredilo prioritetne oblasti za stru~-no usavr{avanje nastavnika za trogodi{nji pe-riod, a ti prioriteti se odnose na inkluziju, pravadeteta, rad sa marginalizovanim grupama, rad sadecom nacionalnih manjina, pobolj{ani meto-di~ki i didakti~ki rad, prevenciju nasilja i komu-nikacijske ve{tine.

- Analizirali smo katalog stru~nog usavr{ava-nja i videli da ima puno seminara iz tih oblasti.Nadamo se da }e se nastavnici opredeljivati za teseminare, a ne samo za one iz svojih predmetnihoblasti. Jedan od klju~nih problema na{eg obra-zovnog sistema je {to predmetni nastavnici gle-daju samo svoj predmet, ali ne kako deca u~e, te}e u tom smislu biti napravljen pomak. U formal-nom smislu osta}e obaveza da nastavnici mora-

ju da prikupe najmanje 100 sati programa u pe-riodu od pet godina. Smatram da je taj zahtev iz-balansiran. On jeste ni`i nego u Evropi, ali sasvimprimeren za na{e ekonomske prilike - preciziraKova~-Cerovi}.

Kako bi pristup programima stru~nog usavr-{avanja bio olak{an, Ministarstvo prosvete }e dokraja septembra otvoriti jo{ pet regionalnih cen-tara za stru~no usavr{avanje i to u Smederevu,Kru{evcu, Leskovcu, Kikindi i [apcu.

Sredstva za otvaranje ovih centara je donira-la [vajcarska agencija za razvoj i saradnju. Kova~-Cerovi} podse}a da tri centra za stru~no usavr{a-vanje ve} uspe{no rade u U`icu, a~ku i Ni{u i da

je cilj ovog decentaralizovanog sistema stru~nogusavr{avanja da nastavnici dobiju institucional-nu podr{ku i pravovremene informacije o pro-gramima i seminarima koji se odr`avaju.

Kova~-Cerovi} podse}a da je Zakon o osnova-ma sistema obrazovanja i vaspitanja propisaoobavezu da nastavnici imaju najmanje 36 kredi-ta u svom osnovnom obrazovanju ili na masterstudijama, koji su usmereni na sticanje nastav-ni~kih kompetencija zarad u nastavi.

Napravljen je i novmodel pripravni{tva, aMinistarstvo prosveteuskoro po~inje obukumentora, koji }e, kakonagla{ava na{a sago-vornica, istinski pomo-}i pripravnicima dasteknu potrebne ve{ti-ne, da bi dr`ali nastavuna kvalitetan na~in.

Na pitanje da li }e Ministarstvo prosveteubudu}e kontrolisati jesu li nastavnici tokompet godina stekli najmanje 100 sati programastru~nog usavr{avanja, na{a sagovornica ka`eda }e se time baviti {kolske uprave. Ona podse-}a na odredbu Zakona o osnovama sistema ob-razovanja i vaspitanja da se licenca mo`e su-spendovati nastavniku koji ne ispuni pomenu-tu obavezu.

- Mislim da je svakome jasno da je obaveza inastavnika, kao i bilo kojih drugih stru~njaka, dase stru~no usavr{avaju. Koliko je meni poznato,mnogi nastavnici su rado odlazili na seminare,ve}ih problema je bilo u vezi sa izborom semina-ra, jer su razli~itog kvaliteta i cena. Ponekad sunastavnici oti{li na neki seminar jer je bio jeftini-ji od drugog i tu je potrebna podr{ka. Bilo je pro-blema jer siroma{nije op{tine nisu mogle da iz-dvoje dovoljno sredstava, ali i pored toga imamoprimere da su nastavnici sami pla}ali seminare -ka`e Kova~-Cerovi}.

Ona procenjuje da u narednom periodu fi-nansiranje stru~nog usavr{avanja ne}e biti domi-nantan problem jer je zbog pomene situacije ulokalnim samupravama i ekonomske krize, Mi-nistarstvo prosvete zna~ajna sredstva iz razli~itihdonacija usmerilo za ovu namenu. Jedan deo se

finansira iz DILS projekta, ali i kroz razli~iteevropske projekte, kako bi se omogu}io izbalan-siran pristup stru~nom usavr{avanju.

Zna~ajna novina je i to {to su, posle mnogogodina, u predlogu republi~kog bud`eta za na-rednu godinu planirana sredstva za napredova-nje nastavnika u zvanja. Kova~-Cerovi} najavlju-je da }e i Pravilnik o napredovanju u zvanja bitiunapre|en i da je taj posao u toku, ali da }e biti

zadr`ana ~etiri zvanja. Promene se, kako do-

daje, o~ekuju i kada je re~o Katalogu programastru~nog usavr{avanja,jer kada se bude regulisa-lo pitanje nastavni~kihkompetencija, postoja}emnogo lak{a i boljaosnova da se programistru~nog usavr{avanjadruga~ije klasifikuju.

- To }e ujedno biti i prilika da svaki nastav-nik sam planira ono {to mu je potrebno da bistekao odgovaraju}e kompetencije. O~ekujemoda tokom jeseni budu zavr{eni standardi za na-stavni~ke kompetencije. Razmi{ljamo i da po-red tradicionalnog „seminarskog“ tipa stru~nogusavr{avanja uklju~imo i neke modernije mo-dele. Nije te{ko smisliti {ta bi to sve moglo biti,ali je te`e prona}i na~in bi se oni verifikovali iproveravali. Jer, treba imati na umu da je re~ o100.000 nastavnika i da je potrebno napravitifunkcionalan sistem - ukazuje Kova~-Cerovi}.

V. A.

Najve}em broju srednjo{kolaca u Srbijiuzor su majke, a skoro polovina u~enikaima idole me|u javnim li~nostima,

naj~e{}e iz sveta estrade. Na top listi petnajpopularnijih javnih li~nosti su An|elinaD`oli, Svetlana Ra`natovi}, Ana Ivanovi},Novak \okovi} i Vlade Divac. Tu su iRonaldinjo, Isidora Bjelica, D`esika Alba, TjeriAnri, Ronaldo, Rijana, ali i Zoran \in|i},Viktorija Bekam, Zdravko oli}, Bred Pit...

Ovo su neki od rezultata istra`ivanja„Ispitivanje uzora i idola srednjo{kolaca uSrbiji“, autorki Ivane Stepanovi}, DragicePavlovi}-Babi} i Zore Krnjai}, sa Instituta zapsihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, ukome je u~estvovalo 2.426 u~enika iz 26srednjih {kola u Srbiji.

- Naj~e{}i uzori na{ih srednjo{kolaca jesuroditelji. Iako bi se ovaj podatak mogaosmatrati iznena|uju}im, po{to je re~ oadolescentima. Treba ista}i da to {to seadolescenti odvajaju od roditeljskih figura nezna~i prekid veze sa njima, ve} pre pove}anjebroja osoba na koje se ugledaju, bilo izneposrednog okru`enja ili iz javne sfere - ka`eDragica Pavlovi}-Babi}, jedna od autorkiistra`ivanja.

Od ukupnog broja u~enika koji ka`u daimaju uzore, 30 odsto navodi majku, 26,6 odstoispitanika oca, 16 odsto isti~e da su to ro|aci,osam odsto kao uzora vidi ro|enu sestru, a 4,7ro|enog brata. Samo 2,5 odsto srednjo{kolacakao uzore navodi nastavnike.

- Majke su uzori zbog dobrote, plemenitosti ipodr{ke koju pru`aju. O~evi su va`ni jer

obezbe|uju egzistenciju. Bra}a i sestre su pogodinama bliski adolescentima, a uspeli su daokon~aju {kolu, na|u posao i osamostale se.Me|u ro|acima uzori su oni koji su bliskiadolescentima i uspeli su da ostvare svojeambicije. Najvi{e u~enika nastavnike vidi kaouzore zbog visokog obrazovanja i ve{tine daprenesu znanje. Interesantno je oko jedan odstou~enika navodi sebe kao uzor. Oni isti~u svoju

jedinstvenost i potrebu da sami sebe oblikujuumesto da se ugledaju na druge - ukazujePavlovi}-Babi}.

Istra`ivanje je, kako dodaje, pokazalo i da suestradne li~nosti daleko najpopularnije me|usrednjo{kolcima, jer vi{e od polovine onih kojiimaju idole navode osobe iz ove oblasti. Sledesportisti koji su idoli za tre}inu u~enika, a ovo jejedina kategorija u kojoj su doma}e li~nostibrojnije u odnosu na strane.

Pavlovi}-Babi} ka`e da se u~enici diveidolima, pre svega, zbog uspeha u profesijikojom se bave (dobar fudbaler, odli~napeva~ica). Potom slede razlozi vezani za slavu ibogatstvo, {to je u skladu sa ~injenicom da sunaj~e{}e navo|eni idoli iz sveta estrade i sportakoje prate novac i publicitet u medijima. Tre}ipo zastupljenosti, ali znatno re|i, su razlozivezani za fizi~ki izgled idola, {to odra`avazaokupljenost adolescenata fizi~kim izgledom.

- Izra`ena dominacija osoba sa estradeindirektno govori o uticaju medija na mlade,kao izvora simboli~kih modela. O tome svedo~ei podaci koji se odnose na najzastupljenijerazloge navo|enja idola, po{to je drugi od njih

vezan za slavu i bogatstvo, a tre}i za fizi~kiizgled, {to su stalne teme u medijima. Uticajmedija direktno se vidi kroz pojavu novepotkategorije u okviru kategorije estrade - TVlica - ukazuje Dragica Pavlovi}-Babi}.

Prema njenim re~ima, razlozi zbog kojih sesrednjo{kolci ugledaju na osobe iz okru`enjaukazuju na prisustvo pozitivnih vrednosti -humanost, vredno}a, osamostaljivanje,ambicija. Okretanje svetu estrade i zabave je,kako ka`e, trend koji su konstatovali i drugiistra`iva~i, koji su se bavili ovom vrstomistra`ivanja, interpretiraju}i ga kao neki vidbega od realnosti.

- Ne treba, me|utim, zanemariti podatak oneznatnom prisustvu idola iz sfere elitnekulture i o retkom pojavljivanju nastavnika kaouzora. To ukazuje na neuspeh {kole daposreduje u izgra|ivanju vrednosti koje sesmatraju klju~nim agensom socijalizacije.Istovremeno, upu}uje na neophodnostsistematskog planiranja rada na afirmisanjuvrednosti koje se odnose na sticanje znanja ipromovisanje li~nosti iz sveta nauke i kulture -zaklju~uje Pavlovi}-Babi}. V. A.

Predlog novog nastavnog plana i programaza gimnazije, na kome trenutno radi ko-misija u Zavodu za unapre|ivanje obrazo-

vanja i vaspitanja, trebalo bi da bude zavr{en naj-kasnije do februara idu}e godine i potom upu}enna usvajanje Nacionalnom prosvetnom savetu.Primena tog plana po~e}e od {kolske 2011-2012.godine, odnosno kada prva generacija koja je u~i-la po reformisanim nastavnim planovima iza|eiz osnovne {kole.

Prema re~ima Bogoljuba Lazarevi}a, pomo}-nika ministra prosvete za srednje obrazovanje ivaspitanje, ideja je da koncept gimnazijskogobrazovanja bude usmeren na dva koloseka - kadru{tvenim i ka prirodnim naukama. Prvi razredbi bio isti za sve u~enike, a od druge ili najvero-vatnije od tre}e godine sledi usmerenje ka pri-rodnim ili dru{tvenim naukama, i to tako {to }ese |aci iz korpusa izbornih predmeta opredelji-vati za one koji ih usmeravaju ka odre|enim fa-kultetima.

- To ne}e biti novi, ve} postoje}i predmeti, alisa odre|enim sadr`ajima koji }e biti vezani zaneko usmerenje (mogu}e je da }e biti i novihpredmeta, odnosno sadr`aja). U ovom trenutkune bih licitirao sa brojem izbornih predmeta, jersistem izbornih predmeta poskupljuje obrazova-nje, s obzirom na to da se radi o manjim grupa-ma i jer to zahteva zapo{ljavanje novih kadrova.Moramo uraditi ozbiljnu finansijsku analizu, prenego {to donesemo odluku. Mislim da }e taj si-stem biti koncipiran tako da u~enicima iza|emou susret kada su u pitanju njihove elje ka budu-}im akademskim studijama - ka`e Lazarevi}.

Generacija koja }e naredne godine upisatigimnazije }e biti prva koju 2014-2015. o~ekujeop{ta matura na kraju ~etvorogodi{njeg {kolova-nja, a ta matura }e na jednom broju fakulteta za-meniti prijemni ispit. Lazarevi} isti~e da }e pri-jemni ispiti u dosada{njoj formi najverovatnijeostati na nekim specifi~nim fakultetima, gde seproveravaju odre|ene ve{tine ili nadarenost,neophodne za nastavak akademskih studija.

- Tri ~etvrtine u~enika sada upisuje srednje stru~-ne {kole, a dodatni izazov }e biti da i njima omogu-}imo da, osim stru~ne, pola`u i op{tu maturu, uko-liko ele da nastave akademske studije. Postoje raz-li~iti modeli. U Sloveniji, recimo, svim u~enicima ustru~nim {kolama u ~etvrtoj godini je omogu}enoda poha|aju kurs koji im prakti~no obezbe|uje pri-premu za op{tu maturu - isti~e Lazarevi}.

Na{ sagovornik ocenjuje da su u~enici u ova-kvom sistemu gimnazijskog obrazovanja preop-tere}eni, ne samo brojem predmeta, ve} i zbogtoga {to se u nastavnim programima nalaze sa-dr`aji koji bi mogli da budu druga~ije prekom-

ponovani. Kako ka`e, svi rezultati razli~itih testi-ranja pokazuju da su u~enici u Srbiji preoptere-}eni faktografijom i da njihova znanja nisu do-voljno funkcionalna.

Lazarevi} isti~e da jednosmenski rad, koji po-tenciraju gimnazijski profesori, nije garancijauspe{nosti bilo koje reforme.

- Sla`em se da je jednosmenski rad intencija usvetu i mi }emo ka tome i}i, ali se bojim da }emou budu}nosti, zbog demografske situacije, biti su-o~eni sa problemom da imamo previ{e objekata,

a premalo dece. Problem na{eg sistema obrazo-vanja je u tome {to je suvi{e klasi~an i rigidan ka-da je u pitanju savladavanje nastavnih sadr`aja,a nedovoljno fleksibilan za zahteve i potrebe u~e-nika. U toku je izrada predloga mre`e {kola u Sr-biji, ali verovatno ne mo`emo posti}i velike u{te-de u prostoru da bismo gimnazijama omogu}ilida rade u jednoj smeni. Uostalom, to nije pitanjesamo gimnazija, ve} svih {kola - isti~e Lazarevi}.

On ka`e da nije siguran da li }e zavr{ni ispit nakraju osnovne {kole obezbediti da kvalitetniji |a-ci u|i u gimnazije, ali smatra da }e se to desiti ka-da se pove}a interesovanje u~enika za upis u ove{kole. To }e se posti}i uvo|enjem op{te maturena kraju gimnazijskog {kolovanja.

- Dosta je ura|eno na reformi srednjih stru~-nih {kola, ali je ~injenica da u ovakvom ekonom-skom trenutku ne mo`emo omogu}iti ve}iniu~enika da se nakon zavr{etka {kolovanja odmahzaposle. Jedan od izlaza je u op{tem obrazovanju.Istra`ivanje u osam najve}ih svetskih kompanijaje pokazalo da ~elni ljudi tih kompanija vide op-{te jezi~ke i matemati~ke kompetencije kao naj-va`nije i po`eljne za svakog zaposlenog. Sa njimase lak{e prilago|avaju na nove situacije nego onikoji su usmereni ka odre|enom zanimanju -ukazuje Lazarevi}.

Ministarstvo prosvete planira da u budu}nostiotvara sve ve}i broj gimnazijskih odeljenja po Sr-biji, kako bi bila dostupna {to ve}em broju dece ida bi se obuhvat u~enika, sa sada{njih 24 odsto,pove}ao na 35 procenata. V. Stameni}

Novi studijski programi- Uskoro o~ekujemo i informacije o TEMPUSprojektu, u koji su uklju~eni svi dr`avni univer-ziteti i fakulteti koji pripremaju predmetne na-stavnike. Kre}emo u ozbiljnu pripremu novihstudijskih programa za predmetne nastavnike,ali i za nastavnike koji predaju u srednjim stru~-nim {kolama - ka`e Kova~-Cerovi}, dr`avna se-kretarka u Ministarstvu prosvete.

Mediji kao izvor idola- Pore|enje sa doma}im istra`ivanjima pokazuje daje zastupljenost kategorije estrada porasla za oko 15odsto. Dosta nalaza iz istra`ivanja o mladima uka-zuje da su oni okrenuti ka svetu zabave te se mo`epretpostaviti da je realan rastu}i trend popularnostiestradnih li~nosti. ini se da je popularnost sportistau dobroj meri rezultat uspeha doma}ih tenisera, ko-ji je izuzetno medijski propra}en, {to tako|e ukazu-je na zna~aj medija kao izvora idola - ka`e DragicaPavlovi}-Babi}, jedna od autorki istra`ivanja.

RazlikeDevojke ~e{}e od mladi}a navode idole sa estrade, amladi}i ~e{}e sportiste i politi~are. U~enici iz srednjeSrbije navode idole iz oblasti estrade, dok u~enici izseverne Srbije to ~ine re|e. Sportiste ~e{}e navodeu~enici iz severne Srbije, a re|e u~enici iz srednje Sr-bije i Beograda. Uzore me|u politi~arima ~e{}e nala-ze u~enici iz ju`ne Srbije i Beograda, a re|e u~eniciiz srednje Srbije.

Stru~no obrazovanje - Kada je re~ o srednjem stru~nom obrazovanju, pla-niramo da i ostale oglede polako prevodimo u redo-van obrazovni sistem, a oni profili koji nisu u ogle-du, ima}e inovirane programe od 2011. godine. ^i-njenica je da neke profile treba ukinuti jer nisu po-trebni tr`i{tu rada, ali }e delovi sadr`aji tih profila bi-ti inkorporirani u druge obrazovne profile. Zahteviposlodavaca su takvi da u jednom profilu bude sa-dr`ano {to vi{e kompetencija - ukazuje Bogoljub La-zarevi}, pomo}nik ministra za srednje obrazovanje.

Novine u profesionalnom razvoju zaposlenih u obrazovanju

Jo{ pet centaraza stru~no usavr{avanje

Finansije ne}e biti dominantan problem: Tinde Kova~-Cerovi}

Prioritetne oblasti za stru~nousavr{avanje nastavnika odnose se na inkluziju, prava deteta, rad sa marginalizovanim grupama,rad sa decom nacionalnihmanjina, pobolj{ani metodi~kii didakti~ki rad, prevenciju nasilja i komunikacijske ve{tine

Promene se o~ekuju i kada jere~ o Katalogu programastru~nog usavr{avanja, jer kada se bude regulisalo pitanje nastavni~kih kompetencija, postoja}emnogo lak{a i bolja osnova da se programi stru~nog usavr{avanja druga~ije klasifikuju

[ta je pokazalo istra`ivanje o idolima i uzorima me|u srednjo{kolcima u Srbiji

Ugledaju se na majke i estradu

REFORMA: Novi nastavni planovi za gimnazije od {kolske 2011-2012. godine

Dva smera i izborni predmeti� Prijemni ispiti u dosada{njoj

formi najverovatnije }e ostati nanekim specifi~nim fakultetima,gde se proveravaju odre|eneve{tine ili nadarenost, neophodni za nastavak akademskih studija

{kola

IXs r e d a , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 0 . {kolaVIII s r e d a , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 0 .{kola

Cilj inkluzivnog obrazovanja je da svakodete bude u {koli i da tokom {kolovanjadobije obrazovanje koje }e ga opremiti

za, {to je mogu}e ve}i stepen samostalnosti iuklju~enosti u ivot zajednice. Mo`emo daka`emo da je inkluzivno obrazovanje, zapravo,kvalitetno obrazovanje za sve i u tom smislu, nepredstavlja revolucionarnu promenu, ve} samousmerava pa`nju nastavnika i {kole kaoinstitucije na dete, njegove potrebe i stvaranjepodsticajnog okru`enja za u~enje - isti~eBorislava Maksimovi}, koordinatorka zainkluzivno obrazovanje u Ministarstvu prosveteDILS projekat.

Ona ka`e da su mnogi nastavnici, a pre svega,u~itelji i do sada radili tako da su prihvatili svakodete u svom odeljenju i podsticali njegovou~enje, razvoj socijalnih ve{tina, samostalnosti,komunikacije. Sada se, navodi Maksimovi}eva,ono {to je bila pojedina~na dobra praksa, {iri naceo obrazovni sistem.�Kako ispuniti tehni~ke i arhitektonskeuslove neophodne da {kola primi decu sainvaliditetom?

- Ministarstvo prosvete ula`e zna~ajnasredstva kroz razli~ite projekte, pre svega, IPA

projekte i DILS projekat iz zajma Svetske banke,da se obezbedi odre|ena koli~ina asistivnetehnologije za {kole i u~enike. Oko dva milionaevra bi}e ulo`eno u nabavku interaktivnih tabli,kvalitetnih fotokopir aparata, Brajevog{tampa~a i druge opreme koja je potrebnakonkretnim {kolama. Za uklanjanjearhitektonskih barijera brinu lokalne vlasti,tako da sve ve}i broj{kola re{ava ovajproblem naadekvatan na~in.O~ekuju se i donacijeod javnih preduze}a iiz privatnog sektoraza pobolj{anje uslovaza pristup deci sainvaliditetom.�Novina je i izradaindividualnogobrazovnog plana.Za koju decu seizra|ujeindividualniobrazovni plan(IOP). Ko dajesaglasnost za izradutog plana?

- Izradiindividualnogobrazovnog plana prethodi individualizacijanastave i u~enja koja nije propra}ena pisanimdokumentom i naj~e{}e je primenjuje samnastavnik, poznavaju}i dete, odnosno, u~enika.Ukoliko individualizacija ne daje rezultate, timza pru`anje dodatne podr{ke u~eniku izra|ujepisani dokument - individualni obrazovni plan,

u kome se defini{u ciljevi koje }e dete ostvariti uodre|enom periodu, na~in podu~avanja, na~inoboga}ivanja nastave, aktivnosti deteta,specifi~ni zadaci koje }e raditi, kao i eventualnaprilago|avanja obrazovnih ishoda. Saglasnostza izradu IOP-a daje roditelj, odnosno, starateljdeteta. On je i ~lan tima za pru`anje dodatnepodr{ke i u~estvuje u izradi tog plana. Na nivou

{kole, pedago{kikolegijum donosiIOP, na predlogstru~nog tima zainkluzivnoobrazovanje, {kolskogtima koji vodi politiku{kole u ovoj oblasti.�Na osnovu kojihkarakteristika detetase izra|ujeindividualniobrazovni plan?

- Izra|uje se naosnovu prethodneizrade pedago{kogprofila deteta. [ta tozna~i? Osobe kojenajbolje poznaju dete,procenjuju kako deteu~i, kakva su muobrazovna

postignu}a, interesovanja, motivacija za u~enje,koje socijalne ve{tine ima, kako se pona{aprema drugima, po{tuje li pravila, kakokomunicira, uklju~uju}i i poznavanje jezika nakome se izvodi nastava, koliko je samostalno iume li da brine o sebi, da li ispunjava dnevneobaveze, kako porodica uti~e na njegovo u~enje

i napredovanje. Na osnovu opisa navedenihkarakteristika deteta, navode se njegove jakestrane i interesovanja, kao i potrebe zapodr{kom.�Da li se inkluzivno obrazovanje iindividualni obrazovni plan uvode samo uprvi razred osnovne {kole ili se ono odnosi ina starije razrede?

- U ovom trenutku, u centru pa`nje }e bitiu~enici prvog razreda, jer je va`no da se {toranije pru`i adekvatna podr{ka detetu,prilagode sadr`aji, na~in rada, pru`i podr{kanastavnika i vr{njaka, ako je potrebno,prilagode i standardi obrazovnih postignu}a itime stvore uslovi za napredovanje deteta uu~enju i, socijalizaciji. Ministarstvo prosvete jedono{enjem novog Zakona o osnovamasistema obrazovanja i vaspitanja obezbedilozakonski osnov za kori{}enje individualnogobrazovnog plana kao mo}nog sredstva zarealizaciju inkluzije u praksi na{ih {kola. Cilj jeda cela {kola kao institucija, svi zaposleni, aposebno, rukovodstvo {kole, razumeju va`nostprilago|avanja detetu i njegovim potrebama, itimski rade}i, pru`e {to bolje uslove svakomdetetu za u~enje. Otuda je va`no da se inkluzijaprihvati kao vrednost i kao pravo deteta nakvalitetno obrazovanje i omogu}iindividualizacija i razvijanje individualnogobrazovnog plana za svako dete u skladu sanjegovim potrebama tokom celokupnog{kolovanja.�Da li }e se za svu romsku decu priprematiindividualni obrazovni plan?

- Nema nikakvog razloga da se izrada IOP-avezuje za odre|enu kategoriju dece, pa se nemo`e generalno tvrditi da se IOP donosi za svu

decu sa odre|enom ~ulnom smetnjom, zasvako dete sa invaliditetom ili za svu romskudecu. Roditelji, nastavnik, odnosno, nastavnici istru~ni saradnici }e na osnovu pra}enjanapredovanja deteta, doneti odluku da li se radiIOP ili ne. Dobrobit deteta treba da bude jedinikriterijum. Ako se proceni da }e jednomromskom detetu koje iz odre|enih razloga, apre svega, nedovoljno podsticajne sredine zau~enje, mo`e pomo}i kroz odre|enoprilago|avanje i oboga}ivanje sadr`aja iobrazovnih ishoda, treba za njega uraditi IOP.Na osnovu pra}enja napredovanja, IOP mo`e

da bude ukinut i da se posle odre|enih rezultataobrazovanje deteta odvija bez IOP-a, ali i dalje,kada je to potrebno, uz odgovaraju}uindividualizaciju pristupa. Ukoliko IOPpodrazumeva i prilago|avanje i promenustandarda, onda je potrebno i mi{ljenjeinterresorne komisije.�Kako mo`emo pomo}i i osposobitiroditelje za rad sa ovom decom kod ku}e i uslobodno vreme? Kakve im sugestije davati?

- Saveti roditeljima i celoj porodici treba dabudu individualni, osetljivi na konkretne potrebe

i interesovanja deteta i ~esto specifi~ne potrebesame porodice. Generalno, roditeljima trebasugerisati da budu istrajni, strpljivi i podr`avaju}i,da prate dete i njegove potrebe, da sara|uju sanastavnicima, tra`e sve informacije i uva`e savetestru~njaka. S druge strane, {kola treba roditelje dauva`i kao va`an izvor informacija i kao partnera upru`anju podr{ke detetu.�Ko }e pru`iti stru~nu pomo} {kolama kojenemaju stru~ne saradnike? Kako }e sepru`ati konkretna podr{ka stru~nom timu zainkluzivno obrazovanje {kole?

- Ministarstvo prosvete je organizovalodvodnevne obuke na temu „Inkluzivnoobrazovanje i individualni obrazovni plan“ zasve stru~ne timove osnovnih {kola u Srbiji uperiodu od maja do avgusta 2010. U oko 220grupa obu~eno je oko 7. 500 prosvetnihradnika, me|u kojima su i direktori i stru~nisaradnici. Ukoliko neka {kola nema stru~nogsaradnika, ima obu~ene u~itelje i nastavnike, aodgovore na specifi~na stru~na pitanja mo`e dapotra`i od stru~nih saradnika susedne {kole,zatim od koordinatora za inkluzivnoobrazovanje iz nadle`ne {kolske uprave, odstru~nog tima Ministarstva prosvete, drugih{kola koje imaju iskustva u ovoj oblasti. Do 1.septembra na sajtu Ministarstva prosvete, svizainteresovani }e mo}i da prona|u kontaktestru~njaka uklju~enih u mre`u podr{ke zainkluzivno obrazovanje. Tako|e, mogu prona}ii odgovore na naj~e{}e postavljena pitanja oinkluzivnom obrazovanju. R. D.

Evropska iskustva�Kakva su iskustva evropskih zemalja kada jere~ o inkluzivnom obrazovanju?

- U razvijenim evropskim zemljama postoji do-bro ustanovljena praksa inkluzivnog obrazovanja. Uve}ini se neguje fleksibilnija organizacija rada, uklju-~enost deteta u redovnu {kolu, s tim da povremenoodlazi u manju grupu sa kojom radi drugi nastavnik,ostvaruje se kvalitetna saradnja sa roditeljima. Raz-vijaju se programi i projekti podr{ke deci imigrana-ta za prevladavanje jezi~kih barijera i bolju integra-ciju kroz proces obrazovanja i afirmaciju kroz {kolskiuspeh. U ve}em broju zemalja radi pomo}ni nastav-nik koji neko vreme provodi sa detetom pru`aju}imu dodatnu podr{ku u u~enju. Ve}ina evropskih ze-malja ima specijalne {kole i specijalna odeljenja, ukojima se radi na tome da se deca pripreme za pre-lazak u redovan sistem ili da im se omogu}i sticanjekvalifikacije.

Bez ukidanja specijalnih {kola� Da li }e biti ukinute specijalne{kole?

- Specijalne {kole ne}e biti ukinute.One }e raditi na jo{ ve}oj uklju~enostidece u obrazovanje i ostvariva}e svojuobrazovnu ulogu sa decom koja imajute`e smetnje u razvoju i iz tih razloga nemogu da budu uklju~ena u redovne{kole. Neke od specijalnih {kola }e pre-rasti u {kole koje obrazuju decu sa razli-~itim smetnjama, a druge }e se razvija-ti kao {kole specijalizovane za obrazo-vanje dece sa odre|enom vrstom smet-nje u razvoju. Od septembra zapo~injupilot programi u 20 ustanova ovog tipa.

OBRAZOVANJE ZA SVE: Borislava Maksimovi}, koordinatorka za inkluzivno obrazovanje u Ministarstvu prosvete

Svakom detetu treba pru`iti {to bolje uslove za u~enjebolje uslove za u~enje

Va`no je da se inkluzijaprihvati kao vrednost i kaopravo deteta na kvalitetnoobrazovanje i omogu}irazvijanje individualnogobrazovnog plana za svakodete u skladu s njegovimpotrebama

[kola treba da uva`i roditelje kao partnere: Borislava Maksimovi}

sreda, 1. septembar 2010.XI

sreda, 1. septembar 2010.X

XIIIs r e d a , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 0 . {kolaXII s r e d a , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 0 .{kola

Samo oko 1.500 romske dece trenutno po-ha|a pripremni pred{kolski program, aprema aktuelnim procenama sa terena oko

10.000 romske dece, koja su u uzrastu za ovajprogram, nalazi se van obrazovnog sistema.Upravo ovaj podatak je u fokusu projekata Mini-starstva prosvete, isti~e Zdenka Milivojevi}, ko-ordinatorka za romske grantove Ministarstvaprosvete DILS/REF projekta.

Kao osnovne uzroke osipanja romske dece izobrazovnog sistema, Milivojevi}eva navodi, presvega, lo{e uslove ivota romske dece, ali i razlo-ge ~iji je generator {kolska sredina, koja nije do-voljno podsticajna za u~enje. Tu, pored ostalog,spadaju i niska o~ekivanja u~itelja i nastavnika,segregacija, diskriminacija i sli~no.

- Osipanje romske dece iz obrazovnog sistemaje zajedni~ka odgovornost {kola, nastavnika, pe-dago{kih asistenata, porodica, nevladinih orga-nizacija i lokalnih institucija. Ministarstvo pro-svete, planira da u okviru projekta „Obrazovnainkluzija Roma“ obezbedi zna~ajnu podr{ku odr-`ivoj i efektivnoj saradnji svih ovih aktera na lo-kalnom nivou kako bi se zajedini~ki delovalo naotklanjanju razloga za osipanje dece. Jedan od ci-ljeva DILS/REF projekta je da se zna~ajno redu-kuje osipanje romske dece iz obrazovnog siste-ma i da se, istovremeno, radikalno smanji brojromske dece koja su izvan sistema obrazovanja -isti~e Milivojevi}eva.

Ona dodaje da Ministarstvo prosvete intenziv-no radi na primeni zakona koji propisuju dostup-nost pred{kolskog, osnovnog i srednjeg obrazo-vanja. U tom smislu, velika pa`nja je posve}enaobrazovanju romske dece, po~ev od pripremnogpred{kolskog programa.

- Projekat „Obrazovanje za sve: pove}avanjedostupnosti i kvaliteta obrazovanja za decu izosetljivih dru{tvenih grupa“ je usmeren na to dase, institucionalizacijom pedago{kih asistenata,doprinese uklju~enosti i kvalitetnijem obrazova-nju dece iz ovih grupa, i to posebno romske de-ce. Na nedavno zavr{enom konkursu je izabrano128 kandidata za pedago{ke asistente, od kojih }e50 biti u pred{kolskim ustanovama, a 78 uosnovnim {kolama na teritoriji Srbije. U toku supripreme za obuku kandidata za radno mesto pe-dago{kog asistenta za podr{ku u obrazovanju de-ce i u~enika iz osetljivih dru{tvenih grupa u pred-{kolskoj ustanovi i osnovnoj {koli - obja{njavaMilivojevi}eva.

Ona ukazuje i na projekat „Obrazovna inklu-zija Roma“ koji Ministarstvo prosvete u okviru

DILS projekta sprovodi u saradnji sa REF-om(Roma Education Fund) iz Budimpe{te. U okvi-ru ovog projekta je planirana {iroka podr{ka op-

Plan dodele grantova u okviru DILS projekta

Podr`avam otvoreno tr`i{te uizdava{tvu ud`benika, nastavnicimatreba da bude omogu}eno da sami

biraju ud`benike koji odgovarajuu~enicima sa kojima rade. To mnogo vi{emotivi{e nastavnika nego da mu ministarobrazovanja propisuje koji ud`benik morada koristi. Motivacija je veoma va`anfaktor koji pokre}e ceo proces u~enja. Akoje nastavnik motivisan, to }e imatipozitivan uticaj i na njegove u~enike -ocenjuje Preben [pet, direktor Evropskogudru`enja obrazovnih izdava~a, koje danasima ~lanove iz 25 evropskih zemalja. �[ta su evropski trendovi u oblastiizdava{tva ud`benika?

- Ako pogledamo kakva je bila situacija2000. godine, dve tre}ine na{ih ~lanova,dakle oko 15 izdava~a, su dolazili izzemalja gde je ministar obrazovanjaodlu~ivao koji }e ud`benici biti odobreni.Ostale dr`ave su imale slobodan sistem, {tozna~i da se ministarstvo nije uop{te me{aloi izdava~i su mogli da objavljuju {ta suhteli, a nastavnici su birali ud`benike kojesu smatrali najboljim za njihov razred. Toje, recimo, slu~aj u nordijskim dr`avama.U me|uvremenu su Norve{ka, Finska, Estonijai neke pokrajine u Nema~koj napustile sistemda ministar odlu~uje o odabiru ud`benika, doksu Velika Britanija, Francuska i [panija svevreme bile otvorene u tom smislu. S pravommo`emo re}i da se ta sloboda preselila sa severai zapada na jugozapad. Najzatvoreniji sistem jeu Gr~koj, gde je za svaki predmet dozvoljensamo jedan ud`benik i o njemu odlu~ujeministar, on vodi brigu o tome kako se pi{e iobjavljuje . �Kakve su posledice?

- Dr`avne {kole u Gr~koj su na najni`emnivou, u pore|enju sa {kolama u drugimevropskim zemljama. Posle takve {kole decaodlaze na nastavu u privatne {kole, koje pla}ajunjihovi roditelji, jer u dr`avnim ni{ta ne nau~e.To je jedna od posledica ako dozvolite dr`avi dapreuzme svu odgovornost. Postoji mogu}nostda se u takvoj situaciji privatne {kole izuzetnorazviju, ali one nisu otvorene za svakoga, ve}samo za one koji imaju novac.

�Ko i na koji na~in brine o kvalitetuud`benika ako nema procedureodobravanja?

- Nastavnici. Mo`ete da izaberete bilo kojiud`benik koji je {tampan. Posmatrajmoproizvodnju knjige i u~enje kao proces. Da bistedizajnirali jedan ud`benik ili proces u~enja,morate znati koje su potrebe korisnika, usuprotnom ne mo`ete napraviti ne{to {to }e bitiprilago|eno korisnicima. Nastavnik bolje odministra zna {ta je potrebno u~eniku. �Ali kako biti siguran da nastavnici umejuda prepoznaju dobar ud`benik i da }e seopredeljivati na osnovu kvaliteta, a ne nekihdrugih interesa? Na tr`i{tu ud`benika u igrije veliki novac, nije tajna da imapotkupljivanja.

- Naravno da uvek mo`e da budepodmi}ivanja i jasno mi je da ovaj „otvoren“sistem nije skop~an samo sa najboljimstvarima. U Italiji, na primer, gde tako|e imate

otvoreno tr`i{te, izdava~i sednu u autobus,pose}uju {kole, ~ak imate odre|eni dan kadaoni promovi{u svoja izdanja. Oni poklanjajunastavnicima cd-romove, ako se opredele zanjihove ud`benike. Poznato mi je da u jednoj odva{ih susednih dr`ava, imate bar jednogizdava~a koji finansijski poma`e {kole, akodirektor obe}a da }e njegove knjige bitikupljene. Podmi}ivanje }ete na}i svuda. �Dolazite iz Danske. Na koji na~in su u tojzemlji nastavnici obu~eni da birajunajkvalitetnije knjige?

- Nastavnici, pre svega, prolaze odgovaraju}uobuku tokom {kolovanja za tu profesiju.Obu~avao sam nastavnike koji predaju nema~kiu osnovnim i srednjim {kolama. Obratio bih seizdava~ima u Kopenhagenu i pitao da mipo{alju ud`benike za taj jezik. Oni nam po{aljubesplatno svoja izdanja i onda ih celu nedeljupokazujem nastavnicima, naro~iti mladim.Pitam ih {ta misle o ud`benicima, kako mogu daih primene. ak mogu i da probaju kakofunkcioni{u u razredu. Evropska komisija jeutvrdila osam principa kvaliteta ud`benika,kojih se mi u Evropskom udru`enju obrazovnihizdava~a pridr`avamo kada dodeljujemonagradu za najbolji evropski ud`benik. Tiprincipi su uvedeni u Danskoj i izdava~i senjima rukovode prilikom dizajniranjaud`benika. �Bez obzira na to {to je u Srbiji ukinutmonopol u oblasti izdavanja ud`benika, idalje se ~uju tvrdnje da dr`avni i privatniizdava~i nisu ravnopravni. Da li takav sistempostoji u jo{ nekim evropskim zemljama?

- Znam da je tako u Bugarskoj. Kad godimate javnog izdava~a, postoji sumnja da imakorupcije. �

Oko 85 odsto nastavnika podr`ava uklju~i-vanje u~enika sa te{ko}ama u razvoju uredovnu {kolu, ali vi{e od polovine njih

smatra da je u tom procesu neophodan selekti-van pristup prema vrsti i stepenu razvojne te{ko-}e. Ne{to vi{e od 15 odsto do`ivljava inkluzijukao utopiju u na{im uslovima, jer smatraju da{kole i nastavnici nisu pripremljeni za ovaj pro-ces, pokazuju rezultati istra`ivanja Rajke \evi},sa Instituta za pedago{ka istra`ivanja, o sprem-nosti nastavnika osnovne {kole da prihvate u~e-nike sa te{ko}ama u razvoju.

Anketirano je 205 nastavnika iz 10 osnovnih{kola sa teritorije Beograda, Subotice, Od`aka,Stapara i Pan~eva, od kojih je 86 iz {kola koje suuklju~ene u projekte inkluzivnog obrazovanja.

Polovina anketiranih nastavnika delimi~no sesla`e sa tvrdnjom da bi u~enici sa te{ko}ama urazvoju, koji su uklju~eni u redovne {kole, moglida savladaju redovni nastavni program u skladusa svojim mogu}nostima. ^etvrtina nastavnikase sla`e u potpunosti, dok suprotno misli svaki

peti anketirani. Da zajedni~ko {kolovanje dono-si korist i jednoj i drugoj grupi u~enika u potpu-nosti se sla`e polovina u~esnika istra`ivanja, alioko 30 odsto nastavnika misli da u~enici sa te-{ko}ama u razvoju mogu negativno uticati na us-peh ~itavog odeljenja.

Iako najve}i broj nastavnika (57,6 odsto) sma-tra da bi u~enici sa te{ko}ama u razvoju uspe{ni-je savladali gradivo u redovnoj {koli, nije zane-marljiv broj onih (42 odsto) koji specijalnu {koluvide kao bolje obrazovno re{enje za ove u~enike.

Dobijeni podaci istra`ivanja ukazuju da je 60 od-sto nastavnika imalo iskustva u radu sa u~enici-ma koji imaju te{ko}e u razvoju. Kao dobru stra-nu zajedni~kog {kolovanja anketirani prosvetniradnici (njih 76 odsto) navode bolju socijalizaci-ju dece sa te{ko}ama u razvoju i humaniji odnosprema njima, dok samo pet odsto smatra da do-bre strane inkluzivnog obrazovanja ne mogu do-}i do izra`aja u postoje}em obrazovnom sistemu.

Kao najzna~ajnije te{ko}e zajedni~kog {kolo-vanja nastavnici izdvajaju to {to u~enici sa smet-njama u razvoju nisu prihva}eni od vr{njaka injihovih roditelja. Tre}ina anketiranih isti~e danema dovoljno vremena da se posveti podjedna-ko svim u~enicima, kao i da ne mogu adekvatnoda ocene |ake sa smetnjama u razvoju. Samo dvaodsto nastavnika kao te{ko}u u realizaciji uspe-{ne inkluzivne nastave navodi nedostatak mate-rijalnih sredstava, neophodnih za odgovaraju}upripremu {kole.

Kada je re~ o naj~e{}im problemima koje suimali u postizanju obrazovnih ciljeva sa u~enici-

ma sa te{ko}ama u razvoju, 81 odsto anketiranihje istaklo kratkotrajnu pa`nju, brzo zaboravljanjei nerazumevanje gradiva, probleme u ~itanju i pi-sanju, nedovoljnu brzinu u izvr{avanju zadatakana ~asu i sni`enu motivaciju za u~enjem. Kakoobja{njavaju nastavnici, zna~ajan problem u rea-lizaciji vaspitnih ciljeva predstavljaju ~esti emo-cionalni „ispadi“ u~enika sa te{ko}ama u razvo-ju, kao i u~estalo agresivno pona{anje prema vr-{njacima u odeljenju. Oko 14 odsto nastavnikasmatra da nema te{ko}a u ostvarivanju vaspitnihciljeva, ukoliko nastavnik na adekvatan na~inpodsti~e socijalizaciju ove dece, kao i njihovouklju~ivanje u grupu vr{njaka.

Istra`ivanje je pokazalo da je dve tre}ine na-stavnika, koji su uklju~eni u projekte inkluzivnogobrazovanja, spremno da prihvati |ake sa te{ko-}ama u razvoju, dok se tek svaki dvadeseti tomeprotivi. Zna~ajno manji broj nastavnika koji ni-su u projektu (40 odsto) izjavljuje da bi bilispremni da prihvate te u~enike, dok se svaki pe-ti protivi toj ideji. D. D.

Preben [pet, direktor Evropskog udru`enja obrazovnih izdava~a

Izbor ud`benika treba prepustiti nastavnicima

Ministarstvo prosvete u okviru DILS projek-ta je razvilo plan dodele grantova obra-zovnim ustanovma u cilju podizanjakvaliteta i dostupnosti obrazovanja do2012. godine.Do sada su realizovani grantovi za devet pi-lot {kola u Srbiji sa kojima je razvijen funkcionalni mo-del inkluzivnog obrazovanja.

Program „Obezbe|ivanje zdravog i bezbednog okru-`enja za decu i mlade u Srbiji“ obezbedio je sredstva za37 sertifikovanih „[kola bez nasilja“, u cilju ja~anja {kol-skih kapaciteta u oblasti prevencije i intervencije u situ-acijama nasilja.

Istovremeno su u toku aktivnosti koje treba da pru-`e podr{ku stvaranju uslova za uvo|enje inkluzije, a nji-hova realizacija zapo~inje u septembru:

- program za 18 {kola i sedam pred{kolskih ustano-va sa kojima }e se testirati prethodno osmi{ljen modelobuka i grantova za podr{ku inkluziji, koji }e potom bitiprimenjen na narednih 320 obrazovnih institucija

- program za 20 {kola za obrazovanje dece sa smet-

njama u razvoju koje treba da se osna`e zasvoju izmenjenu ulogu.

Do sada je selektovano 59 siroma-{nih op{tina sa velikim brojem Romakojima }e biti dodeljeni grantovi za si-

stemsku inkluziju romske dece u obrazo-vanje (grantovi }e biti dodeljeni u dva odvojena ciklusa).

U okviru DILS projekta planirane su i slede}e podr{ke:� Poseban grant program namenjen za {kole u ru-

ralnim zajednicama�Deo sredstava DILS projekta bi}e namenjen kupo-

vini vozila za prevoz u~enika seoskih {kola i u~enika izsocio-ekonomski depriviranih sredina. Sva vozila za pre-voz u~enika bi}e prilago|ena za prevoz u~enika sa po-sebnim potrebama.

�Deo sredstava DILS projekta namenjen je kupovi-ni asistivne tehnologije i pomagala za decu sa smetnja-ma u razvoju i invaliditetom, U toku je analiza stanja uovoj oblasti, prikupljanje podataka o karakteristikamapojedinih tehnologija i izrada liste za nabavku. Ova ak-tivnost se odvija u koordinaciji sa IPA projektom. R. D.

ISTRA@IVANJE: Da li su nastavnici iz redovnih {kola spremni da prihvate u~enike sa te{ko}ama u razvoju

Obostrana korist od zajedni~kog {kolovanja

Predlozi za uspe{niji radDruga~ija organizacija nastave, kreiranje individual-nih obrazovnih planova, uz intenzivnu saradnju svihu~esnika obrazovno-vaspitnog procesa i defektolo-ga, stru~no usavr{avanje nastavnika i smanjenje bro-ja |aka u odeljenju, neki su od predloga u~esnika is-tra`ivanja za kvalitetniji rad u inkluzivnom odeljenju.

Besplatni ud`benici� Da li i u evropskim zemljama deca dobijajubesplatne ud`benike, da li se oni moraju vra}a-ti na kraju {kolske godine ili ih |aci zadr`avaju?

- Situacija je razli~ita od zemlje do zemlje. U nor-dijskim dr`avama knjige pla}aju lokalne vlasti, negdeto ~ini ministarstvo obrazovanja, negde participirajui roditelji. I kada je u pitanju vra}anje ud`benika ne-ma op{teg pravila. Nordijske zemlje su veoma liberal-ne jer se ud`benici zauvek poklanjaju u~enicima.

Vesna Andri}

Podmi}ivanje }ete na}i svuda: Preben Spet

Foto:

Miro

slav D

ragoje

vi}

{tinama sa ciljem da se kreira i realizuje odr`iviplan upisa romske dece, smanji njihovo osipanjeiz sistema obrazovanja i obezbedi jednak kvalitetu~enja.

Zdenka Milivojevi} dodaje da Ministarstvoprosvete nastavlja da primenjuje mere afirma-tivne akcije.

- U saradnji sa Ministarstvom za ljudska imanjinska prava i Nacionalnim savetom rom-ske nacionalne manjine, Ministarstvo prosvete}e u narednom periodu razmatrati listu kandi-data od 256 u~enika na koje mogu da se prime-ne mere afirmativne akcije. Re~ je o vi{e od 100kandidata za upis na vi{e {kole i fakultete i sko-ro isto toliko za upis u srednje {kole - navodi Mi-livojevi}eva.

Ona podse}a da korisnici ovih mera treba daispune i odgovaraju}e uslove: da su iza{li na pri-jemne ispite, da imaju odgvaraju}i broj bodovai da su romske nacionalnosti. Na osvojene poe-ne se dodaje 30 bodova i time se dobija takozva-ni srednji prelazni broj bodova, nakon ~egakandidat mo`e da bude korisnik mera afirma-tivne akcije. D. D.

Ministarstvo prosvete nastavlja sa merama afirmativne akcije za |ake romske nacionalnosti

Uskoro jo{ 128 pedago{kih asistenata u vrti}ima i {kolama

> Samo oko 1.500 romske dece trenutno poha|a pripremni pred{kolski program.

Zdenka Milivojevi}, koordinatorka za romske grantoveMinistarstva prosvete DILS/REF projekta

XVs r e d a , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 0 .XIV s r e d a , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 0 .{kola

Za 44 godine postojanja Matemati~ke gimna-zije, u~enici ove {kole osvojili su vi{e od 350medalja na me|unarodnim olimpijadama,

balkanijadama i drugim najpresti`nijim takmi~e-njima iz matematike, fizike, informatike i astrono-mije. Jedan od poslednjih velikih uspeha je to {to susedmorica |aka ove {kole, i to svi iz istog odeljenja,polo ili prijemni i dobili stipendije na Kembrid`u.

Ipak, direktor Matemati~ke gimnazije Sr|anOgnjanovi}, kao najve}i uspeh ne smatra osvoje-na odli~ja, ve} to {to su |aci ove {kole zadovoljni,ispunjeni, {to su njihovi potencijali u ovakvomradnom okru`enju maksimalno iskori{}eni i {touspevaju da ostvare svoje elje.

- Da su u drugoj {koli ili nekom drugom okru`e-nju ni pribli`no ne bi toliko radili, ne bi bilo tolikouspe{ni i njihovi ivoti bi verovatno krenuli nekimdrugim putem. Ako vam do|e roditelj i ka`e danjegovo dete sada prvi put ima drugove, da se sme-je, da mo`e slobodno da u~i i radi, a da ga drugi neismevaju zbog toga {to je dobar |ak, onda je najve-}i uspeh {to smo postigli da ta deca budu sre}na izadovoljna - pri~a sa osmehom direktor.

Pitamo ga da li mu smeta {to politi~ari vrlo ~e-sto uspehe u~enika Matemati~ke gimnazije kori-ste da istaknu kako je to zapravo dokaz uspe{no-sti celog obrazovnog sistema?

- Ne bih ja to ba{ tako rekao. Sigurno je da je touspeh jednog broja u~enika, a mi smo se potrudi-li da sa njima radimo dodatno i da im pru`imoskoro idealne uslove za pripreme. Srbija je na po-slednjoj Matemati~koj olimpijadi osvojila desetomesto, {to je neverovatan uspeh. Ispred nas suAmerika, Rusija, Kina, Japan i jedino Nema~ka odevropskih zemalja, a u nauci i tehnologiji nas ne-ma me|u prvih sto na svetu. To vam je kao {tosmo najbolji na svetu u vaterpolu, ali Srbija imanajve}i broj nepliva~a u Evropi - ka`e Ognjanovi}.

On ne krije da se odnos vlasti prema Matem-ti~koj gimnaziji promenio.

- Pre petnaestak godina nismo imali ni najele-mentarnija sredstava da po{aljemo |ake na tak-mi~enja, a da ne pominjem da su profesori bezikakve naknade pripremali u~enike. Se}am se dajedne godine, kada se odr`avalo dr`avno takmi-~enje iz fizike u Valjevu, nije bilo novca za sme{taj,pa su |aci spavali u kasarni - isti~e Ognjanovi}.

Od kada je pre ~etiti godine progla{ena za {ko-lu od posebnog nacionalnog interesa, uspeli su dare{e probleme oko finansiranja priprema i u~e{}ana takmi~enjima. To je za {kolu, veli direktor, naj-ve}i tro{ak, jer se ~esto doga|a da na takmi~enjaputuje i po stotinak u~enika. Ognjanovi} isti~e daMatemati~ka gimnazija ima podr{ku, pre svega,

op{tine Stari Grad, ali i Skup{tine grada, ministar-stava prosvete i nauke.

- Nije to ni izbliza kao u drugim zemljama, alimislim da osnovni problem nije u novcu, ve} uorganizaciji. Nisu to skupe nauke, nema skupiheksperimenata. Matematika je kreda, tabla i knji-ga, u~enici nabave zadatke preko interneta, sed-nu i rade. Ali, uzmimo primer oglednih odeljenja.U~enici tih odeljenja posti`u neverovatne uspehe,a ve} sedam godina su ogledna. Stalno ne{to pro-veravaju, konstantno smo pod nepotrebnom ten-zijom, {to za posledicu da {kola ne mo`e normal-no da funkcioni{e - navodi Ognjanovi}.

Da li su velike kompanije spremne da pomog-nu? Direktor ka`e da to nije ~esto, uglavnom se an-ga`uju roditelji u~enika koji rade u tim firmama.

Ognjanovi} dodaje da ne o~ekuju pomo} sponzora,jer ako je {kola progla{ena za ustanovu od nacional-nog interesa, o njoj treba da brine dr`ava. Biv{i |a-ci, koji su danas zaposleni na presti nim svetskimuniverzitetima, radi su da dr`e predavanja i konsul-tacije, ali {kola nema opremu za odr`avanje videokonferencija. A to ko{ta oko pet, {est hiljada evra.

Matemati~ku gimnaziju trenuto poha|a oko550 u~enika. Interesuje nas da li su ostali |aci u

podre|enom polo`aju u odnosu na momke i de-vojke koji donose medalje sa takmi~enja.

- Nisu medalje najva`nije, iako se ulo`i mno-go znanja, rada i energije. Imamo sjajnih u~enikakoji uop{te ne u~estvuju na takmi~enjima, jer imne odgovara, ali koji su kasnije vrlo uspe{ni nastudijama, kao nau~nici, in`enjeri... Ako nekoho}e da se bavi naukom, njemu treba vreme, atakmi~enja, izme|u ostalog, tra`e brzinu. ^ak iu~enici koji su bili osrednji, kasnije posti`u izu-zetne rezultate - isti~e Ognjanovi}.

Ima li jedinica, dvojki? De{ava se ponekad i to,ali retko. Tek nekoliko |aka zavr{i razred sa do-brim uspehom, ostali su vrlo dobri i odli~ni. I go-tovo svi postaju uspe{ni studenti, ponosno nagla-{ava direktor. V. Andri}

PREDSTAVLJAMO USPE[NE: Matemati~ka gimnazija u Beogradu ve} 44 godine {koluje talentovane u~enike

Zadovoljni |aci va`niji od medalja

Profesori entuzijastiU javnosti se manje pominje da su za sjajne uspeheu~enika ove {kole zaslu`ni i njihovi profesori, ali nesamo iz Matemati~ke gimnazije. [kola ima saradnjusa profesorima Beogradskog univerziteta, Matema-ti~kog i Instituta za fiziku. Mnogi od nih su biv{i |a-vi ove gimnazije. Svima njima je zajedni~ka velikaljubav, entuzijazam i `elja da svoje znanje prenesumla|im u~enicima.

Organizacija ve}i problem od novca: U~esnici Me|unarodne olimpijade iz fizike

{kola

Od kada je po~etkom jula postavljenainternet stranica www.pravadeteta.rsde~jem ombudsmanu za pomo} se

obratilo tek desetak osoba. Jednu devoj~icuinteresovalo je do koliko je uve~e normalnoostati napolju u vreme raspusta kad neko ima16 godina. Druga je, podstaknuta mi{ljenjemnastavnika veronauke da je „{teta {to nepostoji zakon koji dozvoljava fizi~koka`njavanje u~enika“, pitala da li takav zakonpostoji i koje su sankcije“.

Mali broj pritu`bi je rezultat spleta okolnostida je sajt promovisan kada su po~eli godi{njiodmori, ali i ~injenice da gra|ani, a posebnooni najmla|i, nemaju mnogo poverenja da }eim neka dr`avna institucija pomo}i.

- Od ukupnog broja pritu`bi koje sti u naadresu za{titnika gra|ana, oko 12 odsto seodnosi na povredu prava deteta, {to je ne{to ve}iprocenat nego u drugim zemljama koje imajusli~an sistem sa zamenikom za prava deteta.Uglavnom nam se obra}aju roditelji ili nevladineorganizacije i skre}u pa`nju na povrede pravadeteta, a najmanje pritu`bi dobijamo od dece -isti~e Tamara Luk{i}-Orlandi}, zamenicaza{titnika gra|ana za prava deteta.

Osnovna ideja za pokretanje ove internetstranice je, kako ka`e, da decu upozna saulogom za{titnika gra|ana i za{titom koju onmo`e da im pru`i, kao i da ih podseti koja suprava garantovana Konvencijom o pravimadeteta. Izradu ovog sajta podr`ali su MisijaOEBS u Srbiji i Ombudsman Katalonije.

- Koncept prava deteta je kod nas prihva}enpre 20 godina, integrisan je umanjoj ili ve}oj meri u doma}ezakone u razli~itim oblastima,osnovana je institucijaza{titnika gra|ana i logi~ansled doga|aja je da tu instituciju

pribli`ite deci. Jer, ~ak i daje mali broj povreda de~jihprava, deca moraju da znajukome mogu da se obrate, dapostoji institucija koja }eproveriti {ta se dogodilo ipomo}i da se ispravinepravda koja im je naneta unekom segmentu njihovog ivota - ka`eLuk{i}-Orlandi}.

Ona nagla{ava da je uloga za{titnika gra|anau oblasti prava deteta kontrola rada organa uobrazovanju, zdravstvu, socijalnoj za{titi,policiji i drugo, ali da oni ne mogu da donosere{enja, ve} je njihovo najja~e oru`je izdavanjepreporuka, kada ustanovi da je taj organ iliinstitucija radila nezakonito, nepravilno,neefikasno i time povredila neko pravo deteta.

- Ako nam se, na primer, javi dete iz nekeinstitucije za decu bez roditeljskog staranja ilihraniteljske porodice i ka`e da trpimaltretiranje i zlostavljanje, na{a ekipa odmahide u neposrednu kontrolu te institucije inadle`nog centra za socijalni rad. Tra`imodokumentaciju i u direktnom razgovorupoku{avamo da dobijemo sve informacije.Ako nas ne uvere u svoj ispravan rad, pi{emo

preporuku i dajemo rok u kome moraju ponjoj da postupe. Mislim da imamo autoritet,jer se trudimo da svaku povredu prava detetadobro dokumentujemo. Nekada je dovoljnoda uputimo dopis ili pozovemo telefonom i daobrazlo`imo za{to je potrebno da sekonkretnom detetu pomogne. Tako smouspeli da pomognemo da se jedno dete upi{eu gimnaziju, iako nije imalo dovoljan brojbodova iz matematike, jer je uo~ikvalifikacionog ispita imalo te{ku porodi~nu

situaciju, o ~emu se nije vodilora~una, ve} su se gledali samo

bodovi. S druge strane,izvesno vreme vodimo „lavovsku“ borbu sagradskim prosvetnim vlastima da se jednodete koje je hiperaktivno vrati u redovnuvr{nja~ku grupu - pri~a Luk{i}-Orlandi}.

Na pitanje da li de~jeg ombudsmana mo`eda pozove |ak koji smatra da je nezaslu`enodobio jedinicu, na{a sagovornica odgovara dajedinica ne zahteva intervenciju „na terenu“,ali da }e dete svakako dobiti potrebneinformacije kome mo`e da se ali, jer postojiredosled poteza unutar {kole koji se prvopokre}u u takvim situacijama. A, ako detepozove i ka`e da ga mama i tata tuku? „Ako jere~ o fizi~kom zlostavljanju, sigurno ne}emo~ekati i upu}ivati dopise, ve} }emo odmahreagovati i obavestiti centar za socijalni rad.Dete tada ulazi u sistem za{tite i ne treba da seboji da }e biti ka`njeno zbog takve prijave“,odgovara Luk{i}-Orlandi}.

- Na{a ideja jeste da omogu}imo deci {tojednostavniji kontakt sa nama, tako da moguda se za{titniku gra|ana obrate klasi~nom ilielektronskom po{tom, da pozovu telefonom.Telefon je 011/2068-100 tokom radnogvremena od 8 i 30 do 16 i 30 i mogu tra`iti darazgovaraju sa nekim iz odeljenja za pravadeteta. Postoji i stalni de`urni telefonZa{titnika gra|ana, za sve gra|ane - 064/87685 05 na koji se mogu dobiti odgovori na hitnapitanja. Mogu da do|u i li~no u prostorijeza{titnika gra|ana u Deligradskoj 16 - isti~ena{a sagovornica.

Ona ukazuje da deca ne treba da strepe da}e ih za{titnik odati roditeljima ili starateljima,jer je privatnost zagarantovana.

Luk{i}-Orlandi} najavljuje da }e uskoro, usaradnji sa Ministarstvom prosvete i {kolskimupravama, u svim {kolama na vidnom mestubiti postavljeni posteri, a u~enicima podeljenebro{ure sa osnovnim informacijama oza{titniku gra|ana i na koji na~in mogu da muse obrate ako smatraju da su njihova pravapovre|ena. Ukoliko se ostvare namereprosvetnih vlasti da svaka {kola dobije bar pojednu internet u~ionicu, to }e biti na~in dade~ji ombudsman „u|e u {kole“ i postane„vidljiviji“.

- Pozivam svu decu da nam se obrate akosmatraju da su im prava povre|ena, jer smo tuda im pomognemo i vide}e da je njihovoobra}anje imalo smisla. Ekipa mojih saradnikaje apsolutno posve}ena, to nisu osobe koje„otaljavaju“ svoj posao, ve} su im prava detetana prvom mestu. Svesni smo da se poverenjegradi postupno, ali i da su o~ekivanja gra|anaod nas velika - poru~uje Luk{i}-Orlandi}.

V. Stameni}

[ta predvi|a {kolski kalendar za 2010-2011. godinu

Prvi raspustve} za dvamesecaZa oko 900.000 u~enika osnovnih i srednjih {ko-la u Srbiji danas po~inje nova {kolska godina. Ve}posle dva meseca rada u~enike i nastavnike o~e-kuje kra}i predah. Jesenji raspust traje samo dvadana, 4. i 5. novembra, ali se spaja sa vikendomtako da }e se odmarati ukupno ~etiri dana.

Kako je predvi|eno kalendarom obrazovno-vaspitnog rada Ministarstva prosvete prvo polu-godi{te se zavr{ava 30. decembra.

Osnovci i srednjo{kolci }e na zimskom raspu-stu biti od 31. decembra do 14. januara, a drugopolugodi{te po~inje 17. januara. Prole}ni raspusttraje od 26. do 29. aprila, ali }e |aci na odmor oti-}i ve} od 22. aprila, jer se uskr{nji praznici pro-slavljaju od 22. do 25. aprila.

Za u~enike osmog razreda drugo polugodi{tese zavr{ava 27. maja, za |ake od prvog do sed-mog razreda 10. juna. Maturanti gimnazije ras-pusti}e se 20. maja, |aci zavr{nih razreda trogo-di{njih i ~etvorogodi{njih srednjih stru~nih {ko-la 27. maja, a svi ostali srednjo{kolci 17. juna.

U~enici i zaposleni u {koli imaju pravo da nepoha|aju nastavu, odnosno da ne rade u daneslede}ih verskih praznika: pravoslavci na prvidan krsne slave, pripadnici islamske zajednice 9.septembra, na prvi dan Ramazanskog-bajrama i16. novembra na prvi dan Kurbanskog-bajrama.Pripadnici jevrejske zajednice imaju pravo da nerade 18. septembra, na prvi dan Jom-Kipura.

Za pripadnike verskih zajednica koje obele`a-vaju verske praznike po Gregorijanskom kalen-daru neradni je 25. decembar - prvi dan Bo`i}a, aza pripadnike verskih zajednica koje obele`ava-ju verske praznike po Julijanskom kalendaru 7.januar. Uskr{nji praznici se proslavljaju od 22. do25. aprila.

Vojvo|anske {kole imaju ne{to druga~iji ka-lendar rada. Jesenji raspust po~inje u petak, 29.oktobra, a zavr{ava se 2. novembra. Prvo polugo-di{te se zavr{ava 23. decembra, a zimski raspustu trajanju od tri nedelje po~inje 24. decembra, azavr{ava se 14. januara 2011. godine.

Drugo polugodi{te po~inje 17. januara i zavr-{ava se 11. juna za u~enike od prvog do sedmog

razreda, a za u~enike osmog razreda 30. maja.Kada je re~ o srednjo{kolcima, drugo polugodi-{te se zavr{ava 18. juna, za u~enike ~etvrtog raz-reda gimnazije 23. maja, a za ostale u~enike ~e-tvrtog razreda ~etvorogodi{njeg i tre}eg razredatrogodi{njeg obrazovanja 30. maja.

U me|uvremenu |aci }e imati i desetodnevniprole}ni raspust, koji po~inje na Veliki petak, 22.aprila, a zavr{ava se 3. maja. R. D.

Praznuje se radno[kolskim kalendarom Ministarstva prosvete je pred-vi|eno da se u {koli praznuje radno Sveti Sava - Danduhovnosti 27. januara i Vidovdan - spomen na Ko-sovsku bitku - 28. juna, a 8. novembar se obele`avakao Dan prosvetnih radnika.

Pritu`be iz {kolaZamenica za{titnika gra|ana za prava deteta Ta-mara Luk{i}-Orlandi} ka`e da se de~ija prava naj-~e{}e kr{e u oblasti socijalne za{tite i to u domenuodre|ivanja starateljstva, kada centar za socijalnirad u postupku razvoda braka odlu~uje o privreme-nom vr{enju roditeljskog prava Ili kada daje mi{lje-nje sudu kome se poveravaju deca. Ovaj problemje dominirao pro{le godine, a ove godine najvi{epritu`bi je bilo u oblasti obrazovanja - od ocenjiva-nja, poni`avanja i maltretiranja od strane nastav-nika, diskriminacije u {koli po etni~koj osnovi ili us-kra}ivanje prava deci sa nekom smetnjom u razvo-ju na redovno {kolovanje.

Internet stranica Zaštitnika gra|ana posve}ena mla|ima od 18 godina

Deca imaju kome da se obrate za pomo}

� Deca ne trebada strepe da }eih za{titnik odatiroditeljima ilistarateljima, jerje privatnostzagarantovana

Svesni smo odgovornosti i o~ekivanja: Tamara Luk{i}-Orlandi}

Ilustracija iz bro{ure za osnovce

XVIIs r e d a , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 0 . {kolaXVI s r e d a , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 0 .{kola

Otome da li }e dete poha|ati ~asovegra|anskog vaspitanja ve} odprvog razreda osnovne {kole

odluku donose roditelji. Kasnije }e naodluku sve vi{e uticati i mi{ljenje u~enika.Na`alost i roditelji i u~enici ~esto odlu~ujuna osnovu maglovite predstave o tome {ta}e se na ovim ~asovima zaista raditi.

Ve} na prvim ~asovima gra|anskogvaspitanja sa prvacima se radi naogla{avanju procesa adaptacije na {kolskusredinu i podsticanju socijalne integracije.Tokom prva ~etiri razreda osnovne {koleakcenat je na li~nom identitetu deteta,razvoju samopouzdanja i samopo{tovanja.Kao doprinos smanjenju nasilja me|uvr{njacima, osnovcima se nude znanja ive{tine re{avanja individualnih problema,nenasilnog re{avanja konflikata i timeja~aju komunikacijske ve{tine. To je velikapomo} za dete, ali i roditelje.

Tokom naredne ~etiri godineosnovno{kolskog obrazovanja na ~asovimagra|anskog vaspitanja, u skladu sapsihosocijalnim razvojem deteta, slediupoznavanje sa {kolskim pravilima iprocedurama, razumevanje na~inafunkcionisanja {kole zasnovane na pravimai odgovornostima svih aktera,komunikacijske ve{tine, kriti~koprosu|ivanje i odgovorno odlu~ivanje idelanje. U {estom razredu u~enici po~injuda razumeju funkcionisanje nivoa i organavlasti, prava i odgovornosti gra|ana,argumentovanje stavova i izra`avanjemi{ljenja. Sedmaci }e savladavati nova

znanja o odnosu gra|ana i dr`ave, razvoju izna~aju prava i sloboda, ulozi koju decaimaju u dru{tvu, kako se ja~a gra|anskaodgovornost, volonterstvo i posebno ozna~aju u~eni~kog parlamenta kao na~inuda artikuli{u svoje interese i rade nanjihovom ostvarenju. Najvi{e o pravimadeteta sazna}e na ~asovima gra|anskogvaspitanja u osmom razredu, a posebno }eovladati znanjima kriti~kog razmatranjainformacija koje dobijaju iz medija i na~inuna koji oni stvaraju sliku o deci u dru{tvu.

Srednjo{kolskim programom zagra|ansko vaspitanje predvi|eno je damladi razviju sopstvenu odgovornost,kvalitetnije komuniciraju u porodi~nom,{kolskom i {irem okru`enju, upoznajufunkcionisanje institucija i vrednostidemokratske kulture. U~i se planiranjezajedni~kih aktivnosti, razvija se kreativnoizra`avanje. Dobar deo programa dajemogu}nost mladima da bolje razumejusu{tinu konflikta, a poseban akcenat jestavljen na vr{nja~ko nasilje i mogu}nostire{avanja ovakvih problema. Srednjo{kolcina ~asovima bolje upoznaju pojmovevezane za gra|anina, funkcionisanje dr`avei vlasti, a i na~ine kako da se gra|anskimakcijama usmere i koriguju odluke vlasti nasvim nivoima. U poslednjoj godini na~asovima se otvoraju pitanja vezana zainformacije, izvore, dostupnost, ulogumedija i mogu}nosti manipulacije. Na krajuove va`ne faze u {kolovanju, ~asovigra|anskog vaspitanja }e olak{ati mladimaplaniranje karijere i ulazak u svet rada. �

Gra|ansko vaspitanje u osnovnim i srednjim {kolama u Srbiji

[ta se u~i na ~asovima

Ve}ina u~enika osnovnih isrednjih {kola u Srbiji, njih~ak 75 odsto, koristi internet

svakodnevno vi{e od dva sata, mnogikoriste ra~unar kada im roditelji nisukod ku}e, a petina ispitanika je~etovala s osobom koju ne poznaje,pokazuje istra`ivanje koje jeMinistarstvo za telekomunikacije iinformaciono dru{tvo sprovelo ovegodine.

Karakteristi~no za ovaj uzrast jeigranje igrica, proveravanje Fejsbuknaloga i tra`enje muzike. Naime, oko40 odsto dece naj~e{}e na internetugleda svoj Fejsbuk nalog, 15 odstotra`i muziku ili sport koji voli, a okodeset odsto igra igrice.Istra`ivanje pokazuje da 90 odstomaloletnika ima otvoren nalogdru{tvenoj mre`i Fejsbuk, a ~ak60 odsto njih ima za prijateljeljude koje ne poznaje, od kojihvi{e od polovine je razmenilonekada fotografiju sanepoznatom osobom.

- To sve mo`e da predstavljapotencijalnu opasnost i zato decitreba skrenuti pa`nju da buduoprezni i da to ne rade. Treba imsugerisati i da ne prihvataju zaprijatelje ljude koje ne poznaju i dapodese sigurnost tako da samonjihovi prijatelji mogu da vide va`neinformacije - obja{njava MarijaLaganin iz Ministarstva zatelekomunikacije i informacionodru{tvo.

Prema njenim re~ima, dru{tvenemre`e mogu biti potencijalnoopasne, jer na njima deca ostavljajumnogo li~nih podataka i nisu svesnada osobe mogu la`no da se predstavei da razumevanje koje im ukazujuonlajn ~esto mo`e da bude la`no izloupotrebljeno. Laganinova isti~e da

to omogu}ava „zlonamernimosobama da iskoriste li~ne podatkekoje su saznali na ovaj na~in i da sepredstave kao prijatelji ili prijateljiroditelja, a posledice mogu bitiveoma {tetne“.

U prilog tome, tokom istra`ivanjana pitanje „Da li se tebi li~no ilinekome koga poznaje{ dogodila nekaneprijatnost na internetu“, desetodsto dece je odgovorilo sa „da, menili~no“, 12 odsto „meni li~no i nekomekoga poznajem“, a ~ak 30 odsto „da,nekome koga poznajem“.

- Ukoliko upoznamo decu sapotencijalnim problemima kojimogu da im se dogode koriste}i

internet, onda }e se opreznijepona{ati i to je najbolja za{tita. Kao{to decu u~imo da paze na svojepona{anje, kako prelaze ulicu, sa kimse dru`e, tako im moramo skrenutipa`nju i na to na koji na~in da koristeInternet - navodi na{a sagovornica.

Sem pomenutih opasnosti,Laganinova isti~e da postoji imogu}nost da neko iskoristi {ifrukoju roditelji koriste, na primer, zapla}anje preko interneta. Tako|e,dok deca preuzimaju sadr`aje sainterneta, {to je naj~e{}e muzika,sadr`aj ra~unara je otvoren i mo`e sedesiti da to neko iskoristi zahakerisanje.

Laganinova napominje da je zaroditelje najva`nije da se edukuju inau~e koji sve problemi mogu danastanu nebezbednom upotrebomInterneta. Jedan od na~ina da tourade je da posete sajtkliknibezbedno.rs, koji pratikampanju koju je pokrenuloMinistarstvo za telekomunikacije i nakojem mogu da prona|u osnovneinformacije o bezbednom kori{}enjuInterneta.

- Roditelji treba da razgovaraju sadecom na tu temu i da zadobijunjihovo poverenje kako bi im se onaslobodno obratila kada nai|u nasadr`aj koji ih uznemirava. Deca ~esto

imaju ose}aj krivice i izbegavajuda govore o ovakvim stvarima saroditeljima, pa je potrebno pratitipona{anje dece. Jedan od razlogapovla~enja u sebe, sakrivanjasadr`aja koji pretra`uju naInternetu, mogu biti i problemikoje imaju upravo na internetu -ka`e Laganinova.

Ona napominje da biprakti~ni saveti bili da, ako decaimaju do 12 godina, ra~unar bi

trebalo da se nalazi u dnevnoj sobi,{to bi omogu}ilo roditeljima da pratesajtove koje deca pose}uju.Istra`ivanje, ina~e, pokazuje da deca~esto koriste internet kada roditeljinisu kod ku}e - svaki drugi ispitanikrekao je da stalno koristi Internet vanprisustva roditelja, dok oko 40 odstoto ~ini povremeno.

Me|utim, problem je i u tome {tosu mnogi roditelji mnogo manje„informati~ki pismeni“ od svoje dece.Oko 50 odsto dece reklo je uistra`ivanju da njihova oba roditeljakoriste ra~unar, dok svako ~etvrtodete ima roditelje koji ne koristera~unar.

- Bez obzira na to da li koristera~unar ili ne, svi roditelji mogu da seupoznaju sa potencijalnimopasnostima koje postoje na Internetukako bi svojoj deci skrenuli pa`nju nanjih - navodi na{a sagovornica.

Podsetimo, Ministarstvo zatelekomunikacije i informacionodru{tvo je tokom pro{le godineobi{lo vi{e od 200 {kola u Srbiji, ukojima su se vr{ile edukacije vi{e od

50.000 dece. Do juna ove godine,sprovodila se i edukacija profesora,psihologa, pedagoga i savetaroditelja. Kako bi sve informacije oovoj temi bile dostupne gra|anima usvakom trenutku, Ministarstvo jepokrenulo sajtwww.kliknibezbedno.rs, na kojem jepokrenut i kviz kojim se kroz zabavuu~e pravila bezbedne upotrebeInterneta. B. Cveji}

Zavod za ud`benike i nastavna sred-stva, grad Kragujevac i list Danas po-kloni}e danas, prvog dana nove {kol-ske godine, Politehni~koj {koli u Kra-gujevcu interaktivnu tablu, takozva-nu pametnu tablu, jedno od najsavre-menijih nastavnih u~ila u svetu.

Politehni~ka {kola u Kragujevcudobi}e ovaj vredan poklon, zato {to jene samo najstarija, ve} i jedna od naj-boljih i najve}ih {kola tog tipa u Srbi-ji i u jugoisto~noj Evropi, koja du`eod 150 godina {koluje stru~ne kadro-ve za potrebe {umadijske i srpske pri-vrede.

Sada{nja Politehni~ka {kola tajnaziv dobila je u jesen 2008, a pre to-ga je bila Tehni~ka {kola za ma{in-stvo i saobra}aj. Pre ovog naziva zva-la se Ma{insko-saobra}ajna {kolaZastava, a nekih deceniju i po nakonDrugog svetskog rata bila je Vojno-

industrijska {kola ili skra}eno - VI[- kako je i danas zovu mnogi Kragu-jev~ani. U vreme osnivanja, davne1854. godine, zvala se Vojnozanatlij-ska {kola i {kolovala je kadrove zakragujeva~ku Topolivnicu, prvo pra-vo industrijsko preduze}e u Srbiji ina Balkanu.

Na pitanje za{to se najstarija {kolaza {kolovanje zanatlijskog i tehni~kogkadra u Srbiji od pre tri godine zovePolitehni~ka {kola, direktor ove obra-zovne ustanove Dragan Koji} obja-{njava da su trendovi u savremenojtehnici takvi da vi{e ne postoje grani-ce izme|u ma{instva, saobra}aja idrugih tehni~kih disciplina i zanima-nja. Nova zanimanja, prema njego-vim re~ima, povezuju sve ve}i brojtehni~kih disciplina.

- Mehatronika je, na primer, ne{to{to povezuje ma{instvo, elektroniku,

informatiku i robotiku. Nema vi{eautoelektri~ara ili automehani~ara,zato {to automehani~ar danas morada poznaje i elektriku i elektroniku naautomobilu. Doskora{nji automeha-ni~ar, sada je autotroni~ar. Politehni-ka je svojevrsna sublimacija svih teh-ni~kih disciplina koje se izu~avaju una{oj ustanovi, tako da smo od pre trigodine Politehni~ka {kola, {to je na-ziv koji u potpunosti odgovara savre-menim trendovima u oblasti obrazo-vanja tehni~kih kadrova za potrebekragujeva~ke i srpske privrede, isti~eKoji}.

On dodaje da je {kola otvorenaprema privredi, odnosno da stalnooslu{kuje zahteve tr`i{ta rada i pri-vrednih firmi, te da prema tome ikoncipira svoje obrazovne programe.

- [kolujemo tehni~ke kadrove zapotrebe Kragujevca, regiona, ali i Sr-

bije. Na{a {kola je u minulih vek i popostojanja, obrazovala kadrove kojisu gradili privredu u Kne`evini i Kra-ljevini Srbiji, pa u Kraljevini Jugosla-viji, zatim u SFRJ, kao i u dana{njojSrbiji - isti~e Koji}. Prema njegovimre~ima, Politehni~ku {kolu, koja imaoko 200 zaposlenih (150 profesora),poha|a oko 1.700 u~enika.

Nekada{nja Vojnozanatlijska, od-nosno Vojnoindustrijska, a sada{njaPolitehni~ka {kola u Kragujevcu de-cenijama unazad u~estvovala je iosvajala presti`na priznanja na mno-gim doma}im i svetskim smotramatehni~ko-obrazovnih dostignu}a.[kola je, jo{ 1889. i 1898. godine u~e-stvovala na sajmovima nauke i tehni-ke u Parizu, odnosno Londonu. Pretri godine, troje profesora Politehni~-ke {kole osvojilo je nagradu na kon-kusu iz informatike koji je raspisaoMajkrosoft. Nagradu te ameri~kekompanije, za nastavno u~ilo (robot),nedavno je dobila jo{ jedna nastavni-ca kragujeva~ke Politehni~ke {kole,kojoj je ranije pripala i \ur|evdanskanagrada grada Kragujevca.

Zoran Radovanovi}

Oko 40 odsto dece naj~e{}e gleda svoj Fejsbuk nalog

Sejfer internet centarMarija Laganin ka`e da je Ministarstvo za teleko-munikacije i informaciono dru{tvo zajedno sa Fon-dom B92 predalo Evropskoj komisiji predlog pro-jekta za otvaranje Safer Internet Center i da se o~e-kuje da }e se do kraja godine, odnosno najkasnije utoku prvog kvartala slede}e godine, takav centarotvoriti u Srbiji.

Zavod za ud`benike, grad Kragujevac i list Danas poklanjaju interaktivnu tablu Politehni~koj {koli u Kragujevcu

Otvoreni za potrebe privrede

Istorijat Politehni~ka, odnosno nekada{nja Vojnozana-tlijska {kola, osnovana je 1854. godine, kako bi{kolovala kadrove za livenje topova i proizvod-nju ostalog oru`ja u kragujeva~koj Topolivnici,kasnije Vojnotehni~kom zavodu. Na njegovimtemeljima je posle Drugog svetskog rata, po-dignuta Zastava, koja je bila i ostala najve}i inajzna~ajniji industrijski kompleks u jugoisto~-noj Evropi. Vojnozanatlijska {kola u Kragujev-cu osnovana je na inicijativu prvog upravnikakragujeva~ke Topolivnice - Francuza [arla Lu-brija. Od osnivanja do danas, Vojnozanatlijska,odnosno Politehni~ka {kola u Kragujevcu, ob-razovala je na desetine hiljada tehni~kih kadro-va koji su svoje znanje i stru~nost demonstrira-li ne samo u Srbiji i na prostoru nekada{njih Ju-goslavija, nego i {irom sveta.

Saradnja sa FijatomPolitehni~ka {kola potpisala je pro{le godineugovor o poslovno-tehni~koj saradnji sa kom-panijom Fijat automobili Srbija. Tim sporazu-mom predvi|eno je da u~enici Politehni~ke {ko-le prakti~na znanja u svojim zanimanjima sti~uu pogonima Fijatove kompanije u Zastavi.

- Na{i u~enici }e se praksom u Fijatu obu~a-vati za budu}i rad u toj kompaniji, dok }e Fijatpratiti obuku kadrova koji }e po zavr{etku {kolo-vanja, najverovatnije biti anga`ovani u njegovimpogonima u Kragujevcu - smatra Dragan Koji}.

natima

Deca naj~e{}e nisu svesna {tetnih posledica nebezbednog kori{}enja neta

^etuju i razmenjuju fotografije sa nepoznatima

Foto:

Stan

islav

Milo

jkovi}

XIXs r e d a , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 0 .XVIII s r e d a , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 0 .{kola

PRETPLATITE SE NA LIST

KONTAKT

Dnevni list Danas, Alekse Nenadovi}a 19-23/5, 11000 Beograd(za prodajnu slu`bu)

Telefon: 011/344 11 86/107 i 124e-mail: prodaja@danas.rs

[KOLAMA POSEBAN POPUST OD 30%!

1 mesec 3 meseca 6 meseci 12 meseci

574,00 1.722,00 3.444,00 6.888,00

+ptt tro{kovi

456,00 1.368,00 2.736,00 5.742,00UKUPNO

1.030,00 3.090,00 6.180,00 12.360,00

U LISTU DANAS SPECIJALNI POPUSTI [KOLAMA!

OBJAVLJIVANJE OGLASA ZA PRIKUPLJANJE PONUDA ZA IZVO\ENJE EKSKURZIJA

Sve dodatne informacije mo`ete dobiti u Marketing slu`bi lista Danas:Adresa: Alekse Nenadovi}a 19-23, 11000 Beograd, tel/fax: 011/344 1186, e-mail: marketing@danas.rs

Nadomak Novog Sada, nasevernim padinama Fru{keGore, prostire se naseljeSremska Kamenica sa oko12.000 stanovnika. Tokom svojebogate istorije SremskaKamenica je bila sredi{temnogih visoko-obrazovnih inau~nih ustanova. Na oboduKameni~kog parka, u ambijentuvazdu{ne banje, nalazi se nova,moderna zgrada UniverzitetaEDUCONS.

U izuzetno prijatnomambijentu, studentima su naraspolaganju modernoopremljeni amfiteatri, u~ionice,laboratorije, biblioteka saizuzetno bogatim bibliote~kimfondom, studentski kafe i velikibroj ra~unara sa stalnimpristupom Internetu i mnogimistra`iva~kim sajtovima.

EDUCONS univerzitet formiran je kaomoderna nau~no-obrazovna ustanova u ~ijemsastavu se nalaze: Fakultet za uslu`ni biznis-FABUS, Fakultet poslovne ekonomije,Fakultet za{tite ivotne sredine i Akademijaklasi~nog slikarstva. Na fakultetima studentise obrazuju na osnovnim akademskim,diplomskim akademskim (master),specijalisti~kim i doktorskim studijama, uskladu sa bolonjskim procesom.

Univerzitet EDUCONS mladim ljudimapru`a mogu}nost sticanja primenljivihiskustava, da svoja znanja usavr{avaju putematraktivnih i konkurentnih nastavnih programa

uskla|enih sa evropskim iskustvima itrendovima.

U zavisnosti od Va{ih preferencija u tokustudija upozna}ete ne samo teorijske aspekteodabranog studijskog programa, ve} }eteizborom Fakulteta poslovne ekonomije iliFakulteta za uslu`ni biznis posetiti finansijskeinstitucije i upoznati uspe{ne privrednike.Odabirom Fakulteta za{tite ivotne sredineomogu}i}e Vam se ne samo rad unajsavremenijim uslovima ve} i mogu}nostistra`ivanja u okviru presti`ne laboratorijeFakulteta za{tite ivotne sredine. IzboromAkademije klasi~nog slikarstva, Va{a

kreativnost i dar uokvirena u umetni~ka dela,posta}e deo postavki izlo`bi, koje Akademijaprire|uje.

U saradnji sa Univerzitetom Edukons,Svilajnac i region Isto~ne Srbije, 29. jula 2010. sudobili prvi Fakultet ekolo{ke poljoprivrede.Ekolo{ka poljoprivreda ~esto se jo{ naziva ibiolo{ka ili organska. Cilj ekolo{ke poljoprivredeje zadr`ati plodnost zemlji{ta, isknju~iti i smanjitizaga|ivanje ivotne sredine, odr`avatidostignut stepen proizvodnje i pobolj{atizdravlje i ivote ljudi. Partner u ovom strate{kiva`nom poslu za region je Op{tina Svilajnac i„Poljoprivredno-veterinarska {kola“ Svilajnac.

U skladu sa potrebamapovezivanja u evropske tokove,kojima pripadamo, UniverzitetEDUCONS inicirao je osnivanjeAlijanse UniverzitetaCentralno-Isto~ne Evrope.^lanice-osniva~i Alijanse sueminentni univerziteti izMa|arske, Ukrajine, Bugarske,Makedonije, Rumunije, CrneGore, Slova~ke i Srbije. Zna~ajpotrebe saradnje privatnih idr`avnih univerziteta u regionuprepoznao je i podr`aloMinistarsttvo obrazovanjeRepublike Srbije, Pokrajinskisekretarijat za obrazovanje iVojvo|anska akademija naukakoji su ovoj inicijativi dali punupodr{ku.

Obrazovna misijaUniverziteta EDUCONS je dastudentima omogu}i sticanje

znanja koji korespondiraju sa aktuelnimpotrebama privrede putem studenstkihprograma koji korespondiraju same|unarodnim nau~nim trendovima.Kvalitetan transfer znanja, interesantnapredavanja i profesori, uz niz studentskigservisa nam daju za pravo da poru~imo:„Dobrodo{li u svet modernog obrazovanja!“.

Sve informacije o uslovima upisa iprijemnim ispitima mo`ete dobiti pozivomEDUCONS CALL CENTRA- 021/489 36 10 i 011/30 89 345.

www.educons.edu.rs

EDUCONS - mesto modernog studiranja

Postavili smo pitanje prof. dr Danilu Golijaninu:Kome je danas najte`e u Srbiji?

Profesor Golijanin odgovara „kao iz topa:“ Ma-turantima!Za{to?

Trenutno je u Srbiji najte`e biti maturant sred-nje {kole! Za{to? ^im pro-|u jesenje maturantskeekskurzije, roditelji po~in-ju da pitaju svoje matu-rante „[ta }e{ ti da studi-ra{?“ I zaista, po~etkom je-seni, veliki broj maturanata jo{ nije odlu~io {ta }eda studira. A i oni koji su se ve} opredelili imaju pu-no neodgovorenih pitanja u svojoj glavi. Naj~e{}a`elja koju ~ujemo od budu}ih bruco{a je da lak{emogu da na|u posao kad diplomiraju. Ovo jezna~ajna promena u odnosu na prethodne gene-racije koje su bira-le fakultete na ko-jima se ne}e punonamu~iti.

Tako|e vidimoda maturanti sadauzimaju aktivanpristup odlu~ivan-ju i izboru svogafakulteta ili visoke{kole, svoje oblastiinteresovanja, svo-je profesije i karije-

re, svoga ivota. Oni su svesni da je pro{lo vreme ve-za i protekcije i da se sve vi{e tra`i kvalitet, sposob-nost, znanje, ve{tine i odnos prema radu i ivotu.

Oni sve ~e{}e ~uju da poslodavci tra`e ljudekoji ne samo da „znaju“ nego koji „umeju“, koji„`ele i ho}e“, koji „mogu“, kojih nije strah da se

uhvate u ko{tac sa poslov-nim izazovima.

Profesori srednjih {kola,pedagozi i psiholozi aktiv-no poma`u u~enicima urazja{njavanju ovih i mno-

gih drugih nedoumica. Zbog toga se EDUfair orga-nizacija i posvetila {irenju informacija i to prekoweb sajta www.edufair.rs, Vodi~a za (budu}e) stu-dente gde se nalaze sve informacije o svim visoko-{kolskim institucijama u Srbiji i naravno, popular-nog EDUfair sajma obrazovanja koji se ve} 8 godi-

na odr`ava u Beo-gradu u martu me-secu i koji ima zasvoj moto „A {ta }e{ti da studira{?“ Nasajam dolaze orga-nizovano {kole iz ce-le Srbije, obilaze fa-kultete, visoke {kolei srednje {kole, u~e-stvuju u besplatnimradionicama za u~e-nike i za profesore.

Najte`a odlukaJedino {to je danas izvesno u visokom obrazovanju Srbije jeste da ni{ta nije kao {to je pre bilo:

2-godi{nje vi{e {kole su postale 3-godi{nje visoke {kole, postoje 3-, 4- i 5-godi{nje akademske studije.Tu su Masteri. Tu je Bolonja. Tu su strukovne studije. Tu su akademske studije. Tu se treba sna}i.

Alergije - prekomerne reakcije organizmana bezopasne materije iz okoline,udvostru~ene su u poslednjih 20 godina,

a procenjuje se da je gotovo svaka peta osobaalergi~na. Re~ je o naj~e{}em poreme}ajuimunosistema koji se s pravom mo`e smatrati„bole{}u savremene civilizacije“.

- Vi{e od 50 do 60 odsto alergija suinhalacione. Alergeni koji se udi{u (inhalacioni)mogu da budu u ku}i i van nje. U ku}i su tonaj~e{}e grinje i ku}na pra{ina koja predstavljame{avinu vi{e alergena. Deca najvi{e reaguju naku}ne grinje. One bujaju u mesecima kada jevla`nost vazduha ve}a od 20 odsto, a to jenaj~e{}e u septembru i oktobru. U unutra{njealergene ubrajaju se tako|e i dlake ku}nihljubimaca (psa, ma~ke) i perje - ka`e dr MarinaAtanaskovi} Markovi}, pedijatar-alergolog naOdeljenju za alergologiju i pulmologijuUniverzitetske de~je klinike u Tir{ovoj.

Prema njenim re~ima, te alergije naj~e{}e semanifestuju kao alergijski rinitis (polenskakijavica), ali nekada kao de~ja astma u viduote`anog disanja, sviranje u grudima. Ja~inaispoljavanja zavisi od koncentracije alergena iregulacije hroni~ne bolesti, rinitisa ili astme.

Dr Atanaskovi}-Markovi} podse}a da je

me|u spolja{njim alergenima naj~e{~i polen, apolen ambrozije najja~i me|u njima. U na{ojzemlji, taj „uvezeni“ korov cveta od avgusta dopolovine oktobra, proizvode}i ogromne koli~inepolena {to kod osetljivih osoba naj~e{}e izazivaalergijsku kijavicu. Osim ambrozije, postoji i„doma}i“ korov artemisija, koji cveta od jula doseptembra, a tako|e izaziva takve simptomealergije. Poleni drve}a od marta do sredine maja,a poleni trava prisutni su od maja do sredine jula.Pu{enje i zaga|enje vazduha ne izazivaju alergije,ve} ih pogor{avaju, ka`e na{a sagovornica.

Prema njenim re~ima, inhalacione alergijenajranije se javljaju oko tre}e godine, a kulminirajuu {kolskom uzrastu. Simptomi su kijanje, svrab unosu, svrab u o~ima, kojimo`e da bude pra}enpoja~anom koli~inomsekreta, odnosno suzenjem.Kijanje se naj~e{}e javlja ujutarnjim satima, u naletimapo 15-16 puta.

Alergijski rinitisdijagnostikuje se, kako ka`e,najpre dobrom anamnezom(uzimanjem podataka), nakon~ega se rade ko`na testiranjatzv. prik metoda - kap alergenastavlja se na podlakticu pod uglom od 45stepeni, lancetom se probode ko`a i posle 15 do20 minuta o~itava reakcija. Ukoliko je reakcijapozitivna, javlja se crvenilo i blaga papulica.

- De{ava se da, zbog preosetljivosti ko`e,dobijemo la`no pozitivnu ili la`no negativnureakciju. Zato se uvek radi i pozitivna kontrolasa histaminom i negativna - sa fiziolo{kimrastvorom. Radi se bris nosa na euzinofile -vrstu leukocita, belih krvnih }elija, koje suodgovorne za nastanmak alergije, na osnovu

~ega se procenjuje stepen alergije u nosu - ka`edr Atanaskovi} Markovi}.

Ona napominje da postoji i metodaodre|ivanja specifi~nih IgE antitela na odre|enialergen, ali se ona trenutno ne radi u De~jojklinici, ve} se pacijenti upu}uju u Institut Torlakili druge laboratorije. Odnedavno, ova ispitivanja

rade se i na Vojnomedicinskoj akademiji. Rezultati su u klasama, a kod svih iznad klase

~etiri, u le~enje bi trebalo uklju~itiimunoterapiju - postepeno davanjealergena da organizam stvarablokiraju}a antitela koja ne}e dadozvole vezivanje alergena, aprimenjuju se sublingvalno (kapi,pod jezik) i subkutano (potko`no).

- Dete koje ima alergiju ~e{}e pati od kijavice,nego dete koje nema alergiju. Razlog le`i u istomreceptoru kako za alergene, tako i za viruse,adhezivnom molekulu ICAM1. U jesen sunaj~e{}e rinovirusi odgovorni za pojavu kijavice.Kada su ti virusi prisutni, organizam koji je sklonalergijama (atopi~an) ne mo`e da prepozna da lije u pitanju virus ili alergen. Kad roditelji primeteda dete kija, imaju svrab i zapu{enost nosa, trebada se jave lekaru, da bi se uradilo ko`no testiranjei videlo da li stvarno postoji alergija ili nekivazomotormi problem koji se druga~ije le~I -ka`e dr Atanaskovi} Markovi}.

Po dokazivanju alergije, slede lekovi. Zasuzbijanje simptoma koriste se antihistaminici.Najbolje je da se primenjuju sedam do deset danapre po~etka polinacije (prisustva polena), kako bise izbegla pojava da simptoma. Osim tih lekova,postoje kortikosteroidi - lekovi koji le~e sluznicunosa, a primenjuju se intranazalno (u nos).

Na{a sagovornica podse}a da tokom jeseniima i - astme. Bolest se manifestuje ote`animdisanjem, sviranjem u grudima, pri ~emu deteima utisak da }e da se ugu{i. U le~enju astmedaju se lekovi za {irenje bronha -bronhodilatatori, a potom profilaksa zavisno odvrste i te`ine napada. Od pre par godinaprimenjuje se novi koncept prema kome jedisajni put, gornji i donji, jedan isti, a kada sele~i jedan organ (nos) istovremeno se le~i idrugi (plu}a). Jasmina Toma{evi}

Ubod insektaUkoliko dete ubode osa, str{ljen i p~ela, to mo`e daizazove alergiju. Kod uboda p~ele, ako je reakcija sa-mo lokalna, odmah treba staviti hladnu oblogu. Ali,ukoliko otok raste, obavezno treba oti}i lekaru. Tamogde postoje {kolske ambulante, ako detetu otekneglava, daje se antihistaminik ili adrenalin, i hladnaobloga. Dr Marina Tanaskovi}-Markovi} isti~e da je, uslu~aju generalizovane reakcije, lek izbora adrenalin.

Unakrsna reaktivnostPojedine vrste namirnica izazivaju burnu reakciju,nekad ~ak i fatalnu, pogotovu kod tinejd`era koji ve}imaju alergijsku kijavicu. Jer, ukazuje dr Marina Ata-naskovi}-Markovi}, postoji unakrsna reaktivnost iz-me|u inhalacionih alergena (polena) i nutritiva. Ta-ko na primer, kikiriki je jak alergen i ima unakrsnureaktivnost sa polenima trava. Jabuka mo`e da daunakrsnu reakciju sa polenima breze, a breskva, lu-benica i dinja sa korovima. Drugim re~ima, od tri dopet odsto alergi~nih na ambroziju mogu da imajualergiju na dinju (peckanje u ustima).

Tokom pro{le {kolske go-dine ispit za licencu po-lo`ilo je 2.762 nastavni-

ka, vaspita~a, stru~nih saradni-ka i sekretara ustanova. Premare~ima @eljke Kne`evi}, sekre-tara Ministarstva prosvete, ispitse sastoji iz provere znanja, ve-{tina i sposobnosti za samostal-no izvo|enje odgovaraju}egoblika obrazovno-vaspitnog ra-da i metodike struke, zatimprovere osposobljenosti za sa-mostalno re{avanje konkretnihsituacija u pedago{koj praksi, aproverava se i poznavanja pro-pisa iz oblasti obrazovanja ivaspitanja.

- S obzirom na to da se na is-pitu za licencu vr{i i prethodnaprovera znanja pripravnika ko-ji u toku osnovnih studija nijepolo`io pedagogiju i psihologi-ju, 1.402 kandidata je polo`ilonavedene predmete. Organizo-vano je polaganje ispita za licen-cu u Pre{evu za 83 kandidata al-banske nacionalnosti koji ispitpola`u na maternjem jeziku, aprethodna provera znanja iz pe-

dagogije i psihologije za 59 kan-didata - precizira Kne`evi}eva.

Ona podse}a da je licencakao uslov za rad nastavnika,vaspita~a i stru~nih saradnika,uvedena u pravni sistem uoblasti obrazovanja Zakonomo osnovama sistema obrazova-nja i vaspitanja. Program i na-~in polaganja ispita za licencupropisan je Pravilnikom o do-zvoli za rad nastavnika, vaspi-ta~a i stru~nih saradnika, koji jestupio na snagu 16.marta.2005i nakon dva meseca po~eo da seprimenjuje.

@eljka Kne`evi} navodi danovim Zakonom o osnovamasistema obrazovanja i vaspita-nja licenca kao uslov za rad na-stavnika, vaspita~a i stru~nihsaradnika, nije promenjena, alida su inovirana odre|ena re{e-nja u cilju postizanja nivoa nji-hove kompetentnosti nastavni-ka, vaspita~a i stru~nih saradni-ka. U tom smislu, pripremljenesu izmene i dopune Pravilnikao dozvoli za rad nastavnika,vaspita~a i stru~nih saradnika.

- Novim Zakonom odredbeo licenci kao javnoj ispravi, re-gistrovanju i njenom izdava-nju, tako|e su ostale neprome-njene, ali su pro{ireni osnovi zasuspenziju i oduzimanje licen-ce. Osobi kojoj je licenca oduze-ta ograni~eno je pravo na po-novno izdavanje dozvole za radi pravo na rad u ustanovi - ka`eKne`evi}eva.

Ona dodaje da }e zbog veli-kog broja podnetih zahteva zapolaganje ispita za licencu zanastavnike koji su zaposleni usrednjim {kolama ( gimnazije,stru~ne {kole, me{ovite {kole,umetni~ke {kole, srednje {ko-le za obrazovanje odraslih isrednje {kole za u~enike sasmetnjama u razvoju), Mini-starstvo u narednom perioduintezivnije raditi na organiza-ciji i sprovo|enju ispita za ovekandidate. R. D.

Uskoro izmene i dopune Pravilnika o dozvoli za rad nastavnika, vaspita~a i stru~nih saradnika

Licenca za 2.762prosvetna radnika

Alergije ~esto poga|aju {kolarce

Ambrozija i grinje opasnosti koje se udi{u

Izaziva~i alergija �Ku}na prašina i grinje � @ivotinjska dlaka i perje �Polen drve}a, trava i korova � Spore plesni �Odre|ena hrana � Lekovi � Izmet buba{vabe i otrovi insekata

{kola

XX s r e d a , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 0 .{kola