ЕдицијаТРАНЗИТкњига 3

Ју ха на Ти делСјај звезда на плафону

Наслов оригиналаJohanna Thydell, I taket lyser stjärnorna

Copyright © Johanna Thydell and Bokförlaget Natur och Kultur, Stockholm, 2003.За издање на српском језику © Креативни центар, 2009

УредникЉиљана Маринковић

ЛекторИвана Игњатовић

Графичко обликовањеОливера Батајић Сретеновић

Звезде нацртаоДушан Павлић

Припрема за штампуТатјана Ваљаревић

ИздајеКреативни центарГрадиштанска 8, Београдтел. 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659www. kreativnicentar.rse-mail: info@kreativnicentar.rs

За издавачаЉиљана Маринковић

ШтампаAртпринт

Тираж3.000

ISBN 978-86-7781-700-8

Књига је објављена уз помоћ Swedish Arts Council

Ју ха на Ти делСЈАЈ ЗВЕ ЗДА НА ПЛА ФО НУ

Едиција ТРАНЗИТ

Младо створење које данас чита књигу носи ту књигу са собом у будућност – она га обликује, утиче на њега, оно учи из књиге, памти је, чува је у себи. То је нешто што се дешава само књигама за младе – и због тога су оне толико важне. Могло би се чак рећи – важније од књига за одрасле.

Соња Хартнет, аустралијска списатељица и добитница награде Астрид Линдгрен за 2008. годину

Eдиција ТРАНЗИТ

Сјај зве зда на пла фо ну

Са шведског превелe Сузана Живковић и Зорица Јанковић

Ју ха на Ти дел

Хва ла Маг ну су

Ако умреш, ма ма, ура ди ћу са мо у би ство.Да.Ура ди ћу са мо у би ство.Не, у ства ри. Не ка же се ура ди ти са мо у би ство.Ка же се из вр ши ти са мо у би ствои ка же се од у зе ти се би жи вот.Да кле.Ако умреш, ма ма, ја ћу се би од у зе ти жи вот.

Аутор пе сме: Је на Вил сонПред мет: швед ски је зикОде ље ње: 7/C

Ма ма има не што да ти ка же.Баш та ко је то ре кла, баш тим гла сом. Гла сом од ра слих.

Је на је ста ја ла на пра гу ма ми не спа ва ће со бе и под ру ком др жа ла пли ша ног Раг на ра. У со би, на кре ве ту, ле жа ла је ма ма, упа ко ва на у пуф на сто ће бе. Из гле да ла је озбиљ но.

Ма ма има не што да ти ка же.Баш та ко је то ре кла и та да јој је Је на од го во ри ла: Шта

то?, или мо жда: Па ре ци!, или мо жда не што дру го, не се ћа се тач но. Па би ло је то та ко дав но.

Пре се дам го ди на, че ти ри ме се ца и ше сна ест да на.Да ске на по ду су за крц ка ле ка да се Је на, у сво јим

Ми ки Ма ус ча ра па ма, ко нач но усу ди ла да сту пи у со бу. Опре зно се до шу ња ла до ма ми ног кре ве та и се ла на ње-го ву ме ку иви цу. Ма ма је узе ла Је ну за ру ку, а на по љу је па дао снег. Па ху ље су се раз би ја ле о про зор ско ок но. Је на се пи та ла да ли их то бо ли.

Је на, ре кла је ма ма и ухва ти ла Је нин по глед, ко ји се по ма ло гу био у тој ве ли кој со би. Је на, слу шаш ли ме?

Је на је кли ма ла гла вом и ма зи ла Раг на ра ја ко, ја ко.Раз у меш, Је на, на ста ви ла је ма ма, ја сам бо ле сна. Да-

кле, ни је ми му ка или не што слич но, као што је те би би ло за Ус крс, се ћаш се? Ни сам бо ле сна на тај на чин, већ ви ше, ми слим озбиљ но сам бо ле сна. Да нас сам би-ла код док то ра и…

Ма ма је че ка ла.Је на је че ка ла.Раг нар је че као.А на по љу су се па ху ље раз би ја ле.

Је на, ре кла је ма ма. Ја имам рак. Ја имам рак дој ке.

9

ГЛА ВА 1

„Че кај!“, ка же Је на и мах не ру ком. „Ево га! Чуч ни!“Је на и Су са на сто је с би ци кли ма иза јед ног ве ли ког

жбу на. На рав но да схва та ју да то, по свој при ли ци, из-гле да глу по, да си гур но из гле да сум њи во, али, и по ред то га, сто је. Су са на че ка да кре ну, а Је на че ка не што са-свим дру го.

Су са на се наг не пре ко гувернале бици кла. На о ча ре јој спад ну на врх но са. Из нер ви ра но их по диг не пр стом.

„Што си ти, Је на, на пор на!“, за ши шти и слу чај но лак-том за ка чи звон це.

Оно се чу је су ви ше гла сно.„Шшш шш!“, ућут ку је је Је на и ћу шне је. „Дај, бу ди ма-

ло не у па дљи ва!“„Не у па дљи ва! Ти ово на зи ваш не у па дљи вим?!“Су са на фрк не. Је на не од го ва ра. Уме сто то га, по ку ша-

ва да у свем том зе ле ни лу про че пр ка до вољ но ве ли ку ру пу. Са ви је не гра не под при ти ском за цви ле, а ли шће љу ти то за шу шти. Али ено. Ено га. За ха ри је, За хе, За хе, оде ље ње 9/А, За хе, 22. стра на школ ског го ди шња ка, За хе ко ји се ди дру ги сле ва. За хе цр не ко се, у дук су с ка пу ља-чом и у из ли за ним фар мер ка ма.

Је нин За хе.Па сад.Је нин бу ду ћи За хе.„Хо ће мо ли већ јед ном кре ну ти?“, за но ве та Су са на и

ци ма гу вер на лу.Звон це по но во за зво ни.„Шшш шш!“, за ши шти Је на.

Јуха на Ти дел

10

За хе раз го ва ра с не ким мом ци ма из оде ље ња. То су То бе, Ни ке и Онај Чи је Име Је на Увек За бо ра ви. Сме ју се. Је на од мах пре по зна је За хе ов смех. Она би За хе ов смех пре по зна ла ме ђу сме хом хи ља ду љу ди.

Ме ђу сме хом сто ти ну хи ља да.„Ја са да идем“, ка же Су са на.Кроз ру пу у жбу њу (ко ја мо жда и ни је баш та ко не-

упа дљи ва, али Је ну за то за бо ле) Је на ви ди да се де ча ци не че му гла сно сме ју. Ни ке по тап ше За хеа по ле ђи ма, он да се ис ке зе је дан дру гом, а За хе ов осмех је нај леп ши од свих, сун це га оба сја ва, од че га та цр на ко са бли ста, он као да цео си ја, чо ве че, ка ко је сла дак, је дан, два, три, де ча ци ско че на би ци кле. То бе, Ни ке и Онај Чи је Име Је на Увек За бо ра ви од ла зе у јед ном прав цу, За хе у дру гом.

У Је ни ном прав цу. „Сад“, ка же Је на. „Сад иде мо.“„Не ее! Опет ће мо да га пра ти мо?!“, ку ка Су са на. „Ко-

ли ко го ди на ти имаш?!“„Ај де. Иона ко иде у на шем прав цу.“„Мо лим? Хо ћеш да ка жеш да ћеш му се баш да нас

ко нач но ја ви ти?“„Мо жда.“„Да, баш ти ве ру јем.“„И шта хо ћеш ти ме да ка жеш? Ти си стал но не га тив на,

пе си ми сто је дан! Иде мо, ре кла сам!“Је на ско чи на би цикл и љу ти то шут не сто пи цу. Су са на

јој ста ви ру ку на ра ме.„Са мо хо ћу да ка жем да жи ви те у истом ула зу ко зна

откад“, ка же. „Ти па forever. И до са да ни кад ни сте раз го-ва ра ли. За што би се то сад од јед ном про ме ни ло?“

„Иде мо, ре кла сам.“Је на је љу та, нер ви ра је Су са на, ко ја се раз ба цу је ре-

чи ма без раз ми шља ња. Не раз ми шља ју ћи о то ме ко-ли ко бо ле.

Сјај звезда на плафону

11

Су са на уз дах не и од мах не гла вом, и Је на уз дах не и од мах не гла вом, па поч ну да окре ћу пе да ле, бр зо, бр зо, али не су ви ше бр зо, ина че би се пре ви ше при бли жи ле За хеу цр не ко се. А он не сме да их ви ди. Иако је Је ни на нај ве ћа же ља на це лом све ту то да је За хе ствар но ви ди, не, у ства ри, ско ро нај ве ћа, не сме да је ви ди у по гре-шној си ту а ци ји.

То је, јед но став но, та ко.

Ка да се ка же да не ко има до бре ком ши је, мо же се по ми-сли ти да их је тај ис про бао. Али, у ства ри, са мо јед ног ком ши ју Је на же ли да ис про ба. За хеа. С тре ћег спра та, оног што жи ви пре ко пу та ба бе са псом.

Са мо за то што Су са на во зи би цикл та ко спо ро Је на успе ва да про пу сти при ли ку, ко ју, за пра во, увек про пу-шта. При ли ку да се упо зна са За хе ом на ме сту за пар ки-ра ње би ци ка ла. На и ме, она је за ми шља ла ка ко ће јед-ном пред згра ду да стиг ну у исто вре ме, мо жда на крат-ко и да во зе за јед но, мо жда да иза бе ру исто ме сто за би цикл, мо жда да се су да ре би ци кли ма, или не баш да се су да ре, али да се ма кар ма ло до дир ну точ ко ви ма.

Мо жда би се ма ло на сме ја ли.И по че ли да раз го ва ра ју.Али са мо за то што Су са на во зи то ли ко спо ро, ка да је

Је на ушла у дво ри ште, ула зна вра та гу та ју За хеа. И још јед на при ли ка про па да.

„Сра ње“, ка же Је на не че му и по ку ша ва да бар угу ра би цикл по ред За хе о вог.

Не иде. Не ма ме ста. Јер ту сто ји би цикл ко ји Је на мр зи нај ви ше од свих. Би цикл ко ји при па да Улис.

И Улис и Је на жи ве у истом ула зу forever. Ишле су за-јед но у ни же раз ре де, ишле су за јед но у сред ње раз ре де и са да ће, упр кос Је ни ним чвр сто стег ну тим пе сни ца ма, мо ра ти за јед но да про па те и у ви шим раз ре ди ма.

7/С.

12

7 / де бил ни С.Улис, ко ју Је на мр зи нај ви ше од свих, за ба вља се с

деч ком ко ји се зо ве Хен ке. Он иде у де ве ти раз ред и во зи ка се на о ко ло са Улис на свом мо пе ду. Он њој увек да је сво ју ка ци гу и Је на ми сли да је то до бро јер је с њом Улис бар ма ло ру жна. А Хен ке на би је кач кет на сво ју цр ве ну ко су. Улис и Хен ке се за ба вља ју три не де-ље. Пре то га Улис се за ба вља ла с Ка ле ом. А пре Ка леа с Лу ка сом. А пре ње га с Па три ком. И са Џо ни јем. И с Фи ли пом.

Сви де ча ци во ле Улис.Улис Фук сис!Да, сви као да су хип но ти са ни ње ном фар ба ном пла-

вом ко сом, пре ду гач ким тре па ви ца ма и бле дим, на пу-де ри са ним ли цем. Обо жа ва ју то што њени нокти увек шља ште, што се увек ку па у пар фе му, увек но си те сне ма ји це ко је се при пи ја ју уз те ло. Чак обо жа ва ју и ону глу пу ру пу ме ђу ње ним пред њим зу би ма. Је на ми сли да је ру па ру жна, а и би ла би ру жна – са мо да се не на-ла зи ту где је сте. На Улис. А на Улис ни шта ни је ру жно.

И Је на мр зи Улис. Пре не го што је по шла у стан, Је на по при лич но ја ко шут не њен би цикл.

„Има ли ко га?!“, вик ну ла је Је на кад је ушла у ход ник, у ко јем се осе ћао јак ми рис лу ка.

„Ова мо“, од го ва ра ма ма из ку хи ње.Та да се за чу је снажан тре сак.Не што је па ло.„Ма ма!“, вик не Је на и у ци пе ла ма уле ти у ку хи њу.Али Је на не за ти че оно че га се то ли ко пла ши ла. За ти-

че ма му, ко ја, зно ја ва и за ди ха на, по ку ша ва да се са гне да би до хва ти ла јед ну сво ју шта ку.

Са мо то.Са мо јед на шта ка.Ни шта ви ше.

Ју ха на Ти дел

13

Ма ма се осмех не Је ни, а обра зи су јој ру ме ни од ми-ри са лу ка и то пло те од ку ва ња.

Је на одах не.„Ми сли ла сам“, поч не и клим не пре ма по ду. „Да си

… опет.“Ма мин осмех на тре ну так из бле ди.„А не, ов де се ви ше не ће па да ти“, ка же. „Хо ћеш ли да

ми по мог неш?“Је на при ђе и по диг не шта ку. Руч ка је још увек то пла,

од че га се Је на стре се, али ма ма ве што узи ма шта ку.„Ти се ди“, ка же Је на и ски да шер пе са шпо ре та.Ста вља их на сто. Ма ма пра ви гри ма се док се тра па во

спу шта на сто ли цу.„Је ли да нас дан бо ла?“, па жљи во пи та Је на и сед не

пре ко пу та.Ма ма кли ма гла вом и от пи ја гу тљај во де. Је на не же ли

ви ше да пи та, не же ли ви ше да чу је, скре ће по глед. Жу-стро си па шпа ге те у та њир и све их по та па ке ча пом.

„И ка ко је би ло да нас у шко ли?“, пи та ма ма и ви љу-шком пре вр ће са ла ту.

Ви ше не је де та ко мно го.„По оби ча ју“, од го ва ра Је на.„По оби ча ју? Зар је већ сти гло да бу де по оби ча ју у

но вој шко ли?“Је на кли ма гла вом, жва ће, пр ска по бе лом стол ња ку

и ствар но ми сли да је сра ње то што је по шла у ви ше ра-з ре де. Ствар но. Сра ње. Ни шта се ни је про ме ни ло.

„Је си ли упо зна ла но ве дру га ре?“, на ста вља ма ма.„Имам Су са ну.“„Да, то знам. Ми слим, још не ке? Мо жда је до бро има-

ти раз не дру га ре, Је на, а не би ти с јед ном истом осо бом све вре ме.“

Је на по гле да ма му и не мо же да не по бе сни.Ма ма је као де вој ка би ла По пу лар на. Је на зна. Ба ка

стал но гња ви о Ли ви ним ди вљим ти неј џер ским го ди на-

Сјај звезда на плафону

Јуха на Ти дел

14

ма, о хи ља да ма ње них обо жа ва ла ца, о то ме ка ко но ћу ни ка да ни је би ла код ку ће. И са ма Је на се у то уве ри ла ко па ју ћи по ста рим ал бу ми ма из ма ми не про шло сти. Ту је ви де ла ма му пре пла ну лу и вит ку на пла жи, ма му са цве ћем око вра та на ма ту ри, ма му с ње ним пр вим деч ком Ла се ом, ма му усред хи ља ду дру га ри ца ко је се зо ву Гу лан, Ла и ла, Ки кан, Ви кан, Ги тан, ма му с дру гим деч ком Ро ге ром, ма му ка ко пле ше на сто лу на не кој жур ки, ма му с тре ћим деч ком Бјер ном, са че твр тим Ин-ге ма ром, с пе тим Рол фом.

Ла се, Ро гер, Бјерн, Ин ге мар, Ролф.Је на их све зна.Ва жно је са чу ва ти, го во ри увек ма ма и ва ди фо то а па-

рат што че шће мо же. Ва жно је се ћа ти се и са чу ва ти.Је на ни је си гур на да ли се сла же с тим. Ни је си гур на у

то да сад по сто ји не што што је вред но чу ва ња. Је на ни је По пу лар на, ни је Улис Фук сис. С дру ге стра не, не мал тре-ти ра ју је, си гур но не она ко као Мо рон ку Ма лин.

Је на је не где на сре ди ни.„Имам Су са ну“, по на вља Је на. „То је до вољ но.“Ма ма клим не гла вом и ви ше ни шта не го во ри. Али

Је на зна да она раз ми шља, а то је још го ре.„Уоста лом“, ка же Је на ка ко би пре у ре ди ла ма ми не ми-

сли, „до не ла сам је дан па пир ко ји тре ба да по пу ниш.“„Је ли?“, од го во ри ма ма. „Ка кав па пир?“„Па, Бри та, на ша но ва раз ред на, већ гња ви да мо ра мо

да ску пља мо па ре за екс кур зи ју у де ве том. Знам да до та да има још мно го, али она ка же да мо ра мо да поч не-мо да ште ди мо на вре ме, та ко да уско ро пра ви мо жур ку за ро ди те ље и за нас. Улаз се пла ћа. И за то мо ра мо да пре да мо не што као из ја ву о за ин те ре со ва но сти. И да за о кру жи мо да ли не ко до ла зи или не.“

Ма ма се на ка шље. Из гр ла јој из ла зи не при ја тан звук. Је ну за бо ли сто мак.

„А кад је жур ка?“, пи та ма ма.

Сјај звезда на плафону

15

„За три не де ље. Та ко не што.“„Да, ви диш … то је баш у вре ме кад … па за ви си од то-

га ка ко ћу се осе ћа ти … ка ко ћу се осе ћа ти по сле…“И Је на ка пи ра о че му го во ри. Али не же ли да чу је,

сму чи ло јој се да слу ша.„Знам“, пре ки не је и жва ће бр же.„… те ра пи је“, на ста вља ма ма.„Знам“, понавља Јена и љутито погледа маму, која

поглед кри је иза ко ца ка ле да у ча ши. Те ра пи ја. Због ко је се ма ма, кад се вра ти ку ћи из бол-

ни це, осе ћа усра но и са мо спа ва. Због ко је ба ка до ла зи ка ко би др жа ла ства ри под кон тро лом, по ма га ла ма ми и жа ли ла се на Је ну. Због ко је се Је на за тва ра у сво ју со-бу, жму ри и гла сно пушта Кент.

Је на то мр зи.Про кле та Фа кинг Те ра пи ја.Док гу та по след њи за ло гај, Је на од лу чу је да за о кру жи

оба од го во ра. За сва ки слу чај.

ISBN 978-86-7781-700-8

9 7 8 8 6 7 7 8 1 7 0 0 8