Sistemsko razmišljanje - University of...
24
Sistemsko razmišljanje Simulacija u poslovnom odlučivanju dr Aleksandar Marković, red. prof. [email protected]
Transcript of Sistemsko razmišljanje - University of...
Sistemsko razmišljanje
Simulacija u poslovnom odlučivanju
dr Aleksandar Marković, red. prof. [email protected]
Rešavanje problema
▪ Ljudi su brzi u rešavanju problema.
▪ Ovo ima smisla sa stanovišta evolucije – oni koji su brzo rešavali problemesu preživljavali!
▪ Mi brzo odredimo događaj koji vidimo kao problem - obično zaključimo daje uzrok neki drugi događaj.
▪ Ako je prodaja loša (događaj - problem) često zaključimo da je razlog taj što su“prodajne snage” nedovoljno podstaknute (događaj koji je uzrok problema).
dr Aleksandar Marković, red. prof. [email protected]
Rešavanje problema
▪ Ovaj pristup funkcioniše dobro kod jednostavnih problema.
▪ Kada su problemi složeniji ovakav pristup funkcioniše lošije; na primer upristupanju problemima upravljanja koji su protivrečni ili strategijski.
▪ Viiše od pola veka General Motors je dominirao automobilskom industrijom.Poteškoće GM-a nisu nastale zbog munjevitog prodora japanskih proizvođacaautomobila. GM je imao nekoliko decenija da se prilagodi. U toku ovogperioda mnogi menadžeri GM-a su imali uspeha, ali kompanija nije uspela dase prilagodi. Čini se da postoji nešto u strukturi GM-a što se opire mogućnostida se njegovo funkcionisanje promeni...
dr Aleksandar Marković, red. prof. [email protected]
Rešavanje problema
▪ Kada se suočimo sa problemom upravljanja mi uobičajeno pretpostavimoda ga je izazvao neki spoljašnji događaj.
▪ Mnogi pokušavaju da objasne poslovanje tako što pokažu da jedan skupdogađaja prouzrokuje drugi ili pokažu da je određeni skup događaja deoonoga što nazivamo “obrazac ponašanja”.
▪ Poteškoća sa pristupom gde “događaji prouzrokuju događaje” jeste da onne vodi do efikasnih načina da se izmeni neželjeno ponašanje - uvekmožete naći novi događaj koji je izazvao onaj za koji ste mislili da je uzrok.
dr Aleksandar Marković, red. prof. [email protected]
Rešavanje problema
▪ Ako se novi proizvod ne prodaje (događaj koji je problem), možemozaključiti da je razlog taj što ga “snaga prodaje ne gura” (događaj koji jeuzrok problema). Međutim, onda možete pitati zašto ga “snaga prodaje”ne gura (još jedan problem!)? Onda možete zaključiti da je to zato što supreopterećeni poslom (uzrok vašeg novog problema). I onda možetenastaviti tako skoro u nedogled.
▪ Na taj način zaista je teško utvrditi šta raditi da bi se izvođenje poboljšalo.
dr Aleksandar Marković, red. prof. [email protected]
Sistemsko razmišljanje
▪ Metode sistemskog razmišljanja (eng. system thinking) obezbeđuju alat zabolje razumevanje složenih problema upravljanja.
▪ Metode su razvijane preko 40 godina i danas su dobro utemeljene.
▪ Ovaj pristup zahteva promenu načina razmišljanja o funkcionisanjuorganizacije – potrebno je da se udaljimo od gledanja na izdvojenedogađaje i njihove uzroke i da počnemo da posmatramo organizaciju kaosistem sastavljen od delova koji utiču jedan na drugi.
dr Aleksandar Marković, red. prof. [email protected]
Dinamika sistema
▪ Dinamika sistema je metodologija koja nam pomaže da shvatimo kako sesistem menja u vremenu!
▪ Dinamika sistema povezuje ponašanje sistema sa njegovom strukturom.
▪ Dinamika sistema se može koristiti za analizu uticaja strukturalnihpromena u jednom delu sistema na ponašanje celokupnog sistema.
dr Aleksandar Marković, red. prof. [email protected]
Dinamika sistema
Struktura sistema
Obrazac ponašanja
DogađajiPodstr
ek z
a tra
jnu p
rom
enu
Obrasci ponašanja
▪ Da bi počeli da razmatrate strukturu sistema, prvo generalizujte izposebnih događaja koji su u vezi sa vašim problemom.
▪ Ovo obično zahteva da istražite kako se jedna ili više varijabli od interesamenjaju tokom vremena – koje obrasce ponašanja pokazuju ove varijable.
▪ Sistemski pristup crpi moć iz činjenice da se različiti obrasci ponašanjapojavljuju u nizu različitih situacija, dok su ključne strukture sistema kojeuzrokuju ove karakteristične obrasce poznate.
dr Aleksandar Marković, red. prof. [email protected]
Obrasci ponašanja
▪ Kada ste prepoznali obrazac ponašanja koji je problem, možete tražitistrukturu sistema za koju se zna da uzrokuje to ponašanje.
▪ Pronalaženjem i promenom ove strukture, imate mogućnost da trajnouklonite obrazac ponašanja koji je problem.
dr Aleksandar Marković, red. prof. [email protected]
Obrasci ponašanja – eksponencijalni rast
▪ Kod eksponencijalnog rasta, početnakoličina nečega kreće da raste, a stoparasta se s vremenom povećava.
▪ Termin “eksponencijalni rast” dolaziod matematičkog modela.
▪ U poslovnim procesima, rast ne morada prati tačno ovu formu, ali osnovnaideja ubrzanog rasta stoji.
dr Aleksandar Marković, red. prof. [email protected]
S
t
Obrasci ponašanja – goal seeking
▪ Kod asimptotskog ponašanja - goalseeking, veličina od interesa imapočetnu vrednost iznad ili ispod ciljnetj. ravnotežne vrednosti i vremenomse postepeno pomera ka cilju.
▪ Zapazimo da stopa „rasta” vremenomopada.
▪ Primeri: porast ili smanjenje brojazaposlenih; rast vode u vodokotliću.
dr Aleksandar Marković, red. prof. [email protected]
S
t
Obrasci ponašanja – rast u obliku S-krive
▪ Kod rasta u obliku S-krive (eng. S-shaped growth), eksponencijalni rastsa početka prelazi u asimptotskoponašanje, a posmatrana veličinaposle izvesnog vremena dostiže ciljnostanje.
▪ Primer: rast prodaje proizvoda.
dr Aleksandar Marković, red. prof. [email protected]
S
t
Obrasci ponašanja – oscilatorno ponašanje
▪ Kod oscilatornog ponašanja, varijablaod interesa periodično raste i opadaoko neke ravnotežne vrednosti.
▪ Oscilatorno ponašanje u početkuizgleda kao eksponencijalni rast, apotom ima oblik S-krive, pre nego štopromeni pravac.
dr Aleksandar Marković, red. prof. [email protected]
S
t
Obrasci ponašanja
Uobičajne kombinacije prethodna četiri obrasca uključuju:
▪ Eksponencijalni rast kombinovan sa oscilacijama.
▪ Goal-seeking ponašanje kombinovano sa oscilacijama gde amplitudapostepeno opada tokom vremena. Kod ovog ponašanja veličina odinteresa će premašiti cilj prvo sa jedne pa sa druge strane. Amplituda ovihpremašaja opada dok se količina konačno ne stabilizuje na cilju.
▪ Rast u obliku S-krive kombinovan sa oscilacijama čija amplituda postepenoopada tokom vremena.
dr Aleksandar Marković, red. prof. [email protected]
Povratno dejstvo i kolo povratnog dejstva
▪ Relacije između elemenata sistema mogu biti takve da jedan elementposredno, preko drugih elemenata, utiče sam na sebe. Za sisteme kodkojih je to slučaj kažemo da poseduju povratno dejstvo - feedback.
▪ Kada element sistema indirektno utiče sam na sebe, deo strukture sistemakoji je u pitanju naziva se kolo povratnog dejstva – feedback loop.
▪ Kolo povratnog dejstva (KPD) je zatvoreni niz uzroka i posledica, tj.zatvorena putanja akcije i informacije.
dr Aleksandar Marković, red. prof. [email protected]
Povratno dejstvo i kolo povratnog dejstva
▪ Uzroci pomenutih obrazaca ponašanja često se mogu naći unutarstrukture povratnog dejstva u sistemu upravljanja.
▪ Analiza uzroka i posledica koja ne uzima u obzir kolo povratnog dejstva seponekad zove razmatranje otvorenog kola i ovaj termin često imapogrdnu konotaciju – označava razmatranje koje ne uzima u obzir punopseg delovanja predložene akcije.
dr Aleksandar Marković, red. prof. [email protected]
Sistemi bez povratnog dejstva
▪ Izlaz zavisi od ulaza, ali ulaz ne zavisi od izlaza.
▪ Prošli događaji ne utiču na buduće; sistem ne kontroliše svoje ponašanje.
▪ Osobine sistema bez povratnog dejstva su:
▪ Sposobnost da funkcionišu tačno određena je samo kvalitetom međusobnezavisnosti elemenata.
▪ Nemaju problema nestabilnosti sa kojima se susreću sistemi sa PD.
▪ Funkcionišu bez saznanja o preciznosti koju ostvaruju.
dr Aleksandar Marković, red. prof. [email protected]
Sistemi sa povratnim dejstvom
▪ Ulaz zavisi ili je kontrolisan ranijim događajima u sistemu (zavisi od izlazaili nekog elementa koji se kontroliše).
▪ Sistem sa PD ima strukturu sastavljenu od KPD kroz koja prošle aktivnostikontrolišu buduuće.
▪ Osobine sistema saz povratnim dejstvom su:
▪ Povećanje tačnosti, tačno reprodukovanje ulaza.
▪ Smanjenje efekata nelinearnosti i poremećaja.
▪ Povećanje opsega fluktuacije ulaza na koji sistem reaguje zadovoljavajuće.
▪ Tendencija ka oscilovanju i nestabilnosti.
▪ Funkcioniše pod uticajem greške i teži da je smanji.
dr Aleksandar Marković, red. prof. [email protected]
Dinamika sistema
▪ System Dinamics - akademska disciplina nastala tokom 1960-tih godina naMassachusetts Institute of Technology (MIT) pod rukovodstvom prof. JayForrester-a.
▪ Industrijska dinamika – naučna disciplina čiji je cilj da istraži preduzeće kaodinamički sistem. Svoj naziv dobila je po tome što izučava sile koje deluju ikretanja koja one izazivaju u preduzeću.
dr Aleksandar Marković, red. prof. [email protected]
Dinamika sistema
▪ 1. od 1950. do 1961. godine - MIT (Jay Forrester):
▪ Postavke o strukturi sistema i dinamika stabilnosti.
▪ Ispitivanje uticaja strukture sistema, njegovih parametara i kriterijumaodlučivanja na stabilnost poslovanja.
dr Aleksandar Marković, red. prof. [email protected]
Dinamika sistema
▪ 2. od 1961. do 1966. godine:
▪ Istraživanje fenomena rasta ili opadanja u sistemima.
▪ Ispitivanje drugih društveno-ekonomskih sistema.
▪ Ispitivanje uticaja pozitivnog KPD na fenomene rasta.
▪ Jedan od osnovnih zaključaka: +KPD igraju odlučujuću ulogu u procesima rasta(nije dovoljno samo njihovo prisustvo već i dominacija).
dr Aleksandar Marković, red. prof. [email protected]
Dinamika sistema
▪ 3. nakon 1966. godine:
Izgradnja simulacionog modela sveta radi istraživanja pet krupnih pravacaglobalnih zbivanja:
▪ ubrzana industrijalizacija▪ brzi rast populacije▪ ishrana▪ iscrpljivanje neobnovljivih prirodnih izvora▪ narušavanje uslova života čovekove okoline sa posledicama.
dr Aleksandar Marković, red. prof. [email protected]
Dinamika sistema
▪ Primena u istraživanju poslovnih sistema:
▪ Utvrđivanje granica sistema unutar kojih nastaju impulsi promena, a mogućeim je negativno dejstvo ograničiti ili pozitivno iskoristiti.
▪ Investiciona sposobnost preduzeća
▪ Uticaj strukture poslovnog sistema (kriterijuma odlučivanja) na rezultate koji semogu očekivati
▪ Uticaj različitih investicionih politika na rezultat poslovanja
▪ Primena dugoročne politike (uticaj na ponašanje tržišta) i usklađivanje tihzahteva sa potencijalom preduzeća u dužem periodu.
dr Aleksandar Marković, red. prof. [email protected]
